11

1

Fi ren ca, 15. jun 1300, oko po no ći

Is pi sao je ne ko li ko stra ni ca svo jim iz du že nim ru ko pi som, dok se sve ća na rad nom sto lu to pi la. Ve ro vat no je pro šlo ne ko li ko sa ti od ka da je po čeo da pi še iz ve štaj. Pre ki da, ka ko bi pro či tao to što je na pi sao.

Ose ća se is cr plje no, mi gre na mu bub nji u sle po oč ni ca ma, a san je još da le ko.

„Na rav no da je ta ko. Su prot na pret po stav ka vre đa ra zum i oči gled nost“, pro mr mlja, obri sav ši znoj sa če la.

Na sto lu su pun kr čag vo de i dva pe ha ra. U je dan je si pao vo du, do vr ha, sve dok se ni je na pra vi la ba ri ca. Vo da je oda tle po ju ri la ka po plo ča nom po du oti ču ći nje go vim ne pra vil nim pro re zi ma i uvla če ći se u pu ko ti ne, gde ne sta de.

„Spu šta se. Oba ve zno se spu šta“, re če na glas. Uči ni mu se da ne ka sen is pred nje ga po tvr đu je kli ma ju ći gla vom.

Spo lja se za ču zvuk ko ji pre ki de sa vr še nu noć nu ti ši nu. Te ški ko-ra ci, sve bli ži, iz me ša ni sa zve kom me ta la. Kao da ne ko zvec ka plo či ca ma. Ili ma še ma čem. Ru ka mu po se že za bo de žom ko ji je uvek no sio sa so bom, u taj nom unu tra šnjem dže pu odo re.

Na o ru ža ni lju di is pred nje go vih vra ta, u ove sa te. Ko li ko je ča so va pro šlo od ob ja ve po li cij skog ča sa? Ne zna šta da ra di.

Đu lio Le o ni12

Po gle dom po tra ži ne ki na go ve štaj ko ji bi mu vra tio ose ćaj za vre me, ali iza ma ju šnog pro zo ra cr no ne bo još ni čim ne na ja vlju-je zo ru. Ti ho usta de, uga si sve ću i šću ću ri se uz ra ga stov. Za dr ža dah i na ču lji uši ka ko mu ne bi pro ma kao ni naj ti ši zvuk.

Iza vra ta se i da lje ču lo zvec ka nje, kao da uz ne mi re ni voj ni ci ne što iš če ku ju. Čvr sto steg nu bo dež. Za ču dva po tmu la udar ca u vra ta, a po tom je dan gru bi glas iz go vo ri nje go vo ime.

„Go spa ru Du ran te?“*

Dan te se, ne zna ju ći šta mu va lja či ni ti, ugri ze za usne. Sve-ti Pje ro bi tre ba lo da ču va grad ska stra ža, na ro či to no ću. Sve ča-nost nje go vog ime no va nja za pri o ra** tek što se za vr ši la, a ove se bi tan ge već spre ma ju da mu za ri ju nož u le đa?

„Go spa ru Du ran te, je ste li unu tra? Otvo ri te.“Ne sme da okle va. Mo žda je reč o pro ble mu ko ji je u nje go voj

nad le žno sti. Užur ba no na vu če ka pi cu s du gač kom ko pre nom i sta vi zlat ni pr sten sa ži gom u ob li ku lji lja na,*** po tom is pra vi pre-vo je na odo ri, imi ta ci ji rim ske to ge ka kvu je vi deo na skulp tu ra-ma u cr kvi Sve tog kr sta, pa ski nu re zu s vra ta.

„Šta ho ćeš, raz boj ni če?“, upi ta gru bo.Pred njim se uka za ni zak zde past čo vek, u oklo pu do is pod

ko le na. Ume sto uobi ča je ne mre ža ste tu ni ke sa iz ve ze nim lji lja-nom, imao je na se bi ha lju od me tal nih plo či ca uve za nih ko žnim vrp ca ma, a gla vu mu je šti tio bor be ni ci lin drič ni kal pak, po put

* Po ne kim iz vo ri ma Dan te o vo pra vo ime bi lo je Du ran te, a Dan te je sa mo nje go va skra će na ver zi ja. Bo ka čo ga tu ma či kao „traj na sla va“, bu-du ći da je reč o par ti ci pu pre zen ta ita li jan skog gla go la du ra re ko ji zna či „tra ja ti“. (Prim. prev.)** Fi ren tin sko ko mu nal no ure đe nje je od 1282. za sno va no na ce ho vi ma. Fi ren com upra vlja šest pri o ra ko ji su pred stav ni ci ja kih i sred njih ce ho-va (bo ga tih tr go va ca i bo ga tih za na tli ja, a ne ari sto kra ti je i fe u da la ca). Oni se bi ra ju na sva ka dva me se ca. Dan te je bio član Ce ha le ka ra i far ma-ce u ta – sa mo su čla no vi ce ho va mo gli da se ba ve po li ti kom, a Dan te je kao pi sac mo gao da uđe je di no u taj ceh jer su nje go va de la lek za du šu. (Prim. prev.)*** Lji ljan se na la zi na gr bu Fi ren ce. (Prim. prev.)

Za ve ra Tre ćeg ne ba 13

kr sta ških. Mač je no sio pre ko le đa, u ko žnim ko ri ca ma, a za po-ja som je imao dva ve li ka bo de ža.

„Za bra nje no je še ta ti gra dom po sle po li cij skog ča sa. Sa mo se raz boj ni ci i dže pa ro ši usu đu ju da pre kr še to na re đe nje, što pla-ća ju gla vom. Na dam se da ste do bro raz mi sli li o ono me što vas če ka zbog ova kvog po na ša nja“, na sta vi pe snik pre te ćim gla som.

Čo vek osta de bez re či. Upr kos rat nič kom iz gle du, ne de lu je opa sno. Dok mu se obra ća, Dan te ni na tre nu tak ne skre će po-gled s nje go vih ru ku – u jed noj je fe njer, a dru ga opu šte no vi si po red te la. Bi lo bi la ko na pa sti ga. Iz me đu ivi ce kal pa ka i gvo zde-ne tu ni ke vi di se pro rez ve li či ne pal ca. A i otvor vi zi ra, do du še ne što ma nje pri stu pa čan, nu di pro laz za za da va nje smr to no snog udar ca – mo gao bi da mu za bo de oštri cu u oko.

„Ja sam, na čel nik grad ske stra že. Ov de sam po svo joj slu žbe-noj du žno sti. A i po va šoj, bu du ći da su vas iza bra li za pri o ra pa će mo na red na dva me se ca svi za vi si ti od vas.“ Stra ža rev glas po stao je ne ka ko tu ga ljiv, dok je po ku ša vao da se us pra vi ce lom svo jom skrom nom pri li kom.

Dan te mu se pri bli ži, po ku ša va ju ći da pro či ta cr te nje go vog li ca skri ve ne kal pa kom. Iza kr sta stog pro re za na zi rao se po ve ći nos i dva sit na, pri bi je na, miš ja oka.

Pre po znao ga je. Pa to je stvar no na čel nik, šef fi ren tin skih po li cij skih sna ga. Lo pov na če lu lo pov ske dru ži ne.

Dan te opu sti ru ku na bal ča ku bo de ža. „A ko jim se to ču dom na še grad ske du žno sti ukr šta ju?“

„U cr kvi sve tog Ju de, kod no vih grad skih zi di na, do go dio se stra šan zlo čin.“ Na čel nik se na tre nu tak po ko le ba, na šav ši se li ce u li ce s pri o rom. „Zlo čin ko ji... mo žda zah te va pri su stvo naj-vi ših grad skih zva nič ni ka“, pro mr mlja.

„Ko je ubi jen?“Ume sto da od go vo ri, na čel nik mr zo volj no od ve za vrp ce kal-

pa ka. Ka da je ko nač no us peo da ski ne s gla ve te ški za klon, uka-za se li ce ob li ve no zno jem. „Još ne zna mo. Ali bi lo bi do bro da vi di te sop stve nim oči ma. Ho će mo li da kre ne mo?“

Đu lio Le o ni14

„Is pri čaj te mi šta se do go di lo!“„Da kle, reč je o ne če mu... neo bič nom, ne pri rod nom...“Dan te je po či njao da gu bi str plje nje. „Pu sti te me ne da za-

klju čim da li je ne što neo bič no ili ni je. Om ne ig no tum pro mag-ni fi co,* ka ko su go vo ri li na ši mu dri pre ci. Ču di nas sve ono što ne po zna je mo.“ Plje snuo ga je po ra me nu. „Vi iz ve sno ni ste čo-vek ko ji bi bio u sta nju da pro su di šta se od vi ja u skla du s pri-ro dom ili su prot no od nje. Sa mo pa žlji vo pro u ča va nje i sve sno po zna va nje ono ga što po sto ji, spo je no sa sve šću o ono me što ne po sto ji, da ju uče nja ku pra vo da po vu če li ni ju iz me đu obič nog i ču de snog. Lu kan,** ko jim bi mo žda tre ba lo da se po za ba vi te, ras pra vlja na jed nom me stu upra vo o to me.“

„Da... raz u mem“, pro ce di kroz zu be na čel nik.„Da kle, is pri čaj te mi ono što je ste, a ne ono što vam se či ni

da jeste.“Na čel nik po no vo po če da bri še znoj s li ca. „Čo vek. Mr tav. U

cr kvi sve tog Ju de. U cr kvi. Ubi jen, mi slim.“„A za što že li te da u ovaj slu čaj uklju či te i naj vi še pred stav ni ke fi -

ren tin ske vla sti? Zar is tra ga ubi stva ni je u va šoj nad le žno sti?“„Da, na rav no... me đu tim... Jed nom reč ju, vo leo bih da vi di te

svo jim oči ma. Mo lim vas.“Ovaj po sled nji zah tev kao da je je dva pre va lio pre ko usa na.

Dan te ga po gle da u oči, a po tom mu ta na na gri ma sa na bo ra kra-je ve tan kih usa na.

„Na čel ni če, čo vek ne vi di oči ma, već umom. A va ma je po tre-ban moj um. Va ma, kao i osta lim slep ci ma. Do bro ste po stu pi li što ste se me ni obra ti li za po moć. A ako su stva ri ta ko cr ne kao što ka že te, on da tre ba da za hva li te sve tom Jo va nu Kr sti te lju,*** za-štit ni ku svih nas, što je me ne oda brao za pri o ra.“

* Lat.: Sve što je ne po zna to vo di nas ka uz vi še nom. (Prim. prev.)** Sta ro rim ski pe snik, ro đen u Kor do bi 39. go di ne n.e., pre mi nuo u Ri mu 65. go di ne n.e. (Prim. prev.)*** Sve tac za štit nik Fi ren ce je ste Jo van Kr sti telj. (Prim. prev.)

Za ve ra Tre ćeg ne ba 15

„Zna či, po ći će te sa na ma?“, po no vo ga upi ta na čel nik, gla-som ko ji je oda vao ne str plji vost. „Ov de vam se pro su la vo da, po po du“, do da de po tom, po ka zu ju ći vla žan trag.

Dan te je već bio uto nuo u mi sli, ta ko da mu ne od go vo ri. Po tra ži po gle dom tra čak ne ba ko ji se vi deo kroz usko pro zor-če i za gle da se u zve zde i nji hov naro čit ras po red na ne be skom svo du. Ovo je za i sta neo bi čan na čin da ot poč ne svoj man dat na če lu Fi ren tin ske ko mu ne. Mu či ga loš pred o se ćaj.

Tr že se, na glo is pra vi gla vu i ma ši se za zlat ni štap ko ji je sta jao na san du ku. „Haj de mo“, na re di i pre na čel ni ka pre ko ra či prag.

Pro đo še kroz por tu, u ko joj se ču lo ra do zna lo škri pa nje vra-ta ma na stir skih će li ja. Dan te po mi sli na osta lih pet pri o ra, iz ve-sno uto nu lih u mut ne sno ve svo jih sla bih umo va, u sno ve ko je po se ću ju utva re po ho te i pro ždr lji vo sti. Po tom za sta de i uhva ti na čel ni ka za ru ku. „A za što ste po tra ži li baš me ne?“

Ovaj se na ka šlja. Bi lo mu je ne pri jat no. „Jer su mi re kli da se vi naj vi še raz u me te u je zik i knji žev nost. Vi ste pe snik, zar ne? Na pi sa li ste knji žev no de lo.“

„A u če mu to ja, pe snik, mo gu da vam po mog nem?“„Ima ne čeg lu dač kog u ovom ubi stvu.“Dan te od lu či da uvre du ne pri mi k sr cu. Zar bi ima lo svr he

od go vo ri ti toj bu da li?„Ka žu da ste vi naj spret ni ji pri or...“, na sta vi na čel nik.„Naj spret ni ji u če mu?“„U... od go ne ta nju za go net ki.“ Šef stra že iz go vo ri ove re či na

po se ban na čin, isto vre me no s di vlje njem, ali i sum njom u gla-su. Taj na je pre dvor je zlo či na, mo ra da ta ko raz mi šlja u svo joj pro sto du šnoj gla vi, po mi sli pe snik. Mo žda sum nja da bi i on mo gao bi ti ubi ca. Ka da mu is tek ne man dat, mo ra će da se pa zi tog čo ve ka. Ali sa da kao da mu je za i sta po treb na nje go va po-moć. Uz ne mi re no je lo mio pr ste i jed na ko se pre me štao s jed-ne na dru gu no gu.

Dan te na sta vi da ho da, a na čel nik ćut ke kre nu za njim.

Đu lio Le o ni16

* * *

Pre šli su pre ko pu sto li ne oba sja ne sve tlo šću pu nog me se ca. Tu još sto je osta ci ku ća po ro di ce Uber ti,* po ru še nih na kon po ra-za gi be li na u bi ci kod Be ne ven ta. Vi še od tri de set go di na ru še-vi ne slu že kao maj dan za iz grad nju no vih fi ren tin skih gra đe vi-na. Pred nji ma, u po lu sen ci špi ri tu snih sve tilj ki ko je oba sja va ju Pon te Ve kio, uz di že se boč ni pot por ni zid ku le Fa ri na te,** gla ve po ro di ce.

Ru še vi ne iz ra nja ju iz ze mlje po put dži nov skih po lo mlje nih zu ba. Ta iz ob li če na či sti na po sta će pra vi cen tar gra da, u skla du s na cr tom nad zor ni ka ur ba ni stič kog pla ni ra nja. Ne što da lje na-zi re se mra čan obris no ve Pri or ske pa la te, već pri kra ju, s pre vi-so kim tor njem. Uspa va ni div po put Ti ta na s ru kom is pru že nom ka ne bu dok ga Ju pi ter po ga đa gro mom. Ko zna ko li ko je ka me-ne gra đe od po ru še nih gi be lin skih ku ća, još umr lja ne nji ho vom kr vlju, uzi da no u ovu gra đe vi nu.

Pa zar ta ista oho lost ni je po di gla i Va vi lon sku ku lu? Kao da je ceo grad po mah ni tao. Uni šti ti, pa po no vo sa gra di ti. Sru ši ti

* Na če lu ita li jan skih sred njo ve kov nih ko mu na sme nju ju se dve stru je: gi be li ni (osla nja ju se na sve tov nu vlast, na ca re ve; bo ga to grad sko sta-nov ni štvo) i gvel fi (osla nja ju se na cr kve nu vlast, na pa pe; ari sto kra ti ja). Fri drih II Ho hen šta u fen (1194–1250), car Sve tog Ne mač kog Rim skog car stva, ko jim upra vlja sa Si ci li je, pre ko gi be li na uti če na ita li jan sku po li-ti ku, zbog če ga će ga pa pa eks ko mu ni ci ra ti. Nje go va po ro di ca vla da la je Ita li jom do 1266, ka da je u bi ci kod Be ne ven ta stra dao nje gov po sled nji po to mak, van brač ni sin Man fre di ko me je sa svo jim tru pa ma po mo gao Fa ri na ta de lji Uber ti. Na kon te bit ke gi be li ni su prog na ni iz Fi ren ce; od po mi lo va nja 1280. iz u ze to je oko še zde set fi ren tin skih gi be lin skih po ro-di ca, a na ro či to Fa ri na ti ni po tom ci. (Prim. prev.)** Ka sni je će, u X pe va nju Bo žan stve ne ko me di je, Dan te sme sti ti Fa ri na-tu u pa kao me đu je re ti ke i epi ku rej ce (u sred njem ve ku to su oni ko ji su ve ro va li da du ša umi re s te lom). Fa ri na ta pro ri če Dan teu da će „pre ne-go što pro đe pe de set go di na“ do ži ve ti isti sud bi nu kao i on – Dan te će iz Fi ren ce, u ko ju se ni ka da vi še ne će vra ti ti, bi ti prog nan 1302, a raz go vor u „Pa klu“ od vi ja se u apri lu 1300. (Prim. prev.)

Za ve ra Tre ćeg ne ba 17

ono ga ko se uz di že iz nad osta lih, a po tom ga pre ma ši ti s još vi še nad me no sti, dok se za vist po put gu je uvla či u ljud ske du še.

Dan te se okre nu ka na čel ni ku. „Ma na stir sve tog Ju de, re ko-ste... Ali ta pa ro hi ja ni je u kru gu pr vih zi di na. Na la zi se van zi-di na.“ Na la zi se ve o ma da le ko, ako ga se ća nje ne va ra, da le ko iz van grad ske ka pi je, ka da se kre ne ka Ri mu. „Pre mno go go-di na, u njoj su bo ra vi li av gu stin ci. O to me se go vo ri lo u cr kvi Sve tog kr sta, na fra nje vač kim pre da va nji ma...“ Na tre nu tak se s ne kom mi li nom u sr cu pri se ti tih da na. „Mi slio sam da je na-pu šte na“, za klju či.

„I je ste. Od no sno, bi la je. Av gu stin ci su je na pu sti li pre mno-go go di na, i od ta da pro pa da. Po tom je ne ko brat stvo od lu či-lo da je ob no vi. Čuo sam da će u njoj bi ti se di šte Fi ren tin skog uni ver zi te ta.“

„Uni ver zi te ta?“„Da... to ga.“„Ali u Fi ren ci ne po sto ji uni ver zi tet“, od vra ti iz ne na đe ni

pe snik.Na čel nik sleg nu ra me ni ma. „U sva kom slu ča ju ta mo že le da

ga sme ste. Do đi te, ide mo mo jim ko li ma.“Na uglu Uli ce Tin to ri sta ja la su ka ba sta za pre žna ko la sa

če ti ri toč ka. Po pe še se i se do še is pod kro va od ko no plje, dok se prat nja sme šta la po za di. Is pod tog svo je vr snog je dra bi lo je spar no i za gu šlji vo, ali pe snik ba rem ni je mo rao da se gu ra sa osta lim stra ža ri ma.

Ko či ja za tan dr ka po ploč ni ku. Vu kao ju je konj ko ji se upor-no tr zao – i on ne volj no kre će u tu neo bič nu noć nu vo žnju. Ko la su po ska ki va la po ka me nim plo ča ma, a ko žni ka i še vi ko-ji ma su bi la ve za na ni su uspe va li da ubla že tr za je.

Od to li kog po ska ki va nja Dan teu se mi gre na po gor ša va la. Kroz boč ni pro rez vi deo je ka ko pro la ze po red gru bog ka me nja sta rih zi di na, a po tom ko la skre nu še pre ma Ar nu, sve do ram pe za pre la zak mo sta Gra ci je. Tu ih za u sta vi stra ža te če tvr ti, ko ja je nad zi ra la pre la zak pre ko mo sta. Po što im se pri bli žio s ba kljom

Đu lio Le o ni18

u ru ci ka ko bi ga pre po zna li, na čel nik im na re di da ski nu la nac ko ji je spre ča vao pre la zak.

Na dru goj oba li Ar na va zduh je, ka ko su se uda lja va li od cen-tra gra da, po sta jao gu šći. Iz ne na da se pre ki de i po plo ča no tlo, a toč ko vi na sta vi še da stru žu po uta ba noj ze mlji. Ka me ne gra đe vi-ne ustu pi še me sto pre gr šti dr ve nih ku će ra ka kraj pu ta za Rim, slič nih go mi li odr pa nih pro sja ka. Jed no lič nost pri zo ra sa mo je po vre me no pre ki da la po za ma šna sen ka ka kve ka pe le ili bri sa ni pro sto ri li va da i vi no gra da. Sve tilj ke Pon te Ve ki ja sa da su bi le sa mo da le ka uspo me na, a nad ce lom če tvr ti nad vio se gu sti mrak, ubla žen je di no me se če vim zra ci ma.

Dan te je, dok su se pro bi ja li kroz noć, ose ćao ne ko pri su stvo u nji ho voj ne po sred noj bli zi ni. Ne po ver lji vo, te ško po put po kri-va ča od žuć ka ste ma gle što se di že iz nad trav na tih po lja, kao da kli zi po red ko la, i do bi ja na sna zi ka ko oni po la ko za la ze u tu uda lje nu grad sku če tvrt. To je zlo. Ono zlo ko je je do šlo spo lja, ko je je op ko li lo grad i sa da ga da vi.

„Ko je žr tva?“, upi ta iz ne na da. Tek se ta da pri se ti da mu na-čel nik ni je re kao o ko me je reč. Ne ko je po to nuo u po nor ni šta-vi la a da nje go vo ime ni su is pra ti le čak ni re či mi lo sr đa. Kri šom se pre kr sti.

„Ne... ne zna mo. Sa če kaj te. Vi de će te i sa mi.“Po mi sli da od nje ga zah te va da mu od go vo ri, ali sa mo sleg-

nu ra me ni ma i oću ta. U su šti ni, ova ko je bo lje. Ako su ga već po zva li da ob ja sni šta se do go di lo, ra di je bi da sam ne po sred no stek ne sli ku o to me, ne uzda ju ći se u tu đa ne po u zda na za pa ža-nja. U mi sli ma se vra ti u svo ju će li ju u Sve tom Pje ru i spi si ma ko je je pre ki nuo. Pre pu sti se zvu ku toč ko va i po ku ša da opu sti umor no te lo.

Cr kva se na la zi la ba rem mi lju ju žno od re ke, usred se la ko je su sa da ob u hva ta le tre će grad ske zi di ne. Ve ro vat no je u po čet ku bi la žup na cr kva na pu tu za Rim. Is pred cr kve le žao je na ba can gra đe vin ski ma te ri jal, alat ke i te sar ske da ske.

Za ve ra Tre ćeg ne ba 19

Je dan deo ap si de ugra đen je u zi di ne no vih be de ma, te me lji sta rog zvo ni ka oja ča ni su do dat nim pot por nim zi dom, a sam zvo nik pre tvo ren je u iz vid ni cu. Na zda nju se vi de tra go vi broj-nih iz me na na sta lih u pro te klim ve ko vi ma, što mu da je iz gled neo bič nog cr kve nog, ali i voj nog utvr đe nja. Po red por ta la sa ši-lja tim lu kom na fa sa di vi de se i dve pu škar ni ce u ob li ku kr sta, ti pič ne za sta re sti lo ve. Dan te je od ho do ča sni ka ko ji su ob i šli pre ko mor ske ze mlje čuo za slič ne gra đe vi ne.

Ne ko je po di gao plot ka ko bi one mo gu ćio pri stup cr kvi, me-đu tim opa ža se da je vi še pu ta ru šen ili iš ču pan. Kroz otvo re na vra ta vi di se ne mir na sve tlost ba klje u po kre tu.

„Te lo smo pro na šli unu tra“, re če na čel nik ši re ći no zdr ve, kao da je na nju šio opa snost.

Dan te je sli čan iz raz vi đao kod sto ke pred kla nje. Zna da na-čel nik ni je ku ka vi ca. U bi ci kod Kam pal di na,* pre je da na est go-di na, vi deo ga je ka ko se opi re na pa du Are ti na ca dok se ne pri ja-telj ska ko nji ca ba ca la na ra su te fi ren tin ske re do ve. Če mu sa da to li ki strah pred ula zom u naj o bič ni ju cr kvu?

Po no vo ose ti že stok bol u sle po oč ni ca ma. Sa če ka da na let muč ni ne pro đe, a po tom ne str plji vo od gur nu na čel ni ka ko ji je i da lje okle vao. Hteo je da po žu ri s ovim i da se ko nač no za tvo ri u če ti ri zi da svo je će li je, u po tra zi za mi rom. Pro đe kroz mrač ni cr kve ni brod, upu tiv ši se ka lju di ma s ba klja ma u ru ka ma što su se na zi ra li u dnu gra đe vi ne.

„Pri o re... sa če kaj te! Sta ni te!“Na čel ni kov glas iza nje go vih le đa, pun te sko be, kao da do pi re

s ogrom ne uda lje no sti. Iz ve sno mu bol re me ti per cep ci ju. Duh osna žen vr li nom i zna njem ni je uvek u sta nju da na dok na di sla-bost po su sta log te la, po mi sli s gor či nom. Na pra vi dva de se tak ko ra ka ka da ga isti glas po no vo po zva.

* Bit ka kod Kam pal di na od i gra la se 11. ju na 1289. Fi ren tin ski gvel fi (me-đu ko ji ma se na la zio i Dan te) od ne li su po be du nad are tin skim gi be li ni-ma. (Prim. prev.)

Đu lio Le o ni20

„Sa če kaj te, sta ni te!“ Ali ovaj put zvuk je bio dru ga či ji, kao da od je ku je.

Na pra vi još ko ji ko rak, ne si gur no, kao da ga hva ta vr to gla vi-ca. Ose ćao se kao da ni je sam, baš kao i pre ne ko li ko sa ti u svo-joj so bi. „Šta...“, ne raz go vet no pro mr mlja, dok je sve tlost oko nje ga na ra sta la. Ose ti ka ko ga ne ko hva ta za ru ku.

„Sta ni te, tu je smrt!“Za u sta vi ga je dan na o ru žan mla dić, du gač ke pla ve ko se

ko ja je vi ri la is pod kal pa ka. U ru ci je dr žao ba klju, iz vor sve-tlo sti ko ji ga je za sle pio. Kao da je is kr snuo ni ot ku da. Spu sti ba klju kod no gu ka ko bi pri gu šio sve tlost, ali ga je i da lje dr-žao za ru ku. Dan te na tre nu tak pri me ti pla vi od sjaj nje go vog po gle da, a po tom i on spu sti po gled i ustuk nu.

Na la zi se na ivi ci pro va li je. Pod cr kve nog bro da pro ce pljen je od jed nog do dru gog kra ja. Na sre di štu cr kve zja pi po nor, kao da je ne ko te lo ogrom ne te ži ne pa lo s ve li ke vi si ne, raz biv ši ka-me ne plo če ka ko bi se bi pro bi lo put ka utro bi ze mlje. Lu ci fer* ko ji se stro va lio s ne ba. Sa mo su dva uska pro la za duž boč nih zi di na, ši ro ka sve ga la kat, još ne tak nu ta.

Još ko rak i pao bi bes po vrat no. Obri sa znoj s če la i klek nu ka ko bi do šao se bi. Pro đe ba rem mi nut pre ne go što ose ti ka ko mu se sna ga vra ća. Mi gre na je ne sta la. Okre nu se pre ma svom spa si o cu, ali mla dić je već ne stao. Ta da se opre zno pri bli ži ivi ci pro va li je, po ku ša va ju ći da pro ce ni ko li ko je du bo ka. Mo ra da se tu na la zi grob ni ca. Ili je cr kva po dig nu ta na te me lji ma ne ke

* Pi sac ov de alu di ra na struk tu ru Dan te o vog „Pa kla“ (Bo žan stve na ko me-di ja): Bog ba ca Lu ci fe ra, tj. ar han đe la Mi haj la, s ne ba, on – đa vo – pa da na ze mlju i na sta vlja da pro pa da, jer se ze mlja od ga do sti po vla či pred njim, ta ko da se Lu ci fer za ba da u sa mo sre di šte ze mlje. To sre di šte ze-mlje je ste cen tar či ta vog ko smo sa, bu du ći da je po ta da va že ćem, Pto lo-me je vom ge o cen trič nom si ste mu, ze mlja cen tar sve ta. Da kle, u cen tru ko smo sa na la zi se i cen tar zla (pa kao), dok se cen tar do bra na la zi na ne-bu (raj). Ze mlja se tim po vla če njem ulu bi la s jed ne stra ne (pa kao), a na-pra vi la br do, iz bo či nu s dru ge stra ne (či sti li šte, na či jem se vr hu na la zi ze malj ski raj). (Prim. prev.)

Za ve ra Tre ćeg ne ba 21

pret hod ne gra đe vi ne, ka kvog rim skog dvor ca sa ci ster na ma za sa ku plja nje vo de.

Po no vo po di že po gled ka ap si di. Ose ti po red se be za di ha nog na čel ni ka, ko ji ga je su sti gao. „Go spa ru Du ran te... hva la bo gu da ste sta li na vre me.“

Dan teu se uči ni da je u nje go vim re či ma ose tio la žnu za bri nu-tost. Na glim po kre tom ru ke na re di mu da se uda lji, pri bli ži se zi du, a po tom opre zno za ko ra či na uski pro laz iz nad po no ra.

Ja sno je vi deo ne ko li ci nu na o ru ža nih lju di na slo nje nih na zid ap si de, sa us pra vlje nim ba klja ma, is pred ske la ko ji ma se trag gu bio vi so ko u mra ku. Kao da pa žlji vo po sma tra ju oso bu is pred se be: vi so kog čo ve ka, rav no du šnog pred nji ho vom uz ne-mi re no šću. Gla va mu je okre nu ta ka bro du, kao da če ka da se iz tog mra ka ne ko po ja vi.

Ima ne čeg ne pri rod nog u toj ne po kret no sti. Cr te li ca se ne vi de naj ja sni je, kao da je pre kri ve no plat nom. Sto ji us prav no, s ru ka ma na le đi ma.

Dan te je iz ne na đen. Na li ci ma oku plje nih stra ža ra vi di tu istu ne ve ri cu. Čo vek kao da je isto vre me no i žr tva i sve dok zlo či na.

Na čel nik mu se pri bli ži. Kao da tra ži ute hu, po put psa ko ji se pla ši gr mlja vi ne.

Dan te po žu ri. Od luč no is tr že ba klju od jed nog stra ža ra i pri-bli ži je te lu.

Mr tvac je pri ve zan za stub ko ji pri dr ža va ske le. Na se bi ima si vu po ha ba nu ode ću, a ru ke su mu ve za ne na le đi ma. Sto pa la su mu ra ši re na, a ko le na po ma lo po vi je na kao da će sva kog tre-nut ka sko či ti na no ge. Gla va i vrat pre kri ve ni su slo jem kre ča is-pod kog se gru bo na zi re nje go va fi zi o no mi ja.

Dan te po ti snu na gon da mu pri tr či u po moć: nje go va ne po-kret nost oda je od su stvo bi lo ka kvih zna ko va ži vo ta. Ru ke ve za-ne za stub, kao i ukru će nost nje go ve odo re od stvrd nu tog gip sa dr že ga u us prav nom po lo ža ju, je dva ma lo is pru že nog una pred, po put ka kvog je zi vog brod skog pram ca. Ha ron, ske le dži ja u

Đu lio Le o ni22

car stvu mr tvih, mo gao bi da se po slu ži ovim po koj ni kom za ukra ša va nje svog čam ca, po mi sli.

„Sad shva ta te za što bi va lja lo da se ovim po za ba vi naj vi ši pred stav nik fi ren tin skih vla sti. Mo ra li bi smo... tre ba lo bi po zva-ti Sve tu in kvi zi ci ju. U ovoj obe sve će noj cr kvi na la zi se ne ča sti-vi...“, pro mu ca na čel nik.

Ko li ko sam se sa mo pu ta su sreo s ljud skom pod mu klo šću, re če pe snik u se bi. Sada je tu is pred nje ga, u svom naj od vrat ni-jem ob li ku. „Pa met no ste po stu pi li što ste me do ve li ova mo“, re če sta lo že no. „Što se ti če In kvi zi ci je, za sad je ne će mo uklju či-va ti u ovaj slu čaj. Uko li ko oce nim da je po želj no i neo p hod no da je po zo ve mo, mo že mo to uvek da uči ni mo i ka sni je.“

Pri bli ži se te lu. Za ži vo ta je ve ro vat no bio vi sok ko li ko i on. Kao da ga po sma tra, skri ven iza svo je ma ske. Ali ka ko uspe va da pro tiv sop stve ne te ži ne i da lje sto ji us prav no? Za tra ži od jed-nog voj ni ka bo dež i bez po te ško ća pre se če uže ko je mu je pri-dr ža va lo ru ke.

One pa do še na pred spo ro, kao da opo na ša ju po kret pun ži-vo ta. Ali te lo je i da lje sta ja lo us pra vlje no, dok su se pri sut ni uz-bu đe no sa šap ta va li i kr sti li se.

Dan te ru kom okr znu ma sku. Gips se pot pu no osu šio, tvrd kao ste na. Ni je iz gle dao po put obič nog zid nog mal te ra, već kao da je ubi ca u sme su do dao i ne ki čvr šći sa sto jak. Uda ri ne ko li ko pu ta tvr di omot duž mr tva če vog po tilj ka, pra ve ći sit ne pro re ze, kao što je vi deo da či ne u to pi o ni ci zvo na. Me tal no zvo no bi se još di mi lo dok je po ste pe no iz la zi lo iz svo je ze mlja ne tam ni ce, dok je op na pu ca la pod udar ci ma če ki ća.

Po če da se na zi re gla va. Is pod žr tvi ne gla ve uka za se ko no-pac, sa kri ven is pod gip sa, ko ji mu je pri čvr šći vao vrat za stub. Da kle, u to me je taj na ka ko uspe va da sto ji ta ko us prav no. Na-čel nik iza nje go vih le đa odah nu.

Op na se i da lje ras pa da la, po čev ši od me sta na kom je bi la naj ta nja, gde su se vi de li pra me no vi se de ko se. Na pred je bi la ne što ot por ni ja, kao da je kan dža ne ča sti vog gr če vi to uhva ti la li ce žr tve ka ko bi ga za dr ža la u car stvu mr tvih.

Za ve ra Tre ćeg ne ba 23

Po jed nom na rod nom ve ro va nju dru ga smrt, smrt du še, do-la zi tek dva sa ta po sle pr ve, smr ti ču la. A u me đu vre me nu je, od-go va ra ju ćim ob re di ma cr ne ma gi je, još mo gu će vra ti ti čo ve ka u ži vot. Mo žda je ubi ca hteo da bu de si gu ran da ni naj bo lji ča rob-njak ne će bi ti u sta nju da iz bri še nje go vo de lo, po mi sli pe snik.

Sad je go to vo pot pu no ot krio po ti ljak. Po vu če još jed nom gips, ve o ma od luč no, i ose ti ka ko mu se sve pod ru kom po me-ra i po pu šta. Po tom jed nim po te zom ski de ma sku i pod sve tlo-šću ba klji ot kri po koj ni ko vo li ce.

Iza se be za ču uža sa va nje stra ža ra ko ji su se pri bli ži li ka ko bi po sma tra li nje gov rad i ču ka ko se po vla če una zad. I na čel nik uz dah nu i pre kr sti se.

Sa mo Dan te osta de ne po mi čan, kao uosta lom i čo vek is pred nje ga, ko ji ga je ne tre mi ce gle dao. U ru ka ma je dr žao udu blje nu ma su ko ja je sa mo ne ko li ko tre nu ta ka pre to ga skri va la tu stra-ho tu. Po že le da je vra ti gde je sta ja la ka ko bi iz bri sao ono što su svi vi de li, je dva se su zdr žav ši da ne po beg nu oda tle.

Iz gle da lo je kao da ih gu ba vac, ra ši re nih ru ku, po zi va na ples.Una o ko lo na sta de op šta po met nja. Stra ža ri su sa da bez us te-

za nja, kao obez gla vlje ni, be ža li ka pro va li ji, iz la žu ći se opa sno sti da se, u na por nom po ku ša ju da je za o bi đu, okli znu i sko tr lja ju. U pr vom tre nut ku iz gle da lo je kao da će i nji hov za po ved nik po ći za nji ma, ali se po tom, pred na le tom do sto jan stva, za u sta-vi is pred po no ra. I Dan te ustuk nu, ali da bi do hva tio jed nu od ba klji ko je su osta vi li stra ža ri. Umo ta li ce u ko pre nu od ka pi ce, ka ko bi za šti tio nos i usta od ku žnih is pa re nja, pa pri ne se ba-klju bli že mr tva cu.

Sr ce mu je po ste pe no sve mir ni je tu klo. Kreč je u me su iz du-bio ra ne pro ša ra ne cr ve nom bo jom, a ka da je ot pao, ot ki nuo je ko ma di će ko že i dla ka s li ca, ta ko da ni je mo gu će ra za zna ti cr te, ko je sa da iz gle da ju po put ra nja vog bo le snič kog li ca. Me đu-tim ša ke i vrat se či ne ne tak nu ti, bez ika kvih oži lja ka. Du bo ko udah nuv ši, pe snik za di že ru ka ve po koj ni ko ve odo re sve do la-ka ta. Ni tu ne ma ni ka kvih zna ko va za ra ze.

Đu lio Le o ni24

Kreč mo ra da je za le pljen na li ce dok je žr tva još bi la ži va, osta vlja ju ći mu ope ko ti ne, a po tom se su šio dok se čo vek gr čio u sa mrt nim mu ka ma. Dok je vr šio uvi đaj, Dan te pu sti da mu pad ne ko pre na sa usa na. Na čel nik to pro tu ma či kao ohra bru ju-ći znak i po no vo se oba zri vo pri bli ži.

„Ni je u pi ta nju...“„Ni je, mo že te bi ti si gur ni. Ni je ni gu ba, ni ti ku ga. Šta vi še,

ako je su di ti po iz gle du nje go vih mi ši ća, ve ro vat no je u tre nut-ku smr ti bio od lič nog zdra vlja.“

Na čel nik, ko ji kao da je sa vla dao po čet ni strah, sa da je otvo-re nih usta po sma trao leš. „Ma na rav no!“, uz vik nu. „Sad ga pre po zna jem!“

„Zna te ko je on?“„Da. Sa da znam, čak i u ova kvom sta nju... To je Am bro đo,

maj stor iz Ko ma.“*

„Ma gi ster cum mac hi nis?“**

Dan te se osvr nu oko se be. Pro je kat ob no ve cr kve mo ra da je za i sta am bi ci o zan ako su od lu či li da an ga žu ju maj sto ra iz Ko ma. Na nje go vom na bo ra nom če lu vi de la se za bri nu tost. Ne-što sa svim neo če ki va no u po gre šnom tre nut ku. Si tu a ci ja u Fi-ren ci je iona ko za teg nu ta, sa mo im još fa li ubi stvo pri pad ni ka jed nog od naj zna čaj nih gra đe vin skih udru že nja se ver ne Ita li je. I uz to iz ve de no na ova ko je ziv na čin. Šta će se do go di ti ka da pri pad ni ci nje go vog brat stva ot kri ju šta se do go di lo?

Mo ra da se pri pre mi na naj go re, bu du ći da se ra di o jed nom od njih. Uči ni mu se kao da je le den ve tar iz ne na da raz ve jao za-gu šlji vi cr kve ni va zduh. „Gra đe vi nar...“, pro mr mlja.

„Da, ar hi tek ta“, is pra vi ga na čel nik. „A ta ko đe i ve li ki mo za-i čar. Nje mu je po ve re no nad gle da nje ra do va na ob no vi cr kve... Šta mi sli te, ka ko je ubi jen?“

* U sred njem ve ku bi li su ču ve ni i ve o ma ce nje ni, ka ko u Ita li ji ta ko i u či ta voj Evro pi, maj sto ri zi da ri, kle sa ri, mo za i ča ri i osta li gra đe vi na ri iz Ko ma. (Prim. prev.)** Lat.: Maj stor sa ala tom. (Prim. prev.)

Za ve ra Tre ćeg ne ba 25

Dan te ne od go vo ri od mah. Bo lje bi bi lo za pi ta ti se za što. Ma da u su šti ni, pi ta nje ni je ne u me sno. Ko li ko pu ta je utvr đe no da je na čin na ko ji se stva ri de ša va ju isto vre me no i po ka za telj nji-ho vih uzro ka? Po ka za na po de ro ti nu na po tilj ku. „Mo žda je na-pad nut s le đa, na kon če ga je iz gu bio svest. A po tom je ugu šen.“

„Za da vljen?“„To ni je uzrok smr ti“, re če pe snik pi pa ju ći ko no pac ko ji je

odr ža vao te lo u nje go vom ne pri rod nom po lo ža ju. Ni je to li ko čvr sto ve zan da bi mu one mo gu ćio di sa nje, i za i sta na vra tu se vi di sa mo ta nak cr ven kast trag. „Dok je bio u ne sve sti, na pa dač mu je ve zao ru ke iza le đa i pri čvr stio vrat uže tom ko je je po sle po slu ži lo i za pod u pi ra nje le ša. Mo žda je že leo da iz nu di ka kvo pri zna nje. Po tom ga je pre lio kre čom, ko ji se stvrd nuo i pre tvo-rio u mr tvač ku ma sku. Po gle daj te!“

Na bez o blič noj siv ka stoj gip sa noj ma sci vi deo se oti sak ljud-skog li ca u sa mrt nim mu ka ma, sa zu bi ma is ke že nim u ži vo tinj-skoj gri ma si. Na po vr ši ni gip sa osta lo je ne ko li ko pra me no va se de ko se i ko ma di ći ko že ko ja se za le pi la za ka lup dok ga je Dan te ski dao. Iz gle da lo je kao da se po koj ni ko va gla va na la zi tu pred nji ho vim oči ma, kao da ju je ska me ni la Gor go na svo jim ubo ji tim po gle dom.

Tek ta da, mo žda da bi skre nuo po gled s tog uža sa, ili zbog to ga što je pla men ba klje oba sjao zid, Dan te po sve ti pa žnju ve-li kom mo za i ku iza žr tvi nih le đa. Ra do zna lo po di že ba klju. Sve-tlost oba sja ra zno boj ne ko ma di će sta kla i ka me na is pod ske le. Na zi du su se vi de li tra go vi istog kre ča od kog je na pra vlje na ma ska.

„Ubi jen je sop stve nim ma te ri ja lom“, pro mr mlja.Iz ma če se ne ko li ko ko ra ka una zad, ka ko bi bo lje sa gle dao

ce li nu. Na zi du se vi di ve li čan stve na pri li ka ugled nog star ca, krup ne gra đe. Mo žda je vi sok šest lak to va, gla va mu je okre nu-ta ude sno, no ge su mu bla go sa vi je ne kao da će se sva kog ča sa to ogrom no te lo upu ti ti ka ne če mu što mu je iz ne na da is kr slo pred oči ma. De snu ru ku pru ža is pred se be, kao da se spre ma

Đu lio Le o ni26

za sle de ći po kret. Ve šti na umet ni ka kao da je us pe la da uhva ti, i to uz po moć ta ko ne za hval nog ma te ri ja la kao što je ka men, ose ća nja tog bi ća.

Na pr vi po gled uči ni mu se ka ko div na se bi ima ra zno boj nu odo ru, slič nu odo ra ma ale go rij skih lič no sti u cr kve nim pri ka za-nji ma. Me đu tim, sa mo je te lo sa sta vlje no od de li ća raz li či tog ma-te ri ja la. Gla va je na pra vlje na od ugla ča nih ko ma di ća zla ta ka ko bi se po sti gao efe kat du bi ne po gle da, ka ko bi se is ta kla ko sa i bol ni iz raz ko ji kra si bra da to li ce. Pr sa i ru ke su mu od sre bra, a sto mak sve do sla bi na od ko va nog ba kra, dok je le va no ga, na ko ju kao da se osla nja ce lim te lom, u onom po lo ža ju po čet ka kre ta nja, na pra vlje na od ko ma di ća gvo žđa. De sna no ga, bla go sa vi je na u na go ve šta ju ko ra ka, na či nje na je od cr ven ka stog ne-me tal nog ma te ri ja la, ve ro vat no od te ra ko te.

Na ne ko li ko me sta vi de se pra zne po vr ši ne oda kle su ski nu ti ko ma di ći, kao da je umet nik pro me nio mi šlje nje.

„Da kle, ovo je de lo na kom je ra dio maj stor Am bro đo, već oba vi jen da hom smr ti“, re če za mi šlje no Dan te. „Ali za što...“

„Šta pred sta vlja?“, pre ki de ga na čel nik. Gle dao je na go re, upla-šen, kao da je ogrom na pri li ka na mo za i ku pro te ra la pri su stvo le ša iz nje go vog ogra ni če nog uma.

Dan te mu pr vi put upu ti bla go na klon po gled. „Pred sta vlja pri zor iz Sta rog za ve ta, do ga đaj ko ji se ba vi Na bu ko do no so rom, pa gan skim kra ljem, i sta tu om ko ja mu se uka za la u snu, a ko ja sim bo li še čo ve čan stvo u svom opa da nju od zlat nog do da na-šnjeg do ba, ko je vi še ni je me tal no već pre tvo re no u gnu snu ma-te ri ju pod zem nog sve ta.“

S obe stra ne go ro sta sa, umet nik je ka men či ći ma na cr tao obri-se ku la, grad skih zi di na i hra mo va, kao da se div spre ma da na-pu sti grad se bi sle va ka ko bi sti gao u ve ći grad sa svo je de sne stra ne. Dan te se pri bli ži ovom gra du zde sna ka ko bi ga bo lje osve tlio, pri vu čen de ta ljem ko ji je uočio usred šu me ku la i ku po-la što su se uz di za le iz nad kru žnih na zu blje nih zi di na. To je sli-ka ve li ke tvr đa ve ko ju je vi deo na svom pu to va nju u pre sto ni cu

Za ve ra Tre ćeg ne ba 27

hri šćan stva: Ka ste lo del’An đe lo,* po dig nut na go le mim ru še vi-na ma Ha dri ja no ve grob ni ce. Ne ma ni ka kve sum nje da je reč o toj tvr đa vi, iako je sa mo ski ci ra na.

Go le ma pri li ka s mo za i ka kre će se ka Ri mu. Na pa će no čo ve-čan stvo, ogre zlo u gre hu, spre ma se da po đe ka sve tom gra du. Mo žda da bi do bi lo opro štaj za vre me Cen te si mus-a,** ve li ke ju-bi lar ne go di ne u ko joj Bo ni fa ci je VI II*** na me ra va da ove ko ve-či po če tak no vog sto le ća.

Dan te po no vo pri ne se ba klju po koj ni ku, us pra vlje nom pred sop stve nim de lom, kao da že li s po no som da po ka že da će to za-u vek bi ti nje go vo de lo. Ose ćao je da mo ra da po sto ji ne ka ve za iz me đu pred sta vlje ne pri li ke na zi du i tog za stra šu ju ćeg zlo či-na. „Ni si slu čaj no ubi jen tač no is pod mo za i ka“, pro ša pu ta na uvo maj sto ru iz Ko ma. „Mo ra da je mo za ik ne ka ko po ve zan s tvo jim ubi stvom.“

Na čel nik je po ku ša vao da od go net ne te pro ša pu ta ne re či. Oko go ro sta sa, ve li ki deo zi da već je bio pri pre mljen za na sta vak ra do va. Mo za ik je po za vr šet ku tre ba lo da bu de mno go ve ći.

* Da na šnji na ziv je Ka stel Sant’An đe lo. Po dig nut je u X ve ku na te me lji-ma Ha dri ja no vog ma u zo le ja, uz Ko lo se um jed nog od naj vi ših pri me ra rim ske ar hi tek tu re. U XI II ve ku pri po jen je Va ti ka nu (s ko jim je po ve zan taj nim pro la zom), a u ru ka ma papâ imao je funk ci ju tvr đa ve, re pre zan-ta tiv nog zda nja, ali i za tvo ra u kom su vr še na naj go ra mu če nja. (Prim. prev.)** Cen te si mus an nus; lat.: sto ta go di na. (Prim. prev.)*** Bo ni fa ci je VI II (Be ne de to Ka e ta ni, Be ne det to Ca e ta ni, 1294–1303), ozlo-gla še ni pa pa; na te rao Ce le sti na V da na kon go di nu da na od u sta ne od pon-ti fi ka ta; po ku ša vao da us po sta vi pap sku su pre ma ci ju ka ko na du hov nom ta ko i na sve tov nom pla nu u ce lom hri šćan skom sve tu. Dan te je bio u su-ko bu s Bo ni fa ci jem VI II, ko ji je do ne kle za slu žan za Dan te ov pro gon iz Fi ren ce. Sve ti mu se u VI II kru gu „Pa kla“ (XIX pe va nje, 52. i 53. stih), u 3. ro vu, gde se na la ze si mo ni sti (oni ko ji tr gu ju cr kve nim do bri ma i po lo-ža jem), i gde je dan gre šnik, pa pa Ni ko la III (1277–1280), po mi sli od Dan-tea da je pa pa Bo ni fa ci je te ga pi ta da li je i on već umro. Dan te ti me pa pi Bo ni fa ci ju pre smr ti (Dan te ov si la zak u „Pa kao“ od vi ja se 1300, a pa pa Bo ni fa ci je umi re 1303) utvr đu je me sto u pa klu. (Prim. prev.)

Đu lio Le o ni28

Mo žda raz log ubi stva ni je ja sno pri ka zan na mo za i ku, već je ostao u ne do vr še nom de lu, u umet ni ko voj gla vi. Dan te pre le-te po gle dom po ap si di, u po tra zi za ne čim. Ne ma ni če ga, osim ne ko li ko na ba ca nih da sa ka. „Pre tra ži te ce lu cr kvu“, na re di stra-ža ri ma. „Plat na, is cr ta ni li sto vi har ti je... Mo ra da se tu ne gde na la ze ski ce za mo za ik.“

Stra ža ri se uz vr te še una o ko lo s po dig nu tim ba klja ma, za jed-no sa na čel ni kom, sreć nim što mo že da se uda lji od ži vog čo ve ka ko ji raz go va ra s mr tvi ma. Pe snik se u me đu vre me nu po no vo za-gle da u pre deo iza go ro sta so vih no gu. Gra dić na le voj stra ni li či na one na se o bi ne s tor nje vi ma što se uvek vi de na po za di na ma fre sa ka ko je, od ka da je osli ka va nje zi do va ušlo u mo du, kra se sve ita li jan ske cr kve. Ne ma ni ka kvu pre po zna tlji vu po je di nost. Sa mo jed nu ka pi ju, na sre di ni skrom nih zi di na, iz dva ja ju če ti ri la vlje gla ve ko je je kra se na vr hu.

Baš na tom su me stu ne ki zna ci ure za ni na po vr ši ni kre ča. Sa gnuo se da ih pa žlji vo osmo tri. Na čel nik se u me đu vre me nu vra tio sa svog za dat ka.

„Ne ma ni če ga, pri o re. Sa mo ru še vi ne i alat. Ni ka kvi pa pi ri ni ti plat na.“

Dan teu je išlo na živ ce pri su stvo te bu da le. Na glo se okre nu i pru ži mu ba klju. Ne ka ba rem ne ka ko bu de ko ri stan.

Ovaj uze ba klju, za te čen i po vre đe nog po no sa. Ali ra do zna-lost je bi la ja ča. „Mi sli te da je maj stor ve zan za stub dok je još bio u ži vo tu? A na osno vu če ga ste to za klju či li?“

Dan te mu po ka za ogre bo ti ne na zi du, iza po koj ni ko vih le đa. „Na osno vu to ga što je ov de, čak i s ru ka ma ve za nim iza le đa, us peo ne što da na pi še, a da bi u to me us peo, mo rao je još da bu de živ.“

Na čel nik pri bli ži ba klju zi du, ka ko bi bo lje vi deo. Na zi du, u sple tu cr ven ka stih bra zda, ne si gur nim i go to vo ne čit kim zna ko-vi ma u oča ja nju ure za nim ne kim oštrim pred me tom, Am bro đo-va ru ka na pi sa la je ne što što je li či lo na slo va. „IIICOE“.

Dan te se po no vo sa gnu da po gle da zna ko ve ugra vi ra ne na po vr ši ni kre ča, mo žda šilj kom plo či ce za mo za ik.

Za ve ra Tre ćeg ne ba 29

Na čel nik je pa žlji vo pra tio nje go ve po kre te, a i sam se sa gi-njao ka ko bi osmo trio zna ko ve. Po tom odah nu. „Da, vi dim... A ka ko to tu ma či te, go spa ru Ali gi je ri?“

„Ni ka ko. Mo žda je reč o rim skom bro ju, de ve de set se dam, iza kog se na la zi ne ka reč ko ju maj stor ni je imao sna ge da do vr-ši. Ali ni sam si gu ran.“

Uosta lom, za klju čak da su ta slo va ure za na za vre me ubi stva je ste naj o bič ni ja pret po stav ka. Mo žda je to tek naj o bič ni ja rad na be le ška, ko ja se tu na la zi već ne ko li ko da na. Tok nje go vih mi sli po či njao je da to ne pred olu jom pret po stav ki. „Ko je pro na šao leš?“, upi ta na kon tre nut ka za mi šlje no sti.

„Pa stir ko ji je pro la zio u po tra zi za iz gu blje nom ov com. Do-du še, mo žda je ušao u cr kvu u po ku ša ju da ne što ukra de. Po di-gao je sve ži ve na no ge. Bio je pot pu no iz be zu mljen.“

Dan te se za mi šlje no osvr nu oko se be. Vra ćao mu se pod mu-kli bol u gla vi. Kao da ga ne što pro ba da iza oči ju. Po no vo mu se za vr te. Po tre ban mu je va zduh i od mor. To bi bi lo to, za sa da, po mi sli u se bi.

„Na re di te svo jim lju di ma da ski nu te lo i da ga pre ba ce u mr-tvač ni cu, u za seb nu pro sto ri ju, u bol ni ci Mi ze ri kor di ja. Pre ba-ci te ga ko li ma u ko ji ma smo do šli. Ja ću se vra ti ti pe ške. Oba ve-sti te stra ža re na ula zu u grad o mom do la sku.“

„Ali to vam baš ni je mno go pa met no... noć je.“„Već su se odav no ogla si la zvo na za pr vu ju tar nju mi su. Usko-

ro će sva nu ti. Po tre ban mi je svež va zduh. Ka ko bih o sve mu do bro raz mi slio.“

Iza đe iz cr kve, ali je pret hod no mo rao da se pro vu če sta zom uz ivi cu pro va li je. Na tre nu tak mu se za vr te u gla vi, na sa moj ivi-ci, ta ko da mu klec nu ko le no. Ovaj put ne ma ru ke ko ja bi mu po mo gla.

Ka žu da se pra vi čo vek pre po zna je po si gur nom ko ra ku. Ka žu da u sva kom gra du po sto je naj vi še dva pra va čo ve ka, ko je ni ko ne slu ša.

Đu lio Le o ni30

Pri se ti se mla di ća ko ji ga je spa sao. Vo leo bi da mu za hva li, ali me đu umor nim i upla še nim li ci ma oko se be ne na zi re mu ni tra ga ni gla sa.

Na iz la zu se gru bo po zdra vi s na čel ni kom, ko ji sto ji zbu njen sa svo jim lju di ma. Šta, da ova bu da la ne oče ku je da mu od mah ka že ko je ubi ca? Na čel ni kov raz o ča ra ni po gled po tvr đu je nje-go vu sum nju. Dan te ose ti ka ko ga je na tre nu tak pec nuo po vre-đe ni po nos. U su šti ni, ovaj jad nik ni je da le ko od isti ne. Da je us peo da raz bi stri um, re če u se bi pri ti ska ju ći sle po oč ni ce, mo-žda bi us peo da uoči ve zu iz me đu po da ta ka do ko jih je do šao i da ih ne ka ko uob li či.

Ali ne ki unu tra šnji glas mu je ša pu tao da će mu bi ti po treb no vi še od sat vre me na da do đe do isti ne. „Su tra. Raz go va ra će mo o to me su tra. Svi ma nam je po treb na sve tlost“, re če u se bi.

Pr va ju tar nja sve tlost do če ka ga na po lju. Dan te se okre nu. Oštri obri si cr kve sa da se vi de sa vr še no ja sno. Po sto ji ne što iz o-pa če no u tim zi di na ma. Kao da su ru ke ko je su to zda nje pre o-bra ža va le svih ovih ve ko va osta vi le u ka me nim blo ko vi ma obe-lež je sop stve ne zlo be. „Sud bi na osta vlja svoj trag na me sti ma, kao i u ljud skim ži vo ti ma“, po mi sli. A gra đe vi ne, kao i ži vo ti, mo gu bi ti stvo re ne za zlo.

Ho će da bu de sam. Mo ra da se na di še, u na di da će mu va-zduh ubla ži ti gr če ve. Po mi sli na ne ve li ku za li hu je di ća ko ju ču va u će li ji, ali sum nja da će mu ta ko ma la ko li či na ubla ži ti bol. U ove ra ne ju tar nje sa te te ško je pro na ći otvo re nu tra var-sku rad nju.

Pri se ti se jed ne svo je jav ne od lu ke ko ju je do neo ne dav no, dok je uče stvo vao u ra du Sa ve ta sto grad skih ve li ka na. Od u-vek se po no sio svo jim pam će njem. Čak bi i sa da bio u sta nju da od re ci tu je ce lu Enej i du. Kao da još i sad pred so bom ima tu od lu ku. „Uz odo bre nje pri o ra Ce ha le ka ra i tra va ra... maj sto ru Te o fi lu Spro vi je ri ju, le ka ru i tra va ru, ro đe nom u Sve tom Jo va-nu Akri skom, oda kle je i po re klom... iz da je se do zvo la za otva-ra nje rad nje...“

Za ve ra Tre ćeg ne ba 31

Rad nja i ra di o ni ca u Uli ci Lun ga, bli zu Rim ske ka pi je.* Iz-vu kao bi ga iz kre ve ta. U su šti ni taj čo vek mu pri lič no du gu je. On je pri or, mo že da pre kr ši po li cij ski čas. On mo že sve. A pri tom je i član Ce ha le ka ra i tra va ra. Brat po za ni ma nju ši rom bi mu otvo rio vra ta.

Lek... lek i ma lo či stog va zdu ha, i us peo bi da sa vla da bol.

Šet nja do Rim ske ka pi je ni je mu pri ja la kao što se na dao. Sa da već kao da su mu sve te le sne teč no sti po mah ni ta le. Ose ća se is-cr plje no, a ko sa i bra da su mu mo kri od zno ja. Shva tio je da se iz gu bio u klu be tu uli či ca ko je su se gra na le po put pa u či ne iza cr kve Sve tog du ha, od mah po sle ka pi je.

Na ćo šku jed ne uli či ce su da ri se s tr bu ša stim sve šte ni kom ko ji je za di ha no hi tao u su prot nom sme ru, s bo le snim iz ra zom čo ve ka če sto pri nu đe nog da pri be ga va le ko vi ma i tra var skim na-pi ci ma. Uči ni mu se da sve šte nik že li da ga iz beg ne, a pri me ti i tra čak stra ha u nje go vom spu šte nom po gle du.

„Ov de ne gde po sto ji tra var ska rad nja. Gde?“, uz vik nu pe snik pre pre čiv ši mu put i po gle dav ši ga za kr va vlje nim oči ma.

Sve šte nik pre ble de. Sum nji ča vo po gle da Dan te o vu odo ru, a po tom i nje go vo iz be zu mlje no li ce. Dan te is pra vi ka pi cu i pre vo-je na odo ri, a po tom po vi še nim gla som po no vi pi ta nje.

„Ta mo... le vo. Čim se skre ne iza Fon ta ne smr ti...“, pro mu ca ovaj po ka zu ju ći mu pra vac drh ta vom ru kom.

Dan te se uda lji, za do vo ljan uti skom ko ji obe lež ja nje go vog zva nja osta vlja ju na nje go ve su gra đa ne. Po no vo se okre nu ka ko bi po gle dao sve šte ni ka ko ji se žur no uda lja vao, sre ćan što je ute-kao lu da ku ob u če nom po put pri o ra.

U ho du se ne pre sta no sa pli tao po ne rav noj kal dr mi. Sa da ga to li ko pro ba da u sle po oč ni ca ma da mu se po vre me no za mra ču je pred oči ma, ta ko da mu se raz ro va na uli ca uka zu je u ne ka kvoj * U to skan skim sred njo ve kov nim gra do vi ma, čest na ziv grad ske ka pi je oda kle po či nje put ka Ri mu, tj. ka ju gu. (Prim. prev.)

Đu lio Le o ni32

iskri ča voj ma gli. Ni on sam ne bi umeo da ka že ka ko je us peo da stig ne do fon ta ne od si vog ka me na nad ko jom se uz di žu osta ci ne ke rim ske sta tue. Ras pa da nje i ne mar raz je da li su ve ko vi ma li ce mer mer ne že ne pre tvo riv ši ga ko nač no u za stra šu ju ću ma-sku. Sa gnuo se da po pi je gu tljaj le de ne vo de.

Po tom na tre nu tak se de na ivi cu fon ta ne, ka ko bi do šao do va zdu ha. I ov de se smrt, svo jim sle pač kim po gle dom, nad vi ja iz nad nje go vih le đa i mi lu je ga, po put ka kve zle ću di.

Ka kva neo bič na ide ja, tra var ska rad nja na ta kvom me stu. Ili je mo žda u osno vi ta kvog iz bo ra ne ka taj na mu drost? Le če nje i Smrt, ne raz dvoj ni po put dva li ca iste me da lje u ge o gra fi ji ovog gra da, kao što i ina če je su u ge o gra fi ji ži vo ta.

Pre šav ši još ne ko li ko ko ra ka uli com ko ja je tu po či nja la, on iz-da le ka pre po zna na jed nim vra ti ma obe lež ja Ce ha le ka ra i tra-va ra. Pre pe ša či pre o sta lu raz da lji nu kao u snu.

Iako je ra no, rad nja je već otvo re na. Is pod vra ta na zi re se le-lu ja va sve tlost, kao da se ne ko še ta po pro sto ri ji sa sve tilj kom u ru ci.

Me sto iz gle da neo bič no, po put bi bli o te ke. Zi do vi se pro sto ne vi de od po li ca s pra vil no ras po re đe nim te gla ma i po su da ma od sta kla i ra zno boj ne ke ra mi ke. Na ve li kom pul tu na sre di ni, pre kri ve nom mer mer nom plo čom na re đa ni su ava ni ra znih ve-li či na, od ka me na, bron ze i dr ve ta, te niz gorionika na ko ji ma se pu še lon či ći i ba kar ne po su de za de sti la ci ju is pu šta ju ći bla gu mi ri snu pa ru. Na dnu jed ne peć ni ce od ne sa go ri vog ma te ri ja la vi di se slab cr ven ka sti od sjaj.

Za pul tom pe snik ugle da čo ve ka, nje go vih go di na re kao bi, ka ko ga, usred sre đen na tu ca nje su vih tra va u ava nu, ra do zna lo po sma tra. Mr šav, ko se cr ne kao ugalj i tam nih oči ju, bla go iz du-že nih kao kod is toč nja ka. Po gled mu je živ i pa me tan, a po me-ra se po put mač jeg. Ze ni ce mu, pod sve tlo šću fe nje ra na pul tu, po sta ju bla go sve tlu ca ve.

Za ve ra Tre ćeg ne ba 33

„Go spa ru, ka ko mo gu da vam po mog nem?“, upi ta ga, po što je po gnuo gla vu u znak po zdra va. Dok je po me rao gla vu, sve-tlost ot kri du bo ke bo re na nje go vom če lu.

Ume sto da mu od go vo ri, Dan te se osvr nu oko se be. Pri me ću-je se u toj pro sto ri ji pri ja tan ose ćaj za sklad i red, za rav no te žu ob li ka i lo gi ku u ko ri šće nju pro sto ra.

Odah nu. Ni je za vr šio u ja zbi ni ka kvog pre va ran ta. Ov de si ja sve tlost zna nja i pe čat mu dro sti no ve na u ke. Ovo me sto za i sta iz gle da kao sim bol no vog vre me na, ja sno će mi sli ko ju za stu pa ra zum, u skla du sa uče nji ma Pa ri ske ško le. Ovo me sto je... da, mo der no.

„Ko ren je di ća i glog u pra hu. I čaj od maj či ne du ši ce, bi ber u zr nu i ko ru od sve že vr be“, ko nač no pro zbo ri.

Ovaj ga je pa žlji vo po sma trao i mir no na sta vljao da tu ca u ava nu. Kao da raz mi šlja o zna če nju te na rudž bi ne. „Neo bič na vam je te kom bi na ci ja. Kao da isto vre me no že li te da zgr či te i opu sti te svo ju utro bu. A či ni mi se i da ni ste sve sni ko li ko je je-dić opa san. Ko vam je pre pi sao taj re cept?“ U tom do du še lju ba-znom gla su ose ća la se ne ve ri ca.

„Ja sam Dan te Ali gi je ri, grad ski pri or“, gru bo od go vo ri pe-snik. Na tre nu tak mu se uči ni da će umre ti pred no vim na le tom bo la. „A ta ko đe sam maj stor tra var i po zna va lac le kar ske ve šti ne. Vr lo do bro znam da je dić mo že da bu de smr to no san...“ Dok je go vo rio, pri bli ži se pul tu i uze u ru ke bron za ni avan. „Ne na me-ra vam da se ubi jem, već da uz po moć le ka olak šam iz la zak žu či iz ži la, ka ko bi od ne la bol i oti šla pri rod nim pu tem. Da kle, daj te mi te pro kle te tra ve, pre ne go što vas uhva tim za gu šu!“ Od mah se po ka ja zbog tog tre nut ka be sa i br že-bo lje spu sti ru ku.

Tra var je pa žlji vo pra tio ovo te skob no iz la ga nje. Ni je de lo-vao uvre đe no zbog nje go vog dr skog to na. Šta vi še, iz gle dao je za do volj no. „Dan te Ali gi je ri?“, re če ši re ći ru ke. „Kad bi ste sa mo zna li ko li ko me ra du je va ša neo če ki va na po se ta! Vi, maj stor pe-snič kog iz ra za, u mo joj rad nji! Ne se ća te me se? Ja sam Te o fi -lo Spro vi je ri. Upo zna li smo se za vre me stu di ja, pre ne ko li ko

Đu lio Le o ni34

go di na, u Bo lo nji... ne se ća te se“, po no vi s trač kom raz o ča ra nja u gla su, vi dev ši ga za mi šlje nog.

Dan te se ni če ga ne se ća. A u gla vi ko ju raz di re bol to ime pro-bu di ne ki da le ki od jek. Od pre mno go go di na, dok je za vre me svo jih krat kih stu dent skih da na pi sao lju bav ne sti ho ve po sve će-ne Be a tri či. „Da... sad se se ćam. Opro sti te mi. Bol mi je po mra-čio cr te va šeg li ca.“

Na dao se da će se tra var za do vo lji ti tim re či ma. Ali ovaj mu se, ume sto da se okre ne pre ma po li ca ma pre kri ve nim le ko vi ma, još vi ši pri bli ži. „Ka kva je pri ro da bo le sti ko ja vas mo ri?“, upi ta ga, ne ski da ju ći po gled s nje ga kao da kroz vra ta nje go vih oči ju po ku ša va da pro dre u nje go vu pat nju.

„Cr na žuč, raz li ve na po ve na ma. Ume da mi za pa li če lo po-put go ru će la ve“, je dva od go vo ri Dan te.

Te o fi lo ve oči neo če ki va no sev nu še. „Mo žda imam ne što za vas... je dan no vi lek“, re če. Iz gle da lo je kao da je sre ćan što ima pri li ku da po mog ne ta ko ugled noj oso bi i da isto vre me no po ka-že svo je le kar sko ume će. „Uzdaj te se u me ne, go spa ru Ali gi je ri, i do zvo li te mom oskud nom zna nju da pri do ne se jed no skrom-no zrn ce va šem ogrom nom zna nju.“

U jed nom uglu rad nje sta jao je ve li ki san duk od pu nog dr-ve ta, s uglo vi ma oja ča nim me tal nim po ko vi ma i po klop cem za-man da lje nim ka tan cem s dvo stru kom bra vom, po put san du ka naj ve ćih me njač ni ca u Fi ren ci. Tra var iz jed nog or ma ri ća iz vu če dva gvo zde na klju ča, pri bli ži se oko va nim vra ta šci ma i gur nu je dan ključ u gor nju bra vu.

Iako su mu gr če vi sa da za ma glji va li vid, Dan te je ipak za di-vlje no po sma trao to re mek-de lo me ha ni ke. Bra va je osmi šlje na ta ko da je po treb no na iz me nič no okre nu ti klju če ve da bi se otvo-ri la, pr vi ključ je dan put, a po tom gur nu ti i dru gi i okre nu ti ga u su prot nom sme ru, neo gra ni čen broj pu ta ka ko mu se uči ni.

Ko nač no skri ve ni žleb bra ve kvrc nu i oslo bo di če lič nu ku ku ka tan ca, a Te o fi lo otvo ri te ški po klo pac san du ka.

Pe snik sa svog me sta ni je mo gao ja sno da vi di šta se na la zi unu tra. Uči ni mu se da tra var na mer no za kla nja san duk te lom.

Za ve ra Tre ćeg ne ba 35

Je di no je us peo da na dnu san du ka uoči sve žanj pa pi ra ve za nih vrp com, i na jed noj dr ve noj po li ci am pu lu po put vr ča vi na, s ne kom ze len ka stom tečnošću, sko ro do vr ha pu nu i za tvo re nu me tal nim če pom.

„Evo le ka o kom sam vam go vo rio. Lek pro tiv sva kog bo la ko ji mu či ljud sko te lo. Ovaj ne pen te po be đu je čak i du šev nu pat-nju“, ob ja sni mu Te o fi lo dok je za tva rao san duk.

Ve o ma je bri žlji vo spu stio am pu lu na pult. Dan te je ve ro vao da zna o če mu je reč. Čak se i u Fi ren ci pri ča o tra vi ko ju su u Evro pu do ne li kr sta ši po po vrat ku iz pre ko mor skih ze ma lja. Tu tra vu na zi va ju tra vom Ubi ca, ozlo gla še nih sled be ni ka Star ca iz pla ni ne;* u sta nju je da uspa va ču la i da smi ri stra sti, da iz bri še uspo me ne i zna nje, o njoj su pi sa li Sta ri Gr ci, a zva li su je lo tos. Zna da se ko ri sti i u Fi ren ci.

„Mi slim da po zna jem vaš lek, go spa ru Te o fi lo, ali ne ve ru jem da je de sti lo va ni lo tos naj bo lja te ra pi ja za smi ri va nje us ko me ša-nih te le snih teč no sti.“

„A ne, go spa ru Dan te, ovaj lek ni je spra vljen od li bij skih tra-va“, od vra ti tra var, ta jan stve nog li ca. Dan teu se na tre nu tak uči ni da tra var ne že li ni šta vi še da ka že, ali se ipak od va ži. „Mno go se da lje na la zi ze mlja iz ko je po ti če. Ne sti že nam s ja lo vih ma var-skih pe šča nih pro stran sta va, već iz ras ko šnih pre de la ze mlje u ko ju ni Alek san dar Ve li ki ni je kro čio. Pre dve go di ne u Ale pu** je dan put nik mi je po klo nio ovu ma lu ko li či nu ko ju ov de vi di te. Imao je kod se be i dra go ka me nje i svi lu, ali je nje go vo naj ve će bo gat stvo bi lo ovo. Re kao mi je da se na je zi ku lju di ko ji su ga pr vi ot kri li zo ve šan du.“

„A od če ga se sa sto ji?“* Mar ko Po lo (1254–1324), pr vi Evro plja nin ko ji je opi sao Ki nu i ze mlje Da le kog is to ka u svom de lu Il Mi li o ne, ko je je kao za ro blje nik u Đe no vi dik ti rao Ru sti ke lu iz Pi ze, go vo ri o le gen di o star cu iz pla ni ne, Alo di nu, ko ji je u jed noj do li ni iz me đu dve pla ni ne na pra vio naj lep ši vrt na sve tu i svo je sled be ni ke, uz po moć ha ši ša i opi ju ma, dr žao u ube đe nju da ži ve u ra ju. (Prim. prev.)** Grad u Si ri ji. (Prim. prev.)

Đu lio Le o ni36

Te o fi lo ne od go vo ri od mah, de lo vao je za mi šlje no.„Re kli ste da taj lek ni je lo tos, već da do la zi iz da le kih kra je-

va“, po no vi Dan te. U nje go voj gla vi već se ro di la no va pret po-stav ka. „Mo žda je reč o... me ko ni ju mu?“

„Me ko ni ju mu?“, spo ro po no vi tra var.„O so ku ko ji se do bi ja od is toč njač kog ma ka, o kom pi še Pli-

ni je Sta ri ji. O so ku ko jim je ve li ki im pe ra tor Mar ko Aure li je ubla ža vao svo je mu ke i dr žav ne bri ge.“

„Vi dim da je va še zna nje na vi si ni va še sla ve, go spa ru Ali gi-je ri“, od go vo ri škr to tra var, s neo d re đe nim iz ra zom na li cu. „To je mo je naj ve će bo gat stvo. Naj taj ni je. A uči ni će te mi čast uko li-ko sa da vi od nje ga iz vu če te ko rist.“

Iz vu kao je iz jed ne la di ce sta kle nu cev či cu, otvo rio po su du, usi sao u cev či cu ma lu ko li či nu sa dr ža ja, a po tom ga pre suo u am pu li cu. Dok su se sli va le niz sta klo, ka pi kao da su bli sta le, a sna žan mi ris ši rio se pro sto ri jom.

Sa vla dav ši po sled nje trač ke sum nje, pe snik pru ži ru ku. Po no-vo ga sna žno pro ba da u gla vi. Spre man je na sve, sa mo da po be di bol. Ali Te o fi lo kao da još ni je spre man da mu pre da am pu lu.

„Pri dr ža vaj te se sle de ćih do za, či ja je tač nost re zul tat pa-žlji vog i po ne kad po gub nog is pi ti va nja po sle di ca na ljud skom te lu. De set ka plji ca iza zi va ju oba mr lost i smi ru ju i naj sna žni ji bol, po put bo la u zub nim šu plji na ma, ušnim ka na li ma i mo žda-nim vi ju ga ma, kao u va šem slu ča ju. Sa dva de set ka plji ca ljud-ski um to ne u bu ni lo si lo vi tih pri vi đe nja. Ko pre na ko ju je Bog ras pro stro pre ko na ših naj stra šni jih sra mo ta ce pa se i hla dan ra zum pro di re u car stvo du še. Um sti če bo go hul nu pro ro čan-sku spo sob nost ne na dah nu tu Bo gom, već ze le nom ne ča sti vom tečnošću ko ja ga je po škro pi la. Uz bu đe nost je u ovom sta nju to li ka da bi hi rurg svo jim skal pe lom ili ubi ca svo jim se či vom mo gao da ras ko ma da te lo čo ve ka u bu ni lu a da ga ne pro bu di iz nje go vih pri vi đe nja.“

Dok je tra var go vo rio, ime sme še od je ki va lo je u pe sni ko voj gla vi.

Za ve ra Tre ćeg ne ba 37

„Da se ne pla šim be sa Sve te in kvi zi ci je, re kao bih da su pra-o ci čo ve čan stva str gli šan du s gra na dr ve ta Do bra i Zla“, na sta-vi tra var. „Slo bod no se vra ti te u svoj ko nak i uzmi te lek u skla-du s mo jim uput stvi ma. Do de vet sa ti vaš bol će u pot pu no sti umi nu ti.“

„A vi še od dva de set ka plji ca?“, upi ta Dan te. Već je znao od go vor.„Ne moj te to či ni ti. Ni ka da. Vi še od dva de set ka plji ca mo žda

otva ra vra ta ra ja, ali ni ko ni ka da ni je vi deo raj za ži vo ta. Sve iz-nad te do ze vo di sa mo u smrt.“

Dan te se vra tio u ma na stir cr pe ći po sled nje trač ke sna ge. Na ula-zu u ma na stir sve tog Pje ra ne ma ni ko ga, čak ni na ste pe ni ca ma. Kao da je po sle ove pa kle ne no ći iš če zla i stra ža. Po što je žur no sti gao do svo je so be, si pa de set ka plji ca tečnosti u šo lju vo de. Ali po tom do da de još pet, pre ne go što se, ne ski nuv ši ode ću, is-pru ži na vi so ki san duk ko ji je slu žio kao kre vet. Na da se da su Te o fi lo ve re či isti ni te.

U po čet ku ni je ose tio ni šta po seb no. Pr va ju tar nja sve tlost rav no mer no do pi re kroz pro zor. Sa mo je bu ka sa uli ce ne ka ko pri gu še na, kao da je ne ko pro stro pli ša ni te pih po ka me nom ploč ni ku. Do nje ga sti žu ne ra zu mlji ve re či, ne ko ne raz go vet no do šap ta va nje. Kao da su se svi ulič ni pro la zni ci me đu sob no usa-gla si li. Iz ve sno se po gra du već ra ši ri la vest da tu ži vi Dan te Ali-gi je ri, fi ren tin ski pri or.

Ose ti neo če ki va nu že lju da se nag ne kroz pro zor svo je so be ka ko bi im za hva lio, ali ose ća stra ho vi tu sla bost. Udo vi ga ne slu ša ju. Ce lo nje go vo te lo kao da se sve lo sa mo na ostr vo uma, okru že no us ko me ša nim mo rem ni če ga, na hri di nu na mor skoj pu ta nji ko ju su odav no na pu sti le sve la đe, ko ju su na pu sti le čak i si re ne.

Ne bi umeo da ka že ko li ko je tra ja la ta pot pu na ti ši na. U sle-po oč ni ca ma ču je pri gu še no sik ta nje kr vi. Sve te le sne teč no sti mah ni ta ju u nje mu. Pri či nja va mu se po vre me no da je na ru bu

Đu lio Le o ni38

ogrom nog vo do pa da ko ji se stro va lju je ka utro bi ze mlje. Nad ja-ča va ga tut nja va sop stve nog te la.

Po tom iza vra ta za ču ti ho tap ka nje no ga ma. Lju di se oku plja-ju, ali se tru de da bu du što ti ši, pri gu šu ju ru kom vla sti ti glas ka ko ga ne bi uz ne mi ri li. Ali već je ka sno, na po lju ga če ka ju kar di na-li ko ji tre ba da do đu i sa op šte mu ka da će se odr ža ti iz bo ri. Mo-žda mu već ra de iza le đa? Za što ga ni su po zva li na kar di nal sku skup šti nu? Pa ipak, on je taj ko ji tre ba da od lu či ko će bi ti Bo-ni fa ci jev na sled nik. Šta vi še, pa stir ska pa li ca bi će po nu đe na baš nje mu, mi lje ni ku ne be sa...

„Uđi te već jed nom!“, po vi ka ka tre pe ra vim vra ti ma, dok se splet od ble sa ka ne mir ne sve tlo sti pro bi ja kroz pro re ze. Iz me đu dr ve nih da sa ka sve se ja sni je vi de ona uža re na slo va, slo va smr-ti, „IIICOE“.

Sve tlost se uvla či kroz sva ki pro rez oko vra ta. Po tom pra snu uz ble sak mu nje, a vra ta se za vr te še oko šar ki. Vrh vul ka na, ili sa mog pa kla, nad vio se nad nje go vom so bom. Jed na mrač na pri li ka, ko ja za kla nja sve tlost, pri đe spo rim ko ra ci ma Dan te o-vom kre ve tu.

Že na u ši ro koj tu ni ci od be le, ze le ne i cr ve ne svi le, či je se ljup ke obli ne na zi ru is pod ve la kroz ko ji se pro bi ja za sle plju ju ća sve tlost. I da lje mu se pri bli ža va, a on da no ga ma do ta če kre vet, na šta pe snik ose ti to pli nu te la ko je se, ski da ju ći sa se be ode ću i pri no se ći svo je kri lo nje go vom li cu, nad no si nad njim.

Ta da to kri lo ot kri pro rez ko ji ga mu či, tu kr va vu, ne či stu po-se ko ti nu. Kao da se oko že ni nog li ca po ja vi buč na pra šu ma, a klu be sik ta vih zmi ja ob ru ši se ka Dan teu, ko ji po ku ša da ustuk-ne us pra vlja ju ći se i na sla nja ju ći uz za gla vlje kre ve ta, kao u že lji da se sto pi sa zi dom iza se be ne bi li ute kao pa kle nom bi ću što ga go ni.

Me du zi ni kap ci, una ka že ni od gu be, po la ko su po če li da se po di žu, dok je stra ho vi ti vri sak raz di rao ti ši nu i po put ma lja tu-kao nje gov mo zak.