1

PREPORUKE ZA SUZBIJANJE TERORIZMA I ORGANIZOVANOG

KRIMINALA NA ZAPADNOM BALKANU

Beograd, decembar 2002 – mart 2003.

FORUM ZA ETNICKE ODNOSE

FORUM FOR ETHNIC RELATIONS

2

Predgovor

Prepruke su upućene svima onima koji su zaintersovani za uspostvaljanje efikasnog

zakonodavnog i insticionalnog okvira borbe protiv trorizma i organizovanog kriminala, a

posebno:

- Vladama, naročito vojnim i policijskim vlastima Bosne i Hercegovine, Hrvatske,

Makedonije, Srbije i Crne Gore, UNMIK-u i privremenim insitucijama

samouprave na Kosovu odnosno Vladi i Skupštini Kosova,

- Medijima, naučnicima i ekspretima, poslovnim ljudima i organizacijama,

sindikatima i drugim organizacijama civlnog društva na prostoru Zapadnog

Balkana;

- Medjunarodnim organizacijama, inostranim medijima, naučnicima i ekspretima,

poslovnim ljudima i organizacijama, sindikatima i organizacijama civlnog društva

koje su zaintersovane za unapredjenje ljudskih prava i bezendosti, posebno za

Zapadni Balkan.

Prepruke su nastale na osnovu dva izveštaja Foruma za etničke odnose (u daljem tekstu:

FER) koja su završena decembar 2002 godine, i to:

- Terorizam i etnički sukobi: Iskustvo Zapadnog Balkana koji je sačinio ekspertski tim

sastavljen od stručnjaka iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Kosova i Srbije,

predvodjen Dr. Budimir Babović, rukovodilac ekspertskog tima FER i Dr. Dušan Janjić,

Rukovodilac Projekta, Institut društvenih nauka i koordinator FER (Beograd, Srbija).

3

- Organizovani krimnal i tranzicija na Zapadnom Balkanu: Primer Srbije i Crne

Gore, koji je je sačinio ekspertski tim FER sastavljen od stručnjaka iz Bosne i

Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Kosova i Srbije, predvodjen mr Dragana

Marković, advokat, Centar za unapredjivanje pravnih studija, Beograd, Srbija –

Urednik izveštaja, Rukovodilac ekspertskog tima Foruma za organizovani

kriminal i dr Dušan Janjić, viši naučni saradnik Insituta društvenih nauka i

Koordinator FER, Beograd, Srbija.

Prepruke i Izveštaji sačinjeni su na osnovu analize javno dostupnih podataka u medijima,

medjunardonim dokumentima, nacionalnim zakonima, uredbama i upustvima,

ekspertskim analizama i drugim izvorima.

U Preprukama se koristi tehnički termin “Zapadni Blakan« koji obuhvata Hrvatsku,

Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru, Kosovo i Makedoniju.

Prepruke i izveštaji su rezultat rada eksperata FER u okviru projekta: Terorizam i

orgnaizovani krimnal. Izazovi bezbednosti i stabilnosti Zapadnog Balkana, koji je

sponzorisao Rokfeler braća Fondacija (Rockefeller Brothers Foundation), New York.

I

Borba protiv terorizma i organizovanog kriminala kao izazov bezbednosti, razvoju

demokratizaciji Zapadnog Balkana

Zapadnobalkansko okruženje: Političko nasilje i kriminalitet

Zapadni Balkan je region koja ima oko 20 milliona stanovnika i sastavljen od četiri

države od čega dve države: SRJ odnosno Srbija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina su

podeljene na tri odnosno dva entiteta. Odnosi izmedju posmatranih država i eniteta mogu

se označiti kao višestruko antgaonizovanim, te odsustvuje i stvarna prekograniča

saradnja.

4

Usled brojnih političko i društveno - ekonomsko razloga države Zapadnog Balkan

predstavljaju pogodno tlo za terorizam i organizovani kriminal. Medju ovim razlozima su

posebno važni sledeći:

- Porast ekstremnog nacionalizma koji od početka 90 ih godina postaje važan

činilac politike na Zapadnom Balkanu. Ekstremističke partije, koje propagiraju

upotrebu nasilja i podržavaju organizovanje paramilitarnih organizacija, imaju

značajnu glasačku podršku širom regiona.. Govor mržnje šire mnogi mediji, a

odsustvuju značjaniji koraci u pravcu pomirenja, uključujući odgovornost za

zločine počinjene tokom ratova, sa izuzetkom Medjunarodnog suda za ratne

zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije (ICTY). Naime, još uvek se

održava snažan nacionalistički resentment.

- Veze izmedju političkog ekstremizma, nasilja, terorizma i oragnizovanog

kriminala su toliko ojačale tokom ratova da je malo slučajeva klasičnog terorizma,

ali isuviše primera korišćenje teroritstičkih metoda u borbi protiv terorizma ali i u

ostvarivanju političkih, ekonomskih i drugih interesa. Pri tome se na terorizam i

oragnizovani kriminal unutar sopstvenog etniciteta gleda sa izvesnom

blagonaklonošću i razumevanjem, kao na nešto što je u osnovi ako ne opravdano

onda barem korisno. Istovremeno, politički i ostali zahtevi druge strane se

tretiraju kao kriminal ili kao terorizam.

- Vlasti država i entiteta nastalih na ratnim ruševinama bivše Jugoslavije su često

autoritarne i, u isto vreme, slabe. Mnoge od njih ne kontrolišu čitavu svoju

teritoriju, one same su u visokom stepenu korumpirane što, uz nepotizam, slabi

efektivnost državnih organa. Takva država nije u stanju da uspostavi civilnu

kontrolu nad sistemima bezbednosti, a još manje da neregularne tokove

ekonomije i političkog odlučivanja, distribucije moći vrati u normalne, legalne

institucione tokove. To posebno važi za njihov odnos prema organizovanom

kriminalu i nasilju protiv članova drugih etničkih grupa. Politička rukovodstva su

unutar sebe sukobljena, podeljena i usitnjena, a vladaju kroz široke ad-hoc

koalicije, kolacije iz nužde sastavljene od partnera koji imaju vrlo malo

5

zajedničkih interesa, koje funkciniošu na osnovu medjusobnih uslovljavanja.

Naravno, ove nestabilne koalicione vlade dodatno otežavaju efektivnost državnog

delovanja.

- Vladavina prava je tek u naznakama, a inistitucije su, često, uključene u kršenje

prava, a tokom 90ih su i neposredno podržavale ili ohrabrivale organizovan

kriminal i nasilja portiv pripadnika drugih etničkih grupa.

- Teška ekonomska i socijalna situacija je hrana političke nestabilnosti,

ekstremizama i upotrebe nasilja pa i terorizma kao i masovnog uključivanja u

neformalnu ekonomiju i organizovani kriminal. Procesi tranzicije su na samom

početku, a odsustvo širokih investicija i nizak životni standard produbljuju

političku i drugu nestabilnosti i najrazličitija društvenog nezadovoljstva, koje

dodatno osnažuju radikalne političke opcije i sklonost nasilju.

- Ekstremizmi vode u krug koji čine nasilje, organizovani kriminal i terorizam.

Zaparavo, nasilje je sasatavni element teorizma i sredstvo organizovanog

kriminala. Oganizovni kriminal obezbedjuje novac, političku, društvenu i drugu

podršku za teorizam. Sa svoje strane, terorizam proširuje mogućnosti za

organizovani kriminal. U tom krugu je sve moguće, svako je potencijalna žrtva i

meta.

Mere borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala

U cilju uspešnog suzbijanja teorizma i organizovanog kriminala potrebno je činiti

sledeće:

- U analizi i u suzbijanju terorizma i organizovanog kriminala nužno je da se uoče

njihova povezanost, ali i da se prate njhovi osamostaljeni uzroci i mreže. Posebnu

pažnju zaslužuju one mreže koje čine fanatizovani ljudi, ljudi koji su spremni da

poginu bilo zbog ideje, bilo zbog novca ili drugih za njih prioritetnih vrednosti.

- S obzirom da su terorizam i organizovani kriminal na Zapadnom Balkanu

umnogome povezani s etničkim konfliktima, posebno s odnosima Većina –

Manjina, potrebno je primeniti mere uspostavljanja medjuetničkog odnosno

6

medjuljudskog poverenja i izgradjenje institucija zajedničkog života. Na primer,

na nivou BiH to je pitanje balansa izmedju snage entiteta i zajedničkih funkcija, to

nalaže čitav splet mera medju kojima su integrisanje vojske Republike Srpske u

jedinstveni sistem odbrane i zaštite BiH; stavljanje državne granica pod kontrolu

zajedničkih organa; jačanje i širenje koordinacije rada organa oba entiteta u borbi

protiv terorizma i organizovanog kriminala. U slučaju Kosova, juga Srbije i u

Makedoniji, gde još uvek postoji visok rizik od oružanog nasilja, terorizma protiv

domaćih političkih i drugih protivnika ili medjunarodnih vojnih i civilnih

predstvanika, pored mera predupredjivanja eskalacije sukoba, mora se rešavati

pitanja statusa Srba i drugih nealbanaca, na Koosvu, a status Albanaca na jugu

Srbije i u Makedoniji. Na tinjajućim “vrućim tačkama« poput Sandžaka u Srbiji i

Crnoj Gori, hrvatskih kantona u BiH, nužne su mere integracije manjina u javni i

politički život kao i mere deetnifikacije javnosti i politike.

- Marginalizovanje ekstremističkih politka se najuspešnije postiže podrškom

širokih reformskih i demokratskih koalicija sastavljenih od umerenih,

prodemokratskih i proevropskih pokreta, pojedinaca, grupa, poltičkih i drugih

organizacija. U tome je važna uloga i organizacija civilnog društva, naročito

nevladinih organizacija. Takodje, neophodno je da se zakonski odrede mehanizmi

isključivanja iz poliitčkog odlučivanja onih pojedinaca, grupa i organizacija koje

propagiraju, podržavaju ili sprovode nasilje, teorizam odnosno kriminal. U

društvima koja su, poput Srbije, bila pod autoritarnom vladavinom neophodna je

lustracija odnosno administrativno – pravni postupak koji bi osnovne nosioce

ratnohuškačke i autoritarne poltike, one koji su podsticali na nasilje i kriminal ili

se koristili ovima radi postizanja bogstva ili poliitčke moći, trajno ili na odredjeni

rok, onemogućio da vrše javne, političke i državne funkcije.

- Na nivou pojedinačnih zemalja potrebno je da se uspostave specijalizovane

agencije Nacionalni koordinacioni biroi za borbu protiv teroizma i

organizovanog krininala, a trebalo bi razmotriti mogućnosti za formiranje, u svim

od ovih država, institucija kao što su specijalni tužilac, specijalni sud i specijalne

policijske odnosno vojne jedinice koje bi gonile i sudile teroriste, organizoavne

7

kriminalce ali i ratne zločince, s obzirom da postoji čvrsta medjupovezanost

ratnih zločina, terorizma i organizovanog kriminala.

- Problemima terorizma i organizovanog kriminala bi trebalo da se bave

specijalizovane agencije, te i tajne službe i policije, ali je interes šire javnest da se

u tome angažuju lideri političkih partija i nevladinih organizacija, naročito

mladih. S toga je nužno da se podrže projekti formalnog i neformalnog

gradajnskog vaspitanja i obrazovanja u školama, posredstvom medije masovnog

obaveštavanja, nevladinih organizacija, crkava itd. U cilju osposobljavanja za

pronalaženje efektivnih rešenja borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala

trebalo, preko različitih fondacija, da se podrže projekti stručnog osposabljavanja

kao što su letnje škole, radionice, treninzi itd, aktivista civilnog društva i posebno

novinara za analiziranje ovih pojava, za propagiranje i podrušku borbe protiv njih.

- Tri globalna instrumenat su na raspologanju državama Zapadnog Balkana da se

ova društva stabilizuju, demokartizuju te i da se lakše i uspešnije surpotstave

izazovima terorizma i organizovanog kriminala, a to su: Proces Sabilizacije i

Asocijaciji s Evropskom Unijom, Program partnerstva za mir s NATO-om, i

članstvo u Savetu Evrope, OEBS i drugim instucijama i mehanizma promocije i

zaštite ljudskih prava. Uključivanje u ove mehanizme svih država Zapadnog

Balkana potrebmno je da bude podržano jer se uspešno suočavanje sa terorizmom

i organizovanim kriminalom ne može vršiti samo iz nacionalnog okvira, već je

nužna medjunarodna saradnja.

- Za društva Zapadnog Balkana je posebno važna regionalna saradnja, a kako se

ova saradanja u brobi protiv terorizma i organizavonog kriminala tiče pitanja

života, bezbednosti i sigurnosti gradjana Regiona, ona bi mogla da ima

dalekosežnije posledice po regionalne i evropske intgeracije. S tog bi posebnu

pažnju trebalo posvetiti pručavanju različitih iskustava regionalne saradnje. Sama

regionalna saradanja trebalo bi da uključi sledeće nivoe: Najpre, uspostavljanje

slobodne pasoške zone i carinske unije, što bi omoguilo da ganice medju ovim

država trebalo bi da posatnu lako prelazne za ljude i robe; Drugo, organizovanu

razmenu podataka o ekstremizmu, terorizmu i organizavonom kriminalu, razmenu

iskustava u borbi protiv njih, harmonizacijom zakonskih i insitucionalnih okvira i

8

aktivnostima neposredne saradnje odgovarajućih službi bi trebalo da državne

granice učuni neprelaznim za organizovani kriminal i teroriste; Treće, neophodno

je poptuno usaglašavanje viznog režima sa viznim režimom zemalja Schengen-a;

poptisivanje ugovora o prihvatanju povratka u matičnu zemlju ilegalnih

imigranta; uspostavljanje prihvatnih centara za strance, razrešavanje problema

repatrijacije i davanja azila; obezbedjivanje neophodnih informacionih i radio

komunikacionih veza izmedju odgovarajućih tela; Četvrto, saradnja ministara

odbrane i unutrašnjih poslova bi trebalo značjano da stimuliše širenje poverenja,

saglasnosti i saradnje medju gradjanima Regiona. U ovome bi trebalo posebno

proučavati iskustva Nordijskog Saveta; Peto, regionalna saradnja,

harmonnizovanje i, po potrebi, sinhronizovanje delovanja specijalnih jedinica,

službi, agencija za borbu protiv terorizma i organizovanog krininala bi, u

perspektivi, moglo da dovede do uspostavljanja zbirnoga tela, poput

Zapadnobalkanske agencija za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Ovo telo bi se permanentno bavile problemima terorizma i organizovanog

kriminala kao i povezanošću s terorizmom, a u njemu bi bili predstavnici policija,

obaveštajnih službi, vojski, eksperti i političari, ali i ličnosti od javnog uticaja.

Izmedju ostalog, ovo telo bi pratilo lokalna zakonodavstva i prakse, a naročito

podržavalo i iniciralo mere njihovog poboljšanja, kao i poboljšanja koordinacije i

saradnje na nacionalnom i na regionalnom nivou.

II

Izazovi terorizma na Zapadnom Balkanu

Značaj razumevanja prirode terorizma

Zapadni Balkan ima bogato isksutvo sa etničkim sukobima, nasiljem i ratom,

uklkjučujući i terorizam, ali su teroristički napadi na New York i Washington, 11

septembra 2001 godine, povećali mogućnost terorističkih napada kako globalno tako na

ili sa Balkana. Otuda terorizam nije samo izazov za pojedinačne države već je to izazov i

za svet, odnosno terorizam kao globalni problem zahteva i globalni odgovor, a u

9

regionima, kakav je Zapadni Balkan, regionalna saradnja je nužni nivo posredovanja

izmedju nacionalnog i svetskog nivoa.

Medjutim, sasvim je realno da se predpostavi da će sadašnji talas terorizma, a i borba

portiv njega, trajati decenijama. Otuda, zabrinjava to što je neposredna reakcija javnosti

Zapadnog Balkana, posebno u Srbiji i BiH, na dogadjaje od 11.septembra bila pre svega

reakcija na politiku SAD na Zapadnom Balkanu u čemu je značajno prisutan

antiglobalistički a u suštini antiamerički stav. Unutar tog je u Srbiji i Republici Srpskoj,

kao i u delu javnosti Crne Gore, Hrvatske i Makedonije ispoljeno negiranja kulturne ili

druge posebnosti Bošnjaka odnosno izjednačavanja islamske pripdnosti s terorizmom.

Takav stav podržavaju pre svega desničarske i ultranacionalističke grupe, političke partije

i pokreti. Interesantna je pojava da se medju zagovornicima ovakvog stava nalaze i

istaknuti pripadnici dijaspore, američki državljani porekla sa Zapadnog Balkana, posebno

poreklom iz BiH i Srbije, koji u medijima i ajvnsoti Zapadnog Balkana zagovaraju

obaračun sa Islamom i dokazuju nemogućnost zajedničkog života pripadnika različitih

vera i civilzacija. To ukazuje na mogućnost da antiamerikanizam i antiglobalizam

postanu osnova budućeg okupljanja danas rascepkanih grupacija ultrancionalista i

desničara.

Opasnost od medjunarodnog terorizma je u slabosti država Regiona, a naročito u Srbiji,

Kosovu i Makedoniji. Naime, slabost država je oharbrenje za terorizam. Opasnost od

lokalnih terorističkih grupa leži u neuspehu da se izgrade insitucije koje mogu da izraze

različitosti i da obezbede široku podršku stanovništva, jer samo vlade koje okupljaju i

uključuju može da predupredi obnovu ekstremnih nacoionalističkih, te i separatističkih

pokreta.

Iskustvo ratova u bivšoj Jugoslaviji, od 1991 do 1999 baca novo svetlo na odredjene

terorizma. Nasilje povezano s ovim ratovima često se odredjuje kao neslektivna primena

nasilja a u cilju ostvarivanja poliitčkih ciljeva. Reč je o teroru ili širenju opšteg ili

posebnog straha svakoga, nezavisno od toga da li je lojalni ili krivi. Primer za ovu su

‘etnička čišćenja’ i masakri. S toga bi pod terorizam trebalo posmtaratri i od strane

10

države podržane akte nasilja, u koje spadaju i gerilske borbe i terorizma, koji su se često

preklapali u ratovima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Makedoniji. Od ovoga

se razlikuju teroristički akti počinjeni od strane regularnih vojski i policija priznatih

država i novih etničkih entiteta, koji spadaju u kategoriju ratnih zločina, kršenja ratnih

pravila ili zločine protiv čovečnosti. Pravila ICTFY ne pokrivaju neposredno terorističke

akte načinjene, podržane ili inspirisane od strane država, ali bi oni mogli da budu

podvedeni pod ranije nabrojane zločine.

Široki spektar pravojnih i parapolicijskih snaga koji je delovao tokom ovih ratova bio je

organizovan od starne tajnih službi a regrutovani iz kriminalnog miljea i iz zatvora.

Ovakvo ujedinjavanje političkih ciljeva, terorističke taktike i metoda delovanja radi

masovnog terora protiv nenaoružanih civila, od strane akter iz različitih okruženja i

institucija (policajci, ekstremni nacionalisti i kriminalci) bio je proizvod populizma i

etnonacionalističkih vlasti i političkih elita većin država naslednica Jugoslavije.

Spremnost samopožrtvovanje je zajednička osobina ovog ideoliški motivisanog

terorizma. U slučaju bivše Jugoslavije uticaj etnonacionalističkog ekstremizma bio je

snažnije motivisano pljačkom i bogaćanjema nego spremnošću na samožrtvovanje.

Zapravo, pljačka se pokazuje kao glavni motiv aktera teorističkog delovanaj, a etničko

čišćenje se koristi kao taktika. Druga raširena teroristička taktika bilo je zarobljavanje

radi razmene ratnih zarobljenika. Taktika terorizma bila je i sistematska destrukcija

etničkih simbola, posebno miniranjem ili spaljivanjem crkvenih i drugih objekata,

spomenika kulture.

U najnovijoj istoriji Zapadnog Balkana su prisutni sledeći tipovi terorističkih akata:

- Atentati i bombaški napadi na javne ličnosti: Najpoznatiji incidenti uključuju

napad auto- bombom protiv makeodnskog predsednika Kire Gligorov, serija

ubistava političara, novinara i poslovnih ljudi u Srbiji tokom poslednje godine

Miloševićeve vladavine, a i posle pada Miloševića, uključujući ubistvo premijera

Srbije Dr Zorana Djindjića, marta 2003 godine. Za razliku od klasičnih

terorističkih napada, niko nije javno preuzeo odgovornost za većinu od ovih

11

akata. S toga se ova ubistva mogu biti svrstana u sledeće grupe: (a) Akti koji su

blisko povezani s organizovanim kriminalom, koji osvetljavaju izuzetno snažne

veze izmedju organizovanog kriminala, politike i poslovanja u Zapadnom

Balkanu; (b) Akti protiv protivnika autortarnih režima koji sugerišu umešanost

države u ta ubistva; (c) Akti učinjeni od pojedinih grupa i pojedinaca koji su bili

pod tretmanom policije, političara i novinara.

- Etnički motivisani akti protiv gradjana i imovine: Primeri ovakvih akata su

miniranja kuća pripadnika suprotstavljenih etničkih grupa u Hrvatskoj, Bosni i

Hercegovini, kao i protiv Srba na Kosovu. Ovi akti su najčešće preduzimani do

starne pojedinaca i grupa sa direktnih državnom podrškom. To se dešavalo u

okvirima političke nestabilnosti i visokog stepena etničkog sukobljavanja i

distance. Cilj ovih akata je etničko homogenizovanje i ubrzavanje ‘etničkog

čišćenja’ tako što se širi strah medju pripadnicima drugih etničkih grupa.

- Medjunarodni terorizam: Ovaj terorizam je relativno malo prisutan na Zapadnom

Balkanu, a njapoznatija medjunarodna teoristička mreža islamista, Al-Qaida bila

je prisutna u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

- Terorizam kao deo ratnih dejstava: Veliki broj terorističkih akata bio je izveden

od starne aktera kojima je uparavljala država ili ih je kontrolisala. To su pre svgea

paravojne fromacije koje su dlovale tokom ratova u Hrvatskoj 1991-1995, Bosni i

Hercegovini 1992-1995, Kosovu 1997-1999, na jugu Srbije i u Makedoniji 2001.

Cilj je kontrola teritorije i proterivanje pripadnika drugih etničkih grupa sa tih

teoritorija, a teroristčke taktike bile su korišćene za ostvarivanje ‘etničkog

čišćenja’. Neke od grupa koje su pribegavale ovoj taktici bile su organizovane kao

guerila, a druge kao paravojne snage.

Izgledi za obnovu oružanih sukoba na Zapadnom Balkanu u skoroj budućnosti su

značajno suženi mada su mnogi uzroci nestabilnosti prisutni pre svega u domaćim

problemima i činiocima, kao što su nerešeni statusi nekih od država, teritorija,

rasprostranjenost ratnog zločina, kriminala, korupcija i slabosti vlada. Naravno, da

sadašnje stanje secesionističkih i iredentističkih pokreta kao i spoljnih intervencija u

Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Makedoniji, moglo bi da bude promenjo i da

12

postane deo regionalnih i medjuanarodnih problema. To je s toga što je, na Zapadnom

Balkanu, osnovni izvor terorizma u etničkim sukobima. Iz ove optike posebnu pažnji

zaslužuju politike secesije (pre svega, ekstremnih Albanaca sa Kosova, juga Srbije i iz

Makeodnije, kao i Bošnjaka iz Sandžaka) i iredentizma (moguće je nastajanje srpskog

iredentističkog pokreta. Inače, vrlo je verovatno da će Zapadni Balkan, naročito Srbija i

Kosovo, u narednim godinama, biti svedoci pojačanja individualnih terorističkih akta s

političkim motivima ili posledicama. Pri tome će ovaj teorizam biti u funkciji odbrane

oragnizovanog kriminala od države ili u funkciji slabljenja i urušavanja aktuelnih vlasti.

Regrutna baza potencijalnih teorista je široka. To je, na primeru Srbije, oko 15.000

“vojnika“ organizovanog kriminala, a tu su i delovi ili filijale kartela, pre svega

albanske, italijanske, ruske i kineske. Tu je i preko 10.000 ljudi koji deluju kao

telohraniteji raznih poslovnih ljudi i političara, kao na stotine otpadnika tajnih službi,

policije i armije, koji rade za sebe ili mafiju. Potom, oko 6.000 organizovanih ratnika,

plaćenika iz Srbije i Repblike Srpske oko 1.000 ljudi koje mogu da regrutuju KLA i Al

Queda. Takodje, može se očekivati i pojačanje aktivnosti islamskih ekstremista, pre

svega Al- Gama'a Al-Islamia.

Preporuke za borbu protiv terorizma

Terorizam nastaje u odgovarajućem političkom, društvenom i ekonomskom okruženju, te

bez uzimanja u obziro ovog okruženja terorizam kako svetski tako i u Zapadnom Balkanu

nemože biti uspešno suzbijen. To pak ukazuje na sledeće prioritete borbe protiv

terorizma:

- Borba protiv terorizma nužno proizvodi političke rasparve i podele unutar država,

a u njoj je nužna upotreba vojnih i policijskih sredstava, medjuitm nije moguće da

se poptuno eliminiše opasnost od terorizam. S toga je izuzetno važno da se

terorizam delegitimiše i to na osnovu celovite strategije koja će biti parćena širim

planom podržanim od efektivne demokratske države koja saradjuje sa svojim

susedima i odnosi se prema svojim gradjanim s poštovanjem njihovih parava,

jednakosti i ponosa. Efektivna akcija protiv terorizma trebalo bi da kombinuje

13

direktne mere otkrivanja i eliminisanja terorista i njihovih podržavalaca (aktivne

mere otkrivanja, gonjenja, razbijanja pa vanrednog stanja, ali i pasivne i rutinske

mere praćenja i zaštite) i indirektne mere koje se odnose na sužavanje uslova koji

omogućavaju jačanje aktivnosti, moći i uticaja terorističkih organizacija.

Efektivni antiterostički program morao bi da primeni različite militarne (vojne i

policijske operacije, saradnju i podršku) i nemilitarna sredstva i to direktna

nemilitarna sredstva poput obaveštajnog rada, zakonske prinude, civilne zaštite i

izvanaredne aktivnosti, ali i indirektna nemilitarna sredstva uključujući kontrolu

oružja, rešavanje sukoba, razvojnu pomoć i “izgradnju nacije, države”. Efektivni

antiteroristički program trebalo bi da ima nacionalne i medjunardone (ili svetske)

komponente, odnosno neke od akcija mogu biti preduzete na unilateralnoj osnovi,

a druge na medjunarodnoj, odnosno multilateralno pa čak i svetski, globalno.

- U borbi protiv teorizma na Zapadnom Balkanu sledeći su prioriteti: (a) Podrška

dugoročnim naporima i izgradnji mira: Reforme, ekonomski razvoj, izgradnja

demokratskih institutucija, demokratizacija i stabilizacija društva najefikasnije

sužavaju mogućnosti za rast terorizma. Pri tome, vlasti i civilno društvo moraju da

se bore za ljudska i manjnska prava, kako bi se izbegla teroristička

instrumentalizacija ovih od strane teororista i ekstremističkih grupa; (b) Izbegaviti

preširoko razumevanje terorizma: Sukobi u bivšoj Jugoslaviji podrazumevaju

široko korišćnje termina ‘terorizam’ da bi se eliminisali politički i etnički

protivnici, kao i njihova zloupotreba radi opravdanja ekstremističkih vladinih

politika u sprečavanju ili rešavanju sukoba, a u suštini se skrivaju, sužavaja pa i

iskrivljuju uzorci kao i da se izbegne odgovornost vlasti i da se ova prenese na

neke od grupa, pojedinaca i organizacija, odnosno da se priktije slabost države;

(c) Nadgledanje regrutovanja i podrške medjunarodnoim mrežama radikalnih

islamista: Aktiviste nekih islamskih organizacija u BiH i Kosovu mogu

predstavljati veliku opasnost za bezbednost, s obzirom da te organizacije često

promovišu radikalne interpretacije Islama, koje su u nesaglasnosti s demokratskim

društvima i multietničkim okruženjem. (d) Uspostavljanje sistema praćenja i

ranog ukazivanja (Early Warning), kao i instrumenata praćenja terorizma:

Posebno zabrinjava čin jenica da nepostoje nezavisne dokumenatcione,

14

istraživačke i obrazovne ustanove koja bi se bavila ovim pitanjem na sistemtaski i

dugoročni način. Posebno bi trebalo da budu praćene i istraživane veze izmedju

terorizma i organizovanog kriminala. Takodje, u cilju podizanja stepena javne

odgovornosti kao i svesti o teškim posledicama terorizma kao i da se dodatno

ohrabre domaći političari i javnost za borbu protiv terorizma trebalo bi podržati,

podsticati i promovisati oragnizovanu javnu medijsku kampanju i kampanju

obrazovanje u zemljama Regiona u čemu bi trebalo da učestvuju vladine

institucije, agencije i organizacije, ali i nevladine organizacije i mediji. (e)

Nastavak medjunraodne prisutnosti u Regionu: Medju sredstvima sprečavanja

širenja prikrivenog ili otvorenog nasilja na Zapadnom Balkanu nužan je nastavak

medjunarodne prisutnosti, a s ciljem očuvanja i izgradnje mira, podrške

reformama i nadgledanja uspešne borbe protiv terorizma.

- Od ključne važnosti za borbu protiv terorizma je da ona ne postane izvor kršenja

ljudskih i manjinskih prava. Da delovanje državnih organa ne bi prekoračivalo

granice vladavine prava i povrede ljudskih prava potrebna je izgradnje

monitoringa kako unutar samih državnih organa tako i kroz njihovu civilnu

kontrolu u čemu je uloga nevladinih organizacija, naročito onih koje su

specijalizovane za zašitutu ljudskih i manjinskih prava, nezamenljiva.

- Posle ratova u kojima su bili uključeni široki slojeve ljudi, bivši sugradjani i

susedi, u kome su ubistva, paljavine i pljačke bili dozboljeni pa i poželjni, važno

je da se reši problem “ratnih veterana«. Na Zapadnom Balkanu, mnogi od ovih

veterana su provili skoro deset godina ratujući. Pogotovo je važno da se reši

problem onih veterana koji su se uključili u oružane formacije kao izuzetno mladi.

To je posebno važno u primeri mladih Albanci, koji su i pre rata skoro deset

godina bili isključeni iz škole i drugih kanala socijalne integracije. Neke od njih

nije bilo moguće uključiti u snage bezbednosti, ali su mnogi završili ili bi mogli

da završe u svetu kriminala. Posebno je rizična ona kategorija ljudi koj su spremni

da poginu, a koji su obrazovani i vaspitavani u institucionalizovanim oblicima

ekstremističkog obrazovanja i vaspitanja. BiH pruža mnoge primere da su za

ovakvo obrazovanje i vaspitanje zloupotrebljavane humanitarne organizacije,

škole, treninzi itd. Takodje, u Srbiji postoje brojne nevladine organizacije koje

15

okupljaju i treniraju nacionalističke i ultradesničarske ekstremiste. Ovakve grupe,

po pravilu, imaju svoje domaće i strane medijske, političke i finansijske mentore.

Mnoge od njih su neposredno povezane sa obaveštajnim službama s

prevashodnim zadatkom mobilizacije ratnika, odnosno takozvanih dobrovoljaca.

Sa završavanjem ratova i padom režima koji su podržavali terorističke i

kriminalne grupe (na primer, Miloševićev režim, u Srbiji) dolazi do gubljenja

kontrole nad ovim grupama i do njihovog osamostaljivanja. Tada, delovanje ovih

grupa počinje da koincidira s ekonomskim interesima onih ljudi koji su se

obogatili u ilegalnom poslovanju i, zahvaljujući ratu i medjunarodnim

sankcijama, uspostavile saradnju s grupama sklonim nasilju. Problem je utoliko

teži jer državi koja nema odgovarajuće aparate da snimi stanja, a pogotovo da se

suoči sa ovim grupama u oblasti obrazovanja, preostaje samo represija. No, kako

ovakve grupe imaju snažno uporište u nereformisanim državnim aparatima, ni

reprisija nije efikasna. S toga su neophodno potrebni posebni programi rada s

ovakvim grupama.

- S obzirom da je škola, na prostorima Zapadnog Balkana, u krizi još od početka

90ih godina, i da u nekim populacijama, poput Albanaca na Kosovu sve do kraja

1999 godine, postoji takozvano paraleleno školstvo, kao i da izvesno vreme, u

ratom zahvaćenim oblastima, uopšte nije bilo regularnih škola već je obrazovanje

improvizovano, te da je ojačao uticaj užeg okruženja (generacijske grupe,

susedstva, političke stranke itd) koje je, često, radikalizovano ili kriminalizovano,

prioritet je obnova škole. To se može postići samo njenom temeljnom reformom

obrazovanih sadržaja, a u nastavne programe bi terbalo uključiti sadržaje o

teorističkim organizacijama, njihovim zlodelima, kao i o nacionalnim i

medjuanrdonim insitucijama, normama i postupcima borbe protiv teorizma.

Takodje, bi trebalo uvesti učenje o različitim kulturama, religijama, etnčkim

grupama i civilizacijama.

- Jedan od osnovnih ciljeva terorista je da, posredstvom terorističkog akta, dospeju

u medije i da tako skrenu pažnju javnosti na svoje političke i druge namere. S toga

je izuzetno važno da se podrži obrazovanje novinara o tome kako pratiti i

izveštavati o terorističkim aktima. Neka vrsta Prirurčnika za istraživanje i

16

medijskom praćenju terorizma u medijima, koji bi posebno afirmisao primere

dobre prakse, bio bi od izuzetne koristi. Takodje, bi, u oblasti informisanja,

trebalo podsticati i podržavati otvaranje prostora Zapadnog Balkana za

informacije iz samog regiona a i iz sveta. To podrazumeva razmenu TV i drugih

produkcija, prevodjenja knjiga i časopisa, zajedničke produkcijske projekte kako s

pratnerima iz Regiona tako i s onima izvan, posebno iz zemalja koje imaju bogata

iskustva sukobljavanja s terorizmoma (na primer, SAD, Velika Britanija,

Francuska, Španija, Nemačka, Rusija, Izrael).

- Zemlje Zapadnog Balkana bi trebalo da saradjuju s EU na usaglašavanja

kriterijuma za procenu opasnosti od pojedinih terorističkih organizacija, i

ažuriranju lista terorističkih organizacija kao i organizacija i lica za koje se smatra

da podržavaju terorizam. Ove liste bi trebalo, na utvrdjeni način, razmenjivati sa

SAD, i, s vremena na vreme, javno objavljivati. To podarzumeva uspostavljanje,

u svima zemljama Zapadnog Balkana i na nivou Regiona, kompjuterske on - line

baze podataka o terorizmu, teroristima i terorističkim groupama (Terrorist

Information System - TSI). Ova baza podataka bi trebalo da sadrži i podatke o

saradnicima, kontaktima, žrtvama i svedocima.

III

Suzbijanje organizovanog kriminala kao pretpostvaka stabinosti i razvoja Zapadnog

Balkana

Fatalna ljubav politike i organizovanog kriminala

Organizovani kriminal predstavlja jednu od najvećih pretnji demokratiji, prosperitetu i

dugoročnoj stabilnosti u svakoj od zemlja Zapadnog Balkana, kao i u Regionu kao celini.

Organizovani kriminal je jeadn od osnovnih krivac za nasilje u svakodnevnom životu u

Regionu, a preko ovoga i pretnja bezbednosti i ekonomiji EU.

Posebnu oznaku organizovanom kriminalu u zemljama Zapadnog Balkana predstavlja

njegova isprepletanost sa državom, politikom, političarima i birokratama. U pozadini ove

17

veze je dugogodišnje zaostajanje ekonomija, njihovo ratno razaranje, a i preraspodela

ekonomske i socijalne moći koja nužno dolazi s tranzicijom i privatizacijom. To posebno

važi za Srbiju, Crnu Goru i Kosovo koje su pored ratova, bile izložene i medjunarodnim

sankcijama što je olakšalo direktnu saradnju državnih organa i organizovanog kriminala.

Dakle i medjunarodni političari i diplomati su pridodali svoj ulog razvoju organizovanog

kriminala na Zapadnom Balkanu, jer su svoje diplomatske i političke promašaje prikrili

iza ekonomskih sankcija, političke i diplomatske izolacije. Inostrane banke, druge

finansijske organizacije, poslovni krugovi, kompanije, naročito pojedine multinacionalne

kompanije su se neposredno uključili u kršenje sankcija EU i UN, podršku šverca, pranje

novca itd. Tako su, medjunarodne sankcije slepile državu s organizovanim kriminalom.

Naime, dražvi se organizovani kriminal pokazao kao efikasan mehanizam za

kontrabandu, za probijanje sankcija. Pri tome, postoji važna razlika izmedjuj Srbije

Miloševićevog doba i Crne Gore. Ta razlika je u sledećem: U Crnoj Gori kriminal je bio

u funkciji države, a država je olakšavala šverc i neke druge oblike organizovanog

kriminala poput ilegalne trgovine oružjem, falsifikovanja cigareta, pranja novca i td. Od

dobiti iz ovakvih poslova crnogorska država je naplaćivala odgovarajuće “takse« za

navadno korišćenje usluga morske luke Bar odnosno za druge oblike transporta.

Medjutim, u Srbiji je organizovani kriminal koristio državu kao svoj instrument. Sam vrh

države (na primer, Milošević preko članova porodice, naročito sina Marka ili premijeri

srpske vlade) je participirao u reketiranju, ali i planiranju i organizovanju falsifikovanja i

šverca cigareta, pića, hrane, energenata posebno nafte i gasa itd.

18

Naravno, i za javnost Zapadnog Balkana kriminal je loša stvara, ali o nekima od njegovih

oblika javnost Zapadnog Balkana, a pogotovu u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu, sudi

blaže, jer su pomogli stotinama hiljada ljudi da prežive, a desetinama hiljada ljudi bili i

izvor prihoda. Možda se, u toj tački, najjasnije vidi zatvoreni krug u kome se kreću vlast i

kriminal kad se jednom previše približe. S jedne strane, postojanje visokih rizika

onemogućava poverenje u državu i njene projekta razvoja legalne ekonomije uključujući

investicije štednju, a, s druge strane, organizovani kriminal, reket, ubistva donose, skoro

poreko noći, ogromne dobiti. Sigurno je da se bez povećinih investicija ne može izaći iz

ovog kruga.

Prepruke za suzbijanje organizovanog kriminala

Stavovi Konferencije o organizovanom kriminalu u Jugoistočnoj Evropi (odnosno

Londonska izjava kako poraziti organizovani kriminal u Jugoističnoj Evropi, od 25

novembra 2002 godine) predstavljaju opšti polazni okvir strateških preporka aktivnosti koje

bi trebalo preduzeti u okviru regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu u suzbijanju

organizovanog kriminala. Reč je o sledećem:

- Podrška ideji o strateškom partnerstvu EU i Jugoistočne Evrope, a unutar ove i

Zapadnog Balkana, koje nalaže saradnju i kooridnaciju delovanja zemalja Zapadnog

Balkana i EU u: borbi protiv kriminala na ishodištu (tako što će goniti kriminalce na

njihovom domaćem terenu i boriti se protiv korupcije), u tranzitu (presecanjem mreža

koje idu preko Evrope i šire i tako što će se otkrivati ilegalno oružje, drugi materijale

i prljavi novac) i na odredištu uključujući i konfiskovanje prihoda od kriminala.

Posebna pažnja unutar strteškog partnerstva Zapadnog Balkana i EU trebalo bi

posvetiti sledećim oblicima organizovanog kriminala: ilegalna imigracija i trgovina

ljudima; šverc narkotika i oružja; veliki prekogranični kriminal u drugim oblicima, i

koorupcija. A, u okviru ovih oblasti, prioritetne su sledeće akcije: (a) Rad na

postizanju evropskih standrada u brobi protiv kriminala i to u okvirima Procesa

stabilizacije i asocijacije EU (SAP); gradnjom institucijama i donešenjem zakona u

skladu s evropskim standardima pri tome voditi računa da se napredkom u

19

unutrašnjim poslovima ne ugrozi sudski sistem; primenjivanjem antikorupcijske

zakone i startegije uz saradnju sa civilnim društvom; jačanje kapaciteta za finansijske

istrage, kontrolu pranja novca kao i zaplene i konfiskacije svega stečenog

kriminalom; obezbedjivanje praktičnih i tehničkih sredstava agencijama i vladinim

resorima radi preduzimanja odlučne akcije protiv pojedinaca i kriminalnih grupa;

obezbedjibavanje bolje saradnje, razmene informacija i kooridnacije izmedju

relevantnih agencija i ustanova u svakoj od zemalja itd. To nalaže reviziju pravosudja

i ujednačavanje, medju zemljama Regiona, procesnih i materijalnih normi, krivičnog,

gradjansko i obligacionog zakonodavstva, jer, često, organizovani kriminal koristi

razlišite režime u različitim zemljama. Što je više moguće ujednačiti materijalne i

procesne norme kad su u pitanju krivična dela organizovanog kriminala i uspostaviti

sistem razmene iskustava izmedju zakonodavaca, sudija, tužilaca i organa istrage. Pri

tome bi trebalo uspostaviti balans moći izmedju istrage, tužioca i sudije. U tom

pravcu bi trebalo omogućiti korišćenje audiovizuelnih sredstava za svedočenje žrtava,

posebno kada su u pitanju deca, mogućnost čitanja izjave koja je data pred posebno

formiranim timovima psihologa uz učešće sudije; zaštita tajnosti prebivališta svedoka

i tome slično; pružanje odgovarajuće podrške, pomoći i zaštite žrtvama, posebno u

toku krivičnog postupka kada se pojavljuju u svojstvu svedoka (na primer, obezbediti

skloništa za žrtve trgovine tzv. »Shelter« kao i dodatnu finansijsku pomoć nevladinim

organizacijama, koje su, i do sada, bile spremne, da obezbede smeštaj kako bi se

uslovi i kapaciteti smeštaja povećali; pružiti im pravnu, medicinsku i svaku drugu

neophodnu pomoć, omogućiti privremeni boravak na teritoriji, zastoj u deportaciji

kako bi žrtva donela odluku da li da svedoči, uvesti posebne programe zaštite

svedoka, a nakon svega, ako žrtva odluči da se vrati u zemlju porekla obezbediti joj

siguran povratak i reintegraciju u svoju sredinu; razvijanje programa rehabilitacije i

socijalne reintegracije žrtava). (b) Dalje poboljšati regionalnu saradnju kroz razmenu

najboljih isksutava u ispunjavanju obaveza prema EU, saznanja stečenih kroz

poboljšanje unutaršnje medjuresorne saradnje; razmena, na regionalnom nivou,

informacija i koordinacija izmedju agencija koje se bore protiv kriminala;

obezbedjivanje konzistentnosti, od jedne do druge zemlje, i širom Regiona, novih

zakona koji su u skladu s evropskim standardima; razvijanje kapaciteta inistucija za

20

borbu protiv kriminala i njihovi uskladjivanje sa zajedničkim evropskim standardima;

razvijanje operativnih mehanizama u skladu sa EU standardima u prekograničnoj

saradnji, povezivanju pravosudja i uzajmne pravne pomoći u borbi protiv kriminala

na regionalnom nivou. Zbog svega toga potrebno je da se realizuje projekat Stablity

Pact o formiranju Regionalnog informativnog centra koji bi trebalo, u saradnji s

Interpolom, da pomogne u borbi protiv organizovanog kriminala.

- Za razliku od Zapadne Namčke posle Drugog svetskog rata, Zapadni Balkan nije

dobio osmišljenu i skoncetrisanu ekonomsku pomoć. O nečemu poput Maršalovog

plana sanjali su pojedinci, a ono što se realizuje, kroz SECI i Satbility Pact, više je

katalog želja i nacrt projekta, nego podrška razvoju koji bi mogao da dovede do

probijanja kruga nerazvijenosti i siromaštva. S toga je neophodno da vlade preispitaju

svoje politike uključujući odnos prema medjuanrdonim činiocima, da više aktiviraju

domaće resurse i mehanizme koncesija, a da inostranu pomoć zamene politikom

koncentrisanog ulaganje ili zajedničkih razvojnih projekata, posebno u oblsti

komunikacija, energije itd.

- Uloga političkog vodjstva je izuzetno važna u iniciranju i donošenje odgovarajućih

pravnih rešenja, pre svega zakona. Zatim, u podršci institucionalnim reformama i

izgradnji efikasnog institucionalnog sistema. Posebno, u reformama vojske, policije,

obaveštajnih službi i pravosudja. Dakle, bez rada na razvoju svesti kod političkih elita

Regiona o zajedničkoj ugroženosti ili barem o visokom riziku od organizovanog

kriminala u nacionalnim, regionalnim i svetskim okvirima nema ni stabilnosti i

bezbednosti u neposrednom, nacionalnom okurženju u kome ovi političari deluju. S

toga bi pažnja političkih vodjstva trebalo da bude usmerena na stvarannje uslova za

slobodno kretanje ljudi, ideja, roba i kapitala. Zajednička, regionalna slobodna

pasoška i carinska zona, koja bi bila praćena i Koordinacijom aktivnosti policija,

carina i vojski bila bi od presudnog značaja za suzbijanje terorizma i organizovanog

krimanala na Zapadnom Balkanu. U interesu gradjana i ekonomija Zapadnog Balkana

je uspostavljanje slobodne pasoška zona, zone slobodne trgovine, ujednačavanje i

umanjenje carinskih teksi i procedura, odnosno samnjenje kontrole na

medjugranicama a pojačavanje interne kontrole kao i razmene podataka. To nalaže i

reviziju dosadašnjeg režima odobravanja državljanstva, privremenih boravaka,

21

izdavanja pasoša, ličnih karata i registracija za vozila itd. Tu je i pitanje inovacije i

ujednačavanja informatičkih sistema.

- Društva Zapadnog Balkana su i dugo će biti siromašna, a korupcija je tada prateća

pojava žvota i poslovanja. Medjutim, nije svaka korupcija podjednako opasna.

Najopasnija je ona korupcija koja se tiče donošenja politčkih odluka i njihovih

izvršavanja. S toga bi osnovnu pažnju trebalo usmeriti na izgradnju javne kontrole

rada vlada i izvršnih aparata i na sankcionisanje koorumpiranih političara i birokrata,

uključujući i oduzimanje, privremeno ili trajno, prava na obavljanje javnih funkcija.

Da bi se doprinelo znatnijem suzbijanju korupcije u ekonomskoj sferi od pomoći

mogu biti i dodatne preporuke: Liberalizacija spoljnotrgovinskog režima; Promena

zakonskog okvira privatizacije u cilju smanjenja diskrecionih ovlašćenja u njenom

sprovodjenju; Eliminasanje diskrecionih ovlašćenja iz svih propisa gde nisu zaista

nužna; Redefinisanje uloge države s ciljem što manjeg uplitanja u poslovanje

privrede; Dobro organizovana i efikasno sprovedena unutrašnja i spoljna kontrola,

kako procesa privatizacije, tako i redovnog poslovanja preduzeća; Radikalna i

temeljna ekonomska i institucionalna reforma koja će obezbediti efikasan eliminisanje

nekih od ključnih uzroka korupcije, pre svega razbiti monopol političara na odluke o

ekonomiji, ograničiti diskrecionu moć odlučivanja državne administarcije, obezbediti

transparentnost i mehanizme kontrole vršenja javnih poslova, otkrivanja, krivično

snkcionisanja aktera ove pojave, obebediti insitrumenta lustracije svih vršilaca javnih

ovlašćenja kojima je dokazana povezana s organizovanim kriminalom i(ili) učešće u

korupciji; Nužna je reforma državnih institucije koje bi trebale da se bore protiv

korupcije i organizovanog kriminala, a pre svega policije, finansijske policije, carine,

državni tuzilac, sudovi; Reformom medija odnosno javnih servisa, osposobiti

novinare za kvalifikovanmo i sistematskko praćenje porblema korupcije i posebno

veza u trouglu korupacija – političari – organizovani kriminal; Uloga gradjanskih

udruzenja u žigosanju korupcijske prakse, informisanju i edukovanju stanovnistva je

zanemarena i u tom pogledu treba intezivirati aktivnosti ovih segmenata drustva u

pravcu kreiranja što šire koalicije za borbu protiv ovog opasnog drustvenog fenomena.

U zakondovnoj delatnosti potrebo je da se stvori adekvatna pravna podloga za akciju

protiv grupa, pojedinaca i posebno državnih zvaničnika umešanih u kriminale

22

aktivnosti. Takodje, potrebno je da se stvore uslovi za zaplenu sredstava i stečene

dobite, zaštitu žrtava i svedoka, suzbijanje korupcije, kontrolu policije i sudsku

nezavisnost.

- S obzirom da je organizovan kriminal regionalni problem i da su profiti miz njega

visoki te i da su znatna sredstva koja se mogu koristiti za korumpiranje državnih

organa i službenika, na primer carinika, policijaca i td. Koji su pak slabo plaćeni

nameću potrebu preispitivanja sistema plaćanja i motivisanja za rad ovih služebnika.

Sa svoje strane ministi finansija i direktori carinskih službi morali bi da razviju

posebnu strategiju za suzbijanje korupcije i šverca.

- U suzbijanju neformalne ekonomije trebalo pripremiti posebne projekta za rešavanje

teških socijalnih problema ljudi koji su izvan bilo koje socijalne mape, poput

izbeglica, marginalizovanih društvenih grupa poput Roma ili ilegalnih migranata

kakvi su Kinezi, od kojih brojni žive od toga što su uključeni u lancu distribucije roba

i usluga koje se obezbedjuje preko ilegalnih kanala i organizovanog kriminala

- Odnos javnosti Zapadnog Balkana prema pojavama kriminala, a posebno prema

švercu nije dobar. Bavljenje ovim problemima je ad-hoc, od slučaja do slučaja, a pre

svega povodom incidenata kao što su ubistva odnosno razračuvanja unutar

podzemlja. Retke su organizacija koje se bave ovim pitanjima, a retke su i javne

rasprave i javne kampanje protiv kriminala. Mediji bi, pored tačnog i balgovremenog

informisanja, trebalo mnogo više da pomognu u obrazovanju šire javnosti o

potencijalnim opasnostima i situacijama u kojima može da se nadje svaki od

stanovnika Regiona. To nalaže i uskladjivanje terminologije to jest izradu neke vrste

Novinarskog rečnika, u kome bi se, na primer, umesto reči “prostitutka“ koristila, pri

izveštavanju o trgovini ljudima, reč “žrtva“. Posebno je važno izbegavanje

senzacionalističkog pristupa ovim temama, kao i uzdržavanje od zloupotrebe ovih

pojava, naročito etničkog ili rasnog porekla žrtve, odnosno političke pripadnosti

trgovaca ili korisnika usluga. U novinarske kodekse trebalo bi uneti odgovornost

novinara, ako se ne prdiržava pravila struke ili ako saradjuje u mreži organizovanog

kriminala.

U obrazovanju je posebno važna uloga medija, naročito produkcija elektronskih

medija, posebno televizijskih dokumentarnih filmova, okruglih stolova. Kako još

23

uvek nema sistemstkih i organizovanih napora da se mediji obuče za infromisanje o

uzrocima nastajanja, akterima i okolnostima širenja organizovanog kriminala, tako je

nužna finansijska, edukativna i druga podrška istraživačkom i anlitičkom novinarstvu.

Zakondavstvom o slobodi informisanja i slobodnom pristupu informacijama trebalo

bi da se stvore okolnosti koje bi olakšale da se dodje do infromacija, kao i da se one

koriste na način koji ne vodi zloupotrebama i pomaganju organizovanom kriminalu.

Neophodno je i da nacionalna i internacionalna novinarska udrženja u svoje kodekse

ugrade podršku objektivnom, posebno istraživačkom novinarstvu, kao i da se izbore

za posebnu zašiti onih kolega koji bi se, eventualnu, našli na uduru zbog bavljenja

temama organizovanog kriminala.

Prepuručuje se medjunarodnim organizacijama, poput Saveta Evrope, OEBS i UN,

kao i nevladinim organizacijaima koje se bave pitanjima ljudskih parava i slobode

medija da posebnu pažnju posvete praćenju odnosa medija ali i države prema slobodi

obrazovanja i infromisanja od organizovanom kriminalu, naročito da resguju na

progone novinara i drugih koji se bore protiv organizovanog kriminala. Na

nacionalnom i regionalnom nivou trebalo bi podržati i podsticati , javne rasprave i

kampanje protiv organizovanog kriminala, a pod motom: Stop mafiji! Stop korupciji!

Kamanja bi trebalo zapravo da podstakne interes i da podigne stepen obaveštenosti

javnosti o rasprostranjenosti, štetnosti i opasnosti od organizovanog krimanal, ali i da

izvrši pritiska na političare da izadju iz saradnje s krimnalcima i da povedu aktivnu

politiku suzbijanja organizovanog krimanala. Jedno od važnih pitanje je pitanje

legalizacije prostitucije o čemu bi trebalo otvoriti javnu debatu.

U suzbijanju ilegalne trgovine ljudima potrebno je da se, na nacionalno i na

regionalnom nivou, otvori javna debata o legalizaciji prostitucije. Pri tome bi trebalo

posebno perispitati sledeće argmente za legalizaciju koja bi se rukovodila

argumentima reglementarizma odnosno stavom da je prostitucija “nužno zlo‘ koje se

ipak može kontrolisti: garantovanje prava prostitkama što bi omogućilo i njihovo

legalno obraćanje državnim organima; to bi omogućilo kontrolu (finansijsku,

bezbednosnu, zdravstvenu i drugu) nad poslovima prostitucije; došlo bi do povećanja

uspešnosti borbe protiv trgovine ljudima. S toga je, pored uspostviti javni centar za

skupljenja, obradu i analizu podataka, o čemu je već govoreno, važno da se podrže,

24

pre svega nevaldine organizacije u iniciranju i vodjenju javnih kampanja za podizanje

svesti javnosti o opasnostim od organizovanog krimanal, naročito od šteta po

gradjane od šverca droge, falsifikovanja cigareta i alkohola, krijumčaranje oružja,

trogovina ljudima, reketiranje itd. Važno je i promovisanje stalne poruke javnosti o

koristima od borbe protiv kriminala i naglašavanje da organizovani kriminal

uskraćuje sredstava vladi za zdravstvenu zaštitu, penzije, sport, kulturu itd. Cilj bi

trebalo da bude izgradnja podrške javnosti za akcije državnih organa u borbi protiv

kriminala, naročito u borbi protiv korupcije u državnim insitucijama kao i podrška

razvoju nezavisne javnosti, narčito medija.

- Obrazovanje u regularnom školstvu bi trebalo da omogući sticanje znanja o

prednostima legalnog poslovanja, o postojećim institucijama, mehanizmima

vladavine prava i borbe protiv orhganizovanog kriminala.

- S obzirom na činjenicu da nema sistemtskih interdisplinarnih sitarživanja, čak ni

prikupljanja, čuvanja i obrade podataka o terorizmu i organizovanom kriminalu

trebalo bi, stranim i domaćim donacijama, podstaći uspostavljanje Nacionalnih

centara za istraživanje nasilja i organizovanog kriminala, kao i uspostavljanje

Zapadnobalkanskog Network za istražvanje i edukacuju o terorizmu i organizovanom

krimanlu (WBN). WBN bi činili istraživača kako nezavisnih instituta, tako vladinih

insituta i univerzitat ili NVO, a s ciljem unapredjenja istraživanja, obaveštavanja

javnosti i podizanaa nivoa treninga straživača i svih onih koji se neposredno bave

organizovanim krinminalom (političari, NVO lideri, diplomate, policajci, oficiri,

novinari itd). WBN bi saradjivao sa Regionalnim centrom čije uspostvaljanje, u

Bukureštu, inicirao Stabilty Pact.

- Potrebno je uspostaviti regionalni okvir za razmenu iskustava. U tom cilju bi moglo

da se počne s Ad hoc Letnjom školom koja bi se naizmenično održavala u svakoj od

zemalja u Regionu, a koju bi i zvanično kao osnovači vodile vlade i nevaldine

organizacije iz država Regiona. Ova Škola bi posebno trebalo da radi s mladim

ljudma, dolazećom generacijom u medijima, NVO, političkim partijama, vojskama,

policijama i diplomatijom zemalja Regiona.

- Unapredjenje delovanja NVO organizacija u ovoj oblasti moralo bi, izmedju ostalog,

da podigne nivo saradnje NVO s državom, posebno s policijom. To je otežano

25

činjenicom da su NVO nespremne da saradjuju s ovima, posebno s policijom jer je

ova bila instrument autoritarnih režima i ratova. U takvim okolnostima potrebni su

projekti izmirenja odnosno izgradnje medjusobnog poverenja izmedju NVO i

policije. Unutar Ministarstava policije, trebalo bi uspostaviti Savete za promociju i

kontrolu poštovanja ljudskih prava. U obrazovanje i obuku policajaca, sudija,

tužilaca, carinika i vojnika trebalo bi ugraditi izučavanju ljudskih prava,

medjunarodnih i nacionalnih instrumenata borbe protiv terorizma i organizovanog

kriminala.

Prioritetne aktivnostiu u borbi protiv organizovanog kriminala na nivou pojedinačnih

zemalja Zapadanog Balkana su i sledeće:

(a) U Srbiji i Crnoj Gori je potrebno da se učini sledeće:

- U zakondovnoj delatnosti potrebno je da se stvori adekvatna pravna podloga za

odlučnu akciju protiv grupa, pojedinaca, posebno državnih zvaničnika umešanih u

kriminale aktivnosti. Takoje, na primer, potrebno da se utvrdi posebna grupa

krivičnih dela koja se odnosi na oblast kompjuterskog kriminala. Da bi se to

postiglo moraju se izvršiti izmene materijalnog i procesnog prava u skladu sa

odrebama Evropske konvencije o kompjuterskom kriminalu i Konvencije UN o

borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

- Uskladiti nacionalne standarde u oblasti pravosudja i unutaršnjih poslova s

medjunarodnim standardima. Posebno je važno da se stvore uslove za zaplenu

sredstava i stečene dobite, zaštitu žrtava i svedoka, suzbijanje korupcije, kontrolu

policije sudusku nezavisnost. Kaznena politika domaćih sudova se mora poštriti

da bi mogla biti u funkciji prevencije. Potrebno su organizacione izmene u

organima gonjenja, formiranje posebnog tužilačkog odeljenja pri Okružnim

tužilaštvima i posebna krivična sudska veća pri Okružnim sudovima u Beogradu,

ali i u Nišu i Novom Sadu.

- Izgradnje integralne strategije za sprečavanje ulaska i izlaska krimnalaca,

ilegalnih roba s teritorije Srbije, posebno izgradnja integrisane strategije Srbije i

26

Crne Gore za upravljanje granicom, zajedničke baze kriminalističkih podataka,

zajedničkog carisnkog programa kao i zajendičke strategije za narkotike,

uključujući uobličavanje programa prevencije kako za lokalne zajednice, tako i za

državu u celini.

- Izdvajanje posebno ugroženih grupa – mladi, žene, izbeglice, ratni veterani, itd. - i

razradu njima namenjenih preventivnih akcija. Afirmaciju strategije "smanjenja

štete" kada su u pitanju zavisnici od droga – programi zaštite od infektivnih

bolesti, besplatnih igala, uvođenje programa terapijskih zajednica, itd. Aktivnije

uključivanje u regionalnu saradnju uključujući potpisivanje Evropske konvencije o

uzajamanoj pomoći u krivičnim stvarima; uključivanje u regionalnu mrežu

tužilaca, specijalizovanih policijskih službenika i oficira za vezu; izgradnja

centralne kontakt tačke za uzajamnu pravnu pomoć; uzajmno priznavanje sudskih

odluka izmedju regionalnih partnera; zajedničke operacije u sprovodjenju zakona

i zajedničkih obuka.

- Potiskivanje, marginalizovanje i postepena eliminacija organizovanog kriminala,

je dugotrajna borba sastavljena od beskrajnog niza malih uspeha do kojih se može

doći samo ako postoji društvena saglasnost o podršci toj borbi. Pri tome se

strategije i taktike moraju stalno preispitivati, evaluirati i prilagođavati

promenama.

- Otvaranje država i uklapanje u medjunarodne tokove saradnje povećava

efikasnost borbe protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. To, pak,nalaže

i olakšava usaglašasvanje zajedničke (nacionalne, regionalne i medjuanardone)

metodologije praćenja pojave, prikupljanja i razmene informacija, razrade i

strategije delovanja i ujednačavanja kaznene politike. To, svakako, nameće,

jačanje medjunarodne saradnje i kooperacije, kako s Interpolom i Europolom,

tako i sa policijama u neposrednom okruženju i u širem regionu.

- Izgraditi istinske kapacitete za sprečavanje, istragu i gonjenje kriminalnih

aktivnosti, uključujući dodatna sredstva za operacije policije i drugih agenicija

koji se bave primenom zakona s naglaskom na odgovornosti sudova za sudjenje u

slučajevima oranizovanog krimnala. U Srbiji je potrebno da se uspostavi novi

Savet za borbu protiv korupcije, a i da se unapredi rad, osposobljenost i

27

opremljenost Uprave za borbu protiv organizovanog krimnala i Istražne jedinice

Ministarstva finansija Srbije. Takodje, trebalo bi razmisliti i o formiranju

posebnog Komiteta za borbu protiv organizovanog finansijskog kriminala.

- Potrebna je reforma sistema obrazovanja policije u Srbiji, a na Policijskoj

akademiji trebalo da se izučavaju ljduska prava, kao i poseban predmeti o

terorizmu i oragnizovanom krimanlu.

(2) Kosovo nesporo predstavlja jedno od skloništa i generataor organizovanog kriminala i

koorpucije za čitav Region. Kosovo nosi i naziv heroinska Reoublika zbog izuzetno snažne

albanske narko mafije čiji se centar nalazi na granici Kosova i Centralne Srbije, pored

Bujanovca, u selu Veliki Trnovac, koje policajci nazivaju Crno selo,. Predpostavlja se da se,

u poslenjih četrdesetak godina, oko 200 Albanaca iz ovog sela bavi narkoticima. Pred

medjunarodnim vlastima i organima privremene samouprave na Kosovu su teški i brojni

zadaci u borbi protiv orgnaizovanog krimnala. No, moglo bi se reći da su medju preiotetima

sledeće aktivnosti:

- Nastavak rada na izgradnji zakonodavstva i institucija za suzbijanje

organizovanog kriminal, a ove sinhronizovati s medjunarodnim standardima i s

rešenjima prihavćenim u susednim država, posebno u Srbiji.

- Obuka i opremanje specijalnih policijski snaga za prevenciju, otkrivanje i

gonjenje kriminalaca iz mreža ornaganizovanog kriminala.

- Podizanjhe stepena osposbljenost tužilaštava i sudova za gonjenje i sudjenje za

dela organizovanog krimnala.

- Vodjenje medijskih, političkih, obrazovanih i vojno – policijskih kampanja za

razoružavanje gradjana Kosova kao i za ukidanje ostataka krvne osvete.

- Uvodjenje u sistem obrazovanja mladih ljudi i u sestim treninga maldih političkih

i NVO lidera, mladih novinara, policajaca, diplomata i to ljudskim pravima,

vladavini prava, opasnosti od orgnaizovanog kriminala i njegove povezanost s

nasiljem u svakodnevnom životu pa i s terorizmom.

- S obzirom da je Kosovo pod UN protektoratom, to nameće i posebnu

medjuanrodnu odgvornost i pažnju za pojave da se medjuanrodne birokrate,

28

diplomate, vojnici i policajci pojavljuju kao deo lanca održavana i podsticanja

korupacije, organizovanog kriminala.

- UNMIK ili SBUN bi trebalo da posreduju u ostvarivanju dijaloga i zajedničkog

rada Beograda i Prištiine u kome bi se prednost dala sledećim aktivnostima:

Uspostavljanje efikasne kontrole na «veoma poroznoj granici» izmedju Kosova i

Albanije. Ujednačavanje pravnih, carinskih, bezbednostih i drugih standarda kako

bi se ostvarila sloboda kretanja (na primer, s srpskim i kosovskim registraciniom

oznaka po Kosovu i Srbiji; izdavanje i medjusobno priznavanje ličnih i drugih

kontakata, ujednačavanja carinskih taksi i politika itd). Proširivanje saradnje

sudova, tužilaštava, policija i vojski u borbi protiv oranizovanog kriminla, što bi

uključilo razmenu informacija, zajedničku obuku ali i akcija. Ostvarivanje

saradnje medija u razmeni infromacija, zajedničkim aktivnostima posebno u

istraživačkom novinarstvu kao i zajedničkim obukama za pisanje o

organizovanom kriminalu.

(3) U strategiji borbe protiv organizovanog kriminala u Hrvatskoj potrebno je:

- omogućavanje prodora policiji u kriminalna udruženja, u pogledu razotkrivanja i

dokazivanja kriminalne delatnosti i kriminalne strukture tih udruženja,

- olakšavanje i efikasnije oduzimanje imovinske koristi pripadnicima kriminalnog

udruženja, koju su stekli izvršenjem krivicnih dela,

- sprečavanje prelivanja tzv. prljavog novca (novca stečenog kriminalom) u legalne

finansijske i ekonomske tokove, dakle, sprečavanje pranja novca,

- suzbijanje korupcije,

- izučavanje i primenu efikasnih modela prevencije organizovanog kriminala.

(4) U cilju što uspešnije borbe protiv organizovanog kriminala u Bosni i Herecgovini

potrebno je da se preduzme i sledeće:

29

- Što uspešnije rešavanje postojećih ekonomskih i drugih društvenih problema i

jačanje ukupne demokratizacije društva objektivno sužava prostor za delovanje

organizovanog kriminala;

- urgentna je potreba za jačanjem vladavine prava i za stalnim poboljšavanjem

organizacione strukture, materijalno-tehničke opremljenosti i finansijske podrške

državnim organima koji su zaduženi za otkrivanje i kažnjavanje počinilaca ovih

krivičnih dela. Pri tome se mora polaziti od činjenice da je borba protiv ovog zla

pre svega odgovornost države BiH, a onda i njeno pravo da institucije njene

državne vlasti u tome adekvatno participiraju;

- Haramanizovanje zakodndavnih i insitucionalnih rešenja izmedju kantona i

entiteta unutar BiH.

- adekvatna reakcija, odnosno osuda organizovanog kriminala od strane javnosti,

što podrazumeva potrebu stalnog razvijanja i jačanja društvene svesti o ogromnim

štetnim razmerama takvog kriminalnog delovanja:

- u pravnom tretmanu organizovanog kriminala potrebna je i regionalnu

harmonizaciju propisa, kao i preuzimanje u nacionalno zakonodavstvo svih

medjunarodnih pravnih akata koji se odnose na ova pitanja;

- organe otkrivanja i kažnjavanja krivičnih dela organizovanog kriminala značajno

opterećuje neprofesionalno vršenje poverenih nadležnosti, kao i uticaj partijskih

centara moći, i to često i na etničkoj osnovi;

- osnažiti saradnju nadležnih centralnih, entitetskih i kantonalnih organa vlasti, kao

i njihovu informacionu povezanost u cilju lakšeg i efikasnijeg pronalaženja i

kažnjavanja počinilaca ovih krivičnih dela;

- da se dovrši revizija prijema u državljanstvo BiH velikog broja stranaca u

poslednjih deset godina. Potrebna je i revizija izvršenih promena identiteta ovih

lica u navedenom periodu. Ovo je nužno stoga što je među ovim licima

ustanovljeno više slučajeva i terorističke aktivnosti i organizovanog kriminala;

- pojačati medjudržavnu saradnju nadležnih organa kako u okviru postojećih

međunarodnih organa i organizacija, tako i kroz neposrednu saradnju pojedinih

država, a posebno svih drzava u Regionu;

30

- uskladjivanja viznog režima zemalja Zapadnog Balkana sa viznim režimom

zemalja Šengena; potpisivanja sporazuma o prihvatanju ilegalnih imigranata radi

njihovog vraćanja u matičnu zemlju; osiguravanja prihvatilišta za strance,

rešavanja problema repatrijacije i davanja azila; osiguravanja potrebne

informacione i radio-komunikacijske povezanosti među nadležnim organima;

- U BiH, kao i u celom regionu, postoje velike količine oružja koje su zaostale iz

rata i koje su van svake kontrole i evidencije, jer je nužno da se preduzmu dodatne

mere da se ovo naoružanje stavi pod državnu kontrolu (kontrolu SFOR-a), što bi

moralo podrazumevati i izmene i dopune postojećih zakona, u smislu drastičnog

kažnjavanja ne samo drzalaca takvog oružja, vec i izričito oštre pravne i političke

mere prema onima koji su objektivno odgovorni za sakrivanje i šverc većih

količina ratnog naoružanja.

(5) Da bi borba protiv organizovanog krimanala u Makedoniji, bila efikasnija mogu

se preporučiti sledeće aktivnosti:

- Uspostavljanje vladavine prava, nezavisnih i profesionalnih institucija, državnog

menadzmenta koji će biti spreman i sposoban da se suprotstavi oragnizovom

kriminalu.

- Transparentnost procesa privatizacije.

- Osnaživanje regionalne i medjunarodne sradanje i povezivanja u borbi protiv

organizovanog kriminala.