RAZGOVOR: BRANISLAV LEČIĆ, KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA DEMOKRATSKE STRANKE

Hoću da vaskrsnem Demokratsku stranku

Uvodna reč glavnog urednika

Kome je danas do pokojnog francuskog predsednikaMiterana? I nekih zanimljivih delova njegovebiografije: politički početak obeležilo mu je pripadan-

je katoličkoj nacionalističkoj desnici, da bi na vlast došao kaošef Socijalističke partije. Miteran je, kasnije, učešće u nekimkonzervativnim desničarskim pokretima pripisao miljeu svojemladosti. Pratio je radikalni ekonomski program, pa ga ukidao,izazvavši veliko siromaštvo, da bi iza njegove vladavine ostaonajdublji jaz između bogatih i siromašnih u istoriji Francuske.Svašta je radio da bi opstao na vlasti. Pravio je kohabitacije sakomunistima, radikalnom levicom, desnicom; smenjivao pre-mijere, ušao u istoriju s prvom ženom koja je postala premijerFrancuske, Edit Kreson… Započeo je više velikih arhitekton-skih projekata, koji su postali poznati kao „Veliki projekti

Fransoa Miterana“, među kojima su Piramida u „Luvru“,Tunel ispod Lamanša, Kapija Defansa, Opera „Bastilja“… Alijedan detalj iz njegove biografije se, slučajno ili ne, retko pom-inje. U pripremi osvajanja drugog mandata iz specijalne„afričke ćelije“ u predsedničkoj Jelisejskoj palati (zadužena zasavetovanje šefa države prilikom povlačenja strateških poteza)stigao je odličan predlog – naseliti iz francuskih kolonija kri-tičan broj ljudi koji će na predsedničkim izborima biti zahval-ni birači. I bi Miteranov drugi mandat.

Svaka veza sa našim prilikama je slučajna, a i ne mora biti...U ove četiri novinarske decenije naučio sam da se, često, u

vesticama „ćoškarama“ može pročitati više no iz „peškir“ tek-stova. U desetak redova pod naslovom „Zaustavljenimigranti“ saznajem da je na prelazima Batrovci i Kelebija

otkriveno 11 ilegalnih migranata u turskom kamionu. I, naradost Hrvatske i Mađarske – vraćeni su u Srbiju. U sigurnuevropsku migrantsku kuću.

U prošlom uvodniku nagovestio sam nevolje sa prisustvomkosovskih karatista na EP u Novom Sadu. Prvo je kosovskasportska delegacija zaustavljena na GRANICI SA SRBIJOMzbog DRŽAVNIH obeležja NEPRIZNATE države, da bi sezabrana ulaska ponovila i bez tih obeležja. O, kakva odlučnavlast koja vodi računa o svojim GRANICAMA – osim kad jeu pitanju prelazak granice zdravog razuma. Ali to je normal-no i prihvatljivo jer se obija samo o glavu građana ove nes-rećne zemlje. A sve u duhu one Tacitove: „Kad god vlast raste,prava (naroda) se smanjuju“.

A Miteran? Kao i Luj IV – déjà vu...

Granice i druge sumnjive stvari

BAHATOST I GLUPOSTNE POZNAJU GRANICE

Sprema li segašenje pijace

„Zeleni venac“?

OSTAVKADUŠANAVUJOVIĆA,MINISTRA KOJIJE OJADIOPENZIONERE

Srbijom se širi život na doboš

NAPREDNJAČKI ZULUM USAVRŠEN DIVLJAČKOM ULOGOM DRŽAVNIH IZVRŠITELJA

Umesto „velikog“– stručnjak Mali

Foto

:e-s

tock

age

ncz/

Dže

net K

oko

IZLAZI SREDOM � GODINA I � BROJ 22 �16. 5. 2018. � CENA 50 dinara

2 POLITIKA

Piše: Dragica B. Pušonjić

Privatni izvršitelji su, uz nadzor Brisela, u srpski pravo-sudni sistem uvedeni davne 2011, pod firmom ostvari-vanja onih načela koja građanima donose uređeniju

državu i društvo ustrojeno u duhu reda, rada i spokoja. Tu ino-vaciju je EU podržala simboličnim finansijama (1,8 milionaevra), ali je i posle sedam godina Srbija u živom blatuzarobljenog pravosuđa, sputane ekonomije, rastuće socijalnenesigurnosti. I neograničenog lova na imovinuprezaduženih građana.

O tome se povremeno čuje neka javna reč. Ovihdana Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke,najavio je da će predložiti opoziciji ukidanje pri-vatnih izvršitelja jer, jedini u Evropi, izvršavajunepravosnažne presude. Kako je naveo, ne sme sedozvoliti bahatim banditima, često nasilnim, dasprovode zulum po Srbiji zaštićeni vezom savrhom države.

„Ti ljudi su, gotovo bez izuzetka, bliski SNS-u,njihova moć je bez presedana, a mesečno zarađu-ju i više od 100.000 evra“, izjavio je Jeremić zrenjaninskojKTV. „Dobar deo te sume ide na reket SNS-u, koji ih je ipostavio.“

Dodao je da vandalski i anticivilizacijski Zakon o izvršenjui obezbeđenju iz 2016. treba promeniti tako da se izvršenjepresuda vrati sudovima, da se uvede cenzus koji će sprečitizaplenu imovine siromašnim građanima i nađe modus pokome, „bez obzira na to kakva je presuda“, na ulice neće bitiizbacivane porodice sa bolesnim članovima ili malom decom.

Iživljvanje nad sirotinjom

Boško Obradović, predsednik „Dveri“, u komentaru za našlist ističe da su upravo „Dveri“ prve javno podigle glas zbogproblema vezanih za privatne izvršitelje i da su njihoviposlanici učestvovali u sprečavanju nekoliko iseljenja građanaiz njihovih domova.

„Drago mi je da su sada ovu temu prepoznali i drugi poli-tički akteri“, kaže Obradović. „U tom smislu, svakakopodržavam ideju Vuka Jeremića, naročito kada je reč ouvođenju imovinskog cenzusa, koji bi sprečavao zaplenuimovine najsiromašnijih građana i porodica sa malom decom.Ipak, problemi sa privatnim izvršiteljima su brojni. Ne posto-ji adekvatna kontrola njihovog rada, brojne su afere u vezi saprodajom zaplenjene imovine – zbog veoma malih dugovaoduzimaju se stanovi vredni na desetine hiljada evra i prodajupo bagatelnim cenama tačno određenim ljudima, imovina seoduzima pre pravosnažnih presuda... Imamo veoma loše ure-

đen i korumpiran sistem izvršenja koji je potrebno postaviti nasasvim drugačiji način.“

Na istom fonu je Branislav Mihajlović, predsednik DJB. Onkaže da Srbija mora reformisati sistem javnih izvršitelja,sprečiti zloupotrebe i izmeniti zakonske odredbe koje imomogućavaju da se na običnim građanima iživljavaju tako štoim plene stanove za sitna dugovanja.

„Cilj javnih izvršitelja trebalo bi da bude naplata potraži-

vanja od prevaranata, onih koji varaju poverioce i tako teretsvojih dugova prevaljuju na sve građane“, objašnjavaMihajlović. „Sudski izvršitelji su ovo veoma loše radili.Takođe, izdavanje licenci za izvršitelje treba oteti od SNS-a ibilo čijeg političkog uticaja. Veliki problem kod izvršitelja jeu tome što im je država dala sudska ovlašćenja, pa umestosudova oni rešavaju o pravima i obavezama klijenata. Primerje ’Infostan’, gde izvršitelj odlučuje o izvršenju, a ne sud.“

Podaci o tome šta se, gde, od koga i zbog čega pleni nalazese u Komori javnih izvršitelja. Na internetu su, kao na tacni,poređana imena i prezimena dužnika, puna adresa njihovogstanovanja, JMBG, kome i koliki dug nisu vratili, šta im setačno od imovine oduzima, na koju svotu je procenjena tržiš-na vrednost zaplenjene imovine i po kojoj se, umanjenoj, cenita imovinap r o d a j e ,kada se igde možev i d e t i . . .Fali samofotografijad u ž n i k a .Sociološkii prav-noetički, toje atak na pravo čoveka na privatnost, koje je i te kakozaštićeno, na primer, kod izvršilaca bilo kog krivičnog dela.

Dužnicima se oduzima nepokretna i pokretna imovina, do2016. to je najčešće činjeno zbogneplaćenih komunalija, ali je odtada gro izvršenja zbog dugov-anja raznim bankama. Duga jelista stanova, kuća, zemljišta,mašina, alata i pokućstva koje suprezaduženim građanima pojelidugovi, veoma često po apsurd-noj ceni. Prema podacimaKomore javnih izvršitelja,trenutno je oglašeno 1.508javnih prodaja, od ukupno10.926 oglasa.

Kad je o nepokretnoj imovinireč, izvršitelji su ovih danaoglasili prodaju jednoiposobnog

stana od 50 kvadrata, na Voždovcu, za 27.000 evra (polovinaprocenjene vrednosti). Kako „nepokretnost nije slobodna odlica i stvari“, dužnici se iseljavaju čim stan bude prodat. UČačku je zaplenjen hektar šume i poljoprivrednog zemljišta,pa šuma ide na doboš za 600 evra, a 0,7 hektarapoljoprivrednog zemljišta za 670 evra. Poslovni prostor od844 kvadrata u Beogradu ponuđen je za 335.000 evra (polov-ina tržišne vrednosti). Zbog bankarskog duga u Novom Saduna doboš ide njiva za 1.250 evra, a u Bajmoku za 3.000 evra

porodična kuća i zemljište nakome je podignuta (1,15 ari),okućnica sa pomoćnomzgradom (3,5 ari) i njiva (2,5ara). Takođe zbogbankarskog kredita, u Vrbasuje trosoban stan od 58kvadrata („nije prazan odlica i stvari“) ponuđen za6.900 evra, u Somboru četirinjive za 6.000 evra, dok u

Novoj Pazovi porodična stambena zgrada ide upola cene(25.000 evra). Zbog duga državnom Fondu za razvoj, na lic-itaciji je kuća u Lazarevcu („nije slobodna od lica i stvari“) od135 kvadrata za 28.000 evra. U Šapcu su zbog neotplaćenogkredita na 13.400 evra licitirani: kuća od 96 kvadrata, pomoć-na zgrada (podrum, prizemlje, sprat) u osnovi 55 kvadrata,pomoćna zgrada od 59 kvadrata, sedam ari zemlje, voćnjak od11 ari. Slično je u Kruševcu, Leskovcu, Čačku, Vranju idrugim mestima.

Duguješ, šta će ti kauč!

Kada je reč o pokretnim stvarima, građanima se oduzimajuvozila iz praistorije, traktorske prikolice, drljače, plugovi,pokućstvo. Zbog duga šabačkom vodovodu licitirana je i „zas-tava 101“ za 175 evra. U Valjevu „golf dvojka“ za 145 evra.Iz jedne kuće u Zaječaru, zbog bankarskog duga, prodata sudva televizora, zamrzivač (23 evra), veš-mašina (52 evra) iusisivač (11 evra). U Boru su zbog neplaćenih komunalija

Beogradski nedeljnik. Izlazi sredom � Godina prva, broj 22 � Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju � Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 � Direktor: Sunčica Stanojević � Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 � Email: glasbeogradski@gmail.com � Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić � Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

� Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković � Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Vidosav Stevanović, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković � Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednik: Nikola Stanković Lektura: Zorica Antonijević � Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Beogradski glas, 16. maj 2018.

Srbijom se širi životNAPREDNJAČKI ZULUM USAVRŠEN DIVLJAČKOM ULOGOM DRŽAVNIH IZVRŠITELJA

Sirotinjo, i vlasti si teška

Pre dva meseca, povodom Svetskog dana socijalne pravde, zaštitnik građanasaopštio je da nam je stopa siromaštva 25,5 odsto. Prvi smo na toj listi upoređenju sa zemljama EU: u zoni relativnog siromaštva četvrtina građanamesečno prihoduje 15.400 dinara. Sa primanjima nižim od 11. 647 dinara podomaćinstvu 2016. godine imali smo 7,3 odsto stanovništva (apsolutno siro-maštvo), a u ekstremnom siromaštvu je 3,6 odsto populacije. U riziku od siro-maštva je 25,4 odsto građana, a čak 38,7 odsto je u riziku od siromaštva i soci-jalne isključenosti.

�Ti ljudi su, gotovo bezizuzetka, bliski SNS-u, njihova moć je bez presedana,a mesečno zarađuju i više od100.000 evra

dužniku zaplenjeni televizor, veš-mašina, sto i četiri stolice,kauč, dvokrilni orman i usisivač. „Zainteresovana lica moguvideti pokretne stvari koje su predmet prodaje na adresiizvršnog dužnika (objavljena je na internetu, prim. aut.) svakogradnog dana od 12 do 13 časova, a što je izvršni dužnik podpretnjom zakonskih posledica u obavezi da dozvoli“, piše uzaključku o javnoj prodaji, koji je tipski u izvršnom postupku.

Druga borska porodica je, takođe zbog komunalnog duga,ostala bez televizora, mikrotalasne, zamrzivača, frižidera, veš-

mašine i usisivača. Domaćinstvu u Barandi su, zbog dugaMinistarstvu poljoprivrede, zaplenjeni traktor, elevator zakukuruz, auto-prikolica i mešalice za beton. U Valjevu jebankarski dug na jednoj adresi pojeo: jedan viseći deo kuhinje,sudoperu sa radnom površinom, ugaonu štofanu garnituru, tele-vizor, muzičku liniju, komodu, dva taburea, jedan stočić metal-staklo, trosed, fotelju, komodu drvo-staklo, štofani dvosed,trpezarijski sto i šest stolica. U Inđiji su, na ime bankarskogpotraživanja od 1.400 evra, prodati veš-mašina i dva televizorapride.

Koja je imovina prezaduženih građana zaštićena od zaplene,odnosno, šta izvršitelji ne smeju uzeti iz domaćinstva bez obzi-ra na visinu dugovanja? Zakonska zaštita dužnika je do te mererestriktivna da je faktički nema. Naime, zapisano je da sezemljoradnicima mora ostaviti „do deset ari poljoprivrednogzemljišta“, ali se i to može oduzeti ako postoji hipoteka ili zalo-ga. Kad je o građanima reč, izvršitelji ne smeju da zapleneodeću, obuću i druge predmete za ličnu upotrebu, posteljinu,posuđe, neimenovani „deo nameštaja koji je potreban domaćin-stvu“, šporet, frižider, peć za grejanje, hranu i ogrev za tri mese-ca. Takođe, nema zabrane na celokupnu mesečnu zaradu ilipenziju. Država je zaštitila ordenje, medalje, ratne spomenice,druga odlikovanja i priznanja, lična pisma, rukopise i porodične

fotografije. Nadrealno deluje zabrana zaplene kućnog ljubimcakad se zbog naplate dugovanja iz kuća odnose šporeti, veš-mašine, zamrzivači, kreveti...

Za Željka Jurića, uglednog advokata iz Beograda, ovakavpropis je zakon o žrtvama tranzicije.

„To je način na koji se žrtve tranzicije lišavaju imovine, soci-jalne perspektive i mogućnosti da napreduju u životu“, smatraadvokat Jurić. „U američkom ustavu postoji pravo na sreću, aako ti to država ne omogućava, već reguliše urušavanje prava

građana i njihove imovine, onda je tozakon i o stvaranju žrtava tranzicije i ožrtvama tranzicije. To potvrđuje soci-jalna struktura dužnika. Građani kojinemaju para da plate komunalije su unajnižem socijalnom položaju, ali senjihov dug uvećava kroz troškoveizvršenja, kamate...“

Neopravdano je uska lista stvari kojesu izuzete od zaplene, ocenjuje Jurić iodbija da predloži šta bi u njoj sve

moralo da bude. Kaže da je to pitanje praga siromaštva, koji bitrebalo da reguliše država.

I Tramp je bankrotirao

„Poverioca interesuje samo novac, a državu bi trebalo da zan-imaju interesi i poverioca i dužnika“, naglašava Jurić. „Akoimamo socijalnu državu, onda ne možemo stare ljude izbacitina ulicu. Ključ je u tome što se niko ne bavi delotvornim pravn-im lekom koji bi efikasno zaštitio dužnika. To je najjednos-tavnije objasniti kroz nedavni primer žene koja je imala stanprekoputa Crkve Svetog Marka u Beogradu, ali je neko uz fal-sifikat o vlasništvu nad njenim stanom uzeo kredit od 150.000evra, pa banka prodaje njen stan. Umesto dase izvršenje obustavi čim je policija podnelakrivičnu prijavu zbog falsifikovanja,izvršenje je nastavljeno, a sud sporo radi uparnici koju je povela oštećena vlasnicastana. Njoj će na kraju, jednoga dana, drža-va nadoknaditi štetu, ali tim novcem onanikada više neće moći da kupi takav stan iživot joj je trajno promenjen.“

Nije sporno da dugovi moraju da budu

plaćeni, zaključuje advokat Jurić, ali kad smo pod sankcijama30 godina, a sankcije traju i danas, onda država mora da vodiračuna o socijalnom položaju ljudi, umesto da se razara nacija.

Uprkos neverovatnom siromaštvu u novijoj istoriji, država nagrađane svaljuje teret upropašćene ekonomije, korupcije, krim-inala, nezaposlenosti... U toj funkciji se dokazao i surovi,pravno defektni propis o izvršenju, koji služi vlastima da sebave statistikom, brzim okončanjem postupaka i da mašupodacima o smanjenom broju predmeta, bez brige o posledica-ma olako sprovedene brzine. I bez osvrtanja na nemogućnostigrađana da zaustave jednom pokrenuti točak izvršenja, iako upraksi poverioci veoma često nemaju čistu pravnu situaciju(npr. višestruka prodaja jednog stana).

Dok u svetu propise o kreditiranju građana prate propisi orešavanju problema prezaduženih, Srbija je među malobrojn-im zemljama bez takve kontrateže. Još se priprema zakon oličnom bankrotu, ali iskustvo ukazuje na to da je veliko pitan-je kakvog će kvaliteta biti. Skandinavske države imajuzakonski rok u kome se, pod vođstvom tutora za imovinu,građanin izvodi iz prezaduženosti i dovodi na „finansijskunulu“ čak i kad ne otplati ni mrvu duga. Za vreme tutorstvane može da ide na letovanje u inostranstvo, ne oslobađa sealimentacije, ali zakoni ne dopuštaju poveriocu da atakuje nauslove za život dužnika (od krova nad glavom do struje iliveš mašine), zato što socijalno-ekonomska regeneracijapojedinca donosi dobit i državi. Srbija je pružala takvu zašti-tu građanima, istina - u 19. veku! U jeku navale na kupovinukuća u Floridi zato što ne mogu biti zaplenjene, dok se pamtebankroti Donalda Trampa koji nisu remetili njegov dolazakza kormilo SAD, naše ekonomski iznureno građanstvo, pos-ramljeno i poniženo, iz komšiluka vraća sakrivene usisivačeili radne stolove svoje dece čim prođe pošast zvana državniizvršitelj.

3�Izvršitelji ne smeju da zaplene: odeću, obuću i druge predmete za ličnuupotrebu, posteljinu, posuđe, neimenovani „deo nameštaja koji je potrebandomaćinstvu“, šporet, frižider, peć za grejanje, hranu i ogrev za tri meseca!!!

Beogradski glas, 16. maj 2018

na doboš

�Imamo veoma loše uređen ikorumpiran sistem izvršenjakoji je potrebno postaviti nasasvim drugačiji način

�Cilj javnih izvršitelja trebalo bi dabude naplata potraživanja od prevaranata, onih koji varajupoverioce i tako teret svojih dugova prevaljuju na sve građane

4 POLITIKABeogradski glas, 16. maj 2018

RAZGOVOR: BRANISLAV LEČIĆ, KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA DEMOKRATSKE STRANKE

Razgovarali: Milan Bečejić, Radenka Marković

Glumac Branislav Lečić jedan je od kandidata zanovog predsednika Demokratske stranke. Novilider demokrata biće izabran na izbornoj skupšti-ni DS-a 2. juna, a na listi kandidata biće iGordana Čomić i Zoran Lutovac.

Nova uloga za koju se Lečić kandiduje drugačija je od onih pokojima ga znamo. A njih je toliko i toliko su raznolike daimena predstava, filmova i serija u kojima je igrao asociraju

na sve najbitnije odrednice i međaše naše stavrnosti. Zato smo i pitan-ja koncipirali tako da se u svakom od njih nalazi ime jednog dela ukome je glumio. Pa i prvo koje se tiče njegove kandidature za mestopredsednika Demokratske stranke.

Šta mislite da vas preporučuje za taj, u ovom trenutkuvrlo nezahvalan posao u kom se nazire samo sudbina„Prometeja u okovima“?

Ima tu mnogo sličnosti i istine. Prometej je čovek koji je odboga, boga Zevsa dobio svetlo, on je kao lučonoša koji trebada donese vatru ljudima. To je pitanje svetla i strasti. Mislimda život, kad pristaneš da je sve mimo tvoje moći, postaje pot-puno besmislen i zato hoću da se borim. Ja Srbiju doživljavamkao sopstvenu kuću, kuću moje dece i svih građana Srbije, ilogično je da se ne mirim sa sadašnjim stanjem. Može Srbijai mnogo više i mnogo bolje. Tu Demokratska stranka može imora da učini dosta. Njen program je odavno zapisan, dešava-lo se da se od njega na momente odalji, što smo skupo platili,ali sada je vreme da se opet vratimo svojoj suštini i dokažemoda smo okupana organizacija koja je u stanju da osnivačkeideje, korisne za celu Srbiju, sprovede u delo. Verujem daDemokratska stranka može da stvori pravedan sistem u Srbijii zato sam se i izložio jer ja ništa ne tražim. Ne treba mi ništa.Ja samo dajem, ja imam svoj posao, imam svoje ime, imamsvoju radost u umetnosti i to, tako kažu drugi, dobro radim,tako da mogu slobodno, kao i neki intelektualci i elita kojutako zovemo, da okrenem leđa svemu i da pobegnem u inos-transtvo ili u izolaciju. Ali neću jer sam rešio da se borim, atreba mi samo da jednog dana imam osećaj da je pro-funkcionisalo ono što sam uložio, da je uložena energija biladobra i da imamo državu mnogo bolje uređenu nego što je bila.

Harmonja između glave i tela

Vi baš ne odustajete od politike. Ni onda kad ste bili„Dečko koji obećava“, pa ni sad. Šta vidite u tome: nekidobar cilj ili zadovoljstvo putovanjem do tog cilja?

Oslonio bih se na rečenicu slikara Goje koja kaže: „Imamoumetnost da ne bismo stradali od istine.“ Goja je njome zapra-vo rekao da je život jedna teška istina, a umetnost vrstaskrovišta u kojem duhovno ipak možemo da zidamo nekunašu istinu. Pošto ja umetnost imam u svom srcu i dobro se unjoj snalazim, istina života me takođe zanima jer u njoj neživim samo ja i moji sugrađani već, što mi je nar-avno najvažnije, i moja deca. Ne bih voleo danisam učinio sve, da ta životna istina bude privlač-na i za njih. I za jedan broj ljudi koji su se povuk-li, za one koji su, sa osećanjem da se država nijeponašala kao njihova, niti im dala što zaslužuju,otišli u svet. Voleo bih da napravimo takav sistemu Srbiji da se oni vrate i da najzad opet zavolimosvoju zemlju, a nećemo je zavoleti ako ona buderadila protiv nas. Ovde je važno da napravimo har-

moniju između glave i tela, a to znači da intelektualci shvate danisu dovoljni sami sebi, već da imaju koren i da vuku porekloiz svog naroda te da moraju da imaju vezu sa svojim narodom,da ga razumeju i trpe i one stvari koje im se ne dopadaju. Amnogi intelektualci su danas postali gadljivi ne samo na poli-tiku nego i od sopstveni narod. Drugi se pak povlače u izola-cionizam i tamo zidaju svoj svet. Zato su intelektualci vrloodgovorni za ovo što nam se dešava jer bi trebalo da podelesudbinu svoga naroda i da ga razumeju, bez obzira na to što jemožda nepismen ili nedovoljno kulturan.

Sve češće čujemo kako ova vlast vređa pamet i da je„Sudbina razuma“ vrlo neizvesna. Nije li to samo bolniutisak naše rasturene elite?

Naša rasturena elita, nažalost, nije ukapirala jednu stvar, ato je da se dobar čovek ne sme pred zlom povući nego morabiti u akciji. Mora se boriti ako primeti nešto zlo i to ne samoono koje se tiče lično njega nego i ako vidi da postoji organi-zovano zlo koje ne mora odmah biti vidljivo, jer i put do paklapopločan je dobrim namerama i đavo uzima oblik anđela da

prevari srca bezazlena. Dakle, treba da prepoznamo da neko upolitičkom smislu ne radi na korist svih nas nego da bi naszaveo. Ja ću se osloniti na rečenicu Zorana Đinđića, koji jerekao da politički lider ne treba da narod zavodi nego da gavodi. To mu je zadatak, a ne samo da predstavlja svojuveličinu i genijalnost, pri čemu posledice njegovog rada ustvari budu loše. Dela treba da pokrivaju reči. Ja imam devizukoja me prati ceo život i ona je najbolji način za razbijanjedepresije i apatije, a glasi „to što mislim – govorim, a to štogovorim – radim“.

Strah je postao sistemsko oruđe vladanja, a neizvesnostse pothranjuje životom od danas do sutra. Šta bi trebalouraditi da se oslobodimo „Dnevnih zapovesti“ jednogčoveka?

Da se branimo od apsolutizma, od sublimacije moći u jed-nom čoveku jer to je demokratija. Odgovor je samo u afirma-ciji demokratskih principa i stvaranju stabilnih institucija uzemlji. Rešenje za sve naše probleme jeste uspostavljanje sis-tema, da nam u fokusu bude sistem a ne ličnost ili lider.

Priznajem i ne bežim od toga da je i Demokratskastranka dobrim delom doprinela da nam budeovako kako jeste. Nije kriva u celini, ali dobrimdelom jeste, i to je platila najnižim rejtingom usvojoj istoriji. Zato je i najpozvanija da stanje uzemlji promeni i popravi. Ja želim da u strankuvratim vrednosni sistem koji su zacrtali njeni osni-vači i koji treba da bude ideja vodilja reanimirane,reinkarnirane, vaskrsle stranke koja je u stanju da –baš zato što je tako nisko pala i platila za svoje

Hoću da vaskrsnem Demokratsku

Ko je ovde „lud“, ko „zbunjen“, a ko „normalan“?E pa to bi trebalo pitati ne samo mene nego i druge jer ja nemampravo da dajem tu definiciju. Svakako je luda atmosfera, udobrom delu je i zbunjena, a normalni su izgleda retki ipasivizirani, povukli su se. Moj zadatak u kandidaturi za predsed-nika stranke jeste da se obratim normalnima, da bismo zbun-jenost presekli i definitivno odustali od ludila, a sve to kako bi biloviše normalnih a manje zbunjenih.

�Nažalost, po inerciji, naš narod nekako, kao po istorijskoj tradiciji, čezne začvrstom rukom, za autoritetom koji će umesto njega i da se bori i da misli

Foto

: e-s

tock

/Ale

ksan

dar B

ačlij

a

5Beogradski glas, 16. maj 2018

�Ja Srbiju doživljavam kao sopstvenu kuću, kuću moje dece i svih građana Srbije, i logično je da se ne mirim sa sadašnjim stanjem. Može Srbija i mnogo više i mnogo bolje

greške – časnim radom ponovo rodi nadu ovoj zemlji. Ikada jednom opet budemo u vlasti, nikada više ni zamilimetar ne smemo odstupiti od izvornih principaDemokratske stranke.

Nedostatak lustracije

Menjaju se režimi, menjaju stranke, menjaju ljudi– manje našom, više tuđom voljom. Ne liči li vam ovona „Apsurdni eksperiment“, na koji sve manje može-mo da utičemo?

Da. Kod nas se, nažalost, za razliku od nekih drugihzemalja koje su presekle nit sa lošom političkomprošlošću, to nije desilo. Zbog nedostatka lustracijeovde je pomešano i ono bivše i ovo novo i teško se stvarirazlikuju. Kao kada bacaš bisere pred svinje, pa oni kadapadnu u blato, ne razlikuje se da li je to biser ili grumenblata. Zato je i odnos prema politici takav da ona izgle-da kao kaljuga. Ali moramo biti svesna politička bićakoja ne smeju neodgovorno sebi dopustiti luksuz da zatošto su se ogadila od politike prepuste svoju sudbinu loši-ma i pokvarenima. A to nam se, bogami, uveliko dešavajer se ovde politika shvata kao teren na kome se kapitalbrže stiče nego kada radiš drugi posao.

Je li zato politika postala jedino „Unosno mesto“?Jeste. Postala je to zato što nemamo stabilan društveni

sistem i što se politika koristi naizgled kao sredstvo zajavnu demokratiju, a u stvari za sticanje lične koristi igrupno pozicioniranje interesnih sfera koje imaju moćda akumuliraju kapital. Ako bismo imali uređen sistemu kome su razdvojene zakonodavna, izvršna isudska vlast, ne bi bilo nikakvog oblikaskraćenih staza do cilja, do pozicije moćiili zarade.

Među „Balkanskim pravilima“malo koje je dobro. Zašto naš narodpretežno bira loša?

Nažalost, po inerciji, naš narodnekako, kao po istorijskoj tradiciji,čezne za nekom čvrstom rukom, zaautoritetom koji će umesto njega ida se bori i da misli. To vreme jeprošlo i svaka vrsta apsolutis-tičke pojave, bez obzira na tokoliko nam se formalno dopadalaili ne, ne može da donese stabilansistem koji nam je toliko neophodan.Samo borbom za demokratske principekoji formiraju stabilno demokratskodruštvo možemo da pobedimo svaki oblikdevijantnog ponašanja i manipulacije kojaje sada prisutna.

Sve je očiglednije da je Srbija okrenula leđademokratiji. Da li je, po vašem mišljenju,prirodno da kad biramo put promena, uvekbiramo „Bulevar revolucije“?

Ja nisam za revolucije nego za evolucije.Razlika koju čini slovo „r“ je velika, jer su rev-olucije razaračke i obično jedu svoju decu, dok jeevolucija odrastanje i sazrevanje svesti da pri-padamo civilizovanom društvu. Društvu u komepostoji kultura svega i institucije koje je brane,

gde ekonomija funkcioniše po principima slobodnogtržišta, pravosuđe je slobodno i nezavisno, a vlastistovremeno štiti nacionalne i državne interese i servis jegrađana.

Stičete li ponekad utisak da već predugo živimo„Generalnu probu samoubistva“?

Ja sam protivnik samoubistva, smatram da je to smrt-ni greh i da nije dostojan čoveka. Čovek je tu da se borii mi bez obzira na to u kom je stanju društvo i da li smoizgubili veru i nadu, moramo da se borimo. To je mojosnovni nagon, a imam mnogo godina iskustva gde samvideo da samo borbom i aktivnošću stvari mogu da sepoprave i reše. Apatija i depresija vode u sigurnupropast, sa njima može da bude samo gore a ne bolje,tako da ja ne pristajem da je ovo generalna probasamoubistva jer bi ona značila da ćemo i kao zemlja ikao narod polako nestajati. Moramo da se odupremotome, da se borimo i da stvorimo potpuno nov ambijentu kome ćemo imati šansu.

stranku�Priznajem i ne bežim od toga da je

i Demokratska stranka dobrim delomdoprinela da nam bude ovako kako jeste

�

Ja nisam za revolucije, nego

za evolucije

Na dnevnom redu pete sednice prolećnog zasedanja Narodneskupštine nalazi se i zakon o izgradnji jeftinih stanova za pri-padnike snaga bezbednosti. Ideju da se našim vojnicima i poli-

cajcima koji nemaju „tetku u Kanadi“ pomogne u trajnom rešavanjustambenog pitanja svakako treba pozdraviti. Ideja je, međutim, jedinošto se u vezi sa ovim zakonom pozdraviti može. Način na koji je VladaSrbije zamislila da, kroz ovaj svojevrstan lex specialis, tu idejusprovede u delo zaslužuje samo i isključivo – negativne kritike.

Ovaj zakon nema jasno definisane kriterijume i procedure za dodeluprava kupovine stanova po ceni od 500 evra po kvadratu. Ako na tododamo činjenicu da nacrt ovog zakona nije prošao javnu raspravu, dau skupštinsku proceduru ulazi po hitnompostupku, kao i da predviđa suspenzijuodredaba važećeg Zakona o javnimnabavkama i Zakona o planiranju i izgrad-nji, jasno je da će jedini mogući rezultatnjegove primene biti potpuni haos. A haosje raj za korupciju i zloupotrebe.

Već sama definicija lica koje nema tra-jno rešenu stambenu potrebu poziva nauzbunu. Da li s predumišljajem ili iz neha-ta usled brzine, predlagač zakona propisu-je da, ukoliko pripadnik snaga bezbednosti poseduje stan, ali njegovasupruga ga na poseduje – ona ima pravo da konkuriše za kupovinujeftinog stana od 500 evra po kvadratnom metru. Istovremeno, pripad-nik snaga bezbednosti jeste bilo koje lice zaposleno na bilo kojem rad-nom mestu u Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova,Ministarstvu pravde – Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, VojsciSrbije i BIA, kao i sva lica koja su penzionisana iz ovih državnihorgana, a koja ne poseduju stan ili poseduju stan „nezadovoljavajućestrukture i površine“. Reč je, dakle, o desetinama, a možda i stotinamahiljada potencijalnih kandidata za ove stanove. Ovako široka definici-ja kriterijuma lica koja će imati pravo na kupovinu ovih jeftinih stano-va preti da ugrozi osnovni cilj ovog zakona – da jeftini stanovi dođu dovojnika i policajaca kojima su najpotrebniji.

Procedura prijavljivanja na konkurs za dodelu prava na kupovinu ovihstanova je nedorečena i, po starom dobrom običaju ove vlasti, seli se u nev-idljivi i od očiju javnosti sakriveni podzakonski akt koji će doneti ministar.Pri tome se uopšte ne definiše– koji ministar. Ministarvojni? Ministar policije?Ministar građevine? Ministarza rodnu ravnopravnost?

Način na koji ovaj zakonpropisuje sam postupakizgradnje maksimalno olakša-va i legalizuje nameštanjeposlova partijski bliskoj građevinskoj firmi, kako bi se kroz prenaduvanetroškove ispumpavao novac iz budžeta Republike Srbije. Kako drugačijeobjasniti suspenziju ključnih odredaba Zakona o javnim nabavkama?

Projekat izgradnje ovih stanova predviđen je da traje više godina, pamožda i decenija, te da se stanovi grade po fazama. Uz predlog ovogzakona u Narodnu skupštinu, međutim, nisu došle nikakve detaljnijeinformacije o proceni broja pripadnika snaga bezbednosti koji nemajutrajno rešeno stambeno pitanje, ali se zato u obrazloženju predlogazakona tvrdi da će se izgradnjom blizu 1.600 stanova u prvoj fazi ovogprojekta rešiti „najveći broj“ takvih problema.

Kvalitet ovog prekratkog, nedorečenog, nedovoljno dobronapisanog i po hitnom postupku usvajanog zakona jednostavno neostavlja utisak da Vlada ima iskrenu želju da reši goruće stambeneprobleme u sektoru bezbednosti, već jednostavno nameće zaključak daje ovde pre svega reč o jeftinom marketinškom triku za jednokratnuupotrebu. To što zakon širom otvara vrata mogućnosti zloupotreba jepak kolateralna „šteta“ ili „dobrobit“ – zavisno od toga da li nemate iliimate „tetku u Kanadi“.

(Autorka je narodna poslanica i zamenica predsednika „Dosta je bilo“)

NA ŠTA ĆE DA LIČI ZAKON O IZGRADNJI JEFTINIHSTANOVA ZA PRIPADNIKE SNAGA BEZBEDNOSTI?

Još jedan brz i kus zakon

�Lex specialis kojim sesuspenduju važećiZakon o javnimnabavkama i Zakon oplaniranju i izgradnji

kolumna

Piše: Branka Stamenković

Foto

: e-s

tock

/Milo

š Ra

failo

vić

Piše: Branislav Krivokapić

Penzionerima će naredne nedelje bitiisplaćena jedna trećina polovine takoz-vanog malog duga. Veliki je uteran

odavno, pisale su srpske novine ne tako davne2005. godine. Slična stvar dogodiće se pen-zionerima i nakon ostavke ministra finansijaDušana Vujovića, u čiju će fotelju, izvesno je,zasesti dosadašnji gradonačelnik BeogradaSiniša Mali. Od novca koji im je Vujović oteoZakonom o privremenom uređivanju načinaisplata penzija (Službeni glasnik br. 116/2014),a čija „privremenost“ još uvek traje, uprkosmišljenju Ustavnog suda i preporukama MMF-ai Fiskalnog saveta, Mali će im možda vratitijedan delić, a verovatno ni toliko.

Nije želeo da učestvuje u „farsi lažnih SNSbrojeva“, „kao međunarodno priznati stručnjakza finansije nesporne biografije nije mogao dapređe preko poraznih rezultata za koje nijeodgovoran i velikih zloupotreba koje su se odvi-jale bez njegovog znanja“, samo su neki odjalovih pokušaja opozicije da Vujovića prikažekao poštenjačinu od integriteta, a njegovuostavku koju je, kako sam kaže, podneo iz„porodičnih, ličnih i profesionalnih razloga“objasni kao posledicu neslaganja sa kriminalnimradnjama naprednjaka. Narodna stranka VukaJeremića tvrdi da je Vujović ostavku hteo da pod-nese još krajem februara, čim je međuvladinaorganizacija FATF uvrstila Srbiju na listu državaosumnjičenih za pranje novca i finansiranjemeđunarodnog terorizma, kao jedinu evropskudržavu na toj listi, na kojoj je ukupno devet zemalja, poput Jemena,Iraka i Sirije. No, kako se sve dešavalo uoči beogradskih izbora, vrhSNS-a Vujoviću nije dozvolio da podnese ostavku, a on je, kao čovekod integriteta, pristao da privremeno odloži svoj odlazak.

Samo Vučićev tehnički servis

Svoju verziju ima i Vojislav Šešelj, koji u svom stilu tvrdi da jeVujović morao da ode jer je „obezvredio ’Komercijalnu banku’ da bišto jeftinije bila prodata“, kao i zato što je otkriveno da je „sarađivao sanacističkim režimom u Ukrajini u obnovi ukrajinskih železnica“.Nasuprot Šešeljevim nebulozama, na drugom polu krajnosti su izjavepojedinih ekonomista, poput bivšeg guvernera NBS Dejana Šoškića,koji smatra da je šteta što Vujović odlazi jer je uradio značajan posaoza zemlju, te da je „fiskalna konsolidacija urađena natprosečno dobro“.Njegova koleginica sa Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković Rakićslaže se da je Vujović radio dobro, ali podseća i na posledice: „Zaradesu iste kao i 2011, a u Bugarskoj je plata porasla 150 evra, u Austriji300 evra. Kod nas je stagnirala zbog mera štednje, ali jednim delom ijer je opala produktivnost u javnom sektoru.“

Daleko blaže pohvale ministru finansija uputio je predsednikFiskalnog saveta Pavle Petrović, koji je Vujoviću odao priznanje zaveliko smanjenje deficita, ali je i podsetio da mnoge stvari nisuurađene: „Treba ukinuti Zakon o privremenom smanjenju penzija ipreći na stalni sistem jer su uslovi takvi da to više nije neophodno.Sistem plata u javnom sektoru treba urediti, ostao je neuređen da bi se

izbeglo dosadašnje ad hok povećanje po pojedinim sektorima“, istakaoje Petrović naglašavajući da bi ministar finansija trebalo da se bori dadržava obezbedi dovoljno sredstava za povećanje plata i penzija i nepopušta pred populističkim pritiscima, ali da Vujović u tome povre-meno nije uspevao.

Sam Dušan Vujović je u ostavci naveo da su četiri godine „sasvimdovoljne da se čovek pokaže na javnoj funkciji“ i istakao da su priznanjainostranih međunarodnih finansijskih institucija potvrda postignutihrezultata. Sigurno je mislio na priznanje časopisa „Global market“,publikacije koju zajedno izdaju Međunarodni monetarni fond i Svetskabanka, a koja je septembra 2017. izabrala Vujovića za najboljeg minis-tra finansija u centralnoj i istočnoj Evropi. I u pravu je. Četiri godinebile su više nego dovoljne da svi shvate da je Dušan Vujović, i poredimpresivne profesionalne biografije, sve – samo ne čovek od integrite-ta. Jer ono što je uradio u svom mandatu umela bi i moja pokojna baba– da zavuče ruku u džep najsiromašnijih, a posrnuloj srednjoj klasiisključi aparat za veštačko disanje. A izuzev što je dobio par stidljivihpohvala, na tome mu nisu čestitali čak ni njegovi politički nalogodavci,koji su ga (zlo)upotrebili zarad ostvarenja svojih ciljeva, niko – osimmentora iz MMF-a i Svetske banke.

Kako je moguće da ekspert tog ranga (postdoktorske studije završio naBerkliju), koji je tokom čitave karijere kao uposlenik jedne od glavnihsvetskih finansijskih institucija (Svetska banka) širom zemaljske kuglesprovodio politiku koja počiva na pravima koja proističu iz privatne svo-jine i nemilosrdnom insistiranju na ekonomskoj efikasnosti, dozvoli sebida u rođenoj zemlji bude upamćen kao čovek čiji se program štednje zas-nivao isključivo na zakidanju od sirotinje?

Moguće je zato što to i nije bio njegov već Vučićev program, u čijemje sprovođenju Vujovićevo znanje imalo samo ulogu „tehničkogservisa“. Vučiću je Vujović bio potreban jer među ministrima, mahom„finansistima“ (izraz ministra Zorana Đorđevića! – prim. red.), nije

6 EKONOMIJABeogradski glas, 16. maj 2018

Dobra vest

Umesto „velikog“ –

Loša vestNema mesa

za izvozSrbija ima potpisane spo-razume o slobodnoj trgovini iizvozu mesa sa dalekim zeml-jama. Tako za Tursku, bezcarine, može da ode 5.000 tonagoveđeg mesa godišnje, akvota za Kinu je oko 500.000tona goveđeg i jagnjećeg mesana godišnjem nivou. Al’ štavrede sporazumi, kad nemamostoke.

Da bi se izvezlo 5.000 tonajunećeg mesa u Tursku,potrebno je da se pokolju svajunad u Srbiji koja sad postoje,a to je 12.000 grla, kažeBranislav Gulan, član Odboraza selo SANU. Aktuelna vlastse ovih dana hvali ponovnimotvaranjem nekada ugledneklanice u Šidu, u kojoj će se,kako kažu, dnevno klati 400junadi. A gde će pronaći tolikujunad za klanje kada u celojSrbiji imamo ukupno 12.000junadi, pita se Gulan ističućida je za obnovu stočnog fondapotrebno bar pet godinaozbiljnog ulaganja u svinjarst-vo i govedarstvo.

Država plaća dom za stare

Do 1. jula oko 500 najstarijihgrađana koji nemaju bližihsrodnika i socijalno su i mater-ijalno ugroženi, a nalaze se nalistama čekanja za prijem uneki od državnih gerontološkihcentara, moglo bi da dobijemesto u privatnim domovimaširom Srbije, uz pomoćdržavnih subvencija. Za takvu vrstu pomoći ovo-godišnjim budžetom predviđe-na su 204 miliona dinara.Miloš Janković, pomoćnikministra za rad, očekuje da ćedo početka jula biti objavljenjavni poziv i izabrani pružaociusluga, a oni koji do tada buduizrazili želju da budu smešteniu neku od ustanova privatnesocijalne zaštite – u nju ćeodmah biti i upućeni.Ministarstvo rada će subven-cionisati cenu smeštaja do40.000 dinara, pa će, primeraradi, penzioneru koji prima30.000 dinara država dotiratipreostalih 10.000. U čitavojpriči nije jasno jedino kako jeMinistarstvo došlo do cene od40.000 dinara kada se zna da jeto niže i od cene boravka zav-isnih pacijenata u državnim, apogotovo u privatnim domovi-ma za stare

OSTAVKA DUŠANA VUJOVIĆA,

�Izbor novog ministra finansija potvrdiće da jeovo Vlada kontinuiteta i stalnog napretka. Jer Mali ima više nekretnina i od Vujovića

7Beogradski glas, 16. maj 2018

�Da je hteo da sluša svog dugogodišnjeg poslodavca (Vujović je penzioner Svetske banke), bivši ministar finansija mogao je da ukine sporni Zakon o umanjenju penzija i tako sa funkcije ode bar malo čistijeg obraza

imao, a nema ih ni danas, nikoga sa barpribližno takvim profesionalnim referen-cama (pre Vujovića kadar tog kova bila jejedino Kori Udovički). A zašto je Vučićbio potreban Vujoviću, to samo on zna.

Čestim arogantnim nastupima, poputizjave da su penzije stečeno pravo, „a nepravo na konkretan iznos penzije“, te da seiznos penzija dobija obračunom doprinosau godinama staža sa najboljim primanjima(sistem obračuna koji je napušten pre višeod 30 godina), Vujović je demonstrirao nesamo totalno nepoštovanje građana već iordinarno nepoznavanje sistema koji sedrznuo da uređuje. A objašnjenjima da supenzije smanjene više nego plate zato štopenzioneri ne troše na odeću, te da jeVlada skrivala poskupljenje struje da bi uteškim ekonomskim uslovima umanjilapsihološki efekat na građane, pokazao je„vrline“ najbezobzirnijih aparatčika ispodVučićevog šinjela.

Urnisanje ekonomije

I kome su, posle svega, potrebne bajkeza malu decu o tome kako je Vujović biojedini član Vlade koji nije bio spreman dase potpuno povinuje Vučićevim zahtevi-ma? Jesu se državne finansije bitnopopravile, ali ne zato što je država štedela,već zato što je povećala poreze i smanjilaprimanja stanovništva. Za vreme DušanaVujovića povećani su PDV, akcize (uve-dene i akcize na struju), porez na imovinu,država je nastavila da se zadužuje, a

istovremeno da stotine miliona evra godišnjedaje stranim investitorima i domaćimgubitašima, dok na restrukturiranju državnihfirmi nije urađeno gotovo ništa, piše usaopštenju stranke „Dosta je bilo“. I uVujovićevom budžetu za 2018. „štednja“ senastavlja tako što država uzima od građana iprivrede, a partijski parazitski sistem ostavljanetaknutim – na subvencije se odvajaju 42

milijarde, na javna preduzeća i njihove dospele kredite još 30, a na kazne i penale po rešenjimasudova 18 milijardi dinara (ukupno oko 760 miliona evra), saopštio je DJB.

Ostavku Vujovića pojašnjava i reakcija vlasti nakon preporuka MMF-a da se ukine zakon oumanjenju penzija. Da je hteo da sluša svog dugogodišnjeg poslodavca (Vujović je penzionerSvetske banke), bivši ministar finansija mogao je da ukine sporni zakon i tako sa funkcije ode barmalo čistijeg obraza. Ali njemu je, očigledno, Vučić iznad MMF-a i Svetske banke, pa je mrtavhladan „pobegao“ u Vašington i ostavio vruć krompir svom nasledniku.

A naslediće ga, po svemu sudeći, još jedan odlikaš, gradonačelnik Beograda Siniša Mali (iVujović i Mali bili su studenti generacije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu), koji se nećelibiti da nas, poput Ane Brnabić, ubeđuje kako bi nakon ukidanja umanjenja penzija većina pen-zionera primala manje nego sada (to bi čak i za Vujovića bilo previše). Izbor Malog za novog min-istra finansija potvrdiće da je ovo Vlada kontinuiteta i stalnog napretka. Jer Mali ima više nekret-nina i od Vujovića (sem pomenutih kuća u Vašingtonu, Vujović, prema istraživanju KRIK-a, imai tri stana u Beogradu i jedan u Budvi).

„Reforme su morale da budu bolne. To je najmanji bol koji dobar hirurg ortoped mora da nanesepacijentu kad operiše kuk. Ako to ne učini, kuk će zaribati, za godinu dana operacija će opet bitinužna, teža i bolnija i teško da će pacijent ponovo normalno hodati“, jedna je od retkih izjava ukojoj je Dušan Vujović pokazao kakvu-takvu empatiju prema onima koje je program fiskalne kon-solidacije najviše pogodio. I „pacijenti“ su nekako preživeli, a sa novim „izabranim lekarom“ nekim je bog u pomoći. Kako stvari stoje, izvesnije je da će nam ovi đaci generacije doći glava, negoda ćemo normalno prohodati

Po Zakonu o dualnomobrazovanju, đacimasrednjih stručnih škola

propisana je obaveza rada kodjednog i l i više poslodavacanajduže šest sat i dnevno,

odnosno 30 sati nedeljno, za šta će biti plaćeni najmanje 70 odsto min-imalne cene rada ili 91 dinar po satu, ali samo za ono što se smatra „pro-duktivnim radom“.

Braneći Zakon, predstavnici Vlade tvrdili su da će se njegovom primenomomogućiti prilagođavanje srednjeg stručnog obrazovanja potrebama privrede,smanjivanje stope nezaposlenosti mladih do 25 godina i jačanje konkurentnostisrpske privrede, te da đaci neće biti u radnom odnosu, pa samim tim ni novac kojiće dobijati neće predstavljati naknadu za rad, već vrstu stipendije-motivacije zaučenje i sticanje znanja koja će im biti neophodna u daljoj karijeri. Po kojim ćese kriterijumima deca „motivisati“ – budući da u Zakonu piše da se novčananaknada odnosi samo na „produktivan rad“, a nigde se ne navodi šta se pod timpodrazumeva – nije poznato. Time je poslodavcima ostavljen prostor da učenici-ma proizvoljno određuju radne sate, a time i iznos „stipendije“, dok deci ostaje,što bi rekao pokojni Minimaks, da se žale emisiji „Od glave do pete“. Jer oni nisuradnici, već samo učenici koje ocenjuju „instruktori“ zaposleni kod poslodavca ičije znanje proverava komisija u kojoj opet sede „predstavnici poslodavca“ kojeimenuje Privredna komora, pa je teško verovati da će se buniti protiv onih odčijeg suda im zavisi i iznos „stipendije“ i ocene u knjižici.

Kritičari su Zakon o dualnomobrazovanju okarakterisali kao„sistem prinudnog rada zadecu“ i „mehanizam zaobezbeđivanje sigurnog prilivajeftine radne snage privatnimkompanijama“. U primedbamaAgencije za borbu protiv korup-cije istaknuto je da Zakon „nepredviđa obavezu poslodavcada učenicima obezbedi dosto-janstvene uslove rada“ niti predviđa obavezu objavljivanja ugovora o dualnom obra-zovanju koje sklapaju škole i poslodavci. Procenjujući rizik korupcije, Agencija jeocenila da su Zakonom Privrednoj komori Srbije dodeljena prevelika ovlašćenja,čime je ovoj instituciji „bez odgovarajućeg obrazloženja prepuštena značajna ulogau oblasti dualnog obrazovanja“.

Srbija bez Nemačke ne može, rekao je nedavno Aleksandar Vučić. Da je tako,potvrđuje i činjenica da je Studija izvodljivosti dualnog srednjeg stručnog obra-zovanja u Srbiji naručena baš od Nemačke organizacije za tehničku saradnju(GIZ). No, iako se u toj studiji navodi da komore u Nemačkoj nisu uključene usistem stručnog obrazovanja zbog njihove bliskosti sa poslodavcima, VladaSrbije je ključnu ulogu dodelila upravo Privrednoj komori, koja je ovde oduvekbila političko krilo vlasti. U istoj studiji GIZ je sindikate i nastavnike označio kaopotencijalna jezgra „otpora prema promenama“, što je naša vlada oberučke prih-vatila, pa tako u srpskoj verziji nemačkog modela đacima nije dozvoljenosindikalno organizovanje, niti postoji obaveza poslodavca da im uplaćuje dopri-nose za socijalno i penzijsko osiguranje, kao što je to slučaj u Nemačkoj, Austrijii Švajcarskoj, zemljama na koje smo se, navodno, ugledali prilikom izradeZakona o dualnom obrazovanju. Uz to, ovdašnji poslodavci nemaju nikakvuobavezu da školi i roditeljima đaka saopšte strukturu radnih sati, obezbede odmortokom radnog dana, niti da garantuju angažovanje učenika isključivo na poslovi-ma koji su vezani za struku.

Više je nego očigledno da koncept dualnog obrazovanja ostavlja puno prostoraza zloupotrebu učenika kao jeftine radne snage. Osim toga, postavlja se pitanje dali je dualno obrazovanje, koje se uglavnom odnosi na obučavanje đaka za poslovesa najnižim stepenom kvalifikacije, dugoročno rešenje za razvoj naše privrede.Jedan od autora Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, profesorIvan Ivić kaže da je forsiranje uskostručnog dualnog obrazovanja dobro samo zastrane firme koje na taj način dobijaju jeftine radnike, a zapravo je u suprotnostisa Strategijom koja promoviše celoživotno učenje koje omogućava brzo pri-lagođavanje promenama na tržištu rada. Insistiranje na tome da ključnu ulogu uovom projektu ima Privredna komora, institucija bez šireg društvenog poverenja,izrazito naklonjena interesima kapitala, najbolje pokazuje koliko je Vladi stalo dorealizacije Strategije koju je sama usvojila. B. Krivokapić

�Dualno obrazovanje ostavlja puno prostora zazloupotrebu učenikakao jeftine radne snage

�Vujović će u rođenoj zemljiostati upamćen kao čovek čiji se program štednje zasnivao isključivo na zakidanju od sirotinje

Nemački model, srpska verzijaNemačka Srbija

Naknada 80% neto zarade 70% minimalca

Doprinosi obavezni bez plaćanja

Sindikat dozvoljen nije dozvoljen

Komora isključena ključna uloga

BLAGODETI DUALNOG OBRAZOVANJA

Satnica za đački rad 80 evrocenti

MINISTRA KOJI JE OJADIO PENZIONERE

stručnjak Mali

8 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 16. maj 2018

Nemoj neko da kaže:blokada

Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarkagrađevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, reče u petak da jesa taksistima dogovoreno da nema više protesta, a države ćedati okvir da svi rade pod istim uslovima. Sve povodomblokade grada koju su nam prošlog četvrtka upriličili taksistiiz „Ugovorne privredne taksi komore Srbije“ (UPTKS jeosnovana doslovno juče; datum prvog dopisa je februar 2018). Nekih 600 taksista izašlo je 10. maja na ulice pre jutarnjegšpica i do 16 časova blokiralo Slaviju i Nemanjinu ulicu. Zbogtoga nije radila većina trolejbuskih i tramvajskih linija, plussvi autobusi koji idu preko Slavije. Brat-bratu je pola milionaBeograđana tog dana imalo dodatnu muku i maltretiranje.UPTKS nije pominjao „divljake“ – do juče povod broj jedanza proteste taksista – ali jesu tražili likvidaciju „stranihplaćenika“, a to su hrvatski „Kameo“ (Cammeo) i regionalnainternet firma „Kar:gou“ (Car:Go). Hrvate, valjda, da zaštiteteritoriju, a ove druge zbog nižih cena. Mihajlovićeva jeobećala UPTKS-u da će paraprevozničke firme ubudućemorati da se registruju i da posluju u skladu sa Zakonom oprevozu putnika u drumskom saobraćaju, a ne da rade po trgo-vačkim zakonima, kao sada.Što se ne setiste ranije, mogli bismo da pitamo Mihajlovićevui Ljajića, ministra u čijoj je nadležnosti „Kar:gou“, ali neštodrugo je važnije naravoučenije ove u suštini bahate i bezočneUPTKS priče. Šeststotinak taksista je osam sati blokiralo grad i završiloposao. Šest godina protiv ove vlasti neuspešno protestuju sto-tine hiljada građana, a znate li zašto su neuspešni? Zato što sebune peške; 600 šetača je jedna priča, a 600 četvorotočkašanešto sasvim drugo. Predlažemo organizatorima svih budućihprotesta da ozbiljno razmisle o tome.

Masaža je bolja odblokade

Ako se pitate, dok čekate novog gradonačelnika, šta nam stariradi, evo odgovora sa „Tvitera“: snimak stranice iz rokovnikaSiniše Malog! U prošli četvrtak 10. maja, recimo, od 10 do 11časova Mali je trenirao u „Zira fitnes centru“ (prvi sprat hotela

„Zira“ u Ruzveltovoj ulici). Od 11 do 13 satibio je na istezanju i masaži. Zdravo svakako!Pre svega kao predohrana eventualnihbudućih blokada usled preopterećenja kičme.Istezanje je inače sinhronizovao s totalnomblokadom grada zbog protesta taksista, a deša-va se usred radnog vremena, znači o našemtrošku. Hoće li, pitamo se, i kao budući min-

istar finansija redovno ići na masažu u radno vreme? Ili ćemožda da uvede tu modu u Vladu? Ili...Mali nam prošle nedelje nije ostavio čak ni mogućnost dabudemo dobronamerni. Da kažemo, recimo, da je tog 10. majaintenzivno vežbao zato što je to bio Međunarodni dan fizičkeaktivnosti. Ne! Vežbao je i u ponedeljak od 12 do 13 časova u„Ziri“, a taj 7. maj nije bio praznik. Sudeći po rokovniku, Mali se naveliko bavi i lepotom; 9. majazapisano je: „Saša, 9.30 epilacija, 10. maj“. Epilacija je, za raz-liku od depilacije, bezbolna metoda estetske hirurgije, svemodernija među muškarcima. Reč je o trajnom uklanjanudlaka s tela. Jedina mana je što traje u beskraj. Laserom seuklanja jedna po jedna.Ima u toj agendi i više zakazanih ručkova s decom, običnoizmeđu 14 i 16 sati, i jedno odvođenje sina na čas klavira od 16do 17 časova. Nećemo da zloupotrebljavamo maloletnike, aliinformaciju ipak plasiramo zato što se sve dešava u radnovreme. Ručkovi su, priznajemo, običaj u poslovnom svetu. Zaposleniu boljim firmama imaju obaveznih sat vremena pauze, plusprimanja za ručkove. Gradonačelnik, valjda, sve pokrivaplatom od sto hiljada dinara? Čak i da vodi decu u skupštins-ki restoran, to je dvadesetak hiljada na mesečnom nivou. Agde su alimentacija i skupe akcije protiv hirzutizma?! Časoviklavira?! Teretana? Komunalije!

Slobodno bacanje zaNikodijevića

Biće blokada, biće trojki, biće borbe, obećavamo! Biće igara,sportskih i velikih, jer Grad je obezbe-dio F4 turnir, a valjda ćete sami sebi

obezbediti hleb iz čuvene izreke.Eventualno s paštetom. Sve ostalo

je ipak luksuz za većinuBeograđana.

U petak 18. maja „Fajnal for“turnir počinje utakmicama

CSKA Moskva : „Real Madrid“, te„Fenerbahče“ (Istanbul) : „Žalgiris“

(Kaunas, Litvanija). Posle 30 kola ligaškog takmičenja četirinajbolja košarkaška tima Evrope boriće se u „Štark areni“ uBloku 25 na Novom Beogradu (18-20. maj) za titulu i pehar.Zanimljivo je da su evroligaški dizajneri za tu priliku ugradili ulogo F4 zidine Kalemegdana. Gradska vlast je taj logo dočekalaegzaltirano, a dočekaće tako i nekih 15.000 stranih gostiju na„Fajnal foru“.„Biće to veliki političko-ekonomski događaj“, istakao se izjavomNikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada. „Najavljeni su ineki strani državnici i to je sjajna prilika za promociju Beogradai Srbije i otvaranje novih ekonomskih perspektiva.“ Sve to reče Nikodijević za „Studio B“ i ostade živ. Ali, dobro,beše to njegovih pet minuta. Ume da izvede slobodno bacanjekad mu dozvole. Dočekao je da se iskaže pošto je 9. maja pono-vo izabran za predsednika Skupštine grada, pa je u danimanajave F4 turnira bio po zakonu prvi u Gradu.

Navijamo za ObradovićaMi ćemo na „Fajnal foru“ navijati za Željka Obradovića!

Trener „Fenerbahčea“ od 2013, Želimir Obradović (Čačak,1960) već ima devet titula prvaka Evrope u trenerskoj kari-jeri i bilo bi sjajno da desetu osvoji u Beogradu. Poslednju,

devetu osvojio je prošle sezone, kad je „Fenerbahčeu“omogućio najveći uspeh u istoriji turske klupske košarke.

Pre „Fenerbahčea“ trenirao je „Panatinaikos“, „BenetonTrevizo“, „Real Madrid“, „Huventud“, „Partizan“, čačanski„Borac“, reprezentacije SR Jugoslavije i Srbije i Crne Gore.Kao košarkaš je sa reprezentacijom osvojio zlatnu medalju naSvetskom prvenstvu u košarci 1990. „’Fajnal for’ u mojojzemlji je nešto specijalno za mene“, rekao je Obradović.

Blokada Vinče,iz Jordana

Prošle nedelje, 9. i 10. maja u Jordanu je održan godišnji skupEvropske banke za obnovu i razvoj (European Bank forReconstruction and Development; EBRD) „Energija zaekonomiju“, sa kojeg su svi mediji uredno izvestili da EBRDplanira u Sarajevu naredni godišnji skup i da vlasnikkablovskog operatera SBB ima nameru da se naveliko širi poregionu, ali za divno čudo osta neprimećeno da je Inicijativa„Ne da(vi)mo Beograd“ (NDMBGD) pozvana u Jordan daobjasni šta imaju protiv spalionice u Vinči.Izvestili su skup o javno-privatnom partnerstvu za deponiju uVinči, te o problemima sa infrastrukturnim projektima, kaošto je rekonstrukcija Slavije, za koji su već pokrenuli žalbeni

HLEBA I IGARA, I ETO SREĆE! GRAD NAM JE ZA OVU NEDELJU OBEZBE

Piše: Ružica Me vo rah

Željko Obradović i Nikola Kalinić, reprezentativac Srbije i igrač „Fene

Blokade su sup

9Beogradski glas, 16. maj 2018

�Znate li zašto su građanski protesti neuspešni? Zato što se bunimo peške! Evo, 600 taksista je blokiralo grad i završilo posao za dan; 600 šetača je jedna priča, a 600 vozila nešto sasvim drugo

postupak, ali i o budućim projektima Srbije u sao-braćaju i energetici, kažu u saopštenju. Tvrde i da jeto javno-privatno partnerstvo (Grad je potpisao 29.septembra 2017. ugovor s privatnim konzorciju-mom „Suec-Itohu“) u suprotnosti sa strateškimdokumentima za upravljanje otpadom i da bispalionica ugrozila zdravlje građana i životnu sred-inu.„Nije jasno na koji način se planira poštovanjegraničnih vrednosti emisije zagađivača, kada jejasno da neće biti prethodno sortiranja otpada uBeogradu, zbog čega će u spalionici biti spaljivanei boje, baterije, PVC i drugi materijali, koji će uti-cati na koncentraciju zagađivača u vazduhu. USrbiji ne postoje laboratorije koje mogu da izmereštetne supstance, oslobođene nakon spaljivanja,posebno kancerogene supstance dioksin i furan“,ističu u saopštenju.Dodaju da bi spalionica ugrozila mogućnost da

Beograd i Srbija postignu ciljeve iz Okvirne EU direktive orecikliranju otpada (50 odsto do 2020. godine, 65 odsto do2031), izvesno će nas suočiti s plaćanjem EU penala i kazni.„Ugovor o javno-privatnom partnerstvu garantuje i otkupelektrične energije od privatnog partnera po dva do dva i poputa većoj ceni od one na međunarodnom tržištu u narednih12 godina (8,57 evrocenti/kWh za energiju iz otpada i 6,91evrocenti/kWh za energiju iz deponijskog plina). Na evrop-skom tržištu cena varira između 3,5 i 4,5 evrocenti/kWh.Osim toga, konzorcijum bi 12 godina imao garantovana tržišteza energiju koju proizvede, i to po većoj ceni nego što bimogao da ostvari na slobodnom tržištu“, navodi NDMBGD.

Sportski dan naMiljakovcu

Međunarodni dan fizičke aktivnosti najlepše su u Beograduobeležili đaci prvog i trećeg razreda OŠ „Ivo Andrić“ saMiljakovca. Nažalost, za igre u slavu zdravlja nisu bili dovoljnitrud nastavnika fizičkog i školsko dvorište. Bio im je potrebani sponzor, a to je 10. maja bila kompanija „Delez Srbija“. U Srbiji je, kaže se u saopštenju sponzora, svako treće detegojazno, a jedan od razloga je i nedovoljna fizička aktivnost,sve izraženija u poslednjih 20 godina. Zato je lepo što je 130

prvaka i trećaka pokazalo da znaju zašto je važno da svaki dantrče, igraju se i budu aktivni.

Scenario u najavi

Žanr je horor, a priča počinje u „Prokopu“. Niste nikada bili u „Prokopu“? Ne vredi da zamišljate tubetonsku rupu. Grozna je i kao koncept besmislena već 40 ikusur godina.Bolje zamislite klince koji su kupili „interrejl“ karte doBeograda. Stižu u sitne sate jer je voz kasnio 270 minuta.Iskobeljaju se nekako uz ofucane betonske stepenice. Voda imkaplje na glave, ali odakle kaplje, ne vidi se u polumraku. Iznad

sebe najzad vide beogradsko nebo! Ali gde je grad?! Oko njih jesamo beton. I nigde žive duše. Čuju buku, ali gde su?! Kreću prema svetlima, zaustavlja ih taksista. Član je„Ugovorne privredne taksi komore Srbije“. Koliko će imtražiti, šta mislite? Taksimetar mu ne radi.Nastavak priče čitaćemo na internetu već sredinom jula. Ako„Prokop“ zbilja postane Glavna železnička stanica.

EDIO IGRE, A VALJDA STE SAMI SEBI OBEZBEDILI HLEB. I PAŠTETU. SVE OSTALO JE LUKSUZ

erbahčea“ „Prokop“ 1. jula postaje Glavna železnička stanica Bulevar Vudroa Vilsona

Ipak su sačekali da svane

Ovako se pravi navijač sprema za Svetsko prvenstvo u fudbalu

per, ali samo u Bloku 25

Blokirani pravci i putniciGlavna železnička stanica zatvara se 1. jula, a sav saobraćaj seli se u „Prokop“! To je pre neki dan najavio Milutin Folić, gradskiurbanista. Ne čak ni kao glavnu vest, već uzgred. Glavna je bila da će za mesec dana raspisati urbanističko-arhitektonski konkursza povezivanje u jednu celinu Savskog trga, Nemanjine, Savske ulice i Bulevara Vudroa Vilsona. Budući bulevar teče paralelnosa Savskom ulicom, delom je asfaltiran, a povezivaće Stari savski most i „Beogradski sajam“. Otvaranje se predviđa za kraj 2018. Šta je Folić u stvari rekao?Svi pomenuti saobraćajni pravci ili su sada blokirani ili će biti blokirani za šest meseci, ako je verovati planovima. Još važnije, zašest nedelja pred ozbiljnom i stvarnom blokadom naći će se svako ko vozom doputuje u Beograd!Idemo redom. Prvo, šta su izlazne pozicije VV bulevara? Na daljoj koti, Sajam ili Mostarska petlja? I šta ćemo sa Savskom? Daje zatvorimo? Na bližoj koti, je li to Stari savski most ili novi-stari savski most? Tramvajski most treba, je li, da se rasformira kakobi se tu podigao lepši. Ovaj je ružan i bučan, a tik uz njega nikli su prvi stanovi Beograda na vodi. Oni što će da se usele u junu.Jun je prošle nedelje Siniša Mali obećao američkom ambasadoru pred novinarima. Ne verujemo da je ambasador pazario stan,biće da se slikao zbog bulevara nazvanog po 28. predsedniku SAD (Vudro Vilson, 1856-1924; predsednik 1913-1921). A kamo ćete s kompletnim novobeogradskim tramvajskim saobraćajem?!Druga, a skora muka nastaće (svakodnevna muka za hiljade putnika!), ako zbilja 1. jula proglase „Prokop“ za glavnu železničkustanicu. Ako, dakle, za 45 dana preusmere sve dolazeće vozove u to slavno betonsko slepo crevo glavnog grada!To sablasno mesto povezano je sa ostatkom Beograda jednom ulicom i dvema besmislenim autobuskim linijama, 34 i 36. Od 6 do20.30 časova intervali između polazaka su od 30 do 70 minuta (!) zavisno od doba dana i dana u nedelji.

10 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 16. maj 2018

Napisao: Branislav Nušić

Kafana „Dardaneli“ je porušena s pro-leća 1901. godine, pod poslednjimkafedžijom Dragom, koji je zatim

preduzeo „Grčku kraljicu“. Rušenje„Dardanela“ je bila skoro „opšta narodnažalost“. Nekoliko generacija sakupljalo seoko ruševina sa saučešćem posmatrajući kakogomila kamena, cigle i praha pretrpava nji-hove najranije i najmilije uspomene. I novinesu tadanje zabeležile rušenje „Dardanela“kao jedan od događaja iz života naše preston-ice. Na dan-dva pre no što će se porušiti, gostisu doveli fotografa da slika „Dardanele“. Naslici toj nisu svi gosti koji su redovno poseći-vali ovu kafanu.

Od glumaca na toj slici mogu se jasno zapaziti Milorad Gavrilovići čika Ilija Stanojević, zatim Milorad Petrović i Kosta Delini. Tu je iglumac Čeda Kundović, jedan duhoviti boem, koji je bio gotovojedan od stubova dardanelskih. Zatim Suvajdžić i Mita Bidža,glumac koji kroz dugu svoju karijeru,mada je dopro do vrlo značajnih rola,mada je igrao čak i ljubavnike, nijemogao nikako da se oprosti svoganadimka Bidža, koji je tako neumetnič-ki, tako neestetski, da mu je bio praviteret u umetničkoj karijeri.

Na slici se može razaznati još i

Aleksandar Milojević Leca, pozniji upravnik niškog pozorišta„Sinđelić“, kao i poznati glumac čika Fila.

Na ovoj slici naročito se dobro zapaža Steva Petrović zvani Ruta.To je takođe jedan od dardanelskih tipova, koji je takoreći bio priko-van za stolicu kod „Dardanela“ i uvek u društvu književnika iglumaca. Steva Ruta je otpočeo karijeru kao glumac beogradskogNarodnog pozorišta i to sa dosta izgleda na lepu budućnost. Docnijega je vojska otrgla od pozornice, a kad je vojsku odslužio, nije joj seni vraćao, već je otišao u činovnike, iako je ceo život proveo tu okopozorišta i sa ljudima iz pozorišta, a da odoli želji, javljao se koji puti na pozornici. On je bio u svoje doba najbolji interpretatorSremčevoga Neko u „Ivkovoj slavi“, te je u toj roli vrlo često gosto-vao na beogradskoj pozornici, pa ga je i sam Sremac vrlo rado gledaou toj roli. Otuda valjda i fama da je Steva Ruta bio model Sremčevkad je pisao „Ivkovu slavu“. Sremčev model je bio glumac Rajčević,a Steva Ruta, koji je dobro poznavao Rajčevića, uneo je u rolu svenjegove manire, te otuda fama da je Ruta original. Steva Ruta, koji jei sad živ i još uvek boem, bavio se i to vrlo uspešno i žurnalistikom,a odnegovao je krasnu decu: jedan mu je sin profesor, drugivicekonzul, a kćer mu je darovita glumica.

Na slici je, razume se, i Mika Risantijević, glumac i šef statista uNarodnome pozorištu. Risantijević je bio ogromna ljudeskara sadvema osobinama: nikad nije mogao da izgovori stranu reč i nikadnije uspeo da savlada srpski jezik. To mu ipak nije smetalo da umlađim godinama igra u putujućim trupama i znatnije role. Tako, naprimer, on bi u ulozi Hajduk-Veljka u palankama izazivao ogromno

oduševljenje, kad bi onakav gorostas počeo po pozor-nici vijati grešne statiste (Turke) te se ovi valjali popozornici kao lubenice. Na beogradskoj pozornicinajznačajnije su mu role bile dželata i igrao ih je vrlouspešno, jer u tim rolama obično nema šta da se gov-ori. Inače je bio šef statista: on ih je nabavljao, ondresirao, on maskirao i oblačio, on i isplaćivao. Štabmu je za tu organizaciju bio kod „Dardanela“.

Na slici je, razume se, Žarko Ilić, jer kako bi sedalo i zamisliti „Dardaneli“ bez njega. Na slici se jošvide: Dragi Dimić, kafedžija, Moša Davičo, agent,Cvetković, zubni lekar, Drag. Karaulić, trgovac,Velimir Tabaković, bas pevačkog društva„Kornelije“, i Mil. Nikolajević Škandal. Razume seda je tu i Miloš Šloser, „luftadžija“ Narodnogapozorišta, tj. onaj koji je u staroj džamiji podpozorištem upravljao luftgasom, kojim se tada

pozorište osvetljavalo. Miloš Šloser je znamenita ličnost osamdesetihgodina: ne toliko kao stručnjak za luftgas, koliko po tome što je onbio vođa Palilulaca u onim očajnim bitkama kamenicama, koje su setih godina razvile između zavađenih plemena: Dorćolaca, Palilulaca,

Savamalaca i Vračaraca. MilošŠloser je bio strah i trepetDorćolaca i, kad bi se on sakamenicom pojavio na šančevimaispod Narodnog pozorišta, mi smosvi u neopisanoj panici odstupali.

Na slici se može dobro videti iVlajko Bogdanović, večiti lju-

bitelj Narodnog pozorišta inarodne pesme. On je uvekbio činovnik i dobar, ispra-van činovnik, ali se od ranemladosti, kao pevač i članpozorišnog hora, tolikoprilepio za pozorište, anaročito za pozorišnumuziku, da je postaostrastan sabirač narodnihpesama. On i danas ima ukući čitave arhive i slagal-ište narodnih pesama idanas još, ono što se ne bimoglo naći u pozorišnoj

arhivi, kod njega će se izvesno naći. Dobar pevač često je, a naročito ucrkvi, zamenjivao i horovođu, a nije se nikad odvajao od „Dardanela“,tako da bi se moglo reći da taj čovek i nije znao u životu za drugukafanu sem za „Dardanele“.

Jedan od redovnih posetilaca „Dardanela“, koji se takođe vidi naslici a koji je bio u najintimnijoj vezi sa pozorišnim svetom, bio jetada vrlo poznati Mika Mejuhas ili, kako ga je pokojni Rucovićobično nazivao, Mika Mehujas. Mika je imao malu sitničarsku radnjuu nizu onih dućančića koji su uz Upravu fondova doskora postojali uVasinoj ulici i bio je mala, ručna banka svih glumaca, od prvog doposlednjeg. Kad god je kome zatrebala manja pozajmica od 50 i 60dinara, tu se kod Mike spomagao. Tu su glumci zalagali zlatne satovei tabakere koje su o jubilejima dobijali, tu su prodavali priznanice naplatu za idući mesec, tu pisali priznanice sa jamstvom i sve mogućenačine upotrebljavali da dođu do malo novca. Kada bi došao posled-nji u mesecu (dan primanja plate), tada bi se pred blagajničkim vrati-ma tiskao među glumcima Mika Mejuhas sa masom priznanica u rucida naplati svoje. Razume se, bivalo je da mu je pogdeko i podvalio,ali je Mika to strpljivo podnosio i opet i dalje činio usluge glumcima.

Ceo taj dobri, pitomi i veseli svet rasturio se zajedno sa„Dardanelima“. Kao što je „Dardanele“ posle rušenja pokrio zaborav,tako je i sav taj svet, posle rušenja „Dardanela“, pokrio težak zabo-rav. Mnogi su poumirali, mnogi otišli na drugu stranu i odvojili se odsvoje sredine, a oni su tek samo sabrani činili jednu naročitu sredinu,jednu karakterističnu celinu, koju su „Dardaneli“ sobom izražavali zavreme svoga postojanja. (Kraj)

Vremeplov Kafana „Dardaneli“ (4. deo)

�Nekoliko generacija sakupljalo seoko ruševina sa saučešćem posmatrajući kako gomila kamena,cigle i praha pretrpava njihovenajranije i najmilije uspomene

NASTAVLJAJU SE MUKE

Piše: Mirjana Šćekić

Zakupci na otvorenom delu pijace„Zeleni venac“ žalili su se„Beogradskom glasu“ na „pravu

torturu“ koju prema njima sprovodiPijačna uprava, naročito nakonuvođenja novih, pokretnih tezgi. Dapodsetimo, zakupci su se početkomaprila požalili zbog uvođenja mobilnihtezgi kojima im se otežavaju uslovirada. Uprkos njihovim protestima, naovoj pijaci postavljene su nove tezgekako bi se taj prostor u večernjim sati-ma oslobodio za ugostiteljske svrhe.

„Niko ne sme da se obrati direktoruIvanu Soču. Svi su zastrašeni. Šefica kabi-neta Siniše Malog ranije je obećala da ćenas primiti gradonačelnik, ali od toganema ništa. Danima je zovemo, šaljemoporuke, ali odgovora nema“, rekla nam jejedna od žena zakupaca voća želeći daostane anonimna.

Ona tvrdi da je Pijačna uprava nametnu-la svim zakupcima obavezu da osimredovnog dnevnog plaćanja zakupa od 450dinara dodatno plaćaju i 100 dinara zadonošenje i odnošenje tezgi.

„To je potpuno mimo zakona. Nije bilopredviđeno da plaćamo tu uslugu“, kaže

�Šefica kabineta Siniše Malog ranije obećala da će ihprimiti gradonačelnik, ali od toga nema ništa

Rušenjem sve palo u zaborav

Foto

: Dok

umen

taci

ja P

rivre

dnog

Pre

gled

a

Naplaćuju i

11Beogradski glas, 16. maj 2018

ZAKUPACA TEZGI NA PIJACI „ZELENI VENAC“

ona i dodaje da im je Uprava namet-nula i obavezu potpisivanja reversaza svaku tezgu i suncobran u slučajuoštećenja.

„Kad je vetrovito, suncobrani nemogu da se kontrolišu i svakakomože da dođe do oštećenja. Dakle, toje još jedna obaveza plaćanja više zanas“, kaže ona.

Prodavac voća MiroslavStojanović iz sela Suvi Do rezignira-no konstatuje da je „viša sila“umešala prste u sve poslove koji setiču postavljanja novih tezgi i pre-namene pijačnog prostora na kojemse planira izgradnja kafića irestorana.

„Kako možemo da budemo zado-voljni, kad svaki dan sklanjaju tezgeda bi ih ujutro postavili, naravno, miplaćamo tu uslugu“, kaže on iironično dodaje da se očiglednoplanira gašenje pijace, kako bi se natom mestu otvorilo šetalište.

„Pretpostavljam da im je plan daoslabe pijacu kako bi je lakše prodalii pretvorili u nešto drugo“, kaže on.

Jovo Krekić, koji takođe prodajevoće, kaže da „apsolutno ne može dase radi kad duva vetar ili pada kiša“.

„Dok leto traje, nekako ćemo daizdržavamo, ali šta ćemo kad dođezima“, pita se on i ističe: „Upravaočigledno hoće da nas otera odavde.“

„A glasao sam za SNS i član sam tepartije...“, dodaje on razočarano.

Nezadovoljni zakupci, po svemusudeći, nemaju podršku ni uSkupštini grada, koja ne reaguje na

njihove žalbe. Što se Zakona o reg-ulisanju rada pijaca tiče, nigde senedvosmisleno ne zabranjuje prena-mena pijačnog prostora, kojim bi sesprovela u delo ideja direktora Sočada ribarnice i mesare pretvori u ugos-titeljske objekte.

Međutim, postoji interno mišljenjeMinistarstva trgovine iz 2015.godine, kojim se ne podržava pret-varanje trgovinskih objekata u ugos-titeljske: „Trgovinski objekti neispunjavaju uslove u skladu sapravilnikom o uslovima i načinuobavljanja ugostiteljske delatnosti,načinu pružanja ugostiteljskih uslu-ga, razvrstavanju ugostiteljskihobjekata i minimalnim tehničkimuslovima za uređenje i opremanjeugostiteljskih objekata. Samim timprodaja hrane u trgovinskim objekti-ma se ne smatra ugostiteljskom uslu-gom“, glasi interno mišljenjeMinistarstva trgovine, turizma itelekomunikacija od 21. avgusta2015. godine.

Međutim, za pretvaranje pijaca usvojevrsne seoske vašare – sa svecirkuskim hodačima na štulama ižonglerima, poput onih koji su sešetali „Zelenim vencem“ tokom„Noćnog marketa“ 27. aprila – nemaprepreka u postojećim zakonskimrešenjima, budući da mišljenje, pamakar ono stizalo i od Ministarstva,nema snagu zakona.

Nije onda ni čudo što se zakupci-ma nameću nove, nekorektneobaveze plaćanja.

�„Dok traje leto, nekako ćemo da izdržavamo, ali šta ćemo kad dođe zima“,pita se prodavac sa „Zelenog venca“. „Uprava očigledno hoće da nas oteraodavde. A glasao sam za SNS i član sam te partije...“, kaže razočarano

montiranje tezgi

Nije slučajno Beogradživ već dva mileniju-ma... Jako je žilav

grad. Svašta trpi. Između osta-log, u poslednjih pedesetakgodina dokazuje da mu na čelumože biti svako (prvi poslerat-ni gradonačelnik bio jeobućar), a poslednjih nekolikogodina i – niko. Pošto je i kodnas, i u svetu, jako popularnovraćati se tradiciji i prirodnim lekovima,dobar bi bio pokušaj da lek za posrnulugradsku upravu potražimo u vremenupraskozorja savremenog, srpskog,Beograda. Dakle, u doba „njegove svetlosti,milostivejšeg Gosudara Miloša“.

E pa, pre tih 180 godina, na čelu ovevaroši bio je neko sa ozbiljnijom titulom odsadašnjeg nepostojećeg predsednikaSkupštine – knez. Međutim, ozbiljna je bilasamo titula. Opštinski knez, po uzoru nasadašnje gradske funkcionere, nije bio čakni potplaćenik, već puki volonter. Platu je,kao Nikola Dana, primaoza posao sudskog pisara;ili, kao Petar Lazarević,za posao policaj-direkto-ra; ili, kao Nikola Kostić,za posao činovnikaUpraviteljstva; ili, kaoStojan Bakalin, za čik-pogodite-šta... DanašnjaSkupština grada Beogradaonda se zvala kratko –„londža“. Sastajala se,kao i današnja, manje-višepolugodišnje, a odlučivalao budžetu. Izvršni organi,ono što su danas predsed-nik i potpredsednicigradske vlade, zvali su sekmetovi. Takođe volon-teri, pa je jedan od njih,Milutin Radovanović,između 1822. i 1836. godine stalno dodi-javao knjazu Milošu žaleći se da je zane-mario trgovinu od koje živi, da izdržava dveporodice i da nema nikakvu platu. Kasnije jeknjaz Miloš uveo platu od 200 talira godišn-je, ali je Milutina izveo iz posla. Onda se natom mestu, i pri parama, pojavio neki PetarMilojković Bjelopoljac. Tek da se vidikoliko su duboke i daleke veze upraveBeograda s Bijelim Poljem.

Za razliku od današnjih gradskihfunkcionera, ondašnji su imali upravnu, sud-sku i policijsku vlast. Iznad sebe – samoKnjaza i Boga. U stvari, ingerencije kmeto-va i opštinske policije stalno su se preplitale,spajale i razdvajale, pa je najupečatljivijakarijera u toj oblasti pripala prvom i najis-taknutijem srpskom policaj-direktoru

Cvetku Rajoviću, koji seonda još uvek potpisivao saRajoviČ. Vuk (Karadžić, ane onaj koji ima veze sBijelim Poljem) već je biou Beogradu, ali još nijebio stigao da izmislipotrebno slovo, zabavljenstvarima o kojima ćemosaznati docnije u tekstu.Cvetkova porodična kuća i

danas je živa, na uglu ulica TadeušaKošćuška i Uzun Mirkove, služi kaoPedagoški muzej, a ranije je tu bila Realka.Sredovečna generacija je pamti po dvorištu iigrankama koje su tu bile organizovane kas-nih šezdesetih.

Nama je, u izveštajima Knjazu „pripada-jući svetlomu skutu Vašemu, jesam Vašesvetlosti pokornejšij sluga“ Cvetko Rajović,zanimljiv ne samo po protokolarnom oslovl-javanju, koje je kod današnje uprave svede-no na „ćao“, već i po drilu koji je uveo pan-durima. Evo šta kaže u izveštaju: „Sada

služeće pandure priteglismo da im pisnut ne dopuš-tamo i za sada služe kaošto ova sorta ljudi pona-jbolje služiti može. Ja zais-to motrim na svaki postu-pak njiov i naročito imamnekoliko ljudi u varoši,koji motre i dokazuju mi idruge stvari i na straneljude, tako isto i na pove-denije našije panduragledaju... Svi zli glasovikoji se raznose to su još odprošastije vremenapočivših policaja. Istinaslušao sam kao što je iVašoj svetlosti izvestno, daje mnogo zloupotrblenijasvake struke činjeno; odnajstarijeg do poslednjeg

pandura svi su suočastnici bili. Sada je sveto presečeno.“

Međutim, Cvetku Rajoviću nisu bilestrane ni tajno-policijske metode koje sedanas smatraju nemoralnim. Dajući Knjazuobaveštajnog „štofa“ i izveštavajući komesu u čaršiji privođene žene, nije propustio danaglasi da je čuo kako je „Šugava Katadolazila k g. Vuku Stef. Karadžiću“. Lako jesprdati se sa intelektualcima – za njih jesvako vreme siromašno. Da je smeo, Vuk biga izlupao štulom... Ovako, osveta je višeistorijska... Cvetko Rajović je bio veličinana koju danas podseća samo kuća. Vuk nika-da nije uspeo da se u Beogradu skući, ali muje danas dom svaka srpska pamet.

(„Čekajući Spasovdan“, 2005)

�Za razliku oddanašnjihgradskihfunkcionera,ondašnji suimali upravnu,sudsku i policijsku vlast.Iznad sebe –samo Knjaza iBoga

Knez, londža i kmetovi

kolumna

Piše: Aleksandar Crkvenjakov

12 DRUŠTVOBeogradski glas, 16. maj 2018

Dečje traume niko PREMA PODACIMA UNICEF-A, U SRBIJI SE ŠKOLUJE

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Maloletni migranti počeli su da ulaze u obrazovni sis-tem Srbije još 2012, kada je upisano prvih 40 đaka.Onda je, kroz pilot-projekat UNICEF-a, od decem-

bra 2016, u Krnjači i Bogovađi u školske klupe selo 200migranata bez roditelja. Ove školske godine započelo je insti-tucionalno uključivanje migrantske dece u obrazovni sistem.Imaju predškolsku i školsku nastavu, socijalnu i zdravstvenuzaštitu. Školuju se u 17 opština, tamo gde su prihvatni centri.Najviše ih ima u Beogradu i Šidu.

Podaci o njihovom broju su različiti. Prema Ministarstvuprosvete, u 27 osnovnih škola imamo 645 učenika izAvganistana, zemalja Bliskog istoka i Afrike. Hteli – nehteli, od minulog septembra moraju po znanje, kako jeobjašnjeno, zato što nam je osnovno obrazovanje obaveznoi besplatno. Dobijaju odeću, obuću, hranu, smeštaj,udžbenike, školski pribor, prevodioce...

Najmlađi migranti su još pod budnom međunarodnombrigom. Recimo, pre pola godine je Komitet UN za ukidan-je rasne diskriminacije ukazao Srbiji na potrebu da upišesvu migrantsku decu u osnovne škole, obezbedi im adek-vatan nastavni program, lingvističku i svaku drugu podršku.Taj proces, uz prosvetne vlasti, nadzire i nevladin sektor.Uprkos svoj brizi, već u prvim mesecima prve školskegodine u kojoj migranti idu u osnovne i srednje škole prob-lem je postalo neredovno pohađanje nastave.

Primera radi, aktivisti Beogradskog centra za ljudska pravasu u školama na istoku Srbije uočili da „zainteresovanost

roditelja i đaka za redovno pohađanjenastave nije na visokom nivou“. Roditeljivele da im deca ne znaju srpski, pa jenemoguće da prate predavanja. Neki sežale da su deca upisana po starosti i bezpripremne nastave, tako da nema dobrihrezultata. Pride, „roditelji su takođe čestonavodili da ne smatraju da učenje srpskogmože biti od koristi za one koji ne žele dau Srbiji ostanu i da bi trebalo posvetitiviše pažnje izučavanju stranih jezika“.

Đaci se žale na problem u komunikacijisa nastavnicima i domicilnim vršnjacima,osećaju se izolovano i od škole im više pri-jaju neformalni obrazovni programi uizbegličkim centrima, na engleskom, jergovore arapski, persijski (dari-farsi), pašto,francuski, turski... Problemi su izraženijikod srednjoškolaca, njihovi roditelji nisu uprilici da uče srpski u prihvatnim centrima,pa ne mogu pomoći deci oko domaćihzadataka. Niti mogu da o problemima svojedece u školi razgovaraju sa drugim roditelji-ma.

Na te i druge probleme dolazi enigma:kako će država nadalje samostalno finansirati obrazovni putmaloletnih migranata?

„Imajući u vidu da je upis dece u školu tokom oveškolske godine ostvaren uz veliku podršku UNICEF-a,

otvara se pitanje kapaciteta Srbije za upis dece u narednimgodinama, kada izvesno neće biti iste podrške UNICEF-a iostalih donatora“, notira Beogradski centar za ljudska prava.

Uprkos svemu, Severin Leonar, zamenica predstavnika

UranijumDA LI GRAĐANI SRBIJE ZAISTA MASOVNO UMIRU

Piše: Prof. dr Zoran Radovanović, epidemiolog i profesor univerziteta u penziji

DASvi lekari i predsednik

Prošlog vikenda je na svečanosti povodom otvaranjanove bolnice u Beogradu, Onkologije 2, predsednikAleksandar Vučić izrazio je zabrinutost zbog sve

većeg broja onkoloških pacijenata. Raste broj dece oboleleod raka, ocenio je Vučić, a svakako je jedan od razloga zato municija sa osiromašenim uranijumom kojom je Srbijagađana tokom intervencije NATO 1999. godine. „To dadokažemo, biće teško, ali svi naši lekari misle da je to(bombardovanje) ostavilo značajne posledice. To je zločinbez presedana i time ćemo se kao država ozbiljno baviti“,rekao je Vučić.

NEOsiromašeni uranijum

i obogaćena mašta

Već godinama se kod nas povremeno usi-java atmosfera „otkrićem“ da masovnoumiremo od raka zbog NATO bombardovan-ja osiromašenim uranijumom (OU), a dakatastrofalne posledice tek predstoje.Tabloidi pišu kako Srbima preti epidemijaraka zbog OU. Takve najave zdravo za goto-vo uzimaju i političari najvišeg ranga. Došlose dotle da se traže skriveni motivi među

retkim pojedincima koji javno dovode u pitanje ovakoshvaćenu „patriotsku“ retoriku. Biće korisno da taksativnonabrojimo činjenice.

Prvo, bilo da je osiromašen, obogaćen ili potekao iz prirode(uglavnom kao smesa dva svoja izotopa, U238 i U235), urani-jum je toksičan hemijski element. Njegova radioaktivnost jeminimalna jer mu je poluživot preko četiri milijarde godina,pa se koristi za procenu starosti naše planete. Ima ga na kopnui u moru, a tona obradivog zemljišta sadrži 10�15 gramauranijuma. Otuda bombardovanje OU municijom minimalno,obično za manje od pet odsto, povećava ukupnu radioak-tivnost terena.

Drugo, alfa čestice koje emituje uranijum ne mogu da pro-dru kroz list papira, ni kroz površni sloj kože, a 99,5 odstoovog elementa samo prođe kroz creva u neizmenjenomobliku. Zato se štetni efekti OU prevashodno vezuju za prodorgelera u telo ili za boravak u krugu od nekoliko desetina

metara oko eksplozije, uz udisanje tom prilikom nastalih čes-tica i para.

Ima mišljenja da bi u tom slučaju alfa zračenje moglo daima kancerogene efekte, mada to nije pokazano praćenjemljudi izloženih visokim dozama OU. Rudari u rudnicimauranijuma ranije su često obolevali od raka pluća, ali je to bilaposledica izlaganja radonu i drugim kancerogenima. Ako većmora da se koristi oružje, postoje zalaganja da se, umestoolovnoj, pribegne OU municiji, kao manjem zlu.

Treće, uranijum ima široku primenu u svakodnevnom živo-tu, od izrade fotografija do pojačanja sjaja zuba u stomatologi-ji. OU se ugrađuje u kobilice lakih letelica (jedrilica) radi sta-bilnosti, a svaki „boing 747�100“ sadržavao ga je donedavnou količini od oko jedne tone. To je više OU nego što je ukup-no bačeno na Centralnu Srbiju 1999.

Kada je 1992. takva vazdušna lađa pala u amsterdamskompredgrađu, građani su godinama pomno praćeni i nijeustanovljeno da imaju bilo kakve smetnje koje bi se pripisaletom incidentu.

Četvrto, OU je korišćen u po dva maha na dva ratišta – uPersijskom zalivu 1991. i 2003, kao i na Balkanu, u Bosni 1995.i na Kosovu 1999. Irak i Kuvajt su pogađani sa više desetinaputa većom količinom OU nego naš deo sveta. Pominju seporemećaji zdravlja u Bagdadu, Basri i Faludži, ali podaci nisupouzdani, a područje je jako zagađeno bombardovanjem iračkeatomske centrale 1991, izlivanjem nafte iz brojnih oštećenihizvora, kao i hemijskim i drugim borbenim sredstvima koje jeSadam Husein prethodno upotrebljavao u ratu sa Iranom.

Peto, u Centralnoj Srbiji i Vojvodini OU nije korišćen, osim navrlo uskom graničnom pojasu prema KiM, blizu Preševa, a južno

13Beogradski glas, 16. maj 2018

ne ocenjujeOKO 800 DECE MIGRANATA U 70 ŠKOLA HIT PRIČA SA FEJSBUKA

Čekajući hiljadarku*

UNICEF-a u Srbiji, nedavno je napore za obrazovnuinkluziju proglasila za „jedan od najvećih uspehaSrbije“ (i dodala da imamo oko 800 migranata u 70škola). Ali ni takav napor države nije sprečio smanjen-

je broja učenika migranata. Naime, od oktobra 2017.do februara ove godine broj školske dece u 18migrantskih centara smanjen je, ne zna se kako, za 235(ima ih 722), dok je broj dece koja pohađaju školu opaona 415. Oko 90 odsto maloletnih migranata ide uosnovnu školu, a tek šestina stasalih za srednju školudrži knjigu u šaci.

Dok su vlasti, kako i dolikuje, zadovoljne obra-zovnim sistemom koji je uspešno položio ispit (timviše što se „nikad ne zna kad će doći sledeći talasizbeglica“ – Vesna Nedeljković, pomoćnik ministraprosvete), ram za kompleksnost integrisanja migrana-ta moglo bi da upotpuni iskustvo zemunske Osnovneškole „Branko Pešić“.

To je pionir i nezvanični državni rekorder u inkluzi-ji, sa više od stotinu đaka migranata, uglavnom izAvganistana, ali i iz Irana, Pakistana, Somalije, Gane,Kameruna. Dvogodišnje školovanje dece iz prihvatnogcentra u Krnjači i iz alternativnog smeštaja u Beogradupokazuje da im je emotivni status kompleksan. Vukutraume prošlosti (razorena porodica, socijalna nestabil-nost, ratna zbivanja), traume sadašnjosti (jezička bari-jera, pokidane socijalne veze, nedostatak privatnosti,kolektivni centri, materijalna neobezbeđenost, novazakonska, moralna i religiozna načela, različitost…) itraume vezane za budućnost (neizvesnost ostvarivanjakratkoročnih i dugoročnih ciljeva). A odrastaju iličnost im se formira pod pritiskom, daleko od svojihsunarodnika i još dalje od sna zvanog EU.

i patriotizamOD RAKA ZBOG NATO BOMBARDOVANJA?

od Bujanovca. Reč je o nenaseljenom i nepristupačnompodručju, odakle je zagađeni sloj zemljišta (po mnogimanepotrebno) skinut i deponovan u Institutu „Vinča“.

Šesto, nijednom uglednom istraživaču, bilo da jeonkolog (R. Džodić), onkoepidemiolog (A. Jovićević)ili stručnjak za radioaktivno zračenje (I. Plećaš, N.Nešković) nije shvatljivo da se posledica javlja bezuzroka, odnosno da nas ugrožava nepostojeći OU.

Ideju o njegovom navodno pogubnom delovanju nanaše građane uporno lansiraju dva-tri čoveka saodređenim zvanjima i titulama, ali bez ikakvog naučnogkredibiliteta. Oni naivno, poput dece, biraju i nakaradnotumače statističke podatke, brkajući i kombinujućinespojive izvore. Posebno je otužno njihovo verovanjeda je latentni period između izloženosti i obolevanja zasve isti, poput plamena sveće (u stvarnosti liči napoprečan presek hobotnice), pa su „eksploziju“ rakapredviđali 2006, zatim 2014, da bi ovih dana odlučili dasudnji trenutak dolazi 2019, na 20-godišnjicu bombar-dovanja. Tada broj obolelih od raka naglo treba da seudvostruči, sa današnjih oko 35.000 na „više od 70.000“.

Sedmo, vetar u leđa „katastrofičarima“ dale su svo-jevremeno vesti da su šestorica nemačkih i još više ital-ijanskih vojnika oboleli od raka posle boravka na KiM.Ispostavilo se, međutim, da rak dobijaju i vojnici kojinikada tamo nisu bili, pa kada su obavljena poređenja,zaključeno je da veterani ređe dobijaju rak od svojihparnjaka ostalih u kasarnama van KiM (objašnjenje sekrije u tzv. efektu zdravog radnika, odnosno ratnika).

Osmo, podaci Registra za rak Instituta „Batut“ ukazu-

ju na to da je, kada se uzmu o obzir kvalitet podataka ikarakteristike populacije, uključujući izmene uzrasnestrukture, trend raka u skladu sa očekivanjima za zemljupoput Srbije, u tzv. trećoj fazi epidemiološke tranzicije.

Deveto, ni najbolji epidemiolozi s Harvarda, ni najču-

venija imena u oblasti matematičkih modela, nisu uspelida pokažu da OU povećava rizik Kuvajćana da obole odraka (izveštaji nisu publikovani, ali ih ovaj autor pose-duje jer je, u ime Ujedinjenih nacija, bio supervizornavedenih istraživanja). Vezu između OU i rakaodbacuju i Svetska zdravstvena organizacija,Međunarodna agencija za istraživanje raka, američkicentri za sprečavanje i suzbijanje bolesti itd.

Deseto, stvorena je atmosfera da se odsustvo vere unavodnu vezu OU sa rakom smatra takoreći nacionalnomizdajom. Zato se ozbiljni stručnjaci o tome ne izjašnjavaju.

Oni, međutim, svoje argumente ograničavaju nastvarne štete usled NATO bombardovanja, od ubijanjanedužnog sveta, preko uništenja infrastrukture i indus-trijskih postrojenja, do ozbiljnog zagađenja životne sre-dine hiljadama štetnih materija.

Ne ogleda li se patriotizam u poštovanju činjenicaumesto u njihovom izmišljanju?

�Zainteresovanost roditelja i đakaza redovno pohađanje nastave nijena visokom nivou

�Tona obradivog zemljišta sadrži 10-15 grama uranijuma

– Tata, daj 1.000 dinara!– Ja znam da biste vi najviše voleli da ja nemam 1.000 dinara, ali imam

1.000 dinara. Vas iz dečije sobe bi sad najviše radovalo da kažete:„Evo, tata nema 1.000 dinara.“ E, moram da vas razočaram, gospodo izšifrovane sobe – imam 1.000 dinara!

– Pa daj nam!– Daću uskoro, za dva, najviše tri dana imaćete 1.000 dinara kakve još

niko nije imao. Sjajnih 1.000 dinara, odličnih 1.000 dinara. Pa da vidimko će moći da pogleda u tih 1.000 dinara i kaže nešto protiv tog jedin-stvenog rezultata u našoj novijoj istoriji!

– Ali nama treba sad!– Ali, što bi rekao moj veliki prijatelj Vladimir Vladimirović, „bolje da

se strpiš“.

(Za 10 dana)– Pre 10 dana si rekao za dva-tri dana...– Nisam rekao, izrazio sam nadu. Svi su govorili da neće biti 1.000

dinara, MMF je govorio da će biti samo 750 dinara, pa su se i oni pre-varili, a ja sam radio da bude 1.000 – i evo, biće 1.200 dinara za petdana, jer ste se vi svesno odrekli da danas dobijete 1.000 dinara.

– Ali kad?– Moj prijatelj Renci kaže: „Nema većeg ponosa nego kad detetu daš

1.000 dinara. Ali da li vi vidite u pajplajnu kako komoditiz skače? Jel� vama jasno da je komoditiz na ol tajm lou. Pa ja ne kukam, negomolim i kukam da otmemo Hrvatima 1.000 dinara, da otmemoSlovacima 1.000 dinara, da 1.000 dinara ne ode u Makedoniju...

– Nama je 1.000 dinara bitno.– Veliki Čerčil je jednom rekao: najbolji argument protiv 1.000 dinara jepet minuta sa 1.000 dinara. Bitno je i meni da vi imate 1.000 dinara, jerevo za 30 godina skok 1.000 dinara je bio 22 odsto paušalno i 29 odstou totalitetu. I sad kad to skoči za 3,4 posto BDP, a tu su nam se svi sme-jali da će biti, evo, imamo ovde 800 dinara i tamo 300 dinara, na zajmu,dakle biće za 1.000 dinara.

(Posle 20 dana)– Tata, još nismo dobili 1.000 dinara!– A što od toga pravite slučaj kad niko ne pravi? Nije sporno, biće 800

dinara kao što sam obećao!– Kada će biti?– Svi mislite da lažem, svi ste me napali. Ja sad pitam: što ne pustimo

mamu da radi svoj posao? Meni je savest čista! Biće 1.000 dinarakakve nemaju mnogo veća deca od vas. Zavideće vam na 1.000 dinarai doći će 60.000 dece da vide vaših 1.000 dinara.

– Ali treba nam 1.000 dinara!– Zna ova kuća kome treba 1.000 dinara i zašto. Ja radim po 25 sati i ne

znam ni kako izgleda 1.000 dinara, nisam nikad video 1.000 dinara, neznam ni odakle bih imao 1.000 dinara, jer sve vreme radim samo zavas, da vama bude bolje, a šta ćete vi posle o meni da pričate, meni jesvejedno.

Za to vreme naložio kevi da štampa kućne novine. Naslovi:„Monstrumi iz dečije sobe traže ’leba preko pogače“„Državo, šta nam rade: Zinulo im dupe za 500 dinara više“„Narod pita: ’Gde su pare od rođendana?’“„Skandalozno: Pare od rođendana slupali u luna-parku dok narod nemašta da jede (šokantan foto)"

„Šifrovana deca pod komandom CIA“„Žuti sin i Žuta ćerka priželjkuju haos u kući“„Sprema se kolaps kuće, žuti sin i žuta ćerka udaraju“„Tata ne idi na pijacu, Tata ne idi u samouslugu, srušiće te!“

(*hiljadarka – misaona imenica za 53,2 odsto građana Srbije)

14 FORUMBeogradski glas, 16. maj 2018

Ujavnosti se ovih dana pojavila infor-macija da je MMF zahtevao od vladeSrbije da ukine sramni i neustavni

Zakon o privremenom uređenju načina isplatepenzija, a da je to tražio i krajem prošlegodine, u vreme kada se o tome na sličannačin izjasnio i Fiskalni savet. Odmah seoglasio i Aleksandar Vučić, predsednik Srbijetvrdnjom da MMF ne voli penzionere više odvlasti i da traži drastično povećanje penzija zabogate penzionere (što nije tačno), a da onmora štititi one najsiromašnije, čime je indi-rektno priznao da vlast nije ni imala nameruda ukida ovaj pljačkaški zakon.

Bez obzira što se Zakon zove "privremeni"i što je bio oročen do kraja 2017. godine,odavno smo izgubili poverenje da će bilo kojanaprednjačka vlada pokrenuti inicijativu da seovaj zakon poništi i da se penzionerima vratepare. Ovim neustavnim zakonom vlada iSkupština su upropastili sistemski zakon oPIO fondu, prethodno su ukinuli zakonska

usklađivanja penzija sa troškovima života dvaputa godišnje, zatim su izmenili strukturuUpravnog odbora PIO fonda u kome Vladasada ima skoro dvotrećinsku većinu, a posled-njih dana su nasrnuli na imovinu PIO fonda,odnosno na banje i lečilišta, imovinu koju sugeneracije zaposlenih i penzionera stvaraledecenijama.

Iako nam je teško da to kažemo, ali naš jeosećaj da oni mrze penzionere i da ih doživl-javaju kao nepotreban teret. RukovodstvaSNS, ali i drugih njihovih koalicionih partnerasete se panzionera samo pred izbore kadanapadno navale da opsedaju staračke domovei slikaju se sa penzionerima. Arogancija, netr-peljivost i mržnja prema starima prenosi se

kao zarazna bolest preko njihovog članstva najedan deo stanovništva. Penzioneri su krivi štosu živi, što se guraju u gradskom saobraćaju,što padaju i lome kukove, troše lekove ili želeda idu u banje... Po njima, najbolje bi bilo dakad zaveše radni vek odmah umru, a sobzirom da oni to nerado čine - država im svo-jim zakonima pomaže u tome.

Bez obzira da li će se ova tužna priča završi-ti u Srbiji ili Strazburu, zahvalni smo misijiMMF-a na "predlogu" koji je dala vladi da seponišti ovaj sramni i neustavni zakon, jer smou vladu Srbije odavno izgubili poverenje i nesamo u vladu, nego i u SNS, SPS, PUPS, SDS,PS i sve druge partije, pokrete i stranke kojičine ovu nečasnu koaliciju. Svi su oni saučes-nici u zločinu koji se čini prema najstarijojpopulaciji. Udarili su na penzionere smatra-jući da njih nema ko da štiti, jer ih je izdala ijedina penzionerska politička partija, čija sevrhuška prodala za različite profitabilne min-istarske, poslaničke i druge javne funkcije.

Iako je vlada za sve nepopu-larne mere koje se sprovode nesamo prema penzionerima,nego i radnicima, mladima... icelokupnom stanovništvuokrivljavala MMF - videćemošta će sada da učini. Ono čegase pribojavamo je da će vladapokušati da svoju prethodnubrljotinu zameni nekom novom- još većom, umesto da lepoprizna da se do stabilnostibudžeta moglo doći i na druginačin, pre svega efikasnijimpunjenjem, o čemu im jeSindikat penzionera ukazivaoviše puta.

Ne očekujemo ni od predsed-nika ni od premijerke da trebada vole penzionere - očekujemosamo da ne pljačkaju naše penz-ije, jer su one naša svojina.Očekujemo da penzionerimavrate njihove pare i da ne diraju

u naše banje, da nas puste da u miru okončamosvoj životni vek, da ne moramo po suncu,vetru, kiši, snegu i ledu protestvovati po ulica-ma tražeći pravdu ili da se s njima preganjamopo sudovima. Ali, ako budemo morali, nemanam druge, nastavićemo da to radimo i dalje,sami ili uz pomoć naše Evropske federacijepenzionera i starijih lica (FERPA) koja pažlji-vo prati šta se u Srbiji a penzionerima događa.

A što se tiče siromašnih penzionera i onihstarih osoba koji nemaju nikakva primanja,nadamo se da će vlada i za njih osmislitinekakav socijalni program koji će imomogućiti dostojanstven život, mada sumn-jamo da će to uraditi.

Izvršni odbor USPS

SAOPŠTENJE UDRUŽENJA SINDIKATA PENZIONERA SRBIJEPOVODOM ZAHTEVA MMF DA SE UKINE ZAKON

O PRIVREMENOM UREĐENJU NAČINA ISPLATE PENZIJA NOVAC ZA KULTURU U NOVOM SADU – HONORAR ZA

IZBORNOJ

Vlada i Vučićmrze penzionere

Nadrealni

Izvor: Insajder

Krivična pri java koju je JKP„Čis toća“ i z Novog Sadapodnelo prot iv TV Kanala 9 i

Udruženja „Prosperi tet“ i nj ihovihodgovornih l ica ukazuje još jednomna potpuno nerazumevanje Zakona odostupnost i informaci ja od javnogznačaja . Naime, svaki građanin –medij , organizaci ja , pojedinac, NVO– ima pravo na informacije i nemaobavezu da objašnjava zašto ih t raži .S druge strane, oni koj i su obaveznida daju informacije zato š to raspo-lažu s reds tv ima građana koj i ih iplaćaju za to ne smeju se oglušivat ina svo ju obavezu j e r su za tozaprećene kazne.

Upravo suštinsko nerazumevanje ovogadovelo je do najnovijih tužbi u kojima jejavno preduzeće tužilo medij i Udruženjepotrošača zato što su prethodno kažnjeni zbognedostavljanja informacija, piše Kanal 9.

U krivičnoj prijavi se Kanalu 9,Udruženju za zaštitu prava potrošača„Prosperitet“ i odgovornim licima stavljana teret da su učinili krivično delo prevareu obavljanju privredne delatnosti izloupotreba položaja odgovornog lica.

Kako se navodi u krivičnoj prijavi, TVKanal 9 i Udruženje „Prosperitet“zaključili su ugovor o poslovnoj saradnji ukojoj je TV Kanal 9 trebalo da pribavi iemituje u okviru svog programa podatkedobijene od JKP „Čistoća“, a Udruženje„Prosperitet“ trebalo je Kanalu 9 da plati zasvaku emitovanu emisiju 6.000 dinara,prenosi Kanal 9.

Da bi realizovao ugovorene emisije,Kanal 9 je od 2. februara 2015. do 29. apri-la 2016. upućivao JKP „Čistoći“ zahteve zapristup informacijama od javnog značaja.

Kako se u krivičnoj prijavi navodi, poštoJKP „Čistoća“ nije postupila po podnetimzahtevima, odnosno TV Kanalu 9 nijedostavila nijednu traženu informaciju,

Krivična prijava protivpostavljenih

�Ova tužna priča će se završiti

ili u Srbiji ili u Strazburu

Rešenjem o dodeli sredstava zafinansiranje i sufinansiranje pro-jekata u kulturi iz oblasti savre-

menog stvaralaštva u 2018. godini – koje jegradonačelnik Novog Sada Miloš Vučevićdoneo 3. maja – dodeljeno je 1.400.000dinara organizaciji „Savet za igru Srbije“ sasedištem u Beogradu za projekat „15.Beogradski festival igre“.

Organizaciju „Savet za igru Srbije“ vodiAja Jung, odbornica izabrana u Skupštinigrada Beograda sa liste Srpske naprednestranke. Građani su je posebno zapazili kaopromotera predizbornih obećanja vladajućekoalicije okupljene oko SNS-a u akcijipodele karata za nepostojeći beogradskimetro.

Očigledno je nadrealizam jedan od omil-jenih pravaca u delovanju i radu Srpskenapredne stranke, te se tim smernicamavodi i novosadska gradska vlast, dodavšijoš jedan deo u mozaik naprednjačkenadrealne Srbije. Naime, novosadski grads-ki oci doneli su odluku da finansijskipodrže „Beogradski festival igre“ čak 30dana nakon što je festival zvaničnookončan!

U okviru ovog festivala u Novom Saduodržana su dva događaja (od ukupno 16),oba u Srpskom narodnom pozorištu. Za obafestivalska događaja plaćane su ulaznice po

ceni od 800 dinara (i više), iako je Novi Sadi više nego izdašno finansirao navedenumanifestaciju.

U tekstu javnog konkursa stoji da je istiraspisan „za projekte u kulturi GradaNovog Sada u 2018. godini“. Ostaje nejas-no kako je komisija koja je odlučivala ododeli sredstava zaključila da je„Beogradski festival igre“ projekat u kul-turi Grada Novog Sada?!

Očigledno je da je zakasnela finansijskapodrška navedenom festivalu došla kaosvojevrstan honorar organizatoru festivala,a verovatno i kao znak zahvalnosti zaangažovanje u kampanji SNS-a na lokalnimizborima u Beogradu.

Ovakvim postupanjem gradska vlastgrubo zloupotrebljava sredstva svihgrađana Novog Sada zarad postizanja bol-

�Novosadski gradski ocidoneli su odluku dafinansijski podrže„Beogradski festivaligre“ čak 30 dananakon što je festivalzvanično okončan!

15Beogradski glas, 16. maj 2018

ANGAŽMAN U BEOGRADSKOJ KAMPANJI

�

naprednjaci

Kanala 9 zbog pitanja

Vojni invalid Branislav Kapetanović izgubio je sveekstremitete 2000. godine kad je kao deminerčistio teren od kasetnih bombi zaostalih od

NATO agresije. Od tada je prošlo skoro 18 godina, a sada53-godišnji rođeni Kraljevčanin kome je Vojska dodelilastan u Bulevaru Mihajla Pupina, uz novčano obeštećenje itrajnu negu, i dalje svakodnevno – ispred zgrade, na ulici,u institucijama – nailazi na nesavladive prepreke.

„Ponekad sanjam eksploziju u kojoj sam teškopovređen. To je noćna mora, Ipak, sve to nekako uspevamda prebrodim. Meni je važno što sam na vreme evakuisaovojnike sa mesta deminiranja, pa sam stradaosamo ja…“, priča Branislav i dodaje da ga ništamanje ne bole muke koje doživljava kao invalidrata prve kategorije.

„U ovoj zemlji ne postoje zakoni. Mi, invalidi,kao da smo ljudi drugog reda. Sve nam jeotežano, umesto da bude obrnuto. Kad mi jepotrebna urgentna medicinska pomoć, na Hitnupomoć ne mogu da se oslonim. Verovatno sumnogi umrli čekajući dolazak ambulantnih kola.“

Branislav ističe da su mnoge zemlje u svetu,pa i države u našem okruženju, izašle u susretinvalidima angažujući za njih vozače koji su imstalno na raspolaganju, i to ne samo za vožnju domedicinskih ustanova nego i za druge potrebe sakojima se sreću hendikepirana lica u svakod-nevnom životu.

„Evo, meni je juče pukao zub, a ne mogu daodem kod zubara jer nijedan taksista ne želi dame primi sa kolicima, pravdaju se da nije njihovposao da utovaruju kolica. Jedino mogu da seoslonim na mog prijatelja koji je trenutno odsu-tan i moći će da me vozi tek za nekoliko dana…“,naglašava Branislav.

Problem sa ukazivanjem medicinske pomoćisamo je vrh ledenog brega koji pritiska životBranislava Kapetanovića, čoveka koji je svojumladost i zdravlje položio na branik otadžbine.„Kad mi je potrebna lekarska pomoć, nju jednos-tavno ne mogu da dobijem u Vojnomedicinskomcentru Novi Beograd, koji je na svega 150 metaraod mog stana. Razlog je to što u njihovoj zgradine postoji lift koji vodi na sprat do specijaliste“, kažeBranislav.

Njegova golgota počinje samim izlaskom iz zgrade, natakozvanoj rampi za invalidska kolica, koja je potpunoneadekvatna – uska i veoma strma.

„Često sam padao sa rampe iz raznihrazloga, na primer, ako je jedna odguma malo ispuštena, a ja to nisamprimetio, kolica me povuku u stranu, ana nizbrdici ne mogu da ih zaustavim,pa me bace na stranu, ili na stepenice, ili na nisku ogradusa druge strane. Prošle godine sam se toliko izlomatao, dasam povredio kičmu i dva meseca sam proveo u krevetu,nisam mogao da se mrdnem od bolova. A kad se desi dapadnem, tada mi komšije priskoče u pomoć, a kolica seod pada raspadnu u najsitnije delove koje oni moraju daskupljaju. Osim što se ja povredim, moram još da plaćampopravku kolica, a to uopšte nije malo, tako da ja netrpim samo fizički bol, nego sam i materijalno oštećenzbog čestih popravki kolica. Sramota me je kad se to

desi. Nebrojeno puta sam se obraćao raznim institucijamaza pomoć da se rampa popravi, ali ni od koga odgovoranema. Slao sam zahtev i Opštini Novi Beograd, pa samčak dobio i neka, doduše, usmena obećanja od njih ali –ništa“, kaže Branislav dodajući da se obraćao za pomoći Vojsci, gradskom menadžeru Goranu Vesiću,Gradskom stambenom, Ministarstvu zdravlja, mesnojzajednici Bloka 21…

„Svi prebacuju odgovornost jedni na druge, a pomoćiniotkuda“, kaže Branislav. „Problem je naročito velikizimi, kad padne sneg i kad se staza zaledi, mesecima ne

mogu da izađem iz kuće.“Prepreke za Branislava na ulici nisu ništa manje nego

ove na ulazu u zgradu. On nam ukazuje na nedostatakispusta na kojima bi invalidska kolica mogla da siđu na

ulicu ili se popnu na trotoar. „Kao da je nekonamerno to radio. Napravi se rampa na jed-nom mestu, ali je zato nema na drugoj straniulice“, kaže on i rezignirano konstatuje da muse ponekad čini da svi peru ruke od njegovihproblema.

„Imam osećaj da u ovoj zemlji sve rade da nama inva-lidima još više otežaju život. Zamislite, kad sam otišaodo banke da tražim kredit, tražili su mi da odem kodnotara da overim potpis – ja im pokažem pečat sa mojimpotpisom overen u sudu. Pa se samo pitam da li je običannotar važniji od suda i koji to pravnik u ovoj zemlji možeda me ubedi da je overa kod notara važnija od overe usudu. Ma, samo da me maltretiraju… šta drugo dakažem.“

Mirjana Šćekić

VOJNI INVALID BRANISLAV KAPETANOVIĆ O SVAKODNEVNIM PREPREKAMA NA ULICI, NA IZLASKU IZ ZGRADE, U INSTITUCIJAMA…

�Svi peru rukeod mojih problema

Nebriga države za invalide

Kanal 9 je pokrenuo protiv JKP „Čistoća“ postupak zanaknadu štete, a sud je prvostepenom presudom obavezao„Čistoću“ da TV Kanalu 9 isplati štetu u iznosu od 1.632.000dinara i 318.000 dinara na ime troškova postupka.

Sud je, navodi Kanal 9, utvrdio da ne postoji ništavostugovora TV kanala i Udruženja potrošača, što je tvrdila„Čistoća“, jer nije protivan propisima, javnom poretku ilidobrim običajima.

I pored ovakve odluke Privrednog suda u Novom Sadu, ukrivičnoj prijavi advokati JKP „Čistoća“ zaključuju da suTV Kanal 9 i Udruženje za zaštitu prava potrošača„Prosperitet“ zaključili ništav ugovor samo zato da bi stekliprotivpravnu imovinsku korist i naneli štetu JKP „Čistoća“.Oni u krivičnoj prijavi, kako piše Kanal 9, zaključuju „dapredmet ugovora i motiv za zaključenje ugovora nije bioobaveštavanje javnosti o radu javnog preduzeća, nego da suinformacije tražene jedino iz razloga da bi se podigla tužbaza naknadu štete“.

Ovakva reakcija javnog preduzeća došla je u trenutkukada se vodi javna rasprava o novom zakonu o dostupnostiinformacija od javnog značaja, kojom zakonodavac nastojida još više ograniči mogućnost javnosti da dođe do informa-cija.

jeg izbornog rezultata u drugoj lokalnoj samoupravi, čiji jebudžet četiri puta veći od novosadskog budžeta.

Svaka vlast, na svakom nivou, kao jedan od svojih prior-iteta gotovo uvek definiše kulturu i obećava veća izdvajan-ja za kulturne sadržaje, jer kultura svakako predstavljaosnovu u izgradnji humanijeg i civilizovanijeg društva.Obećavaju se nove kulturne politike, otvaranja muzeja,galerija i slično. Kao po pravilu, te velike reči ostanu samoparole i mrtva slova na papiru. U najboljem slučaju, završese na turističkim manifestacijama, „…ijadama“ svega isvačega, koje bivaju promovisane kao modeli očuvanjatradicije, kulture i zaostavštine. Organizatori takvih fešti, unajvećem broju slučajeva, vrlo su bliski lokalnim vlasto-dršcima koji njihove „kulturne“ projekte izdašno spon-zorišu. Kultura i kulturne manifestacije ne smeju biti pred-met političke trgovine, niti sredstvo zanemarivanja politič-ki podobnih pojedinaca. Takvo postupanje vodi obesmišlja-vanju, nakon toga i zatiranju kulture jednog društva, a jasnoje da društva bez kulture prestaju da postoje. Pojedinci seasimiluju u društva koja opstaju zahvaljujući očuvanim kul-turnim obrascima.

Kultura, kao kreativni izraz ljudske i društvene svesti,mora biti i ostati nezavisna od svakog uticaja ideologije idnevne politike, a kulturno izražavanje oslobođeno svihstega i ograda. Bez slobode mišljenja i slobode kreativnog ikritičkog izražavanja ne možemo kao društvo opstati nitinapredovati. Stoga je na nama, svesnim i savesnim pojed-incima koji čine deo tog društva, da učinimo sve što je unašoj moći kako nam korupcija, koja decenijama guta svepred sobom, ne bi progutala i kulturu.

Relja Aleksić, odbornik „Dosta je bilo“, Novi Sad

16 REPORTAŽABeogradski glas, 16. maj 2018

Nebriga vlasti za sigurne glasače POMOĆ GERONTODOMAĆICA NEDOSTUPNA ZA VELIKI BROJ STARIH OSOBA

Piše: Radenka Marković

Stariji ljudi lošeg zdravlja koji žive sami ili sa drugom,takođe bolesnom osobom ili osobom sa invaliditetom,mogu od centra za socijalni rad u svojoj opštini da traže

da im se obezbedi pomoć u kući, poznatija kao uslugagerontodomaćice. Međutim, problem je što je brojgerontodomaćica mnogo manji od broja starih kojima je njiho-va pomoć potrebna. Naime, 635 gerontodomaćica – koliko ihprema podacima Gerontološkog centra Beograd, koji ovuuslugu i organizuje, trenutno ima – pomoć pruža za 2.592 stareosobe, a procene su da bi broj gerontodomaćica valjalo da sepoveća za 150-200 kako bi se obezbedila neophodna pomoćza nekoliko stotina starih koji ovu uslugu očekuju. Velika raz-lika u trenutnim mogućnostima i potrebama dovela je do togada se na uslugu pomoći u kući čeka i po dve, tri godine.

Zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru novegerontodomaćice ne primaju se godinama. Kako bi se barmalo doskočilo dugačkim listama čekanja, posete stariji-ma su pre nekoliko godina proređene, pa ihgerontodomaćice više ne obilaze svakog dana, kao što jebilo ranije, već svakog drugog dana. Najveći je problemleti, kada zbog godišnjih odmora gerontodomaćiceumesto po tri korisnika, koliko obično obilaze dnevno,

moraju da preuzmu i još ponekog korisnika svojekoleginice. Tada su prinuđene da skraćuju vreme posete sadva sata na sat i po ili sat i 45 minuta. Možda tih pola sataili 15 minuta nekome izgleda kao nebitna razlika, alistarim ljudima koji nisu u stanju da sami odu u prodavnicu,spreme obrok ili su pak usamljeni – to vreme je veliko.

Posao gerontodomaćica jeste da starima nabave namir-nice, po potrebi spreme nešto od hrane, uzmu im recepteod lekara i podignu lekove u apoteci, plate račune, očistekuću. Takođe im pomažu u održavanju lične higijene, umi-vanju, pranju kose, češljanju, brijanju. I ono što je starimaveoma važno, budući da su usamljeni, jeste da popričaju sanjima i saslušaju ih jer je i socijalizacija korisnika u opisuradnog mesta gerontodomaćica.

Nadežda Satarić, predsednica Upravnog odboraUdruženja građana „Snaga prijateljstva – Amity“, kaže daistraživanja rađena među starima ukazuju na to da je zaoko 30 odsto njih potreban neki vid podrške za samostalnofunkcionisanje u kući i stanu.

– Mnogi od njih se, nažalost,ne mogu osloniti na podrškumlađih članova porodice, bilozato što ne žive s njima ili suveoma zauzeti svojim poslovi-ma i obavezama, pa nemajuvremena za svoje najstarije.Raspoloživi resursi državnihslužbi su takođe ograničeni, pa

su ljudi prinuđeni da se snalaze kako znaju i umeju – kaženaša sagovornica i dodaje da mnogi, preko preporuka, pri-vatno angažuju žene koje im pomažu u kući. One im popotrebi dolaze ili svakog dana ili dva-tri puta nedeljno,petnaestodnevno ili mesečno, dok je veoma mali broj onihkoji se obraćaju privatnim agencijama za pomoć jer su nji-hove usluge veoma skupe za standard najstarijihBeograđana.

�Zbog zabrane zapošljavanja novegerontodomaćice ne primaju se godinama

�U Beogradu živi oko 310.000 ljudi koji imaju 65 iviše godina. Skoro polovina njih živi u staračkimdomaćinstvima, u kojima su svi stariji od 65 godina, ili u samačkim domaćinstvima

Svakom desetompotrebna pomoć

Istraživanje koje je prošle godine„Amity“ sproveo na Novom Beogradu,gde živi više od 38.000 starijih od 65 god-ina, pokazalo je da pomoć u kući koristimanje od jedan odsto ispitanika, a svakideseti anketirani rekao je da bi mu pomoćgerontodomaćice dobrodošla.

Isto istraživanje pokazalo je takođe daje svakoj trećoj starijoj osobi potrebnapomoć u održavanju higijene stana, svakojčetvrtoj za odlazak lekaru, plaćanje raču-na, nabavku potrepština, dok je svakojšestoj osobi potrebna pomoć oko spre-manja hrane, održavanja lične higijene, asvakoj dvanaestoj za kretanje po kući.

Redakcija "Beogradskog glasa"

pronašla je model srpske budućnosti kao jedini

automobil koji neće imatiobavezu nijednog

tehničkog pregleda FOTO

GRA

FIJA

NED

ELJE

Limuzina beztehničkog

pregleda