ZANIMQIVOSTI

■ Muzikaotkrivaseksualnenavike

■ Mu{karcitolerantni{efovi

PRI^A PLUS

KolorterapijaLe~ewe bojama

MU[KARCI

Mantili utrenduMODA

Lan i pamukza prole}e/leto

FITNES

Pove}ajte senzualnostLEPOTA Nega dekoltea

TEMA PLUS

Dominacijau qubavnimodnosima

■ Broj 265 ■ Nedeqa, 15. mart 2009. ■

BE

SP

LA

TAN

PR

IM

ER

AK

život plus 3

SADR@AJ ❙

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo Vukoti} / Urednik Jelena Jovovi}

Redakcija: Qubinka Jevtovi}, Zorica Ostoji}-Joksovi}, Sawa Kosti}, Marija Pavkovi}, Jasna Jovanovi}, Suzana Bijeli}

Stalni saradnici: Jasminka Holclajtner, Ivana ^olovi}, Majda Jane`i} i Marina Jungi} / Grafi~ki urednik Branislav Ogwanovi}

Telefon redakcije: 3028-137, faks: 3398-285, e-mail: zivotplus@novosti.co.yu

savet plus4-5Zanimqivosti■ Muzika otkrivaseksualne navike

■ [ta nas ~iniprivla~nim

■ @enska lica „govore“,mu{ka „}ute“

6-7 Pri~a plusKolorterapijaLe~ewe bojama

8-9Moda■ Elegantne budu}emame

■ Lan i pamuk zaprole}e/leto

12Mu{karciMantili u trendu

13Lepota■ Frizure i boje kojepodmla|uju

■ Nega dekoltea

15MedicinaAspirinNaj~e{}e kori{}en lek

16Lekovita prirodaRuzmarinBlagorodni miris„morske rose“

17-19Na tawiru■ Posna trpeza■ Pe~urke na 5 na~ina

20[kola kuvawa^orba od gove|eg repa

21FitnesPove}ajte senzualnost

23DecaAgresivnost kodmali{ana

26Test za tinejxereDa li se lako naqutite?

28Ba{taRadovi u martu

29Ku}aUre|ewe potkrovqa

10-11U`ivawe plusBiseriMagi~ni sjaj Afroditinih suza

30-31PutovaweDanska- Kopenhagen

Popodnevno dremaweUbrzani tempo `ivota u~inio je popodnevno dremawe luksuzom. Me|utim,

stru~waci sa Harvarda otkrili su da je popodnevni san neophodan i zamentalno i za fizi~ko zdravqe. One koji ga redovno upra`wavaju katkadsmatramo lewivcima, ali dokazano je da takve osobe br`e u~e i pamte, da suraspolo`enije, kreativnije i produktivnije, a imaju i mawe {ansi da dobijuinfarkt, mo`dani udar, {e}ernu bolest...

Ukoliko vas o~ekuju obaveze, stru~waci ne preporu~uju vi{e od 45 minutapopodnevnog sna. U suprotnom, upali bismo u duboki san i razbu|ivawe bitrajalo dugo.

24-25Tema plusDominacijau qubavnimodnosima

ZANIMQIVOSTI ❙

4 život plus

Krevet najboqe mesto za razgovor

Qudi ~esto misle da je razlog {to parovi spavaju u istom krevetu seks, ali tonije u potpunosti ta~no. Najnovija istra`ivawa dokazuju da ve}ina qudi

navodi krevet kao mesto gde mogu na miru da razgovaraju. Iako statistike govore dadeqewe kreveta uzrokuje nesanicu i ~este nemirne no}i, zbog toga {to, na primer,jedan partner hr~e, ova istra`ivawa pokazuju da su intimnost i ose}aj sigurnostidva glavna razloga zbog kojih qudi spavaju u istom krevetu. Sociolozi tvrde dadeqewe posteqe doprinosi lak{em re{avawu me|usobnih nesuglasica i bra~nihproblema.

Kada par spava odvojeno, psiholozi tvrde da sa takvom vezom ne{to nije u redu.Ali, ni to ne mora da bude apsolutno ta~no, jer su istra`ivawa pokazala da 2%parova dobar san pretpostavqa kvalitetnoj komunikaciji u krevetu.

❙ DA LI ZNATE■ Prose~an ~ovek sa`va}e oko 300`vaka}ih guma godi{we■ 33 odsto qudi koji koriste li~neoglase za poznanstva ve} je u braku■ Krokodil ne mo`e da izbaci jezik■ U eskimskom re~niku postoji vi{e od15 re~i za sneg■ Dnevno se od{tampa vi{e nov~anicaza dru{tvenu igru Monopol, nego zadr`avnu blagaju Amerike■ 80 odsto milionera vozi polovneautomobile■ U Sredwem veku {e}er se smatraoluksuzom i u jednom trenutku je vredeovi{e od zlata■ Tokom `ivotaprose~na `enaprovede 12nedeqa tra`e}isitnice koje jeizgubila u ta{ni■ Ime Vendi nijezabele`eno ni ujednom popisuro|enih, sve dokse nije pojaviocrtani filmPetar Pan■ AlbertAjn{tajn nijenau~iorazgovetno dagovori do svojedevete godine,zbog ~ega su wegovi roditeqistrahovali da je retardiran■ Profesionalna fudbalska loptanapravqena je od 32 ko`ne plo~ice,spojene sa 642 {ava■ Kada balerina igra na vrhovimaprstiju, potro{i istu koli~inukalorija kao i drvose~a koji ceo danse~e drva■ Re~ cigara vodi poreklo iz {panskogjezika, a weno izvorno zna~ewe je cvr~ak■ Popularna lutka „barbika“ preziva seMilisent Roberts

@enska lica „govore“,mu{ka „}ute“Novo istra`ivawe pokazalo je da

izgled ̀ ena govori vi{e owihovim karakteristikama nego {to jeto slu~aj kod mu{karaca. Oni svojauverewa i karakterne osobine mnogoboqe skrivaju. Dakle, ̀ enska lica su„prozor u wihove du{e“, dok sumu{karci „zatvorene kwige“,zakqu~ili su nau~nici. Otkrili su dasu volonteri u istra`ivawu mogli daodrede da li je ̀ ena sre}na, optere}enane~im, pouzdana ili raspolo`ena,jednostavnim pogledom na wihovo lice,dok kod mu{karaca tako ne{to nijebilo mogu}e. Interesantno je da suispitanici „najte`e“ prepoznavaliduhovitu ̀ enu, odnosno da je ta osobinanajmawe „~itqiva“ na licu. Kodmu{karaca je sve to i{lo te`e, pa jezadovoqstvo sopstvenim ̀ ivotomjedina karakteristika koju su„prepoznali“ na mu{kim licima. Nekiteoreti~ari veruju da dru{tvena o~ekivawa mogu navesti qude da se pona{ajudruga~ije, na primer, predrasude mogu da navedu plavu{e da se pona{aju„otvorenije“. Ali, crte lica glavni su pokazateq, tvrde nau~nici. Obja{wewe zaovakve rezultate je jednostavno. Stru~waci tvrde da su ̀ enska lica„informativnija od mu{kih“ zbog pove}anog nivoa odre|enih hormona.

ZANIMQIVOSTI

■ NorthFoto

Mladi koji slu{aju agresivnu muzikuranije stupaju u seksualne odnose,

na {ta uti~u tekstovi sa eksplicitnimsadr`ajem i brzi ritmovi, tvrdenau~nici. Dakle, mladi koji slu{ajuagresivne muzi~ke pravce dvostruko~e{}e stupaju u seksualni odnos prenavr{ene 16 godine, prenosi Bi-Bi-Si.

Me|utim, ovo se ne odnosi samo namlade. Stru~waci tvrde da muzi~ki ukusima veze i sa sekuslnim navikama qudiu zrelom dobu. Oni koji slu{aju klasiku,na primer, daleko su „mirniji“ u seksu,ne vole eksperimentisawe, nisu sklonifantazirawu, dok su fanovi „tvr|e“

muzike, ja~eg zvuka i napadnijihmelodija spremni „sve da probaju“.

I seksualni i muzi~ki ukusformiraju se u jednom delu mozga od ~ijeaktivnosti zavisi {ta }emopreferirati. Qubiteqi pop muzike, pore~ima stru~waka, najboqi su u seksu,jer su negde na „sredini“, odnosno, nisuni previ{e spori ni previ{e brzi. Useksu su znati`eqni i inovativni,retko egzibicionisti.

❙ Oni koji slu{ajuklasiku ne voleeksperimentisawe, doksu qubiteqi „tvr|eg“zvuka spremni „sve daprobaju“

Muzika uti~ena seksualnenavike

Muzika uti~ena seksualnenavike

život plus 5

❙ ZANIMQIVOSTI

Mu{karci tolerantniji {efoviIskustva sa {efovima su razli~ita. Nekima je prijatnije da im „komanduje“

dama, dok su drugi opu{teniji kad ih „vodi“ mu{karac. Ima li realne razlikeizme|u {efova koji nose sukwu od onih u pantalonama? Nau~nici tvrde da ima, jersu ispitivawa pokazala da `ene ~e{}e imaju negativno mi{qewe o svojimkolegama i podre|enima nego mu{karci. Stvar je u tome {to `ene imaju za nijasnuve}a o~ekivawa, propusti na radnom mestu im ~e{}e padaju „u o~i“ i o{trijereaguju na gre{ke. Mu{karci su pokazali ve}i stepen tolerancije i razumevawa zaprivatne probleme svojih podre|enih. Autori istra`ivawa zakqu~ili su da su`ene o{triji kriti~ari, jer vi{e o~ekuju od kolegijalnih odnosa i posve}uju seposlu sa vi{e emocija nego mu{karci.

[arawe po papiru poboq{avakoncentracijuCrtkawe i `vrqawe po papiru dok ne{to ~ekate, slu{ate nezanimqiv

razgovor ili telefonirate, do skoro se smatralo znakom lo{ekoncentracije. Ali, najnovija istra`ivawa dokazuju da to, zapravo, poma`e uja~awu pa`we i boqem pam}ewu tekstova i dugih govora. Ispitanici koju su{arali po papiru, dok su slu{ali dosadan tekst na telefonskoj sekretarici,zapamtili su 30 odsto vi{e detaqa sa poruke u odnosu na ispitanike koji to nisuradili. Nau~nici su ispitanicima pu{tali poruku u trajawu od dva i pominuta, koja je ukqu~ivala imena mesta i qudi. Polovinaispitanika imala je papir i olovku, a druga polovina nije.Oni koji su „piskarali“ po papiru zapamtili su u proseku7,6 imena sa poruke, dok su oni koji susamo slu{ali, zapamtili prose~no5,8 imena.

Kada neko dobijedosadan zadatak,po~ne dasawari, mislimu odlutaju iskre}u pa`wusa glavnogzadatka, {torezultirasmawenomkoncentracijom, tvrdenau~nici. Jednostavnapa`wa kao {to je `vrqawe popapiru dovoqna je da osoba „neodluta“ i da ostane fokusirana naono {to slu{a.

Kod stvarawa prijateqstva ili qubavi postoji niz stvarikoje nekog mogu zainteresovati za drugu osobu. Ponekad je

to stav, nekada crte lice, a ~esto samo i energija kojom neko„zra~i“. Ali, nau~nici tvrde da postoje ~inioci od kojih unajve}oj meri zavisi ho}emo li se nekome dopasti ili ne.Fizi~ki izgled je najva`niji, jer je to prvo {to prime}ujemona nepoznatim qudima. I dok instinktivno znamo {to nam jelepo kada to vidimo, nau~nici tvrde da nije sasvim jasno natemequ ~ega to procewujemo. Da bi se otkrilo za{to je qudimaneko zgodan i lep ili nije, obavqena su brojna istra`ivawa.Posledwa su pokazala da kada ka`emo da je neko lice lepo, ustvari, ocewujemo zdravqe i vitalnost te osobe. Simetrijalica i glatko}a ko`e pokazuju nam da li neko ima dobre gene ida li je otporan na bolesti. Ali, ovo je samo deo informacijakoje na{ mozak uzima u obzir kad odre|ujemo da li je neko

„lep“. [to vi{e upoznajemo neku osobu, to je vi{e smatramoprivla~nom, tvrde stru~waci. Kada govorimo o fizi~kojprivla~nosti, mu{karci i ̀ ene imaju druga~ije kriterijumekoji se mewaju u zavisnosti od nivoa hormona, starosti,potencijalnoj potrazi za partnerom.

Slede}a karakteristika koja bitno uti~e na privla~nostneke osobe je bliskost koju ostvarimo. Kada se dvoje qudi ~estosusre}e i mnogo komunicira, ve}a je verovatno}a da }erazviti neku vrstu veze i, na kraju, jedno drugo smatratiprivla~nijim.

Karakterne osobine, tako|e, bitno doprinose ose}ajuprivla~nosti. Stru~waci tvrde da bez obzira na fizi~kiizgled i starost, samopouzdane, sigurne osobe, sa o~iglednimtalentima i ve{tinama „deluju“ mnogo privla~nije iatraktivnije.

Qudi sa kojima imamo zajedni~ke interese deluju namprivla~nije, jer se me|usobno dopuwujemo. Deqewe iskustvapoma`e qudima da se pove`u, a razmena intimnih misli iose}awa mo`e razviti ili dodatno oja~ati povezanost. A sveto, tvrde nau~nici, qude ~ini mnogo privla~nijim iatraktivnijim.

❙ Fizi~ki izgled, bliskost kojuostvarimo sa nekim, karakterneosobine, samopouzdawe i ve{tine,presudne su kada odre|ujemo da lije neko lep ili ne

[ta nas ~iniprivla~nim[ta nas ~iniprivla~nim

PRI^A PLUS ❙

6 život plus

Pesnicima i kompozitorimabudile su inspiraciju,slikarima razigravale ma{tu,modnim kreatorima slu`ile za

dizajnirawe najlep{ih odevnihpredmeta, a drevnim narodima bileglavno oru`je protiv bolesti. Re~ je obojama, ~arobnom, nepreglednomspektru, kroz koji nam je priroda dalajedno od najmo}nijih sredstava zapostizawe dobrog zdravqa, duhovneravnote`e, zadovoqstva i `ivotneradosti.

^ak i oni koji ne veruju da boje imajuveliki uticaj na qudski organizamu`ivaju u zalasku sunca i trenutku kada setopla ̀ uta i naranxasta postepenotransformi{u u plavu i qubi~astu inestaju iza horizonta. Da li takav prizoru vama budi posebna ose}awa,

rasplamsava ma{tu ili deluje smiruju}e?Odgovor je sigurno potvrdan.

Odgovaraju}e, odnosnokomplementarne boje, u kojima na{e telonesvesno u`iva, bude u nama ose}ajsigurnosti, smirenosti i sre}e. Uticajboja na telo je ogroman, a dokazano je daodsustvo kolorita dovodi do bledila,apatije, depresije, lo{eg raspolo`ewa...

❙ Boje Sun~evog spektra

Isceqivawe pomo}u boja praktikuje se od davnina. Jo{ su pe}inski qudi svoje

bolesne i rawene iznosili na sunce kako bi im vratilo snagu i zdravqe. U

rimskim gradovima neimari su projektovali posebne prostorije u kojima su se

sun~evi zraci prelamali u sedam boja Sun~evog spektra, koje su kori{}ene

prilikom le~ewa. Kasnije kroz istoriju, crkve su ukra{avane vitra`ima, kako bi

svetlost dobijala `eqene boje i stvarala misti~ne prozore. Od 19. veka koristi

se infracrvena svetslost, a u 20. po~ela je terapija filtriranom svetlo{}u

razli~itih talasnih du`ina.

^ak su i energetski centri qudskog organizma - ~akre - ozna~ene bojama. Prva,

koja predstavqa `ivotnu energiju i stvarala~ku mo} je crvena, druga (sakrum),

koja je sredi{te fizi~kih pokreta i emocija, je naranxasta, tre}a (solarni

pleksus), sredi{te ose}aja sopstvene vrednosti je `uta. ^etvrta (sr~ana) ~akra,

sredi{te qubavi i harmonije zra~i zeleno, peta (timus) ~akra, centar

velikodu{nosti i saose}awa je tirkizna, {esta (grlena), sredi{te stvarala~kog

izra`avawa je plava boja, sedma (~eona), „zadu`ena“ za intuiciju i vizuelizaciju

je qubi~asta. Posledwa, osma (krunska, kosmi~ka) ~akra, koja je sredi{te

energije i ve~ne duhovnosti, je purpurna.

❙ Terapeuti bojama tvrdeda svako od nas imasvoju „paletu“ boja sakojom se ra|a i koja jenepromenqiva tokom~itavog ̀ ivotnog veka

Kolorterapija, le~ewe bojama ❙ PRI^A PLUS

Metoda le~ewa bojama poznata je jo{ odanti~ke Gr~ke, a kasnije, tokom istorije,qubi~asta boja dobijena filtracijomsun~eve svetlosti, koristila se zatretirawe psihi~kih poreme}aja. Danas sumetode le~ewa bojama {irokorasprostrawene, a najvi{e se primewuju ualternativnoj medicini za le~eweduhovnih, mentalnih, emotivnih ifizi~kih tegoba.

Ciq svih ovih tretmana jeuspostavqawe ravnote`e i harmonije utelu, a boja je, ka`u, najboqe sredstvo zapostizawe tog ciqa. Veoma se dobrokombinuje sa ostalim tehnikama le~ewakao {to su akupunktura, akupresura, biqnaterapija ili vizuelizacija. Najva`nije je,tvrde terapeuti, da pacijent bude uveren dasu boje deo radosti sveta i wega samog.

Kolorterapija jedna je odnajrasprostrawenijih metoda kojom se,na primer, putem boja ode}e re{avajuproblemi stresa, iscrpqenosti,nedostatka energije, poti{tenosti,tuge, ose}aja bespomo}nosti...Kolorterapija u bukvalnom smisluzna~i da telo, ili neki wegov deo,osvetqavamo sa jednom ili vi{e boja izasniva se na zakonima biofizike ifizi~ke hemije, a istra`ivawa izoblasti kvantne medicine dokazala suda spektri vidqivih boja „odgovaraju“odre|enim unutra{wim organima,odnosno da ih dovode u ravnote`u.Qudsko oko mo`e da prepozna prekomilion razli~itih nijansi, ali samoneznatan broj svesno.

Zagovornici ovakvog vida terapijetvrde da, na primer, obavezno stavitecrveni {al ukoliko imate problema saki~mom, ili da obu~ete ne{to naranxastoako ste lo{e voqe. @uta }e re{itiprobleme sa probavom, zelena sr~anesmetwe i oscilacije u telu. Plava bojaodli~no le~i migrenu, pa je plava trakaoko glave sve {to vam je potrebno da bol

prestane. Qubi~asta je idealna zaopu{tawe, pa se preporu~uje kao najboqa„dopuna“ ve`bama meditacije.

Ali, kolorterapija naj~e{}e kombinujenekoliko boja, koje se „me{aju“ kako bi sepostigao najboqi mogu}i efekat. Za {touspe{nije le~ewe kolorterapija sedopuwuje alternativnim vidovimamedicine, naj~e{}e vizuelizacijama imeditacijom. To jednostavnije re~enozna~i da svako od nas boje nosi u se}awu ida ovim „dodatnim“ tehnikama mo`eposti}i da sa bilo kog mesta „od{eta“ naomiqeno mesto u prirodi. A prirodapredstavqa carstvo boja koje prijaju,opu{taju i le~e. Dovoqno je da legnete nale|a, udobno se smestite i lagano di{ete.Svojim mislima o`ivite boju neba, bqesaksunca, sklad plavih morskih talasa,zelenilo trave, zlatno jesewe li{}e, iliboje omiqenog cve}a. Slede}i korak je da„udahnete“ sve te boje. Za vitalnost„udahnite“ crvenu, „izdahnite“ tirkiznu,za radost naranxastu i plavu, zaintelektualnu sposobnost ̀ utu iqubi~astu. Za ve}e samopouzdawe, naprimer, „udahnite“ qubi~astu, a„izdahnite“ ̀ utu.

Terapeuti bojama tvrde da svako od nasima svoju „paletu“ boja sa kojom se ra|a ikoja je nepromenqiva tokom ~itavog`ivotnog veka. Na osnovu toga odre|uje se,na primer, koje boje vam najvi{e prijaju na

ode}i, koje na kosi, koje u ̀ ivotnomprostoru. To je veoma va`no jer ukolikopo{tujete svoju paletu, najboqe }ete„zra~iti“ prema okolini, tvrdekolorterapeuti. Ukoliko poslu{ate saveti dobijete kompliment da „danas odli~noizgledate“, to je verovatno zbog toga {to jena vama boja komplementarna va{ojpaleti.

Boje ne deluju samo na fizi~kaoboqewa, ve} su sjajne rezultate pokazale ina mentalnom planu, odnosno na poqukreativnosti, koncentracije i snage. Uoblasti ose}aja, boje uravnote`avajuodre|ena emotivna stawa - bilo da je re~ ostresu, {oku, qutwi, besu, ose}ajupoti{tenosti ili o ostalim emocijamakoje negativno uti~u na rad mozga iunutra{wih organa. Malim „trikovima“vrlo uspe{no mo`ete „zavarati“ svojmozak i spre~iti, na primer, zimskudepresiju, neraspolo`ewe ili op{tuusporenost.

Kada je re~ o odre|enimzdravstvenim problemimakolorterapija se usredsre|uje i na bojunamirnica koje jedemo. Tako, energijapotrebna za pravilan rad organanajvi{e dolazi od toplih boja, anajmawe se preporu~uje plava hrana, jerje ova boja najhladnija u spektru. Hranakoju jedemo treba da doprineseravnote`i u telu i zato jenajzastupqenija ona zelene boje.

Bojama treba da se okru`ite i u radnomi ̀ ivotnom prostoru, a odabir, ponovo,vaqa napraviti u odnosu na va{uprirodom datu „paletu“.

Mo`ete nabaviti i specijalneterapijske lampe koje, po re~imaterapeuta, doprinose boqem efektukolorterapije.

Ipak, pre nego {to ofarbate sobu uzeleno ili odlu~ite da nosite samocrveno, konsultujte se sa stru~wakom.Odabir boja na osnovu intuicije ilitrenutnog raspolo`ewa nije dobrore{ewe. Razli~iti efekti pojedinih bojana organizam su trajni i zbog toga nemojteni{ta raditi „na svoju ruku“.

❘ Jasna Jovanovi}

❙ Kolorterpija u kozmeti~ke svrhe

Hromo, ili kolorterapija pokazala je izuetne rezultate u borbi sa borama,

celulitom i aknama. Nisu prime}ene ne`eqene posledice i stru~waci tvrde da

je apsolutno bezbedna. Boje, sem {to se primewuju „gledawem“, mogu se i

snopovima usmeravati na ko`u, odnosno na delove koje `elite da korigujete.

Crvena boja pokazala se izuzetno efikasnom protiv bubuqica, osipa i

posledica opekotina. Naranxasta boja „prepisuje“ se kao sredstvo borbe protiv

celulita i bora, a povoqno deluje i na regeneraciju ko`e. @uta boja, sem {to

podsti~e optimizam, umawuje vidqivost strija. Zelena smiruje nadra`enu ko`u

i promene izazvane ekcemima, dok je plava prirodni analgetik. Normalizuje

ko`u sklonu upalama i redukuje telesnu te`inu. Qubi~asta deluje na limfni

sistem i odli~na je za izbacivawe suvi{ne te~nosti iz organizma.

❙ Metoda le~ewa bojama poznata je jo{ od anti~ke Gr~ke, danas je {irokorasprostrawena i primewuje se u alternativnoj medicini za le~eweduhovnih, mentalnih, emotivnih i fizi~kih tegoba

Udahnite zdravqe i radost ̀ ivota

❙ Stavite crveni {alukoliko imateproblema sa ki~mom,ili obucite ne{tonaranxasto ako stelo{e voqe

❙ Qubi~asta je idealnaza opu{tawe, pa sepreporu~uje kaonajboqa „dopuna“ve`bama meditacije

život plus 7

❙ Plava boja odli~nole~i migrenu, pa jeplava traka oko glavesve {to vam jepotrebno da bolprestane

MODA ❙ ZA TRUDNICE

8 život plus

Utoku trudno}e svaka ̀ ena zra~iposebnom harizmom, bez obzira nastil odevawa ili na~in {minkawa.Ali, to ne zna~i da bi trebalo

potpuno da se opusti i dozvoli da „drugostawe“ pobedi ̀ equ za dobrim izgledom.Pogotovo danas, kada mnogi kreatoridizajniraju linije namewene trudnicama iforsiraju moderan stajling budu}ih mama.A izbor je zaista ogroman, tako da nijete{ko da prona|ete modernu i udobnuode}u koja ne odudara od va{eg omiqenogstila.

PantaloneMogu}e je prona}i razne modele -

klasi~ne, ke`ual, sportske, elegantne...Prepoznaju se po {irokoj elasti~noj traciu pojasu, koja garantuje udobnost bez obzirana to koliki vam je stomak. Moderni sujednobojni modeli, ali i oni prugasti,karo i sa drugim aktuelnim motivima.

Sukwe i haqineOsim {irokih klasi~nih modela sa

gumom u pojasu, sada se za trudnicemogu na}i i drugi krojevi, tako|ezahvaquju}i {irokoj elasti~nojtraci u pojasu. Stoga mo`eteizabrati sukwu zvonastog, puf iliuskog kroja, a da ne brinete da li }evam u woj biti prijatno. [to seti~e haqina, aktuelni su modelise~eni ispod grudi i sa visokimstrukom. Nose se u vedrimtonovima, ali su moderne haqinei u klasi~nim bojama - crnoj,sivoj, be ̀i braon.

TunikeSa ovim komadom ode}e ne

mo`ete pogre{iti. Moderne suve} nekoliko sezona, a krojene sutako da ih mo`ete nositi usvakom periodu trudno}e. Zaprijatniji ose}ajbirajte modele odpamuka, ka{mira,

satena ili svile. Ako ̀ elite da istaknetedekolte i ramena, mo`ete se odlu~iti i zaneki top-model u kombinaciji sa sukwomili pantalonama.

Ko{uqe Kada je re~ o ko{uqama, ne postoje neka

posebna pravila. Ako ̀ elite da istaknetestomak birajte u`e modele krojene odrastegqivih materijala. Mo`ete ih nositisa kai{em uz sukwu ili pantalone u`egkroja. Moderne su i {iroke ko{uqe uke`ual stilu, kao i blago strukiranimodeli.

❘S. \. K.

Elegantnebudu}e mame

Poslovni {ik i urbani stil

Kolekcija modne ku}e „Mona“ za prole}e/leto ❙ MODA

Svi oni koji vole modu imali su pro{le nedeqe priliku da vide novu kolekcijumodne ku}e „Mona“ za sezonu prole}e-leto 2009. godine. Novu liniju potpisalesu Ana Lekovi} i Kristina Gaji}, a kolekcija za predstoje}u sezonu predstavqame{avinu klasi~nog poslovnog i mladala~kog stila. Preovla|uju haqine jarkih

boja, ali i „ve~ne“ crno-bele kombinacije neobi~nih krojeva sa specifi~nimse~ewima, koje su idealne za sve prilike i pristaju mla|im, ali i malo starijimdamama, tvrde iz ove modne ku}e.

Od materijala najzastupqeniji su prirodni i to pamuk, sa efektnim detaqima, aneki od modela sukwi, bluza, pantalona i sakoa kombinovani su sa „hajtek“ tkaninama.Predstavqene su i haqine od lana sa predimenzioniranim xepovima i faltama kojeim daju ~vr{}u formu. Ali, bilo je i klasi~nih, romanti~nih modela, u modernimformama u boji korala. Takvi detaqi garderobe pristaju svim generacijama i dobro sekombinuju sa onim {to ve} imate u ormanu.

Svi modeli dopuweni su ta{nama i ko`nim jaknama iz ponude ove modne ku}e,koji svakoj odevnoj kombinaciji daju glamurozniji izgled i elegantniji stil.

Mu{ka kolekcija za novu sezonu, tako|e, spoj je le`ernog i poslovnog stila.Preovla|uju neizbe`ne ko`ne jakne u razli~itim bojama, od najjednostavnijegkroja, do onih malo esktravagantnijih, sa dosta xepova i detaqa. I za ja~i polkolekcija garderobe izra|ena je od prirodnih materijala, a preovla|uju pamuki lan, najvi{e u sivoj i crnoj boji. Predstavqena je i kolekcija mu{kihta{ni, koje su ove sezone vrlo aktuelne i koje se odli~no uklapaju sa efektnimko`nim jaknama. ❘ J. S. J. Foto S. Sari}

život plus 9

U@IVAWE PLUS ❙ Biseri, simbol nevinosti, qubavi, sre}e i mudrosti, nakit koji

10 život plus

^uvena Koko [anel, koja je okovrata i ru~nog zgloba nosilastotine nanizanih bisera,poru~ila je: „@enama je potrebno

mnogo, mnogo bisera i u svakoj prilici“.Dame koje dr`e do stila usvojile su ovajsavet kao sveto pismo. No, ~ak imilenijumima pre Koko, neke mo}ne ̀ enesmatrale su bisere statusnim simbolom.

Kraqica Elizabeta Prva nosila ih jekao znak svoje nevinosti, a i na samrti jebila ukra{ena najlep{im biserima.Glumica Elizabet Tejlor ima vrhunskeprimerke bisera „la peregrina“, sjajnobele boje, prona|ene u Panami u 16. veku,koje je {panski kraq Filip Drugisvojevremeno poklonio svojoj nevestiMeri. Elizabet ih je dobila od Ri~ardaBartona za Dan zaqubqenih 1969. godine.Kolekciju bisera imala je Grejs Keli,Odri Hepbern ih je nosila u „Doru~ku kodTifanija“, oni su bili va`an deo stilaXeki O, a istorija pamti da su u Belojku}i, 1996. godine na „sastanku mo}nih“,za istim stolom sedele tri sasvimrazli~ite dame, ali da su sve tri nosilebiserne ogrlice. Bile su to princezaDajana, Hilari Klinton i urednicamagazina „Vog“.

Biser, jedan od najstarijih poznatihukrasa koji se pomiwe i u Bibliji, i uKuranu i u Talmudu, jedini je draguq kojeg

proizvodi ̀ ivotiwa. Mogu da ga stvoreostrige, dagwe, velike spiralne {koqke ito tako {to, kada u wih u|e neki stranipredmet, recimo zrno peska, po~iwu da sebrane lu~e}i slojevitu sedefastu materijukako „uqez“ ne bi povredio wihovo mekanotkivo. Ukoliko „sedefasta odbrana“potraje nekoliko godina - eto bisera.Problem je, me|utim, u tome {to je lov nabisere uvek lutrija. Roniocima statistikene idu na ruku - samo jedna {koqka od10.000 {koqki stvara biser. Osim toga,iako postoji oko 8.000 vrsta {koqki, samowih 20 mo`e da odgaji biser.

Danas se biseri proizvode tako {to seu {koqku, morsku ili slatkovodnu,hirur{kom precizno{}u usa|uje stranotelo (spoqa{wi komadi} {koqke, naprimer). Tako se ve{ta~kim putemizaziva prirodni proces stvarawa bisera.

U 13. veku Kinezi su u {koqke stavqalifigurice Bude, kako bi se oko wihnapravio biser. Ipak, tek kada je 1896.godine Koki~i Mikimoto patentiraouzgajawe bisera u slanoj vodi na farmamau Japanu, qubiteqi bisera mogli su daodahnu. U doba najve}eg procvataMikimoto je imao ~ak 12 miliona{koqki, ~ime je pokrivao 75 odstotada{we svetske proizvodwe. Danas su ovibiseri u svetu sinonim za kvalitet, aupravo je jednu nisku „mikimoto“ bisera1954. godine na medenom mesecu XoDima|o kupio svojoj voqenoj MerilinMonro.

„Belo zlato“, kako se biseri jo{nazivaju, metafora je elegancije i simbolpresti`a, ~isto}e uma i srca, nevinosti ivere. U islamskoj simbolici biser sepovezuju sa devi~anstvom, Kinezi gasmatraju simbolom bogatstva, mudrosti,~asti i besmrtnosti, u Japanu ga dovode uvezu sa sre}om, za Induse on je izvorvitalne energije, a u arapskim kulturama`ene ili odre|eni delovi tela, na primerzubi, upore|uju se sa biserima. U sredwemveku smatran je znakom qubavi prema Bogui ~esto je spomiwan u svetim tekstovima,zbog ~ega je postao nedeqivi deodemonstrirawa mo}i hri{}anskihvladara. Vitezovi su u bitke kretali sa{titovima obrubqenim biserima,veruju}i da }e ih oni za{tititi odnesre}e. U starom Rimu biseri su biliveoma ceweni. Na vrhuncu Rimskogcarstva, general Vitelijus finansirao je~itavu ratnu kampawu prodajom jednebiserne min|u{e svoje majke.

Na kakvoj ceni su biseri oduvek, govorei dva sasvim razli~ita primera, iz dalekei bli`e istorije, na razli~itimkrajevima planete. Recimo, u staroj Kini2200 godine p.n.e. porez je napla}ivan ubiserima, a @ak Kartije je svoju radwu naPetoj aveniji u Wujorku kupio 1916.godine tako {to je za wu dao dve biserneogrlice.

Gotovo u svim legendama biseri svojimvlasnicima daruju qubav i sre}u. Udrevnoj Gr~koj re~ biser ozna~avala jesavr{enu ~isto}u, u starom Rimu -qupkost i u`ivawe, u Indiji su u pri~amai na slikama prikazivani mudraci kojikao talisman na dlanu dr`e biser. Biserisu u Indiji bili poznati i kao qubavninakit, ba{ kao i u Persiji, gde jeAleksandar Veliki dobio na poklonbisere od svoje neveste Roksane.Kori{}eni su i kao sredstvo protiv crnemagije...

❙ Tajna ohridskih

Nizawem nakita od ohridskih bisera

bave se svega dve-tri porodice, a jedna

od wih je Talev. ^uveni biseri prave

se od tela {koqke bisernice koja raste

u Tihom okeanu. Posle bru{ewa

dijamantskim o{tricama, ru~no se

premazuju nekoliko puta, posebnom

emulzijom ~ija je osnova ribqe srebro

koje se vadi iz krqu{ti ribe pla{tine,

nastawene u Ohridskom jezeru.

Vekovima stara receptura qubomorno

se ~uva, pa su ostali sastojci emulzije

tajna u koju su upu}eni samo mu{ki

~lanovi familija koje prave ohridske

bisere. Oni, naime, smatraju da }e ih,

ukoliko o tome budu progovorili,

sti}i Bo`ja kazna.

Magi~ni sjaj Afrodi

❙ ^uvena Koko [anel, koja je oko vrata i ru~nogzgloba nosila stotine nanizanih bisera,poru~ila je: „@enama je potrebno mnogo, mnogobisera i u svakoj prilici“

život plus 11

❙ U@IVAWE PLUS

Biseri su i Evine suze zbog izgnanstvaiz raja, a poznati su i kao Afroditinesuze radosti. Kako simbolizuju suze,qubavnici ih nisu smeli jedni drugimapoklawati, niti je bilo preporu~qivo damlade nose nakit ukra{en biserima, jerto nagove{tava nesklad u braku. Zbog istogzna~ewa, ka`e se da nije dobro sawatibisere. Pokidana biserna ogrlicasimbolizuje nesklad i poreme}ene odnose.Kada gube sjaj, to nagove{tava opasnost,bolest, pa i smrt. Ovo su, ujedno, jedinenegativne asocijacije vezane za bisere. Ugotovo svim kulturama i istorijskimrazdobqima uglavnom se verovalo da onidonose zdravqe, bogatstvo, dug ̀ ivot,qubav i sre}u, da rasteruju zle duhove.Biser su po{tovale i Maje, povezuju}i gasa po~etkom stvarawa sveta. U Bibliji sena vi{e mesta govori o vrednosti bisera,ukqu~uju}i i ~uveno „bacawe bisera predsviwe“.

Biser je i deo umetni~kih dela.

Holandski umetnik Johan Vernerovekove~io je „Devojku sa bisernommin|u{om“, o kojoj je docnije Trejsi[evalije napisala istoimenu kwigu, asnimqen je i film sa Skarlet Johanson.

Magija bisera le`i u wegovom sjaju.Praznoverje ka`e da biser gubi sjaj kad muvlasnik umre, {to nije bez osnova budu}ida vla`nost ko`e spre~ava da se biserisu{i. No, prilikom procene vrednostiodre|enog primerka uzimaju se u obzir iwegova veli~ina, oblik, boja, kvalitetpovr{ine... Najceweniji su savr{enookrugli biseri, a ima i onih u oblikukapi, kru{kice, zvona... Mogu biti beli,crni, krem i ru`i~asti. Crni biseri,koji su dragoceniji od belih, nastaju napodru~jima gde je zemqa vulkanskogporekla.

Najpopularniji su „akoja“ biseri, jerimaju najja~i sjaj me|u uzgojenimbiserima. Proizvode se u Japanu i Kini.Ju`nomorski biseri nastaju u odre|enimbelim vrstama kamenica. Kako su te{koqke ve}e nego one koje stvaraju „akoja“i slatkovodne bisere, ve}i su iju`nomorski biseri, koji su najskupqi natr`i{tu. Uzgajali{ta se nalaze usevernim vodama Australije, jugoisto~nojAziji, Filipinima i Indoneziji.Tahi}anski biseri poti~u iz toplih vodaJu`nih mora i uzgajaju se u velikim crnimkamenicama. Crni tahi}anski biseri sutamni, veliki i skupi zbog komplikovanoguzgoja. Iako se tradicionalno nazivajucrnima, mogu biti raznih boja.

Kakve je imala Kleopatra kada se, da bizavela Marka Antonija, kladila sa wim da}e mu prirediti najskupqu ve~eru nasvetu? Na ovo pitawe te{ko je datiprecizan odgovor. Legenda ka`e da je uzelaveliki biser iz svoje min|u{e, smrvilaga, rastvorila u vinu, a zatim popila.Antonije je odbio „ve~eru“ iz drugemin|u{e i, naravno, izgubio opkladu.Rimski istori~ar Plinije zabele`io jecenu ta dva bisera - danas bi ko{talidevet miliona dolara!

❘Suzana Bijeli}

`ene ~ini otmenim

❙ Lekovitost

Pod uticajem Arapa, od 8. veka biseri po~iwu da se koriste u medicini, a sve do

sredine 19. veka bili su sastavni deo uxbenika farmacije. U evropskoj medicini

koristili su se za le~ewe poti{tenosti, maloumnosti i padavice. U modernoj

indijskoj medicini prah od bisera je sredstvo za osve`ewe, ali i afrodizijak. U

Kini se za neprobu{eni, takozvani devi~anski biser, veruje da se uz wegovu pomo}

mogu uspe{no le~iti o~ne bolesti. Smatralo se i da biseri poma`u neplodnim

parovima da dobiju dete (ako ga dr`e ispod jastuka u bra~nom krevetu), da le~e

du{evna oboqewa, `uticu, neutrali{u ujede zmija, da su korisni za le~ewe

digestivnih poreme}aja, da smawuju nadutost, olak{avaju poro|aj.

Biseri se primewuju i u kozmetici, posebno za spravqawe preparata namewenih

zrelijoj ko`i. Delovi bisera koji sadr`e proteine vra}aju ko`i vla`nost,

u~vr{}uju je i sa we „bri{u“ sitne bore.

itinih suza

❙ Samo jedna od 10.000{koqki stvara biser

❙ @ak Kartije je radwuna Petoj aveniji uWujorku kupio 1916. iplatio je sa dve biserneogrlice

Unovim mu{kim kolekcijama dominantan stilski„komad“ je mantil, a prole}nu modnu scenuobele`io je povratak klasi~nog kroja. Dok suprethodnih sezona bili aktuelni kra}i i uski

modeli, mu{karci }e sada biti u prilici da se sasvimopuste u du`im i komfornijimmantilima sa dvorednimkop~awem, xepovima i kai{em.Klasika je prisutna i {to se bojati~e - crna, braon, be`, tamnosivai maslinastozelena.

^uvajte kolena

Ako vam je dan suvi{e kratak imislite da ne mo`ete da postignete

sve {to ste zacrtali, jedna sitnicamogla bi da vam pomogne da realizujeteplanove - notes. Tajna uspeha le`i udobroj organizaciji, zato zabele`itesvaku obavezu u va{ rokovnik i neodvajajte se od wega. Italijanskipsiholozi otkrili su da su zaposlenikoji redovno nose notes mawe podlo`nistresu u odnosu na one koji se oslawajuna sopstvenu memoriju, kompjuter ilipodsetnik u mobilnom telefonu.Bele`nice su u prednosti u odnosu na

tehnolo{ke inovacije, jer nezauzimaju mnogo prostora,obaveze su preglednije i uz wihmo`ete uvek da dodate utiske,

rezultate, komentare...Rokovnik se pokazao i kao

odli~an „izduvni ventil“ unapetim poslovnim

situacijama i nava`nim sastancima,neobavezno crtawe ipisawe po wemu

poma`e zaposlenimada srede misli,skoncentri{u se naproblem ioslobodenapetosti.

12 život plus

Da biste leto do~ekali upunoj snazi, sada je pravo

vreme da se posvetitekondiciji. Lepo vreme pru`arazne sportske mogu}nosti.Odaberite neki sport naotvorenom, samo obratitepa`wu na kolena. Posle zimskeuquqkanosti ona mogu da buduvrlo rawiva, jer je na wimanajve}e optere}ewe. Dok ne

oja~ate muskulaturu, a pre svegakolena, svakodnevno vozitebicikl, plivajte, tr~ite i{etajte. Ove aktivnostipomo}i }e vam da se brzovratite u formu da biste moglida se posvetite zahtevnijimsportovima kao {to su fudbal,basket, odbojka, borila~kisportovi...

❙ REKREACIJA

❘ Priredila: M. Pavkovi}

❙ KARIJERA

Sa notesom boqaorganizacija

MU[KARCI ❙

❙ NEGA

Hranqivakrema „pod obavezno“Nega lica je aktivnost koju ve}ina

mu{karaca rado „prepu{ta“ damama.Ali, dermatolozi savetuju mu{karcima dasa redovnom negom po~nu po izlasku izpuberteta, a svakodnevna nega hranqivomkremom je apsolutno obavezna.

Po{to svakodnevno umivawe „obi~nim“sapunom (za ruke) isu{uje i o{te}uje ko`u,lice perite gelovima neutralne pe-havrednosti ili de~jim sapunom, jer je mnogobla`i.

Pena za brijawe i „aftr {ejv“ tako|esadr`e sastojke koji agresivno deluju naten, zato nemojte dugo da ih dr`ite na licu.

❙ MODA

Klasika utrenduKlasika utrendu

❙ LEPOTA

Da biste izgledali mla|e,ponekad je dovoqno dapromenite boju kose ifrizuru. Ove sezone u

trendu su i duga~ka i kratka kosa, a

nekoliko saveta stru~waka pomo}i}e vam da napravite najboqi izbor.

BojeIzbegavajte nijanse koje su

sli~ne va{oj prirodnoj boji. Sagodinama dolazi do promene bojetena, kao i teksture kose, i zato jeva`no da povremeno mewate nijansekose kako biste je prilagodilikompletnom izgledu. Ako `elitetamniju boju izaberite crnu ilitamno braon, ali je obavezno malo

pro{arajte pramenovima. I crvenaboja mo`e da bude dobar izbor, alisamo svetlije nijanse koje tako|emo`ete da kombinujete sapramenovima. Stru~waci tvrde daje plava boja idealna zapodmla|ivawe, jer najboqeprikriva sede. Ipak i sa plavimnijansama morate biti oprezni.Ako imate izrazito svetao tenbirajte izme|u zlatkastih i be`tonova, ili boje meda. Ako, pak,imate malo tamniji ten najboqe }evam pristajati platinaste,pepeqaste i sivkaste nijanse.Izrazitim crnkama plava kosa nestoji, ali uvek mogu tamniju bojukose da osve`e svetlijimpramenovima.

Frizure■ Ako imate sredwu du`inu kose,

za vas su idealne bob frizure,stepenasto o{i{ane, bez o{trih iravnih linija. Mo`ete da seodlu~ite i za klasi~an pa`, alionda kosu malo uvijte na krajevima.

■ Ako imate duga~ku kosu birajtestepenaste frizure, ali ih nefenirajte ravno. Po`eqno je dakosa izgleda {to prirodnije, mo`eda bude razbaru{ena, kovrxava,talasasta.

■ Ako ste pristalica kratkihfrizura, podmladi}e vas kosa sapramen~i}ima razli~ite du`ine,koja se {i{a ubodnom tehinkom ilitrimerom. Moderne su i kratkefrizure sa blago asimteri~nim{i{kama.

❘ S. \. K.

Jarke boje na o~ima iusnamaUpredstoje}oj sezoni preovlada}e jarke

boje, kako na ode}i tako i u mejkapu. Modnistru~waci ovoga puta akcenat stavqaju na o~i iusta. Ako `elite da se poigrate bojama,poslu{ajte nekoliko saveta.

O~i mo`ete da istaknete kombinacijom rozei zelene boje. Uz ivicu doweg kapka izvucite

liniju zelenom olovkom, a nagorwi kapak stavite

senku u pink boji.Mo`ete dakombinujete i drugeaktuelne nijanse -plavu, qubi~astu,`utu, boju korala ikaramele.

Uz ove boje nao~ima idealno

stoji jarko crveniru` preko kojeg

mo`ete da stavitemalo svetlucavog sjaja.

Nega dekolteaNa ovom delu tela ko`a je veoma

osetqiva i zato joj je neophodnasavr{ena i redovna nega. Za dekolte jenajboqe da koristite proizvode (maske,pilinge, kreme, uqa, serume) na bazivitamina A, D i E, vo}nih kiselina ibiqnih ekstrakta. Kada nanosite pilingko`u ujedno masirajte ne`nim pokretimaodozgo na dole. Kada isperete pilingutrqajte kremu ili uqe bogato mineralima.Masku i serum koristite po istomprincipu kao i za lice.

život plus 13

Frizure i bojekoje podmla|uju

MEDICINA ❙ ISTRA@IVAWA ■ PREPORUKE ■ SAVETI ■ OTKRI]A

14 život plus

Bra~na u{u{kanost udebqava

Tr~awe smawuje`equ zaslatki{imaZbog odre|enih ve`bi mo`ete da

imate ve}u `equ za ~okoladom,slatki{ima i visokokalori~nomhranom, a neke mogu da vas podstaknu dajedete vi{e vo}a, pokazala su najnovijaistra`ivawa. Tako, na primer, posledugog plivawa, telo mo`e imati `equza visokokalori~nom hranom, tvrdidoktor Dejvid Stensel, stru~wak zave`be i sport.

„U nekim sportovima kao {to jetr~awe, na primer, hormon koji podsti~eapetit potiskuje se, odnosno wegov nivo je

mawi, dok plivawe uhladnoj vodi imasuprotno dejstvo“ -obja{wava doktorStensel i dodaje dalaganije ve`be, kao{to je {etwa ili brzohodawe, nemajuuticaja na ovajhormon.

Jo{ jedan primerje da }e, ako di`etetegove, va{organizam imatipotrebu za hranombogatom ugqenimhidratima iproteinima koji„grade“ mi{i}e, dok}e plivawe uhladnijoj vodi„tra`iti“ hranu kojastvara za{titni slojmasnog tkiva.

Pu{a~i podlo`nijiAlchajmerovoj bolestiStariji pu{a~i izlo`eni su ve}em riziku da obole od Alchajmerove bolesti, za ~ak

79 odsto u odnosu na nepu{a~e, pokazala su istra`ivawa obavqena na londonskomImperijal kolexu. Istra`iva~i su ustanovili da aktivni pu{a~i imaju ve}i rizik daobole i od drugih vrsta demencije, kao i od mentalnog propadawa vezanog sa starewem.

Pu{ewe izaziva pove}an rizik za pojavu Alchajmerove bolesti, istovetno kao {topove}ava rizik od kardiovaskularnih bolesti - o{te}ewem krvnih sudova i smawewemprotoka krvi, objasnila je dr Rut Piters, rukovodilac istra`iva~kog tima. Dobra vestu celoj pri~i je da biv{i pu{a~i nisu pod pove}anim rizikom za oboqevawe odAlshajmerove bolesti, utvrdio je britanski tim stru~waka.

❘ Priredila Z. O. J.

Slez, medi beli lukprotiv virusaKada su uzro~nici virusi, biqke su

naj~e{}e lek izbora za za~epqennos, peckawe u grlu, suvi ka{aq itemperaturu, isti~u pristalicetradicionalne medicine.

^aj od sleza preporu~uju za suvusluzoko`u grla i disajnih puteva, jersmiruje nagon za ka{qem, ubla`avawegove simptome i olak{ava disawe.Dobar je i protiv suvog ka{qa, a bezproblema mogu da ga piju trudnice ideca.

Beli luk tako|e je veoma zdrav ideluje kao prirodan antibiotik, auspe{no smiruje no}ni ka{aq. Onimakoji ne mogu da ga podnesu zbogspecifi~nog mirisa, preporu~uje se daga skuvaju, zatim popiju vodu u kojoj sekuvao, a ~e{weve pojedu. U apotekamabeli luk mo`e da se kupi i u kapsulama.

Med je nezamenqiv u le~ewu upalegrla i disajnih puteva. Delujeantibakterijski, a najboqe ga je pitirastopqenog u mleku i ~aju.

^aj od {ipka zadijaliziranebolesnike

Gotovo po pravilu, ve}ina vitkih parovapo ulasku u brak postaju debequce.

Istra`uju}i ovaj fenomen, stru~waci sudo{li do zakqu~ka da se kilogrami sla`u,jer partneri nisu vi{e u strahu odkonkurencije drugih zgodnih mu{karaca i`ena. Ne trude se da po svaku cenu zadr`enajboqu top formu, i sve vi{e se okre}uhrani.

Mu{karci su naro~ito sklonipromeni na~ina ̀ ivota u ovom smislu, a`ene ih, naravno, u stopu prate. Sve vi{ekonzumiraju razne grickalice, slatki{e,brzu hranu, sladolede... A epilog ovakvogpona{awa je takav da ̀ ene dobijaju mnogobr`e i vi{e kilograma od svojihpartnera. Naravno, ovakva situacija semo`e izbe}i ukoliko ̀ ene po{tujunekoliko va`nih pravila:

Ostati verna zdravim navikama -odnosno ne slediti slepo svog partnerakoji voli da prezalogaji izme|u obroka.

Izbegavati rastegqive materijale- koji imaju mo} prilago|avawakilogramima. U tom smislu najboqe jepovremeno probati uske farmerke, koje}e najboqe pokazati {ta se sa telomde{ava.

Ne jedite grickalice ispredtelevizora - po{to su ~ips, kokice irazni slatki{i pogubni za liniju.Umesto bavqewa sadr`ajem iz ~inija,stru~waci preporu~uju naizmeni~nomasirawe le|a me|u partnerima, kojedonosi u`ivawe i tro{ewe kalorija.Izra~unato je da 15 minuta masa`e,„maseru“ odnosi 70 kalorija.

„Hranite“ vezu a ne apetit - {topodrazumeva da se ve~erwe dru`ewemo`e ispuniti igrawem nekihdru{tvenih igara kao {to su karte,jamb, {ah... Na taj na~in misli seusmeravaju na ne{to drugo, a ne nahranu.

Lekari na Odeqewu za hemodijalizu izraelske bolnice uTel Avivu ve} godinu dana sprovode istra`ivawe o

delovawu soka od {ipka na pacijente, u okviru sveukupnedijetoterapije. Sok od {ipka konzumira 180 pacijenata, sciqem da se proveri koliko su mawe podlo`ni delovawuinfekcija, koje su prate}e pojave ovih bolesti. Za sada jeprime}eno da su ovi pacijenti otporniji na infekcije i daim je kvalitet krvnih sudova boqi nego kod bolesnika kojisok od {ipka ne piju.

život plus 15

Aspirin ❙ MEDICINA

Uzmi dva aspirina ipozovi me ujutru - ostajei daqe kqu~na re~enicasavremene zdravstvene

za{tite. Iza aspirina jeimpresivnih 110 godina, a on idaqe ostaje jedan odnajprou~avanijih lekova usvetu. Kardiovaskularna icerebrovaskularna va`nostodavno je potvr|ena, i aspirintu predstavqa „zlatnistandard“. Na osnovu aktuelnihistra`ivawa ovaj lek budi nadukada je re~ o prevenciji,le~ewu i kontrolisawu nekihdrugih bolesti. Pre svegahipertenzije, Alchajmerovebolesti, kao i nekih formikarcinoma.

- Vi{e od sto godina,aspirin je priznat kaonaj~e{}e kori{}en lek

protiv bolova i groznice.Posledwe dve decenijepro{log veka, aspirin sepokazao efikasnim uspre~avawu sr~anih imo`danih udara i kodmu{karaca i kod `ena -podsetio je na nedavnoodr`anom ro|endanskomslavqu naj~uvenijeg leka naplaneti, kardiologprofesor dr MilojeToma{evi} iz Klini~kogcentra Srbije. Za na{eprilike ovaj podatak je odizuzetnog zna~aja, po{to uSrbiji bolesti srca i krvnihsudova predstavqaju uzroksmrti u 56 odsto slu~ajeva.Prevedeno u brojke, toprakti~no zna~i da svakegodine, prvenstveno od

infarkta miokarda i {loga,umre ceo jedan grad veli~ineLazarevca!

Alarmantno je saznawe daepidemija kardiovaskularnihbolesti ne jewava, ve} se laganopove}ava. U osnovi koronarnihbolesti su aterosklerotskiplakovi (naslage), koji nastajujo{ u ranom detiwstvu.Ozbiqne problememu{karcima plakovi po~iwuda prave u sredwim godinama, a`enama ne{to kasnije. Smawujulumen krvnog suda, a samim timkrvotok, a ponekad dovode i dowegovog potpunog za~epqewa. Utakvim situacijama aspirin jelek izbora za spre~avaweslepqivawa trombocita,odnosno zatvarawa krvnog suda,i mogu}nost izazivawa, upo~etku malih infarkta.

- Efekat davawa aspirinakod osoba koje su imale

infarkt jo{ je uspe{niji -istakao je dr Toma{evi}.

- Kod wih je redukovaweponovnog sr~anog i mo`danogudara na zavidnom nivou.Infarkt se smawuje za 34, amo`dani udar za 25 odsto. A iprocenat smrtnih ishodasmawuje se za 15 odsto, {to sesmatra velikik uspehom.

Me|utim, pravi efekat aspirinposti`e ukoliko se daje potpunozdravim osobama, u prevenciji.Istra`ivawa su pokazala da sekod mu{karaca, na ovaj na~in,rizik od infarkta miokardasmawuje za ~ak 40 odsto.Me|utim, treba voditi ra~una io rizicima koji do ovakvogstawa dovode, me|u kojima jehipertenzija vrlo zna~ajna.

A upravo je studija, nedavnozavr{ena u Italiji, pokazalada aspirin u malim dozama,koji se uzima pre spavawa,sni`ava nivo krvnog pritiskakod pacijenata, kod kojih sesmatra da postoji potencijalnahipertenzija. Ovo za budu}nostmo`e biti vrlo va`an momenatako se zna da hipertenzijapredstavqa va`an faktorrizika za druge ozbiqnekardiovaskularne bolesti.Podaci Svetske zdravstveneorganizacije i ameri~kihcentara za kontrolu iprevenciju bolesti opomiwu dau ve}ini zemaqa ~ak tre}inastanovni{tva pati odhipertenzije, a da bi se ostalimogli sa~uvati ukoliko bisnizili svoj sumwivi krvnipritisak, naglasio je drToma{evi}.

Posledwih godinaustanovqeno je i da aspirin umalim dozama smawuje rizikponovnog javqawa kancerogenih

promena u debelom crevu, kodpacijenata koji su ve} imalikolorektalni karcinom iliadenom. A preventivne doze suod 75 do 100 miligrama, o ~emu,svakako, kqu~nu re~ treba da dordiniraju}i specijalista,zavisno od toga o kojoj bolestije re~.

❘ Z.O.Joksovi}

❙ Kada nije preporu~qiv

Aspirin nije preporu~qiv u situacijama kada postoje masivna

krvarewa, ma koje vrste. Tako|e ni osobama koje imaju ~ir na

`elucu i dvanaestopala~nom crevu. Aspirin ne treba da

uzimaju ni trudnice u posledwa tri meseca, kao ni oni koji su

alergi~ni na acetilsalicilnu kiselinu. U takvim situacijama

pribegava se drugim lekovima, koji za razliku od aspirina,

nisu za pacijenta uvek komforni.

❙ Vi{e od veka ovaj lek predstavqa„zlatni standard“ u le~ewukardiovaskularnih icerebrovaskularnih bolesti, aaktuelna istra`ivawa pokazuju damo`e biti i lek kod le~ewa nekihdrugih bolesti

❙ Studija, nedavnozavr{ena uItaliji, pokazalaje da aspirin umalim dozama,koji se uzima prespavawa, sni`avanivo krvnogpritiska kodpacijenata

Naj~e{}ekori{}en lekNaj~e{}ekori{}en lek

16 život plus

Blagorodni miris„morske rose“

LEKOVITA PRIRODA ❙ RUZMARIN

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) jeod starina odoma}en u narodu. Ustarom veku bio je posve}enAfroditi, gr~koj bogiwi lepote i

qubavi. S vencima ruzmarina oven~avalisu kipove bogova, ukra{avali bra~neparove, a deci u kolevku stavqali gran~icuove mirisne biqke. Latini su ruzmarinzvali ros marinus, odnosno „morska rosa“.U staroj Engleskoj ruzmarin je predstavqao

simbol vernosti, iz kojeg je kasnije nastaoobi~aj ki}ewa svatova u hri{}anskomsvetu. Smatran je i simbolom mudrosti,odnosno da ja~a pam}ewe. Ovo staroverovawe da miris ruzmarina stimuli{epam}ewe, potvrdili su nau~nici saUniverziteta u Sinsinatiju. Ruzmarinpodsti~e boqi krvotok prema mozgu, i nataj na~in poboq{ava koncentraciju, alile~i i glavoboqu. Zato preporu~uju da bisvakome ko se bavi misaonim radom bilouputno da na radnom stolu dr`i {oqu sasve`im ruzmarinom i nesvesno udi{ewegov miris.

Ova mediteranska biqka vekovima jevrlo cewen za~in. Zato ga svaki dobargastronom rado koristi u pripremihrane. U hrani, ruzmarin povoqno delujena metabolizam, ~ine}i te{ka i masnajela lak{e svarqivim. Na taj na~inpovoqno deluje na ̀ u~, kao i nanadimawe. Vitamini C i A, pantotenskai folna kiselina, kao i drugi lekovitisastojci svrstavaju ruzmarin u sam vrhbiqaka koje mogu pomo}i u prevencijikarcinoma, a naro~ito karcinoma ko`e.

Nau~nici su dokazali da je spoqa{waprimena uqa ruzmarina delotvorna i kodubla`avawa bolova nastalih odreumatskih bolesti. Kalcijum, eterskouqe u kojem ima pinena, kamfora od kojegi poti~e specifi~an miris ruzmarina,borneola, tanina gorkih materija idrugih va`nih sastojaka, ja~aju imuniteti poseduju sedativna, diuretska, kao iantisepti~na svojstva. Deluju iprotivupalno, a mogu ubla`iti i jakenapade astme. Sem toga, nau~nici LosAn|elesa i Japana otkrili su da

ruzmarin sadr`i i sastojke koji se boreprotiv slobodnih radikala koji o{te}ujumozak. Odnosno, {tite mozak od odneurodegenerativnih promena koje vode uAlchajmerovu bolest i mo`danog udara.

Zavisno od primene, ruzmarin sekoristi na razne na~ine. U narodnojmedicini list ruzmarina se koristi kaosastojak ~ajeva za le~ewe ko`e i rastkose. Uqe ruzmarina ulazi u sastavkolowskih voda, raznih balsam, tinktura,krema i drugih kozmeti~kih sredstva.

Sve ̀ruzmarin u starom vinupredstavqa dobar tonik za srce i posebnopovoqno deluje na sni`eni krvnipritisak. Ruzmarinovo vino je dobro ikod upale bubrega, a korisno je zaanemi~ne, slabe i stare qude. ̂ a{a ovogvina deluje delotvorno i posle gripa,doprinose}i br`em ozdravqewu, dok~a{ica posle ru~ka i ve~ere pospe{ujelo{u cirkulaciju. S druge strane,nekoliko kapi eteri~nog uqa odruzmarina pome{anog sa morskom soqu,predstavqa pravi na~in za jutarwebu|ewe i osve`avawe. Ali se nepreporu~uje uve~e, jer se posle we dobrone spava. Ovako spremqena kupkastimuli{e limfni sistem, ja~aizlu~ivawe te~nosti iz organizma ipospe{uje razmenu materija u tkivima{to dovodi do ubla`avawa bolova umi{i}ima i zglobovima. ❘ Z. O. J.

❙ Vina sa ruzmarinom

1. Dve velike ka{ike ruzmarina se

kuvaju pet do deset minuta u

me{avini od 2,5 decilitra belog

vina i 7,5 decilitra vode. Me{avina

se ohladi, procedi i pije jedna do

dve {oqice dnevno. Posebno je

delotvorno protiv upale bubrega.

2. Dve velike ka{ike ruzmarinovog

li{}a i cveta potope se u litar

belog vina i ostavi da odstoji {est

dana. Zatim se to procedi i pije po

jedna ~a{ica (rakijska) ujutru na

prazan `eludac. Ovako spremqen

napitak umiruje srce, podsti~e

cirkulaciju, poma`e kod reume,

gihta i upale zglobova.

❙ Ruzmarin stimuli{e pam}ewe i poboq{avakoncentraciju, odstrawuje glavoboqu i mozak~uva od mo`danog udara ineurodegenerativnih promena

❙ U hrani ruzmarin deluje povoqno na nadimawei metabolizam, ~ine}i te{ka i masna jelalak{e svarqivim

život plus 17

Posna trpezaPosna trpeza❙ NA TAWIRU

Toplimiks

Za 4 osobe: 200 g bulgura, 4 strukamladog luka, 4 paradajza, 150 gkrastavaca, ~en belog luka, so, biber,3 ka{ike maslinovog uqa, 5 ka{ikalimunovog soka, 200 ml supe od povr}ai nana.

Bulgur stavite u 200 ml toplevode i kuvajte 15 minuta naumerenoj temperaturi da nabubri.Paradajz prepolovite, o~istite od semenki i isecite na kocke. Izgwe~en beliluk propr`ite na zagrejanom uqu, prelijte limunovim sokom i supom.Posolite, pobiberite, ume{ajte nanu i kratko kuvajte. Kolutove mladog luka,iseckani paradajz, kocke krastavaca i toplu me{avinu od belog luka izme{ajte.Sve zajedno sastavite sa obarenim bulgurom. Pre servirawa pospite nanom iukrasite listovima nane.

Za 4 osobe: 800 g kineskog kupusa,so, 400 g |umbira, glavica crnogluka, 3 ka{ike uqa, ka{i~ica

karija, 6 ka{ika biqne pavlake,150 ml supe od povr}a, paradajz,

biber i per{un.O~i{}en i opran kineski

kupus isecite na kocke iizblan{irajte u posoqenoj

kipu}oj vodi. Iseckani crni luk i|umbir propr`ite na zagrejanomuqu, pospite karijem i jo{ malo

ispr`ite na umerenoj temperaturi.Dodajte biqnu pavlaku i supu od povr}a

i kuvajte 5 minuta. Zatim staviteblan{iran kineski kupus i paradajz

ise~en na kocke, pa kratko prokuvajte. Preposlu`ewa posolite, pobiberite i pospite

iseckanim per{unom.

Woke usosu

2 osobe: 300 g woki ilitestenine bez jaja, 2 ~ena belogluka, struk praziluka, 250 g{ampiwona, 3 paradajza, per{un,origano, so, biber, 2 ka{ike biqnepavlake i uqe.

Iseckani beli luk propr`itena zagrejanom uqu, dodajte kolutovepraziluka i kratko propr`ite.Zatim ume{ajte {ampiwone ise~ene na listi}e i nastavite pr`ewe. Kad isparite~nost koju su pustile pe~urke, ume{ajte biqnu pavlaku. Paradajz isecite nakri{ke, pospite iseckanim per{unom i origanom, dodajte ispr`enom povr}u kojeste skinuli s vatre, posolite i pobiberite. Woke ili testeninu obarite uposoqenoj kqu~aloj vodi, ocedite i servirajte sa pripremqenim sosom od povr}a.

Za 2 osobe: 250 g krompira, 220 gtikvica, 1-2 glavice crnog luka, 1-2 ~enabelog luka, 2 ka{ike maslinovog uqa, so,biber, pastrmka od 600 g, pre{un, 2-3 kolutalimuna i 150 ml supe od povr}a.

Oqu{teni krompir i tikvice isecitena kolutove i ostavite da odstoje u hladnojvodi. O~i{}eni luk prepolovite i isecitena rezance. Krompir, tikvice, crni luk iuqe izme{ajte, posolite, pobiberite istavite na masni papir. O~i{}enu iopranu pastrmku zasecite na nekolikomesta, posolite, pobiberite i u utrobustavite kolutove limuna i iseckaniper{un, a u zase~ene delove samo iseckaniper{un. Ovako pripremqenu pastrmkustavite preko povr}a i prelijte supom.Papir dobro sastavite da bi se jeloizdinstalo i stavite u pleh. Pecite 25minuta u rerni zagrejanoj na 200 stepeni.

Za 4 osobe: 800 g krompira, so, 2 limuna, 3~ena belog luka, per{un, 30 g crnih maslina, 8ka{ika maslinovog uqa, biber, 8 kotleta soma po80 g i 40 g margarina.

Dobro oprani krompir s quskom barite oko25 minuta u posoqenoj vodi, procedite, kratkoohladite i oqu{tite. Crne masline o~istiteod semenki i isecite. Iscedite sok od jednoglimuna, kojem ste prethodno narendali koru, adrugi isecite na kri{ke. Iseckane masline, so,biber, per{un i 6 ka{ika maslinovog uqaizmiksujte. Kotlete posolite, poprskajtelimunovim sokom i ispr`ite na zagrejanojme{avini 20 g margarina i preostalogmaslinovog uqa da porumeni s obe strane.Krompir isecite na kolutove, propr`ite na zagrejanom preostalom margarinu iume{ajte struganu koru od limuna. Kotlete poslu`ite prelivene me{avinom uqa imaslina, uz restovan krompir.

Riba sa restovanimkrompirom

Dinstani kineskikupus

Pastrmka na povr}u

NA TAWIRU ❙ SPECIJALITETI

18 život plus

Pe~urke na 5 na~ina

[areni ki{Za 4 osobe: 230 g testa, 250 g {ampiwona, 10 g suvih

vrgawa, veza mladog luka, `umance, 2 jajeta, 200 mlslatke pavlake za kuvawe, 50 ml supe, malo crnog vina,timijan, `alfija, ~eri paradajz i 100 g rendanogementalera.

Razvijeno testo stavite u okrugli pleh, izboditeviqu{kom i prema`ite umu}enim `umancetom.Pecite 12 minuta u rerni zagrejanoj na 180stepeni. Da testo tokom pe~ewa ne bi previ{enarastlo, stavite papir i preko rasporedite pasuq.Testo izvadite i ohladite. Suve vrgawe potopite utoplu vodu da nabubre, a kolutove mladog lukapropr`ite na zagrejanom uqu, posolite i izvadite.[ampiwone isecite na listi}e i propr`ite nazagrejanom uqu. Kad ispari te~nost koju su pustili{ampiwoni, posolite i pobiberite. Dodajteoce|ene vrgawe i jo{ malo propr`ite. U posudu ukojoj su bile pe~urke dodajte malo crnog vina, supui malo te~nosti u kojoj su bili vrgawi i prokuvajte.Ume{ajte 100 ml slatke pavlake, timijan i `alfiju,pa jo{ malo kuvajte. Na kraju posolite ipobiberite. Preostalo `umance i jaja umutite sa100 ml slatke pavlake, posolite i pobiberite.Propr`eni mladi luk i pe~urke rasporedite popolupe~enoj kori, zatim stavite ~eri paradajz ipospite rendanim ementalerom. Prelijteumu}enom pavlakom i pecite oko pola sata u rernizagrejanoj na 180 stepeni.

Zape~ena testeninaZa 4 osobe: 400 g testenine, 100 g maslaca, 4 ka{ike

maslinovog uqa, 200 g spana}a, so, biber, 350 g{ampiwona, 2 ka{ike bra{na, 500 ml mleka, 300 g kremsira, 100 g gorgonzole, 100 g kamembera i 100 g trapista.

Testeninu obarite i procedite. Polovinukoli~ine uqa i 25 g maslaca zagrejte, dodajte spana} ipr`ite dok listovi ne omek{aju. [ampiwonepropr`ite 2 minuta na zagrejanoj me{avini od 25 gmaslaca i preostalog uqa. Ostatak maslaca, bra{no imleko izme{ajte i zagrejte. Posle desetak minutakuvawa, uz me{awe, skinite s ringle i ume{ajte kremsir, posolite i pobiberite. Testeninu, spana} i{ampiwone izme{ajte sa dve tre}ine sosa i sipajte upodmazanu vatrostalnu ~iniju. Odozgo izdrobitegorgonzolu, kamember i trapist, i prelijtepreostalim sosom. Pecite oko 20 minuta u rernizagrejanoj na 190 stepeni.

Ri`oto s vrgawimaZa 4 osobe: 300 g pirin~a, 100 g smrznute boranije, 2

glavice crnog luka, 2 ka{ike maslinovog uqa, 30 g suvihvrgawa, 400 ml supe od povr}a, 3 ka{ike maslaca,parmezana, 100 ml belog vina, 4 jajeta, so, biber iparmezan za posipawe.

Vrgawe prelijte mlakom vodom i ostavite daodstoje 20 minuta, procedite i vodu sa~uvajte.Iseckani crni luk propr`ite na zagrejanom uqu,

dodajte pirina~, pr`ite 2 minuta, a zatim sipajtebelo vino. Sve zajedno kuvajte i kad alkohol isparipostepeno dolivajte supu pome{anu sa vodom u kojoj subili vrgawi. Posle deset minuta kuvawa na umerenojtemperaturi, stavite odmrznutu boraniju. Pred krajume{ajte vrgawe, posolite i pobiberite. Jajaispr`ite na oko, na zagrejanom maslicu. Ri`otoservirajte sa jajetom i pospite parmezanom.

Puweno belo mesoPotrebno je: 600 g pile}eg belog mesa, kugla mocarele,

3 ka{ike maslinovog uqa, ka{ika maslaca, 2 ~ena belogluka, timijan, ka{ika iseckanog per{una, glavica crnogluka, struk mladog luka, 30 g suvih vrgawa, 2 ka{ike belogvina ili supe od povr}a, 250 g pavlake, so i biber.

Pile}e belo meso podelite na dva dela izasecite da dobijete „xep“, posolite i pobiberite.Mocarelu isecite na kolutove i izme{ajte sbosiqkom, blago posolite i pobiberite. Kolutovemocarele s bosiqkom rasporedite u „xepove“ belogmesa i zatvorite ~a~kalicom. Filovano mesopropr`ite na zagrejanom maslinovom uqu s belimlukom i timijanom. Zatim belo meso uvijte u folijui pecite 30 minuta u rerni zagrejanoj na 180stepeni. Vrgawe procedite, sastavite s pavlakomkoja je zagrejana i kuvajte 10 minuta. Iseckani crniluk i kolutove mladog crnog luka propr`ite na uquu kojem je pr`eno belo meso. U pavlaku s vrgawimaume{ajte seckani per{un. Puweno belo mesoizvadite iz folije, servirajte preliveno pavlakoms vrgawima i propr`enim lukom. Uz jelo mo`ete dadodate obarene rezance ili krompir.

Ragu s povr}emZa 4 osobe: 500 g bele {pargle, 500 g

zelene {pargle, 300 g {argarepe, 3glavice crnog luka, 125 gsitnih {ampiwona, 25 gmaslaca, so, biber, 125 mlbelog vina, 275 ml supe odpovr}a, 125 g slatke pavlakeza kuvawe, 75 g smrznutoggra{ka, per{un i ka{i~icasmese za be{amel sos.

[pargle isecite na tri dela,{argarepu na kolutove {irine 2-3 cm, ave}e {ampiwone prepolovite. Belu i zelenu{argarepu pr`ite 4 minuta na zagrejanom maslacu,na umerenoj temperaturi. Dodajte iseckani crni luk i{ampiwone, dinstajte jedan minut, posolite ipobiberite. Sipajte vino i kuvajte da povr}e bude upolakuvano. Dodajte supu, sud poklopite i kuvajte 3 minuta naumerenoj temperaturi, zatim stavite {pargle i kuvajtejo{ 6 minuta. Ume{ajte slatku pavlaku i gra{ak, pustiteda vri 2 minuta. Pre servirawa posolite, pobiberite ipospite seckanim per{unom.

život plus 19

POSLASTICE ❙ NA TAWIRU

Zvezdice sbademom

Potrebno je: 250 g badema, 50 gbrusnica, 200 g {e}era, pola ka{i~icecimeta, belance, ka{i~ica istruganekore od pomoranxe, ka{ika limunovogsoka i 2 ka{ike grenadina.

Mleveni badem, {e}er i cimetizme{ajte. Belance, 50 g {e}era u prahui istruganu koru od pomoranxe dobroumutite i sastavite sa me{avinom odbadema. Ujedna~enom testu dodajteiseckane brusnice i izme{ajte. Testorazvijte na debqinu od 8 mm, stavite napapir i ostavite da odstoji 45 minuta uzamrziva~u. Izvadite ga iz zamrziva~a imodlom napravite oko 30 zvazdica, paih pore|ajte u pleh oblo`en masnimpapirom. Pecite oko 10 minuta u rernizagrejanoj na 200 stepeni. Preostali{e}er u prahu, limunov sok i grenadinizme{ajte da dobijete glatku smesu.Smesom prema`ite prohla|enekola~i}e i ukrasite iseckanimbrusnicama ili ~okoladnimperlicama. Zvezdice mo`ete da ~uvate ukutiji do dve nedeqe.

Kefir-kremZa 4 osobe: 350 g kefira, ka{i~ica

cimeta, 1,5 kesice krem fiksa, 3-4ka{ike meda, 100 ml slatke pavlake,150 g mandarina, pomoranxa, kesicavanilin-{e}era i 2 ka{ike {e}era.

Kefir, cimet i krem fiks dobroumutite, a zatim ume{ajte med. Slatkupavlaku umutite i lagano je sastavitesa umu}enim kefirom. Krem razlijteu ~a{e i ostavite da odstoje 45 minutau fri`ideru. Dobro opranemandarine isecite na kolutove io~istite od semenki. Iscedite sok odpomoranxe. Kolutove mandarina,{e}er, vanilin-{e}er i sok odpomoranxe prokuvajte 5 minuta idobro ohladite. Kefir-kremposlu`ite ukra{en smesom odmandarina.

Tart s kajsijamaPotrebno je: 120 g polumasnog

sremskog sira, `umance, 3 ka{ike{e}era, 2 ka{ike mleka, 3 ka{ike uqa,250 g bra{na, 2 ka{i~ice pra{ka zapecivo, 1 kg smrznutih kajsija, 3 ka{ike{e}era, ka{i~ica cimeta, 75 g badema,75 g {e}era u prahu i 4 belanceta.

Sir, `umance, {e}er, mleko i uqeumutite, a zatim dodajte bra{noizme{ano s pra{kom za pecivo.Ukoliko je testo previ{e tvrdo dodajtenekoliko kapi vode. Ume{enim testomoblo`ite kalup za tart. Odmrznutekajsije rasporedite po testu, pospite{e}erom izme{anim s cimetom ibedemom ise~enim na {tapi}e. Pecite30 minuta u rerni zagrejanoj na 200stepeni, a zatim temperaturu smawitena 180 stepeni. Na pola pe~ewapokrijte filijom da vo}e ne pregori.Belanca umutite sa {e}erom u prahu,rasporedite po vo}u i vratite u rernuda se pe~e jo{ 15 minuta. Kad se ohladi,isecite i poslu`ite.

Vo}na fantazijaPotrebno je: 6 jaja, 130 g {e}era, kesica

vanilin-{e}era, limun i 120 g bra{na. Zasirup: 50 ml vode, 100 g {e}era, polaka{i~ice anisa i 650 g kompota od vi{awa.Za krem: 500 ml vode, kesica za krempitu,200 ml {laga i 150 g xema od vi{awa.

@umanca, {e}er i vanilin-{e}erpenasto umutite, a zatim dodajte rendanukoru od limuna i limunov sok. Na krajulagano ume{ajte ~vrsto umu}ena belanca,uz postepeno dodavawe bra{na. Smesupreru~ite u pleh oblo`en masnimpapirom i pecite oko 15 minuta u rernizagrejanoj na 180 stepeni. Ohla|enu koruisecite na trake {irine 3 cm. Za sirup: ukqu~alu vodu dodajte {e}er i me{ajte dase rastopi i dobije svetlosme|u boju.Dodajte anis i oce|en sok iz kompota odvi{awa, kuvajte dok ne provri i sklonite sringle. Krem: u hladnu vodu dodajte prah zakrempitu i miksirajte da dobijete gustusmesu, a zatim umutite {lag. Rashla|enetrake natopite sirupom i oblo`itestaklenu posudu. Koru prema`ite xemom,rasporedite vi{we iz kompota,prema`ite polovinu krema i {laga.Postupak ponovite da potro{ite savmaterijal. Vo}nu fanzatiju zavr{ite{lagom, ukrasite vi{awama i rashladite.

^orba odprokeqa

Potrebno je: 500 g prokeqa, 100 gpraziluka, 300 g krompira, 100 g sve`egkajmaka ili kiselog mleka, 100 g celera,malo per{una, so, biber, uqe i bujon.

Prokeq kratko obarite, krompirisecite na kocke, a kolutove prazilukaizdinstajte na zagrejanom uqu. U bujonstavite izdinstani praziluk, probareniprokeq, kockice krompira, celer iper{un. Sve zajedno kuvajte na umerenojtemperaturi. Omek{alo povr}eizmiksujte, posolite, pobiberite iume{ajte kajmak ili kiselo mleko.^orbu servirajte dok je topla.

Teletina skarfiolom

Potrebno je: 600 g tele}eg mesa, 100 gkarfiola, uqe, 100 g paradajz pirea, 160

g bra{na, ka{i~ica aleve paprike, so,biber, glavica crnog luka, per{un.

Meso iseckajte na kocke ipropr`ite na zagerjanom uqu. Kad jemeso malo omek{alo, dodajte sitnoiseckani crni luk, pire od paradajza,bra{no i alevu papriku. Posolite,pobiberite i prelijte vrelom vodom.Sve zajedno kuvajte na tihoj vatri.Kad je sve upola kuvano, dodajtekarfiol izdeqen na cveti}e. Jelo jekuvano kad su meso i karfiolomek{ali. Pre poslu`ewa, pospiteseckanim per{unom.

Slavojka Gojkovi}, BerislavaBeri}a 8/45, 21000 Novi Sad

Kukuruzna pitas kupusom

Potrebno je: 2 {oqe kukuruznogbra{na, {oqa p{eni~nog bra{na, dvaputa po pola {oqe uqa, pra{ak zapecivo, 2 jajeta, mleko, 500 g kiselogkupusa, so i biber.

Iseckani kiseli kupus dinstajtena zagrejanoj uqu (pola {oqe) i kadomek{a pobiberite. Od obe vrstebra{na, jaja, pra{ka za pecivo,ostatka uqa, mleka i mlake vodeumesite retko testo. Polovinu testasipajte u podmazan i bra{nom posutpleh, rasporedite kupus i sipajtepreostalo testo. Pecite u zagrejanojreni.

Marija Vislavski, Pionirskiput, 25230 Kula

Na ovim stranama objavqujemo

i va{e odabrane recepte.

Tri najzanimqivija predloga

svakog meseca nagradi}emo

vrednim poklonima.

Pi{ite nam i {aqite svoje

recepte na adresu:

„Ve~erwe novosti”

(za „@ivot plus”)

Trg Nikole Pa{i}a 7,

11.000 Beograd

❙ ^ITAOCI KUVAJU

[KOLA KUVAWA ❙

20 život plus

Za 6 osoba: gove|i rep od oko 2 kg (ise~en na ve}e komade), 6 krompira, 3 pa{kanata, 3bele repe, 2 praziluka, ve}a glavica crnog luka, 2 gran~ice maj~ine du{ice, vezaper{una, 2 gran~ice celera, 2 lista lorbera, 3 zrnca karanfili}a, desetak zrnabibera i soli po ukusu.

❙ Ovo klasi~no jelo podseti}e vas na ve}zaboravqeni miris i ukus specijaliteta koje supripremale na{e bake

^orba od gove|eg repa^orba od gove|eg repa

Paradajz protivneprijatnih mirisaDa biste uklonili neprijatne mirise iz

plasti~nih posuda, izlijte malo soka odparadjza na sun|er i wime prebri{iteunutra{wost posude. Posudu i poklopacoperite toplom vodom i deterxentom, dobroosu{ite i stavite u zamrziva~ na nekolikodana. Plasti~na posuda vi{e ne}e neprijatnomirisati, jer kiseline iz paradajza uspe{noneutrali{u neprijatne arome. Na ovaj na~inmo`ete da o~istite i unutra{wostfri`idera ili zamrziva~a.

1Listove lorbera, vezu per{una igran~ice maj~ine du{ice i

celera umotajte u jedan listpraziluka i sve dobro uve`itekoncem. Luk o~istite i u wegaubodite zrna karanfili}a.

2Gove|i rep operite i stavite uve}i lonac, dodajte vezu za~inskog

biqa, glavicu luka i dobro opranelistove praziluka. Nalijte 3,5 lhladne vode i kuvajte dok neprokqu~a, zatim dodajte biber i so,smawite temperaturu i kuvajte 3 sata,redovno skidaju}i penu sa povr{ine.

Servirawe - U duboke tawire sipajtekomade gove|eg repa, povr}e iz ~orbe,malo krompira i sve dobro zalijtesupom.

3U me|uvremenu oqu{titekrompir i ostavite ga da odstoji

u hladnoj vodi. O~istite pa{kanat irepu i isecite na krupnije kockice,a beli deo praziluka iseckajte nakolutove.

4Izvadite komade gove|eg repa iprocedite supu, potom sve opet

vratite u lonac, sa~ekajte da supaponovo provri i dodajte kockicepa{kanata, repe i, na kraju, praziluk.Kuvajte jo{ 15-20 minuta. Krompirkuvajte u posebnom loncu u slanoj vodi.

Obogatitesupu od povr}a

Iako je bogata vlaknima,vitaminima, mineralima i

glicidima, supa ili ~orba nemogu zameniti kompletan obrok.Zato, ukoliko `elite da jeobogatite proteinima, u svakitawir supe narendajte malo tvrdokuvanog jajeta ili tvrdog sira(ka~kavaq, parmezan...) ili, zbogneophodnog kalcijuma, dodajteka{iku kisele pavlake ilimleka.

❙ IDEJA PLUS

❙ FITNES

Posledwih godina, rezultati brojnihnau~nih istra`ivawa pokazuju da sekspozitivno uti~e na zdravqe. Nau~nicisu, izme|u ostalog, otkrili da redovno

vo|ewe qubavi zna~ajno ubla`ava negativneposledice stresa, ja~a imunitet, tro{i vi{akkalorija, ja~a samopouzdawe i le~i nesanicu.Zato vam predla`emo nekoliko jednostavnihve`bi koncentracije i pravilnog disawa, kojemogu poja~ati va{u senzualnost i pretvoritivas u pravu tigricu u krevetu.

Ve`bakoncentracije

Sedite na krevet,ispravite le|a i zauzmitepolo`aj koji u joginazivaju polo`aj

lotusa - prekrstite noge,nadlanice naslonite na butinei spojite ka`iprste i pal~eve.Zatvorite o~i, maksimalno seskoncentri{ite i intenzivnorazmi{qajte o mu{karcu kogavolite. Lagano udi{itenadimaju}istomak, potompolakoizbacujtevazduh krozusta.Ostanite 15sekundi u tompolo`aju.

1

Za fleksibilnije butine

Sedite na krevet, ispravite le|a, nogeblago savijte u kolenima. Stopala treba dabudu spojena, a kolena ra{irena. Rukeoslonite na unutra{wu stranu butina. Doklagano zate`ete unutra{we mi{i}a

butina, poku{ajte da spojite kolena, pru`aju}iotpor rukama. Gorwi deo tela treba da ostanepotpuno nepomi~an. Di{ite duboko, maksimalno seskoncentri{ite i poku{ajte da svu energijuprebacite na unutra{wost butina. Ostanite 15sekundi u tom polo`aju.

Za boqi protok energije u

grudima

Zauzmite isti polo`aj ali blago uvucitebradu i spojite dlanove u visini grudi.Koncentri{ite se i poku{ajte da svu energiju

prenesete na grudni ko{. Duboko udahnite, napunitestomak vazduhom i zatim ga polako izbacite kroz usta.Ovu ve`bu ponovite 15 puta.

Za boqu cirkulaciju

Sedite prekr{tenih nogu na krevet ipo~nite lagano dlanovima da masirategrudi, prave}i ne`ne kru`ne pokrete okobradavica. Dok to radite duboko udi{ite

vazduh i lagano ga izbacujte kroz nos. Ve`buponovite 15 puta.

2

3

4

Pove}ajte senzualnost

Za boqu kontrolu

kontrakcijaLezite na le|a, savijte noge u kolenima i spojite ih. Najmawe 5 sekundi sna`no zate`ite

unutra{we mi{i}e butina i zadwice. Potom se potpuno opustite i ostanite u tom polo`aju jo{ 5sekundi. Ve`bu ponovite 20 puta, dva do tri puta na dan.

život plus 21

5

22 život plus

DE^JA PLANETA ❙

Stru~waci savetuju da roditeqi nebi trebalo da biju sve „bitke“svoje dece, ma koliko to ponekadizgledalo neophodno. U

odre|enom trenutku dete mora da nau~ida se samo izbori sa problemima, apreterano za{titni~ki stav samo }enaru{iti wegovo samopouzdawe. To senaro~ito odnosi na doma}i zadatak,tvrde stru~waci. Ukoliko dete imate{ko}a, mo`ete mu pomo}i, ali uvektreba da samo uradi najve}i deo posla,kao i da stekne utisak da je doma}izadatak wegov „posao“. Tako|e, nije dobroni podrivawe autoriteta vaspita~a ipedagoga sa kojima dete radi u {koli.Naravno, u redu je da se interesujete da lije dete zadovoqilo zahteve nastavnika iprofesora, me|utim, ukoliko suroditeqi automatski na strani detetaako je, na primer, dobilo grdwu {todoma}i nije dobro ura|en, de~jesamopouzdawe i zrelost bi}e u opasnosti.Kada terate mali{ana da sam „mozga“, to}e mu pomo}i da se boqe sna|e i shvatisvet oko sebe.

Kada dobije doma}i zadatak, detetu bitrebalo pojasniti uputstva za re{avawe,ili odgovoriti na precizno pitawe, ali

nikako mu nemojte odmah dati re{ewe,~ak iako deluje prete{ko za wegov uzrast.Ipak, ukoliko verujete da je dete zaista`rtva presije od strane u~iteqa ilidrugova u {koli, otvoreno porazgovarajtesa wim i poku{ajte da mu pomognete.Naj~e{}i korak koji roditeqipreduzimaju - qutiti odlazak u {kolu -nije uvek najboqe re{ewe.

❙ SAVET STRU^WAKA

❘ psihologMajda Jane`i}

Dete `eli daostane jedin~e

■ Imamo dete od pet godina kojeuporno ponavqa da ne ̀ eli ni bratani sestru. Da li u takvoj situacijitreba planirati drugo dete?

Mali jedinci ponekad stvarno umejuda u`ivaju u privilegovanoj poziciji.Ali, kada odrastu, ve}ina se ose}ausamqeno. Tada ~esto pitaju svojeroditeqe zbog ~ega nemaju brata ilisestru i uglavnom su prili~norazo~arani obja{wewem da je to, u stvari,posledica ispuwewa wihove ̀ eqe koju suimali dok su bili mali. Kada malo boqerazmislite, odrasli jedinci su potpuno upravu, jer odluka o broju dece u porodici„spada“ u roditeqski a ne de~ji posao.Evo nekoliko saveta, mo`da }e vampomo}i:

1. Privremeno zanemarite stavovesvog deteta i razgovarajte o tomekoliko dece ̀ elite vas dvoje. Nijeretkost da po tom pitawu mu ̀i ̀ enaimaju razli~ite stavove, ali je retkost dauspeju da ih pomire. Zbog toga, re{ewe zasituaciju u kojoj sami ne mogu da donesuodluku ~esto tra`e u nekim drugimrazlozima: ekonomskim, stambenim ili„otporu starijeg deteta“. Zato, ako zaista`elite pravilno da postupite, buditeiskreni jedno prema drugome i poku{ajteda u otvorenom razgovoru do|ete do va{ihstvarnih ̀ eqa i potreba.

2. Daqe korake preduzmite u skladusa rezultatom va{eg razgovora. Ukolikoste ustanovili da izme|u vas u ovomtrenutku nema slagawa po pitawupro{irewa porodice, odlo`itedono{ewe odluke na neko vreme. Ukolikoste do{li do toga da oboje ̀ elite drugodete, ostaje vam samo da svom prvencupomognete da prihvati nove okolnosti.To mo`ete u~initi na slede}e na~ine:

3. Dru`ite se sa porodicama ukojima ima vi{e dece. Tako }eteupoznati dete sa stilom ̀ ivota koji ga~eka i ono }e se mawe pla{iti i odbijatidolazak bebe.

4. Istaknite prednosti porodica savi{e dece. Na primer: deca dobijajuvi{e igra~aka koje mogu da razmewuju,mogu da igraju razne dru{tvene igre kojezahtevaju ve}i broj u~esnika, ili da uvekimaju dru{tvo za igru ~ak i kada jenapoqu ru`no vreme pa nema nikoga sastrane...

5. Povremeno pozovite neko dete daostane kod vas preko vikenda ilipo{aqite va{e dete da prespava kodnekog drugara. Na taj na~in }ete mupribli`iti budu}u situaciju, a ujedno }eimati priliku da „ve`ba“ da delislatki{e i igra~ke sa nekim, ~eka na redda bi ne{to dobilo i sl.

❙ TINEJXERI

Izlasci tokom nedeqeRoditeqi uglavnom brane tinejxerima da izlaze tokom nedeqe, jer ujutru treba rano

da ustanu i budu odmorni za {kolska predavawa. Ipak, stru~waci savetuju dapovremeni izlazak i u toku radne nedeqe mo`e da bude koristan. Adolescenti seponekad suo~avaju sa lo{im raspolo`ewem, demotivacijom, nedostatkom pa`we itrenucima kada „ne znaju {ta }e sa sobom“. Tada bi izlazak mogao da bude od koristi,jer }e opu{tawe uz prijateqe ili u kafi}u va{em tinejxeru pomo}i da „napunibaterije“ i fokusira se na obaveze koje ga ~ekaju. Istina je da }e sutra biti neispavanii mawe koncentrisani u {koli, ali malo neispavanosti ih ne}e ubiti. Mnogo jeva`nije da dobiju potreban ventil i iza|u iz trenutno lo{eg raspolo`ewa. Ipak,stru~waci savetuju da to ne podrazumeva da izlasci do kasnih sati tokom radnih danatreba da postanu praksa, jer to dovodi do hroni~ne iscrpqenosti i slabqewaimuniteta. Prava mera je da va{em tinejxeru dopustite da jednom mese~no iza|eradnim danom, ~ak i ako sutra mora rano da ustane.

Dijete goje mali{aneNau~nici sa jednog ameri~kog

Univerziteta utvrdili su da gojazna deca, ~ijiroditeqi insistiraju na dijetama, postajujo{ debqa. Naime, devoj~ice koje kaopetogodi{wakiwe po~nu da pokazuju sklonostka gojewu, roditeqi ve} sa devet godina„bacaju“ na dijetu, {to nikako nije dobro zadete u razvoju. Istra`ivawe je sprovedeno navi{e od dvesta devoj~ica koje su imale vi{ak

kilograma. [to su postajale nesre}nije zbog svoje te`ine, roditeqi su ihgr~evitije „bacali“ na dijete, koje ne samo {to nisu imale uspeha, nego su samoprodubqivale problem.

-„^ak i u pred{kolskom uzrastu, pre nego {to se pojavi hitna potreba zaograni~avawem koli~ine hrane, majke na~inom kuvawa ve} tada nastoje dadevoj~icama ograni~e pristup gurmanskoj i ukusnoj hrani. Zabrawuju imgrickalice, slatki{e i brzu hranu, {to kod dece stvara naviku preteranoguzimawa hrane“, tvrde stru~waci.

Da ne biste do{li u ovakvu situaciju, stru~waci savetuju da deci date primertako {to }ete se i sami zdravo hraniti i imati umerene fizi~ke aktivnosti.Zaboravite na zabrane, jer je deci „zabraweno vo}e“ jo{ sla|e.

Sre}nemajke,bistrijadeca@ene koje su imale sre}no i

bezbri`no detiwstvo imajuve}u {ansu da rode bistriju iinteligentniju decu, tvrdenau~nici. Otkrili su da maj~ino`ivotno iskustvo tokom detiwstvaima direktan uticaj na pam}ewe isposobnost usvajawa novih znawawenih potomaka.

Majke koje su u detiwstvu imalevi{e igra~aka i bile u mogu}nostida se kreativno razvijaju, tako|e,imaju ve}e {anse da wihova decabudu inteligentnija. Vaspitawe tunema kqu~nu ulogu, tvrdenau~nici. Jednostavno, stvar je ugenima, koji su i najzaslu`niji zaformirawe li~nosti i karaktera.

Ne radite doma}iumesto dece

život plus 23

Ukrotite malu „sva|alicu“[

ta da radite s mali{anom kojise stalno sva|a, ne mo`e da sesmiri na jednom mestu, grub jei prema vr{wacima i prema

odraslima? Agresija je prirodna reakcijai nije opasna sve dok se pravilnokanali{e, tvrde stru~waci. Mali{aniagresiju prvi put ispoqe u drugoj godini`ivota, i to ~e}{e de~aci nego devoj~ice.Naime, devoj~icama se od malih nogugovori kako treba da budu dame, da nijelepo da se tuku i sva|aju, dok se od velikogbroja de~aka o~ekuje snaga, otpor premabilo kom vidu maltretirawa od stranevr{waka, kao i „pravilo“ da je sramotaplakati. Vremenom, kod normalnog razvojadeteta, agresivnost slabi. Ipak, deomal{i{ana ovaj obrazac pona{awaprenose na mladost, ~ak i na zrelo doba.

Mnogi psiholozi tvrde da deca iztakozvanih „problemati~nih porodica“ saniskom verbalnom inteligencijom ~etiriputa ~e{}e ispoqavaju agresivnost negodeca siroma{nih roditeqa koji, ipak,nau~e dobro da se izra`avaju. Dakle, lo{govor mo`e biti uzrok agresivnogpona{awa, jer dete u nemogu}nostiverbalnog izra`avawa, po pravilu, posegneza „dostupnim oru|em“. Tako|e, nedostatakpa`we ~esto je uzrok {to deca postanu„sva|alice“. I preterana strogost uvaspitawu mo`e biti „okida~“. Ukolikoroditeqi ne brinu o mi{qewu deteta,donose odluke umesto wega i ne dozvoqavaju

kompromise, zbog nemogu}nosti da izrazisopstvenu li~nost, dete }e posegnuti zaagresivno{}u. Ukoliko su ~esto izlo`enavikawu, grdwama, batinama i poni`avawuu ku}i, tako }e se ophoditi prema drugimai posta}e uvereni da je kori{}ewenasilnih metoda jedini na~in da buduuva`eni i da postignu ono {to ̀ ele. Nipreterano tolerantan stav roditeqa nijedobar.

Agresivno pona{awe detetu stvarabrojne probleme. Dok je malo, druga decane}e sa wim da se igraju, jer ne ume dapo{tuje pravila. U {koli je agresivno dete~esto lo{ |ak, a drugovi iz razreda gaizbegavaju jer ne ume da se dru`i negonastoji da vr{wake pot~ini sebi. Zato jeprinu|en da tra`i dru{tvo me|u sebisli~nima, {to mo`e doneti mnoge

probleme - konstantno be`awe sa ~asova,kra|e, maloletni~ki kriminal...

Jedan od glavnih zadataka roditeqa jeusmeravawe dece prema samokontroli iumerenosti, odnosno „pretvarawe“ agresijeu prihvatqivo pona{awe. Svako va{e „nesme{“ mora da bude pra}eno ne~im {to jedozvoqeno, ~ime }ete spre~iti eksplozijugneva zbog zabrane. Qubav, po{tovawe,razumevawe i tolerancija su neophodni zaone koji ̀ ive sa agresivnim detetom. Zasavladavawe takvog pona{awa va`no je daje dete uspostavilo jaku vezu barem sajednim roditeqem. Tako }e dete morati daodustane od prepotencije kako ne biizgubilo qubav i pa`wu najdra`e osobe.Nemojte koristiti fizi~ke kazne. [amardetetu koje je udarilo prijateqa samoizaziva novu agresivnost, jer pove}ava besi frustraciju. Kontroli{ite svojeemocije i nikada na agresivnost nemojteuzvratiti agresijom. Kada dobije napadbesa pustite ga da vri{ti i vi~e, ali mu nedajte da fizi~ki nasr}e na bli`we.Verbalna agresija nije tako opasna kaofizi~ka. Nakon takvog vida „rekreacije“,nagovorite ga da se relaksira. Pozabavitese ne~im smiruju}im, na primer pomazitese na kau~u ili zajedno pro~itajte pri~u.Srda~nost i toplina smiruju strasti.Agresivnom detetu morate stalno daponavqate i pokazujete da ga volite icenite.

❘J. S. J.

VASPITAWE ❙ DE^JA PLANETA

❙ Qubav, po{tovawe, razumevawe i strpqewe,izostanak fizi~kih kazni, podsmevawa i vre|awa,jedini su put za prevazila`ewe ovog problema

TEMA PLUS ❙

24 život plus

Nekada se podrazumevalo da jemu{karac taj koji dominira uvezi, ali danas je sve vi{e ̀ enakoje ̀ ele da vode glavnu re~. Kada

se zapo~ne rasprava na tu temu, mi{qewasu podeqena, u zavisnosti od vaspitawa,karakteristika li~nosti, socijalnogokru`ewa i pravila koja vladaju uodre|enim sredinama. U nekim kulturamadominacija mu{karaca je podrazumevanastvar, ne mo`e ni biti tema diskusije, alistatistike govore da je u evropskimzemqama sve vi{e mu{karaca spremno dase odrekne svoje vekovne uloge, odnosno dasve ~e{}e ne`nijem polu prepu{tajudominaciju u qubavnim odnosima.Psiholozi tvrde da je to posledica ̀ enskeemancipacije, kao i ~iwenice da mnogimu{karci idu „linijom maweg otpora“,odnosno smatraju da dominantna uloga inije neka posebna privilegija, jer jenaj~e{}e prate velika o~ekivawa izahtevi partnera.

Iako se zagovornici ravnopravnostipolova ne bi slo`ili sa ovom teorijom,psiholozi tvrde da je potpuno normalno dau vezi dominacija uvek pripada jednom odpartnera. Oni se u dominaciji mogu ismewivati, ali su trenuci ravnopravnostitoliko retki, da su statisti~kizanemarqivi.

U nekim slu~ajevima doga|a se da obapartnera zaista u`ivaju u tome {to jejedno od wih izrazito dominantno i to jesasvim u redu, ali stru~waci tvrde da usuprotnom sve treba da bude stvardogovora, odnosno odraz ̀ eqa i potrebaoba partnera. Sve se svodi na to da preulaska u brak, ili ozbiqnu vezu, jasnodefini{ete `eqe i o~ekivawa kako se nebi dogodilo da protiv svoje ̀ eqe budetepodre|eni partneru i da onaj ko je „drugaviolina“ u vezi nimalo ne u`iva.

Mo`e se dogoditi da „druga violina“ne bude svesna da je to ono {to je problem

u vezi, ve} da samo bude svesna toga da jenesre}na, da se pred wu stalno postavqajunovi zahtevi, koje ne ̀ eli i ne mo`e daispuni. Ose}aj nesre}e naj~e{}ekulminira okon~awem veze u kojoj nijeostalo nimalo qubavi, ve} samo ogor~ewei nezadovoqstvo. Kada je dominacijajasno definisana stvar, i kada partneri„dogovorom“ imenuju „glavnog“, problemise daleko re|e javqaju. Jednostavnijere~eno, ukoliko ste spremni da nekomprepustite dominaciju i ako je to ono{to zaista ̀ elite, partneru to jasnostavite do znawa. Ista „strategija“podrazumeva se i ako ̀ elite suprotno. I,naravno, potra`ite partnera koji }edeliti va{e stavove.

Sa gledi{ta psihologije, dominacija senajjasnije ogleda u tome da je ~itavzajedni~ki ̀ ivot podre|en interesimajednog partnera. Na primer, ukoliko jemu{karac taj koji je dominantan, onzara|uje vi{e, prema wemu se uskla|uje„ku}ni raspored“ i sve je podre|enowegovim zahtevima. @ena je tu da mu iza|eu susret, ispuni svoje „obaveze“ i neprigovara mnogo. Ipak, dominacija se nemo`e tako grubo predstavqati, jer sunijanse koje je odre|uju nepregledne.Dominacija se ~esto ne ogleda samo umaterijalnom smislu, odnosno nijedominantan onaj koji vi{e zara|uje, ve} jeonaj ko je ja~a li~nost „glava porodice“,bez obzira na pol.

„Mo`dani seks“O ukusima ne treba raspravqati,

ka`e stara poslovica. Neki mu{karcivole ne`ne, sitne, krhke `ene, jer uwima bude za{titni~ki nagon. Drugismatraju da su krupnije `ene saizra`enim oblinama znatnouzbudqivije. Neki, pak, pa`wu safizi~kih atributa usmeravaju na to dali su `ene jake li~nosti i da li su im usvemu ravnopravne. Jedan renomiraniameri~ki psiholog ovakav odnos opisao

❙ Istra`ivawa pokazujuda mu{karci koji suimali jaku idominantnu majku,naj~e{}e biraju takve`ene za svojepartnerke, kao i onikoji imaju sni`ennivo testosterona

❙ 21. vek, era `ena

Statistike govore da danas ~ak 60% modernih mu{karaca poma`e u ku}nim

poslovima, ne pravi podelu na mu{ko-`enska zadu`ewa i izjavquje da ne bi

imalo ni{ta protiv ukoliko bi `iveli sa dominantnom, nezavisnom partnerkom.

Ovi rezultati potpuno su promenili sliku mu{ko-`enskih odnosa u pore|ewu na

dvadesete i ~etrdesete godine pro{log veka. Mu{karci se danas neguju, ne pla{e

se da „budu u kontaktu sa svojom emotivnom stranom“, nagla{avaju stru~waci, i ne

isti~u ma~izam kao obaveznu karakteristiku. Sve to dovodi do zakqu~ka da je 21.

vek era dominacije `ena na svim poqima.

Ipak, dame kao da nisu spremne da prihvate ovu ~iwenicu, pa ~ak 64% wih

smatra da mu{karci treba da budu vo|e. I u `ivotu, i u qubavi.

❙ Pripadnici ja~egpola koji apsolutnoinsistiraju nadominaciji uqubavnom odnosu,naj~e{}e su oddetiwstvapatrijarhalnovaspitavani

život plus 25

je kao potrebu za „mo`danim seksom“,koji je posledica mu{ke potrebe da sapartnerkom ima neku vrstutakmi~arskog odnosa. Takvi mu{karcinikada ne bi mogli da funkcioni{u sa„pokornom“ `enom, odnosno damom kojanija spremna da izrazi svoje mi{qewe istav. Ima i onih kojima se najvi{esvi|a kada je `ena ta koja dominira uvezi, kada je ona ta koja „nosipantalone“.

Kakva }e se `ena dopadati nekommu{karcu najvi{e zavisi od toga ukakvom je okru`ewu sazrevao, tvrdestru~waci. Ako je od detiwstva u~en daje mu{karac taj koji treba da dominira,najverovatnije }e se tako i pona{ati.Tako|e, pokazalo se da mu{karci koji suimali jaku i dominantnu majkunaj~e{}e biraju jake `ene za svojepartnerke, a ~esto se doga|a i da volestarije. Iako je te{ko promeniti

sklonosti koje je neko stekao unajranijem dobu, nije nemogu}e da sepromeni stav po tom pitawu. Nekanovija ispitivawa pokazala su da kodmu{karaca naklonost premadominantnim `enama ne mora biti uvezi sa tim kakve su im bile majke i ukakvim su porodicama rasli. Naime,mu{karci kojima je prili~no sni`ennivo testosterona u krvi tolerantnijisu, znatno mawe agresivni i ~e{}epre{u{taju `eni vode}u ulogu.Promena u statusu hormona mo`e dapromeni i wihov stav po tom pitawu.Pokazalo se da takvi mu{karciprili~no lo{e funkcioni{u ukolikosu dominantni u vezi ili ukoliko suravnopravni. Oni, jednostavno,ob`o`avaju dominantne `ene i u`ivajuu tome da ih one vode kroz `ivot. Jedini

problem sa kojim se takvi mu{karcisuo~avaju jeste da li se wihovimizabranicama takva uloga dopada.

U svakom slu~aju, problem dominacijejednog partnera u vezi prili~no jekompleksan, a te{ko}e koje izaziva nekadamogu da budu prevazi|ene samo uz stru~nupomo}.

Va`no je da shvatite {ta zaista`elite, budete iskreni prema sebi, patek onda prema drugima. Su{tinaqubavnih odnosa, tvrde stru~waci, jevoleti nekog i dozvoliti mu da budeono {to jeste, {to }e „prirodno“odrediti ko }e dominirati izadovoqiti `eqe oba partnera. A kadasu oba partnera zadovoqna odnosom,~iwenica ko je dominatan postajepotpuno neva`na.

❘J. S. Jovanovi}

❙ Narcisi su uvek

dominantni

Qudi koje psiholozi nazivaju

„narcisima“, uvek su dominantni u

vezi, bez obzira na sve prethodno

navedeno. Ipak, wihova dominacija

nije stvar `eqe, ve} posledica toga

da su nezainteresovani za pravo

ose}awe qubavi, odnosno

zadovoqstvo nalaze samo u pasivnoj

ulozi primaoca emocija. Nesposobni

su za bliskost i otvorenost prema

partneru. Ne umeju da prihvate

nekoga, odnosno, nisu u stawu da

dopuste qubavi da dominira.

Narcisoidna li~nost ima potrebu da

joj se partner divi, pre nego da ga

voli. Uzajamnost qudskih odnosa

ovakve li~nosti do`ivqavaju kao

eksploataciju. U psihologiji postoji

i odnos poznat kao „heteroseksualni

blizanci“, u kojima je jedan partner

ogledalo drugog po osobinama

li~nosti i po fizi~kom izgledu.

Iako na prvi pogled to deluje kao

ravnopravnost, to je samo maska za

zadovoqavawe potreba jednog od

partnera. Normalni narcizam, za

razliku od patolo{kog (koji zahteva

psihoterapiju), sastavni je deo

stabilnih qubavnih odnosa, u kojima

se prevazilaze granice sopstvenog

pola, ose}a zahvalnost za dobijenu

qubav i pravi odli~an balans izme|u

samozadovoqstva, `rtvovawa,

okrenutosti sebi i posve}enosti

drugome.

❙ U nekim kulturama dominacija mu{karaca jepodrazumevana stvar, ali statistike govore daje u evropskim zemqama sve vi{e mu{karacaspremno da ne`nijem polu prepusti „vode}uulogu“ u vezi

Polovi i dominacija u qubavnim odnosima ❙ TEMA PLUS

Ko je danas „druga violina“

Ko je danas „druga violina“

TEST ❙ ZA TINEJXERE

Da li se lako naqutite?D

a li vam gu`va u autobusu, iliprijateq koji mesecimazaboravqa da vam vratiomiqen CD, mogu pokvariti

dan, ili burno reagujete samo naveliku nepravdu? Da li se lakonaqutite i prasnete zbog najmawesitnice, ili nepravdu koja vam jenaneta radije pre}utite? Odgovoritena ponu|ena pitawa i saznajte kolikoste temperamentni, kako podnositefrustracije i da li se lakorazbesnite. Kada pro~itate re{ewa,iskreno se zapitajte vredi li u `ivotuuludo tro{iti nerve i energiju?

1. Profesor je na vreme odrediokrajwi rok za predaju seminarskograda koji jo{ niste ni po~eli dapi{ete. Sada vam je ve} sasvim jasnoda ne}ete uspeti da ga zavr{ite navreme. Zato...

A) ... to shvatate kao izazov, odlu~no sebacate na posao i poku{avate da kodprofesora izdejstvujete odga|awe roka zapredaju rada.

B) ... odustajete od tog zadatka, ali senervirate {to niste po~eli da ga pi{etena vreme.

V) ... odustajete i nimalo se nesekirate jer ste ~vrsto uvereni da }eteslede}i zadatak po~eti da pi{ete navreme.

2. Ve} izvesno vreme ose}ate dava{ mladi} namerava da vas ostavi.[ta }ete povodom toga preduzeti?

A) Razgovarate otvoreno sa wim itrudite se da otkrijete {ta ne vaqa uva{oj vezi, kao i da taj problemzajedni~kim snagama re{ite.

B) Prvi zapo~iwete sva|u, vi~ete nawega ili se pred wim raspla~ete.

V) Ube|ujete sebe da niste jedno zadrugo i da je boqe da se izvesno vremeuop{te ne vi|ate.

3. Jaka oluja polomila jegranu i ona je pala na va{bicikl, motor iliautomobil, i ozbiqno gao{tetila. [ta u takvojsituaciji prvopomislite?

A) [ta da se

radi, to je vi{a sila koju nisam moglada predvidim.

B) Za{to se to ba{ meni desilo?Kako sada da platim popravku?

V) Imala sam sre}e. Mogla sam danastradam.

4. Ve} kasnite na ~as, a autobus vamje pobegao ispred nosa. Kakve mislivam se motaju po glavi?

A) Ni po koju cenu ne smem daizostanem sa tog ~asa. Uze}u taksi,stopirati ili zamoliti kom{iju da meodveze.

B) Znala sam! Trebalo je da krenemnekoliko minuta ranije i stigla bih navreme.

V) Ne vredi da se nerviram. Sada bar

imam vremena da pojedem burek i damirno sa~ekam slede}i autobus.

5. ^ekate ve} jedan sat na {alteru upo{ti i ba{ kada je na vas do{ao redneka `ena se progurala ispred vas.Kako }ete reagovati?

A) Mirno }ete joj objasniti kolikodugo ve} ~ekate i pokazati joj kraj reda.

B) Razbesne}ete se i sasuti joj gomilupogrdnih re~i u lice.

V) Pomisli}ete u sebi: „Mora da imadobar razlog {to joj se toliko `uri“.

6. Va{ brat je bez pitawa uzeokwigu koja vam je ba{ sada potrebna.Kroz glavu vam prolazi:

A) Idem odmah u biblioteku ili }uzamoliti kom{iju da mi je pozajmi.

B) Ba{ je bezobrazan. Zbog wega }udobiti jedinicu.

V) Mo`da u drugim kwigama mogu dana|em ne{to jo{ zanimqivije {to moguiskoristiti.

7. Neko od uku}ana vas je u`asnorazbesneo i sa wim ste se gadnoposva|ali. Kako se posle takve sva|eose}ate?

A) Iscrpqeno i prazno. @elelibiste da se izvinete.

B) Mnogo boqe!V) Zavisi od toga da li je situacija

zaista nalagala takvu reakciju ili ne.

8. Da li vam se ~esto doga|a da odmuve napravite slona?

A) Na`alost, da.B) Pa i ne. Time ionako ni{ta ne

posti`em.V) Zavisi od raspolo`ewa.

9. Po`elite li ponekad da, kao nafilmu, po~nete da razbijate tawireoko sebe?

A) Da, ~esto, ali se suzdr`im!B) To mora da je dobar na~in da se

~ovek isprazni, ali ja to do sada nisampoku{ala.

V) Nikada, bilo bi mi `ao tawira.

10. Koji posao vam nikako neodgovara?

A) Animator u hotelu. Ne volim dabudem u centru pa`we.

B) Bebisiterka. Deca me izlu|uju.V) Razno{ewe novina. To je dosadan

posao.

Najvi{e odgovora pod A

Suvi{e ste suzdr`ani

Do sada ste se prili~no uspe{no nosili sa stresomi frustracijama. Nau~ili ste da mirno prihvatatesituaciju u kojoj se na|ete, ma kakva ona bila, kao i daprona|ete najboqi izlaz iz we. Gotovo nikada nistequti ili namrgo|eni i savr{eno kontroli{eteose}awa. Ali, verovatno i tako mirna i suzdr`anaosoba kao vi ponekad po`eli da vrisne iz sveg glasa.Ipak, to nikada ne ~inite, mada bi za vas zaista bilodobro da se ne suzdr`avate toliko i da se ponekadnekome poverite (najboqoj prijateqici, majci ilibratu). Tada biste se mnogo boqe ose}ali.

Najvi{e odgovora pod B

Lako eksplodirate

^esto upadate u situacije koje vas qute i nerviraju. Inajmawa sitnica mo`e da vas izbaci iz takta i tadasuvi{e burno reagujete. Ali, takvim pona{awem najvi{e{tete nanosite samoj sebi, jer ono odbija qude od vas.Zato pre nego {to slede}i put opet „eksplodirate“udahnite duboko, izbrojte do deset i dobro razmislite.Zapitajte se kako biste vi reagovali kada bi se premavama neko tako pona{ao. Nau~ite da se kontroli{ete,ima}ete vi{e prijateqa. Ne tro{ite uludo energiju inerve, jer }e vam se u ̀ ivotu neminovno doga|ati istvari zbog kojih se zaista vredi nervirati.

Najvi{e odgovora pod V

Zadovoqni ste sobom

Veoma ste dru{tveni i uvek okru`eni prijateqima.Zadovoqni ste sobom, svojim stavovima i ciqevimakoje ostvarujete. Kada se na|ete u te{koj situaciji vitra`ite alternativna re{ewa i pozitivnu stranudoga|aja. Istina, ponekad se iznervirate zbogpona{awa svojih ~lanova porodice, profesora iliprijateqa, ali nikada ne reagujete burno ineprimereno. Iz takta vas jedino mo`e izbacitivelika nepravda, qubomora ili pohlepa, {to je sasvimnormalno. Bilo bi zaita neobi~no kada ne bistereagovali na takve stvari.

❙ RE

[E

WE

26 život plus

život plus 27

❙ TEHNOPLANETA

Baterija budu}nostiFirma „Soni“ konstruisala je hibridnu prenosnu bateriju, koja traje

du`e od „obi~nih“. U gorwem delu baterije nalazi se metanol, a udowem je standardna litijumska baterija. Na taj na~in baterija sama mo`eda „bira“ ho}e li da koristi gorivo ili litijum, a mogu}a je ikombinacija, u zavisnosti od potro{we. Ova baterija mo`e da odr`avamobilni telefon u funkciji nedequ dana, bez obzira na to kolikorazgovarate. Proizvo|a~i najavquju i ve}i, „ku}ni“ model, koji }e, naprimer, obezbediti da mobilni telefon punite jednom mese~no. Ali,najva`nije je da sami mo`ete da dodajete metanol, {to zna~i da }e, uzdovoqno goriva, baterija godinama mo}i da radi bez struje. Najavquju imodel koji }e da radi na {e}er, kao gorivo }e koristiti, na primer, koka-kolu ili sli~na slatka pi}a.

„Tetova`a“ zadijabeti~are

Nau~nici su razvili mastilo za tetovirawe koje mewaboju u zavisnosti od nivoa glukoze u krvi, {to

prakti~no zna~i da }e dijabeti~ari mo}i da prate nivo{e}era preko tetova`e. „Tetova`a ne}e morati da budevelika da bi bila efikasna. Dovoqno je da ima nekolikomilimetara, a mastilo ne}e biti tako duboko u ko`i kaokod pravih tetova`a“, ka`e Heder Klark, vo|a projekta.Testirawe ovog mastila na mi{evima pokazalo je izuzetnerezultate, a o~ekuje se da }e prve „tetova`e“ za dijabeti~arena qudima biti ura|ene tokom slede}e dve godine.

R2D2kanta za |ubreSvi qubiteqi serijala „Ratovi zvezda“

odu{evi}e se ovom napravicom. Naime,posle tostera sa likom Darta Vejdera,

proizvo|a~i su u prodaju pustili kantu za |ubrekoja ni po ~emu nije jedinstvena sem po tome {to jemala replika robota R2D2. U jednom od filmova, ovaj

simpati~ni robot spasava Luka Skajvokera iz ogromneprese za sme}e, pa su se proizvo|a~i dosetili da biwegov lik bio idealan za ovu napravu. Ona se mo`ekupiti u specijalizovanim prodavnicama posve}enimovim filmovima, kao i preko Interneta. Cena je oko 15dolara.

❘ Priredila J. Jovanovi}

Najskupqiajfon na svetuOvaj, po karakteristikama

obi~an ajfon, dostigao jeneverovatnu cenu od 2,5 milionadolara, {to ga ~ini jednim odnajskupqih telefona na svetu.Austrijski draguqar PeterAloison poznat je po ukra{avawumobilnih telefona i drugihelektronskih „spravica“ izuzetnoskupim nakitom, ali je model„King’s Button“ prevazi{ao svao~ekivawa. Ukra{en je 18-karatnim`utim, belim i ru`i~astim zlatom,i sa 138 brilijanata, dok je glavnodugme „oki}eno“ ogromnim

dijamantom.

Pepeqara koja ~isti vazduhUprkos upozorewima da je pu{ewe glavni neprijateq zdravqa, milioni qudi {irom planete

ne mogu da odole ovom poroku. A kada je ve} tako, mogu barem da u~ine ne{to kako bi smawilikoli~inu dima u svom okru`ewu. Ova USB pepeqara, tvrde proizvo|a~i, smawuje koli~inu dimai neprijatnih mirisa u ku}i ili kancelariji. Osim {to ovaj mali automobil na slici slu`ikao klasi~na pepeqara, on ima ugra|en ventilator za pre~i{}avawe vazduha. Ure|aj se napaja

preko USB-a, a cena mu je 17 dolara.

Ko{uqa saventilatoromMnogi qudi imaju problem prekomernog znojewa, pa

su se dizajneri iz Japana dosetili i napraviliko{uqu sa ventilatorom. Ko{uqa ima ugra|ena dva 10-centimetarska ventilatora, sme{tena u visini bubrega,koji poma`u da se ne oznojite i budete sve`i tokom celogdana. Hla|ewe je omogu}eno u svakom trenutku, jerko{uqu mo`ete da spojite na USB, akumulator uautomobilu ili je mo`ete „pokrenuti“ sa ~etiri obi~nebaterije. Proizvo|a~i tvrde da je, tokom testirawa,ko{uqa pokazala sjajne rezultate, ali nagla{avaju da nesmeju da je upotrebqavaju oni koji imaju problema sabubrezima, kao i qudi sa slabijim imunitetom.

Mobilni koji mo`e da vam spase `ivot Mnoge dame strahuju od neprijatnih situacija kada su

same, pa pose}uju ~asove samoodbrane ili uvek sasobom nose suzavac. Renomirana firma „Samsung“napravila je mobilni telefon koji u sebi ima ugra|enalarm koji je direktno povezan sa policijom i slu`bomhitne pomo}i. Ovaj model opremqen je sirenom od 100decibela, koja }e prepla{iti potencijalnog napada~a, a zaslu~aj da vam zatreba lekarska pomo} mo}i }ete da jedozovete u rekordnom roku, jednostavnim pritiskom nadugme. Hitne slu`be }e zahvaquju}i GPS-u odmah locirativa{ polo`aj i poslati ekipu. Proizvo|a~i tvrde da }e ovajure|aj biti izuzetno koristan i onima koji se baveekstremnim sportovima, naro~ito planinarima, koji su u

svojimpohodimaobi~noprepu{tenisami sebi.

Telefon }eod slede}egmeseca bitidostupan uKoreji, a doleta senajavquje iprodaja uEvropi.

28 život plus

Radovi u martuRadovi

u martudipl. in .̀ Ivana ̂ olovi}

Mart je prvi prole}nimesec, a du`i itopliji dani mamenas da vi{e vremena

provodimo napoqu. Radove uba{ti prilagoditepromenqivim vremenskimuslovima tokom ovog meseca.Lukovicama, kao {to sukrokusi, lale, visibabe ilinarcisi, odsecite precvetalecvetove i na|ubrite biqke.Ba{tenski dekor osve`ite sanekoliko `ardiwera ovogcve}a.

Ukoliko postoji deo ba{tekoji niste obradili, uradite to{to pre. Grabuqama odstraniteostatke pro{logodi{wihsadnica, zatim taj deoprekopajte, usitnite grumewezemqe i dodajte neko organsko|ubrivo.

Seme cve}a koje ste posejaliu klijali{ta, verovatno je ve}niklo, pa je vreme za pikirawe,kako bi se mlade biqkeujedna~eno razvijale.Obezbedite im dovoqno svetla,jer }e u suprotnom formiratitanku stabqiku.

Proverite u kakvom stawu sudrvenaste biqke koje ste tokomzime za{titili od mraza.Redovno ih prozra~ujteskidaju}i materijale zaza{titu, ali ih nemojte sasvimukloniti, jer opasnost odmrazeva jo{ postoji.

Na {arenim grmovimauklonite sve suve grane izelene izbojke. U martu seorezuju `bunovi i trajnice koje

ne cvetaju na prole}e, a uprethodnoj godini su imalebujan rast. Pri orezivawuvodite ra~una da `bunovi itrajnice zadr`e prirodnioblik, a grane `bunova ore`itetako da ne budu du`e od 50 cm.Po|ubrite zemqu oko grmovabiqaka. \ubrivo se nanosi 25-30 cm od korena, najboqelevkom za |ubrewe.

Vreme je za setvu za~inskogbiqa. Posejte per{un, vla{aci bosiqak. Ukoliko ih posejeteu saksijice, ve} za nekolikonedeqa mo}i }ete da ihkoristite.

Sredinom marta posejteseme dragoquba, tunbergije imirisnog gra{ka u saksije. Usvaku saksiju mo`e stati 3 do 5semenki. Prekrijte ih tankimslojem zemqe. U maju ihprenesite na otvoreno, jer }ebiqke u tom slu~aju ranijeprocvetati. Krajem martaore`ite puzavice, klematis,gliciniju, orlove nokte... Martje period za sadwu i orezivaweru`a.

Najpovoqnije vreme zasetvu trave su mart i april.Setva se obavqa u ve}pripremqeno zemqi{te,ru~no ili ma{inski. Nakonsetve, seme ugrabuqajte uzemqu i pre|ite vaqkom.Povaqani teren zalivajte takoda semenu omogu}ite dobarkontakt sa zemqom. Ukoliko jetravwak ve} formiran, umartu ga obilno po|ubrite, akasnije se |ubri u mawimkoli~inama.

Biqke za kamenite ba{te

(perene) mo`ete presa|ivatigotovo tokom cele godine.Ipak, najboqe vreme za sadwuje sredina marta.

Za{titite biqke od pu`eva.Omiqena mesta za wihovosakrivawe su stare posude zacve}e.

^etinare i `bunoveisprskajte „crvenim uqem“.

Mal~irajte leje (gredice), aukoliko je ba{ta velika, mal~rasporedite oko svake biqke idobro zalite.

Sobne biqke o~istite odpra{ine, da bi moglenormalno da di{u.

Pre nego {to terasuukrasite saksijama i`ardiwerama, ne zaboraviteda ih prethodno dobroo~istite. Vru}a voda ideterxent ukloni}e pra{inu,zaostalu zemqu i alge.Pripremite i ba{tenskugarnituru, jer }e vam uskorobiti potrebna.

❙ SMS PITAWA

❘ dipl. in`.Ivana ^olovi}

Pitajte,odgovori}emo!

Napomena:

Pitawa vezana za gajewe

sobnih biqaka i ure|ewe

ba{te mo`ete postavqati

putem SMS-poruka na

mobilni telefon

064-377-27-79

Kukurek (lat.Helleborus), jedan od

vesnika prole}a, pripadarodu zeqastih biqaka ifamiliji quti}a.Listovi su modrozeleneboje, a boja cveta zavisiod vrste. U prirodi rasteu borovim i bukovim{umama, a hibridne vrsteuzgajaju se i kao saksijsko cve}e. Raste do 70 cm visine. Biqka jeotrovna.

Crni kukurek (Helleborus niger)je zimzelena niska trajnicakoja cveta od februara do marta. Ima sjajne tamnozelenelistove, a cvetovi su pre~nika od 6 do 8 cm, belih ilicrvenkastih latica.

Orijentalni kukurek (Helleborus orientalis) jevi{egodi{wa cvetnica, visine od 45 do 70 cm. Listovi sutamnozeleni, a cvetovi beli, ne`no roze ili purpurno roze boje,sa nabranim ili tufnastim laticama. Cveta od februara dosredine aprila. Orijentalni kukurek voli polusenku, aliopstaje i u potpunoj senci. Sadi se u glinovitu zemqu sadodatkom {qunka i kre~waka, na mestu za{ti}enom od hladnihvetrova, a rastojawe izme|u biqaka treba da bude od 40 do 50 cm.Svake druge godine treba ga snabdeti kompostom i mawomkoli~inom kre~waka, jer je ba{tenska zemqa kisela, {tokukureku ne prija. U decembru treba orezati li{}e, da bi odjanuara po~eli da izbijaju novi cvetni pupoqci. Razmno`ava sedeobom busena od oktobra do januara.

Lepo izgleda u kombinaciji sa visibabama, qubi~icama igeranijumom.

Kukurek

BA[TA ❙BA[TA

1. U rasadniku gajim~etinare. Tuje se iznutra su{e,a spoqa ostaju zelene. [ta daradim?

Su{ewe tuje iznutra jenormalna pojava, a javqa se naprelazu jeseni u zimu. Osu{ene~etine uklonite rukom. Sve~etinare bi preventivno, upoznu jesen i rano prole}e,trebalo da prskate preparatom„crveno uqe“. Tokom vegetacije~etinare mo`ete prihrawivatifolijarno sa „wuksalom super“,ili preko zemqe FloraGardovim|ubrivom za ~etinare. U poznujesen, pre zagrtawa, dodajte imhumusno |ubrivo.

2. Kako se gaji begonijareks?

Begonija reks je prelepalisno dekorativna biqka.Odgovara joj polusenovito mesto.Leti se zaliva dva puta nedeqno,a zimi jednom u dvanaest dana.Biqku iskqu~ivo zalivajte izpodmeta~a da ne bi do{lo dokva{ewa listova. Kraqevskabegonija tra`i visoku vla`nostvazduha, ali ne podnosioro{avawe (zbog krtosti listasklona je pojavi bakterijskih igqivi~nih oboqewa). Saksijustavite u podmeta~ ispuwenvodom i kamen~i}ima.Prihrawujte je tokom prole}a,leta i rane jeseni. Presa|ujte jesvake godine u za broj ve}usaksiju od prethodne.Minimalna temperatura kojumo`e da podnese je 15 stepeni.

3. U saksijskoj zemqi su sepojavile bele i duguqaste bube,koje ska~u. Kako da ih seoslobodim?

Radi se o insektima, tzv.skokunima, koji ̀ ive u vla`nojzemqi. Oni uglavnom opstajuprihrawuju}i se istrulelimdelovima biqaka. Me|utim,ukoliko se pojave u velikom broju,napa{}e i ne`ne listi}e i mladeizdanke. Wihova pojava je znak dabiqku preobilno zalivate.Posudu sa biqkom uronite umlaku vodu tako da se wen rubnalazi izvan vode. Skokuni }eiza}i na povr{inu, pa ihpokupite gazom. Ovu kupkuponovite bar dva puta. Biqkudr`ite na prozra~nom mestu ismawite zalivawe.

život plus 29

Stan koji je tik ispod krova nijelako urediti, jer kosine i gredeograni~avaju mogu}nosti. Na prvipogled ~ini se da potkrovqe nije

tako funkcionalno, ipak, pravi je izazovza arhitekte budu}i da skriva ogromankreativni potencijal. Zbog specifi~nekonstrukcije, ambijent mo`e da bude vrloatraktivan i romanti~no u{u{kan.�Tavanski prostor mora da bude dobroizolovan od spoqnih uticaja. Adekvatnatoplotna i zvu~na izolacija omogu}i }eda potkrovqe postane najudobniji inajza{ti}eniji deo stambenog objekta.�Stanovi pod krovom nekada su bilimra~ni, mali prozori ograni~avali suupliv dnevne svetlosti. Danas to vi{e nijeproblem. Posledwih godina i kod nas suvrlo popularni krovni prozori, koji dawu

omogu}avaju nesmetan prodor sun~evihzraka, a no}u pogled na zvezde direktno izkreveta ili foteqe. Specijalnomtrehnikom dnevno svetlo mo`e prekoplafona da se sprovede i do predsobqa,ostave ili kupatila, prakti~no svakeprostorije koja nema prozore.�Da bi dom bio komforniji, bitno je dase iskoristi svaki milimetar slobodnogprostora. Name{taj uobi~ajenihdimenzija te{ko se uklapa u ovajnekonvencionalni prostor, pa je najboqe

da se izradi po meri. Ugradwom ormaradobija se dovoqno prostora za odlagawestvari, a frontovi razli~itih nijansi idesena deluju kao zanimqiv ukras. Niskezone idealne su za foteqe, garniture ikrevete, stolove, male komode, radni sto,podnu lampu, saksiju, ukrasne kutije...Ispod kosina u kuhiwi mo`ete dasmestite dowe elemente sa sudoperom iradnom plo~om, a u kupatilu mo`e dastane kada, toaletna {oqa, eventualnoma{ina za ve{.�Najvi{a ta~ka u potkrovqu tako|e jeveliki potencijal u ure|ewu. Akomogu}nosti dozvoqavaju, ispod krova mo`eda se smesti galerija i tako dobijudodatni kvadrati za odlagawe stvari ilijo{ jedna soba. U zavisnosti od veli~ineprostorije, mo`e da se uredi prostor za

rad i hobi, biblioteka ili soba zaspavawe, ~ime se u velikoj merirastere}uje ostatak stana.�Drvene grede mogu da budu vrlo{armantan detaq, a lako se i kamuflirajugipsanim plo~ama. Potkrovqa su kaostvorena za ambijentalnu rasvetu. Umestocentralnih lustera, dom }e odisatiposebno{}u i toplinom ako u podneobloge i tavanicu (grede, plo~e) ugraditemale lampe.

❘M. D. P.

URE|EWE POTKROVQA ❙ KU]A

Romanti~an kutakpod kosinama

Posledwih godina 20. vekaevropski putnici suprestonicu Kraqevine Danskeuglavnom do`ivqavali kao

veliku raskrsnicu prema severu. IzKopenhagena najbr`e i najudobnijesti`e se u Malme, Oslo i Rejkjavik,odnosno [vedsku, Norve{ku i naIsland, a preko okeana u Kanadu i SAD.

- Ali, ulice i skverovi koji sunekada bili iskqu~ivo u funkcijitrgova~ke luke, po~etkom 21. veka vi{esu usmereni na rekreaciju, {etwu,odmor, kupovinu i ~ulna zadovoqstva -pri~a Ivan Jovanovi}, vlasnikrestorana „Dubrovnik“ i na{ vodi~ uKopenhagenu.

Centar Kopenhagena, koji je ve}im

delom okrenut ka vodi, oduvek je bio ufunkciji velikog prometa qudi isaobra}aja. Grad bele`i rastposetilaca i stanovni{tva, a poprimai obli~je dinami~ne socijalne areneoboga}ene razli~itim uticajima, {toiskazuje wegov sve ja~iinternacionalni karakter.

Mala sirenaPrestonica se nalazi na ostrvima

Zeland i Amager, na granici sa[vedskom, i ima oko milion i dvestahiqada `iteqa. Nekada je bila poznata

po bu~nim mornarima i napadnim„lakim `enama“ iz kafana na dokovima,a sada je Kopenhagen `ivi muzej, ~iji susimboli Mala sirena, park Tivoli iulica Stroget sa mno{tvom prelepihfontana i radwi - obja{wava IvanJovanovi}.

Mala sirena, poznata pri~a HansaKristijana Andersena i jedna odnajlep{ih de~jih bajki, nadahnula jegradske oce koji su na obali postavilibronzani kip Male sirene.

Tivoli je jedan od najpoznatijih

evropskih parkova za zabavu. Dizajniraoga je Xorx Karstensen kao „zabavu zamase“, dok je Kristijan VIII, tada{wikraq Danske, dao dozvolu za gradwuparka za zabavu u samom srcu grada.Danas park nudi 25 razli~itih vo`wi,igre, arkade, dva pozori{ta, pozornicuna otvorenom i muzej. Prenatrpan, skupi pomalo ki~ast, Tivoli je neverovatnoprivla~an, pogotovo no}u kada feweriosvetqavaju stabla.

❙ Jedan od najuzbudqivijih skandinavskih gradovasa mno{tvom kafi}a,barova i restorana,velikom lukom i predivnim zelenim oazama,kao raskrsnica severenog sveta, razvija senajbr`e na svetu

❙ Istorija

Grad je osnovao Sven Ra{qobradi u

12. veku, ali Kopenhagen je tek 1461.

progla{en prestonicom Danske.

Tokom 16. veka, za vreme vladavine

Kristijana IV, izgra|eno je nekoliko

renesansnih palata, me|u wima i

palata Borsen, arhitektonsko remek-

delo, ili rasko{an dvorac Rozenborg.

U Rozenborgu je izlo`en kraqevski

nakit i ostala kraqevska blaga, koja

datiraju od 16. do 19. veka. Vrt dvorca

izgra|en je 1606. godine i jedan je od

najlep{ih u celom gradu.

Amalijenborg palata je zimska

rezidencija danske kraqevske

porodice od 1794. godine. Danci tvrde

da je wihova monarhija najstarija na

svetu i isti~u da kraqica Margareta

stanuje u centru grada. Za wene

podanike ka`u da toliko vole svoju

kraqicu da bi je, ako bi bila ukinuta

monarhija, sigurno izabrali za

predsednika dr`ave.

❙ Srpski osvaja~

Prvi Srbin koji je zvani~no kro~io na

tlo Danske, prema podacima hroni~ara

Bo`idara Milo{evi}a, bio je oficir

Stevan Mihajlov Vukoti}. Stevan je bio

pomorac iz Pr~wa, na slu`bi u

Pomorskom korpusu Rusije. Kao

navigacioni oficir na brodu

„Predprijatije“ 1823. godine krenuo je

na put oko sveta. Isplovio je iz luke

Kron{tat, a u Kopenhagen stigao u

oktobru 1823. Tu se posada broda malo

odmorila, snabdela pi}em i, preko

Atlantika, produ`ila do Amerike. U

povratku, tri godine kasnije, oficir

Vukoti} ponovo je bio u luci

Kraqevine Danske.

Grad dobrog i skupog `ivota

PUTOVAWE ❙ Reporter „Novosti“ u Kopenhagenu, prestonici Kraqevine Danske

30 život plus

❙ PUTOVAWE

Ulica Stroget, koja vodi od`elezni~ke stanice kroz centar gradado obale na drugoj strani, otvorena jekao pe{a~ka zona 1961. godine. Ali, ume|uvremenu, do`ivela je nekolikovelikih transformacija i postalamuzej na otvorenom. U toj ulici nalazese crkve, fontane, skupi hoteli, elitnirestorani, kao i ledeno klizali{te.

Cene u Kopenhagenu su na visinisvetskih. Brza kineska hrana staje 7evra, dok je u restoranima porcija ribeoko 20 evra. Danski specijaliteti,peciva i hleb, ko{taju oko 2 evra, kaosladoled i voda.

U radwama je najskupqa garderobakoju Danci proizvode, ali i uvoze izItalije i Francuske - oko 1.000 evra zaono {to vaqa. Kineskih krpica uKopenhagenu nema, ali zato imaisto~wa~kih drangulija.

Peta dimenzijaHiqade godina istorije uo~qive su

na sredwovekovnim ulicamaKopenhagena. To su iste one ulicekojima su kora~ale generacijenajstarije kraqevske porodice u svetu,isti predeli i kanali koji su vekovimainspirisali brojne umetnike ipru`ali uto~i{te spretnimzanatlijama i poznatim dizajnerima.Danas je Kopenhagen grad u kojem jenajpo`eqnije `iveti na svetu.

Nekada je centar Nihavn bio va`natrgova~ka luka, a danas je omiqena

~etvrt za razonodu. U dobro o~uvanimzgradama sme{teni su restorani iprijatne kr~me. Poznat po no}nom`ivotu, Kopenhagen je jedan odnajuzbudqivijih skandinavskih gradovasa mno{tvom kafi}a, barova irestorana koji rade do kasno u no} i ukojima je radnim danima ulazbesplatan. Ovde se nalazi i ~uvenaulica Kristijanija, poznata poliberalnom kori{}ewu droge iuli~nim neredima prilikompolicijskih intervencija.

Kopenhagen ima prijatnuinternacionalnu atmosferu, tako da seposetilac ubrzo po~ne ose}ati kao kodku}e. Grad je najlep{i leti, kada su dugei svetle no}i atrakcija same za sebe.[etaju}i gradom uvek }ete na}i ne{tointeresantno. Pa`wu }e vam skrenuti

„crni dijamant“, kako me{tani zovuKraqevsku biblioteku, ili stara pivara„Karlsberg“.

- Mladi Danci umeju da se napiju, atada obi~no razbijaju izloge ili„siluju“ Malu sirenu, kidaju joj glavu iudove, ali to je cena ubrzanog rasta imodernizacije Kopenhagena - pri~ana{ vodi~. I obja{wava da jeKopenhagen sve do izgradwe mosta,kojim se spaja sa Malmeom, bio uzape}ku Skandinavije. Sada je topodru~je koje se najbr`e razvija usevernoj Evropi. Kopenhagen je sa[vedskom povezan preko zaliva,kombinacijom mosta i tunela. S gorwestrane mosta je autoput, a u dowem subrze pruge. Ipak, grad je najboqe obi}ibiciklom ili pe{ice. Grad jeturistima osigurao posebne bicikle

koji se mogu prona}i na jednom odstotinak biciklisti~kih stajali{tarasutih po centru grada. Besplatnibicikli vezani su lancima za mesto gdesu parkirani, a da biste ga uzeli, trebada ubacite nov~i}.

- Kopenhagen je grad koji sada `ivi upetoj brzini. Atmosfera u kojoj seve{to prepli}u vodene i ozeleweneoaze, pro{lost, sada{wost i budu}nost,prati rast prestonice. Projekcije ka`uda }e Kopenhagen za dve decenije imatigotovo 50.000 novih `iteqa. Evropqanitvrde da }e biti najlep{i grad 21. veka.Jedna od posledica takvog brzog rastajeste vrlo skup`ivot uglavnomgraduDanske. Ali,ne treba`aliti, jer iurbana lepotaima cenu -ka`e IvanJovanovi}.

❘MarkoLopu{ina

❙ Srpske la|e

Biv{i beogradski novinar Mihajlo Mika ]ur~i} iz Kopenhagena, vlasnik je

agencije za krstarewa najve}im svetskim rekama, koji je ubedio Dance da posete

Srem, Beograd i \erdap. Zajedno sa suprugom Vesnom u prestonici Danske 1991.

godine osnovao je kompaniju „Quality Tours“ jer je, ka`e, prona{ao dobitnu

formulu. A ona je glasila - Krstarewa rekama Rusije, Ukrajine, Srbije i Kine. Za

svoja krstarewa velikim svetskim rekama porodica ]ur~i} koristi desetak

nema~kih i ruskih la|a, koje imaju poeti~na imena „Mali princ“, „Emanuel“ i

„Dweparska princeza“. Ova re~na princeza, na primer, ima mesta za 320 putnika

sa spava}im kabinama i dva luksuzna restorana. Brod „Nikolaj ^erni{evski“

ima tri bara i restoran, dva velika apartmana, veliku terasu za sun~awe, malu

gimnasti~ku salu i saunu.

život plus 31

OVAN (21. 3. - 20. 4.)Posao - Odusta}ete od nekihdogovorenih poslova i planova jer sesituacija ne}e odvijati kako steo~ekivali, ili vam se ne}e dopasti idejaposlovnog partnera. Budite oprezni kodkupovine nekretnina ili zakupqivawa

poslovnog prostora.Novac - Ne uzimajte pozajmicu od Bika ili Vage i neulazite s wima u rizi~ne finansijske konstrukcije.Skloni su preteranom tro{ewu novca.Qubav - Ukoliko ste zaqubqeni u osobu koja `ivi uinostranstvu, ose}awa su uzajamna, ali bi trebalonekako da ugovorite susret. Ipak, ako ste oboje u brakuili stalnoj vezi, situacija }e se prili~noiskomplikovati. Dopada vam se osoba poznata ujavnosti.Astro savet - ^uvajte se nazeba. Mogu}a glavoboqa.

LAV (23. 7. - 22. 8.)Posao - Pravi je trenutak da napraviteveliki zaokret kako u vezi s planovimakoji se odnose na inostranstvo, tako i uizboru saradnika. Prihvatite ponuduVage ili Ovna, potrebna im je va{apodr{ka. Mogu}a je uspe{na saradwa na

du`i rok.Novac - Va{i bli`wi vam u svemu poma`u,najverovatnije i finansijski, {to prili~no poga|ava{u sujetu.Qubav - Mnogi predstavnici va{eg znaka imajuproblem u komunikaciji s parnterom zbog ~estihpromena raspolo`ewa, kako va{ih tako i va{egpartnera, koji je hroni~no nezadovoqan, mogu}e sobom.Ako ste slobodni, dopa{}e vam se osoba koja lepo pevaili se bavi umetno{}u.Astro savet - Vi{e se odmarajte.

STRELAC (23. 11. - 21. 12.)Posao - Ako pravite dogovor saBlizancima, Ovnom, Jarcem ili[korpijom, budite oprezni u razgovorui obratite pa`wu na to {ta potpisujete.Ne budite naivni i prevelikioptimista kada su wihova obe}awa u

pitawu. Mogu}i su zna~ajni kontakti sa strancima.Novac - Novac dobijate preko ranije ugovorenihposlova, ili }e vam uplatiti ne{to {to vam duguju,ali prethodno }ete morati da ih na to podsetite.Qubav - Bilo bi dobro da budete takti~niji premapartneru, naro~ito ako znate da ima porodi~nihproblema ili da sa svojima nije u najboqim odnosima.Sa Jarcem, Ovnom ili Ribama mo`ete imati prili~nonapete odnose, pa se zato okrenite drugom Strelcu,Vodoliji i Vagi.Astro savet - Proverite vid.

BIK (21. 4. - 21. 5.)Posao - Pred vama je pozitivan period,posebno u re{avawu prakti~nihproblema, i to uz pomo} saradnika odkojih su mnogi spremni da za vas rade ibesplatno. Postajete preduzimqiviji iprakti~niji u dono{ewu odluka u vezi sa

novim poslom.Novac - Dobar period za novac, ali morate da budetemnogo odlu~iniji kada zahtevate ono {to vam pripada.Qubav - Voleli biste da dr`ite konce u svojimrukama, ali previ{e ste tolerantni i spremni da~ekate u nedogled da se druga strana odlu~i, ili davam da bar neki nagove{taj {ta planira u vezi sa vamadvoma. Ne ~ekajte predugo, posebno ako se radi oDevici.Astro savet - Ne dopustite sebi da vas uhvatimelanholija.

DEVICA (23. 8. - 22. 9.)Posao - Po~etak sedmice mo`e zna~itinovu fazu u poslovnim odnosima,najverovatnije u oblasti finansija. Neodustajte od svojih ciqeva, naro~ito akove} imate jasno razra|enu koncepcijuonoga {to `elite. Mawi problemi

sredinom perioda mogu biti rezultat lo{ekomunikacije sa saradnicima.Novac - Mo`ete imati neo~ekivano velike dobitke,ili vest o novcu koji bi trebalo neko {to pre da vamisplati.Qubav - Poqe partnerstva izrazito je nagla{eno, zbog~ega mo`ete imati prevelika o~ekivawa od partnerakoji ni sam ne zna {ta ta~no ho}e. Kada je mnogoplaneta u znaku Riba, od vas se o~ekuje da poka`eteinicijativu jer je ona druga strana prili~nostidqiva. Mogu}a romansa sa Ovnom ili [korpijom.Astro savet - Ne odustajte od rekreacije.

JARAC (22. 1. - 20. 1.)Posao - Va{a ambicija i `eqa dapostignete vi{e nego {to mo`etefizi~ki da izdr`ite, mo`e vas dovestiu fazu iscrpqenosti. Neko }e poku{atida vas u prili~noj meri destabilizuje,jer me|u va{im saradnicima ima onih

od kojih imate vi{e {tete nego koristi.Novac - Sredinom sedmice mogu}i su dobici u igramana sre}u, ili }e vam biti ispla}en zaostali dug. Va{iplanovi u vezi sa zaradom prili~no su realni.Qubav - Ne}e vam biti jasno da li je neko ko je blizakva{oj porodici u vas zaqubqen ili vam je samoprijateq. Ukoliko se radi o Ovnu ili Biku, verovatnosu u pitawu prave qubavne emocije, ali vi to nikakoda shvatite. Pona{awe Lava, Raka i Riba vasdeprimira.Astro savet - Uzimajte ~ajeve za bubrege.

BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)Posao - Ma{tate o privatnom biznisu inajradije biste novac ulo`ili u noviposao. Mogu}e je da }ete u tome uspeti uzpodr{ku Lava, Vodolije ili Strelca,pogotovo ako imaju kontakt sa strancima.O~ekujte priliv novca sa vi{e strana,

ali brzo }ete ga potro{iti.Novac - Jedan ste od znakova koji su spremni danaporno rade i za male pare, me|utim, ma{tate otrenutku kada }ete biti sjajog finansijskog stawa.Qubav - Susreti sa osobama iz drugih gradova ili izinostranstva mogu za vas zna~iti veliko isku{ewe. Tose odnosi i na slobodne i na one koji su u vezi. Nekotre}i je u igri, a vi ne}ete znati kako taj problem dare{ite. Budite spremni da snosite posledice svojihpostupaka.Astro savet - Skloni ste povredama, posebno u ku}iili pri bavqewu sportom.

VAGA (23. 9. - 22. 10.)Posao - Sredinom perioda bi}eteprili~no nervozni. ^ak i ako misliteda ste u pravu, bilo bi mudro da se neupu{tate u konflikte s Jarcima i[korpijama, pogotovo ako radite uprivatnoj firmi. Imate priliku da

obnovite jedan vrlo va`an posao, ili da na|ete dobropla}en honorarni posao.Novac - Kre}e povoqan period za finansije, samotreba da budete uporni i da ne dozvolite da vas bilo kopokoleba ako na po~etku ne bude sve i{lo kako steo~ekivali.Qubav - Od vas se o~ekuje da poka`ete `equ zasaradwom i popu{tawem, jer ovo nije vreme zastrastvene qubavi nego za dogovore. Ako je partnersklon ~estim promenama raspolo`ewa, imajterazumevawe za wega, poslovi mu ne idu sjajno.Astro savet - Izbegavajte hladna pi}a.

VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)Posao - Ako budete sledili svoje ideje iambicije, posebno u radu sa Lavovima iOvnovma, imate sve {anse da uspete.Va{i saradnici se u velikoj merioslawaju na vas zbog ~ega bi bilo dobroda vi wima budete oslonac, a ne obrnuto.

Morate sve dr`ati pod svojom kontrolom.Novac - Dare`qivi ste, ali samo prema onima koji tozaista zaslu`uju. Neko }e vam re}i da o~ekuje od vas damu {to pre vratite dug.Qubav - Neko }e poku{ati da vam se vrati ili da vasponovo zavede, bilo putem insceniranih susreta ilistalnim zvawem telefonom. Ni{ta od toga ne}e datirezultate, jer vi niste vi{e zainteresovani za tuosobu. Budite spremni na otvoren razgovor, ukolikovam je do we jo{ stalo.Astro savet - Budite pa`qiviji u vo`wi kolima.Obnovite odnos sa ro|acima.

RAK (22. 6. - 22. 7.)Posao - Vrlo ste aktivni, direktni ispremni na svaku vrstu saradwe, ali kaoda nemate s kim da radite. Mnogi sepona{aju vrlo povr{no, neodgovorni sui ne ispuwavaju obe}awa koja vam olakodaju, a vi imate poterebu da dr`ite konce

u svojim rukama. Razmislite o saradwi sa Jarcem.Novac - Vreme je da prestanete da pozajmqujete novacsvakome ko vam zatra`i, pogotovo ro|acima. Akonameravate da se bavite trgovinom, morate bitispremni na mawe gubitke.Qubav - Imate potrebu za strastvenom vezom, apartner kao da vam stalno izmi~e. @ena Rak poku{avada nametne svoj stil komunikacije, dok mu{karacizbegava bilo kakvu vrstu komunikacije.Astro savet - Ne budite preterano nervozni.

[KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)Posao - Dobar period za svaku vrstuposla sa ro|acima, dugogodi{wimsaradnicima, pogotovo sa onima koji suse dugo dvoumili da li da prihvate va{uponudu ili ne. Uspe}ete da ih ubedite davas prote`iraju kod nekoga ko bi mogao

da re{i va{e probleme.Novac - Mogu}i su dobici sa nekoliko strana, ilidobro ugovoren posao.Qubav - Neko ko `ivi u inostranstvu, ili koga samopovremeno vi|ate, intenzivno misli na vas. Samo odvas zavisi da li }ete da napravite prvi korak i dapozovete tu osobu, ili }ete ~ekati da se ona vama javi.Sredinom sedmice mogu} je interesantan, iznenadnisusret sa Rakom ili Ribama.Astro savet - Budite oprezni kod bavqewa sportom.

RIBE (20. 2. - 20. 3.)Posao - Ne gubite vreme na poslove kojivam ne donose novac nego samo ose}awesatisfkacije. Ona }e brzo po~eti danestaje pred praznim nov~anikom. Neko}e vam ponuditi interesantan poslovniaran`man, koji bi trebalo {to pre da

prihvatite.Novac - Mogu}e je da vam je neko obe}ao novac na koji stera~unali da biste zapo~eli samostalan projekat. Nijetrenutak ni za zadu`ivawe niti za davawe novca na zajam.Qubav - O~ekuje vas interesantan poziv od nekoga kovas u stvari mnogo ne interesuje, a vi|ate ga ~esto naposlu. Ako je re~ o osobi svetle kose, ona mo`evremenom postati za vas veoma bitna.Astro savet - Budite ve}i optimista i aktivniji nasvim poqima.

ASTROLOGIJA ❙ Horoskop za period od 15. do 22.3.2009. godine

32 život plus

Astrolog Jasminka Holclajtner

Astrolog Marina Jungi}

OVANBolno pre`ivqava rastanke, mada se

trudi da ostavi utisak neodoqivogsrcolomca. Kad Ovna spopadnu qubavnemuke nije mu lako u sopstvenoj ko`i.Iako je vatreni znak, ose}a se kaopoliven hladnom vodom kad do|e dorastanka sa partnerom. Po{to veruje daje „u qubavi i ratu sve dozvoqeno“,osobu do koje mu je stalo poku{ava dapridobije na sve na~ine. Ako u tome neuspe, okre}e se ~a{ici, prijateqima iro|acima.

BIKMada deluje opu{teno, kao da nema

nikakvih, pa ni qubavnih problema,te{ko podnosi rastanak sa voqenomosobom, makar i kada neko od wih dvojemora da otputuje. Ukoliko je rastanakzauvek, emotivni Bik }e se zavu}i uku}u i patiti u ti{ini, eventualnorazgovarati sa najboqim prijateqemkoji }e ga te{ko motivisati da sepokrene. Utehu nalazi u stihovimapesama koje ga podse}aju na partnera.

BLIZANCIIako deluju da sve, pa i qubavne

rastanke, pre`ivqavaju sportski, poprincipu „nije on/ona jedini na svetu“,Blizancima uop{te nije lako. Naviklisu da ih svi vole, zovu i vuku za rukav,pa im zaista nije jasno ko bi i za{tomogao da ih ostavi. A kad se to dogodi,voqenoj osobi }e slati SMS-poruke,zva}e je telefonom, ~ekati ispred ku}e,pisati mejlove i razgovarati sa svimakoji su u kontaktu sa wom.

RAKJako te{ko pre`ivqava rastanke, ~ak

i privremena razdvajawa od voqeneosobe, pa u o~aju lako se odaje pi}u ihrani, luta od kafane do kafane i ~estose, bez ikakve mere i ukusa, predajezagrqajima osoba koje su ispod wegovognivoa. Ali, Rak ne pridaje zna~aj tome{ta ko o wemu pri~a - samo ma{ta odanu kada }e ponovo ugledati qubav svog`ivota. Sve ostalo mu je totalnoneva`no, pa ~ak i saveti porodice.

LAVPonosni Lav pati dramati~no,

otvoreno, svi moraju da znaju da jeemotivno rawen i svi tuguju zajedno swim. Te{ko mu padaju rastanci iponekad ne mo`e da shvati da li je tozbog wegove povre|ene sujete ilislomqenog srca. A mo`da je i jedno idrugo, razmi{qa Lav, poku{avaju}i dashvati partnera koga je do ju~e „kovao uzvezde“, a danas mu zadaje takav bol dapo~iwe da razume riku lavova u xungli.

DEVICAIzbirqiva, ali trpeqiva Devica

te{ko biva ostavqena, ali ako ipak

do|e do toga, u~ini}e sve da saznarazlog. Gricka}e svoju omiqenu crnu~okoladu, uzdisati i smi{qati porukekoje }e slati voqenoj osobi. Kad po`elida ostavi partnera, udesi}e tako daispadne kao da je ona (Devica)ostavqena, jer ~emu komplikovati`ivot, kad je ionako dovoqnozakomplikovan i bez qubavnih patwi.

VAGAUzdr`ana i sujetna Vaga, kao ro|ena

glumica, ne}e nikome, pa ni voqenojosobi, pru`iti to zadovoqstvo da gledawenu patwu i wen „sru{eni svet“, ako jeostavqena i mora nekako da pre`iviqubavni rastanak. Pred drugima }e se

sme{kati i praviti se kao da je onaostavila partnera a ne on wu, dok }e kodku}e tamaniti slatki{e, plakati ibuditi se na jastuku koji jo{ miri{e naparfem osobe koju Vaga voli do bola.

[KORPIJAOna pati kao nijedan drugi znak,

posebno kad je zaqubqena i kad jeostavqena od osobe koju iskreno voli.Ne zna koga bi pre zvala, sa kim bipri~ala tako tu`na, jer za [korpiju sunajte`e muke qubavne. A tek rastanci,ima li ne~eg goreg i nepodno{qivijegod wih. Nijedan prijateq, nijednakafana, kao ni jedno ili bezbroj pi}ane mo`e tu da joj pomogne, jer [korpijanajte`e podnosi rastanke.

STRELACDa bi preboleo qubavni rastanak

Strelac }e da pobegne od surovestvarnosti. Svakako }e poku{ati nekudda otputuje, ali ako to nije mogu}e,uputi}e se u omiqeni restoran iliprovozati po gradu, a usput }e svratitiu videoteku po film koji je `eleo dagleda sa voqenom osobom. I on je sada

sam, ali zar onda ne bi bilo pametnijeda razmi{qa o nekom novom sastanku, ane o tom groznom rastanku?

JARACPrakti~nom, ali osetqivom Jarcu

nije jasno ko bi bio toliko lud da wegaostavi, jer nema toga {to on ne biuradio za voqenu osobu. Ako ga partnerostavi, Jarac misli da sa wim ne{tonije u redu i odmotava film unazad nebi li prona{ao ne{to {to wegovompartneru nije odgovaralo. U mislima sevra}a starim qubavima i pothrawujese}awa i ~e`wu za wima. Sve je nekadbilo lep{e i romanti~nije, te{i seJarac, sam u svom bolu.

VODOLIJAOstavqena posle qubavnog rastanka,

Vodolija tr~i od kafi}a do kafi}a,od prijateqa do prijateqa, neshvataju}i da ju je partner ostaviozato {to nikad nije bio na~isto sawenim namerama, planovima iose}awima. Sve {to bi trebalo daobjasni voqenoj osobi, „slu|ena“Vodolija poku{ava da objasniprijatequ ili kolegi. Irak,„prevrnu}e nebo i zemqu“ da osobukoju voli ubedi da joj se vrati, makar~u~ala na wenom pragu.

RIBERibe su ro|ene za patwu, saose}awe

i bol. Tuga u wihovom pogledu ve}a jeod svih re~i, jadawa i suza koje ostajuneizlivene, jer Ribe sve umeju daodboluju u samo}i. I tako, usopstvenom samosa`aqewu, neshva}enei odba~ene od partnera, Ribe se u svojojemotivnoj konfuziji prise}aju nekihdrugih qubavnih rastanaka, zbog kojihsu mislile da }e svet stati. A, eto,ipak nije i jo{ se sve okre}e okoqubavi.

❙ ASTROLOGIJA

Napomena: Pitawa za na{eg astrologa mo`etepostavqati preko Interneta na adresu:astrozenit@hotmail.comUz pitawe navedite datum, mesto i ta~no vremero|ewa kao i bra~no stawe.

❙ ODGOVORI ̂ ITAOCIMA

❘ AstrologJasminka Holclajtner

[ta ka`u zvezde?

život plus 33

[ifra: „Gde oti}i?“Ne ̀ elite da napustite firmu u kojoj

se nalazi osoba sa kojom ste u platonskojvezi i to vas mu~i jer ste udati. Iz va{eghoroskopa se ne vidi skora{wa mogu}nostnapu{tawa sada{weg radnog mesta, osimako ne ̀ elite da odete na slabije pla}enoi koje vam ne}e odgovarati. Ova veza }epotrajati i to jo{ dugo u ovakvom,platonskom obliku. Va{ partner ne}enapraviti prvi korak jer je i on u braku, ana pitawe da li vas voli odgovor je - istokoliko i vi wega. Nijedno od vas dvojenema snage da napravi drasti~an korak u`ivotu, u smislu razvoda.

[ifra: „Panika“Posle napada u mraku, koji se sre}om

po vas dobro zavr{io, „izbezumqeni ste odstraha“ i pitate ima li „toga jo{“ uhoroskopu. Ono {to se jednom dogodi mo`eteoretski da se ponovi jer se radi orasporedu planeta u natalnom horoskopu.Sre}om po vas, one se non-stop pomeraju iprave druge aspekte. Trenutak napada, sastrolo{ke ta~ke gledi{ta, zaista je biovrlo opasan za vas. Iako pi{ete da vampomo} psihijatra nije pomogla, to ipaknije ta~no. U va{em horoskopu imaaspekata lakog demoralisawa. Uskoro }etesresti mladi}a koji }e vam biti i te kakojaka za{tita, a do tada nema nagove{tajada }e vam se bilo {ta sli~no dogoditi.

[ifra: „@rtva mobinga“Na pitawe da li da prijavite {efa uz

rizik da ostanete bez posla ili da se swim obra~unate(?) odgovor je - ni jedno nidrugo. Ovo radno mesto je sjajno za vas, anajboqe je da izdr`ite wegove „napade“koji su samo verbalna gimnastika ikoketirawe s wegove strane. On vasiskreno simpati{e, ~ak }e vasunaprediti i da mu „ne iza|ete u suret“.Ono {to je opasno, a ~ega trenutno nistesvesni je {to preti opasnost da se u wegazaqubite kada krene da se udvara drugojkoleginici. E, tada vas o~ekuju praviqubavni problemi. Ali, postojimogu}nost sre}nog ishoda - da stupite ubrak s wim.

[ifra: „Ludilo“Nijedna devojka vas ne shvata ozbiqno

{to vas „izlu|uje“ i zato ste prema wimadrski, a u jednu ste ludo zaqubqeni.Pro~itajte svoje pismo da vidite kakavste haos napravili od sopstvenog ̀ ivota,pa }ete sami na}i izlaz. Na va{e pitawekoja vam planeta pravi haos, odgovor je -Uran. Ali, to je i planeta originalnosti,humanosti, {arma, pa je mo`da va{eoru j̀e u va{im rukama, a vi ste gauperili protiv sebe. Najkasnije do jeseniupozna}ete sme|u devojku koja }e bititu`na zbog raskida s mladi}em koji jeuop{te nije zaslu`ivao, a vi ste sjajnikada treba nekoga da te{ite. Eto prilike.

Qubavni rastancihoroskopski znacii