INTERNET BERZE I deo

1. Internet i poslovno okruenje

Broj korisnika Interneta u svetu, XII 2008. - 1.007.730.000. Prvih 15 zemalja po broju posetilaca

Interneta u dec. 2008:

1. Kina: 179.710.000

2. SAD: 163.300.000

3. Japan: 59.993.000

4. Nemaka: 36.992.000

5. Velika Britanija: 36.664.000

6. Francuska: 34.010.000

7. Indija: 32.099.000

8. Rusija: 28.998.000

9. Brazil: 27.688.000

10. Juna Koreja: 27.254.000

11. Kanada: 21.809.000

12. Italija: 20.780.000

13. panija: 17.893.000

14. Meksiko: 12.486.000

15. Holandija: 11.812.000

ta je telematika?

Telematika je tehnologija koja predstavlja presek informacione i komunikacione tehnologije

(ICT), koja povezuje tehnoloke oblasti telekomunikacija i informatike. Ona je kljuni pojam

integracije komunikacione tehnologije govora, podataka i slike. U njihove kljune oblasti

spadaju raunarske mree kao npr. Internet, telefonske i mobilne mree. Izvan toga telematika

ima sledee specijalizovane oblasti:

1. Telematika usluga (E-banking, E-business, E-commerce, E-logistics, E-government)

2. Saobraajna telematika (ITS Intelligentni transportni sistemi)

3. Automatizacija zgrada (Facility Management)

4. Zdravstvena telematika/Telemedicina (E-health)

5. Telematika obrazovanja(E-learning)

6. Bezbednosna telematika

Rezultati telematike su po pravilu: vei komfor, vea bezbednost i bra sposobnost odluivanja.

Telematika se ve danas bavi tehnologijama sutranjice, poto e u skoro svakoj oblasti u

budunosti biti integrisane "inteligentne" komponente.

Multimedija

je zajedniki naziv za medije koji kombinuju vie tipova pojedinanih medija, da bi se stvorila

jedna celina.

U obinom govoru multimedija najee znai interaktivni raunarski projekat u kome se koristi

film, tekst i zvuk, kao to su npr. interaktivne enciklopedije, obrazovni kompakt diskovi ili DVD.

Pet stubova multimedije su :

audio i

video zapis,

tekst,

grafika i

animacija.

Intranet

je privatna raunarska mrea koja koristi Internet protokole, mrenu povezanost i mogunosti

javnih telekomunikacionih sistema kako bi omoguila svojim zaposlenima sigurnu razmenu

informacija ili obavljanje nekih radnji vezanih za organizaciju. Ponekad se termin intranet

odnosi na svoju najuoljiviju uslugu, interne web stranice.

Za izgradnju intraneta koriste se isti koncepti i tehnologije potrebne i za Internet, kao to su

klijenti i serveri koji koriste Internet protokol (IP). Koriste se i drugi Internet protokoli kao to su

HTTP, FTP i e-mail.

Ukratko, intranet se moe shvatiti kao privatna verzija Interneta, ili verzija Interneta

ograniena samo na jednu organizaciju.

Berzansko poslovanje

Ako ste spremni da se odreknete svega ostalog da bi ste prouili istorijat i pozadinu trita i sve

glavne kompanije ije su akcije na listi, tako paljivo kao to student medicine prouava

anatomiju, ako moete da uradite sve to, i pored toga imate dobre ivce kao veliki kockar, esto

ulo poput vidovnjaka i hrabrost lava - imate malu ansu.

Bernard Baru, veliki ameriki finansijer

Formiranje berzi je jedan od najrevolucionarnijih izuma u svetu finansija !

2. ISTORIJAT NASTANKA BERZE

burse je na latinskom vrea sa novcem

birsa na starogrkom kona torba za novac

berza prezime jedne flamanske porodice iz Belgijskog grada Bria:

Porodica Von der Voersepil von der Buerse, u XIII veku su posedovali kafanu hotel des

Beursen, u kojoj su se okupljali trgovci poevi tamo da obavljaju i svoje trgovake poslove, a

na porodinom grbu ispred kue su bile tri vree sa novcem.

Prve berze: krajem XIV i u XV veku u kontinentalnoj Evropi.

Anvers i Lion u Francuskoj, XIV vek

Keln, XVI vek

London, XVI vek

U mnogim gradovima su nastajale u kafanama:

London - Jonathan Coffee House

NewYork - Tontine Coffee

Beograd - Bosna na obali Save.

Hotel Bosna, na oku dananjih ulica Karaoreve i Travnike. Tu su u poetku

odsedali vieniji bosanski trgovci, da bi kasnije poeli da dolaze na veere i poznati

beogradski izvoznici. Uz dobru atmosferu, danju uz dobru hranu i pie, a uvee uz

pesmu Male Mare i Garave Julke, to je postalo mesto sklapanja vanih trgovakih

poslova. Ubrzo posle toga, osim robe, predmet razmene su postali i vrednosni papiri i

valute. Tako je spontano, uz priu i dobru kapljicu nastala Berza.

Novembra 1886.godine donet je Zakon o Beogradskoj berzi koja je zapoela sa radom januara

1895.godine na prvom spratu hotela Bosna u preureenoj sali.

Berza je radila svakim danom osim subote i nedelje, i to na istom mestu sve do 1907.godine,

kada je Beogradska zadruga podigla veliku lepu zgradu odmah do hotela Bosna i kada je

neugledna zgrada hotela poela da ugroava sjaj nove zgrade.

Konano, 1909.godine je i sruena, a Berza premetena na Studentski trg u zgradu gde se sada

nalazi Etnografski muzej.

Poslovanje do I svetskog rata

Dosta slabo. Znaajna prepreka napretku poslovanja je bilo naglaeno oporezivanje menjakih

radnji i berzanskih zakljuaka. Poljoprivrednim proizvodima se malo trgovalo. Neposredno se

trgovalo izmeu sitnih srpskih i krupnih austro-ugarskih trgovaca.

Beogradska berza doivljava snaan razvoj posle I sv.rata Knez Mihailova 37

Zlatni period 1930-ih godina. Bila je snaan finansijski centar ovog dela Evrope. Bila je berza

meovitog karaktera: akcije, obveznice, roba (penica, kukuruz, ovas, ra, jeam, pasulj, suve

ljive, orasi)... Najvei promet je bio ostvaren u trgovanju devizama

Jo berzi u Srbiji...

Otvorene su jo 2 robne berze za poljoprivredne proizvode:

1. Novi Sad (1921.) i

2. Sombor (1925.),

Novosadska daleko znaajnija sa prometom od oko 20.000 vagona godinje.

Posle II svetskog rata

i uspostavljanja komunistikog poretka ugaene su beogradska i somborska berza, dok je

novosadska nastavila sa radom po znatno izmenjenim pravilima.

Poslednje transakcije su zakljuene aprila 1941.

Formalno, Beogradska berza je prestala sa radom 1952/53, kao nepotrebna institucija.

Zakonom o tritu novca i tritu kapitala berza ponovo oivljava (1989.), da bi 1992.

god. Trite kapitala promenilo ime u Beogradska berza.

Naruavanjem osnovnih principa nastanka i postojanja berzi (spontanost i poverenje) tokom 90-

ih godina berza nije zaivela.

Tokom 2006. god:

na Beogradskoj berzi bilo preko 1100 akcionarskih drutava, sa uk. trinom kapitalizacijom od

preko 10 mlrd eura. Zakljueno je 141 499 transakcija sa uk. prometom 1,25 mlrd eura.

Zakljuno sa avgustom 2007.god:

na njoj kotirano 1700 akcionarskih drutava, ija je uk. vrednost 14,9 mlrd

2009:

1. ukupan promet od 41,8 mlrd dinara, tj. priblino 442 mil evra, predstavlja smanjenje

od 41,9% u dnosu na 2008. god.

2. Pad likvidnosti u trgovanju ilustruje ukupan broj transakcija u trgovanju u iznosu od

77.215, to je pad od preko 35% ili gotovo 42 hiljade transakcija manje nego 2008.

3. Smanjenje inostrane i domae tranje, koje je otpoelo jo u drugoj polovini 2008.

godine, dostiglo je u 2009. godini maksimum.

Oktobar 2010: kotirano oko 1800 akcionarskih drutava. Tr. kapitalizacija 8,8 mlrd$.

3. BERZANSKO POSLOVANJE / ULAGANJE

ta ako neko ima viak tednje :

Uloiti u banku - tednja u dinarima

- tednja u devizama

Oroiti tednju

Kupiti tedne zapise NBS

Kupiti obveznice stare devizne tednje

Kupiti akcije neke firme

Odluka o ulaganju se donosi kombiovanjem dve stvari :

PRINOSA koji se oekuje i RIZIKA koji je neko spreman da prihvati

Ko hoe da rizikuje manje, ide u neto sigurnije tednja u banci, dravne HOV...

=> manji prinos !

Vei rizik, vei prinos akcije,igranje na berzi

Osnovno pravilo investiranja:

Problem na naem tritu: Najvei broj graana je svoje akcije dobio zahvaljujui masovnoj

privatizaciji drutvenog kapitala (na bazi minulog rada) besplatna podela !!!

Sutina poslovanja na berzi je potpuno drugaija:

na berzu se ne ide sa novcem od primljene plate na berzu se ide samo sa vikom sredstava !

0

10

20

30

40

50

rizik

jako mali rizik

srednji rizik

veliki riz ik

NA BERZU SE IDE DA BI SE ZARADILO Ali na berzi se moe i izgubiti !!!

Na berzi se smenjuju ciklusi, sve akcije rastu i padaju u ciklusima.

Finansijska trita tokom vremena tee finansijskoj nestabilosti !!!

Problem br. 2:

u koje hartije od vrednosti ulagati ?

Ulaganje moe biti

Samostalno

mora se posedovati minimalni nivo informacija: bilansni podaci, oditovani bilansi, info o

sazivanju skuptine akcionara, odlukama, imid date kompanije...

Preko investicionih fondova

koji prodaju deo uea u nekom velikom portfoliju, pa portfolio menaderi donose odluke u

ta ulagati, kada kupiti, kada prodati

Kako da ulae neko ko se ne bavi profesionalno berzanskim poslovima ?

1. Samo mali deo investitora tano zna u koji akciju eli da ulae daje fiksni nalog po kojoj

ceni i kada ulae

2. Vei deo investitora trai strunu pomo brokera ili investicionog savetnika, koji

analiziraju celo trite i pojedinane akcije. Ovde je klju poverenje.

3. Investirori koji nemaju ni vremena ni znanja, ali imaju novac koji ele da uloe

investicioni fondovi. Oni kupuju akcije inv. fondova po odreenoj ceni a portfolio

menaderi tog fonda ulau u vei broj razliitih HOV, koje mu na kraju donose zajedniki

prinos, koji on deli shodno broju investicionih jedinica. Kapital se oplouje onoliko koliko

je kvalitetno radio fond uvek pozitivan prinos.

Na berzu se ide da bi se zaradilo !!!

Ali tamo nema brze i visoke zarade, poto su retki periodi kada se moe zaraditi mnogo za

kratko vreme. Ako se to i desi, to je rezultat:

velikih kriza ili lomova,

nekih korigovanja u zemljama u tranziciji...

Na berzi se zarauje dugorono - ne treba razmiljati na period manji od godinu dana.

4. POJAM BERZE

BERZA je posebno ureena trina institucija u kojoj se na redovnim sastancima ovlaenih lica

prodaje :

roba,

hartije od vrednosti,

devize,

valute

a. Ureena trina institucija = berze su javne institucije ije formiranje odobrava drava

koja istovremeno kontrolie njihov rad (mora biti registrovana u sudu...)

b. Na redovnim berzanskim sastancima = sastanci se organizuju u kontinuitetu iz dana u

dan, ime se neprekidno prate ali i kreiraju kretanja na tritu (vremenska satnica berze

je odreena od 10 do 14h)

c. Ovlaena lica = ne moe uestvovati svaki pojedinac koji je zainteresovan za neke akcije

d. Na berzama se ne prodaju bilo kakvi predmeti, ve samo oni koji su ispunili odreene

uslove berze (roba, HoV, valuta, devize) .

Svaka berza ima svoja pravila: kojom robom ili kojim HoV se moe trgovati, za razliku od aukcije

gde se trguje sa svim i svaim

Berza:

mora imati dozvolu za rad Komisije za HoV.

obavlja poslove organizovanja trgovine HoV, finansijskim derivatima tj. ugovorima sa

kojima se moe trgovati na berzi

Naziv berza je zatien naziv (pravno gledano Berza moe biti samo jedna u dravi)

5. VRSTE BERZI, LANOVI,DELATNOST

S obzirom na karakter stvari sa kojima se trguje na berzama (trini materijal), berze se dele na opte i

specijalizovane.

1. Opte su meovite berze. Na njima se trguje HoV, devizama, valutom, robom. Na ovim berzama

postoje organizacioni delovi sa trgovanjem, organizovani prema vrsti trinog materijala

2. Specijalizovane berze su berze gde se vri promet samo jedne vrste berzanskog materijala.

Mogu biti robne i finansijske.

OSNIVANJE BERZE

Berzu moe osnovati drava ili neko pravno lice koje ima dozvolu za to. Fizika lica ne mogu osnovati

berzu. Za osnivanje i poetak rada berza mora da ima:

Minimalni kapital (sopstveni) od 500.000

Najmanje 5 zaposlenih ljudi sa poloenim brokerskim ispitom sa najmanje 3 godine iskustva

Tehniku opremljenost da bi se sve transakcije mogle vriti elektronski

LANOVI BERZE

su brokersko dilerska drutva i ovlaene banke !!!

DELATNOST BERZE

Finansijska berza se bavi organizovanjem trgovine HoV i finansijskim derivatima.

Berza radi sledee stvari:

Organizuje javnu ponudu HoV, i povezuje ponudu i tranju za HoV

Objavljuje informacije o ponudi i tranji i trinoj ceni HoV

Objavljuje kursne liste HoV

Obavljanje drugih poslova u skladu sa zakonom

HoV mogu trgovati lanice berze, ali i drava i narodna banka. Trgovinom HoV se ne sme baviti

sama berza (ona ne sme davati ni savete)

REIM BERZANSKE TRGOVINE:

BERZANSKO TRITE

Berzansko trite je trite HoV, koje se nalaze na listingu berze. Na berzanskom tritu se moe trgovati

i inostranim HOV ako su primljene na listing i kotaciju na berzi pod zakonom utvrenim uslovima.

LISTING

Postoje odreene zakonitosti koje propisuje svaka berza. Roba ili HOV se moe primiti u trgovanje na

berzi jedino ako je prati tipski sertifikat neke ovlaene agencije pri berzi. Svrha ovog postupka je u to

veoj sigurnosti trgovanja - u smislu da ako se ispostavi da odreena koliina robe kojom se trgovalo

nije zadovoljavajueg kvaliteta, onda se smatra da je za to odgovorna ta gencija.To vai i za HOV.

sigurnost povlai kvalitet neko mora proveriti kvalitet onoga to je na berzi

Da bi preduzee moglo da ima svoje akcije na listingu berze, mora berzi da dostavi PROSPEKT , koji sadri

sve informacije o preduzeu, njegovim operacijama, rukovodstvu i finansijskim izvetajima. Preduzee

snosi punu odgovornost za podatke navedene u prospektu.

Prospekt mora da sadri:

Ime firme

Rukovodstvo (imena, funkcije....)

Finansijske izveaje koji su proli reviziju (bilans stanja, bilans uspeha...)

Iznos kapitala koji je emitovan

Spisak veinskih vlasnika kapitala

Informacije o broju emitovanih akcija

Ciljeve i planove preduzea

Ukupne rizike vezane za poslovanje kompanije

..........

Postoji LISTING A i LISTING B na Beogradskoj berzi. Na kojoj e se listi nai HoV zavisi od ispunjenosti

kriterijuma koji su predvieni.

LISTING A PRIME MARKET

Da bi HoV bila na listingu A mora da ispuni uslove:

Min. iznos ukupnog kapitala izdavaoca 20.000.000 .

Minimalno vreme poslovanja firme 3 godine.

Da je izvrena revizija finansijskih izvetaja prema meunarodnim raunovodstvenim

standardima ( sa pozitivnim miljenjem naravno ).

Da izdavalac nije u postupku steaja ili likvidacije

Da postoji najmanje 500 akcionara na 10 mil (ili da je najmanje 25% kapitala u vlasnitvu

akcionara) # ovim se izbegava monopol .

Da su isplaene dividende po prioritetnim akcijama .

Da ima Internet stranice na srpskom i engleskom jez.

Da ima najmanje 5 transakcija dnevno 6 meseci.

Kodeks korporativnog upravljanja.

LISTING B STANDARD MARKET

Da bi HOV bila na listingu B mora da ispuni uslove:

Min. iznos ukupnog kapitala izdavaoca 4.000.000

Minimalno vreme poslovanja 2 godine

Da je izvrena revizija finansijskih izvetaja prema meunarodnim raunovodstvenim

standardima ( sa pozitivnim miljenjem)

Da izdavalac nije u procesu likvidacije

Da postoji najmanje 500 akcionara (ili da je najmanje 25% kapitala u vlasnitvu akcionara)

Da su isplaene dividende po prioritetnim akcijama

Kodeks korporativnog upravljanja

SLOBODNO BERZANSKO TRITE (VANBERZANSKO TRITE)

Pored berzanskog postoji i vanberzansko trite na koje se mogu ukljuiti HoV koje ne ispunjavaju uslove

za listing i kotaciju. Uslov je da su akcije u celini uplaene i da mogu biti predmet javne ponude na

tritu.

Na Beogradskoj berzi (2010.):

Na Prime market-u su akcije 4 preduzea

Na Standard market-u akcije 3 preduzea

Na Vanberzanskom tritu su akcije 1604 preduzea

2009 :

PRIVREMENA OBUSTAVA TRGOVINE HOV

Pod odreenim uslovima, trgovina se moe obustaviti i to u 2 sluaja:

Ako je trgovina tim akcijama izazvala poremeaj na tritu

ako je to potrebno radi zatite interesa investitora ili emitenta

Privremena obustava traje najdue 6 meseci.

ISKLJUENJE SA LISTINGA HOV

HoV odreenog izdavaoca ili odreene klase mogu biti iskljuene iz trgovanja i to:

1. Ako se njima ne trguje vie od 6 meseci

2. Ako izdavaoc podnese zahtev za iskljuenje sa listinga berze

3. Ako izdvalac prestane da ispunjava uslove za listing na berzi

4. Ako izdavalac povue svoje HoV

5. Ako je nad pravnim licem koje je izdalo HoV otvoren postupak likvidacije ili steaja

ZABRANJENE RADNJE NA BERZI

Zabrana manipulacije:

1. Davati naloge za kupovinu HoV uz istovremeno davanje naloga za prodaju u istom broju i po

istoj ceni a na osnovu prethodnog dogovora sa ovlaenim uesnikom

2. Podsticanje investitora na kupovinu... i drugo uticanje na visinu trine cene HoV

Zabrana irenja neistinitih informacija

Ogranienja za zaposlene na berzi (oni ne mogu biti zaposleni u brokerskim drutvima)

6. KAKO BERZA RADI ?

Organizacija berze je slina koncentrinim krugovima u ijem centru se nalazi sama berza sa

svojim slubama (i prateim organzacijama) koje su neophodne da bi se ostvario i drao

berzanski nain trgovanja. Od centralnog kruga se ire, krug po krug, razliiti akteri u lancu

berzanskog trgovanja.

U centru je najmanje aktera, ali su i najmoniji. Stepen ovlaenja opada u svakom narednom

krugu, sa udaljavanjem od centra. Najiri krug je samo trite na kome je berza iznikla i na kome

deluje.

KRUG PRE CENTRA

Istorijski je prvo i nastao tj. nacrtan krug, pa tek je za njim nastajao centar. Taj prvi krug

su inili trgovci (posrednici) koji su se sastajali uvek na istom mestu, u isto vreme,

ujedno odreujui pravila trgovine.

Osobina ovog prvog kruga je da je on od samog poetka bio uvek ZATVOREN ! Ovo znai

ogranien pristup u njega, povezan sa ispunjavanjem razliitih uslova da bi se ulo.

Prvo pravilo (kod osnivaa N.Y. berze) je bilo da e trgovci trgovati samo izmeu sebe.

Svi izvan kruga su mogli trgovati samo preko onih koji su ve bili u krugu, tj. preko

lanova berze.

Tako je nastalo uveno mesto na berzi, koje se godinje prodaje tj. zakupljuje :

Na velikom broju berzi je propisan taan broj mesta ovlaenih igraa, i ako neko eli da

posluje na njoj, mora da zakupi jedno od tih mesta, uz prethodno ispunjene uslove.

Zakupom mesta se ulazi u ekskluzivni krug posrednika specijalizovanih za berzansko

trgovanje preko kojih se obavlja sav promet berze. Ali takoe, ovim se bezuslovno

prihvataju i stroga pravila trgovanja...

Jedino ovlaeni igrai imaju pravo pristupa tzv. berzanskom parketu sali za trgovanje.

berzanski parket sala za trgovanje, je srce berzanske aktivnosti. U njoj se istiu ponude

i tranje i sklapaju poslovi.

Svaki ovlaeni berzanski posrednik ima posebno mesto u toj sali box, obino du

njenog ruba, odakle moe direktno da komunicira sa seditem svoje firme, odakle mu

stiu nalozi koje on na parketu izvrava.

Na parketu se nalazi vie pultova, mesta za trgovinu odreenim predmetom trgovanja.

Npr. na Njujorkkoj terminskoj berzi metala COMEX Commodity Exchange, se

aluminijumom trguje uz jedan pult, a bakrom uz drugi...

Pored prostornog organizovanja tj. odvajanja, trgovina se moe pojednostaviti i ubrzati i

vremenskim odvajanjem, gde se npr. terminskim ugovorima trguje u unapred zakazanim

razliitm vremenima u toku dana.

Koncentrini krugovi

Svaki naredni krug, kako se udaljava od centra, ima manje prava u procesu berzanskog

trgovanja. Na ivici je najire trite, sa primarnim proizvoaima i krajnjim potroaima.

Prvi u drugom krugu oko berzanskog centra su berzanski posrednici ali bez prava uea na

berzanskim sastancima. Oni su veza ireg trita sa ovlaenim igraima na berzanskom parketu,

i celoj igri dodaju jo jedan stepen posredovanja (naroito kod razvijenijih trita). to je trite

razvijenije, vie je krugova.

U SAD, gde je trite veoma razvijeno, postoji 4 kruga koga ine:

1. lanovi berze

2. Posrednike firme koje svoje poslove obavljaju preko lanova iz prvog kruga

3. Savetnici za investiranje

4. Firme

Na manje razvijenim tritima, odmah iza prvog kruga dolazi otvoreno trite na kome ovlaeni

posrednici nalaze klijente.

7. PRINCIPI NASTANKA I RADA BERZE

SPONTANOST NASTANKA USKLAENOST SA OKRUENJEM POVERENJE MEU IGRAIMA SIGURNOST POSLOVANJA

SPONTANOST NASTANKA

Razvoj berzi i trgovanja na njima je posledica razvoja samog TRITA. Berza je nastala iz trita !

Ni trite, ni berza, ne trpe diktate izvan ekonomske sfere, ve sve mora biti zasnovano na potrebama i principima trinog poslovanja.

Primer je nastanak najvee svetske berze - NewYork Njen poetak je bio posle amerikog rata za nezavisnost, tokom koga su izdavane razne HoV-

obveznice, radi prikupljanja sredstava za voenje rata. Neuredna trgovina ovim HoV je stvarala

tekoe, jer je bilo potrebno obii ceo grad da bi se naao kupac. Kao reenje je sklopljen

dogovor... Dogovor je bio da se ljudi uvek, u isto vreme, sastaju pod jednim velikim platanom u

ulici Wall street i tamo uparuju ponudu i tranju.

OSNOVNI PRINCIP ZDRAVE TRINE UTAKMICE JE

da se cena formira na osnovu,

i samo na osnovu,

odnosa PONUDE I TRANJE !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Spontanost znai da se berza kao institucija nije mogla pojaviti kao proizvod unapred

isplanirane akcije.

Kod nje se najpre formirao prvi, posredniki krug, krug koji danas ine ovlaeni igrai. Tek vremenom, uslonjavanjem samog procesa trgovanja i poveanjem broja

transakcija, se formira centar u krugu tih prvobitnih posrednika. Taj centar je najpre obavljao raunovodstvene, a zatim i kontrolne i sve druge sadanje funkcije.

Bez obzira na spontani nastanak, svaka organizacija istovremeno znai kraj te spontanosti.

Ipak, bez obzira na sadanje krajnje planirano obavljanje berzanskih poslova, berza mora i dalje

da ispunjava osnovni razlog svog spontanog nastanka: omoguavanje igraima da trguju

jednostavno, sigurno i efikasno, i to je najvanije da obezbedi spontanost u kreiranju cena

trinog materijala u smislu da se cena formira na osnovu kretanja PONUDE I TRANJE za tom

HoV.

USKLAENOST SA OKRUENJEM

Na berzama se moe trgovati samo onim predmetom trgovanja, koji se nalazi u njihovom neposrednom okruenju.

Okruenje je fleksibilno i ono se u dananjim uslovima stalno iri. Vai, naravno, i obrnuta relacija, berza ima veliki uticaj na razvoj okruenja. Tako su berze zaslune za standardizaciju i unapreenje prometa, unapreuju

ekonomiju u kojoj se razvijaju, podiu njenu proizvodnju na vii nivo standarda i doprinose svetskoj afirmaciji specifinih proizvoda odreenih podneblja.

Berze su u odreenim zemljama unapredile i popularizovale proizvodnju i prodaju: penice,

lukovica lale, cveta rue... Predratna Beogradska berza je uinila isto za proizvoae suvih ljiva,

pasulja i slanine, uinivi ih poznatim irom Evrope.

Polazei od specifinosti domaih trita i specifinosti trinog materijala, berze su razvile

jednu od najvanijih delatnosti, a to je KREIRANJE IZVEDENIH HARTIJA OD VREDNOSTI tj.

STANDARDIZOVANIH TERMINSKIH UGOVORA, od sezone do sezone, prema razvoju i potrebama

okruenja.

Upravo su one stvorile najjau konkurentsku borbu meu vodeim berzama. Bolja

prilagoenost izvedenih HoV ini jednu berzu privlanijom od druge.

POVERENJE MEU IGRAIMA

Berza je nastala na poverenju, istovremeno sa sigurnou. Oduzimanje jednog od ta dva kljuna elementa dovodi do uruavanja berze kao

institucije, pa se oni zajedno smatraju opredeljujuim iniocima nastajanja i opstanka svake berze.

Striktnost i ogranienost u broju lanova same berze, nemogunost pristupa nekoga sa strane, ine da poverenje u sutini ostaje stvar koja se tie samih brokera tj. uesnika u trgovanju.

Naravno, ovaj proces se titi i institucijama nastalim radi njega: berzanskim pravom i autonomnim bezanskim sudstvom-arbitraom.

SIGURNOST POSLOVANJA

Sami sastanci prvih trgovaca-posrednika su bili organizovani sa jednim ciljem: POVEANJE SIGURNOSTI POSLOVANJA.

U cilju sigurnosti je berza i postala institucija sa svojim javnim pravilima i zakonima.

Postoje dva procesa koja obezbeuju sigurnost:

1. Napor da se osiguraju posrednici. On podrazumeva proveru izdavaoca HoV, kontrolu kvaliteta robe, osiguranje... sve kao sastavni deo pravila berze

2. Aktivnost drave prema berzi zakoni, formiranje Komisije za HoV irom sveta.

8. POJAM,FUNKCIJA I CILJEVI TRISTA HARTIJA OD VREDNOSTI (HOV)

Triste hartija od vrednosti-predstavlja deo finansijskog trzista na kome dolazi do susretanja

ponude i traznje za HoV.

Trziste HoV obuhvata trgovinu dugoronim i kratkoronim HoV (zavisi od samih hartija).Na

tritu HoV se trguje fer, otvoreno i na ugovoren(propisan) nain.

Zbog toga, ovo trite treba da :

1. bude likvidno,

2. svim uesnicima prui istovremeno informacije o ponudi i tranji,

3. obezbedi kontinuitet cene,

4. obezbedi niske transakcione trokove,

5. omogui svim trinim uesnicima isti pristup,

6. obezbedi da se cene brzo prilagoavaju novoj informaciji.

Funkcionisanje trita HoV je regulisano od strane drave i zavisi od ponaanja uesnika na

njemu. To su kompleksna trita, karakteriu ih munjevite promene, a transakcije koje se na

njima zakljuuju su velike po vrednosti.

Uesnici na tritu hartija od vrednosti :

Odnosi se reguliu kupoprodajnim ugovorima, a uesnici mogu biti neposredni(direktno stupaju

u odnose) i posredni(kontakte ostvaruju preko posrenika). U svim zemljama u kojima postoji

trite HoV kao uesnici se javljaju:

1. Investitori (vlasnici fin.sredstava),

2. Korisnici fin.sredstava,

3. Posrednici,

4. Drava.

9. INVESTITORI kao uesnici na trzistu HoV

To je jedna od najvanijih grupa uesnika na trzistu HoV - s obzirom da je postojanje vlasnika

finansijskih sredstava uslov postojanja i funkcionisanja ovog trita, ali i razvoja ukupne

nacionalne privrede. U ulozi investitora javljaju se: fizika i pravna lica, dravni ili paradravni

organi, institucije i organizacije, kao i bankarsko-finansijske institucije.

INVESTIRANJE VS PEKULISANJE

Pri ulaganju na berzama bitno je napraviti razliku izmeu investiranja i pekulisanja.

Razlika je u stalnosti i motivima !

pekulant aktivno trai prilike za brzu zaradu: njegove investicije su nestalne.

Investitor preduzima investicije koje su manje ili vie fiksne.

=> pekulisanje je aktivno, investiranje je pasivno.

Kejns:

Investiranje je aktivnost koja se sastoji u predvianju oekivanog prinosa kapitala u toku

itavog njegovog veka trajanja

pekulisanje je aktivnost koja se sastoji u predvianju psihologije trita

Motiv investitora je ouvanje vrednosti kapitala.

Motiv pekulanta je uveanje bogatstva, ne na bazi tekueg prihoda, ve na bazi fluktuacija u

cenama HoV.

Zarada investitora je tekui dohodak u vidu profita, dividende ili kamate.

pekulant, sa druge strane, nije zainteresovan za sutinsku vrednost HoV, ve ga zanima

da tu HoV proda to skuplje bez obzira na njenu realnu vrednost.

=> Finansijski uzlet pekulanta nije rezultat realnih poslovnih mogunosti, ve je rezultat trine

dominacije agenata koji imaju cilj samo osvajanje kapitalne dobiti.

Investitori daju stabilnost berzama.

pekulanti stvaraju pekulativne balone.

pekulativni balon je brz i dinamian rast cena HoV koji se ne moe opravdati realnim

poslovnim mogunostima. Balon na kraju iznenada i naglo puca (poto nije uslovljen realnim

mogunostima poslovanja) to ima za posledicu strmoglav pad u ceni HoV.

On dovodi do velikog kraha berzi.

Cene HoV rastu zbog samoispunjavajuih oekivanja, tj. zato to prosean investitor misli da je

proseno miljenje igraa da e cene i dalje rasti. U skladu sa tim optimistikim oekivanjima

(poto svi investitori donose odluke na bazi oekivanja prosenog miljenja) investitori kupuju

HoV radi budue preprodaje.

Ovim se oekivanje rasta cena HoV i materijalizuje.

Dalje, HoV se kupuju u jako velikim koliinama i na bazi duga (da bi se u budunosti to skuplje

prodale).

I upravo ovo daje razarajue posledice pucanja pekulativnog balona, jer problem ne bi

postojao da su u igri samo ulozi igraa. U igri je sada jako puno spoljnih - pozajmljenih

sredstava.

Kada postane jasno da se dug ne moe poveavati bez granica, i da su oekivanja bila preterano

optimistika tj. nerealna, tritem e zavladati panika, tj. svi agenti e (oekujui pad cene)

pokuati da istovremeno prodaju svoje HoV. Tada nastaje pekulativni vrtlog.

Tada pada sistem.

Kada balon pukne, kljuno je da se ukljui centralna banka, koja ekspanzivnom monetarnom i

fiskalnom politikom regulie problem. Takoe ona tada nastupa i kao zajmodavac u krajnjoj

instanci.

pekulativni baloni posle nastanka uvek neminovno PUCAJU.

Ovo uvek ima za posledicu razarajue ekonomske i socijalne posledice.

Grafiki, pekulativni balon lii na planinski vrh, strm uspon sa leve strane, vrh, i strma nizbrdica

sa desne strane (ako se posmatra kretanje akcija ili berzanskih indeksa) :

10. Korisnici finansijskih sredstava kao uesnici na tritu Hov

Korisnici su:

1. Pojedinci (onda kada koriste razliite vrste kredita za zadovoljenje linih potreba),

2. Privredni subjekti (onda kada su im ona neophodna za normalno poslovanje i razvoj),

3. Dravne institucije i organizacije (onda kada im su im finansijska sredstva neophodna za

normalno funkcionisanje, kao i za reavanje razliitih problema ukupnog privrednog

razvoja i infrastrukture),

4. Bankarsko-finansijke organizacije (mogu se javiti kao korisnici fin.sr. u svoje ime i za svoj

raun, u svoje ime i za tu racun,i u tue ime i za tu raun).

11. Posrednici kao uesnici na tritu HOV

Sve posrednike na tritu HOV moemo podeliti na:

banke i druge bankarske organizacije,

investicione fondove i druge finansiske institucije, kao to su brokersko-dilerske firme.

Banke imaju znaajno mesto i u zavisnosti od zemlje, uestvuju sa 40%-90%

transakcijama na trzistu HOV u razvijenim zemljama.

Na tritu HoV se pojavljuju sledee banke:

1. Depozitne ili komercijalne banke

2. Investicione banke

3. Hipotekarne banke

4. Univerzalne banke

Depozitne ili komercijalne banke (manje kao investitori vie kao posrednici posebno na

sekundarnom tr.HoV),

Investicione banke (uloga na sekundarnom tr. HoV je mala, ali veoma znaajna na

primarnom trzistu HoV, i tu zbog svoje snage mogu obaviti sve poslove u vezi emisije i

plasmana HoV),

Hipotekarne banke (posebna uloga na tritu HoV, doprinose stabilizaciji trinih

kretanja, ali i razvoju gradova i ostvarivanje socijalnih ciljeva, i mogu se javiti u sve etiri

uloge (investitor, korisnik, komisionar i ist posrednik)),

Univerzalne banke (u sve etiri uloge, ali zavisi od zemlje-odnosno razvijenosti trita).

Investicioni fondovi i druge finansiske institucije

1. Investicioni fondovi koji prodaju deo uea u nekom velikom portfoliju, pa portfolio

menaderi donose odluke u ta i kada ulagati.

2. Zajedniki(uzajamni)fondovi, slian investicionom fondu ali je on prevashodno

orijentisan na investiranje u akcije i obveznice korporacija.Svaki fond ima profesionalnog

menadzera i investicioni cilj i program koji se realizuje kada se stvara portfelj fonda.

Mogu biti: otvorenog(fond prodaje onoliko udela u fondu koliko investitori zele da kupe)

i zatvorenog tipa(udeli se prodaju samo jednom i njima se trguje na berzama ili

vanberzanskom tritu).

Osiguravajue kompanije (veoma znacajna grupa spec. posrednika na trzistu HoV, s

obzirom da se kapital u njih redovno i po automatizmu sliva putem premija za socijalno i

zdravstveno osiguranje, premija osig. ivota i imovine. Oni nekad i do 80% svog kapitala

dre u HoV),

Penziski fondovi (isto kao i osigur. kompanije),

Ostale specijalizovane finansiske institucije (To su: finansijske inst. holding kompanija,

korporacija i drugih oblika akcionarskih drutava, i brojne brokerske i posrednike instit.

i konsalting firme).

12. Drava kao uesnik na tritu HoV

Drava kao uesnik na tritu HoV ima posebno mesto i znaaj, koji su posledica njene

specifine uloge u nacionalnoj ekonomiji, sto nije sluaj sa drugim uesnicima na tritu.

Ona moe biti; investitor, korisnik, regulator i kontrolor.

Dravna regulativa je posebno znaajna za mlada trita na kojima treba pridobiti poverenje

velikog broja investitora.

13. Tipovi berza HoV

Prema formi i nainu osnivanja, sticanju statusa lana, nainu upravljanja i kontroli razlikuju

se tri tipa berze i to:

Anglosaksonske berze

Kontinentalne - francuske berze

Meovite berze

Anglosaksonske berze (berza je privatna inst. Osnovana kao akcionarsko drustvo.Uticaj drave

je zanemarljiv, i lanovi berze ne mogu biti banke i drugi finan. posrednici) LONDON, NEW

YORK, TOKIO,

Kontinentalne-francuske berze (to su institucije javno-pravnog karaktera koje su osnovane

posebnim zakonom, Drava uestvuje u rukovodjenju i upravljanju, i ovde banke i drugi finan.

posrednici ne mogu biti lanovi) PARIZ,BELGIJA,ITALIJA,PANIJA, PORTUGAL,

Meovite berze (osniva ih drava,koja upravlja, rukovodi i vri kontrolu nad radom berze, Ovde

lanovi mogu biti samo banke i drugi finan. posrednici) FRANKFURT,BE,CIRIH.

14. EFEKTI

Efekti (hartije od vrednosti) su isprave koje daju pravo na dobijanje odreenog novanog

prihoda i predstavljaju kapitalizaciju tog prihoda.

Oni su forma pribavljanja ili plasiranja kapitala i mogu se prenositi ili otuivati. Trina vrednost

efekata zavisi uglavnom od prihoda koji oni donose i prosene kamatne stope na pozajmljeni

kapital koji postoji u to vreme.

U efekte spadaju akcije, obveznice, dravni bonovi, blagajniki zapisi, hipotekarne zalonice,

municipalne obeznice (to su obveznice niih teritorijalnih organa)... Efekti su hartije od

vrednosti (HOV), ali nisu sve hartije od vrednosti efekti (menice, ekovi, novanice,

konosmani...).

Osnovna podela efekata je na:

1. efekti sa stalnim ukamaenjem, oni nose stalno isto ukamaenje, tj. kroz niz godina

donose uvek isti iznos prinosa na ime ukamaenja (npr. sve dravne obveznice i

zalonice);

2. efekti sa promenljivim ukamaenjem su oni kod kojih je prinos neizvestan i varijabilan

(npr. akcije).

Nominalna vrednost efekta je vrednost utisnuta na licu efekta (obveznice i akcije)

kada se on prvi put emituje. Ona slui kao osnova za ukamaenje i visinu potraivanja

imaoca efekta od emitenta (izdavaoca) kao i za knjienje transakcija sa njima.

Trina vrednost efekata je vrednost po kojoj se efekt prodaje na tritu. Ona moe biti

jednaka, manja ili vea od njegove nominalne vrednosti.

Ako je manja radi se o kupoprodaji efekata sa disaiom (diskontom)

a obrnuto sa aiom (premijom).

AKCIJE

Akcije su odreeni deo kapitala akcionarskog drutva i daju imaocu pravo upravljanja

preduzeem i pravo na deo ostvarene dobiti preduzea u vidu dividende.

Svaka akcija daje vlasniku pravo na jedan glas na zboru akcionara to znai da akcionari koji

poseduju vie od polovine ukupnih akcija praktino upravljaju akcionarskim drutvom.

Akcije mogu biti obine i prioritetne.

Obine (redovne) akcije

daju vlasnicima pravo na dividendu nakon to se izmire sve prioritetne obaveze, pravo glasa na

skuptini akcionara, pravo na izbor i smenu nekog iz menadmenta, pravo na osporavanje

zakljuaka skuptine akcionara, pravo da u sluaju likvidacije preduzea podele deo imovine

nakon to su se izmirili dugovi prioritetnim akcionarima. Njihova trina vrednost moe

znaajno rasti ili opadati.

Prioritetne akcije

imaju prioritet pri raspodeli dividende ili imovine u sluaju likvidacije preduzea, mogunost

kovertovanja u obine akcije i nemaju pravo glasa. One mogu biti:

kumulativne prioritetne (povlaene, preferencijalne) kod kojih se neisplaena dividenda

mora isplatiti kumulativno pre nego na obine akcije;

konvertibilne (zamenljive) prioritetne akcije mogu se menjati za obine akcije po

unapred ugovorenom raciju;

participativne prioritetne akcije su one koje pored redovne dividende uestvuju i sa

obinim akcijama u dodatnoj isplati dividende i to po principu jednakosti dolar za dolar.

Akcije mogu biti:

akcije na ime-kada akcija glasi na nekoga i on je upisan u knjigu akcionara preduzea.

Mogu se preneti na drugoga indosamentom, tj. pisanom izjavom napisanom na samoj

akciji i prodajom te akcije,

akcije na donosioca-gde se kao vlasnik smatra svaki njen dralac i prenose se prostom

predajom iz ruke u ruku.

Dividenda je prihod od akcija koja se isplauje iz ostvarenog profita akcionarskog drutva.

Visina isplate se utvruje u procentima od nominalne vrednosti ili u odreenom iznosu po akciji

(koje se kotiraju na berzi). Moe se isplatiti u gotovini ili u novim akcijama.

Svaki akcionar (vlasnik akcije) se evidentira u knjizi registar akcionara (ime, mesto stanovanja i

zanimanje).

Svaka akcija se sastoji od dva dela:

1. plat akcija-osnovna akcionarska isprava kojom se pismeno potvruju prava akcionara;

2. kuponski tabak-sadri dividendne kupone na osnovu kojih se isplauje dividenda na

akcije. Poslednji odseak na tabaku je talon koji daje pravo na dobijanje novih kupona.

Talon i kuponski tabak koji se iseca pri dospeu dividende za isplatu i podnosi na naplatu

emitentu akcije se izdaje na osnovu glavne akcionarske isprave plata.

OBVEZNICE

To su hartije od vrednosti koje omoguavaju emitentima (izdavaocima: drava, lokalni dravni

organi, korporacije, banke...) da uz plaanje odreene kamate pribave veliki iznos novca od

puno razliitih investitora. Kao takve one predstavljaju dugorone obaveze.

Obveznice su pismena isprava kojom se izdavalac obavezuje da e licu oznaenom na

obveznici ili donosiocu obveznice (ako glasi na donosioca) isplatiti najkasnije odreenog dana

odreenu sumu novca kao i kamatu po ugovorenoj kamatnoj stopi u odreenom roku

(polugodinje ili godinje). Emisija obveznica je oblik pribavljanja velikog dugoronog zajma

(kapitala).

Obveznice se bitno razlikuju od akcija:

One predstavljaju obavezu za emitenta.

Imaoci obveznica su kreditori a ne vlasnici dela emisione firme kao to je sluaj kod

akcija.

Nemaju pravo glasa i ne uestvuju u zaradi firme kao to je sluaj sa akcijama.

Obveznice imaju rok dospea kada ih emitent otkupljuje po nominalnoj vrednosti, dok

akcije nemaju rok dospea i mogu ostati neisplaene neogranieno.

Akcije se mogu kupovati novcem, stvarima ili pravima, dok se kod obveznica koristi

iskljuivo novac.

Prihod po osnovu akcija zavisi od poslovnog uspeha i dobiti preduzea, a kod obveznica

je unapred poznat u vidu ugovorene kamate.

Da bi se emitovale obveznice potrebno je formalno odobrenje upavnog odbora firme akcionara

te firme i Komisije za hartije od vrednosti i finansijsko trite. Obino se tada koriste usluge

odreene investicione banke kao garanta da e sve emitovane obveznice biti prodate.

Vlasnici obveznica sa rokom dospea od npr. 20 godina ne moraju da ekaju da proe 20 godina

da bi ih pretvorili u gotovinu, ve ih u bilo kom trenutku mogu prodati na tritu.

One mogu biti obine koje svom imaocu daju samo pravo na odreenu kamatu i participativne

obveznice koje svom vlasniku daju pravo i na uee u dobiti izdavaoca. Participativne su ree.

Mogu biti na ime i na donosioca (misli se na obveznice uopte). S obzirom da se izdaju u

jako velikim serijama obino su na donosioca.

Obveznice mogu biti sa fiksnom kamatom (fiksnim prihodom) i kod njih je u momentu

kupovine poznat prihod u vidu fiksne kamate i u toku celog roka trajanja. Ne mogu se

konvertovati u akcije.

Obveznice sa varijabilnom kamatom su one gde je kamatna stopa odreena kretanjem

kamatne stope koje se plaa na kratkorone depozite.

Obveznice sa indeksiranom kamatom su obveznice sa fiksnom kamatom ija vrednost na dan

dospea zavisi od kretanja vrednosti odreenog berzanskog indeksa (kurseva hartija od

vrednosti na berzi).

Obveznice se sastoje iz dva dela:

1. plat obveznice,

2. kamatni kupon.

Plat obveznice je glavni deo obveznice i sadri najvanije podatke o obveznici kao to

su njena oznaka, naziv i sedite emitenta, mesto i datum izdavanja, naziv i sedite

garanta (ako postoji), serijski i kontrolni broj obveznice, njenu nominalnu vrednost,

visinu kamatne stope, rokove otplate.

Kamatni kupon je deo koji se dodaje obveznici sa stalnim ukamaenjem i na osnovu

njega banka isplauje dospele kamate. On nosi isti broj i seriju kao i plat.

15. BLAGAJNIKI ZAPISI

BLAGAJNIKI ZAPISI su kratkorone hartije od vrednosti koje glase na okrugli iznos

na ime ili

na donosioca

i nose kamatu, prema roku dospea koji ne moe biti dui od godinu dana. to je je rok dospea

dui kamatna stopa je via.

Sline su kratkoronim obveznicama.

Emitent blagajnikog zapisa (banka) se obavezuje da e licu naznaenom na zapisu (ili po

njegovoj naredbi) u ugovorenom roku isplatiti odreeni iznos sa pripadajuom kamatom.

Oni su namenjeni za kratkorone plasmane privremeno slobodnih novanih sedstava pravnih

lica i graana i slini su oroenim depozitima.

Njih moe izdati:

1. Narodna banka Srbije (kao instrument regulisanja novca u opticaju),

2. dravne blagajne (kao istrument kratkoronog zaduivanja drave radi pokria

budetskog deficita)

3. druge banke ili neke finansijske organizacije (u cilju mobilisanja kratkoronih sredstava

radi popunjavanja svog kreditnog potencijala).

Blagajniki zapis sadri sledee osnovne elemente:

1. oznaku (da je blagajniki zapis)

2. naziv i sedite emitenta

3. naziv i sedite upisnika ili na donosioca

4. sumu na koju glasi

5. visinu kamatne stope

6. rok dospea

7. prava imaoca

8. mesto i datum izdavanja

9. serijski broj i kontrolni broj

10. faksimile potpisa ovlaenih lica.

16. BERZA EFEKATA

To je organizovana trgovina efektima na odreenom mestu i u odreeno vreme u skladu sa

berzanskim uzansama (pravilima).

Trgovina efektima na berzi je ograniena samo na odreene efekte sa dobrim bonitetom.

Sama kotacija efekata na berzi znai odreivanje njegovog kursa na bazi kretanja odnosa

izmeu ponude i tranje. On se redovno objavljuje u berzanskim i finansijskim izvetajima i slui

kao orijentir pri formiranju cene datog efekta.

Osnova za formiranje kurseva datih efekata su berzanski zakljuci, tj. ugovori o kupoprodaji

datih efekata. Oni se za svaku kupoprodaju sastavljaju u tri primerka: jedan kupcu, jedan

prodavcu, jedan berzi.

Berzanski zakljuci takoe slue kao osnova za izraunavanje i za naplatu berzanske provizije

(takse) koja se obino iskazuje u procentima od vrednosti zakljuenog berzanskog prometa.

Zvanini berzanski kursevi mogu biti:

1. stvarni berzanski kursevi- oni kursevi po kojima se realno u odreenom periodu

zakljuuju berzanski poslovi

2. normirani berzanski kursevi- formiraju se vetaki kao proseni berzanski kursevi na bazi

poetnog i zavrnog berzanskog kursa. Oni su informativni.

3. zakljuni berzanski kursevi- notiraju na kraju rednog vremena berze

4. promptni berzanski kursevi- oni po kojima su zakljueni promptni berzanski poslovi.

Retki su i saoptavaju se samo za neke promptne poslove

5. terminski berzanski kursevi- za zakljuene terminske poslove. Ne saoptavaju se esto

(nisu toliko bitni).

Pored ovih zvaninih berzanskih kurseva postoji i nezvanini berzanski kurs efekata. On se

formira na bazi kretanja ponude i tranje efekata sa kojima se ne trguje na berzi tj. koji nisu

kotirani (notirani) na berzi jer su loeg boniteta. Kae se da se sa njima trguje van berzanskog

parketa na slobodnom tritu, ili u kulisama u neposrednoj blizini berze.

Na berzi se trguje samo prvoklasnim efektima. Na ovom nezvaninom tritu sa trguje sa tzv.

drugoklasnim efektima, ali u svemu na isti nain kao i na berzi.

Saglasnost (dozvolu) za trgovinu na berzi daje posebna komisija (skuptina berze, upravni

odbor, menadment, direktor, komisija za formiranje kurseva, arbitrani sud...) na osnovu

ocene boniteta vlasnika efekta pri emu su veoma strogi uslovi za uvoenje efekta na berzu.

Po predmetu trgovanja berze mogu biti:

berza za hartije od vrednosti (efekte);

novane berze (za novac, valute i devize);

robne berze (razne robe);

berze za usluge (berze za osiguranje, pomorski brodski prostor).

Na osnovu posebno izdatih berzanskih indeksa sagledava se tendencija kretanja berzanskih

kurseva odreenih efekata. Oni slue investitorima kao orijentir za kupovinu datog efekta.

Trgovina efektima se vri indirektno posredstvom berzanskih posrednika, brokera i dilera.

Brokeri (agenti)

obavljaju trgovinu efekata u tue ime i za tu raun uz berzansku proviziju.

Oni vode brokerski dnevnik gde se evidentiraju zakljueni poslovi na osnovu kojih se sastavlja

berzanski izvetaj o kretanju berzanskog prometa i berzanskih kurseva i obraunava berzanska

provizija (koja je obino procenat od ostvarenog berzanskog prometa takvog efekta).

Dileri

rade trgovinu efektima na berzi u svoje ime i za svoj raun i na sopstveni rizik.

Zarada e im biti kursna razlika izmeu dve vrednosti efekata, a gubitak snose sami. Oni takoe

vode berzanski dnevnik.

Najmanja koliina efekata sa kojom i dileri i brokeri mogu trgovati na berzi je berzanski kup ili

lot. Veliina svenja efekata se izraava za obveznice u nominalnoj vrednosti a za akcije u

komadima (najmanje 100 akcija).

Na berzi efekata se sklapaju:

1. promptni poslovi - oni se likvidiraju odmah to znai da ceo posao mora biti gotov

najkasnije za dva do pet dana po zakljuenju. Oni se sklapaju radi trenutne potrebe za

novcem a ne radi pekulacija,

2. terminski poslovi - ne izvravaju se odmah ve u nekom kasnijem terminu. Taj termin

moe biti unapred utvren od zakljuenja kupoprodajnog ugovora, npr. mesec dana po

zakljuenju ugovora. Kada se utvruje unapred termin to se radi u cilju pekulacije, npr.

rauna se na porast kursa, npr. kupuje se danas po niem kursu da bi se prodalo za

mesec dana po viem kursu i ova razlika izmeu vieg terminskog kursa i nieg

promptnog kursa se naziva terminska premija.

Berzanski posao kome je cilj iskoriavanje kursnih razlika efekata na raznim berzama i

na taj nain ostvarenja dobiti je arbitraa efekata. Ovde je obino mali rizik ali i mala

dobit.

17. INVESTICIONI FONDOVI

su finansijski posrednici, koji udruuju sredstva mnogih sitnih investitora, tako to im prodaju

akcije investicionog fonda, a od novca prikupljenog na taj nain kupuju hartije od vrednosti. Ovo

je postupak transformacije sredstava, od izdavanja akcija malih iznosa - do kupovine velikih

blokova hartija od vrednosti.

Fondovi kroz to koriste prednosti:

veliine popusta na brokerske provizije

kupovine diversifikovanih porfolia hartija od vrednosti (onih koji sadre razliite HoV).

Sitni investitori imaju koristi:

zbog niih cena transakcija prilikom kupovine HoV

smanjuju rizik tako to njihov ulog ide u diversifikovan portfolio HoV, a ne ulau sav

novac na jedno mesto tj. u jednu vrstu HoV

Fondovi koji kupuju obine akcije se mogu dalje specijalizovati i investirati samo u inostrane

HoV ili u specijalizovane industrijske grane (kao to je energija ili visoka tehnologija). Fondovi

koji kupuju dunike HoV mogu da se specijalizuju za obveznice korporacija, obveznice drave ili

optinske obveznice koje su osloboene poreza, ali i dugorone ili kratkorone HoV.

Postoje dva osnovna tipa investicionih fondova:

1. Otvoreni

2. Zatvoreni

1. Otvoreni investicioni fondovi (mutual funds)

dominiraju savremenim finansijskim tritima - i po broju i po sredstvima kojima raspolau. Oni

imaju obavezu da prodaju akcije zainteresovanim investitorima ali i da te akcije na njihov zahtev

otkupe. Pomenuti otkup akcija moe da ugrozi likvidnost investicionih fondova (i njihovu

poziciju na tritu), zbog ega fondovi pribegavaju diversifikaciji portfolia (da bi obezbedili

likvidnost).

2. Zatvoreni investicioni fondovi (closed-end funds)

Nastali su istorijski pre otvorenih, s tim to posluju sa istim strategijama,ciljevima i portfolio

strukturom. Razlika je u nainu na koji investitori ulau i povlae kapital iz fonda ! Naime, ovi

fondovi izdaju odreeni broj akcija i nemaju obavezu da svoje akcije otkupljuju od investitora.

Ogroman kapital koji je skoncentrisan u inv. fondovima, im daje ogroman uticaj na strukturu i

funkcionisanje finansijskih trita, na nacionalnom, ali i na meunarodnom planu.

Njihova dominacija je najvea tamo gde su finansijska trita najrazvijenija.

Prednosti inv. fondova u odnosu na pojedinane kapitale:

Veliki kapital im omoguava da investiraju tamo gde pojedinani investitori nisu u

mogunosti

Brokerima plaaju nie provizije

Pruaju veu sigurnost akcionarima zbog diversifikacije HoV

Imaju mogunost da utiu na graenje trita i da manipuliu berzanskim cenama

18. TERMINSKI (HEDING) POSLOVI

Terminski ugovori, Terminski poslovi, Finansijski derivati, Heding poslovi, Izvedeni finansijski

instrumenti ...

Finansijski derivati su veoma efikasni u smanjivanju RIZIKA, jer omoguavaju HED. Hedge (Engl) nain zatite od rizika , posebna vrsta transakcije iji je cilj prenos rizika promene kursa/cene na robnim, deviznim ili finansijskim tritima ulaenjem u 2.rizik. Berzanski poslovi mogu biti promptni i terminski.

1. Promptni poslovi su jednostavni, a plaanje i isporuka materijala se vre odmah posle zakljuenja ugovora ili u kratkom roku posle toga. Zato promptni ugovori ne omoguavaju pekulativnost i ne mogu biti predmet trgovine na berzi.

2. Kod terminskih poslova postoji vremenski razmak izmeu zakljuenja posla i izvrenja posla. Terminski posao se zakljuuje u sadanjosti, a izvrenje i plaanje e se obaviti u budunosti. Ovi poslovi imaju izraenu pekulativnu dimenziju.

Terminski poslovi se zakljuuju da bi se smanjio rizik ugovorenih strana od promena cene berzanskog materijala.

Ovakav nain zakljuivanja terminskih poslova omoguava i transakcije koje se zasnivaju na oekivanim promenama cena u odnosu na postojee.

Finansijski derivati

su (STANDARDIZOVANI) ugovori koji nastaju da bi pokrili neki terminski posao.

Zasnovani su na kupoprodajnim ugovorima sa terminskom klauzulom (terminska klauzula se odnosi na odloeno plaanje, odloenu isporuku berzanskog materijala ili oba).

Razlikuju se tri osnovna tipa finansijskih derivata: opcije, fjuersi i svopovi (options, futures,swop).

Njihova prednost je u fleksibilnosti. Nedostatak je osetljivost na nelikvidnost trita.

OPCIJE (options) Opcije mogu biti kupovne i prodajne. Kupovna opcija je ugovor koji predstavlja pravo, ali ne i obavezu da se odreeni finansijski instrument kupi po ugovorenoj ceni u odreeno vreme ili na odreeni nain. Ova cena se naziva STRAJK CENA. Vlasnik opcije (kupac) ne mora da se odlui na njeno izvrenje. On moe da je ne iskoristi, i da je pusti da istekne. Prodavac opcije nema izbor, on mora da je proda ako kupac to odlui. Kupac plaa prodavcu tzv. opcionu premiju, jer on oekuje da e zaraditi na poveanju cene. Postoje 2 tipa ugovora o opciji:

Amerike opcije - mogu biti izvrene u bilo kom trenutku do datuma isteka ugovora. Evropske opcije mogu se izvriti samo na dan isteka ugovora.

Prodajna opcija je pravo, ali ne i obaveza da se odreeni finansijski instrument proda po ugovorenoj ceni u odreenom vremenu ili na odreeni dan. Prodavac plaa kupcu odreenu premiju uz oekivanje da e ostvariti zaradu po osnovu smanjenja cene. Predmet opcionog ugovora mogu biti razliite vrste trinog materijala.

Opcija na kupovinu (kupovna opcija) kol opcija. Opcija na prodaju (prodajna opcija) put opcija.

Kol opcija podrazumeva mogunost ZAHTEVA za ISPORUKOM instrumenta pa utvrenoj ceni. Put opcija podrazumeva mogunot PREDAJE instrumenta drugom licu po nekoj ceni. FJUERSI (futures) Devizni fjuersi su prenosivi i zakonski sklopljeni terminski ugovori kojim se uspostavlja obaveza da se po ugovorenoj ceni kupi ili proda odreeni iznos hartija od vrednosti (deviza) u odreenom terminu u budunosti. Postoje robni fjuersi, finansijski, moe se trgovati kamatnim stopama ili ak berzanskim indeksima. Kupovinom fjuers ugovora ostvaruje se zarada, ako kurs raste, a gubitak ako pada.

Razlika u odnosu na opcije je to su opcije ugovori sa pravom, ali ne i obaveza, a fjuersi su ugovori sa neodlonom obavezom. DEVIZNI SVOP (swop) je istovremena promptna prodaja i terminska kupovina istog iznosa date devize. Ovim se obezbeuje zatita od rizika promene deviznog kursa. Devizni kursevi iste devize na dva razliita trita su razliiti. Kurs je na jednom deviznom tritu vii, a na drugom nii. Ako se neka deviza kupi na deviznom tritu na kome je nii devizni kurs i istovremeno proda na deviznom tritu na kome je vii devizni kurs, ostvaruje se dobitak po osnovu kursne razlike. Ovo se naziva arbitraa deviza. Opcije na fjuerse

Primer: Junski fjuers dugoronih obveznica dravne blagajne

Ako kupimo taj fjuers po ceni od 115.000$ mi smo se obavezali da emo za dravne obveznice nominalne vrednosti 100.000$ platiti 115.000$, kada nam se one isporue krajem meseca juna (Amerika).

Ako prodamo taj fjuers po ceni od 115.000$ obavezali smo se da emo krajem juna isporuiti te obveznice nominalne vrednosti 100.000$ i za uzvrat dobiti 115.000$.

Opcija na fjuers dugoronih obveznica dravne blagajne:

1. Datum njenog isteka je isti kao datum isteka fjuersa na koji se odnosi 2. U pitanju je amerika opcija, tako da ona moe biti izvrena bilo kada do isteka

utvrenog roka 3. Premija (cena) opcije se navodi u poenima, koji su isti kao i u fjuersu, tako da svaki

poen iznosi 1000$. Npr: Za premiju od 2 poena tj. 2000$ kupimo 1 kol opciju na junski fjuers ugovor, koji se odnosi na obveznice, sa cenom opcije od 115. Ovo znai da smo kupili pravo na kupovinu junskog fjuersa dugoronih obveznica po ceni 115 (115.000$ po ugovoru), u bilo kom trenutku do kraja juna.

Slino... Ako za 2000$ kupimo put opciju na junski ugovor koji se odnosi na dugorone obveznice sa cenom opcije 115, mi imamo pravo da prodamo taj fjuers po ceni 115.000$ bilo kada do isteka juna.

U februaru g-din Smit kupi za 2000$ kol opciju na junski fjuers dugoronih obveznica koji vredi 100.000$ po stajk ceni od 115 (ceni izvrenja).

Dalje... Na dan isteka krajem juna, cena te obveznice predviene fjuersom je 110.000$. Ako se Smit odlui za izvrenje kol opcije i kupi taj fjuers on je na gubitku

jer je kupovinu obavio za 115, a zatim prodaju obavio po nioj trinoj ceni od 110. Smit je toga svestan, pa to nee uraditi, ali e izgubiti premiju od 2000$ koju je platio.

Opcija je izvan podruja unovavanja (na gubitku). (taka A) Ako na dan isteka cena fjuersa iznosi 115, kol opcija je na granici unovavanja (na

nuli). (taka B) Smitu bi trebalo da je sasvim svejedno da li e izvriti opciju i kupti fjuers. (+ i 115) Medjutim... Nije, jer je platio premiju 2000$, pa je opet na neto gubitku od 2000$. Ali, ako cena fjuersa na dan isteka iznosi 120, opcija je u podruju unovavanja (na

dobitku) i Smit ima profit ako izvri opciju (taka C): Tada, on je kupio fjuers po ceni izvrenja 115, a prodao po ceni 120, i time dobio profit od 5 poena (5000$). Poto je platio premiju 2000$, neto profit je 5000-2000=3000$

Dalje... ako cena fjuersa poraste na 125, ugovor o kol opciji e doneti profit od 8000$. 125.000$-115.000$= 10.000$ 10.000$-2.000$= 8.000$ premija (taka D). A,B,C,D... ine krivu profita za kol opciju.

Primer 2:

Pretpostavimo da umesto kupovine kol opcije na junski fjuers, g Smit kupi junski fjuers dugoronih obveznica, vrednosti 100.000$ po strajk ceni od 115.

Ako na dan isteka, cena obveznica padne na 110, to znai da i cena fjuersa pada na 110. G. Smit tada ima gubitak

110.000$-115.000$= -5000$ (taka A') Ako na dan isteka cena iznosi 115, profit na fjuers mu je tano 0.

115.000$- 115.000$= 0 (taka B') Ako je cena 120, g Smit ostvaruje profit od 5 poena (taka C')

120.000$-115.000$= 5.000$ Ako je cena 125, profit je 10 poena (taka D')

125.000$-115.000$= 10.000$

A, B, C, D ine linearnu krivu profita na fjuers (prava linija).

Iz ovoga se vidi razlika izmeu fjuersa i opcija: Kriva profita na fjuers ukazuje da on ima lineranu funkciju profita profit se poveava

za onoliko koliko je poveanje poena u ceni finansijskog derivata na koji se odnosi. Kriva profita na kol opciju nije linearna. Profit se ne poveava uvek onoliko kolika je

promena u ceni. Uzrok nelinearnosti lei u postojanju premije. Kol opcija titi investitora od gubitaka koji su vei od iznosa premije!

Profiti na opcije su nelinearni ! Profiti na fjuerse su linearni !

Uticaj kretanja cena odreenog instrumenta na profit opcija, vodi promeni PREMIJE na ugovor o opciji:

1. to je vea strajk cena (cena izvrenja opcije), pri ostalim nepromenjenim uslovima, to je MANJA PREMIJA na kol opcije (tj. vea premija na put opcije).

2. to je dui rok izvrenja, to su VEE PREMIJE, i za kol i za put opcije. 3. to je vea volatilnost cena finansijskog instrumenta i za kol i za put opcije, VEE su

PREMIJE.

II DEO

1. BEOGRADSKA BERZA

ORGANI BERZE:

Skuptina Berze

Upravni odbor Berze

Direktor Berze

II DEO

1. Skuptina Berze

Skuptinu ine svi akcionari Berze koji su upisani u Centralni registar hov kao zakoniti

imaoci akcija Berze.

Nju saziva Upravni odbor, a odluka o sazivanju skuptine objavljuje se na internet

stranici Drutva.

Skuptina se odrava u seditu Drutva

Svi podaci o akcionarima Berze su dostupni na internet stranici Agencije za privredne

registre www.apr.sr.gov.rs

2. Upravni odbor Berze

Upravni odbor se sastoji od 11 lanova iz reda akcionara Berze, koje bira Skuptina

Berze.

U strukturi Upravnog odbora moraju biti zastupljeni: akcionari Berze sa najveim

ueem u kapitalu Berze; akcionari Berze koji su istovremeno i lanovi Berze vodei

rauna o njihovom ueu u kapitalu Berze i veliini obima prometa ostvarenog u

trgovanju hartijama od vrednosti na Berzi u periodu od prethodnih est meseci; i

manjinski akcionari Drutva.

3. Direktor Berze

je inokosni izvrni organ Berze koji zastupa neogranieno Berzu prema treim licima i

predstavlja Berzu.

Arbitraa

Berza obrazuje Arbitrau radi reavanja eventualnih sporova izmeu uesnika na Berzi

(po poslovima zakljuenim na Berzi).

Arbitraa berze ima listu arbitara (sudija), koju propisuje Skuptina Berze.

lanovi Uprave Berze ne mogu biti lanovi Arbitrae Berze.

Komisije berze

1. Komisija za listing i kotaciju

ona radi poslove koji se odnose na postupak prijema hartija od vrednosti na berzansko trite

- listinge Berze, privremenu obustavu trgovanja hartijama od vrednosti kao i iskljuenja hartija

od vrednosti sa listinga Berze.

Ona ima 5 lanova iz reda: zaposlenih na Berzi, akcionara, lanova Berze i drugih

kvalifikovanih strunjaka.

2. Komisija za berzanske prekraje

sprovodi postupak za utvrivanje postojanja berzanskih prekraja, utvrivanje odgovornosti

izvrilaca berzanskog prekraja

i izrie prekriocu berzanskog prekraja mere i kazne.

Komisija ima predsednika i dva lana.

Direktor

Kabinet direktora : Savetnik za PR i marketing, Pravni savetnik, ef finansija i

raunovodstva

Operativni poslovi : Interna kontrola, Poslovni sekretar, Marketing, Finansije i

raunovodstvo, Opti poslovi ,

Sektor IT operacija : Poslovi rukovoenja sistemom , Poslovi aplikacije

Sektor poslovnih operacija : Poslovne aktivnosti i usluge, Kontrola trita.

2. KAKO RADI BEOGRADSKA BERZA ?

Na BEOgRAdSKOJ Berzi se obavlja primarno i sekundarno trgovanje:

1. PRIMARNO TRGOVANJE obuhvata javnu ponudu HoV u postupku izdavanja tj.

emitovanja

2. SEKUNDARNO TRGOVANJE obuhvata kupoprodaju HoV posle njihovog izdavanja tj.

emitovanja

Kada se akcija emituje to se radi zbog sticanja kapitala, da bi se npr: unapredilo preduzee.

Primarna trgovina je trgovina sa tek emitovanim akcijama, ta emisija akcija se naziva i primarna

emisija.

Nominalna vrednost akcije je vrednost (cena) akcije po kojoj je akcija prvi put emitovana.

Kasnije svaka druga cena po kojoj se akcija proda se naziva trina cena akcije (ona moe biti

od nominalne cene).

Nominalna cena je napisana na samoj akciji prilikom emitovanja.

Samo trgovanje se organizuje na zvaninim berzanskim sastancima u okviru berzanskog

trita, i na berzanskim sastancima na vanberzanskom tritu.

Na berzanskom tritu su HoV koje su na listingu berze. Za sada je na listingu A samo par

kompanija.

Na vanberznskom tritu su HoV koje ne ispunjavaju uslove za listing, i najvei deo naeg

prometa se ba tu obavlja.

Trgovina se obavlja u elektronskoj platformi za trgovanje belex. Berzanski sastanci se odravaju

radnim danima od 9 do 14 h.

3. METODE RADA NA BEOGRADSKOJ BERZI

U sekundarnom trgovanju se koriste 4 metode trgovanja:

1. Metod preovlaujue cene (aukcijsko trgovanje)

2. Metod kontinuiranog trgovanja

3. Metod minimalne cene

4. Blok trgovanje

Metod preovlaujue cene (aukcijske trgovine) se sastoji iz 4 faze:

Predotvaranje

Aukcija

Trgovanje

Trgovanje na zatvaranju

1. U fazi predotvaranja brokeri daju berzi naloge za trgovanje. On traje od 9 do 12h.

2. Cena po kojoj e se obaviti trgovanje se formira u fazi aukcije koje se odrava svakim

radnim danom u 12h. Tada se trai preovladavajua cena. To je ona cena po kojoj se

moe realizovati najvei obim akcija i ona koja je najblia indikativnoj ceni (indikativna

cena je cena postignuta na prethodnom trgovanju)

Konkretno:

Do 9i30 je pravo predotvaranje.

Prijem naloga jendo 11i55.

Od 11i55 do 12h je RANDOM PERIOD (ogranien prikaz informacija) . Moe samo lini

unos naloga, ali ne i pregled ostalih deavanja. U tom periodu se samo vidi lini unos a

ne i ono to drugi unose.

Od 1 do 300 sekundi (pre 12h) SISTEM ZATVARA TRGOVANJE.

12h trgovanje je zatvoreno.

Utvruje se preovaujua cena (najvei obim prometa po nekoj ceni).

U koliko postoji debalans u ponudi i tranji onda se pravi redosled izvrenja naloga (po

visini cene, po veliini vrednosti...).

Treba razlikovati AKTIVNE I NEAKTIVNE naloge.

Aktivni nalozi su oni koji se po ceni nalaze u zoni dozvoljene fluktuacije, dok su neaktivni

oni koji su van zone dozvoljene fluktuacije.

(kada uu u zonu fluktuacije, automatski se aktiviraju)

Zona fluktuacije na Beogradskoj berzi se kree u rasponu od -12% do +20% u odnosu na

indikativnu cenu.

NALOG ZA TRGOVANJE

Postoje: limit nalog i trini nalog.

Limit nalog ima najpovoljniju cenu koja se moe postii u trgovanju, dok trini nalog sadri

cenu u okviru fluktuacije.

Limit nalog: kupac odreuje max cenu ili

prodavac odreuje min cenu

Trini nalog: ne odreuje se cena.

Davanjem trinog naloga prihvata se i rizik od pada cene, za razliku od limit naloga gde

taj rizik ne postoji.

Trini nalog je najriziniji

Ima prioritet pri uparivanju ponude i tranje.

UPARIVANJE NALOGA:

Nalozi se uparuju: max kupovni i minimalni prodajni !!!

BID kupovina

ASK prodaja

IC indikativna cena

PRIMER 1:

IC = 2000

BID (kupov) ASK (prodaja)

10@1000 10@500

(Neko hoe da kupi 10 kom akcija po ceni 1000din)

Znai, parametri za uparivanje su:

cena BID ASK obim

500 10 10 10

1000 10 10 10

ta e se upariti, tj. po kojoj ceni e se prodati akcije tog dana ? Odgovor:

Pratimo pravilo - max kupovni i minimalni prodajni. Dakle, moe i 1 i 2, ali cena koja je bila blia

IC je odluujua. To je 1000 din.

Dubina vidljivosti informacija

je do 5 nivoa, brokeri do 10 nivoa.

BID najvia cena tranje

ASK najnia cena prodaje

Plava boja kupovina (u tabelama)

Crvena boja prodaja

PRIMER 2(ako ukljuimo i zonu fluktuacije):

Indikativna cena = 100 din

Zona fluktuacije = 88-120 din

od 110 pa nanie od 100 pa navie

BID ASK

kom 500@110 cena 100@100

400@100 600@110

300@90

Svi se uparuju po 1 ceni preovlaujuoj.

1. se uparuje.

Odgovor: Preovlaujua cena=110 din. Obim trgovanja=500 kom.

PRIMER 3:

Realizacija ...

kom

Cena BID ASK Obim

90 1200 / /

100 900 100 100

110 500 700 500

Metod kontinuiranog trgovanja

podrazumeva kontinuirano ispostavljanje i uparivanje naloga.

On traje od 10 do 13h svakog dana i njegova specifinost je pristizanje novih naloga u

sistem tokom itavog vremena predvienog za trgovanje, kada se i vri uparivanje

naloga kupovine i prodaje.

Ukoliko postoji vie naloga sa jednakom cenom prednost pri realizaciji imaju ranije

postavljeni nalozi.

Sistem radi isto to i u prethodnom sluaju: prijem (9i30),..., random....

Metod minimalne cene i Blok trgovanje se koriste znatno manje od strane investitora na Bgd.

berzi.

U centralnom registru HoV se nalaze podaci o svim akcionarima svakog preduzeca ijim

se akcijama trguje na berzi i podaci o strukturi vlasnitva svakog preduzeca

4. Zona fluktuacije

predstavlja najvee dozvoljeno odstupanje cene od indikativne cene hartije od vrednosti,

odnosno raspon cena u okviru kojih je dozvoljeno zakljuivanje transakcija na istom berzanskom

sastanku (1 dan).

Za prvo trgovanje hartijama od vrednosti,

zona fluktuacije se utvruje u odnosu na indikativnu cenu u rasponu od:

-20% do +300%, u trgovanju akcijama, tj.

+/-10% u trgovanju ostalim HoV.

Za naredna trgovanja, zona fluktuacije utvruje se jedinstveno u rasponu od :

+20/-12%, u trgovanju akcijama na vanberzanskom tritu,

+10/-8%, u trgovanju akcijama na berzanskom tritu,

+/-10%, u trgovanju dunikim HoV

+/-20% u trgovanju derivatima i drugim finansijskim instrumentima.

5. OSNOVNI KORACI PRI KUPOVINI/PRODAJI AKCIJA NA

BEOGRADSKOJ BERZI

Pre otpoinjanja ulaganja na berzi, svaki budui ulaga treba da uradi sledee stvari:

1. Prvi korak: Otii u neku brokersku kuu po uzboru i poneti linu kartu.

Pored sigurnosti i poverenja pri izboru kue se gleda i visina provizije.

Provizije se kreu od minimalnih 0,3 % za velike klijente (oni koji kupuju sa velikom

koliinom novca) pa na vie.

Obino je poetna provizija oko 1 %.

U brokerskoj kui se zakljuuje:

Ugovor o obavljanju brokerskih poslova i

Ugovor o otvaranju i voenju rauna HoV.

Oba se rade u 3 primerka (za brokera, banku i klijenta). Rauni HoV se vode u Centralnom

registru HoV i na njima se vri deponovanje svih akcija koje e klijent kupovati.

2. Drugi korak: posle brokerske kue se sa jednim primerkom ugovora i sa ovlaenjem za

raspolaganje novcem deponovanim na namenskom novanom raunu odlazi u banku

po izboru i tamo se otvara namenski raun za trgovinu akcijama.

Otvaraju se dva rauna: kupovni namenski raun i prodajni namenski raun:

na kupovni raun se uplauju sredstva za kupovinu akcija, dok

na prodajni raun leu sredstva od prodaje akcija.

I banka uzima svoju proviziju oko 0,35 % pri kupovini akcija i 0,2 % pri podizanju novca

od prodaje akcija.

Ovlaenje za raspolaganje novcem sa ovih rauna se radi u 2 primerka: jedan za banku i

jedan za brokera.

Sada postoji tehnika osposobljenost za ulaganje na berzu.

3. Trei korak: davanje samog naloga za kupovinu.

Pre davanja naloga za kupovinu akcija potrebno je da se na raun uplatati taan iznos

novca koji se namerava potroiti na kupovinu akcija.

Posle ove uplate banka izdaje potvrdu koja se dostavlja brokeru kao uverenje o

poloenom novcu.

Davanje samog naloga brokeru moe biti lino, telefonski (svi telefonski nalozi se snimaju

kao dokument) ili elektronski.

U nalogu se precizno navodi vrsta HoV i broj komada kojima se eli trgovati, cena i vreme

trajanja naloga.

Nalog moe biti dnevni (da se u toku dana obavi), do odreenog datuma (max 90 dana)

ili do opoziva (max 90 dana).

Postoje: limit nalog i trini nalog, i to se mora tano definisati.

Nalog se moe povui i to kota 500 din.

Po zavretku trgovanja (posle 14:00 h) broker je duan da obavesti klijenta o ishodu

trgovanja.

U roku od 3 dana sve mora da se zavede u Centralnom registru za hartije od vrednosti i

da se izvri prenos novca. (novac ne mora odmah da se prenese, zakonski u roku od tri

dana klijent mora da dobije svoj novac)

Pored provizija banke i brokera, proviziju zaraunava i Bgd. Berza 0,1 % i Centralni

registar HoV 0,1 %.

Takoe, plaa se i porez ako je prilikom prodaje akcija ostvaren kapitalni dobitak (#ako

su akcije prodate po veoj ceni nego to su kupljene#). Sam klijent mora da prijavi

poreskoj upravi taj dobitak u roku od 15 dana. Poreska stopa je 20 % na dobitak.

6. MARKET MEJKERI NA BGD BERZI

su posebni uesnici u trgovanju hartijama od vrednosti. Oni su lanovi berze koji ispunjavaju

zakonske uslove za obavljanje market mejking poslova, i koji istovremeno prihvataju uslove

market mejkinga koje je ustanovila berza iji su lan.

Oni sa berzom potpisuju ugovor kojim se i formalno obavezuju na obavljanje market

mejking poslova.

Oni istovremeno ispostavljaju kupovne i prodajne dilerske naloge za odreenu hartiju,

utvrenu ugovorom o market mejkingu. Na nekim tritima nazivaju ih specijalistima, a mogu se

uporediti i sa trgovcima devizama, koji za istu valutu daju dvostruku kotaciju - kupovni i prodajni

kurs. Za razliku od njih, market mejkeri trguju odreenom HoV za koju imaju dozvolu,

ispostavljajui takoe dvostruku kotaciju - prodajnu i kupovnu cenu.

Oni doprinose poveanju likvidnosti na konkretnoj hartiji, a tako utiu i na porast

likvidnosti i prometa na itavom tritu, to i jeste njihova osnovna uloga. Naravno, iako

njihovo delovanje pozitivno utie na likvidnost trita, oni imaju i lini interes - profit.

Svojim delovanjem omoguavaju da se na hartiji odredi vei broj cena tokom trgovakog

dana (tokom odreenog vremenskog perioda). Vei broj referentnih cena bolje

odreuje trenutnu vrednost neke akcije, i samog preduzea. Poveana frekventnost

trgovanja smanjuje volatilnost HoV, => dnevni skokovi i padovi kreu u okviru manjih

ekstremnih vrednosti i realnije predstavljaju odnos investitora prema trinom

materijalu.

7. ASIMETRINE INFORMACIJE

NEGATIVNA SELEKCIJA I MORALNI HAZARD

Na finansijskim tritima esto jedna strana ne zna dovoljno o drugoj strani, da bi donela

ispravne odluke.

Ta nejednakost se zove ASIMETRINOST INFORMACIJA.

npr. zajmoprimac koji uzima novac uvek zna vie (tj. ima vie informacija) o rizicima i dobiti

vezano za investicioni projekat, od zajmodavca.

Negativna selekcija

Je problem koji stvaraju asimetrine informacije pre nego to se transakcija

obavi.

Ona se deava na finansijskim tritima kada su potencijalni zajmoprimci ujedno i oni koji

najee izazivaju neeljene tetne posledice, a koji najaktivnije trae zajam, te najee budu

odabrani.

Poto negativna selekcija poveava rizik, zajmodavci mogu odluiti da ne daju zajam, ak i ako

na tritu postoje dobri uslovi za to.

Moralni hazard

Je problem koji nastaje zbog asimetrinih informacija nakon to se transakcija

obavi.

To je na finansijskim tritima rizik zajmodavca, da e zajmoprimac initi neke neeljene

(nemoralne) aktivnosti.

Ovim se smanjuje verovatnoa da e dug biti vraen.

S obzirom da moralni hazard smanjuje mogunost otplate duga, zajmodavci mogu

odluiti da pozajmicu ne daju.

Primer:

Treba da pozajmite 1000$ roaku Miletu, kome je potreban novac da kupi elektrinu

mainu.

Meutim, on istog trenutka odlazi na hipodrom sa tim novcem, da se kladi. Ukoliko se

kladi 20:1, stavi ulog na autsajdera, i dobije, vratie Vam 1000$, i ostae mu 19.000$.

Ako izgubi, to je lako mogue, novac nee vratiti, i izgubie reputaciju dobrog roaka.

Dakle: Moe da dobije 19.000 $

Moe da izgubi reputaciju.

=> vea je dobit. ! Otii e na hipodrom!

Vi to znate.

Moralni hazard Vas moe obeshrabriti da pozajmite 1000$ roaku Miletu.

Neete mu pozajmiti nita, iako postoji verovatnoa da e on zaista kupiti mainu.

=> negativna selekcija !!!

Problemi koje izazivaju negativna selekcija i moralni hazard znatno ugroavaju

finansijska trita.

npr. menaderi neke kompanije znaju pravo stanje ili su bolje informisani o poslovanju

njihove kompanije nego to to znaju akcionari.

Analiza naina na koji problemi asimetrinih informacija utiu na ekonomsko

ponaanje se naziva AGENCIJSKA TEORIJA.

Moralni hazard

je oekivanje da e se strana izolovana od rizika, ponaati drugaije od situacije kada bi

bila potpuno izloena riziku i da odreene okolnosti mogu uiniti da se pojedinac

ponaa opasnije nego u normalnim okolnostima.

Ako im je na neki nain dozvoljeno, ljudi e ignorisati moralne posledice svojih izbora i

uiniti ono to njima lino donosi najveu korist.

George Akerlof:

Dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju 2001.g... dokazuje da uticaj asimetrinih

informacija, hipotetiki, moe uzrokovati kolaps celog trita, ili ga kontrahovati u

negativnu selekciju nisko-kvalitetnih proizvoda. Njegov rad se odnosi na:

Problem karta

(Opisuje problem koji se javlja na tritu polovnih automobila.)

kart, maka u daku ... :

Kupci polovnih automobila ne mogu da tano procene stanje auta.

Cena, zato, mora da odraava prosean kvalitet auta na tritu, negde izmeu cene

obine krntije i visoke cene dobrog automobila.

Nasuprot tome, vlasnik auta tano zna kakav je auto.

Ako je krntija, on e biti presrean da ga proda po bilo kojoj ceni, jer koju god cenu da

ponudi kupac, ona je vea od vrednosti krntije.

Ali, ako je auto dobar, vlasnik je svestan da je cena manja od kvaliteta, potcenjen je, pa

e moda odustati od prodaje.

Posledica ovakve negativne selekcije je da je na tritu malo dobrih automobila.

Prosean kvalitet na tritu polovnih automobila je zato slab.

Mali broj ljudi eli da kupi krntiju.

Prodaja slabo ide.

Trite polovnih automobila slabo funkcionie.

Isto je i na tritima HoV...

Krucijalna prepreka efikasnom funkcionisanju celokupnog finansijskog sistema su

zapravo asimetrine informacije.

(Isto je i na tritima:

dunikih HoV obveznice i

vlasnikih HoV akcije.)

Problem karta na tritima akcija. Primer:

G-din Petrovi, investitor, potencijalni kupac HoV, ne moe da napravi jasnu razliku

izmeu dobrih kompanija (veliki oekivani profit, mali rizik), i loih kompanija (mali

oekivani pf, veliki rizik).

Tada, on je spreman da plati samo onu cenu, koja odraava prosean kvalitet kompanija

...

Vlasnici akcija dobrih kompanija imaju bolje informacije od Petrovia, svesni su da su

njihove kompanije dobre, akcije su potcenjene, i nee eleti da mu prodaju akcije po

ceni koju je on voljan da plati.

Jedino e eleti da mu akcije prodaju loe kompanije.

Cena je vea od vrednosti !

Ali,

G-din Petrovi nije glup.

Odluie da uopte ne kupuje akcije na tritu.

Slino kao na tritima polovnih automobila, ovo trite nee dobro funkcionisati.

Na njemu e biti mali broj kompanija.

Prisutnost PROBLEMA KARTA ini da trita HoV (dunikih ili vlasnikih), ne budu

efikasna u usmeravanju sredstava od tedia ka investitorima.

Reenje problema

Kada asimetrine informacije ne postoje, ne javlja se problem karta.

Ljudima treba omoguiti potpunu informisanost.

U ovim okolnostima, vladine regulatorne mere mogu pomoi, u smislu poveanja

koliine informacija na finansijskim tritima da bi njihov rad uinile efikasnijim.

Meum, neke zemlje u tranziciji kao to je naa, imaju nedovoljno razvijen regulatorni

reim koji onda usporava dotok adekvatnih informacija na trite.

Zbog toga su na ovakvim tritima problemi asimetrinih informacija veoma ozbiljni, a

finansijskom sistemu je znatno oteano da sredstva usmerava na mesta najproduktivnije

upotrebe.

!!! :

Institucionalno okruenje loeg pravnog sistema,

loi raunovodstveni standardi,

neadekvatne vladine regulatorne mere i

njeno uplitanje putem nametnutih programa kreditiranja (ili nacionalizacije banaka)

objanjavaju zato su pojedine siromane zemlje i dalje siromane, dok su druge sve bogatije.

Free rider problem (vercovanje)

... potpuna informisanost (kao pretpostavka)...

Pored vlade, jedan od naina informisanja je putem privatnih kompanija koje prikupljaju

informacije, tako odvajaju dobre od loih kompanija, a zatim te informacije prodaju.

Informacije o bilansima, investicionim aktivnostima... se objavljuju i prodaju

pretplatnicima.

Free-rider problem nastaje kada se informacije ne plate, a iskoriste se.

Neki investitor je platio ovakve informacije i poeo da trguje. Dobro mu ide, jer se troak

kupovine nadoknauje kupovinom HoV dobrih kompanija ija je vrednost potcenjena.

G-din Petrovi nije glup. On to vidi.

On poinje da ga kopira i kupuje isto.

Ako mnogi investitori ponu da rade isto, poveava se tranja. Toj potcenjenoj HoV

veoma brzo raste cena do pune vrednosti.

1. investitor tada veoma brzo gubi profit na razlici u ceni, tj. ne moe da nadoknadi svoj

troak kupovine informacije razlikom u ceni akcije.

On vie nee kupovati informacije.

Firmama koje prodaju informacije e loije ii.

Prestae da prodaju informacije.

Manje informacija na tritu negativna selekcija (opet)!

Free-rider problem spreava privatno trite u prikupljanju dovoljnog broja informacija,

kako bi se otklonile sve asimetrine informacije, koje dovode do negativne selekcije.

Moe pomoi vlada, svojim merama...

Na ovaj nain koncept negativne selekcije objanjava zato finansijska trita spadaju

meu najstroije regulisane sektore u privredi.

8. FOREX trite

(FOReign EXchange Market FX)

Pretstavlja skup operacija vezanih za kupoprodaju jedne strane valute za drugu.

Valutni kurs cena novane jedinice jedne drave, izraene u novanim jedinicama

druge drave, prilikom zakljuivanja ugovora o kupoprodaji.

Odreuje se prema odnosu tranje i ponude odreene valute u uslovima slobodnog

trita.

Na tritu valuta, formiranje cena ima globalni karakter jer investitori sa svih strana

sveta istovremeno zakljuuju ugovore putem pre svega brokerskih platformi.

Foreks, za razliku od trita klasine berze, nema ogranienja, ve se trgovina na

valutnom tritu odvija na svim mestima i u svako vreme.

Visoka likvidnost ...

zbog velikog broja uesnika i neprekidnog rada

o Uesnici ovog trita su: banke, investicioni fondovi, osiguravajui i penzijski fondovi,

strani investitori, pekulanti ... kao i brokerske kue, koje igraju ulogu posrednika izmeu

velikog broja banaka, fondova, posrednikih kua...

o Zbog veliine pojedinanih transakcija, do nedavno, valutno trite nije bilo dostupno

malim investitorima. Danas u velike pozicije se moe ui sa relativno malim iznosom

kapitala, leveridom, tako da je ovo trite postalo likvidnije nego ikada i iroko

dostupno.

Trgovina valutama

Na Foreks tritu se valutama trguje u parovima, svaki par se sastoji od valute dve

razliite zemlje.

Da biste ostvarili profit trgovanjem valutama, potrebno je da kupite onu valutu ija

vrednost raste, protiv valute ija vrednost pada.

Isto tako, ako procenite da e nekoj valuti vrednost da padne, onda tu valutu treba da

prodate za neku drugu za koju mislite da e joj vrednost porasti.

Dolar je valuta kojom se najvie trguje, (nezavisno o tome da li se kupuje ili prodaje)

dolar uestvuje u ukupno 89% svih transakcija na deviznom tritu.

Evro je 2. sa - 37%,

Jen je na 3. mestu sa - 20%.

Na Foreksu se trguje 24 h dnevno,

od otvaranja trita, po naem vremenu, u nedelju od 23:00 asa, do zatvaranja trita u

petak u 23:00 asa.

U toku dana postoji nekoliko vremenskih intervala koji se poklapaju sa radnim

vremenom najveih svetskih berzi.

Npr. Londonska berza poinje sa radom u 9:00 asova po naem vremenu, Njujork u

14:00 asova, Sidnej u 23:00 asa, dok se Tokio otvara u 1:00 as nou po naem

vremenu.

Radno vreme Forex trita:

Trgovanje na Foreksu je najivlje za vreme rada Londona i Njujorka i upravo se tada dogaaju

najbitnije promene u vrednosti valuta.

Prednosti u odnosu na druge berze:

1. Nema posrednika Bilo koji uesnik koji se nalazi izmeu prodavca i kupca HoV (ili

drugog instrumenta), znai dodatne trokove koji se ogledaju u vidu vremena potrebnog

za izvrenje naloga ili u vidu provizija.

Trite valuta iskljuuje posrednike i omoguava klijentima da direktno posluju na

tritu.

Zbog toga trgovci na Foreks tritu imaju bre izvravanje naloga i nie transakcione

trokove.

2. Brzina i kvalitet izvrenja naloga kao rezultat neuporedive likvidnosti Foreks trita,

brzina i kvalitet izvrenja naloga je daleko ispred one na tritu akcija, ali i na drugim

tritima.

Cena i podaci koji se pojavljuju na platformama za trgovanje su u realnom vremenu i

nalozi se izvravaju momentalno.

3. Niko ne moe uticati na trite Devizno trite je ogromno a samim tim i vrlo likvidno,

tako da je nemogue kontrolisati trine cene na dui period.

Dnevni obim prometa na Foreks tritu je trenutno oko 4 triliona amerikih dolara

(4,000,000,000,000 $).

4. Mogunost zarade bez obzira da li je trite u porastu ili u padu Prilikom otvaranja

pozicije na trgovanju, trgovac je u istom trenutku kupio jednu i prodao drugu valutu iz

valutnog para.

Short pozicija je ona pozicija u kojoj trgovac proda jednu valutu u oekivanju pada njene

vrednosti, a zatim je kada se to i dogodi kupi po nioj ceni. Na taj nain se moe ostvariti zarada

i kada je trite u padu.

Poluga / leverid

Dajte mi oslonac i dovoljno dugaku polugu, i pomeriu Svet - Arhimedes

= Na Foreks tritu mali ulog moe kontrolisati mnogo vee ukupne vrednosti ugovora.

Poluga daje mogunost trgovcu da ostvari zaradu, a da istovremeno smanji rizik ulaganja

na minimum to se naziva trgovanje na margini.

Leverid od 100:1 je uobiajan kod Foreks trgovanja preko platforme, iako moe da se

kree u rasponu od 50:1 do 400:1.

Leverid

je odnos izmeu novca na raunu, i ukupne vrednosti transakcije u koju moete ui sa

tom koliinom novca.

Praktino, to znai da sa svojih 1000 EUR, pri leveridu od 100:1 moe da se otvori

pozicija od 100.000 EUR, tj. potrebno je svega 1% kapitala.

Leverid 1:1 znai da trgovac sa svojih 1000 otvara poziciju od 1000.

Leverid 2:1 znai da sa svojih 1000 otvara poziciju od 2000 (jer ima duplo vie valuta

nego to mu je na raunu kao da je pozajmio od brokera).

...

Ovo moe predstavljati ma sa dve otrice jer pored velikog dobitka moe da donese i

veliki gubitak.

Trgovanje na Forek