Proiyvodni Informacioni Sistem-Duropack

8/4/2019 Proiyvodni Informacioni Sistem-Duropack

http://slidepdf.com/reader/full/proiyvodni-informacioni-sistem-duropack 1/45

ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈАЗА ПОСЛОВНО ИНДУСТРИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ

КРУШЕВАЦ

УНАПРЕЂЕЊЕ ПРОИЗВОДНОГИНФОРМАЦИОГ СИСТЕМА

„DUROPАCK“АД Крушевац

ПРОЈЕКТНИ РАДИЗ ПОСЛОВНО ИНДУСТРИЈСКОГ МЕНАЏМЕНТА

Учесници у израдиМентор:Братислав Микарић, спец.

1. Милица Пауновић 17/082. Слађана Станојевић 23/083. Светлана Вучичевић 04/08

Предметни наставникмр Душан Трајковић



Унапређење производног информационог система

Крушевац, 2011.

- 2 -




САДРЖАЈ

1. УВОД.........................................................................................41.1. ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК..................................................................41.2. ПОДАЦИ О ПРЕДУЗЕЋУ................................................................51.3. ПРОИЗВОДНИ ПРОГРАМ...............................................................81.4. МАКРООРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА .............................................111.5. ПРОИЗВОДНО ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ ........................................12

2. СНИМАК ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА........................................................14

2.1. МИКРООРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА ПРОИЗВОДЊЕ ..........................142.2. СНИМАК ТЕХНОЛОШКОГ ПРОЦЕСА ПРОИЗВОДЊЕ..............................152.3. ПОСТОЈЕЋИ ХАРДВЕР................................................................22

2.4. ПОСТОЈЕЋИ СОФТВЕР...............................................................272.5. ТОК ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У СЛУЖБИ ПРОИЗВОДЊЕ...............................303. АНАЛИЗА СНИМЉЕНОГ СТАЊА......................................................36

3.1. АНАЛИЗА ХАРДВЕРА..................................................................363.2. АНАЛИЗА СОФТВЕРА.................................................................363.3. АНАЛИЗА ТОКА ПОДАТАКА У СЛУЖБИ ПРОИЗВОДЊЕ.........................38

4. ПРЕДЛОГ МЕРА ЗА ПОБОЉШАЊЕ ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА.......................39

4.1. УНАПРЕЂЕЊЕ ХАРДВЕРСКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ..................................394.2. УНАПРЕЂЕЊЕ СОФТВЕРА ...........................................................394.3.УНАПРЕЂЕЊЕ ПОСТОЈЕЋЕ ОБРАДЕ ПОДАТАКА У СЛУЖБИ ПРОИЗВОДЊЕ. 40

5. АНАЛИЗА ОЧЕКИВАНИХ ЕФЕКАТА ПРЕДЛОЖЕНИХ МЕРА......................415.1. ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКТИ УНАПРЕЂЕЊА ХАРДВЕРСКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ.... ..415.2. ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКТИ УНАПРЕЂЕЊА СОФТВЕРА.................................415.3. ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКТИ УНАПРЕЂЕЊА ПОСТОЈЕЋЕ ОБРАДЕ ПОДАТАКА УСЛУЖБИ ПРОИЗВОДЊЕ....................................................................415.4. ТАБЕЛАРНИ ПРЕЛЕД ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА, ПРЕДЛОЖЕНИХ МЕРА ИОЧЕКИВАНИХ ЕФЕКАТА....................................................................42

7. ЗАКЉУЧАК................................................................................43

CONCLUSION..................................................................................44

ЛИТЕРАТУРА.................................................................................45ПРИЛОЗИ......................................................................................46

- 3 -



1. УВОД

Информациони систем (ИС) је интегрисани скуп компоненти засакупљање, снимање, чување, обраду и преношење информација.

Пословна предузећа, друге врсте организација и појединци усавременом друштву, зависе од информационих система за управљање својимоперацијама и деловањима, одржавање компетативности на тржишту, понудуразличитих услуга и унапређивање личних способности и капацитета.

Изумом и доступношћу нових информационих технологија (ИТ), јављајусе нове могућности. Пошто су информациони системи омогућили различитељудске активности, самим тим су извршили утицај на друштво. Убрзали су

обављање свакодневних активности, утицали на структуру организација,изменили начине понуде и потражње производа на тржишту, као и начине исхватање рада. Информације и сазнање, данас чине витални економски ресурс.

Основне компоненте информационих система су hardware (хардвер) иsoftwаrе (софтвер) рачунара, базе података, телекомуникациони системи итехнологије, људски ресурси и процедуре, односно методологије процесовањаи преношења информација.[2]

1.1. ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК

Тема рада је унапређење производног информационог система упредузећу “Duropack“ ад Крушевац.

Производња и прерада талас картона у фабрици “Duropack“ адКрушевац, као основна делатност ове фабрике, представља нај важнију улогу упословању. Из ових разлога је неоходно унапредити и што је могуће вишеаутоматизовати информациони систем у овом делу, што би довело до повећањаефикасности и тачности информација у пословном предузећу.

За потребе унапређења производно информационог система Duropack“ад Крушевац потребно је снимити:

• микроорганизациону структуру предузећа

• технолошки процес производње

• хардвер

• софтвер

• ток документације у служби производње.

Затим, снимљено стање треба анализирати са свих аспекта побољшања,односно треба утврдити недостатке који се јављају у производноинформационом систему.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/Informacione_tehnologije

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%84%D1%82%D0%B2%D0%B5%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/Informacione_tehnologije

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%84%D1%82%D0%B2%D0%B5%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC&action=edit&redlink=1




Након предлога мера за побољшање потребно је проценити могућностспровођења пројектованих мера. Затим, након процене издвојити предложенемере са реалним моућностима примене и имплементације у пилот фабрици иизвршити њихово спровођење.

Предложене мере затим треба спровести у пилот фабрици у мери укојој то допушта реална ситуација на терену.

Након имплементације предложених мера потребно је извршитианализу ефеката спроведених мера или анализу очекиваних ефекатаспроведених мера, ако тренутно не постоји моућност за њихово спровођење.Анализа очекиваних ефеката се врши упоређивањем снимка постојећег стања истања након споровођења предложених мера.

1.2. ПОДАЦИ О ПРЕДУЗЕЋУ

„Душан Петронијевић“ Крушевац је основан 1961. године спајањемграфичког предузећа и предузећа за прераду и производњу дувана. Приликомспајања предузеће је добило име по књиговезачком раднику ДушануПетронијевићу. Делатност предузећа била је производња,прерада,откуп,обрададувана као и пружања свих графичких услуга а почела је и производња равнелепенке. 1965. године почиње израда и монтажа фабрике за производњуталасастог картона (ТК) и амбалаже,која већ маја 1966. године почиње сапроизводњом. Временом се предузеће ширило тако да је у једном тренуткуимало 4 погона: погон за произодњу таласастог картона, погон картонаже,штампарију и погон за производњу полуцелулозе и амбалажног папира.

Следећа подела уследила је 1991. године када се предузеће дели на:предузеће за прераду папира и целулозе“Цепак“ и предузеће за производњуамбалаже,“Душан Петронијеић“. Коначна подела уследила је 2002. године када је предузеће подељено по уским специјалностима и то:“Душан Петронијевић“предузеће за производњу амбалаже,“Д-маркет“ трговина и “Техноенергетика“производња енергетске паре и одржавање.

2004. године процесом приватизације већински власник постаје„DUROPACK“ из Беча.

- 5 -




Слика 1.1. “Duropack“ АД Крушевац

На слици 1.1. приказан је производни део фабрике у коме се налази деоза производњу, прераду и складиштење талас картона (ТК), а на слици 1.3.приказ почетне интернет странице фабрике.

Слика 1.2. Лого предузећа

На слици 1.2 представљен је логотип фабрике „DUROPACK“ АД укупнепровршине 22.047m², а укупна површина коју обухвата и круг фабрике износи29.779m².

Табела 1.3.Лична карта предузећа

- 6 -

Име фабрике„DUROPACK“ АДКрушевац

АдресаБалканска 7237000 Крушевац

Web. http://www.duropack.rs

e.mail Office@ duropack.rsТелефонFax

+381 37 427 971+381 37 430 970

Облик предузећа Акционарско друштво

Генерални директор Јовановић Зоран

Основна делатностПроизводња таласастог папира,картона иамбалаже

Број запослених 141

Годишњи капацитет 30. 000 тона

mailto:[email protected]

mailto:[email protected]




1.3. ПРОИЗВОДНИ ПРОГРАМ

Л. Јонес из Њујорка је 1. новембра 1871. патентирао први ребрастипапир намењен за паковање. 1882. Ф. Х. Тхомпсон је патентирао прву машинуза производњу ребрастог папира. Основни принцип је и данас у примени. Такопочиње ова успешна прича. Ретко шта се данас не пакује у кутијама одталасастог картона.

Таласасти слој даје јачину и могућност обликовања паковања премаоблику упакованог производа. Смештен између два равна слоја он уједноапсорбује ударце и притиске. Јачина те конструкције је изванредна: на примертранспортне кутије у којима се пакују шоље са маргарином могу да трпепритисак од око 400 кг. Кутије од таласастог картона могу се прилагодити запаковање сваког производа. Због велике разноликости производа који се пакујустворени су разни типови таласастог картона. Комбинацијом висине таласа и

квалитета папира добија се могућност производње више врста талас картона:бели,браон – са разним бројем таласа (двослојни, трослојни, петослојниталасасти папир), водоотпорни.

Папирна и картонска амбалажа најчешће су употребљаване врстеамбалаже у Свету. Чак преко 50% свих врста амбалажа чини амбалажа одвлакнастог материјала (дрвне целулозе). Тако значајну употребу омогућило им је врло високо рециклажно својство. Једино алуминијске лименке имају већирециклажни фактор.

Савремена амбалажа треба да је расклопива, да празна заузима штомање складишног и транспортног простора, треба да буде подешена замашинско склапање како би могла да уђе непосредно у линију паковања. Занеповратну амбалажу је посебно битно да садржи што мање пластичнихматеријала из еколошких разлога. Предност имају производи од целулозе(картони, валовити картони, лепенка и дрво). Тежина амбалаже мора да буде уграницама 4-5% теже упакованих производа. [4]

Таласасти картон (ТК) (Слика 1.4) је амбалажни материјал, сачињен одвише слојева папира између којих се налази таласасто обликовани папир.Таласасти картон с обзиром на слојеве делимо на двослојне, трослојне ипетослојне. За посебне услове производе се и таласасти картони са више одпет слојева.

Двослојни таласасти картон састоји се од једне равне плоче италасастог слоја.

Трослојни таласасти картон састоји се од две равне плоче саталасастим слојем између њих.

Петослојни таласасти картон састоји се од три равне плоче повезанеталасастим слојем.

Равни слој плоче таласастог картона најчешће се израђује од 125гТестлинера, или Крафтлинера док се таласасти слој израђује од 105гВеленстофа. Равни и таласасти слојеви такође се израђују од папира већих

граматура.

- 7 -




Слика 1.4. Талас картон [5]

Американ кутија (слика број 1.5.) – Најмасивније транспортне кутијеизрађују се на аутоматским ИНЛАЈН машинама, познатог произвођача ове врстеопреме МАРТИН, Француска.То су високо продуктивне машине до 24 000 кутијана сат, са могућношћу вишебојне флеш штампе, лепњења, аутоматскимповезивањем пакета и полуаутоматског палетизирања, све у једном пролазу.Максимални формат је до 2800 x 1500 мм. [6]

Слика 1.5. Американ кутија

Штанцована амбалажа (слика 1.6.) – Кутије које нису типа американизрађују се поступком штанцовања (равно и ротационо) на одговарајућиммашинама. Израђују се на машинама познатих произвођача BOBST и FOSATI, сафункцијама вишебојне флексо штампе (до 5 боја), великих капацитета (до 8000плоча на сат), формата до 1600 x 1090 мм за равно штанцовање и 2000 x 1300мм за рото штанцовање. Лепљење штанцованих кутија ако је потрбно врши сена АУТОМАТСКОЈ ЛЕПИЛИЦИ са могућношћу лепљења до 6 тачака у једномпролазу. [7]

- 8 -




Слика 1.6. Штанцована амбалажа

Унутрашњи делови (слика 1.7.) – у виду уложака додају се ради бољестабилности упакованог производа или одвајања више врста производа у једнојкутији. Унутрашњи делови кутија од талас картона у виду решетки уграђују седа би допринели стабилности упаковваних производа, повећању чврстине целог

паковања као и физичком одвајању упакованих производа. Примењују сенарочито код паковања стаклене амбалаже. Унтрашњи делови у видупреградног картона служе за паковање производа у више нивоа у једној кутији.[8]

Слика 1.7. Унутрашњи део кутије-решетка

- 9 -




1.4. МАКРООРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА

У оквиру структуре предузећа представићемо макроорганизациону

структуру (слика 1.9) предузећа као и кадровску табелу.(1.4.)

Слика 1.8. Макроорганизациона шема

Табела 1.4. Број запослених по радним јединицама

РЕДНИБРОЈ

ПОСЛОВНАЈЕДИНИЦА

БРОЈЗАПОСЛЕНИХ

1. Управа 12

2. Комерцијала 16

3. Финансије 14

4. Производња 99

УКУПНО 141

- 10 -




1.5. ПРОИЗВОДНО ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ

Информациони систем представља скуп људи и опреме који поодређеној организацији и тачно дефинисаним методама обављају прикупљање,пренос, обраду, меморисање и достављање података и информација накоришћење.Елементи информационог система су: хардвер, софтвер, кадрови,организација. Задаци које информациони систем треба да обави, у својојспољашњој средини су: у производној функцији да омогући добијањеинформација о потребном материјалу, раду и времену за реализацију задатогпроизводног програма, у планској функцији информације о реализацијипланова и одступањима, у рачуноводственој функцији, обрачуну производње,информацији о стању залиха, Да би се изградио један информациони системпотребно је направити дијаграм тока података и описати основне процесе којиучествују у изради датог производа. Основни процеси су : продаја, производња,

набавка.На слици 1.9. представљена је шема производног информационог

система са свим компонентама које га чине.

Слика 1.9.Производни информациони систем

Глобална конкуренција има велики утицај на организацију производњепоставља захтеве:

• ефикасност (Lean) – користи мање ресурса са бољиминжењерингом и процесом производње са малим залихама и малим отпадомматеријала,

• агилност (agile) – спремност за такмичење како у брзини израде

производа тако и у испуњењу наруџби,

- 11 -




• флексибилност (flexible) – способна да прилагоди робу и услугекупцу и његовим жељама, пре свега да буде брза и јефтина,

• посвећеност квалитету (managed for quality) – води рачуна оквалитету кроз цео процес производње у складу са светским стандардима итретира квалитет не као скупу опцију већ као потребу.

Производни Информациони Системи се састоје из низа подсистема:

• подсистема који користе обраду трансакција:

директно имплементирани у фабричкој хали да би пратили ипомагали процес производње,

• подсистеме који помажу менаџмент и интелектуални рад:

ИС за поизводни дизајн и инжењерство са софтвером као што је CAD( Computer Aided Design) који се користи при рачунарском пројектовањупроизвода и CAE (Computer Aided Engineering) којим се осигурава квалитет,производност, безбедност и ниска цена производа;

ИС за производно планирање који омогућава аутоматизацију упланирању алата, материјала и људства у циљу оптимизације процесапроизводње;

ИС за контролу квалитета којим се осигурава задовљавањестандарда квалитета производа;

ИС за планирање капацитета се користи при одабирању локација зафабрику, одлучивање о њеној величини и распореду просторија и машина;

ИС за менаџмент трошкова производње користи се за помоћ припраћењу свих трошкова производње, продуктивности радника,

амортизацији машина и др.;

ИС за логистику и менаџмент залиха се користи за планирање иконтролу набавке и уласка материјала у фабрику и шпедицији произведенеробе ка купцима.

Крајњи циљ наведених подсистема је рачунарски интегрисанапроизводња (CIM Computer Integrated Manufacturing), са задатком да сеаутоматизује цео процес израде производа у фабрици. Процес почињепројектовањем, наставља се са припремом за призводњу и завршава сеизрадом производа помоћу нумерички управљаних машина и робота. Овакавначин потпуног управљања производњом рачунарима знатно снижава ценупроизвода, како великих тако и малих серија. Осим почетног великог улагања укомпјутеризацију, захтева и висок ниво знања (експертности) учесника оваквогпројекта. [9]

- 12 -




2. СНИМАК ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА

Ово поглавље нам даје информације о информационом систему упроизводном делу, броју запослених и њиховим радним задацима упроизводњи.

2.1. МИКРООРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА ПРОИЗВОДЊЕ

Због специфичности овог рада, а то је побољшање софтвера и хардверау производном делу, при чему ће један део запослених у логистици прећи у деоза штанц и дораду, описаћемо и микроорганизациону шему производње.

WPA – валовит (нем.wellpap)INLINE – технички назив за прерадни део (део за израду американ кутија)

Слика 2.1. Микроорганизациона шема производњe

У табели 2.1. дат је преглед броја запослених у производном делуфабрике (дневно ангажованих) као и њихова стручна спрема.

- 13 -




Табела 2.1 Табела запосених у производњи

Назив радног дела

(машине)Број радника Стручна спрема

Менаџер производње 1 ВСС

Техничка припрема

1 ВШС

5 ССС

Логистика

2 ВСС

19 ССС

WPA 12 ССС

INLINE 13 ССС

Штанц и дорада 12 ССС

Лабораторија

1 ВШС

8 ССС

Магацин готових производа 12 ССС

Магацин сировина 13 ССС

УКУПНО 99

2.2. СНИМАК ТЕХНОЛОШКОГ ПРОЦЕСА ПРОИЗВОДЊЕ

У овом под полављу дат је опис технолошко процеса као и блок шема

производње талас картона

На слици 2.2. приказана је шема производње са томом сировине унутарње. Ситовина може биту у облику основне сировине, али и готовог гроизводаили полупроизвода који је потребно даље допремити до машина за дораду(мартин, бобст и рода)

- 14 -




Слика 2.2. Шема производње

• ПРИПРЕМА УЛАЗНИХ МАТЕРИЈАЛА:

Из постројење за припрему скробног лепка, преко пумпи и цевне мрежеврши се дистрибуција лепка до агргата и кашир групе. Ово је кружни систем,односно преостали лепак из корита агрегата и кашир групе се сличнимсистемом враћа у судове постројења.

Допрема материјала/полупроизвода ролни амбалажног папира севрши по задатим Радним налозима и Плановима израде ТК, пре стартовања

линије WPА.Радник на одмотавању је у обавези да само одобрене и видљиво

обележне ролне амбалажног папира постави у „одмотаче“.

• ИЗРАДА ДВОСЛОЈНОГ ТК НА АГРЕГАТУ ЗА Б/Ц ТАЛАС

Флутинг (средњи слој) из уређаја за одмотавање папира (сплајсера),преко ваљака за затезање и распредање, се уводи у профилисане ваљке итако се формира таласасти флутинг.

Преко система растер ваљака који су потопљени у корито за лепакпрописаног вискозитета премазују се врхови таласа формираног ТК. Са друге

стране се увлачи У-папира (раван слој), преко предгрејача и притисног ваљка,како би се аутоматски спојили у двослојни ТК.

- 15 -




Нанос скробног лепка се аутоматски или ручно подешава на агрегату Ц-таласа у зависности од граматуре папира и вискозитета скробног лепка.

Извлачење двослојног талас картона врши преко горњег мостатранспертором до групе за каширање аутоматски, са ручним подешавањм попотреби. Улога кочнице је да врши правилно распредање ТК и уједно недозволи шетање ТК по страни.

Преко ТРИПЛЕКС уређаја се врши увођење ТК у секцију за каширањекао и сушење тј. припрема ТК за његово боље прилагођавање ради спајања саЦ-слојем папира у компактну плочу ТК.

Вискозитет скробног лепка, притисак паре, температуре на површиницилиндра и по врховима профилисаниних ваљака, нанос скробног лепка,брзине израде двослојног ТК и израде петослојног очитавају се на дисплејукомандног пулта.

Слика 2.2. Линија WPА.- линија за производњу ТК

• ОДСЕЦАЊЕ ПЛОЧА, УЗДУЖНО И ПОПРЕЧНО РЕЗАЊЕ

При промени налога, да се не би заустављала WПА, врши се одсецањеплоча “шкарт” ножем. За то време врши се ротирање ножева за уздужносечење и биговање.

По завршеном ротирању престаје се са одсецањем плоча и трака ПТКусмерава се на ножеве за уздужно сечење и биговање.

Уздужно резање и биговање ТК се изводи на машини са ножевима (СРА)као и биговима, са 12 тела бигова и 7 ножева.

Машина има могућност за комплетно аутоматско одржавање задатихпараметара из Радних налога:

• Име купца,

- 16 -




• Квалитет производа,

• Врста таласа и папира,

• Број комада,

• Ширина и број ножева,

• Ширина и број бигова,

• дужина одсецања попречног ножа.

• Обрада података на командном пулту је аутоматска.

Док се одрађује један налог, на монитору се види да је спреманследећи. Могуће је спремити унапред до 10 налога. Рад на секцији за уздужнорезање и биговање може се пратити преко два монитора на командном пулту.

Испред ножева за попречо сечење врши се усмеравање плоча на горњинож (водећи налог) и доњи нож (пратећи налог) помоћу Дивертора.Усмеравање се врши помоћу летви за усмеравање. Број подигнутих – спуштених

летви зависи од ширине плоча на водећем – пратећем налогу. По изласкусекције за уздужно резање и биговање и Дивертора, талас картон долази усекцију за попречно одсецање. Попречно одсецање талас картона врши се нагорњем и доњем ножу, зависно од броја плоча по датом налогу.

Главни машиниста уноси податке у рачунар са Радног налога, проверавада ли је рачунар прихватио задате податке и упућује картон на сечење.(Минимално одсечена дужина плоче је 500 мм, а максимална се креће до 4000мм.)

• ОДЛАГАЊЕ И ПАКОВАЊЕ ПЛОЧА ТК НА ПАЛЕТАМА

АС-М (Аутоматски излагач плочаТК) је секција линије WPА, састављенаод транспортних склопова. Рад ове секције је управљан и контролисан одстране главног компјутера.

Даљи пренос плоча се врши тракастим транспортерима. Брзинатранспортера је копјутерски усклађена са предходним секцијама WPА. Намонитору главног компјутера, у просторији командног пулта, сваког тренуткасе може видети симулација рада АС-М-а. На монитору се налазе следећиподаци: број. РН, Име клијента, формат плоче са распоредом бигова уколикоих има, квалитет ТК и дебљина плоче, тренутни број комада плоча на стеку –преостали број плоча, које би требало да попуне стек. Уредно наслагани

штосеви плоча ТК, даље се са Аутоматског излагача преносе на тзв. конвејере(постоје два система), а њихова функција је да се изврси претхватполупроизвода или готових производа. Овим начином ствара се потребно времеда се штосови плоча ТК, уз помоћ виљушкара поставе на палете (палетизација)и даље, транспортују у зоне лагеровања полупроизвода или готових производа.

По стављању стошова плоча ТК на палете, врши се њиховообележавање (прописаним документом) ради даље идентификације иследљивости.

Контрола рада система је компјутерска и у складу са линијом WPA

- 17 -




Слика 2.3. Крај линије за производњу ТК На слици 2.3. приказан је излаз са линије за производњу ТК после чега

се производ палетизира. Под системом палетизације подразумева се скуптехничких средстава, уређаја или помоћних уређаја потребних заманипулисање, превоз, складиштење и утовар производа у индустријскомтранспорту. Техничку базу система палетизације чине виљушкари и палете.

Слика 2.4. Блок шема технолошког процеса производње талас картона

- 18 -




Табела 2.2. Дневни извештај производње

Килочина папира којаулази у производњу

Количина картона којаизлази из производње

Број промена формата

79 804 кг 76 944 кг 4

У табели 2.2. приказан је дневни извештај производње талас картона.За производњу штанцаних кутија (сл.1.6) користи се аутоматски штанц

произвођача БОБСТ. Максимална димензија формата која машина можепрерадити је 1050x1575мм са капацитетом до 4000 табли картона/сат. Машинааутоматски у једном пролазу врши штанцање табле картона. Израда штанцанихкутија на равној штанци БОБСТ омогућава врхунску контролу квалитетеприликом штанцања кутија компликованог дизајна које није могуће постићидругим техникама, на пример рото штанц техником производње.

Слика 2.5. Машина за прераду ТК БОБСТ

- 19 -






Табела 2.3. Дневни извештај прераде на машини БОБСТ

Број комадаготовог производа

На машини бр.1.

Време радамашине бр.1

(мин)

Број комадаготовог производа

На машини бр.2

Време радамашине бр.

2.

(мин)

Смена1.

13 000 450 11 000 450

Смена2.

12 000 450 1 500 53

УКУПН О

25 000 900 12 500 503

У прерадном делу се користи РОДА, машина која служи за улагањерешетки у американ или штанц кутије.

2.3. ПОСТОЈЕЋИ ХАРДВЕР

Хардвер или техничка подршка обухвата физичке компоненте системакао што су интегрисана кола, трансформатори, електромеханичке покретачке јединице дискова, светлеће диоде и друго. Једноставнијим речима, подхардвером рачунара подразумевају се његове компоненте, заправо оно што семоже „видети и опипати“.

Рачунарске мреже омогућавају међусобно комуницирање рачунарапомоћу неке сталне или привремене везе. За умрежавање више рачунара

потребан је посебан хардвер, али и софтвер, те познавање начинаумрежавања. Умрежавање подразумијева остваривање везе у циљуразмјењивања ресурса, идеја или информација између двије тачке.Повезивање рачунара се, осим помоћу каблова, може остварити и бежичнопреко радио технике.

Структура објеката у “Duropack“ад је таква да се поједине службеналазе у посебним зградама. Све зграде су међусобно повезане и умрежене.Свака зграда појединачно чини посебну ЛАН мрежу.

Чвориште IT система се налази у згради комерцијале. Одатле ка осталимслужбама и зградама разграната је оптичка мрежа која је уједно и „кичма“

информационе структуре. Обзиром да постоји чвориште то нам говори да јеоблик мреже „звезда“. Топологија мреже одређује распоред мрежних уређаја.Четири најпознатије LAN топологије су: магистрала, звијезда, прстен иразграната. Ове топологије су логичке архитектуре што не значи да се уређајиморају физички идентично организовати. Логичке – магистрала и прстентопологије се најчешће физички распоређују као звијезда.

- 21 -




Слика 2.7. Шема рачунарске мреже фабрике

Сви оптички линкови су на 1Gb/s повезани преко паметних (smart) свичева. Свич је уређај који прослеђује податке од једног мрежног сегментадодругог путем одређене линије. Сваки порт има известан степен

интелигенци је. У самој фабрици користе се свичеви са 16 до 24 порта(прикључака). Паметни (smart) свичеви имају могућност контроле саобраћајаизмеђу радних станица у мрежи и сервера.

Оптички кабл штити проток података од утицаја спољашњегелектромагнетског и радиофреквентног зрачења али и од емитовањаелектромагнетног зрачења које се индукује у каблу при протоку електричногсигнала. Ова цињеница је веома корисна код система који захтевају високузаштиту података (војска, полиција, банке и сл.), али и за све остале кориснике јер својим системом не ометају друге системе

Мрежа функционише преко наменских сервера. Наменски сервер( engl. dedicated server ) је рачунар који ради само у улози сервера - НЕ

користи се као радна станица или клијент. Сервери чине безбедностдатотекама и оптимизовани су за брзо руковање захтевима многобројнихклијената из мреже. Сервери омогућавају коришћење одређених ресурса иуслуга, тако да у мрежи може постојати више сервера. Сервер сала налази сеу оквиру службе IT.

Duropack Крушевац је подељен у две целине: производни инепроизводни део. У производном делу (сектор производње и магцин готовихпроизвода) има 23 рачунара а у непроизводном (сектор информатике иадминистрације) 44 рачунара.

Податке са шеме рачунарске мреже 2.7. приказаћемо и табеларно.

- 22 -

http://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunar

http://bs.wikipedia.org/wiki/Ure%C4%91aji_ra%C4%8Dunarskih_mre%C5%BEa

http://bs.wikipedia.org/wiki/Softver

http://bs.wikipedia.org/wiki/Na%C4%8Din_umre%C5%BEavanja


http://bs.wikipedia.org/wiki/Resurs

http://bs.wikipedia.org/wiki/Informacija

http://bs.wikipedia.org/wiki/Radio

http://bs.wikipedia.org/wiki/Mre%C5%BEni_ure%C4%91aji

http://bs.wikipedia.org/wiki/LAN

http://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunar

http://bs.wikipedia.org/wiki/Ure%C4%91aji_ra%C4%8Dunarskih_mre%C5%BEa

http://bs.wikipedia.org/wiki/Softver



http://bs.wikipedia.org/wiki/Resurs

http://bs.wikipedia.org/wiki/Informacija

http://bs.wikipedia.org/wiki/Be%C5%BEi%C4%8Dno_umre%C5%BEavanje

http://bs.wikipedia.org/wiki/Radio

http://bs.wikipedia.org/wiki/Mre%C5%BEni_ure%C4%91aji

http://bs.wikipedia.org/wiki/LAN




Табела 2.5. Преглед броја рачунара и свичева у фабрици

Секторинформатике

Секторпроизводње

Магацинготовихпроизвода

Секторадминистрације,финансија и

продаје

УКУПНО

Брojрачунара

3 15 6 41 65

Брojсвичева

3 3 1 5 12

На слици 2.8. приказана је шема дела информационог система –производња.Карактеристике рачунара у овом делу информационо система датису у табели 2.7.

Слика 2.8.Шема информационог дела - производња

На слици 2.9. приказан је контролни центар машине и то је системприлагоћен лаком руковању и служи као веза измећу човека и машине и водиадминистрацију налога за израду ТК.Базиран је на Siеmens персоналномрачунару (PC) RI 25.

- 23 -

http://www.pef.uns.ac.rs/xampp/joomla/docs/katedre/informaticka/solesa/radovi/racmreze/umrezeni%20racunar.htm

http://www.pef.uns.ac.rs/xampp/joomla/docs/katedre/informaticka/solesa/radovi/racmreze/umrezeni%20racunar.htm




Слика 2.9. Контролна соба производње

На слици 2.9. приказана је контролна соба за израду ТК у којој сеналази терминал за праћење производње.

У непроизводном делу се налазе 44 рачунара произвођача HP типаDX2200. Караткеристике рачунара су дате у табели 2.6.

Табела 2.6. конфигурације рачунара у непроизводном делу

КОМПОНЕНТЕ ОПИС

Процесор

Intel Celeron D Processors:

• Intel Celeron D 326 Processor (2.53-GHz, 256-KB L2cache, 533-MHz FSB).



Матична плоча ATI RC410 (Northbridge), ATI SB450 (Southbridge)

Радна меморија

• PC2-5300 DDR2 SDRAM (667-MHz) non-ECC• 2 x DIMM slots• 2 GB maximum system memory• Shipping options include:

o 512-MB PC2-5300 DDR2 SDRAM (667-MHz)

- 24 -




Non-ECC – single channel

o 1-GB PC2-5300 DDR2 SDRAM (667-MHz) Non-

ECC – single channel

Кућиште Micro ATX microtower chassis

Комуникација

•

Realtek 8100c Fast Ethernet 10/100

• Agere 56K PCI Modem

Улазно\излазни уређаји

• One (1) parallel port• One (1) PS/2 keyboard port• One (1) PS/2 mouse port• One (1) analog VGA video port• One (1) line in; one (1) line out; one (1) mic in

• One (1) RJ45 network port

Дискетна јединица 1.44-MB Diskette Drive

Оптички уређај

• DVD-ROM drive 48X/32X Combo

• DVD+/-RW LightScribe Drive (Double Layer/DualFormat)

Читач картица HP 16-in-1 Media Reader and additional USB 2.0 port

Хард диск

• 160-GB Serial ATA 3.0-Gb/s Hard Drive (7200 rpm)

• 250-GB Serial ATA 3.0-Gb/s Hard Drive (7200rpm)

Тастатура

• HP PS/2 Standard Keyboard

• HP USB Standard Keyboard

Миш

• PS/2 2-Button Scroll Mouse

• USB 2-Button Optical Scroll Mouse

Графичка картицаBuilt-in ATI graphics processor derived from the RadeonX300 provided by the ATI Radeon Xpress 200 chipset

ЗвукRealtek ALC861 HD Audio compatible codec with two

channel audio 3D audio compliant with AC'97 rev. 2.3

НапајањеATX Power Supply – Passive PFC/non-PFC with a115v/230v line switch

У непроизводном делу постоји 15 штампача. Штампачи су у службирачуноводства и финансија матрични док су у комерцијали, набавци и управиласерски и инк џет.

У самој производњи за потребе службе логистике постављена су 3рачунара са ласерским штампачима (Samsung ML2570).

- 25 -




Табела 2.7. Kонфигурације рачунара у производном делу

КОМПОНЕНТЕ ОПИС

Процесор АМД Дурон 850

Меморија 64МB

Хард диск 1GB

Монитор 15“ колор

Осталих 12 рачунара су „office” рачунари намењени искључиво заканцеларисјке потребе.

2.4. ПОСТОЈЕЋИ СОФТВЕР

Рачунарски софтвер или ен. software је у бити рачунарски програмнаписан тако да је његов садржај могуће променити. Софтвер-ов главнизадатак је да управља хардвер-ом, извршава израчунавања, као и да обезбедикомуникацију са осталим, исто тако, софтвером, тачније речено - програмом.[10]

Термин "software" први пут користи John W. Tukey 1957. године. Урачунарству рачунарски софтвер су све информације које се обрађују прекорачунара или програма. Alan Turing је био први који је прописао концепт

софтвера у свом научном раду.Програмска подршка дели се на системски софтвер и апликациони

софтвер. Системски софтвер је скуп програма за организацију у управљањурадом рачунарског система, као и за аутоматизацију развоја и одржавањапрограма. Апликативни софтвер обухвата програме који су намењени зарешавање проблема корисника, па се називају и кориснички програми. Они седобијају куповином рачунара, а могу их креирати и сами корисници. [11]

У самом систему постоје више сервера преко којих се остварује везаизмеђу служби. Сервери који постоје у фабрици су :

• File сервер (фајл сервер)

• Backup сервер (Бекап сервер)

• Proxy сервер (Прокси сервер)

На фајл серверу се налази апликација (наменски програм) као ипословна документација. Бекап сервер не налази се у IT сали већ је наудаљеној локацији.Прокси сервери су они сервери који омогућавају приступвеб садржајима својим клијентима. Они посредно обављају више значајнихфункција:

• блокирају нежељени садржај са спољашњих мрежа,

• омогућавају контролисање и евиденцију приступа Интернету узависности од клијента,

- 26 -




o контролише се којим сајтовима се може приступити и

o контролише се ко може приступити

• понеки веб прокси сервери модификују садржај који преузимају саИнтернета тако да он буде прилагођен клијентима.

Информациони систем „Duropack“ Крушевац функционише тако што се

кориснички програми и сви неопходни подаци налазе на фaјл серверу (Novell4.10.). На свим рачунарим у фабрици постоје тзв novell client (слика 2.10.)-ипомоћу којих се корисници повезују (конектују) на сервер на коме судефинисана права приступа за сваког корисника.

Слика 2.10.Изглед прозора Novell клијента [12]

У непроизводном делу као и „office” рачунари у производном делурачунари раде под ОС Windows XP и користе апликације: MS Word, MS Excel,Adobe Illustrator, Auto CAD.

Рачунари у производном делу раде под ОС ДОС 6.2. Обрада податакавезаних за производњу врши се у наменском клиперском програму који је

направљен тако да задовољава све захтеве корисника (унос и обрада података,извештавање ...)

Клипер је рачунарски програмски језик који се користи за креирање икоји је првенствено послује под ДОС-ом. Иако је програмски језик општенамене, првенствено се користи за креирање базе података / пословнипрограми.

- 27 -

http://bs.wikipedia.org/wiki/Hardver

http://bs.wikipedia.org/wiki/Alan_Turing

http://bs.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezik

http://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarski_program

http://bs.wikipedia.org/wiki/Hardver

http://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarski_program

http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=John_W._Tukey&action=edit&redlink=1

http://bs.wikipedia.org/wiki/1957

http://bs.wikipedia.org/wiki/Alan_Turing




Слика 2.11.Изглед прозора програма производње – Преглед налога за израду плоча(НИП) који су спремни за рад

Слика 2.12.Изглед прозора програма производње –Преглед шта чека, шта се ради насвим прерадним машинама

Слика 2.13.Изглед прозора програма производње –Извештај о стању магацинадораде

- 28 -




Слика 2.14.Изглед прозора програма производње –Унос почетног стања у магацинотпадног материјала

У самом погону налази се контролни центар машине и то је системприлагоћен лаком руковању и служи као веза измећу човека и машине и водиадминистрацију налога за израду ТК.

• Базиран је на Siеmens персоналном рачунару (PC) RI 25. Ради подоперативним системом Windows NT 4.0.

2.5. ТОК ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У СЛУЖБИ ПРОИЗВОДЊЕ

Рефернт продаје, израђује у програму „Продаја“, Захтев за отварањеинтерног налога који се преноси кроз систем до апликације Службе планирањапроизводње (СПП).

По испостављеном Захтеву за отварање интерног налога, Заменик шефаСПП отвара на рачунару при опцији “Отварање интерног налога”, Интерниналог додељује му јединствени број и он садржи све податке као што су дати уЗахтев за отварање интерног налога. Штампа га у два примерка и достављаглавном машинисти на WPA, док други остаје у Архиви СПП.

- 29 -




Слика 2.15. Радни налог за израду ТК

Уклапање радног налога (слика 2.15) и усаглашавање по квалитетимаобавља Заменик шефа СПП после консултација са Шефом службе продаје.

Главни планер на рачунару при опцији „Планирање производње“, правидневни План производње за израду плоча од ТК и дневни План производње запрераду плоча на основу уклопљених РН и рокова.

При прављењу дневног Плана производње за израду плоча од ТК,Главни планер мора да сагледа Налоге за израду ТК , недовршену производњуиз претходног дана и залихе материјално-техничких средстава. Такође мораводити рачуна о тзв. принципу FIFO „First in, first out“, да раније дати налози заизраду морају имати приоритет и у преради, како би се избегло беспотребно„загушење“ производне хале. Овакав начин пословања ремете “приоритетни”купци при чему долази до честог мењања формата и квалитета основнихсировина.

План производње дистрибуира логистика. Логистика дистрибуира радниналог, и то је опп (оперативно техничка припрема). Када се утврди да су

- 30 -




постигнути сви захтеви РН даје комад логистичару процеса ради овереисправности. Логистичар процеса детаљно прегледа “први комад“ оверава гапотписом и уписује број радног налога и датум на самом комаду. Уколико,“први комад“ не одговара,враћа машинисти на поновна подешавања а потомврши накнадну проверу. По верификацији од стране логистичарапроцеса.машиниста потписује се на листи и отпочиње са одрађивањем радног

налога. Оверен “први комад“ машиниста одлаже поред машине до краја смене,када га преузима логистичар процеса и одлаже у последњи “штос“. Машинистаи логистичар процеса потписују (скупа или самостално) и одговарају за тачностподатака на следећим записима (документима) :

• Први комад (скупа),

• Интерни налог (само машиниста),

• Контролна листа процеса (скупа),

• Сменска листа машине (само логистичар процеса) и

•План производње (само логистичар процеса).

• Евиденциона листа чишћења З-080 (само машиниста).

Машиниста организује рад посаде на Мартин Транслине по радномналогу, добијеном од логистичара процеса. Машиниста проверава да ли имапри машини све неопходно за рад по добијеним РН (карту производа, клишее,фолије, боје, лепак, пп траку… итд),који је дужан да обезбеди техничарлогистике као и сва неопходна материјално-техничка средства (МТС).

Виљушкаристи логистике допремају полупроизводе (плоча таласастогкартона) у координацији са логистичаром процеса и инструктором / главним

машинистом, а техничар материјално техничка средства (МТС) као што су:алате,клишеа,боје,монтажне фолије и сл.,за почетак процеса производње напрерадним машинама.

Током целог процеса производње Главни машиниста је у обавези даврши узорковање и контролу одређеног броја узорака који зависи од величинешарже. Број узоркованих кутија уписује у Контролну листу процеса где се вршеи чекирања свих извршених контрола током процеса рада. Главни машинистасвојим потписом на контролној листи потврђује да је извршио све контролепредвиђене радном инструкцијом за рад на машини и да јеполупроизвод/производ спреман за наредну фазу.

Дупло потврђивање извршиће Логистичар процеса индиректномконтролом (увериће се да је контролна листа попуњена и да је дата потврдаГлавног машинисте) у фази уношења података са производне документације уинформатички систем. [13]

- 31 -




На слици 2.16. приказан је ток документације од момента наручивањапроизвода.

Легенда:

Подаци се прослеђују путем мрежеПодатке је потребно физички допремити до радног места

Слика 2.16. Шема тока података за производњу новог производа

Као што смо већ нагласили у самој производњи је потребно штампатикартон полупроизвода (слика 2.17) односно готово производа (слика 2.18) какоби виљушкаристи знали да ли палету треба пренети у магацин готових

производа или до неке прерадне машине.

- 32 -




Слика 2.17.Пратећи картон полупроизвода

Пратећи картон готовог производа (слика 2.18) ставља се на палете накојима се налази готов (финални) производ. Тако обележене палете се превозеу магацин готових производа.

Слика 2.18.Пратећи картон готовог производа

- 33 -




Пратећи картон неусалашених производа (слика 2.19) се поставља кодпроизвода који су из неког разлога (нетачног уноса података у машину и сл)неусаглашени са радним налогом.

Слика 2.19.Пратећи картон неусаглашених производа

На позицијама између WPA линије и InLine (прерадних) машина, као и упогону за штанц и дораду, налазе се пултови службе логистике на комелогистичари процеса праве пратеће картоне за производе и постаљају их напалете.

- 34 -




3. АНАЛИЗА СНИМЉЕНОГ СТАЊА

На основу урађеног снимка постојећег стања могуће је приступитианализирању постојећег стања који има за циљ да одреди и идентификујенедостатке и проблеме везане за информациони систем, а касније да помогнепроналажењу решења уочених проблема. У току анализирања дошли смо досазнања да постоје одређени недостаци односно проблеми од којих ће некибити и описани у даљем тексту.

Снимак постојећег стања је анализиран са аспекта :

• Постојећег хардвера

• Постојећег софтвера.

• Постојеће обраде података у служби производње

3.1. АНАЛИЗА ХАРДВЕРА

У самој производњи за потребе службе логистике постављена су 3рачунара са ласерским штампачем, и то на позицијама излагања (излаз салиније за производњу ТК), и на две локације између прерадних машина. Свирачунари се налазе у локалној мрежи. Брзина мреже је до сваког рачунара100mb/s, а оптички кабли који долази до производње је на 1Gb/s.

Оваквим начином пословања потребно је радне налоге физичкидопремати до прерадних машина.

3.2. АНАЛИЗА СОФТВЕРА

На терминалу који је повезан са линијом за производњу ТК ради подоперативним системом Windows NT 4.0. и нуди све графичке могућности којеовај ОС подржава.

Систем одликују следећи модули на машини:• Промена и посматрање текуће налога

• Унос података

• Калибрација (подешавање)

• Дијагностицирање (нпр. Одржавање, сигурносне инструкције)

• Унос и инструкција следећег налоа

• Снабдевање машине пдацима

•

Провера података• Приказ грешака

- 35 -




• Меморисање последњих 100 одрађених налога

Терминал је повезан са осталим рачунарима у фабрици, али није могућизвоз или увоз података са осталих рачунара који раде у наменскомсофтвером.

На осталим рачунарима у производњи се налази наменски програм.

Логистичари процеса су задужени да прате налоге у производњи и да податке околичинама и месту одлагања полупроизвода уносе у систем. Обзиром да ониимају и других задужења у служби производње брзина уноса података је садоста закашњења. Како се ти подаци користе за разне извештаје долазимо уситуацију да су извештаји нетачни или полутачни.

Слика 3.1.Изглед прозора програма производње –Унос података приликом штампекартона готовог производа

У прозору који је намењен уносу података за производ ( на слици 3.1.представљен је прозор за унос података за машину МАРТИН), уписујемоосновне информације које су нам потребне за израду истог (димензије, бр.готових производа и сл.).

- 36 -




Слика 3.2.Изглед прозора програма производње –Преглед урађено у преради за једанрадни дан

Уносом податак у прорам након завршене инструкције израде односнопрераде могуће је одштампати дневни извештај производње.

3.3. АНАЛИЗА ТОКА ПОДАТАКА У СЛУЖБИ ПРОИЗВОДЊЕ

Анализом снимљеног стања постојеће обраде података у службипроизводње уочили смо следеће:

• Главни машиниста на линији WPA преписује податке са радног налога укомндни центар. На тај начин се доводи у опасност тачност унесенихподатака (димензије, квалитет, количина).

• Главни машиниста копира документацију логистичара процеса како биажурно водио евиденцију

- 37 -




4. ПРЕДЛОГ МЕРА ЗА ПОБОЉШАЊЕ ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА

На основу извршене анализе снимљеног стања, дати су предлози мераза побољшање постојећег стања. Предложене мере су дате у оквиру реалнихмогућности за њихово спровођење. Сходно својим могућностима менаџмент„Duropack“'- а размотири ће предложене мере и покушати да их реализује.

4.1. УНАПРЕЂЕЊЕ ХАРДВЕРСКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

Набавка и постављање рачунара поред сваке прерадне машине. Овоммером би се обим посла Логистичара процеса смањио јер би главни машинистауносио податке у систем. Такође поред сваког рачунара треба поставити

штампач.

Додатне рачунаре из прерадног дела потребно је повезати у локалнумрежу. Број свичева остао исти јер постоји довољан број слободних портова напостојећим свичевима.

Слика 4.1. Шема предлога унапређења хардверске инфраструктуре

4.2. УНАПРЕЂЕЊЕ СОФТВЕРА

Уочене недостатке везане за унос података главног машинисте налинији ТК могуће је решити на два начина:

- 38 -




1. имплементацијом програма који се користи при производњи ТК нарачунаре службе припреме производње

2. прављењем програма за извоз и конверзију података програма рађеногу програмском језику клипер (Clipper) у програм за управљање WPA.

Први начин унапређења изискује трошак од око 20 000 € (евра). Програм

је могуће купити од швајцарске фирме BHS.Други начин је знатно јефтинији. Програмер, који је запослен у

фабрици, у могућности је да направи конвертор података. Како већ унаменском програму постоје сви подаци неопходни за конверзију, одпрограмера се захтева да из својих изворних dbf база података направи даформат датотеке буде csv или xls.

Конверзија података је превођење формата података у облик који другипрорам може да „разуме“.

Програм за Логистику процеса производње потребно је прилагодитиГлавним машинистима на прерадним машинама. Они имају потребу за брзим илаким уносом података како би се у процесу прераде избегли застоји.

4.3.УНАПРЕЂЕЊЕ ПОСТОЈЕЋЕ ОБРАДЕ ПОДАТАКА У СЛУЖБИ ПРОИЗВОДЊЕ

Предложеним мерама у тачкама 4.1.и 4.2. решавамо проблем обрадеподатака у производњи.

Легенда:

Подаци се прослеђују путем мреже

Слика 4.2. Шема тока података за производњу новог производа

- 39 -




5. АНАЛИЗА ОЧЕКИВАНИХ ЕФЕКАТА ПРЕДЛОЖЕНИХ МЕРА

У оквиру анализе очекиваних ефеката предложених мера упоредилисмо постојеће стање са очекиваним стањем након што би смо спровелипредложене мере. Поред текстуалног описа предложених мера и очекиванихефеката предложених мера представили смо и табеларно.

5.1. ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКТИ УНАПРЕЂЕЊА ХАРДВЕРСКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

Набавком и постављањем рачунара и штампача поред сваке прераднемашине Главни машиниста би уносио податке у систем и штампао пратећекартоне производа

Посао Логистичара процеса производње је да врши „сервис“ прераднихмашина. Под сервисом се подразумева да се код свих прерадних машинадопреми довољно материјала за прераду према плану прераде и да се водетачне евиденције утрошка тих материјала. Материјал прераде је: боја, лепак,штанц алати, клишеи за штампу као и плоче које су изашле са линије запроизводњу ТК и које се „воде“ као полупроизвод. Овом мером смањио би сеобим посла Логистичара процеса, који би остале активности могао да обављаажурније.

5.2. ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКТИ УНАПРЕЂЕЊА СОФТВЕРА

Конверзијом података из dbf формата база података у формат датотекеcsv или xls, подаци би се уносили у делу за Припрему производње а Главнимашиниста би имао задатак да их само „учита“ у програм линије за производњуТК. На тај начин би се смањила вероватноћа грешке при уносу, а и могуће јепланирати производњу више дана унапред.

Прилагођавањем програма за Логистику процеса производње и преносадела задатака Главним машинистима на прерадним машинама омоућио би себржи и тачнији унос података и избегли застоји у процесу прераде.Такође, не

би било потребе за дуплирањем документације. Још једна предност оваквогначина рада је што би Главни машинста имао приступ подацима у свакомтренутку.

5.3. ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКТИ УНАПРЕЂЕЊА ПОСТОЈЕЋЕ ОБРАДЕ ПОДАТАКА УСЛУЖБИ ПРОИЗВОДЊЕ

Оваквом променом хардвера и софтвера у служби производње иотклањањем недостатака посебно приликом обраде података извештаји који су

потребни менаџменту фабрике били би тачнији и ажурнији. Досадашњомпраксом преписивања налога на машину за израду ТК постојала је опасност

- 40 -




појаве грешке због непрегледности података на налогу јер су штампани налошим и старим штампачима.

5.4. ТАБЕЛАРНИ ПРЕЛЕД ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА, ПРЕДЛОЖЕНИХ МЕРА ИОЧЕКИВАНИХ ЕФЕКАТА

Табела 5.1. представља резиме тачака 1,2 и 3 овог поглавља и у њој је,у неколико речи, описано постојеће стање, мере које смо предложили као иочекивани ефекти тих мера.

Табела 5.1. Предложене мере и очекивани ефекти предложених мера

Ред.бр.

Назив мере Постојеће стање Предложено стање Очекивани ефекти

1.Унапређењехардверскеинфраструктуре

Недовољан бројрачунара иштампача упрерадном делупроизводње

Набавка ипостављањерачунара иштампача поредсваке прераднемашине

Тачност и ажурностподатака као исмањење обимапосла Логистичарапроцеса.

2. Унапрећењесофтвера

• Програм налинији запроизводњу ТК неподржава форматбазе dbf .

• Подаци са свихпрераднихмашина се уносена два рачунара упрерадном делупроизводње

• Направитиконвертор податакаиз dbf формата уcsv или xls.

• Инсталацијанаменскогпрограма надодатимрачунарима упрерадном делу

• Тачност унесенихподатака

• У процесупрераде избегли бисе застоји.

3.Унапређењепостојећеобраде података

• Главнимашиниста налинији WPAпреписује податкеса радног налога укомандни центар.

• Главнимашиниста копирадокументацијулогистичарапроцеса како биажурно водиоевиденцију

Унапређењехардверске исофтверскеинфраструктуре

Тачни и ажурниизвештаји изпроизводње

- 41 -




7. ЗАКЉУЧАК

Пројектни рад представљао је изазов да кроз њега применимо свастечена знања у предходном периоду школовања. Приликом израде трудилисмо се да обухватимо не само техничке већ и организационе аспекте, односнодали смо опис система који је тренутно заступљен у „ Дуропаку“ АД Крушевац.

Основу успешности фабрике чини задовољство њених купаца, анарочито запослених. Да би фабрика у томе успела мора посебну пажњупоклонити непрекидном осавремењавању свог имиџа, средстава за рад и имативизију за будућност. Добар и успешан менаџмент уз помоћ савременихрачунарских технологија лако ће доћи до видљивих резултата свог рада.

Анализирајући производно информациони систем „Дуропака“ ад

Крушевац могли смо уочити недостатке који настају приликом обраде података.Конкретне недостатке смо описила и на основу детаљних анализа, са нашетачке гледишта, дали предлог мера за њихово унапређење.

Предложене мере, у оквиру овог рада, директно би допринелеунапређењу целокупног тока информација у фабрици. Имплементацијом овихмера олакшао би се рад не само запослених у производњи, већ свих којима јенеопходан било какав извештај из производње.

Овакав начин потпуног увида у ток производње знатно олакшава радкомерцијале. Тачним извештајима и прецизним планирањем могу да дају тачнеинформације купцима о роковима испоруке, а запослени у Припреми

производње могу да планирају производњу више дана унапред и смање бројпромена улазних података (квалитета папира,формата ТК, алата и сл.).

Такође, менаџмент фабрике, ажурним и тачним извештаијима, можеуочити недостатке који евентуално настају у процесу прозводње односнопрераде ТК и блаовремено реаговати на исте.

- 42 -




CONCLUSION

- 43 -




ЛИТЕРАТУРА

[1] Трајковић Д.,ПРОЈЕКНИ РАД ИЗ ПОСЛОВНО ИНДУСТРИЈСКОГ МЕНАЏМЕНТА –приручник , Издавачки центар за индустријски менаџмент, Крушевац 2010,

[2] http://sr.wikipedia.org/wiki/Информациони_систем

[3] http://www.duropack.rs/rs/duropack-krusevac.html

[4] [4]http://www.duropack.rs/rs/proizvodi-duropack-krusevac/o-talasastom-kartonu.html

[5] [5]http://www.duropack.rs/rs/proizvodi-duropack-krusevac/ploce-od-talasastog-kartona.html

[6] [6]http://www.duropack.rs/rs/proizvodi-duropack-krusevac/amerikan-

kutije.html[7] [7]http://www.duropack.rs/rs/proizvodi-duropack-krusevac/stancovana-

ambalaza.html

[8] [8]http://www.duropack.rs/rs/proizvodi-duropack-krusevac/unutrasnji-delovi.html

[9] Николић М., ПРОИЗВОДНО ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ –предавања

[10] [10]http://www.sr.hukol.net/themenreihe.p?c= Рачунарство

[11] [11]http://www.scribd.com/doc/50242247/Seminar-Ski-Rad-Seminar-Ski-Rad-Seminar-Ski-Rad-Aplikativni-Software

[12] [12]http://www.gwcheck.com/wpml/?p=1116

[13] [13] Интерна документација фабрике

- 44 -




ПРИЛОЗИ

ПРИЛОГ 1. РАДНИ НАЛОГ

ПРИЛОГ 2. ПРАТЕЋИ КАРТОН ГОТОВО ПРОИЗВОДА

ПРИЛОГ 3. ПРАТЕЋИ КАРТОН ПОЛУПРОИЗВОДА

ПРИЛОГ 4. ПРАТЕЋИ КАТОН НЕУСАГЛАЧЕНОГ ПРОИВОДА

ПРИЛОГ 5. ПРАТЕЧИ КАТОН НЕКОМПЛЕТНОГ ПРОИЗВОДА

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC

http://www.duropack.rs/rs/duropack-krusevac.html

Date post:	07-Apr-2018
Category:	Documents
Upload:	braca73
View:	221 times
Download:	0 times

Proiyvodni Informacioni Sistem-Duropack

Documents