Karavan smrti.pdf

8/10/2019 Karavan smrti.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/karavan-smrtipdf 1/164





E

D

3

<

Z

NOVA SERIJA X- IOO

2 2 . a p r i l I 9 7 t .

Sveska 301

Zen Gre j



R O T O B I B L I O T E K A

Odeovoml ' j rer fnik:

MiUu MiLOSEVlC

Preveo Branko AUEB

Izdaje *D N E V N I K< hlovi Sad, Bulevar 23. oktobra 31.

Glavni i ocfgovorni urednik Mitor Milošević, 2iro račun 657-1-254 Novi Sad

š tampa: » D N ' E V N I K * , Novi Sad



Banditi Stefena Lača i Indijanci skrivali su se u Spajder Veb kanjonu i čekali tamo da se vrate uhode Kio- va.

Bila je letnja noć 1861. godine.Spajder Veb kanjon ležao je u prvom gorskom lancu kraj velike nizi- ne. Bilo je to tajno skrovište Satane, zloglasnog poglavice Kiova.

Kiša u ovoj visini bila je neugodno hladna. Ispod velikih breza gorele su logorske vatre i osvetljavale bronzana lica Indijanaca. Glasovi muškaraca mešali su se sa žuborenjem vode i zu- janjem komaraca, dok su se u tami svojim kreštavim kricima oglašavale sove. Kiove su ćuteći sedele u grupi. Njihova tamna lica i bezizražajne oči nisu im odavali misli.

Satana, poglavica Kiova, sedeo je pokraj Lača kod belaca. Bio je oma-

len, sa ćebetom prebačenim preko pognutih ramena. Njegova kao kat- ran crna kosa bila je razdeljena po sredini, a jedna pletenica mu je visila preko prsiju. U njegovim hladnim, cmim očima odražavao se sjaj vatre.

I Citavom svojom pojavom izđvajao se Satana iz ove grupe. Lačova banda sastojala se od muškaraca kakvi su se na početku bratoubilačkog rata mogli rfaći gotovo oko svake logorske vatre.

Zivot u divljini ostavio je traga na tamnom i fino isklesanom licu Stefa- na Lača. Imao je oko trideset godina, a bio je sin jednog vlasnika plantaže u Luizijani, koji je početkom rata propao. Kada su u armiji Juga odbili da ga proizvedu za oficira, Lač je iza- zvao na dvoboj oficira koji mu je po- kvario imenovanje. Okrvavljenih ru-

ku i sa neopisivom mržnjom na svie što je dolazilo sa Severa, započeo je svoj vlastiti rat protiv Severa. Od te gerilske borbe do običnih razbojništa- va bio je samo jedan sitan korak.

Lačov zamenik Lajton šetao se nemirno gore-dole.

— Ne mogu da izdržim ovo čeka-

nje — reče on ljutito. — Meni je dosta. Treba mi aktivnosti, akcije, sasvim svejedno kakve vrste.

— To možeš imati, Lajtone.Mladić koji mu je odgovorio, skoro

još dečak, priključio se bez mnogo

S



reči Lačovoj bandi pre nekoliko ne-delja a Fort Dođžu. Zvao se LesterKornval. Oči su mu bile plave. pogle-da hladnog kao leđ, boja kose mu se

p resijav a la čas kao zlato čas kaosrebro. Lice mu je prekr ivala senkadivljeg izraza.

— S ta? — zau rla L ajto n i naglo seokrete .

Jedn i m skokom Kor nva l se našaona nogama. U očima su mu igral i od- ble sci v atre .

— K olt ili pesn ice? — u p ita onotegnuto.

— B u d ite m irn i! — zapovedi Lač.

— P ukovn iče , m islim da n isam je-dini koj i je si t Laj tonovog lajanja —reče mladić.

Lač se t rže kada je čuo t i tulu kojusu mu u ratu ospori l i . Taj mladić jemorao čuti o njemu. Lač oset i nekočudno razumevanje , ko je ga j e dubo-ko di rnulo.

— S luša jte , m om ci — reče on pun

žara. — Mi se moramo bori t i zajedno,a ne jedan prot iv drugog. Svi možete p o s ta ti bogati, ak o o s tan e te uz m ene.Ali moja reč se mora slušat i !

— U m eš dobro da govoriš, S tefene — reče L ajto n p rezrivo . — Ali tak onećemo ni.šta postići. Šta bi nam mog-lo doneti tol iko bogatstvo?

— Z au stav ićem o sve k a ra v an e koji b u d u p ro lazili n iz inom — o b jasn i vo-đa besno. — Sve karavane sa robom,z la tom i munic i jom u pravcu Zapada ,a zat im one koji se vraćaju sa boga-t im plenom lovaca i t rapera. Pridobiosam Satanu za nvaj plan. On je lukavi mudar . Pod n jegovom komanđoinim a oko pe t s tot ina K iova; 'polovina

ih je ovde.•— Z am isao je vr lo dcibra — doba ci

s tar i Kič. — Južnjaci među nama ne-ka ne zaborave da su skoro svi kara-vani puni severn jaka .

Lajton naćuli uši .

— K ak av ti je p lan , S tefene? —upita on.

— Sam o m an ji b ro j tih k a ra v a n a p ra te vojn ic i. P osade tv rđ a v a su sko-ro sve svoje snage poslale u rat . Malikaravani biće lak plen. Napadaćemokaravane do pedeset kola . Borbenost

Kiova podržavaćemo rumom i na te-raćemo ih na svaki severnjački t rans-

p o rt. S a ta n a je ob av ezan da pobijesve do poslednjeg čoveka . . . i žene . . .u svakom karavanu koj i napadnemo. N ećem o se z a d rž av a ti ra s te r iv a n je mživotinja po niîni i spal j ivanjem ko-la. Mi ćemo jednostavno povest i či tavkara va n sa sobom, t ako da j ednos tav-no nestane. Biće to izgubljeni, iščezlikarayani . . . to je sve. Ovde nas nikone može naći . Sqtana kaže da kolamožemo odvest i do one visoke pećinei tamo ih stroval i t i , gde ih niko višeneće naći . Inđi janci dobijaju stoku.To j e n j ihova nagrada . Za nas os ta jesadržina kola. Prošlog meseca je pro-šao j edan t r anspor t i z Independensakoj i je sam vredeo s to t inu h i l j ada do-lara u zlatu. Za tol iko bogatstvo sevre d i p otru d iti . Sv ak i ka ra v a n nosi s>asobom vr ednos t i i r obe . . . t o j e ugrubim cr tama moj plan, Li . Pojedi -nost i možemo razrađi t i kasni je. Ali zato su mi potrebni discipl inovani I judi .Sada imate vi reč.

— J a sam s to bom , S te fen e — uz-v iknu oduševl j eno Laj ton .

— M rtv i ne m ogu da govore — re-če Kič. — To je dakle tvoj plan? Alimeni se ne sviđa da tol iki l judi , pačak i žene i deca, moraju da umru pr itome.

— Ni m eni. Ali m ože se aesiii danapadnemo ka r avan u kome će i pak

b iti žena i dece . . . K iove će p reu ze titaj pr l javi posao. Mi to ne moramo,gledat i . Dajem stvar na glasanje . Re-cite da ili ne!

Jedini koj i je negat ivno odgovor ioLaču bio je Valdron, dezerter Severa.

«



— Š ta se ne p o đ u d ara sa tv o jim p rin c ip im a ne tiče m e se — ■reče m uLač. — Ili ćeš poći sa nama, ili nasm oraš napu.s ti ti. B i ra j !

— N em am izbora — iz jav i V aldrontmurno, kao da već oseCa b l iz inu smr-t i . — Slušaću tvoje komande.

S tar i Kić se još uvek ni je mo gao dasloži s t im da se ubijaju i žene i deca.

— Z ar ne m ožem o to n ek ak o iz- beći? — u p ita on. — Im a i k a ra v a n au koj ima su pr i su tn i samo muškarc i .

Lač je već bio razmišl jao o tome,al i je bi lo nemoguće da se unapred iz-vidi ima l i žena u t ransportu i l i ne.

— Kiče, m i m o ram o jed n o stav n oza tv o riti oči p ri tom e —- od go vo ri on.

— D obro , dakle , p opuštam . A li jcd -no vam mogu reći već sada. To ćenam se kasni je osvet i t i .

— K ako s to ji s tv a r s tobom , ICorn-vale? — upi ta Lač mladog čoveka.

— T vo ja reč v red i, p uk o v n iče —odgovori ovaj , dok mu se profi l oštro

ocr tavao u odblesku vat re . Laču po-novo pade u oči da taj Kornval , iz-gleda, uopšte nema ni t runke osećaj -nost i u sebi . Borba, napad, krv, sveto za njega ni je ništa značilo. A ipak je delovao m irno , in te lig en tn o , ali ne-kako sanj ivo.

— U re d u — reče on en rg ično iuzdahnu. Niko ni je ni s lut io kakva

b u ra besn i u n jem u . — U f! — jav i se poglavica K io vai podiže glavu.

Pod drvećem se začuo topot konja .Tri vi tka, divl ja jahača st igla su uosvet l jeni krug oko logorske vat re .

N jiho va m o k ra b ro n zan a te la sve tlu -cala su u ođblescima plamena.

Jedino j e Sa tana os tao sasv im mi -

ran. Njegovi ratnici su se približil i iokruži l i t roj icu izvidnika. Njihovaobaveštenja biće od vel ike važnost i zasve učesnike pohoda.

Jedan od te t roj ice, koj i je govoriou nj ihovo ime, b io j e Laču poznat . . .

Bio je to mlađi ra tnik po imenu HaukAj, izvanredan tragač i jahač. Prekoramena su mu vis i le mokre pletenice.Oči su mu svetlucale.

— Kiče , p ripazi š ta k&že — dobaciLač.

— O n će se rasp a sti od sam ih no-vosti — odgovori Kič.

Mladi vi tki ratnik je govorio uz po-laganje kre tn je rukam a, koj im a jeopisivao mesta i razđal j ine. Lač jefascini rano promatrao. Još dok je biodete veoma su ga zanimale pr iče oDivl j em zapadu. Sada j e sam s ta jaona pragu da započne krvavi ra t u ko-

me će Indi janci upoznati belce sa svojom sv ir epošću . D a li će lju d i spom i-n ja t i i n jegovo ime k ada j ednom budenapisana pr iča o nestal im karavani-^ma? Ta misao ga zaprc-pasti . Već na prvom k o rak u ka o s tv a re n ju svoga p lan a spopala ga je n ek a v rsta k a ja -n ja . Kao munja sevnulo j e pred n j imsve zlo koje je nameravao da učini .

Sas lušavš i Hauk Ajovu pr iću Sa ta-na izust i samo jedno značajno:

— U f !

— Lače — reče Kič. — D osta n i-sam mogao da razumem. Ipak smisao je u g lavno m u tom e da su p re tr i da-na pedeset i t roja kola , bez vojničke

p ra tn je , n ap u s tila F o rt Dodž. K ara-van se kreće u pravcu Simaron Kro-singa, a tada će po Draj putu do FortUniona.

— S ta je ta j D ra j p u t? — u p itaLač radoznalo.

— Je d n a prečica duga oko dvesta p edese t m ilja . P oznajem je . Sam o to-varna kola i jahači se usuđuju da idut im putem . V oda je vr lo re tka. .Na

tom putu su se dogodi le mnoge teške borbe. C rvenokošci su v rlo često tam o p resre ta li i n ap ad ali k a rav an e .

— K oliko je to d aleko? — u p itaLač.

— L v a d an a oštrog ja h an ja .

*



— Sefe, po jahaćem o u ran u zoru — o b ra ti se Lač S atan i.

— D obro — odgovori K iova sa ble -skom u očima i diže se.

— S u tra ćemo održa ti i razgovorekako ćemo se boriti — zaključi Lač.

— Uf. Hoće li beli gazda dati v a t-r ene vode?

— Da. D osta da se nap ije te .Posle toga su se crvenokošci povuk-

l i oko svojih logorskih vatr i . — N ebesa! Mi.slim da će sada zapo-

četi ig ru ! —- reče Kič m rzov oljno . — T ada se op rostim o od sp av an ja !

— p ro m rm lja neko. — Lače, kako si zam is lio či tavu

stvar? — upita Kič. — T re b a m i v rem e n a da razm is lim . — To bi treb a lo svi da učinim o . . .

možda bi meni Mendrou mogao daočita molitvu.

— Z a r si polu deo, K iče? — u p itaLač oštro.

— J a ? Ne. M ožda nis i ni znao d a jeMendrou bio vojni sveštenik pre ne-go što je ot išao u bandite?

— J e li to is tina , M endrou?Renega t t mur no k l i mnu g l avom i

reče: — S trp a li su m e silom u vojs ku. — Z ar nisi h teo da se boriš? — M oja v era je p ro tiv u b ijan ja . — Z ato si d eze rtirao ? T ada si v rlo

loše izabrao, čoveče. Ovde ćeš se mo-rati borit i . Ako želiš, oslobađam tedate reči!

— S ed im s tobom u istom čam cu,Lače — odgovori čovek. — Ja sam većionako ubica.

— Ako si podbacio kao svešten ik ivojnik. nadajmo se da ćeš kao bandi timat i više uspeha.

Posle t ih reči zaori se surov smeh. — K ak av je tvo j p lan? — u p ita po-novo Kič.

— O djahaće m o do tog D raj pu ta .Ti ćeš, Kiče. izabrati mesto gde ćemonapast i Indi janske uhode će ustano-

vi t i tačan položaj karavana. Kratkovreme pre napada podel ićemo Indi -

jan c im a rum , kak o bi bil i što o k ru t-niji.

— Ne zaborav i po ko ju čašic u i zanas — javi se Laj ton sa osmehom nausnama.

— Cim svane, Li, od jahaće m o sa jo š jed n im čo vekom po rum . N em ojni na časak zab orav i ti da u speh či tavestvari zavisi od toga da taj proklet irum razdel imo u pravo vreme.

— N a to se m ožeš oslo niti , pukov-niče — javi se mladi Kornval .

Lač ode do mesta gde je bio osta-

vio svoje sedlo i leže, kako bi se barmalo odmorio.

Kroz maglovitu l t išu slabo je svet-lucala logorska vatra. Lačovi l judi bi-l i su na okupu i razgovaral i . Kako sveizgleda mračno i ta janstveno. Mržnja ,koja je gonila Lača, ni je mogla da sa-svim zakri l i stvarnost . Njegova inte-l igenci ja je držala korak sa tom na-

pasti .U tom času bi la mu je pred očima

gola ist ina. Isto kao i propast , sigurnomu je pret i la i smrt . Shvatio je sada,kada j c već prekasno , svu mahni tos tsvoje ideje. Sta je značila i smrt uupoređenju sa onim š to j e p lamrao?

Ipak je posedovao tol iku snagu da prigu.ši svo ju savest, seća n je n a dom ,

na svoju l jubav , ko ja ga j e nagnalada t ako n i sko padne .

Cudno da mu je baš tog časa palana um S i n t ij a Bauden! I pak . . . mož-da je baš u tom t renutku i t rebalo dase još jednom set i svega!

Video ie Sint i ju pred sobom, nje-z inu ponosnu g lavu sa s j a jnom ko-

som, plemenit im tamnim očima i us-nama ko j e mu j e da r ova l a .Sva njegova nesreća potekla je iz

onih divl j ih godina na Severu, kadasu njegovi prot ivnici i Sint i j in bratimal i u rukama oružje prot iv njega.

6



Oružje koj im su ga ponizi l i i upro- pas tili u S in tijin im očima.

Samo zbog toga je sada lež;#o uskrovištu Kiova, kao ortak zloglf tsnog

poglavice S a ta n e i vođ je d n e od n a j-gorih bandi koje žare i pale po jed-nom delu granice. Njegovo st rastveno

srce je bilo puno gorčine i revolta.Polako su se , jedna za drugom, ga-

si le logorske vat re . Kanjon je sada bio tak o ta m a n kao da je u sam om pak lu . K roz g ra n je d rveća d uv ao jelagan ve tar , p raćen žuborenjem div-l jeg potoka. Kr ik neke život inje pre-k ide šu tn ju .

Zaspao je tek posle nekoliko sat i .Kada se u praskozor je probudio, vi -deo je kako' se nešto miče pod drve-ćem.

Gde li je to on?

Ugleđao j e nad sobom nadvi jenustenu. Ulaz u neku pećinu mu je biokrov nad g lavom. Najednom je shva-t io gde se nalazi i u njemu se odjed-

nom r od i j a r osna mr žn j a p r o t i v danakoj i je svanj ivao.

II

U njegove m učne mis li upade K orn-valov glas:

— D obro ju tro , p ukovn iče?

— Baš n ije le po ju tro , L estere —

odgovori Lač ođbacivši ćebe. — Pre b i se m oglo reći s iv k asta zo ra za le pidan koj i nas tupa .

— Biće zlo ako L ajton svo jom gla -vom probi je z id — prošapta mladi čo-vek . — Ja mu ne veru jem.

— Z ar si nešto dočuo?

— D osta je ako ti kažem da sto jim

uz tebe! — K ornv ale , osećam da je teb i sa-svim svejedno prot iv koga i prot ivčega se mi borimo.H. to je tebi sa-svim isto.

■— D ržiin se uz teb e, p uk ov niče !

N ešto u tom m lađom čo veku snažno je p riv laćilo Lača.

— Evo m oje ruke . K ornvale . Mož-da ti je palo u oči da je nisam pružioni Laj tonu ni t i kome drugom.

U hladnom ju t ru ruka mladog čo-veka čvrsto mu je st isnula desnicu.

Lač je mislio da više nikada neće ose-ćat i neko pri jatel jstvo. Ali sada je po-stao nesiguran. Ustao je, opasao opa-sać i pregledao koltove.

Konji su već bili doterani sa obliž-njeg pašnjaka. Zivot inje njegovihmomaka zna tno su odskakale od mr-šavih i kosmat ih poni ja i mustangaKiova. Kič, koji je bio vrlo dobar ku-var , pođel io je doručak.

U logoru Kiova vri lo je kao u koš-nici . Dvesta pedeset polugol ih ratnika p ružalo je slik u k ak v u Lač jo š n ik a d au svom životu nije video. Kako će iz-giedat i Satanini ra tnici u času kadanapadnu karavan . . . u času svog U'i-

ju m fa n ad belim čo vekom ?Lae sede da doručkuje .

—■ Lače, naši crven i o rtaci suspremni da pođu — povika Kič. —■Biće zais ta teško da danas sa nj imadrž imo korak .

Pola sata kasni je sledio je Lač sasvojim l judima Indijance. TJpravo togčasa probilo je sunce oblake i prel i lokamenitu đivl j inu u sjajr .o zlato. Ve-

l iko drveće kao da je bi lo obasutomil ionom kr is ta la . Dugačka t rava se ,u svom zeleni lu , prost i ra la pred nj imakao široki ćilim.

Lač je verovao da sanja s t rašan sankada je pomisl io da ga put kroz tulepotu pr irode vodi do mesta gde ćedonet i krv i smrt l judima svoje via-st i te rase. Zašto je morao zamraćit i

svoj mozak dobrorn kol ičinom rumada bi imao snage da izvede svoj plan? N ije bio s tv o ren za ta k v a aela . M orao je crpsti snagu iz m ržn je n a izdaj-ničku l jubav, iz otrova koji mu jestrujao kroz ži le.

7



Po slednj i crveni jahač nes tađe u p rocepu izm eđu stena, koji je vodio izkanjona. Kič ga je sledio sa tovarnimkonj ima.

Lač, koj i je jahao iza svojih dru-gova, zaustavio je konja i osvrnuo se.

Bio je to pogled čoveka kome je bi lomrsko š to napuš ta samoću i mi r togkanjona. Nije bio siguran da l i će sevrat i t i . Sveže, vlažno jutro, zlatnesunčane zrake na svakom drve tu , gr -mu i pećini , t rava, cvrkut nebrojenih p tica , la stav ice, ko je su se uspelespram neba , šum vodopada u da l j i -ni . . . sve je to sada delovalo na Ste-

fena Lača.Osećao je da je poslednj i put u

svom životu oset io nešto lepo u duši .Kako je glupo volet i ovaj ka-

n jo n . . . hte ti g a im ati u po sedu sa-svim sara . . . kao sklonište! Još uvek je nešto traž io od svog života. S ada je te k sh v a tio koliko m u je k a ra k te rkolebl j iv.

Po j ahao j e pu t e l j kom i sk r enuo u po tok . T u su n e s ta ja li svi tr ago v i.Jedna pećina se uzdiza la pred n j im,a kada ju j e objahao našao se u pre-vlaci oivičenoj s tenama jedva čet rde-se t me t a r a uda l j en i m j edna od d r uge .

Potok j e t ekao preko g la tkog , tv r -dog kamenja , na kome n i j e os ta jao n i

na jmanj i t r ag kopi ta . Predeo kroz koji je ja h a o m e n jao se , čas je iš ao paš-n jakom a čas kroz šumu. Pored topo-ta kopi t a svog konja j ed in i šum koj i

je još čuo b ilo je žu b o ren je potoka . Svremena na vreme samo ugledao b i ja h a če d aleko isp red sebe.

Kl izave padine u potoku pr i s i l j ava-le su jahače da s jašu i pešice povedu

konja. Inače bi se moglo dogođit i dase život inja okl izne i slomi nogu. Po-sle izvesnog vremena s t igl i su do me-sta gde su s tene bi le mnogo bl iže jed-na drugoj , dok se iznad nj ih videosamo tanak procep p lavog neba .

Postojalo je sve mračnije, stene suna nekim mest ima bi le tol iko bl izu je d n a dru g'oj da je još sam o m alosvet lost i dopiralo do jahača. Put je bio sve te ži i n ep ro h o d n iji. V eliko ka-menje je mest imično zatvaralo pro-laz.

Sto su se više udal javal i od SpajderVeb kanjona, prolaz je postajao sveuži , tako da je Lač raši renim rukamamogao i s tovremeno da dotakne obes t rane . Najzad j e na i šao na dubokuvodu, gde su konj i moral i čak i pl iva-ti . Bili su to, na svu sreću, kraći vi-rovi , koj i su otežaval i prodor u ka-njon. Da voda u to vreme ni je bi lat ako n i ska , pu t do kanjona uopš te ne bi bio m oguć.

Uski prolaz je izgledao kao da munema kraja. Ali , najzad, dugo posle podneva , osta la je p re v la k a D ijab loiza nj ih i oni su prodiral i u široki ,s ta lno spuštajući se usek. Tu je pono-vo sjalo sunce i Lač je zahvalno po-

zdravio toplo tu n jegovih z raka i p lavonebo nad sobom.

P re nego š to je sun ce zašlo, iz jaha l isu i z s t en ja na ve l iku , pros t ranu rav-nicu, kak vu Lač još nika d a n i je video.Indijanci su se ulogori l i ispod vel ikihstabala . Vat re su s la le s tubove dima p rem a nebu. U d a ljin i su se u ru m e-ni lu sunčeva za laska ocr tava l i t anmi

obrisi brda. — Evo, gazda, ovde je ta zem lja —reče Kič dubokim glasom. — Pogle-daj tamo dole.

— Biz oni! — izu sti Lač, ko ji je tektada pr imet io da se Indi janci već na-laze u lovu.

— N aravno . Im aćem o d ivno peče -nje za večeru — odgovor i Kič smeju-

ći se.Lač se pažl j ivo obazre. Nije mogao

da sagleda či tavu nizinu, al i kol iko jemogao da v id i obuhvat i l a j e bar h i -l j adu ju ta ra . Od prevlake Di jab lodovde prost i rale su se stene i pećine,

8



postepeno se gubeći. G usta šum a sta -ja la je kao ze lena m rlja u tc j zem lj i.dok j e j edna t amna cr t a označavaiakori to potoka, koj i se konaćno gubioizmeđu pećina. Posleđnji zraei suncap re tv o rili su p r iro d u u z la ln u bo ju .

— N ije ču do što crvenokošci m rzebelce! — p ro m rrn lja Lač. — Ovo dai m o t mu?!

— P ukovn iče , ovde će b iti tv o j ran č— reče m lad i K o rnval. — J a se ta k -mičim za mesto prednjaka na n jemu.

— N eka ti bude, L estere, postaće što — reče Lač pun momentalnih ose-ćanja , uz koja je zaboravio kol iko je

besm islena ta k v a sa n ja r ija , iak o bimu Kiove s igurno prepus t i l i tu zem-l ju u zam enu za rum , oruž je i darove ,i pr i tome mu još i pomogl i da je izadrži u svom posedu.

Pre nego š to j e pao mrak vra t i l i suse Inđi janci sa svojom lovinom i ubr-zo započel i da peku meso nad logor-sk im va t rama. Lač se dobro na jeo , a

za t im je napus t io krug svoj ih l jud i .Dugo jahanje i gr iža savest i izmuči l isu ga. Legao je pod drveće gde je bionaslagao svoje s tvar i i bačve puner u m a .

U otvorenoj ravnici Lač je gubioosećanje s igurno st i, ko je je posedovaou Spajder Veb kanjonu. Ovaj kra j j e

ležao na ivici ravnice i pokazivao svekarakter is t ike prer i je . U dal j ini suvukovi lovi l i svoj plen, a sasvim bl izučulo se la jan je k ojota . Ipak je L ač čvr-sto zaspao i probudio se pod zvezda-ma koje su uzmica le pred zorom pot - p u n o svež i ponovo o n ak a v k a k a v je b io i ran ije .

N eposredno p re iz laska su n ca po-

zvao je Kič sve muškarce na doručak. — Je d ite , m om ci, a što n e m ožete

da pojedete spakuj te u džepove. Bićeovo gorak dan i nećemo imat i vre-mena da mis l imo na kuvanje , ako sene va r am.

Lač se nađao da će ga Kiove vodit ikroz ovu divnu zenil ju, da bi je mo-gao dobro da pregleda i oceni. Ali cnisu jahal i pravo na sever i popel i se p reko k lisu ra n a v iso rav an , d iv lji p re-deo divnih boja. Sa te visine se Lač ponovo o sv rn u o n a zem lju k o ja ga jeočarala. Imala je obl ik t rokuta, či j i seuži deo jednoga kraja prost i rao doulaza u prevlaku . Prema o tvorenomlancu brežul jaka šuma je bi la sve re-đa. Tamo se nalazi lo i krdo bizona.Citav predeo je bio neopisivo lep, kaoneki ogroman, bl i s tav park, koj i seodmara obas jan sunčanim zrac ima.Samo su tamni obr is i na zapadu da-val i da se naslut i da se tamo nalazid iv l j a neprohodna zeml ja .

Lač pot raži Satanu. — S a tan o , želim da k u p im zem lju

— reče on i zaokruži ru k o m po zraku . — U f! ! ! Š ta d a ti? — u p ita lukav i

Kiova. — M nogo. A ko bu deš m oj p r ija te lj

i ako mi skineš s vrata Cejene, Ara- pahose, A pače i K om anče . — D obro. S a ta n a ubio m nogo crve-

nih l judi . Koliko plat i t i? — Š ta želiš im a ti? — Lačov ugovor

sa Satanom obuhvatao je i sve život i -nje, t j . konje i volove, koji će se za- p len iti p r ilik o m n ap ad a . K io va se ti-me zadovolj io.

— K oliko još b rašn a , pasu lja , kave,du van a . . . — započe Satana . — D osta. — K ola . — Ne. K ola će se s tro v a liti n iz k li-

suru u proval i ju . — O ružje , meci, puščani p rah . — Da. T ačn o reče no i podeljeno , . I

je d an deo t i . . . jed an deo ja .

— Uf! D obro! A v a tre n e vode? — M nogo za S a ta n u , m alo za ra t-nike. Loša medicina. Kiove polude . . .

— S a ta n a p rodaje . D rži obe.ćanje.

Lač dohvati usku, ži lavu ruku i ose-t i da će Satan a, opasan divl jak i sm rt -

9



ni neprijatel . i belaca ođržati svoju reč.Obuze ga osećanje sigurnosti , jer je.eto, našao skrovište u kome se mogaosakriti dok ovaj i l i sledeći krvavi napad na k a ra v an ne pad n e u zaborav .Kupio je tu zemlju, sagradiće ranč sakoral ima i obrađivat i pol ja. Kada sezavrši građanski rat , imaće lep po-sed.

»Posed« — ironično se nasmešio:ukol iko mu još mongo pre završe tkarata kugla ne dokrajči život i l i ga neobese na prvo drvo. Ipak, u njemu jetaj san goreo kao pravi vulkan prederupci jom.

Kiove su dobro poznavali či tavkraj. Prešli su ga u gotovo pravoj l i-niji , uzbrdo i nizbrdo. Lač nije mogaoda se nagleda lepote predela, koj i sestalno menjao izazivajući sve većedivl jenje. Ipak se pi tao zašto da misl ina takve s tvar i kad zna š ta bi se svemoglo đesi t i sut ra . Mcđut im, uprkossvojoj gorkoj rezignaci j i tog sna se

ni je mogao odreći . Bilo mu je jasnoda su te misl i mnogo bolje nego onena krv i zlalo. Delovale su kao pravimelem pre nego što se sasvim srozau odvratni mui j koj i s toj i pređ ni ime.

Dugačak red Indi . janaca protezao sesada skoro pola mil je pred nj irn. Kak-vi su to jahači! Lačovi drugovi su za-ostajali . Što se više bližilo podne te-

retni konji su postajal i sve spori j i .Laj ton je sada bio na čelu belaca. Ja-hao je sam, zaokupljen svojim misl i -ma. Uopšle je izgledalo kao da svakiod nj ih izbegava dru štvo drugoga.K ornv al se, napro t iv . s ta lno držao La-ča.

Pri zalasku sunca skrenul i su Indi - jan c i sa svog p ravca i stigli n a k ra j

p la n in sk e v isoravni.Laiton i Kič sačekali su dok se nisu

svi >kupili. Lač je pristigao poslednji.Po napregnutost i ostal ih pr imet io jeda ?e nešto moralo zbiti . Kič je loma-tao rukarna i uzrujano nešto govor io.

Lač pojaha đo ivice uzvisine. 5fje-gova očekivanja su se prevazišla. Dole pred n jim ležala je v elika sivozelenanizina obavi jena s labom maglom.

— S tig ô si, gazd a — reče Kič, kojiga je sledio. — To iznenađu.je čoveka,

zar ne? Vidiš l i onu vi jugavu l ini ju?To je Draj put . Ne bih mogao tvrdi t ida se sastoj i samo od kost i ju i mrt-vačkih glava, ali ćeš ih tamo doledosta n a ć i . . . Ono u po zadini mogao

bi biti S im aron . K a ra v a n koji očeku- jem o v ero v a tn o je već prešao reku .Gaz se nalazi tamo gde počinje Draj put. O n sk raću je p u t za skoro tri

stot ine mil ja. Sam put je dosta rđav.Sa jedva nešto t rave i vr lo malovode, te t reba bi t i jako snalažl j iv.Ja se sećam nekoliko logorskib mes-t a . . . O davd e bi se m orao vid et i iPoint.

— Im am u p r tl ja g u i dogle d.

— Hoćeš li K io ve ja h a ti uz ta j D ra j p u t?

— S am o da bi n ašli m alo vode. Mićemo se ulogori t i ovde. Dok uhodene pron ađu k arav ai , Kol iko ja znam ,Hauk Aj će nam prekosut ra da t i d im-ne znakove. To će značit i da se kara-van pribl ižava Draj putem i da ćese sledeće noći ulogoriti negde blizunas.

— H ajde , sled im o ih . J a sam um o-ran — reče Lač.

Ta noć je za Lača bila vrlo teška.Ljudi su bili mrzovoljni i tražili suruma. Kiove su igral i oko svojih io-gorskih vat r i raspal juiući t ime rat -ničko raspoložen.je. Njinovi divlji kri-ci su stalno trzali Lača iz sna.

Citav sledeći dan proveo je u lo-

goru. Kiove su se rastur i l i da love.Laj tonovi l judi su već unapred pro-kockali svoj deo plena, psovali , sme-

ja li se i priča li . N eki od n jih su spa-val i . Kornval kao da ih je sve redom

po sm atrao i p ri to m e stražario . Cesto

10



b i se p rim ak ao L aču . ali b i re tk o p ro-govorio po koju reč s nj im.

— P ukovn iće, tam o p rek o se većkockaju p lenom iz tvog karavana —reče on jednom.

’— Bu đa le! N eki ođ n jih neće toni preživeti .

— Č udni m om ci. Ali tak v i sm o iz-gled a svi. J a na sva ki način, jerživim t im životom. Ali ne samo zbogtoga.

— M is lim da te razum em . To jekao neko prot ivl jenje prot iv sveg os-talog. Sta t i misl iš o Laj tonovim pri-ja te ljim a ?

— T aj T ek sašan in m e gotovo opči-njava — odgovor i Kornval . — Onje jed in i kom e m ogu da v eru jem . Onmalo govor i . Valdron je tmuran čo-vek, koga grize savest . Ali , uzbuđujega pomisao na zlato . Madrou je mo-gao bi t i sveštenik, al i sada je niskopao. On se p rid ru ž io ovom n ap ad ukako bi se domogao novaca i ponovo

poče o iz poče tka . K re jk . odbeglicrnac, žel i svoje vlast i te robove kojeće moći da izuđara. Spral žel i samokrv . On mi j e odvra tan . Jednoga danaverovatno ću ga morat i ubi t i . A Laj -ton . . . š ta m isli š š ta on želi?

— To sam bog zna. M ožda želi da p o s tan e gazda.

— Ne. O n te sam o m rzi, a li n e bi

hteo da snosi odgovornost . Njega in-teresuje samo moć. Laj ton je čovekkoji živi samo za žene.

— Z aista? — u p ita Lač iznena-đeno.

— P ro m a tra o sam ga . . . ak o ti jerođak, t rebalo bi da ga bol je poznaje š.

— Jed v a . Mi sm o b ra tići u trećem

kolenu . . . Pre nekoliko godina dočulismo neš to o n jegovim l jub avn imava n t u r am a . . . a li to m e d anas v išene zanima.

Prošao je dan. Lač je i tu noć teškoizdržao. Mučila ga je velika r .ape-

tost. Osećao se kao uhvaćerif t igar.Kornval ga ujut ro izvest i da je HaukAj poslao dim ne signale. ' .Karavan je bio o tk riv en . Lač uv ide da se nalazineposredno pred konaćnom odlukom.Da održi ugovor sa Satanom? Sađa

bi još m ogao izaći iz tog v rtlo g a i pobeći.

U logor kao da su upali svi đavoli .S atan a je otposlao neko l iko svojihratnika da đonesu vest i od uhoda. N ijedan od belaca n ije se s:n eo po- p e ti n a v rh b rd a , ča k ni Lač. N ijednavatra ni je gorela. Indi janci su igral isvoju ratničku igru. Laćovi l judi sut raži l i ruma i bi l i besni kada im ganije dao.

Lač je na pesku nacr tao svoj plan *napada i bio je s vremena na vreme

p rek id a n od In d ija n aca uzvicim a»•Uf«, kojima su izražavali divljenje,a l i ka tkada i k l imanjem glave u znakneslaganja s pređlogom.

— G azda, ta j s ta ri lo pov im a moz-

ga u glavi . On misl i da napad može-mo plani rat i tek kada budemo videl igde će se karavan ulogori t i . Svakiiskusni vodić ili izviđač založiće seda ostane napolju na čist ini .

— S ta bi za nas bilo bo lje? —upita Lač.

— G rm ljem obrasli p red eo bio bimi najmilij i — reče Kič. — Crveno-

košci se neće moći zadržati , ako do- b iju m alo rum a. P rep u s ti n jim a napad . Mi ih m ožem o p o k riv a ti. Ako se b o rb a raz v ije n a čistin i, ta d a m oram oi mi računat i sa gubicima.

— To uv iđam . . . Reci S atan i daćemo se dogovori t i o napadu čim vi-dimo gde se zaustavio karavan. Ontada mora odredi t i kada će se napasti.

Kič prevede Kiovi Lačove reči. Ta-da se ponovo obrat i Laču:

— S a ta n a želi da zna k ad a će te pođelit i rum .

— S ta m i save tu ješ, K iče?

11



— N eb esa ' P odeli rum jo š noćas.Jedna šol ja pretvoriće svakog Indi-

jan ca u sam oga đavola.

Uhode Kiova dojahale su pre zalaska sunca i izvest i le da je Karavans tupio na Dra j pu t nedaleko od Sa ta-

ninog logora. Tek što je pala noć dru-ge uhode su izvest i le da se karavanvec ulogorio.

— To je m esto p o k ra j pu ta , kod je dn og m alog iz vora ■— ustanov i Kič,koji je slušao izveštaj Indi janaca. —Sve sam o grm lje i žb un je . . . Vero-vatno m'isle da se tako magu sakri t i .

No, gazda, sve je u red u , kao p oru -

č e n o !Lač najeđnom oset i kako ga pro-

b ija h la đ an znoj. — Kiče, u p ita j S a ta n u k ad a m is li

n a p a s t i !S atan a je razum eo. Učinio je po kret

r u k o m .

— T am no . . . p re dana .

— U redu . Reci m u, Kiče , da ćemosledi t i n jegove ratnike i sa nj ima se bo riti. Ne š te d ite nik og. Ni m u šk ar-ce . . . ni žene ... ni . . . ni decu! Kolase ne smeju zapal i t i n i t i s toka ubi - ja ti.

Poglavica zadovol jno kl imnu gla-vom.

— L judi, m i ne sm em o b iti k u k a -

vice i ostaviti čitav posao Indijanci-ma. Ali , moja zapovest glasi : drži tese zaklona i pucaj te tek kada imatesigurnu metu. To bi bi lo sve. Done-site sada rurtia.

Ubrzo posle toga postao je Lač sve-dok jedne scene koju nikada u živo-tu neće zaboravit i . Svakom svom čo-veku je dao po šol ju ruma, pošto jeSalana kao prvi dobio svoi deo. Zat imsu došl i Kiove na red. Svet lucavihočiju čutke su se p ostavi l i u red. Pošto

bi za tim popil i dob ijen o piće započi-njal i su, iedan po jedan, svoju ratnič-ku igru. Te noći je ta igra odigrana

sasvim t iho i nj ihovi gipki koraci de-loval i su tajanstveno i zastrašujuće.

Lačovi Ijudi zuril i su sa bleskom uočima, na te vi tke f igu re u n j iho vo j

ponosnoj i d iv ijo j ig ri.

IIIBaudenova kola su č i t av im pui t^ i

od Independensa pr ivlači la posebnu pažn ju .

Tul t ih je posebno sagradio za Džo-na Baudena i , kako reče i skusni za- p a d n ja k P a jk A nd erso n , b ila su n ek asredina između kola i čamca. Ležala

su teško na vel ikim i š i rokim točko-vima, a ipak su se mogla dosta lakovući.

N ap red n a n jim a b ilo je velik imcrvenim slovima na zelenoj podlozinapisano »-Tult, br. 1 A-“.

Kar avan j e pu t ovao od j ednog me-s ta do drugog i svugde su Baudeno-va kola izazivala čuđenje. Kao da se

po jav io nek i b ro d iz m ora.For t Dođž je bi la važna s tanica na

ovom dugačkom putu . Tu su se ka-ravanu t rebal i pr ikl juči t i vojnici , koj isu bi li obcćani B au dc nu . M eđu tim ,ra t j e onemogućio da pukovnik Brad-Jej održi svoje obećanje.

— C ek ajte ovde dok n e budem us t a n j u d a v a m d a m p r a t n j u — r e k a o je ofic ir. — Od p o če tk a ra ta In d ijan c isu postal i daleko bezobzirni j i .

— K oliko bi m ora li ček ati? — u p i-ta Bauđen.

— T ri do šest ncđe lja .

— N em oguće! — u zv ik n u B au d en iokrete se.

Svojoj nećaci Sint i j i pr iznao je:

— U p re r iji se za is ta osećam m no-go bolje nego u t im logorim a./ K ak -vih l i sve t ipova nema ovde! Svig leda ju u moja kola kao da pros t imokom.vide ta jno skrovište sa z la tom.Tvoj im zlatom, Sint i ja .

12



— V rlo je riz ično. Ktriče — rečedevojka ozbiVjno — što sve ovo zlatovućemo u Kal i forni ju , gde navodnoima zlata na svakom koraku. Otac bise okrenuo u grobu da to zna.

— R at je , d e te m oje , a da zlato p re-tvorimo u papire bi lo bi još gore.

Z lato je sigu rno , a ja ću . . . — Opre z, s triče! — p ro šap ta S in-

ti ja.Pajk Anderson, izviđač koga je

Bauden na jmio u Independensu , po-jav i se sa jo š jed n im m uškarcem .

— G azda, ovo je D žef S tau e r, on biželeo sa nama do For t Uniona.

— M eni je p ravo . S vak i čo vek m i

je dobrodošao — reče B au den i sti-snu ruku s t r ancu , ko j i mu se sv ideona prvi pogled.

— Im am sa sobom porodicu i dv agonića — reče Stauer . — Dolazim saMisur i ja i t rebalo bi da se nađem saje d n im k a ra v an o m u S im aro n u , da b ih produžio p u t dalje. T aj k a ra v a ndolazi iz Teksasa.

— V rlo zanirAljiv o. K olik i je ta jka r avan? — up i t a Bauden .' — Sezd eset kola. M eđu n j im a suiskusni skauti i borci . Treba da imse priključimo. Mislim da će ići ovimDraj putem.

— Š ta je to? — P rečica iz m eđu S im aro n a i K a-

nadi jan reke. Loš put . Vode malo.S asta jal ište KioVa i Č ejena. Ali akonas vode Blesdal i Hant proći ćemo.

— A ndersone, š ta vi m islite o to j p rečici? — u p ita B auden.

— N as je m alo . Sa šezdeset d rug ihkola mora l i b i uspe t i , a l i . . . — rečeAnderson .

— Je su li vaše in fo rm ac ije tačn e ,

S t aue r u? — Jasn o . T eksašan i će b iti u S im a-ronu devetog. Ako sut ra pođemo, t rebalo bi da već osm og budem o ta m o.

— A ko B le sdalo v k a ra v an ne stig-ne, hoćemo l i se tada okrenut i i vra-

ćati, ili ćemo sami poći tim Draj pu tem ?

— Ja sn o da ćemo poći.,, N a povra-tak ovamo uopšte nemoj te računat i .

— O nda pođim o! M rzim ove lo goresa svakojakim propal i cama u n j ima.

Anderson je hteo nešto da kaže, al i

se predomisl io , jer je Baudenova ne-ćaka s ta ja la kraj nj ih .

— J a se ne bojim —• reče cn. —Ako ja umrem, ne mari. EpzdJ. Ali,vi imate u karavanu zena i deee. Ivašu lepu nećaku. Bilo bi mi -»dvratnoda vidim krv na tom mcstu gđe sadavidim zlatnu kosu.

— N ebesa, čoveče! P re s ta n ite već

jed nom ! S ve od Ind ep en d en sa ne ču- jem d ru go nego o Ind ijan c im a . nap a-dima, spal jenim karavanima. ^kalpi -ranim muškarcima i odvedenim c!e-vojkama. A pri svemu tome ]:>š nismovidel i ni jednog nepri jalel jski raopo-loženog Indijanca.

— O sv rn ite se m alb , pa će te ih većvideti .

Bauden se okrete. Dva vitka Tndi- ja n ca s ta ja la su k ra j svojih ko 'i ja .Imali su dugačke, crne kose i tamna,m lada lica. N ijed an od njih ni je nosiooružje.

— Ha! Ti m om ci da su opasni? —rugao se Bauden.

— Kio ve. S vaki K iova je u p rer iji

naš ne pr i j a te l j . ' — A ndersone, želite li i dalje da bu d e te vođa mog k a ra v a n a ?

— D a, gospodine. Sam o mi je Juž -nost da vas opomenem. Na kraiu bihhteo da vam dam savet da go^pođicuBauden ostavi te ovde dok ne s t ignuvojnici.

— A zašto , A ndersone? — povik adevojka začuđeno.

— J e r ne b ih h teo da se up u šta teu takav r izik.

— S triče Džone, h a jd e da čekam odok ne stigne konjica — molila je

13



ona, ubeđena u ozbiljnost nJiHovogpoložaja.

— Glupost! Mi možemo tri nedelje ranije biti u Kaliforniji.

— Možda. Učiniću sve najbolje — odgovori skaut i pođe sa Stauerom.

U prolazu je spazio dvojicu Kiova, ali nije na njih obratio posebnu pažnju. Kratko vreme posle njega i Stauera dvojica Indijanaca su pošla za njima.

•

• •

Baudenov karavan stigao je deve-

tog uveče u Simaron. Nigde se nije videlo neko svetlo, kao znak da su ljudi u blizini.

Noć je bila topla i sparna. Preko planina blesnule bi ponekad u daljini munje. Nad prerijom je vladala ta- janstvena tišina. Po prvi put spopala je Baudena neka čudna seta. Izgleda- lo mu je kao da se nalazi na nekom

ogromnom groblju.Ulogorili su se i pri tome kolima

stvorili krug. Drva za vatre bili su poneli sa prošlog logora. Praskanje logorskih vatri, duboki glasovi muš- karaca i brbljanje žena prekinuli su samoću Simarona.

— Blesdal i Hant će sigurno stići

sutra — povikao je. Stauer jakim glasom, kao da želi sam sebe da umiri.

Bauden je primetio da ga Anderson izbegava. On je ljutito obavljao svoj posao. Pioniri su bili dobre volje, ali oni iskusni su ćutali. Posle jela pose- dali su oko logorske vatre pušeći i pričajući.

— Ugasite sve vatre! — zapovedi kasnije Anderson. — Treba mi dvadeset dobrovoljaca da preuzmu stra- žu. 2ivqtinje ćemo sterati u krug kola.

Muškarci su ćutali.

— Tada vas moram sam ođrediti — nastavi Anderson. — Smit i Hal. Ditrih i Stauer. Valing i Bauden. — Anderson je spomenuo još sedam parova. — Uvek dvojica zajedno. Raz- delite se. Niko ne sme pušiti. Dobro pazite i osluškujte. U ponoć će vas zameniti drugi.

Bauden se okrete i ode do svojih kola.

Sintija je sedela na kolima i gledala sva ushićena u daljinu.

— Na što misliš, Sintija? Zamisli, taj Anderson me je odredio na stražu do ponoći.

— Striče Džone, moraš preuzeti svoj deo — reče mlada devojka ozbiljno.

— Tačno! Ali zbog čega to Ander- son smatra potrebnim... to bih voleo da znam.

— Kako mi malo znamo o tom Za- padu! Već čitavo vreme imam neko čudno predosećanje, a sada me je pot-

puno obuhvatilo.— Sta?— Ne znam. Nešto nas vreba tamo

napolju. Još kao dete bojala sam se noći. Danas se taj strah povratio . . ; kako je tiho i pusto ovde.

— Dete moje, naklapanja ovih sta- raca su te učinila nervoznom.

— Možda. Ali ja nisam više dete,

striče. Imam dvadeset i četiri godine.

— Niko to ne bi rekao — reče Bau- den i pope se na kola da bi dohvatio svoje oružje. — Idi da spavaš, Sin- tija.

— Još ne. Kako sam se veselila ovoj pustolovini! Danas prvi put ne mogu da uživam.

Bauden pogleda njeno svetlo lice tamnoplavih očiju, okrunjeno divnom kosom, u kojoj su svetlucali odsjaji logorske vatre. Najednom ga obuze spoznaja da je on odgovoran za pri- sustvo svoje nećake u ovoj divljini.

14



On pođe na s t ražu a neka čuđnazebnja poće da nagriza n.jegovu tolikopo znatu sam ouverenost.

Ni desetog n ije bilo ni tra g a o Bles-dalovom karavanu. Sledećeg jut ra po-slao je Anđerson dva čoveka sa do-gledima u brda, deset mil ja južno.Dan je za one koji su ih čekali pro-lazio užasno sporo. Nešto pre zalaskasunca vrat i la su se obojica. Smit , onajstarij i , izvesti:

— S a ju g a n ik ak o ne dola zi. P re-gledao sam dogledom či tav predeo odoko četrdeset mil ja.

Anderson je nešto opsovao i doba-cio Staueru l jut i t pogled.

— To sam i oče kivao — p ro m rm -lja on.

— Znači n is te n iš ta v ideli? — u p itaBauden sa never icom.

— To n isam tv rd io — odgovoriskaut .

Anderson s tupi pred njega i položim u r u k u n a r a m e .

— S ta s te v id eli? — N a jp re dva In d ijan ca , ko ji suja h a li u p ra v c u juga. G ledao sam zanjima dok- nisu nestal i sa vidika.Pa jk , j a znam kako j aše Indi j anac ka-da ima pred sobom ci l j .

— I to je b ilo sve? — Ne. Iza b rd a se d iz ao dim . — D im ?

— Da. D ola zio je n a m ahov e u vi-du žut ih oblaka. Prost im okom gani sam mogao raspoznat i .

— N ije li to m ogla b iti p ra š in a ?

— N is am sasv im sig u ran . N a svak inačin ne bih niš ta r iz ikovao.

Anderson se naglo okrete .

— B audene , sav e tu jem vam da ne

idemo Dra j pu tem. — O va op om ena m i n ije n iš ta no-

vo, Andersone. Još kad smo st igl i uDodž bi l i ste prot iv toga.

— Tada je bila u pitaniu samo opreznost. Sada vam to savetujem.

— Vi bi se v ra tili? — u p ita B au-den van sebe.

— Da. — Z ašfo? Zato što je'' Sm it vid eo

nekol iko Indi janaca i nešto dima?Anderson ponovo potvrdi glavom. — To m i se ne sviđ a. Mi rem o uda-

r i t i t im Draj putem — reče konačnoBauden.

* « *

Dva da na v’ržn je p reko pre r i je uve-rile su čak i Baudena da priče o ovom

p u tu n isu bile n im alo p re te ra n e .Druge noći ni Anderson ni je uspeo

da pronađe vodu. Zivotinje su počeleda malaksavaju. Dan je bio veomatopao, nije bilo ni daška vetra darashladi vazduh. Iz suve trave izbi ja-la je ja ra . Izbled ele kosti bizon a idrugih život inja ležale su uz nepo-uzdani put . koj i se u beskonačnost

p ro tezao k roz n izinu .

Pre zalaska sunca odjahao je An-derson napred i p ronašao j ednu rup-čagu punu vode. Tu je na.jzad bilodosta vode za ljude i životinie. Nika-da im ni je tako dobro došla kao ut om moment u .

Ulogorili su se kraj nje.Oko podneva drugoga dana . kađa

je A nderso n dao znak za polazaK. pri-

đe mu Smit sav užurban. — P ajk . ponovo sam vid eo đ 'n in esignale — prošapta on uzbuđen ).

— S ta ond a? -Ja ih viđ im već ći ta -vo jut ro. Pr ičaj te to Staueru!

B au den je to slušao bez reči Nje-gova tvrdoglavost počela je da se ko-ieba pred brigom ko.ja ga je sve višeobu.zimala.

Kon.ji' i volovi su u m o rno vu kli te-ret . Posle podne je karavan bio nasvega pet mil ja od Tanera.

Kola su škripala. ločkovi se kotr-l jal i , muškarci su nevoljno pucketal i bičevim a.

15



— H a! Tam o su! — v ik n u n a je d -nom podrugl j ivo Anderson.

— G de? Ko? — u p ita B aud en iustade sa svog sedišta.

Anderson zaustavi svoje volove i pokaza bičem k a b rd u gore.

— S ta je? — u p ita S in tija .

Smit odgovori , a njegov glas je do- p irao daleko :

— T ako m i boga! Ind ijanc i! Ose-ćao sam to u svakoj kosl i .

Svi pogledi su se okrenuli u pravcukoj i je pokazivala njegova ruka. Sin-t i ja t iho kr iknu od zaprepašćenja . N jen s tric se skam eni. Svi ostaii su b ili nem oćn i i da se pom aknu.

O štre oči su m ogle da raza be rutamne pr i l ike koje su se ocr tavale u

p lavo j pozadin i neba. Ja h a le su ui s tome pravcu kao i karavan .

— N atrag ! — v ik n u B auden pro-tiv svoje volje.

— P rek asn o , gazda! — odgovoriAnderson skoro sa nekom vrs tom l ju-ti tog zadovoljstva, — Ako nas t i lo- povi u h v a te na o tvorenoj p re r iji go-tovi smo.

— Z ar su to n cp rija te l jski ? — pro-mrml. ja Bauden.

— G ospodine B audene, svi Inđi- jan c i su ovde n e p rija te lji k ad a su uvećini — odgovori Smit.

— U većin i? — u p ita van sebe Ba-

uden.S taue r dot rča sa još neko l idno m

napr ed . — Ha! •— p o v ik nu A nđerson i

udar i Stauera šakom u prsa . — Vidi tel i sada Indi jance?

— Da! — odgovori S taue r. — Po-

beći ćemo tam o odak le smo i došli.

■— Vi ste p o ludeli ili prja n i — od-govori Anderson. — Postoj i samo jed-

na mogucnost . Na Taner . Tamo ima

vode i dobrih skloništa. Tamo se mo-

žemo držat i .

;— A nd erson e, ja idem sa svo jimljudima. Ko žel i da nam se pr i-d r už i? . . .

Anderson ga ošinu pogledom. — Vi ste n as u v a lili u sve ovo, a

sada že l i t e da da te pe tama ve t ra? — M eni je sv e jed n o š ta vi m is lite .

N em am že lju da m e sk a lp ira ju . — M ak n ite se lju d i! — zapovedi

Anderson .Bauden promrml ja neš to s l ično kao

heki protest , a jedan od skauta po-v ika :

— P i'o k letstvo . . . za r baš sada tre - b a da se svađam o!

— A ndersone , n ap ra v iću reše to odtebe — zaur la S tauer .

N jegova ru k a je p rek a sn o d o h v a tilakol t . Anderson je udar io s t re lovi tom

brzin om . S ta u e r se po lagano sk ljok aona zemlju.

— N a kola ! — zapoved i A nderson . — U spećem o ta m a n da s tignem o dovode!

Bauden se otetura do svoj ih kola . N ašao je S in tiju b led u i zap rep aš-ćenu.

— Oh, s triče! K ako je to s tra šn o ! — po v ika ona.

— S in tija ! Ti si to v ide la? — u p i-t a Bauden h r apav i m g l asom.

— J a . . . dogodilo se p red m ojimočima.

— U pakao sa tim zap ad n jac im a!Devojko, boj im se da ćemo videt i joši gore s tvar i . Budi hrabra, moraćemose boriti .

Popeo se na kola i gurnuo nećaku pod ciradu .

— T rcb a li sm o poslu šati A nderso-na — reče ona pogledavši s t r ica svo-

jim ta m n o p la v im očim a.

Kola su se dal je t ruckala . Divl j ikr ic i i psovke terale su život inje daidu brže. Bauden je video sivo brdo,koje se uzdizalo spram neba, i du-gački red Indi janaca. Izveštaje o nj i -hovoj svirepost i či tao je već mnogo

16



p u ta , a sađa su m u ponovo pali na p am et, te se sav zgrozio .' Su nce na zalasku bilo je pu rpu rnoćrveno. Bai 'denov karavan uspeo jeda s t igne do Tanera i s tvor i svoj imkolima čvrst krug. Bil i su okruženivisokim nagibima, višim nego ol tolnodrveće. Jedan potok je veselo žubor ioniz padinu . Grupa dobro naoružanihl judi mogla je ovde da odbi je svakiobični napad. Vrlo često orio se ovaj

p red eo od p a ljb e o ru ž ja i ra tn ih po-kl iča Indi janaca.

— Je đ ite i p ijte ! — zapovedi A n-derson . — S u tra ćete bi ti m rtv i! Ha!

Ha! Kasni je ćemo se zabavl ja t i malodrugačije. — Z ap lam te le su v a tre i žene i

muškarci su radi l i oko nj ih . Deca susve posmatrala razrogučenih oči ju .Bauden j e sedeo na j ednom panjudržeći glavu u rukama. Pre nego š to

je p a la noć v ra tili su se iz viđ ači.

— In d ija n c im a ' nem a n i t r aga n i

glasa.Smit se udal j io iz logora čim je bio

po stav ljen . S ada se v ra tio . Lice m u je bilo siv o, a oči su m u p lam tele .

— O dv o jite se ovam o, m u šk a rc i — p ro šap u tao je h ra p a v im gla som .

Povukl i su se tamo gde je sedeoBauden .

Zene i deca to ne t reba da čuju — reče S m it i pog lc đa u n jih o v a liâ. — Bio sam već jedno m ovde i poznajem ovaj k ra j. Popeo sam se n a brdo.Č uo sam te đavole , pre nego što samih video. Vraćam vam vaš đogled.Bio bih srećnij i da ga nisam imao . . .

No, vid eo sam oko tr i s to tin e konja .A dole , na drugoj s t rani . najmanje

hi l jadu Indi janaca. Neki su igral isvoju ratničku igru. Malo podalje odIndi j anaca . . . b i l e su to Kiove . . . pa-lo mi je nešto u oči. Sta se, do stotinuđavola, odigrava tamo, pi tao sam se.Tada se set ih dogleda. Najpre âm

prepoznao b e l c e i , š ta m islite dasu oni činili?

N ik o n ije odgovorio . A nderson zapovedi S m itu da govori dalje.

— No, belci su delili ru m In d ija n -cima!

— O tk u d to zna te? M ožda je to bilo nešto drugo.

— N a to sam i ja pom is lio. Ali šta p re tv a ra In d ija n c e u divl jake i krvo-ločne zveri?

— N ekakv i belci zlo činci o p ija juIndi jance! — povika Anderson i obr i -sa znojno čelo.

— P a jk , z a r to ne znači da će nas

uskoro napast i? — upi ta Smit . —Indi janci inače obično napadaju u p rasko zo rje .

— Tu belci im a ju svoje p rs te —odgovor i A nderson. — Č im se mesec pojav i iza b rd a , m ožem o nešto oče-kivat i .

— A nđersone, mi se m ožem o b ra -ni t i — reče jedan hrabar čovek —

Imamo t roja kola munici je i oruž- ja i . . .

— K o ih im a? — u p ita sk au t.

— Mi . . . K eli , V ašb urn i ja . Mi tonismo kazal i Baudenu kada smo se p rik lju čili k ara v an u .

— O ruž je i m u n ic iju . . . to je dobro . Ali mi ćem o se b o riti p ro tiv ve-

l ike nađmoćnost i . Svaki pi jani Indi- ja n ac je nađm oćn iji. Oni pužu kaozmije kroz t ravu. Ako žel i te da ihzaustavi te morate ih ubi t i .

— H cnri-pu ške . ko je vozim o sa sobom , su d ivno oružje. S edam m etak»za dva minuta .

— Iim . D a jte svakorn m u šk arc u pfrtr i puške i dosta munici je. Zene i

deca u kola. Mi ćemo se sakriti ispodkola. To će biti borba za goli život,l judi . Naša jedina nada je u tome daih držimo van našeg kruaa. Misl i te nadecu i nj ihove maike. Sanse su nam

je d an p rem a h iljadu .

17



Kratko vreme pos le Andersonovihreči izašao je mesec iza brđa i osvet-lio svoj im m agičnim svet lom svu oko-linu.

Bio je pun mesec i nešto nemilo-srdno je izviralo iz njegovog hladnogsvet la. Kola su se nejasno ocrtavalana s t rmim nagib ima. Pokr iva le su ihsenke drveća.

Vladala je mr tva t i š ini . Muškarcisu ležal i iza toćkova prvoga reda kolai budno motr i l i . Na istoku pojavi l i suse tamni oblaci i ponekad bi blesnulamunja. I život inje su bi le mirne. Ni-

je d a n lis t na d rv eću da šušne. C ak je b ilo p resta lo i zu ja n je kom araca .

Pr i roda je bi la sva napeta , kao da je s lu tila p rcd sto jeću k a ta s tro fu i tra -gedi ju .

Baš kad j e A nderson rasporediomuškar ce za odbr anu ka r avana pojav i se B auden kod n jega.

— A nderso ne, ako m ene i m ojunećaku odvedete na s igurno mesto bog ato ću vas n ag rad iti.

— B audene, n a g ra d a m e ovoga ča-sa ni n ajm an je n e zanima. Jed ino . . .ako bi me sačekala na nebu.

— Pod m ojih kola je d v o s tru k . . . p u n zlata — p ro šap ta B auden.

— Z la ta! — v ik n u A nderson ogor-čen glupošću tog čoveka.

— Da. C itav veliki im etak . J a pla-ćam . . .

— U pak ao sa vašim zlato m , Kau-dene. Time ovde ne možete niš ta ku- pit i.

, Nešto kasnije ležali su Anderson iSmit pokrai vel ikih kola sa oznakom

firm e T ult br. 1 A. Vlasnik tih kolase u vu ka o sasvim ispod .nj ih, vero-vatno zbog toga da bi bio bl iže svome

b lagu . ko je m u ovde n ije vrede lo ni p reb ije n e pare . Od pedeset i tr i m uš-karca morao je jedan ostat i bez par t -

IV nera. Taj čovek je bio sam Bauđen,možda s lučajno a možda namerno.

— N ebesa — p ro m rm lja A nderson. — 2 a o m i je n jeg ove neća ke.

— Da. O na je fin a devojka. — T ih o! — S ta si ču o? — p ro šap ta S m it na-

kon poduže s i anke . — Neki k am en je pao. — Već je i v rem e. M esec je iz ašao

p re pola sata. — N ešto m i se ne sv iđa. Ovo ne

ide na uobičajeni način. — S ada sam i ja nešto čuo. Z a r je

to bi la sova? — Hm. V rlo tačn o oponašana , ako

je to bio je d an od K io va. M nogi odnj ih zna ju oponaša t i svaku ž ivot i -n ju . . . ah a, ov o je bio odgo vo r. Sm i-te, kladimo se da se ovde nalaze dvecrvene sove!

— D a ob avestim o lju d e? M nogi odnj ih ne mogu da raz l ikuju sovu od p a tk e .

— To n e bi m nogo koristilo . Sviće se boriti , čak i Bauden, čim se radio nj ihovom životu.

Oba zap ad njak a zaćutaše. Samo ka-da bi jedan od nj ih začuo neki šum,gurnuo b i drugog l ak tom.

Mesec se sve više dizao i postajalosve svet l i je. Nigde samoća ni je mogla b iti o p ip ljiv ija nego ovde u ovoj veli-

koj nizini . Vel ika, tamna senka brdasakri la bi i samoga đavola koj i bi setamo pr ipremao za napad .

— Zeleo b ih d a se već jed n o m ne-što desi — prošapta Smit nemirno.

Anderson je ćutao. On je često biou takvim si tuaci jama. Al i ono š to jesađa osećao i neki pr i t isak na srcu bil i su d ru g ačiji nego ran ije . Bio je

spreman i znao šta ga čeka. I mnogi bolji i h ra b r ij i I jud i od n je g a našlisu smrt u prer i j i od Indi janaca.

— A ndersone, da li bi ub io zlo-tvora koj i je organizator ovog na* pacia? — u p ita S m it.

13



— N aravn o . . . m ora đa je to k a-kav odmetnik sa Juga. Rat je. Smite,a devedese t od s to t inu karavana pu-tuju za vojsku Severa.

Smit uhvat i svog druga za rukav. — Tam o!Pokazao j e na j edan o tvor i zmeđu

drveća . Spram sve t log neba ocr tavaose vitki, divlji stas.

— In d ijan c i! — . . . Ne tro ši u za luđmunici ju . Još su dal je nego š to bičovek pomislio.

— V idim još je dn og . . . p rib liž av ase . . . ta m o !

— S ad a v iše neće dugo p o tra ja ti pa

će početi.Odmah za t im začu Anderson nekiglas sa svoje desne s t rane. Tamo je

b ilo g rm lje , ko je n ije zaštićavalo sa-mo opsednute već i one koj i su ihopsedal i . Mesec je sve dobro osvet l ja-vao. Ali, i ispod kola je sada bilodosta svet lo.

Anderson začu šum puženja . Ležao

je isp ru žen , a u ruci im ao sp re m n ukar ab i nku . Na j ednom b l esnu nekocrveno sve t lo i z t e t ame. Jedna de to-nac i j a skor o mu p r ob i bubnu opnu .On nani šani t amo gde j e b lesnuo cr -veni plamen. Gotovo is tovremeno s p u cn jem zao ri se i p ro d o ra n k rik .

P r o laz ili su m i n u t i . . . s t r a šno spo-ro. Skaut je očekivao divl ju pucnja-

vu i ra tni zov Indi janaca. Al i niš taod toga. Sm it m u se pr im ače bliže . — P ro k le ts tv o ! T rebalo b i . , .

— D ole g lav u — p ro šap ta A n d er-son l jut i to. — Slušaj!

N ek i šum je p riv u k ao p ažn ju ska-uta . Dolazio je sa mesta kuda je bioispal io svoj prvi metak. Stenjanje ,koje je sve više s labi lo , otkr ivalo mu

je d a je m orao pogoditi jednog odnapadača .

Anderson j e znao da t a j mi r neće p o tra ja ti dugo. B audenov k a ra v a n je b io opkoljen . i to Indi. janaca, ko je i?s igurnog zaklona u grml ju š l i t i neka

b a n đ a belaca. M ir je ip ak i rla lje tra - jao . Š ta je sprcča valo tu ru lju In d ija -naca da počnu napad?

Tada najzad započe đavolja igra,koju je Anderson i očekivao. Jednozrno mu prozu. ja t ik kraj glave, adrugo se zabi ispod kola. Izmedu togačulo se šu štan je strelica, te m ukliudarac kada bi se zabi le u drvo. Puc-nj i iz šume dokazival i su da i tamoleže napadači u s igurnom zaklonu.Anderson još uvek ni je uzvraćao p a ljb u . ,

— O ni n iša n e nisko! — p ro šap taSmi t . — Jedna s t r e la mi j e okrznula

uho . . . aha! Sada p očin je p ravi p les.Brza puščana pa l jba zagrme sa dru-ge strane kruga. Bitka je bi la počela.A nderson j e nam iri sao sagore li b aru t .G ore sa uzvisine zaori se otegn utkr ik , vr lo razgovetni ra tni povik In-di janaca. Anđerson s t i sne zube i počeda puca.

Sa svih s t rana le te la su zrna u noć

i po tvrđ iva la A ndersonovu bojazanda ih napada. ju sa sve čet ir i st rane. — Izvuci mi s tre lu iz ram en a —

zastenja Smit . — Proklet i Indi janci !Anderson položi svoju pušku na

zemlju, okrenuo se ležećki i napiparukama rame svoga pr i j a t e l j a . Za i s t amu je s t re la vi r i la iz ramena. Kada

ju je A n derson išču pao, S m it boln o

zastenja . — M oram to p rev iti, k rv a r iš kaolud, čoveče.

A nderson sk ide svoju m aram u, gur -nu je Smitu pod pazuh i čvrsto jesteže.

— T am o! — p ro šap ta Sm it. — P u -caj, sasvim je blizu . . .

Anderson poteže kolt i odape. Sme-

li Indijanac se skl.joka na zemlju. Iz-vidač zat im leže u neku malu udu-'oinu i ispruži svoju krvavu ruku zakarabinkom.

A nde rsono v položaj nije bio loš.Udubina i ši roki točak iza koga je

19



ležao Stit.ili su ga ođ zrna. I Smit jeležao prilično zaklonjen, ali on je bio

jo š dosta m ia d i n eisk usan u tak v im borbam a.

Vatra iz stotine cevi, crne pril ikekoje su klizile preko čistine obasjane

mesečir iom i neprestani udarci zrna po točk ovim a 1 kol ima dokazival i suda se borba tek rasplamsala. Kako jelukavo i đavolski neki poglavica il i

b elac obučio te ra tn ik e ! Oni su jošuvek odustajafi od borbe izbliza, štozapravo ni je bio nj ihov način.

Anderson je pucao mirno i tačno.On ni je badava trošio munici ju. ICad

bi In d ijan c i posta li sm eliji, sače kao bi dok se neki od n jih ne bi po jav iou mesečevom svetlu i l i se puzeći pri-

b ližavo kolim a. Tek ta d a bi progo-vor i lo oružje tog zapadnjaka. Menjao

je oružje . Cas se slu žio karab in k o m ,ćas kol tom. Drugi kol t je ležao nabi-

jen p ok ra j n jega , is to kao i još dvamala r evolvera . spremna za g lavnu

b o rb u iz bliza. A ko K iove jo š m alo od-lože glavni napad i ako njegovi dru-govi lstraju. možda će još i postojatišar .sa da ih odbiiu. Još nikada nisuInđijanci duže izdržal i ovako žestoku

p a ljb u . Ali. iz gledalo je kao da ihima na hi l jade. Pred Andersonovimkolima gomilali su se leševi.

N ajedn om Sm it p rodorno k rik n u .

Anderson otpuza do svog druga i na- p ip a m u lice. R uke m u se ovlažiše. N aglo ih je p ovukao i obrisao ih otravu. Koliko će on još imati da živi?Cvrsto je zgrabio svoj karabin i zur iou noć.

Spazio j e t amnu senku i za j eđnogdrveta . To je morao bi t i Kiova koj i je ub io S m ita . O palio je brzo k ao m u-nja. Dim ga je zaslepio, al i nešto kas-ni je je video kako nešto leži preddrvetom. Sa cevi njegove puške od- b ija o se m eseče v s ja j.

Još- jednom je m orao d a pr ib ere svesnage . Kuršumi su f i juka l i i z mraka ,

iz grmlja i iza đrveća. Desno i levoispod kola bilo je sve m irno Njt-govil.judi ili su b ili m rtv i ili su se po-vukli .

Pal jba na opkol jeni karavan bi la je osu ta iz n a jm a n je dve st.otine pu-

šaka . A nd erso n je očekiva o da će ’.a-ko zapal j ive cerade na kol ima brzo p la n u ti, ali n iš ta se od toga n ije do-godilo. Iscrpl jen od napora i krajnjenapetost i , pucao je dal je.

N ajednom viš e n iš ta n ije m ogao dačuje. Osećao se kao da je glavom uda-rio u točak. Pri duši mu je bilo ne-kako lepršavo lako. Mogao je da gle-

da kao i rani je, al i je znao da je borbaipak dobila sasvim drugači.j i vid.Tamne senke skakale su t amo-amo,

p reb rzo a da bi ih m ogao pogoditi .Indi janci su pr i t rčaval i u skokovimai gubili se postrance od kola. Videoih je kako se šunjaju i pucaju podratnički poklik, iako ni . je mogao ništakola . Znao je da sada ur la ju svoj

da čuje . Kakva ga je to čuđna t i š inaobavila? Sluh mu je bio sasvim is-kopčan. Tada je oset io toplu krv,koja mu je cur i la niz zat i l jak.

Ti đavoli su trčali iz senke u svetloi iz svet la u senku Anderson je pro-kl injao s labost koja je pret i la da ćega spopast i . Nespretnim prst ima i da-lje je odapi 'njao svoju pušku. Neće

više dugo čekati , tada će iskočiti izzaklona i dotući još nekoliko t ih de-mona š to mu pr i laze pužući .

Usuđival i su se sve bl iže. Jednimskokom bi pr iskočil i bl iže pa odmahzat im nestal i . Većina t ih Indi janaca b ila je n ao ru ž an a lu ko m i strelom .

Anderson ose t i kako mu je j ednaod t ih s t re la prodr la kroz kaput . Nje-

gova ošamućenost se pojačala . Pal jbase pr ibl ižavala , dim puščanog prahadosezao je već do samih točkova. In-dijanci su se pužući približavali ko-l ima. Kraj se pr imicao. Anđerson jesakupio poslednje snage. Preostao mu

20



je još k o lt sa seđam m e taka . D ok jeođapinjao oroz, oset io je kako mu je

jedn o zrno prob ilo prsa . Ali ni n jego-va snaga ni njegova vol ja nisu bi l it ime oštećeni.

Okrenuo j e oruž je , uhvat io vrućucev rukom i ispuzao ispod kola na-

polje. U sp rav ljen , u d a ra o je d rškomsvoga kol ta po glavama Indi janaca.Ali , izgledalo je kao da je naleteo nazid. Mesečevo svet lo se naglo prome-ni lo . Gde mu je njegov kol t? Sta sesa nj ime događa? Mescčevo svet lo seugasi lo . . . na stala je tam a . . . večitanoć!

Sint i ja Bauden je legla na ležaj usvoj im kol im a dosta n eraspoložena, je r je u p rav o im a la b u rn u sv ađ u sasvoj im st r icem. Anderson i njegovil judi očekival i su napad Indi janaca.B a u d e n o v a p o n u d a A n d e r so n u d a m u

da zlato , uzbudi la ju je . Bauden ječ i t avog dana nepromiš l j eno mnogo pio , a ru m m u je u livao v a rlj iv u h ra b -rost . Bio je kukavica, a t i zapadnjacisu to dobro znal i .

Sada se Bauden još uvek motaoispod kola, pi jući i psujući . Konačnoga je ućutkao jedan glasan povik.

Sint i ja je ležala i osluškivala, dok

jo j je srce b u rn o kucalo. N ap o lju je b ila n a s ta la tiš ina . N a ce rad i su se p o k a ^ v a le c rn e senke. P og leda la jenapo l je . Z vezde su s ja le i osve t ljavalel išće na drveću. Šta će bi t i s njom ka-da sv i muškar c i budu mr t v i ? Ander -son je to jednom pr i l ikom rekao. Sin-t i ja je veoma ceni la tog surovog za- p ad n jak a . Z nala je š ta jo j se sp rem a

ako ju o tmu.Tajans tvena j e b i l a ova t i š ina napolju . N ije m og la da podnese neiz-vesno st koja ju je m učila .

Tada konačno pucanje prekide t i -š inu. Kada je njen s t r ic u smrtnom

strahu zaur lao i spod kola , vr isnula je i ona. O sta la je ležeći k aa u ze ta is lušala samrtni ropac svog s t r ica .

H rapavi šap a t ispod drug ih kolanaterao ju je da očajnički sklopi ru-ke. Šta je mogla učiniti? Zbog čega

je sam o p r is ta la na ovo ludo pu to -vanje? Nehotice se set i la onog što jeizgubila. Da je bar poslušala StefanaLača kada je došao do nje i pr iznavšisvoj greh molio je da mu veruje ida pođe sa nj ime. Sada je Sint i ja vi -dela u pravom svet lu svog brata isvu njegovu niskost i pokvarenost . Da

je b a r poslušala gla s svoga srca . . .umesto svoj ponos i l jubomoru! Zar

je za is ta prošlo sam o dve god ine ot-kako je odagnala Stefana Lača odsebe? Sada je ona, Sint i ja Bauden, b ogata nasledn ica, sva u ža sn u ta le-žala u prer i j skim kol ima, opkol jenaod krvoločnih divl jaka. Bilo je to ne-

pojm ljivo , a li istin ito !Slušala je vr isku sa svih s t rana ,

grizla je usnice nastojeći da suzbijestrah, koj i ju je sve više obuzimao.Tada začu prodoran kr ik koj i je biotol iko divl j i da joj se sledi la krv uži lama.

Galama borbe postajala je sve jača,napadači su se sve više pr ibl ižaval i .S pucnjavom su se mešal i smrtni kr i -ci pogođenih m uškaraca .

Slušajući tok borbe dok joj je sree b u rn o lupa lo , S in tija odluči da potražirevolver svog s t r ica da se nj ime ubi jekada propadnu svi izgledi za pomoć.Ali, nije mogla da pronađe to Liružje.Ponovo se zatvorenih očiju i sa ru-kama na ušima spust i la na svoj le-žaj , gde je ipak bi la nekako zaklo-n jena .

Minuti koji su sledili pojačavali suužas u njoj . Nije imala mogućnost dasama sebi oduzme život , jedino da je d o h v ati nek i za lu ta li m e tak ilis t re la . Tada je spopade neki čudanmir . Kakve l i korist i od toga da sama

21



sebe muči t im misl ima? Uspravila sei sela, u nadi da će je tako pre pogo-diti . Ali , nije je pogodilo nijedno zr-no, mada gu zviždala oko nje.

N ajedno m svu b u k u bo rb e n ad jača je d a n jed in i u r lik i ona kao grom om

očinuta pade na t le. Taj kr ik je do-šao iz usta jednog pi janog Indi janca.U rl ik je bio pu n divl je osvetničkemr žn j e .

S in t i ja provi ri k roz jeda n prorez naceradi . Napolju je bi lo svet lo skorokao po da nu. Vitke, , tam ne pri l ikek retale su se tamo-am o. Indi janci !Skameni la se tol iko da ni je mogla

da otkine pogled sa nj ih .Smrtni kr ic i su joj , jedan za dru-gim dopirali do ušiju. Videla je l ice

jed n o g belca koga su In d ija n c i izvukliispod susednih kola i zatukl i ga svojim tom ahavcim a.

Sint i ja je bi la svedok divl jeg ma-sakra. Pred n. jenim očima umiral i su

belci i n jih o v a m litava , k rv a v a te lesa

ležala su na meseeini . Još se samo p o k a tk a d pucalo. N ačin borbe se sa-svim promenio. Baudenovi l judi bi l isu isterani sa svo.jih položaja i sadasu moral i da se bore na život i smrtsa da leko bro jn i j im napadačima.

Ispod susednih kola se još uvek pu-ca lo . Tada na jednom ugleda kako i s - po d kola iskoči je d a n gorostas sa ne-

kim svet lcćim predmetom u ruci , kojim poče da u d a ra po In dijancim a.Taj gorostas je bio Anderson, koj i se

b ra n io kao zver n a p a d n u ta od vu-kova . Tada na jeđnom njegovi snažniu da rzi prestadoše, on se za tetura i pa-de, nestade medu te l ima vi tkih Indi - jan aca .

N a.jcdnom su S in tijin e ru k e bileo t rgn ute sa cerade. U otvoru se pojavimršavo, tamno te lo , gol ih ramena imalene glave. Mesečina je obasjavala pod iv lja lo lice . . . b ro n za n e bo je iužasno nacereno. Oči crne kao ugal jstrel jale su je pogledom.

Te paklene oči i to tamno l ice naje dnom nestadoše . S in tija iz gubisvest.

Kada se ponovo osvest i la, oset i la je da se kola k reću . O de je b ila? Š tase dogodilo? Zbog čega jo.j nevero-

vatna težina pr i t i ska grudi . Pod ar -nje ve je do pira la sv etlost . . . bio jedan! Viđe la j e j ednu indi j ansku s t r e -lu kraj sebe.

Sećanje joj se vrat i . Zatvori la jeoči . Karavan! Tiha noć obasjana me-sečinom! Užasno išćekivanje. Tadaonaj strašni pokolj . Ali ona ga je iz- begla! O na je živa!

Otvorila je oči, kako bi se osvedo-čila o tome! Ležala je, vezanih nogu iruku , na svom leža ju . Maramom su

jo j b ila vezana u sta . Z aro b ljen a! Go-re nego smrt! Ali glasovi koj i su spo-l ja dopiral i do nje nisu bi l i indi jan-ski . Pr is luškivala je i b i la puna nade.

— S pra le , ja to n e rad o p rizn a jem ,a l i gazda j e vanredno pr ipremio ovaj

napad i p rema tome ga i sproveo .Te reči su bile izgovorene čistimengleskim jezikom.

— O n im a m ozda, L ajto n e — čuo se odgovcr . — Satana ipak zaslužujenajveću po hv alu . . . zais ta je k rvav ,s tar i đavo. Mi smo takode dosta pre-t rpel i , ja ću nedel jama bi t i nesposo- ban . V ald ro n je m r ta v . . . a i onaj cr-

nac Džek. August in ima kuršum u s lab in i. K or nva l j e t akođe r an j en —Ostajete samo gazda, t i , Teksas, Kiči Lon Volf, koji niste ni okrznuti . Ucel ini imamo pr i l ične gubi tke.

— A pom is li n a dob it! T ro ja ko la p u n a m u n ic ije i n ep re g led n a količinanamirnica! Pokućstva, razne robe.

— I rum a?* — Do sad a ga n isu našli. M ožda je

to naša sreća. — K ako sto ji s tv a r s novcem ? — C itav im etak . Ali još n isu p re-

gledana sva kola . Kada se sve prona-đe i skupi, podeliće se.

22



— Ah, na gazđu se m ožeš oslo niti .Mi f?mo sada u Spajder Vib kanjon,gde ćemo saćekat i da t rava pokr i jesve ovo.

— A ko bi se b rin u o o to m e što setamo neki karavan i zgubio?!

— Sm ešno kako se neke s tv a ri zna-

ju o tk r iti a ra sv e tlit i, čak i ub istvo .Dobra je gazdina ideja da se odst ranisvaki trag. Im am o pr il ično p ozam ašantovar lešina. Preko šezdeset Kiova isvi pioniri .

— N isu svi m rtv i, S prale. J a im amiednu devojku u kol ima.

— Da, i to je je d in a g reška ! A ko todozna gazda, ubiće tebe i mene zaje dno.

— P a šta , m a lo p re k ad a n isam h teoda vozim mrtve-Kiove misl io sam daće otkrit i stvar.

— Č oveče, jesi li po luđeo? K akomisl iš skr ivat i tu devojku? Kola će b iti b ačen a niz h rid in e . K ažem ti, L a j-tone. tvoja ideja je luda. Znao sam dasi lud za ženama. Ja takođe. Ali ne uovakvom slučaju. Gazda je naredio dase svi ubi ju. Da niko ne može progo-v o r i t i !

— Alco on to sazna, zakle ću se danismo imali pojma da je još u životu.

— H m ! Ubio si K io vu u p rav o u ča-su kada je hteo da je skalpi ra . A akote j e pr i tome posmat rao neki drugiIndi janac, š ta onda?

— Spasao sam jo j život! — rečeLaj ton hladno.

— Sam o zbog tog a da je uzm eš ik as ni je u bi ješ — na stav i on aj ’dru gi

p rez riv o . — L ajto ne, sa v e tu jem ti dase pr ipaziš. Niko od tvoj ih drugova seneće složiti sa tim.

— A ako tu d ev o jk u budem delio

sa os ta l ima . . . — T im e nećeš uspe ti. N ik o se nećeusudi t i . Ja takođe ne. Shvat i već jed-nom.

— T ad a ću ra d it i n a svoju ru k u ! — p ro s ik ta L ajton .

— To je dobro — reče S pral saoporim pođsmehom. — Jer ćeš tadasam i umret i .

tV

Sumrak se spuštao na bojno pol je ,

kao da svetlo beži sa tog mesta užasa.Magla je visi la teško kao neka za-

vesa. a hridine su se uzdizale iz pre-r i je kraj puta koj im su prolazi l i .

Vladala je užurbanost . Lačovi l judii Kiove odlazili su sa svojim plenom.Bilo je već prošlo đosta vremena ot-kako su prestal i indi janski kr ici unoći. P resta o je njihov tri ju m f. Bilo

je p rev iše m rtv ih i ra n je n ih i u n ji-hovim redovima.

Rum nije pomogao ni Laču. Možda je m alo delovao na Inđ ijanee . ali Lačnije mogao da nađe zaborava. Kriciužasa i straha još su mu se oril i u uši-ma. Nikada neće zaboravit i ovu užas-nu noć.

Lač je posmatrao svoje l jude kakose muče da izvuku teška prer i j ska ko-la iz kruga. Video je i kako su tova-r i l i mr tve i ranjene na nj ih . Satana

je ovaj n ap ad p la tio k rv av om cenom .Mladi Kornval dojaha da pr imi no-

vu zapovest. Tiho je fićukao. Njegovolepo iice nije izražavalo ni umor nikajanje ni bol . Zar je ikada imaomajku, sestru i l i brata. pitao se Lać.Šta je uzrok š to mu je duša mrtva?

Nosio je ru k u u k rvavom zavoju.

— Pukovn iče , mi sm o goto vi. Sve je p re tražen o . Ne m ožem o više n ištada nađemo.

— K ohko je ra tn ik a iz gubio S a ta -na?

— Š ezdeset devet. Još nekoliko će

umret i . — K oliko belaca? — u p ita Lač h ra - pav im gla som .

— Mi ih n ism o bro ja li. — Im a li ra n je n ih ? — Bilo je , nekolicina.

23



Lačov pogleđ je kružio okolo. Zarće se ikada još koji karavan usuditida pođc i s l im pu tem?

— Reci K iču da k renem o čim seođstrani i poslednji trag ovog pokolja.

Ni k ap k rv i se ne sm e videti. N ijedan

utisak čizme il i mokasina. — Da, gazda. To je sve već izvrše-no. Mi zaista nećemo ostaviti ni trun-ke t raga .

*

Teška kola su sporo ođmicala. Vo-zi l i su na n j ima tovar mrtvih i ranje-

nih . Lač je za n j ima jahao sa ranjeni-cima koji su još mogli da jašu.

N ije b ilo n i ceste ni pu ta . Z ivo tin jeđivlj ine gleđale su začuđeno za kara-vanom. Kraj je posta jao sve nepro-hodni j i . Pr ib l ižaval i su se brdima.

Kič je jahao sa Hauk Ajom na čelukolone, a Lač dve milje iza njih nazačelju. Lester Kornval se držao uz

njega.Sunce je bilo visoko na nebu. Pre-

ri ja se dimila od sparine i vrućine.Oko podneva karavan je s t igao na

je d n u uzv isinu . Za Lača i sve ostale p red s ta v lja lo je ovo brdo sk rov ište ukome se mogu odmorit i i ugasit i žeđ,tu su se i crvenokošci i belci mogliuspešno skr ivat i .

— P ukovn iče , im am razloga dasumnjam u La j tona — reče od jednomKornva l .

Lač podiže naglo glavu. — L ajton . . . u š ta sum njaš, Les-

tere? — O n vozi velika p re r ijsk a kola

obe ležena k rupmm crven im s lov ima»■Tui br. 1 A«.

— T ul? Z nam , to je v rlo bo ga ta tr-govačka kuća.

— M is lim da L ajton nešto sk rivau t im kol ima.

— O tkud ti ta pom isao? — u p itaLač zainteresovano.

— Evo o tkuđ • S p ra l seđi k ra j n je -ga . Posmatrao sam ih ju tros . S ta lnonešto šapuću.

— S ta im a u tim kolim a? — N em am pojm a. K rca ta su i po-

krivena. Evo ih, tamo, Lajton se drži

tačno između nas i Kiova. — M ožda su on i S p ra l o tk rili rum .

— J a ću ti još p re veče ri d ati tačn oobaveštenje, pukovniče.

Lač je ponovo bio sam. Kornval jeodjahao kao da ima neki određeni plan. Lač se s ta ln o osvrtao . Sta je za- p rav o h teo da v id i? Iza b rež u ljak a le-žalo je nešto što nikada neće moći za-

bo rav iti. Bilo je to tam n o m esto . . .Ono je označavalo kra j n jegove pro-šlosti i budućnost sa strašnim počet-kom. Lač je shvat io da ne odgovaraza ulogu vođe, koju je dobio tako rećisilom. Njegovoj sposobnosti za zapo-vedanje naškodi le su fantazi ja i ose-ćajnost , dok je kajanje n i je sasvimuništilo.

Prolazili su časovi. Sunce se sve vi-še klonilo zapadu. Još uvek je izgle-dalo da su bregovi daleki i nedostižni.

Kada je sunce najzađ sasvim zašlo , po jahao je Lač p rek o jed n e uzv isine iv ideo da je karavan s tao . Izgleda da je to b ilo jedn o đ rugo sk lon ište, po-znato samo Inđi jancima.

Kič je zaustavio nekol iko kola u blizini po toka . In d ijan c i su se d ržali postrance. H teli su da sa svo jim m rt-vacima i ranjenic ima ostanu sami.Veroâtno će mrtve tu zakopat i . Laču pogledu belaca n i je izdao nikakvezapovesti. Leševi poginulih ležali suumotani u ćebad u dvoje kola. Bio jeto s t rašan tovar ,

Lač je projahao pored Kiova do po-toka. Kakva divna hladovina poslesilne žege čitavog dana u preri j i! Ski-nuo je šešir, kako bi što bolje osetiotu blagu svežinu.

Tada pojaha đal je .

24



N ije voleo đa se p r ih v a ta đužnosti.Ali ipak je morao izdavat i zapovest i .Laj ton bi i skor is t io svaku i najmanju p riiik u da ga iz baci iz sed la zapoved-nika. Počeo je da mrzi tog čoveka.Ugledao je ispod drveća vel ika prer i j -

ska kola . Stajala su po st ranc e od osta-lih.Kada je Lač projahao, čuo je gla-

sove. Jedan je sasvim sigurno pr ipa-dao Laj tonu.

— Do sto đavola , š ta n ju šk a š ovu-da? — pi tao je Laj ton nekoga.

Bio je to Kornval , koj i je odgovo-r io. Lač ni je mogao da razume reči ,

al i Kornvalov glas je zvučao hladno iizazivački. Lač potisnu želju da se p n b liž i, ali je ip a k inogao da raspo zn ave lika slova na ko lim a . . . »Tu l br. 1A«. Obuze ga neko neugodno oseća-nje. Možda je tome bio uzrok što suslova bi ia nekako pakleno crvena.O djahao je dal je u logor , rasedlao ko-nja i pust io ga da pase.

U logo ru je vlad aia t i š ina. Lač pr iđeKiču. — K ako je? — T ežak dan , gazda — odgovori

Kič. — Jedva s toj im na nogama. Zarnam ne mogu pomoći Kornval i La j -ton? Oni nisu teško ranjeni .

— Da, i ja ću pom oći. — T rebalo bi p ok op ati m rtv a ce . . .

ukol iko misl imo da odst ranimo svakitrag, al i nam ponestaje snag'e.

— D a sače kam o sa tim e? — K ako hoćeš. A li kako bi ti se

sviđalo da voziš ovakav teret leševa belaca . . . m u šk ara ca , žena, dece . . .s k a l p i r a n i h !

— U činiću to . ako je po trebno . — V eseli m e što to ču jem . Reći ću

to drugima . . . Kako bi bi io da to pre-uzme Laj ton? On se pravi kao da jeveć vlasnik onih Tulovih kola.

— P u k o v n iče — uzv ik nu L esterKornval iza njega. — Laj ton ima jed-nu devojku u svoj im kol ima.

Gazđa zaprepašćeno pogleđn Leste-ra. Kornval je bio miran. kao uvek,■;amo su mu oči sevaie.

Kič učini korak napred. — D evo jku ? — poviče on. — S ta to kažeš, L estere? — u p ita

Lač suvim glasom. — L ajto n d rž i u svojim ko lim a sa-

kr ivenu j ednu devojku . Video samkako ju je odneo u kol ibu na ivicišume. Zivu, neozleđenu, bar po nači-nu kako se ot imala iz njegovog zagr-Ijaja.

— O dak le m u ona? — u p ita Lačdok ga je spopadao neopisivi bes.

— M ora da je iz begla K iovam a. Vi-deo sam kako ju je Laj ton malopre iz-vukao iz kola . Jednom rukom joj jezatvor io usta . Hal j ina joj je na rame-nima sva razderana . Ima dugu p lavukosu. Pukovniče, radi se o nekoj vr lolepoj devojci.

Lač je posmatrao l juđe koj i su s taja li iz a K iča. Tog ča sa p o jav i se Spra L

— S p ra le ! — v ik n u Lač. — Da, gazda. T u sam . . . p o b rin u o

sam se o Laj tonovim konj ima. — Je si li se či tavog d an a vozio sa

nj ime? — Jasno . P ošto n isam m ogao da

ja šem , vozio sam se n a kolim a. — Z nači znao si da L ajto n im a kod

sebe j ednu devojku?

N a ovo S p ra l n ije bio sp rem an .Skamenio se i uplašeno se osvrnuo.Tada ugleda Kornvala. ,Oči mu sevnu-še i bes ga izdade.

— G azđa, čitavog d an a pok ušav aosam da uver im Laj tona kol iko j e lud

— o b jasn i S p ra l užurban o . — A li ta jčovek se ne da ni opepel i t i . Nisam gamogao nagovor i t i da ubi je tu devoj-

ku. On sta lno govor i samo o tomeko liko je lepa. O n . . .

— K ako je uspeo da je ž ivu dovedeu svoja kola?

— P ri k ra ju b o rb e spasao je tu de-vojku upravo u času kada ju j e j edan

25



Kiova hteo da skalpira. Ubio ga je.Video sam sve. Devojka se bila one-svestila. Lajton joj je video lice nam esečini . . . ođ uš ev ljeno uzv iknuo .gurnuo je u kola i zavezao je. Pret iomi je da će me ubit i . ako ga izdam.

— To ću ja sad a učin iti um esto n je -ga — viknu Lač i munjevi to prost rel ićoveka kroz srce.

S pra l se sruši bez glasa. Lač je k ra t-ko vrem e zur io u m rtvac a, tad a pogle-da ostale.

— To će se dogoditi svakom ko sesupr o t s t av i moj i m zapoves t i ma!

-— G azda . . . ja stoj im uz teb e —odgovori Kič čvrst im glasom. Ali onje bio je d in i ko ji je progovorio. Lačpo gleda T eksasa , na jv eću L ajtono vu p ris ta licu . A li ovaj m u nepom iča n uz-vrat i pogled. Lač spust i ruku sa kol tai pođe.

Kada se osvrnuo video je da ga ne-ki slede. Vodili su ih Kič i Kornvai.

Laj ton se nigde ni je dao videt i .

Lač se požuri. U glavi mu je šumilo.Sada je mogao dokazat i da je vol janda gvozdenom šakom diž i svoje l jude .Istovremeno će se oslobodit i Laj tona.Devojka! Sa augom plavom kosom!Sta da sa njome učini? Tu mu je sa-vest nai lazi la na debeo zid. Nije bi loodgovora na to .

Malo je zaobišao šumicu, kako bi

dobio kola izineđu sebe i kolibe. Uve-rio se da ga Kič i ostali slede u pri-l ičnom razmaku. To je bi lo dobro. Do-kazivalo je da su doduše radoznal i ,a l i n imalo vol jni da se umešaju.

Lač požur i da otvor i labava vratakolibe. Povukao je kol t , kako bi od-niah bio spreman. Najednoin mu do- pre do u šiju ženski vrisak . O n skoči

napr$d. — Bože. sm ilu j m i se!Ovaj ga glas i nehotice dirnu. Zvu-

čao je sasvim slomljeno.Jednim skokom našao se na vra t i -

ma.

2G

Posleđnji zraci sunca pal i su u ko-l ibu. Laj ton je stajao usred nje i dr-žao devojku u zagr l ja ju . Jedna belaruka visi ia je nemoćno niz telo. Ha-I j ina joj je bi la iscepana. Duga plavakosa bi la joj je sva raščupana. GadnaLaj tonova usta l jubi la su joj obraz.

Lač pođiže oružje. — P ro k le ts tv o , L a jtone! P u s ti tu

ž e n u !Covek je bio tol iko obuzet st rašću

da se jedva odlepio od žene. Kada jeugledao Lača lice mu se isceri od besa.Al i ni je imao vremena da progovor i .Lač je pucao bez opom ene. Teško zrno baci L a jto n a n a zem lju .

Devojka takođe poče da pada, a l i jeLač pr ihvat i pre nego š to se srozalana pod. P r idržav ao ju j e rukom , u kojo j se jo š pušio kolt, i po kušav ao dasakr i je i pokr i je njenu golot inju.

Obazr ivost mu ipak ni je popust i la .Munjevi to se okrenuo i ugledao Kičai Kornvala na poluotvorenim vra t ima,

dok su ostali izvi r ival i p reko nj ihovihram en a. L aj ton je ležao na leđim a. Li-ce mu je bi io obl iveno krvl ju .

— Kiče , povuci ga n ap o lje — zapovedi Lač ozbiljno . — L estere, p rip a -zi na vrata . Ne puštaj nikog unutra .

— U redu , gazda. N aša b a n d a po-malo opada — izjavi Kič veselo i po-sluša zapovest .

Les ter Kornval odgurnu os ta le savrata . Iz oči ju mu je izvi rala smrtna p re tn ja .

Lač spust i kol t u fut rolu i pokušada uredi devojčinu hal j inu. Misl io jeda je bez svesti , ali se ona podaže inasloni na zid kol ibe.

— Gospođo, m is lio sam da ste bezsvesti — reće on.

— Jo š jed an belac! — p ro ša p ta ona jedva ču jno. — Oh, vi s te ovu zversamo zbog toga ubil i da bi me samiosvoj i l i !

— Ne. T ako zao n isam — reče Laćgorko i polako je pust i .



Ona za stenja i još jače se naslon i nazid kolibe.

— T ada će te m e ub it i. Taj čovek. . . — U bio sam L a jto n a je r n ije slu šao

moje zapovest i . — T ad a . . . ta d a s te m e vi spasli?

— u p ita ona.

Ovo pi tanje pokaza Laču kol iko jesi tuaci ja nemoguća. Izdao je zapovestda se pobi ju svi putnici karavana.Zbog ove de vo jke je prolio k rv . . .ako želi da održi svoj autoritet i po-kaže čvrstu đoslednost , mora je ubi t i .Sada je tek bol je pogleđao mladu že-nu. Divna kosa je bi la valovita i imalaneku naroči tu boju , ko ja ga j e na ne-što podsećala . Zar je poznavao tu ko-su? Bila je mlada i vr lo lepa. Najed-nom ga obuze zaprepašćenje .

— D a, za tr e n u ta k sam vas, iz gle da,spasao — reče on zamišl jeno.

Ona zadrhta . Okrenula mu se . Lice jo j je sad a bilo oslo bodeno duge kosekoja ga je dot le skrivala. Bilo je sa-mrtnički bledo, oči š i rom otvorene . . .u s t a i sk r iv l jena . . .

— Bože m oj, za r sam po lud ela? Kos te v i? — v i knu ona. — S t e l e n ! . . .ti . . . ti! . . . Oh, upravo si ti onaj kojime je spasao!

Ona k leknu na zeml ju i obuhvat isvo j i m ne j ak i m r ukama n j egova ko-lena.

— N e! . . . to ne m ože b iti! Ne ti!To bi bilo . . . previše okrutno! — D a, ja sam to . . . S in tija — pro -

šapta on .Lač se skoro srušio. Drhtao je či ta-

vim telom. Njegove ruke su se mu-čile da je pr idignu, al i mu to ni je us- pevalo .

— M oli la sam se za b lagu s m rt —

p ro šap ta ona. — M oja v e ra u boga je p o p u stila . . . ali da ćeš baš t i . . . poslat sa n eb a . . . eh , neb esa . . . Oh,Stefene, oprost i mi!

— M ir ! Ne kleči p red a m nom ! S in -t i j a , ti ne shvataš kol iko j e u ža sn o __

:— Bilo je už as no ! A li ja Sam sp a-se n a ! Ti si me sp as ao ! Su srećem temeđu t im uboj icama. Ko b i me drugiinače i spasao? Nešto me je sil i lo dakrenem na ovaj lud i pu t . To j e pravačarolija.

— U stani, m o lim te — zam oli on

tiho . — S in t i ja . . . — Ne, ovde p re d tv o jim n ogam a . . . — Ti si lu da ! — po kušavao je d a je

uspravi , al i ona se izvuče iz njegovogzahvata. Licem joj se razl i izraz l jubav i i zah valno sti. Užas je bio iščezao.

— S lušaj m e. J a ću ti sad a reći —nastavi ona s t rastveno. — Volela samt e . . . i t ada kad a sam t e napus t ila .

Lač je zaboravio gde se nalazi . N jene oči, n je n o p riz n a n je p repo-

rodilo ga je. Podigao ju je i pr i t isnuona svoje grudi .

— S in tija , vo lcla si m e iako si m eoterala od sebe? Verovala si svome b ra tu . . .

— Da, oh, da! D a sam b a r ta d a svezn a la! — prom uca ona — Ali Ha uard

je saznao o tvo jo j a f e r i . . . sa onomžen om . . . P ričali su m i o tom e i do-nel i dok aze . . . Toliko je to bolelo.Mogla sam te tada ubit i . . .

— S in tija , je su li ti kazali i da jatu ženu n ikad a v i še n isam video o tka-ko sam upoznao tebe? — upi ta on ozbiljno .

— Ne. J e li to is tin a? — S asvim sigurno .— A li mi sm o č u l i . . . s ta ja lo je u

no vin am a . . . bio si izbačen iz v oj-ske tvoj dvoboj . . . Torpeova smrt.

— Da, m oja p ro p as t je b ila opšte poznata . S ada sam o v d e . . . ali te be,Sint i ja , tebe sam obožavao. Kada samte sreo, postao sam drugi čovek. Mož-

da b ih t i kasn i je sve i spr ičao, tad a mi je ponestalo h rab ro s ti. Ti, sa tvo jo m ponosnom glavom , pošten im očim a! N is am sm ogao snage. U sudio sam se da igram na ve l ik i u log . . . izbio sam

W



— T ada je H au ard lagao — izustiona.

■— Tak o j e ! D ug ov ao mi je hiljad e.Kar taški dugovi . Zbog nj ih je s tvor io

p lan k ak o bi m e uništio . On i T orpesu me mrzili . Torpe je hteo da se ože-ni tobom. Bilo je sve tako ružno.

— Da, i od m ene! Oh, Ste i'ene, bilasam l jubomorna na onu ženu! I zgu-

b ila sam sasv im razu m . M is li la samda se l jubav pretvor i la u mržnju. Al ito nije bila istina . . .

— Z ar sam to m orao sazn a ti kad a je sve p rekasno! — u zv ik n u on.

— S tefene , n ik a d a n ije p rekasno . Ne n a p u š ta j me. B ila sam slab a i os-tavila te, ali da si t i došao po mene pošla b ih s to bom . Ali, ti n is i došao . . .

Lač nagnu glavu i pr ivuče je čvržćek sebi.

— P re k a sn o — ponovi on jedv ačujno.

— Ne . . . jed in o ako m e više n e že-l iš , ako m e više ne voliš . . . — S trah

je zvuča o iz n jeno g gla sa.Lač je pusti , — N atrag !Ova komanda vra t i l a j e Lača u

stva rno st . V ideo je kalco K ornv al stojina v r a t i ma sa ko l t om uper en i m na - polje.

— K o rn vale , v a ljd a nećeš p uca ti nanas samo zbog toga što žel imo da go-

vo r im o sa gazdom ? — začu se hrapav iKičov glas. — Jo š je d a n k o rak i saznaeeš —

odgovori mladić.

— L estere, š ta žele Ijud i? — u p itaLač. — Kiče, šta je?

— J a ličn o ne želim n išta d ru g o ne-go malo mira , gazda — viknu s tarac.

— To što si ub io S pra la i L a jto n a uz-

bud ilo je ljude . Ko je sle deći n a red u ? — S v ako ko m i se su p ro ts tav i. Je

l i La j ton mr tav? — Ne. ali skoro. Blek H end i A vgu-

st in prešl i su na njegovu st ranu. — A Lon V olf?

— On je uz te be. Ali mi ne Jelim oda se borimo već postavl jamo zah-teve.

— Dobro . Za p e t m in u ta ću vas sa-slušati.

Kada s(? Lač ponovo obratio Sintij i ,s ta ja la je ona sasvim st i snuta uza zid .Lice joj je sad a b ilo sa svim bledo. M o-rao je da sabere svu snagu, da bi mo-gao da izdrži njen pogled.

— Cula si, S in tija . J a sam vođaovih band i ta — reče on hrapav im gla-som.

VI

— Vođa b a n d ita ! . . .Ona ponovi njegove reči suvim us-

nicama. — D a — n a s ta v i Lač naglo. — P o-

što sam ubio Torpea, pobegao sam. Nagranic i sam sas tav io bandu despera-dosa. Najpre smo se bori l i kao geri lci

p ro tiv S evera . U skoro za tim sm o p re-

š i i na napade . Kasni j e smo pos ta l i . . .ubice. — Oh, n eb esa! K ara v a n m og s tr i-

ca! — povika Sint i ja preneražena. —Ali ubice su bili Indijanci. Lično samih videla sa nj ihovim st relama i luko-v i m a !

— D a, In d ijan c i. M oji In d ijan c i! J asam bio voda i inspi rator tog napada.

— Ti? — D a, ja . . . S te fen Lač, s in je d n es tare porodice Juga , nekadašnj i vere-n ik S in t i je B auden . . . sada d rug l jud ivan zakona . Pa r t ne r Sa t ane , na j k r va -vi jeg poglavice svih plemena. Gazdate bande. To si t i načini la od mene.

— Ja ? — Jasn o . Ti m i nis i verov ala , p re-

zrela si me — odgovori on gorko. —Možda ni je t rebalo tako š ta očekivat iod mene, al i t i si probudila ono zlo umeni.

— D a m e je b a r ub io onaj In d ija -nac — prošapta ona .

28



— Bilo bi bo lje! Z akon m oje b an -đe glasi: svakoga ubiti! Ne ostavitinikakav trag'! A najsti 'ašnije u sve-mu . . . bojim se da li ću biti u moguć-nosti da spasem tvoj život.

— Ne želim da živ im . . . v iše n e —

reče ona sva slomljena. Ali . . . ti ne-ćeš dozvoli t i da tvoj i l judi stave rukuna mene . . .

— N a jp re bi m o rali m ene ubiti,SiAtija.

— S tefene , ako m i je suđeno daumrem, onda preuzmi t i ta j zada-tak . . . zakuni se . ..

— T ebe da u b ijem ? S in tija . . . k a-

ko bih to mogao? Ti ne znaš šta t ra-žiš od mene?

— A li ako je to jed in i iz la z — m o-l i la je ona naslonjena na njegove gru-di. — Stefene, t i si kazao da me josuvek voliš. Zar bi mogao da gledaškako me tvoj i l judi obeščašćuju?

— Ne, to ne b ih m ogao. Oh, za r je

moralo do toga doći! Ubiću te akouvidim da te ne mogu spast i .

— H vala — p ro šap ta ona. — Oh,Stefene, srce mi je bilo slomljeno. Alisada sam sp r emna da umr em. Sada ,kada sam te ponovo videla i znarn dasam ja kr iva tvome zlom udesu, bićemi mnogo lakše da se rastanem sa ži -votom.

On je privuče k sebi, izvadi kolt iokrene se vra t ima.

— P u sti ih u n u tra , L estere — vik-nu.

Lon Volf s tupi prvi unutra . Drugisu ga naglo sledili . Divlji , surovimomei mračnih pogleda.

Lon Volf se postavi pored Lača, a

Kornval s tupi na drugu s t r anu . — Kiče, jesi li za ili p ro tiv m ene?

— u p ita Lač.

— G azda, ja sto jim u .s re d in i. Ne b ih dig ao ru k u n i p ro tiv teb e n i pro-tiv ostalih.

— D obro, tim e sam zađovoljan .Dakle, stojimo Lon Volf, Kornval i ja

p ro tiv petorice. Ko želi da govori? — M ene su o dred ili za to — reče

Kič. — O d stu p ite od v ra ta , d a vas m ogu

sve videt i . — Lač je užurbano odme-ravao š t a mu preds to j i . Ako mu p lanne uspe, ubio bi Sint i ju pre nego š to bi m ogla p as ti u šake tih ljud i. —Dakle, Kiče, š ta zahtevaju l judi? —upita on.

— G azda, on i su se dogovorili i g la-sali.

— O če m u?

— O ni m isle d a si t i isti kao Lajton..Hteo si da imaš devojl tu i zbog togasi ubio jednoga od nas. Niko ne sum-n ja d a ćeš ubi t i tu devojku, ka d t i po-služi. Oni misle da i oni imaju isto to

p ravo . O ni žele; da i tu dev o jk u po-dele s tobom kao i rum, novac i sveostalo u t im kolima.

—■ To je d ak le vaše traž en je . N or-

malno bi imal i pravo, a l i ja nisam us tan ju da vam popust im.

— Zbog če ga? — u p ita Kič. — La-če, mislim da ti ne moram reći da ta«ko reći stoj iš pred sudom. *

— Iz kojeg raz loga? — upiM L&S.Hteo je da dobi je u vremenu da bimogao suprots tavi t i svoje lukavstvonj ihovoj pr imi t ivnost i .

— J e r im aš S p ra la i L a jto n a naduši.

— N a to vi n em ate pravo . J a samradio po našem pravi lu . Sprala samubio zbog toga što je znao da nas jeLaj ton prevar io . A Laj tona kada samga uhvat io kako zlostavl ja tu devoj-ku. Ali ne zbog toga, nego zato što ju

je doveo sa sobom . . . živ u. — Lače, m ožeš li se zak le ti u to?

— Da. D evo jku sam pogledao tekkada je Laj ton već pao.

— Mi ćemo g lasati da li d a ti ve-rujemo i l i ne.

29



Posle pratkog glasanja Kič nastavi : — No, gazda, s tv a r sto ji tr i p ro tiv

tr i . To je. prema zakonu, kao oslobo-đenje . Sada nam još moraš reći zbogčega ne želiš da tu devojku podeliš saostal ima.

— J a sam vaš gazda. S a ta n a i jasmo bi l i odgovorni za ovaj prepad.Moja žapovest je glasi la: sve pobit i .Al i nisam dozvol io da se nad i jednomženom upotrebi s i la .

— Zbog če ga ti obziri, gazda? —upi ta Teksas podrugl j ivo. — Ona ćeionako bi t i ubi jena, kao i svi ostal i p re n je .

— To je nešto drugo , T eksase —odgovori Lač i si lom se susdrži da neudar i tog bivšeg goniča robova.

— To je za is ta d rug ačije , p r ija te lj i — u m eša se Kič. — Vi zna te kolikonam je smeta lo da ubi j amo žene i de-cu. Mnogo gore bi bi lo da nešto uči-nimo ovoj devojci .

— D a glasam o! — ja v i se T eksas.

Glasanje je i spalo prot iv Lača. — T voj gla s, K ornvale , n e treb am o ,al i bi nas ipak zanimalo tvoje mišl je-nje .

— J a n e b i n i p rs to m m ak n u o rad ispasa j edne žene — viknu mladić se-vajući očima. To je došlo tako nagloda su svi zaćutali . Lač se skameni. Iz-gledalo mu je kao da g 'a je izdao neko

u koga j e imao potpuno poverenje . — O voga p u ta si iz gubio , Lače —

reče Kič. — M ogu li je o lk u p iti? — up ita

Lač. — Daću vam sav svoj novac isve . . . rum u S pa jđe r Veb ka njon u.Vi sve podel i te među sobom.

Ovoga puta je Lač pobedio. Njego-

voj pr imamij ivoj ponudi podlegl i su inajdivl j i j i .

— D obro . gazda, iskupio si n jen uslobodu — reče Kič.

— Ne sam o slobođu već i živo t — p ro tisn u Lač kroz zube.

Prava bura se podiže među pr i su t -nima. Teksas je najviše divl jao.

Lon Volf ga sarkast ično prekide: — Ti nis i ro đ en u Teksasu. Ti do la-

ziš odnekud iz neke crnačke zemlje,gde žene niš ta ne vrede. Ne iz Tek-sasa!

S t a j a l i su j edan p r ema d r ugome .Lač je s ta lno čekao na ta j t renutak.Već j e mnogo p u ta m orao da ras tav l j atu dvojicu. Sada je ćutao. Bio je sigu-ran da će m u V ol l sk inu t i s v ra ta n a j -goreg nepr i j a t e l j a .

Oboj ica su pucala i s tovremeno.Vol f se za te tura , uč in i j edan korak i pade.

Kada se raspl inuo dim, ugleđal i suTeksasa, koj i je ležao nepomično nalicu.

Pre nego š to j e mogla p lanut i nova b ura, o b ra ti se Lač svo jim lju d im a.

— S lu ša jte m e — reče on g la sno. — m islim da ću b iti u p ra v u ako sa-da sam opozovem svoj vlast i t i zakon.Sluša j t e me dobro , pre nego š to bude prek asno .

Pre nego š to j e mogao da nas tav ii s tupi S in t i j a napred . Njena p lavakosa je svet lucala, telo joj je bi lo napeto, a oči su gorele .

— Ne, ja že lim da isp ričam tu p ri-ču — povika ona g lasom pred koj imsu svi zaćutali . — J a sam S int i ja Bau-

den, nećaka Džona Baudena, či j i s tekaravan napal i . Ja sam jed ina prež i -vela . Pre šest godina, u B ostonu, upo-zna la sam S tefe n a Lača. Mi smo se za-l jubi l i jedno u drugo, al i zbog intr igemog b ra ta i jedn og od n jegovih pr i j a -te l ja , koj i se zanimao za mene, rasta-vi l i su nas. Stefen je bio upleten uneki dvoboj i morao j e da bež i . . .

posta o je ono što je danas. Svi vi zna-te kako je postao desperados. Bila jeto viša si la što sam ja preživela tajnapad i š to sada s toj im pred Stefe-nom. Onda, pre šest godina, ostavi lasam ga . . . j a sam uz r ok n j egove p r o -

30



pasti . . . ja sam za sve ođgovorna. To je m oja priča . Zbog to ga m e je h teootkupi t i . . . zbog toga že l i da spasemoj ž i vo t . . . a l i j a sam sp r emna dau m r e m .

Sledi la je duga s tanka, koju konač-no prekide Kie.

— N ebesa. je s te li već ču li ovakoneš to? To naravno menja s tvar . Jasam za to da ostane u životu.

— Da nam v o jsk a u đ e u tra g ? —vi knu Kr e j k .

— D evo jka n ik a d a ne bi izdala La-ča.

— T ad a g lasam za n je n život.Sint i j ina lepota i n jene reči pol ju-

ljali su zločince.Kič joj se obrati .

— Gospođic e, m i ćem o vas m oždaostaviti u životu. Vi ste mladi i lepi,a Lač neće uvek ostat i desperados . . .vol i te l i ga još uvek.

— D a — odgovori ona žalo sno. — No, vi se m ožete u d a ti za n jega.

To je jedini način da spasi te svoj ži-vot. Hoćete l i? — upita Kič. — Da.

■— Vi nik ad a više nećete moći tamon atra g — objasni Kič i pokaza prstomnekud u dal j inu. —■Moraćete se skr i -vati.

— Da, ako S tefen želi da m e p rim i.

— D a li želim ? N ebesa! — zas ten ja

Lač i probudi se iz svog mrtvila. — N a to n isam ni pom is lio. A ko želiš . . . — S led iću te i n a k ra j sveta.

Kič prot r l ja ruke.

— G azda, ti si dobio . M endrou , m i-sl im da bi t i sada mogao uzet i ' s tvar usvoje ruke, zar ne?

— V enča ti ih? — u p ita n ek a d ašn ji

sveštenik. — Naravno. Bibl i ju jošimam.

— D onesi onda i parče p ap ira , danapišeš venčanicu.

Muškarci su izvukl i oba mrtvaca —Lona Volfa i Teksasa — iz kolibe, a

M endrou odšepesa. K ornval je h lađnazur io preda se .

— L estere, hoćeš li n am b iti sve-dok? — upita Lač.

— A ko ti to ne sm eta, pukovn iče,radi je ne— odgovor i Kornval mrzo-voljno.

Lač se seti da Lester mrzi žene. Togtrenutka se vrat io sveštenik. Njegovolice se sasvim bilo preobrazilo. Cakmu je i glas, dok je govorio reči uobi*čajene pr i l ikom venčanja , zvučao sa-svim drugačije. Kič je začuđeno pro-gunđao :

— N ebesa! O vaj za is ta zna n ešto o tome.

Mendrou j e završ io r eč ima: — J a vas p ro g lašav am m užem i že-

nom.

VII

Proleće je 1863. godine stiglo vrlorano u Fort Union i poslovi koj i su se

tamo obavl ja l i između belaca i Indi - ja n ac a dostig li su v rhun ac .Desetog apr i la bi lo je u For tu živ-

l je nego ikad. Bi la su s t igla dva kara-vana. Jedan od nj ih , koj i je vodio Bi lBar ton , b io j e putem napadnut odKomanča. Da s lučajno ni je bi la pr i -sutna konj iea , kucnuo bi svima po-slednji čas.

Fort Union je l ičio na grad. Siroka kapi ja j e s t a ja la o tvorena i dozvolja-vala svakome slobodan ulaz.

Major Gr in b io j e zapovednik oko deset eskadrona konjice. Bilo je to

p rem alo bo raca u odnosu n a p o trebe . — K a p e ta n e — o b ra ti se on oficiru

nagnutom nad nekol iko p i sama. —Sta vam je poznato o Baudenovom

k a r av a n u ? — B au d en ? S am o tre n u ta k . — O fi-

c i r us tade i pozva unut ra narednikaRileja.

— N aredniče , seća te li se B aud eno -vog ka r avana? — up i t a ma j o r Gr i n .



— Da, gospodin e. P rip ad ao je onimkaravanima koj i su nestal i bez t raga.

— To znam . To sto ji u ovom pis -mu. Do Fort Dodža se moglo slcdi t it rag. Pajk Anderson ih je vodio. Otiš-l i su Draj putem i više nikada nikonije ništa čuo o nj ima.

— Ni n am a n ije liiš ta više poznato ,majore .

— K ako sam sad a čuo, B aud en je b io b o g at čovek. N jegova nećaka , gos- pođica S in tija B auden, p ra tila ga jena tom putu. Došl i su iz Bostona. Ka-žu da je devojka bi la bogata nasled-nica. Na svaki način mi smo dobil i

zapovest da ist ražimo šta se dogodilos t i m ka r avanom. — P ro k le ts tv o ! — pro g u n d a kape-

tan Masej .

— Da. T reb alo bi da se ta f in a gospoda ovde n a Z ap ad u sam i b r in u otakvim s tvar ima. Bauden i zg leda imadosta ut icajnih pr i ja te l ja i l i rodbinu.Pozovite sve izviđače. Kit Karson je

takođe ovde, zar ne?Kra tko vreme za t im s tupi še u sobu

t r i zapadnjaka — Ki t Karson , DžekSm i t i Đ iver Adams.

Ali , samo se Džek Smit sećao imenaBauden .

— N ik o ne zna š ta se dogodilo sat im karavan om , samo se zna da je ne-

stao bez t raga. Više se ionako nećedoznati .

— Je d in o da se nešto o tk rije puk imslučajem — pr idoda Adams. — Mno-ge čudne s tvar i su se dogodi le otkakosam ja na Zapadu. Mi znamo samo da

je B auden pošao n a p u t bez vo jn ičke p ra tn je . A n derso na sam poznavao, nanjega se čovek mogao osloniti . Ali šta

je m oglo u ćin iti ped ese tak ne isk u sn ihl judi prot iv indi janske premoći? Ve-rov atno su ih form alno poklali . Posto- ji m ogućnost da m ožda je dnorn nekiod t ih Indi janaca olvor i usta . Kadase Indi janac napije, počinje da pr iča.

VI

— M ogućn ost je m a la — odgovoriKarson pesimist ićki .

— G ospođo, sm isao tog u p ita zamene j e u tome da se us tanovi smr tt e S in t i j e Bauden — nas tav i major .

— N jo j je p rip a lo čitavo bogatstvo ,koje sada mirno stoj i , dok se ne do-kaže n j ena smr t .

— J a se p r ik lju e u je m B iverovommišl jenju. Kladio bih se da se baš isada šunja po For tu neki Indi j anaci l i bandit koj i tačno zna šta se zbi losa t i m ka r avanom — pr i me t i Smi t .

Major upi tno pogleda Karsona . — S ta p red laže te?

— J a b ih , u p rv o m red u , držao tuis t ragu s t rogo u ta jnost i . Jedino bihobavest io Kur t i sa i Bekera. Svi miimamo pr i j a t e l j e među Indi j anc ima.Beker ima čak Indi j anku i z p len ienaKiova kao ženu. Možemo početi sat r aganjem. Tra jaće nekol iko mesec idok neš to ne o tkr i j emo.

— D obro, u to m sm islu ću p isa ti

komandi . Poznaje te l i nekog Inđi j an-ca koj i bi mogao malo pr is lušnut i kod p o jed in ih p lem en a?

— Da. A ko se k a ra v a n n ije p re tv o -r io u vazduh, moral i bi negde pronaćineki t r ag?

— K ite , su m n ja m n a K iove — rečeBiver mračno.

— R ecite m i zbog čega se sad a vi-

še niš ta ne čuje o Satani? — upi tamaj o r Gr i n . — Da, zbog čega? — u zv ik n u K ar-

son. — Kakav je đavo bio rani je! — S ato k je veći poglavica nego što

je to S a ta n a — o b jasn i Srn it . — Ondrži či tavo područje oko Vermigo re-ke u svoj im rukam a. Jed va da se neko

p rovuče p o k ra j n jeg a neošte će n.

— Zlo jeste . Ali S a to k se po sv ire - posti ip a k ne m ože m eriti sa S atan om .Pi tam se ne s toj i l i Satana iza ne-s t anka t og ka r avana .

— S ad a mi je ne.što palo n a um ,Ki ie . Poznajete l i čoveka po imenu



Stf 'fen Lač? Izgleda da ima ovde pri- jaU-l.je ili poznanike. Ueezi eovek, dob-l-o izgleda, upropašćea za vrerne rata.

— Lač? N ikada n isam čuo to im e. — J a jesam — ubaci B iver A đam s.

— Sam o ne znam u ko jem sm islu i sa

čime u vezi. — Š ta je sa tim L ačo m ? — u p itaKarson zainteresovan.

— N išta naroči to . D ošao je p re ne-kolilco neđelja i l i meseei ovamo sa

jed n im k ara v an o m . Bio je teško ra -n jen kada j e^došao .

— S ta sada rad i? — u p ita K arsonoštro. — Zar je t rgovac i l i isel jenik?

— Ni jedno ni drugo. Ig leđa da im amnogo novaca. Cak je plat io t roškove boln ice.

— O đak le m u novac. ako je došaosa Juga?

— Ne p ita jte m ene. J a sam se za-interesov ao za njega i želim da ga po-setim. M ožda bi bilo dobro da m e p ra-

t i te, Karsone.Ste ien Lač j e s t anovao u j ednomšatoru unutar z idova tvrđave . Korn-val , njegov stalni prat i lac, del io je ša-tor sa nj ime. Sator je bio vr lo dobroop rem ljen . . . stv ar im a ko je je Lačkupio kod f i rme Tul .

Pre nešto više od jedne godine Lači njegovi l judi smatral i su umesnim

da se pr ik l juče j ednom karavanu koj i je pu to v ao za In d ep e n d an s, no to ga p u ta u poštenoj nam eri. K ad a je ka-r avan na pu t u b i o napadnu t od Ko-manča, boril i su se Lač i njegovi l juđitako h rab ro d a je izviđač koj i je vodiotaj karavan izvest io o tome zapoved-nika For t Larneda . Mandrou j e b ioubijen, Kič je izgubio jednu nogu, asvi ostali , osim Kornvoia, bili su ra-njeni . Stefen Lač naj teže. Mesecima

je le bdeo iz m eđu života i sm rti, a za-t im je njegovo ozđravl jenje veomasporo na pređov alo. K asni je su ga pre-nel i u Por t Union, gde je ki ima bi ia

povoljn ijn . Posle nekoliko nedelja po-čeo se oporavljati .

Kornval je doneo drva, koja su sa-da veselo pucketala u peći.

— L estere, da n ije tako' h lađno,ustao bih — reče Lač.

— M oraš im a ti s trp lje n ja , pukov-niče. Izgubio si mnogo krvi. U rokuod jednog meseca bićeš ponovo u sed-lu.

— S trp lje n ja ? N ebesa! — zasten jaLač. — Zar se nisam grčevito borioza život? Koliko je već od toga, Les-tere?

-— Od čega? — upita Lester. Truaio

se da mu l iee izgleđa blago, ni je mog-lo da izmeni njegov hladan pogled.

— O tk ad sm o n ap u s tili S p a jd e rVeb kanjon? — prošapta gazda. Bilo

je to p rvo n jegovo p ita n je ko je se ti-calo prošlosti .

— P re skoro god inu i po. V rem eleti , pukovniče.

— K ad a sain posla o K iča n a trag ? — P o sledn jeg d an a ok to bra . Cim seoporavio od gubi tka noge.

— Da, seeam se. D ao sam m u no-vaca, kako bi mogao započeti sa iz-gradn jom m ojeg ranča . . . Lačovogranča.

— N adajm o se da p u tem n ije pro-kockao taj novac.

— Ne, K ič je pošte n. V eru jem m uisto kao i tebi.

— H oćeš li uskoro o d ja h a ti n a tra gu svoj kanjon . . . do tvoje leue žene?

— isp itivao je K o rn va l ljuoom orno .

— S koro! Inače eu u m re ti od čež-nje. Lestere, mladiću moj, t i me razu-meš, zar ne?

Lester, koji više nije bio mladić,sagnu glavu. Njegova šutnja je bi lonešto što se ni je smelo prokidat i . AliLač ni je mogao da se suzdrži .

— L esteie , jesi li ik ad a vole o n ck udevojku?

33



Kornval podiže glavu i Lač jo po-gledao y oči u kojima je goieo sam pakao .

— Svakog d rugog k oji bi m e n a to podsetio ubio bih.

— Ah, tako je to d ak le bilo. Jedn o-

ga dana će.š mi isprieati svoju priču.Lestere, zar t i nemaš roditel je, braće? — Da, im ao sam jedno g m alo g b ra -

ta — odgovori mladić sanjivo. —Zvao sam ga Korni , ne zbog našegimena. već zbog njegove svet le ko-se . . . K ad a po m islim da ga više ni-kada neću videti! . . .

Sa t im rečima, koje su ga podseća-

le na prošlost , napust io je šator .Lač je s pomešanim osećanj ima zu-r io za nj im. Tada je i sam pao u nckesnove, koji su ga mučiii dan i noć.Morao je da zaustavi dah kada bi po-misl io na Sint i ju, koju je ostavio naeuvanju kod pover l j iv ih l jud i u Spaj -der Veb kanjonu.

Svih t ih mesoci Sint i ja ni je presta-

ja la da ga zak lin je da ra sk in e k rvav isavez izmcdu njega i t ih bel ih despe-radosa i Satane. Konačno je pobcdi ia .Al i upravo tog dana dobio je jeđnuvažnu vest od Kiča i Satane. Bio , |eu planu vel iki napad. Zakieo se daee to bi t i poslcdnji i napust io očajnudevojku. Osamnaest meseci ! Zar jevreme mogio tako brzo proći? Tada

je došlo do n jegovog ra r ija v a n ja i bu-đenja u novi ž ivot . jlo rr ,va l prekide Lačove snove. — L ajto n želi da ti p red stav i nove

članove bande — reče on. — Pukov-niee, taj čovek ćc biti tvoj kraj. Odtrenulka kada s i ga ranio zbog Sint i - je, rnrz i te.

— Ali, L estere. on m e je već odav-

no mogao ubiti . da tako rnisli — bu-nio se Lač. — Lajton se promenio, alinabo) je.

— T voja s m rt ga m; bi zadovolj ila .On želi te/.u osvetu . 011 bi otuo Sin-tiju ili učinio ne.što još goi-e, da mu

je to m oguće On sam o čeka, pukov-niče. Ovde u Fortu čini vrlo loš uti-sak. Ne pričaj nikome da pripada tvo-

jim ljud im a — odgovori K ornval. N eko u n u tra šn je oseća nje govorilo

je Laču đa K ornv al im a' p ravo, ali

se osećao još previše bolestan da bise ozb iljni je pozab avio t im proble-mom.

— Š ta će b iti sa ona dva m uškarcakoje je doveo Lajton? —- upita Korn-val.

— Reci L ajto n u da ću ih pogledatičim budem u s t an ju d a s t anem na no-ge. Ja . . .

— P st! — K o rn v a l p ro v iri napolje. N ajednom u s tu k n u n a tra g i n je govehlađne oči su sevale. — Major Granse pr ibl ižava sa jednim izviđačem.M islim da je to K it K arson . . . Pu -kovniče, sada ćeš morat i brzo misl i t i !

— Halo , vi tam o u n u tra ! — v ik n u jed an gla s po kom e se odm ah m ogločut i da je vičan zapovedanju.

Kornval otvor i zastor na šatoru. — D ođite u n u tr a — zam oli on lju - bazno.

Rukoval i su se u znak podzrava.

— Lepo od vas, što ste m e poseti li ,gospodo. Na žalost , kod mene ni je ta-ko lepo uređeno. Lestere, donesi ci-gare.

N apetost je o d m ah nes ta la .

Gost i su zauzel i ponuđena mesta i posm atrali Lača p u n i in te reso v a n ja .

— Bili ste dugo bolesn i, ču o sam oddoktora? — započe major Gr in.

— M eni se već čin i kao da je čita -va godina. Od prošlog septembra.

— O pasna ra n a ? — u p ita K arson .

— N ekako sam p reg u rao . M ožda

ste čul i da je Melvi lov karavan bionapadnut od Komanča . — Kada su seobojica sa in te resov anjem nagn ulanapred, počeo je Lač da opisuje čitavnapad u svim pojcdinost ima. Tada jerazgovor skrenuo na rat , koj i će se ,



po svim iz gle đim a, zav ršiti lo še zaJug .

— S ta će te u rad iti. k ada sve ovo prođe? — u p ita G ri ti .

— S ag rad iti ranč, n a kom e će svi b iti dobrodošli, i beli i crveni. J a sain

već i našao pogodno mesto. Leži se-verno odavde među bregovima. Dob-ra zemlja , pašnjaci , nebrojena div-ljač . . . pravi raj.

To je zemlja Kiova, Lače — pri-met i Karson.

— To je je d in a lo ša s tra n a — od-govori Lač sa žal jenjem.

— Z nate li š ta se dogodilo sa S a ta -

nom? — upi ta ga izviđač. — Lač je izdržao oštri pogle đ. Z nao

je da su n jeg o va i S in tijin a buduć-nost na kocki .

— J a ću m o ra ti riz iko vati je d an su-sret sa nj ime. Možda će mi uspet i da

p r id o b ije m K iove darovim a. — Vi to m ožete pokuša ti, ali sam o

oprezno. Sa pravim l judima bi tomogli čak i uspeti. Dakle, Lače, veselime što sam vas upoznao — zavr.šiKai 'son i ustade.

— A ko d ođete u m oj predeo, pose-t i te me, pa ćemo zajeđno u lov na bi-zone u jesen — odgovori Lač srdačno.

Pošto su posetioci otišli , Lač i Karl-ton su se ćuteći pog'ledali.

—- S ta ti m is liš o tom e? — u p itaLač konačno.

— G rin je tv rdo g lav i sev e rn jak ! —odgovori Kornval . — Ali Kit Karson je p rav i zap ad n jak . V rlo nii se sviđ a.Grin je došao zbog toga da te maloispita. Ali si to dobro izdržao, gazda.Samo, od danas ćeš bi t i pod stalnom

paskom . — I m eni se svid eo K arso n ! — reče

Lač. — On je najbolj i među izviđači-ma. A ja, Stefen Lač, stojirn na dru-goj stra n i . . . na jgo ri, n ajo đ v ra tn ijidesperados Zapadal

Lač je započeo, uz pom oć Ko rnva la,da čini p rv e ko rak e. Bio j<3 vrlo ra s-

položen. Neće dugo p o tra ja ti i on ćemoći ponovo nat rag u samoču Spaj -der Veb kanjona .

Tulov dućan bio je tol iko pun l judida je Kornval morao da ga zaobiđe.Bila su st igla dva karavana, koj i ćedrugog dana nas tav i t i pu t .

— L estere, kad bi m ogli da uh va-t imo ovaj tovar krzna, nikada više ne bi m ora li da rad im o — reče Lač.

— P o ša lji H auk A ja sa vešću na-

po lje — odgovori K ornval bezbrižno. — Ti si p ijan , Lestere. T u im a prekostot inu kola , a još ih prat i konj ica . . .Osim toga, na nešto sam zaboravio.

N em a više p rep ad a za m ene!Lač se bio umorio i morao je da

sedne. Rana mu je bi la preteška. N akon k raćeg odm ora h teo je Lač

da malo izađe i van For ta . Među

Indi jancima koj i su se tuda klata-l i l i , prepoznao je Hauk Aja i još jednog K iovu. P rav ili su se kao danikada u životu nisu videl i Lača. Ima-l i su zadatak da ga nepovređenog ot - p rem e od av de do S p a jd e r V eb k an jo -na. Lač stupi sa Kornvalom u salun.

Lajton se diže od jednog stola i pođe im po lagano u susret.

— Lače, m isiim da je bo lje ako m iodav de nestanem o. Ovi izviđači se vi-še interesuju za nas nego što mi jeto drago. Ili, bolje reći, za tebe. —Mahnuo je dvojici , koj i su se držal iu pozadini. — To su Hendi i Bles.Biće nam od koristi .

Lač osmotri obojicu. Nije mu bilosasvim jasno š ta da uradi sa tom

dvojicom, al i biće bol je ako odavdenestanu. Previše su bi l i zajedno saLajtonom i verovatno već i znal i pre-vi.še.

Izrazi l i su odmah žel ju da pr istupenjegovim l judima. Lač im naredi da

VIII

35



budu sprem ni. — Mi im am o kola i n am irn ice i sve

ostalo. 'Ja sam do du še jo.š vrlo slab,ali mogu i ležati, ukoliko ne budeišlo drugačije.

Dogovorili su se da će se priklju-či t i karavanu koj i će sut radan napus-titi Fort. Uz put, kada već budu bili

blizu svoga eilja, Lać će iz jav iti dazbog premorenost i i tek zacel jene ra-ne ne može dal je putovat i , te se t imeodvoj i t i od karavana.

Kada su se Lać i Kornval našli po-novo sam i, Lač reče:

Lastere, od sada počinjem noviživot. Hoćeš li poći sa mnom?

— Da. T rebaće ti neko ko će ti pomoći da p ređeš p reko onoga što sido sada učmio. Sve dok i jedan odtvo.jih ljudi bude živ, nećeš biti si-guran .

Kasno posle podne, dok se Lač od-m arao od prepodnevnog napo ra aKornval bio negde u kupovini namir-

nica, pojavio se Kit Karson. — K ako je , Lače? — up itao jesrdučno. — Veselim se što ste ponovona nogama.

— No, sla b sam još uvek. Ali zanekoliko dana ću ponovo bi t i u redu.

— T ako brzo? 2 ao mi je što odla -zite. Diago bi mi bilo da to ne uči-ni tc u društvu tog Lajtona.

— S ta kažete? Ja ga i ne poznaje nitako dobro. On dolazi sa Juga . . .

— L ajton je ovde pod su m njom — prek ide ga K arson . — K ada je u va-šoj blizini, pogotovo noću. trebalo bi-ia više pazite na sebe. Poznajem tetioov e. On n ije zloćlnac kao onajKendi . na pr imer. Taj vas nikada ne

bi izdao. Ali L ajton će to ućinit i. Na-d.im se da eete poslušati m oje upo-zoi’enje.

Kadit se Ivit K-irson oprostio. osta-vio je 1/u'a /a m i■'! ienog. K arso n mu je upravo po lv rd io da se' na n jega

oG

nimalo ne sumnja. Nikada više nećemoći verovati Lajtonu, to je bilo si-gurno.

*

Posle t rodnevnog putovanja kara-

van se, pod vođstvom izviđača Dejvi- ja P restona , zaustav io kod S tink ingSpringsa i ulogorio se. Jaka povorkakola pod zašt i tom konjice ni je se mo-rala bojat i napada Indi janaca.

Lač je podnosio putovanje bol je ne-go što se nadao. Ostali putnici smat-ral i su ga bolesnim rančerom, koj i sevraća na svoj ranč.

— J a zaista ne znam šta da m is limo toj zemlji ;— reče Preston, koji se bio prid ruž io Laču. — Po m om m iš-ljenju, radi se ovde o zemlji Kiova.

— To je sasv im tačn o — odgovoriLač.

— K ako je o nda m oguće da jo šuvek nosi te svoj skalp na glavi? —upi ta Preston radoznalo.

— Tako što sam za is ta d obar p rija te lj Ind ijancim a.

Među l judima koji su se kupil i okoLača bio je i Džim Vaters, koji jenekol iko godina kasni je postao zna-meniti gonič goveda i koji je pri jed-nom napadu Pavne Indi j anaca kra jsvog krda izgubio život.

— Laće, vi im a te isp ravn o m išlje-

nje — izjavi on. — Većina Indijanacase seća neke ljubaznosti , ali isto takonikada ne zaboravl ja ju uvredu. Po-znajete l i Satanu?

— V ideo sam ga jednom . Zbog če-ga pi tate?

— On je pogla vica koji sto ji izamnogih stvari koje se pr ipisuju Sa-toku. Satoka bih se čuvao. A Satani bih verovao. lako je rđav m om ak.

— G de su sada te poglavice?

— Nik o to ne zna. N jihov vođa je jedan Kiova. Da v idim da li m ogunešto saznat i — odgovori Vaters i



obrat i se I lauk Aju. To je bio pono-siti . mirni i neustrašivi ratmk. Nje-gov odgovor je bio kratak.

— S atok se nalazi na ra tn o m poho-du prot iv Pavneja , a Satana je naCrvenoj reci u lovu na bizone — reče

Vaters posle izvesnog vremena. — Pošto je reč o K iovam a — ubaci

Pres ton — mene su u For tu s t a lnoispitivali . Vaterse, sećaš l i se izgub-ljenog Baudenovog ka r ava na? Ja samodmah iza njega prošao t im putem.Aii kako bih znao šta se tamo odigra-lo? Ništa nije pokazivalo da je bilonekog napada . Nikakvih t r agova o

nekoj borbi, ničeg.Lač je oset io kako ga je obl i la neka

vrućina. — S ta je bilo sa tim k a rav an o m ?

— u p ita on n ag lašav aju ći svoju rav -nod ušno st . — B aud en . . . M sra dasam već čuo to ime.

Ponov o je m orao da s lu ša ' pr iču o

nes ta lorn karavanu. Ovoga puta maloopširni je, jer je Preston bio izviđačkoj i je neposredno posle Baudena p iev a lio isti put. Bio je čak i upoznaoBaudena još u Fort Dodžu i tačnoga opisao. Isto i njegovu plavu kćer-ku . . . ili nećaku . . . više se nije tačnosećao. Prestonu pade na pamet da jetom pr i l ikom našao jednu malu dečju

cipelicu. što je bio zaboravio da na- pom ene u F o rt Bentu .

To veče pri logorskoj vatri ostaćeLaču u t rajnoj uspomeni. Hauk Aj,koj i je stalno zurio u vatru, Laj ton.ko.ji je kao kip sedeo u polutami, ana svet lu Kornval , lepog l ica, hlad-nog i isto tako tajanstvenog kao l iceKiove Blek Henda, koj i je bio sagnuo

čupavu glavu. Lač je oko sebe videosamo muškarce koje je poznavao.

Sledećeg dana odvojila se Lačovagrupa od karavana. Preston je sa svojo m kolonom k ren uo D raj pu te m . Lačse osećao bolestan i iznemogao.

. Nekoliko dana kasni je, kada ih jeHauk Aj vodio kroz bregove do Spaj-der Veb kanjona, osećao se opet kaostari . Snaga i energija su m.u se vra-tile.

Kako se jdobro sećao toga kraja.

Odavde je bio još svega dan putova-nja do drvene kolibe koju je Lačs v o j e v r e m e n o s a g r a d i o . . . i gde ga je sada oče kivala S in tija . K đda jeLaj ton uzviknuo: »Upravo ovde smomoja kola »Tul br. 1 A« bacili prekohr idine — Lač ni je mogao dai je dasluša c tome, te se udal j io od svojihIjudi

Kako se dobro sećao t ih kola savelildm crvenim slovimai Cuo je i sa-aa mukl i tu tan j kada su pa la u du- b inu kan jon a. N a jp re su jed n a d ru g akola _st rov al jena preko t ih hr iđina, p razna, sam o sa m rtv ac im a! Sve osta -!o se kasni je spuštalo konopcima đoleu klanac. Sve te pojeđinosti vraćale••u se sada Laču u sećanje. Pogledavši preko či tavog k ra ja , ponovo uv idelepotu tog ta jnog skrovišta plemenaKiova. Silio se da misli na Sintiju.Hoće l i se obradovati njegovom po-vratku? Da, on je to osećao u vlasti-t im žilama. Bio ju je upozorio da će bit i dugo odsu tan . O na je vole la sa-moću, pr irodu. Nikada se neee žasi t i t iSpajder Veb Kanjona. Dani su se p re tv o rili u m esece, dok je ona rad ilai čekala ga.

*

Da bi mogli stići u kanjon moralisu da učine veći zaobila^k. SinUjinakoliba se još nije mo^la vidcii . Moiao

je biti s trp ljiv . Još siu no nekolikodana.

Drugog dana povede ga I lauk Aj navisoravan. Pivd njihov'm *.ii»na pro-stirala se Lačova zemlja u svo.j svojo j lepoti .

37



Logorovali su u tom mestu. Još sa-mo jedan dan pa će stići.

Bilo je sat pre zaiaska sunca. Zracisu pretvoi ' i i i padine u zlato. Dalckona drugoj strani proiazi lo je krdo bi-zona. Sigurno su lh gonii i Satana injegovi l juđi .

Središte te dol ine, koju je Lač ot-kupio od Kiova, bi lo je još udai jenosvega desot mil ja. Kako je divno za-klonjeno. To će mu postat i stanište.Ako više nikađa ne počini neki zlo-čin, morala bi mu ova dolina bi t i kaoneka luka. Lač je sanjao samo o tomeda u njoj živi sa svojom lepom že-nom . . . sasvim sam.

Pomoću dogleda je mogao da vidizgrado koje je Kić, po njegovom na-ređenju, dao da se podignu. Glavnakuća ranča i/ .gleđala je kao da je većgotova. Kašni ia se kao neko utvr -đenje .

Preko potoka, malo podalje, ležalo je ra š trk a n o još nekoliko kuća . Tekuće su ga zabr injavale . Kič s igurnoni je z loupotrebio njegove zapovest i .

— To neće b iti naseljen ic i — pro-mrmlja Lač. — Ali , da ne bih pre-naglio, sačekaću dok se ne uverim.

Uprkos toga mučila ga je nezves-nost. Vratio se u logor i ležao salima b u d an , n e nalazeći že ljem san.

O zalasku sunca sut radan ušla suLačova kola u dol inu. Poslednje sate

p ro v eo je na sed iš tu kola . N a veiikoj zgrad i ran ča se je jo š

radi lo. Indi janci , sa svojim konjima.nalazi l i su se pod drvećem. Jedan be-lac potrča u jednu od zgrada, kada je ugledao kola . C itava a lm o s te ra je b ila n ekako ću dna.

Kič je, uz pomoć svojih štaka, iza-

šao šepajući iz kuće. — T ako m i boga, to je gazđa! —v i k n u 011 veselo.

— Halo . Kioe - - odgovori Lač nesi-gurnim glasom. — Siećan sam štosam . . . kuđ kuću.

— G azda, treb a lo ti je đosta v re-mena da stigneš. Izgiedaš dosta bo-lesno.

— Covc^če, bilo je, ja k o lo še samnom, al i konačno sam ipak ovde.

— G azđa, žao m i je . . . — poče Kičhrapavim glasom.

— S ta je , ja sam p la tio — odgo-vori Lač se shvativši Kiča. — Recimi . . . kako je Sintija?

— L a če . . . za r nis i dobio m oje pism o?

— P is m o? Ne. — Posia o sam ga po je d nom Indi-

jancu . — K uda?

— U F o rt B ent. Bez s tra h a , gazdo.Dobro sam promisl io o svakoj poje-dinoj reći. Ti ga dakle nisi dobio?Pisao sam ga u novembru . Kra tkovrem e po što . . . — Kić povuče Lačau stranu, kako ih drugi ne bi čul i .

— K ada ši posiedn ji p u t bio u k a-njonu? — upi ta Lač naglo. Najednomga je obl io hlađan znoj . JednonogiKič-^ga povuće iza velikog hrasta.

— JNikad i tad a — od govo ri Kić. — Z ašto n e? Sneg, pop lava? — Ne. N ije bilo po trebn o , gazda.

Znaš, jesenas sam doveo tvoju ženuov am o . . . b ila je bolesn a. Z en a n a-sel jenika Bensona me je saveto-vala . . .

— S in tija b olesna . . . do p rem ljen aovamo? — povika Lač sa never icom.

— Da. Bilo bi za is ta vrlo dobro d a ^si dobio moje pismo!

— N a što ciljaš, do sto đavo la! — povika Lač.

— G azda, to n ije tak o jed n o stav n o — ste n jao je s ta ri. — P o k u šav am dati i sp r i čam . . . o S i n tij i . . . da n j um sm o m ogli sp as ti , ali spa sli smo . . .

Lač više ni je slušao. Zapovedio jeKiču da ga odvede do Sint i je.

— G a/d a . žao mi je! O na je m rtv a ,i ovd e je . . . n jez in gro b — p ro ša p taKić hrapavim glasom.

33



Lač je zurio u pravcu koji je poka-zao Kić. Mala iiumka sa jednim ka-r. ienom. Grob! Znači Sintija je mrt-va! Strašna bol ga ophrva. Uz strašankrik bacio se na grob . . .

Prolaziii su sati . U nizini su zavi-

ja li kojo ti , a vuci se jav lja li s p lan ina .Vetar je šuštao kroz lišće. Inače ništani je prekidalo noćni mir prer i je.

Kada je svanulo s ivo jut ro, podigaose Lač. Bio je to slomljen i očajančovek.

IX

Godine su prošle od tada. Rat je bio završen i Dodž S iti se proširio . postao trgov ačk i g rad , je d an od n a j- b u čn ijih i n a jk rv a v ijih g rad o v a nas ta rome putu za Zapad.

Bi lo je to jed ne večer i u novem bru.Hladan vetar je duvao sa severa ikovit lao prašinu sa ul ica.

Stefan Lač i Lester Kornval sedel i

su u predvor ju hotela Drajver . Go-dine nisu niš ta izm eni te K ornvala . On je još u vek iz g ledao onako m la d ihladan, kao i rani je.

Ali Lač se bio strahovito promenio.Postao je zreo čovek sa sedom kosomi tvrdim l icem.

Razgovaral i su , kao i uvek, t ihimglasom.

— P ukovn iče , h ajd em o n a ju g —reče Kornval . — Jtig'?■— Ne m islim ni n a Te ksa s n i n a

Luizi janu — odgovor i mlađi naglo. — T aj Ju g n e želim n ik a d a v iše davidim. Misl io sam na našu zemlju.Kol iko smo dugo već ovde u hladno-me Kanzasu?

Lač zastrese glavom. — K akv og im a sm isla noć za noći

p ro v o d iti u tim ko ck arn icam a — na-stavi Kornval. — Coveče, dobio sihi ljade. Im etak te čeka u S pajde r Vebkonjonu.

— L estere. ti si mi uvek b io 'p ra v i p r ija te lj . . . sm. U bijao si da bi merieodbranio. Bez tebe mene već davnon e b i bilo. T i si sv e š to još im am . . .a ipak . . . bojim se da se još ne moguvrat i t i .

— Ali, pukovniče, posle sv ih tihgodina ublaži la se bol . Vrat imo se na-t rag u samoću. Ja bih hteo da idem ulov i da pecam ribe. Da nemam višeničeg zajeđničkog sa t im odvratnirnživotom među kockar ima i devojču-rama.

— A ako se tom e u sp ro tiv im ? —upi ta Lač, pogođen nagl im Kornva-

lovim preokretom.Kornval razmisl i . — J a te n ik a d a neću o stav iti —■od -

govori on konačno.

— To m i je dovoljno. P u tu jem o. Tisi fn e često dob ro savetovao . H ajde,da pokušamo još jednu igru.

Zgrada »palata šansi«, u kojoj sekockalo, piio i igralo bila je najgora

ja zb in a te vrste.Te novembarske noći sreća je bi la

na s t rani Lača i Kornvala . U kasnimsatima stala je jedna plesačica izaLbstera i poioži la mu ruke na rame-na. Lili je bila lepa, mlada i drska.Od sarnog početka se zagledala uLestera, kao i mnoge druge žene, kojim a je palo u oči n jegovo le po lice.

— H ajde , lepotane , ti si dan as do-sta dobio il i izgubio — reče ona.

Lester se izvi iz njenog zagrl jaja.

— P u s tite m e n a m iru . B rin ite seo nekom drugom.

Ona mu ipak ovi svoju be lu rukuoko vrata .

Kornval je odgurnu, kao da ga je

dotaknuo plamen. Crveni lo mu obl ilice. Lač je video kako mu iz očiju iz-

b ija nešto što n ije ni m ržn ja ni gad-ljivost. Možda su se pri dodiru tedevojke u n jemu probudi le neke us- pom ene.

39



-— Lili. o tiđi i n e sm eta j n as uigri — reče Lač ljubazno. — Ja ću titakođe'poklonit i nešto lepo.

Devojka se ni je đala omest i . Sela je n a nasJon K ornv alove stolice i obu-hvat i la ga tako čvrsto da se ni je mo-gao micat i . Sleđećeg trena je se ipakot resao t akvom snagom da j e u luku

p a la n a p rljav i patos.Kao mačka se ponovo našla na no-

garna. Stajala je s t i snut ih šaka predKornvalom. koj i se uopšte ni je oba-zi rao na nju. Najednom. pre nego š to

je i Lač to p rim etio , izvuk la je jed -nom čoveku kolt iz tobolca i odapelaKornvalu motak u glavu. Bez glasase sru.šio preko stola. Skamenjeni gle-daoci videl i su kako je krv šiknula

p rek o k ara ta , k o je je K ornval jošuvek držao svoj im prst ima.

Te noći Lač nije spavao. Seđeo jene osećajući hladnoću u svojoj ho-telskoj sobi , pušio. i razmišl jao.

Stalno je i sam bio spreman nasmrt . A. e to , sudbina je pre s t iglaLes tera Kornvala nego n jega . Jednažena je bi la kr iva za njegovu propast ,a sada ga je jedna žena i ubi la. To

je bio d rugi te šk i u d a ra c u LačoVomživotu. Komval mu je bio veran iuvek ga razumeo. Sada je bio mrtav,kao i svi ostaii , osim Kiča i Lajtona.Lestera nika^Ja niko nfe bi mogao za-meni t i .

Lač ni je hteo da umre na ist i na-čin. O stajao je sam o jed an iz la z . . .samotni kanjon i ranč. koj i je izgra-dio Kić, krda. koja su se posle njego-vog sporazuma sa Salanom si lno raz-množila. Skoro sedam godina ]e proš-io od tada . . .

Sada se Kornvalova' žel ja Upunila.

ali do t.o<; je došlo prekusno za togčudno«. hladnog. mladog čov-ka, ?ije je sice biio '/.aiata sliono vn lkanu!

*

Poslednji karavnn te godine napu«-t io je Liodi Si t i juJnog dana u 110 -

vembru i Lač mu se pr ikl iučio sa dvatovarna konja i j ednim mladim kau- bcijem.

Džim Vaters je bio izviđač. Lač jeto doznao tek putem kada je već bi lokasno. Oset io je sumnju tog zapad-njaka, koj i se pred nj im uzdržavao.Kod Vagon monta , kada j e Lač uz-

jah ao d a sk rene , p rišao m u je iz viđačsa tvrdim izrazom na l icu.

— Vi ovde skrećete , Lače? — Da, žao m i je što se m oram

oprostit i od vas. — D iv lja zem lja ovde južno od

nas . . . v i mora da s t e dobar pr i j a t e l jsa Sa t anom?

— J a sam tu zem lju kup io od n je -g a . . . do sada su m e on i n jegov iratnici t rpel i .

— A h — o d v ra ti V aters zajed ljivo . — Ja v iću u F o rt U nion d a postp ji be-lac kojeg svi repi s tar i đavo od Satanet rpi na svom zemlj i š tu .

Pre nego š to mu je Lač mogao da

odgovori , okrenuo se i ot išao. I drugisu razumel i ovu za jed l j ivu pr imedbu.Hoće li Laču uspeti da izbriše ovusumnju? Zar j e mogao pro tera t i Sen-ku koja j e l eža la nad n jegovom proš-lošću ?!

*

N a Lačovo ču đ en je i ža lost n ašao je p ra v u cestu , k o ja se izg leda s ta ln oupotrebl javala . Pi tao se da l i vodi pored n jegove zem lje.

Što je dal je jaha o žel ja za samoćom p o sta ja la je sve jača . Ako bi se do-l ina u kojoj je ležao njegov ranč jed-noga dana previ še nas tan i l a , mogao bi se povući n a t ra g u svoj kan jo n .

Bojazan mu ni je bi la bezrazložna,t r agovi su nes ta ja l i u sv im mogućim pravcim a. K a tk a d a bi skoro sasv imLzgubio i put, a kauboj u njegovoj p ra tn ji tak o d e n ije poznavao ovajkraj .

40



P o k Io kratkog noc'nog odmora bi l isu pmiovo na put.u. Kada su sligli na

j( 'd n\i uzvisinu, po jav io sc na h ori-zuniu gorski lanac. Lač je zaustaviodah. Sađa se snalazio. Negde ispodtog go rskog ' lanca leži S pa jder Vebkanjon. Poterao je konja . Šest godina

je prošlo o tkako jc poslcdn ji p u t ovdelogorovao sa Kiovama.

Petoga dana, baš kada je sunce za-lazi lo. pred nj im se odjednom našlaog ron m a div na do lina . . . ze m ljištenjegovog vcl ikog ranča.

Samo viši delovi dol ine kao da suse bi l i izmenil i . Duge, prostrane zgra-de ležale su tamo. Mala jezera bl ješ-ta la su između grm l ja i paš njak a.Ograđena pol ja prost i ra la su se dale-ko u prer i ju.

N a drugo j s tra n i re k e je izg leda lodrugačije. Kuće, kolibe, šatori . Sta jeučinio Kič? Tada mu postađe jasnošta se zbilo. S tran i na sel jenici nanjegovoj zemlji! TJhvatio ga je bes.

Proklinjao je Kiča i sve ostale koj i sudošl i da mu remete mir . Tada otkr ida ipak postoj i razmak od oko dvemil je između njegovog ranča i tognovog nasel ja .

Kič je dakle ipak sačuvao njegov posed od s tra n a ca .

Glavna zgrada n jegovog ranča s t a - ja la je u sred kršn og drveća , je d n a

veranda je ukrašavala či tav izgleđ.Zemlja oko kuće bi la je negovana kaoneki park .

N ije se m oglo v id e ti n ik oga. Skočio je sa k o n ja i povikao, k ako bi p r i-vukao pažnju ukućana. Ni je bi lo od-govora. Pokušao je još jednom.

Tog puta izlete iz kuće jedna zla-

tokosa devojčica i uspravi svoje ve-l ike, tamne oči upi tno na Lača.

Za njom je izašla jed na M eksi-k a n k a .

Lač je baš hteo da ih oslovi , kadase na vrat ima pojavi još jedna žena.

Izgleđa kao da se uplašila. icr ieod m ah pi)nov», u kuci O dm ahzalirn začulo se muklo septj.sanj<; sta-rog K iča.

Uio je to zaist.n 011, scd i ostario,ali lice mu više nije bilo tvrdo, kaoni pogled njegovih oči.ui.

— Bože, pa ovo je Lač! — vilcnuon veseJo.

'Skoro jc pao, kol iko sc žur io prekoverande.

Lač m u pož uri iv sus ret. K ad a niu je u h v a tio ru kc , znao ,je koliko seisplat i lo njegovo povcrcnje u togstarca.

— G azda, već dve godinc s ta ln o iz-giedam neću l i te konačno ugledat i .Hajde u kuću. Imarno đosta iznena-đenja za tebe.

— Ne ta k o brzo, K iče — rečo Lačskoro bez daha. — Jedno za drugim.

— D olaziš li sam , gazda? — u p itaKič nešto tiše.

— D a, sa ovim kaubojem . — O svr-

tao se sa divl jenjem . —- D ivna kuća,Kiče. Kako si to uspeo?

Kič je cvetao.

— To je dugačk a priča . Ti m oždani ne znaš da sam ja nekad bio sto-lar. To je bilo vrlo korisno. Tri godinesmo to gradi l i i mnogc ruke su mi pri tom e pom oglo . D rvo si.no donoli izkanjona. A Bcnsonu t reba zahval i t i

isto toliko. — Ko je B enson?

— Z ar ti tad a n isam priča o o n je -mu? Benson i njegova žena su st igl iovamo pre sedam godina. Preživel isu napad Komanća, zalutali i završil iovde. Bez njih ja to sigurno no bihzavršio. Gospođa ,je divna žena. Ona

se tada starala o tvo.joj ženi. ka-da . . .

Lač je podigno ruku kada .je biladodi rnuta s t a ra r ana .

— B enson? Ja mu dakle n e ito du-gujerA. Oni rade i žive sa tobom?

41



— O vaj ran č im je postao dom.Coveče, ti eeš sesti, kada ti sve ispri-čam. Benson je mislio na budućnost imalo niže dole sagradio drugi ranč,na kojera radi s vremena na vreme.

— A L ajton ? -— u p ita Lač oštro.Kič sc nagnu napred i prošapta:

— L ajton je došao đve godine kas-nije pošto si nas ti napustio. PrcJzimio

je u k an jonu . O d jahao je i ponovodošao. Kada je video kako mi napre-dujemo, sagradio je set?i veliku kućuna drugoj s t rani reke. Sađa ima sa-lun, kockarnicu i hotel za muškarcekoj ima j e z ima u Kanzasu prehladna .Razumeš l i me, gazda?

— M is lim — odgovori Lač zam iš-ljeno.

— N je govi p a r tn e ri su zli, kao iuvek. Poznaješ l i nekog Br jusa Kene-di ja?

— Im e m i se čin i nekako poznato .On nikada ni je bio kod nas.

— Zao m om ak. Tu su jo š S m ajlin gDžekobs i Ves Menli.

— To mi se ne sv iđa — u zv rpo ljise Lač. — Znaju li t i stranci neštoo Spajder Veb kanjonu?

— Jed v a . Oni n ik ad a ne bi od jah alitamo. Satana tamo zimuje i on nemanieeg đobrog za strance, gazda.

— D ovode ii m e u vezu sa K io -v a m a ?

— Ne. A ko se rad i o nje govoj vla s-ti toj koži, Lajton ćuti . Uopšte je vre-delo to što je svako na Lačovoj zemljidobrodošao.

— M oje v la s tite reči! — p rogu nđ aLač. — Kiče, koliko puta je Hauk Ajdolazio sa pismima i paket ima odm e n e ?

— Sest p u ta . gazda . . . i sve je na

sigurnom mestu sakr iveno. — u pečin i u k an io n u ? — To nis am hte o riz ikovati. L aj-

ton zna to mcsto. On stalno nešto t ra-ži. Ni Ilauk Aj ne zna mesto, nin jemu n i sam verovao .

— Ti si zaista v e ra n i pošte n čovek,stari moj — reče Lač dirnuto. — Sa-da sam ovde, Kiče, zauvek. Velikiranč, i mnogo novaca . . . mogu živetikako žel im. Samo da ni je onoga!

— Cega, g azda? — u p ita Kič h ra - pav im gla som .

— Još uvek se tra g a za B audeno-vim karavanom — prošapta Lač. —Izviđači i zapadnjaci me gledaju sasumnjom. Možda me već Ki t Karsonsledi.

— To je lo ša vest, Lače. Ti se m o-raš razići sa Satanom.

— To sam već učinio . Od sada ži-vim pošteno. Ali, pričaj šta je jošnovo?

— V eselićeš se, gazda. Mi im am oovde nasel jčnike, poštene vredne l ju-de. Cak jedan vel iki voćnjak pr ipadatvom ranču.

— P o šten i lju d i . . . p io n iri? — uz-viknu Lač. — Kiče, zar t i l judi znajuda je ovde na Lačovoj zemlj i stecištezločinaca?

— Iak o n iš ta n e kažu , Benson jeto saznao, al i ne od mene. Do sadanijedan od nj ih ni je ot išao.

— Zbog čega se ovde n as tan ilo to -liko ljudi?

— M nogi k a ra v a n i p ro laze ovu da u blizin i. S toka se goni u sv ak i ćošakove zemlje, gazđa, t rgovina cveta.Vrlo često prolaze ovuda i nasel jenicisa svoj im kol ima. Uvek neko ostane.Veb i Bar t le t oženjeni su Indi janka-ma, jedna je iz plemena Kiova, adruga iz plemena Ciroka. Ostal i na-sel jenici imaju svpje porodice. Takvil jud i su nam pot rebni oko nas , upra-vo sada.

— Teško m i je da se sa tim e po-

mirim, Kiče. No potrudiću se da sveispravim. Jo.š jedno pi tanje. Nasel je-nici će se sigurno baciti na stočar-s tvo zar ne? ,

— Sig urno. N ije loš pla n. S točar-s tvo će prevladat i ovde na Zapadu.

42



Biznni će uskoro izvimreti. Indijanciće sc boi'iti za svojo bizone. Siromasi,

ja m ogu dobro da ih razum em . Aiina kraju će lovci na bizone poterat icrvenokošce i otvori t i Zapad za či tavsvet.

— Kiče , ti si m u d ra g lava — rečeLač pu n divl.jenja. — llos talo m . ,\kako stoj i stvar sa mo.jom stokom?Koliko je imamo u ovoj doi ini .

— O ko d eve t h iijad a goveda i mož-da h i l j adu konja .

— T oliko? S ada sam ran čer , a danisam imao ni pojma o tome. Ko se b r in e o svem u ovom e?

— Z ap rav o nik o. O vde u dolin i nine t reba neki nadzor . To će se narav-no sve okrenut i čim st ignu kradl j ivcis toke i konja . Osim Bensona imamo jo š n ek e M eksikance ko ji n am po-mažu.

— L epe novosti. J a ti se sada nećuzahvalj ivat i . Doći ću odmah u ku-ću . . . na j p r e b ih pose tio S i n t ij in

grob. Ti s i se naravno s tarao o nje-m u ... — Jasn o , gazda. T am o je p reko ,

ograđen, cvećem okićen. Ne. gazda,mi ga nikada nismo zaboraviH. t gos- pođa B enson i E s t i . . . gazda ,im am još da ti p ričam . . .

Lač odmahnu rukom. Pošao je po-lagano do vel ikog hrasta . Poslednj i

zraci sunca prodirali su kroz lišće iosvet l javal i bel i kamen na grobu.

N aslonio se n a stab lo i zu rio vi m aluhumku. Srce mu se s t i s lo . S in t i j a !Sva njena lepota , žr tva, s t rast kojumu je poklonila, ležala je ovde zako-

p an a . O vaj g rob je bio k ra j nje govog p u ta . M orao se v ra titi ovam o da spo-zna da više ništa nema za što bi bi lo

kor isno živet i . U tom t renutku bi biospreman da i spr iča Ki tu Karsonu da je on odgovoran za n e s ta n a k B aude-novog karavana. Za njega ni je više b ilo n ad e ni m ira . D ugača k u zd ah iz-vio mu se sa usana.

Tog trenutka oset io jo lagan dodir .Pored njega je stajaia devojčiea, koju je vid eo m alopre. Z la tn i uvojci su jo jokrunili glavu, tamne oči gledale_.suu njega.

— Id i ođavđe, det.e m oje — reče on

nežno. — Hteo bih da ostanem sam. — T atice — reče m ala zvonkimglasom.

— D ete m oje , ja n isam tvo j ta ta —reče Lač malo zbunjcn.

— J a sam Esti. Z ar ti n ije s tricKič pričao o Esti?

— Ne . . . id i sada. Esti, ovo ovde jegrob koji rni je vrlo đragocen.

— Oh, to ja znam . — Sta znaš? — upita Lač uzbu- đeno.

— I ja ga volim . S vak i dan dola -zihi ovamo.

— To je lepo od tebe, Esti . H vala .Ali zbog čega?

— To je grob mo.je m ajke.Lač ni je odmah shvat io . Kada su

mu te reči dospele do mozga, zahva-t io ga je omamljujući s t rah. — J a sam Esti. S tric K ič m e je

posla o k te bi. — Esti . . . ko? — p ro šap ta čovek

skoro nečujno. — Esti Lač. Zovem se Este la . ali

tetka Benson me zove Est i . Htela samti pisati da se vratiš kući.

— N ebesa! — p ro šap ta Lač. K lek-nuo je . kako bi uhvat io njeno l iceu obe ruke. — Dete, ko . . . si ti?

— Esti Lač! — odgovori ona tiho. — Z ar mi ne veru je š? Rodila sam seovde, im am skoro sedam godm a . . .ovo je majčin grob . . . Zbog čega nisirani je došao kući , ta t ice’

Istina pogod i Lača ka o m un ja. Sun -

čana zraka dođi rnu uvojak de te tovekose. Bila je to ista onakva kosa ka-kva je jednom pala na n. jegova prsa.Sintij ine oči su gledale u njcga.

— N azovi m e još je dnom tak o — p ro šap ta on.

43



— T atic e! — O na m u položi ru kuoko vrata.

N ajednom p rivu če Lač dete k sebi.Sintij ino dete! Njegovo dete! Maladovojčica sa zlatnim uvojcima i tam-nim očima. Za nju ga je život saču-v a o ! Ubica ned už nih devojčica i de-

čaka, koji je on bio . . . ima sada sam jeđ n o de te . . . p rav u kopiju žene koju je voleo i ko ja je u m rla za n jega. Es-tela Lač! Naučili su je da voli svogoca. Ta s ta ra b ud ala K ič . . . gospođaBenson . . . zavoleli su devojčicu i na-učili je da voli svog oca. StefanaLača, Sataninog par tnera!

Ali, m ala Estela to nika da ni jesmcla đoznat i . Ništa ni je smelo razo-r i t i sreću Sint i j ine kćerke. Dok jedržao Estelu zagr l jenu, zaplamtela jesamo ieđna žel ja u njemu ,da radi njeispravi što je skrivio Sintij i . Zivot vi-še ni je mogao imat i mirnog minuta zanjega. Ne sa tom mrl jom na njego-vom imenu.

Mnogi planovi su kruži l i njegovimmozgorn. Mogao je ostaviti dete onojdobroj ženi i negde napolju potraži t ism rt koju je zaslužio. N emoguće! Ona je vole la svog oca i če kala na nje ga. Ne, on je ne može n ikada n apus ti-ti . . . isto kao ni svoj ranč.

*

Lač je seđeo sa Bensonovima u svojo j velikoj dnevno j sobi. Vesela v a tra je p lam sala u o tvorenom k am inu . N apo lju su se pod sev ern im vetromsavi ja le grane drveća.

Alek Benson imao je oko četrdesetgodina. Bio je to snažan farmer izPen si lvan ije. N iegova žena bi la jenešto mlađa. r.ipična žena pionira.

Lač je rutke slušao priču o rođenjuEstele i smrti Sintije pril ikom poro-đaia. Da tada u svoioj boli nije odja-han bez oprostaja. uštedeo bi sebišest godina divljeg života. Sintij inodcte bilo bi uteha za njega.

N ajv iše je Lača za b rin java lo što jesaznao da se Sint i ja očajno trudi lada mu ostavi neko obaveštenje. Aliumrla je pre nego što je uspela dato učini. D ok um en ti . . . k rš te n ic a . . .imetak. To je bi lo sve što je uzrujanagospođa Benson mogla da razume.

— J a vam m nogo d ug u jem — rečeLač oboma. — žel im da vam dokažemsvoju zahvalnost , Bensone. Ako stedošli na Zapad da post.anete bogat,tada ne morate dal je t raži t i . Ostani teupravi te l j mog ranča i razvi ja j te umeđuvremenu vaš vlast i t i posed. Pr i -hvatate l i?

— Da li p r ih v a ta m ? G ospodineLače, ja sam najsrećnij i ćovek na sve-tu — objasni veselo farmer .

— U redu . Vi će te živeti kod m e-ne. Kasnije ćemo se do,govoriti o pla-novima izgradnje poseda. GospođoBenson, dobrotu koju ste iskazal i Sin-t i j i ne mogu vam nikada dovol jno p la titi , kao ni l ju b a v k o ju s te daro -

vali maloj Esteli . Ali . ako želite dai dal je odgajate devojčicu, nagradićuvas vel ičanstveno.

— To b ih uči n ila i bez n ag ra d e —reče gospođa Benson sjajnih očiju. —■Ja volim Estelu. Ona je divno dete.Do njene dvanaeste godine ću se br i -nut i o njoj .

— To je dovoljno . C im n av rši d va-naestu poslaću je u jednu školu naJug.

•

Sat kasn i je sedeo j e Lač sa l jud im akoje je doveo Kič. Lač ih je posmat-rao jednog za drugim. Sve su to bi l iI judi koji su bili članovi njegove bande .

Lajton je i pored unakaženog l icaizgledao bolje nego rani je. Postao jevitkiji i dobro se odevao. Ali neštoie ostalo u njemu, strast koja je stal-no držala tog čoveka u svojim ru-karna.

44



Džeri Ben, veseli momak o komenijedan stranac ne bi pomisl io loše;Set Kol, koji je samo iz lenosti post.aodesperados; Tambler Džonson, melez.dobar pr i ja te l j a l i opasan nepr i ja te l j ;Misuri . bivši kauboj koj i je zalutaona pogrešan pu t ; i na kra ju P lugH alsted . . . taj član njeg ov e ran ije

bande,, oprezno iz dvo jen i uz dobar po stu pak , n ik a d a neće z a ta jiti.

— L ju di, im am izn en ađ en je za vas — ob jasn i Lač. — Vi zn a te da ja go-vorim odmah otvoreno i bez okoli-šenja . Lačova banda je prestala da posto ji . . . ja zah tev am od svako g odvas da od sada živi pošteno.

Iznenađenje im se ocrtavalo na li-cima. Cutanje je bilo njihov odgovor.

— O sta tak m og ž ivota ću ta k o p ro -vest i — nastavi Lač. — Postaraću seda i spravim svoju prošlost . Šanse su

p ro tiv m ene. Je d n a sen k a m i sta lno preti. Sle di se m oj tra g i sa nepove-renjem me g leda ju . Džim Vater s znada sam bio povezan sa Satanom. Vit ime dolazi te pod i s tu sumnju, jers t e se pr i l ikom Satanovih napada bo-ril i u mojoj bandi. Ali to je prošlo.Budućnost leži pred nama. Zapad je

p re d izg radn jom . Jed n o g a d an a ne-staće karavana, vojnika a sa nj ima iInd i jana ca , ali i l jud i van zakon a.Očekujem vaš odgovor .

— D ak le , gazda — reče s ta ri Kič. — M is liš da ta d a više neće b iti m estaza nas.

M isuri je zam išljeno gledao pre-da se.

— M nogo govori za tvo j predlog,gazda. Ako t i žel iš postat i pošten,onda to želim i ja.

Set Kol postade govornik u ime

ostalih. — Mi sm o nedav no o tom e razgo-

varal i , gazda. Pi tanje je samo od če-ga da živimo?

Izostalo je još samo Lajtonovo miš-l jenje .

— Lače, zam is ao je đ o b ra — rečeon sa smeškom na ust ima. — Što semene tiče . . . ja sam već qdavno hteoda započnem drugu igru. Možda jeupravo sada vreme za to .

— D akle, dogovoreno! — povikaLač i ustade. — Sada o t.im moguć-nost ima. Ova dol ina ima pašnjaka za

pola m ilion a stoke . . . ako nam uspeda proteramo bizone. Cene iz dana udan rastu. Za nekoliko godina p 'aćaćese če trd es e t dolarî ko m ad . . . L jud i,mi ćemo svi postati bogati. Mi tozapravo već jesmo.

— K ako to m is liš, gazda? — u p itaMisuri.

— Mi sm o bil i p rv i ovde. J a samkupio zemlj ište od Satane. Bogato jetravom, vodom i kl ima je dobra. Moj

pred log je za s v e . . . osim La.jtona.Sagradiću svakome ranč i poklonit i

pe t s to tin a g rla . . . svakom po.iedi-načno. K tome još po pet hiljada do-lara svakom. Dakle, gradi te kuee. ože-nite se! Ako mora biti i Indijankom.Radite i zaboravite prošlost..

Kič skoči na jedinu nogu. — L judi, to je d ivna zam isao. Na-

dam se da uviđate veličinu tog plariakao i Lačovu darežl j ivost! Pred namaleže još mnoge godine . . . poštene go-d i n e !

Svi muškarci su se odu.ševljcno

okupili oko svog bivšeg vode. — Tebi, L ajtone, ne tre b a n iš ta za poče tak. Ti si već na p u tu ka bogat-stvu i ugledu. Hoćeš li se držati snama? — upi ta Lač pun napetost i .

— Lače, ja rad ije idem svojim pu-tem sam — odgovori Laj ton oivnreno.

— U kolik o posto je p ita n ja ko.ja setiču naše prošlosti. ćutaću.

— Ti dak le ne n am erav a š da sanama započneš pošten život? — upitaLač.

— J a se n ikada više neću p rik lju -čiti^nekoj bandi. Vaše planove mot'usamo da pozdravim, al i ja ostajem za

45



sebe — ođgovori Laj ton. — A kakose 1711511.? rešit.i Satane? Bio sam ne-ciavno u kanjonu. On je nemiran. Sa-mr> su R'a naši prepadi sprečavali da

krene u ratpi pohod. Biće vrlo teš-ko stalno ,qa cližati u miru.

— O vaj za d a tak ću p reuzeti na

sebe. Ici će to na moj račun — objasniLač.

— Još ne.što . . . ovde ec se n ase lja -vati svc više l.judi.

— D obro nam đo.šli. L ju di svih boja , belac ili ervenokožac. N udićem oim gostopr im stvo . . . a li mi od sadaživimo pošteno i časno!

XI

Korni podiže pogled sa nepomičnoglica kauboja. Najednom se oset io bo-lestan i okrenuo se.

— On te je i/.azvao, K orni — rečeViver voda i. 'oniea. — Svi smo to vi-đeli. Ti nisi kriv. Ali njcgovi prija-

telj i će te goniti i neće mirovati dokte ne ulove. Poslušaj moj savet ineslani u pravcu Zapada.

— K ud a? — u p ita K orni beznadno.

— Sasvim je svc'jecino. Cak i K ali-fornija . . . Korni, Već šcst fjodina ja-šeš tom lstom stazom Etore-doie i tra-žiš svo[f brata. Korni, ja ti mislimd o b r o . . ti f»a n ika d a nećcš naći. Idi

nekud s>dc tc ne po/naju . . . i započni jo š jed n o m iz počo tk a.

— On im a pravo , K orni — dobaci jed an drugi. — Što p re odavde ne-st a n es t.im bolje za teb e . . . Ja ši doL’K’filda. Ta z?rn lja p rip ad a S tivu La-cu i navodno je divno tamo.

— I.a ćfildJ To je navodno sa s ta ja -

iiš te clespet ;idosa. — G o v o rk an ja ! Lač je pošte n čo-vck On će te si i 'urno prihvat i t i .

Korni je popušio još jednu cigaretusa svoj jm star im pr i ja tc l j i rna 1 t adauzjahao cla odjaše u ncpoznato. Pu-

4S

tem će imat i đovol jno vremena zaraznnšl janje .

— H teo b ih zna ti da li je V iv er u pogle du L estera im ao p ravo — govo-r io je sam sebi . — Svih ovih godinasam. se nad ao da ću o njem u nešto

doznati . . . to sada više neće biti mo-guće.

N je gov davno n es ta li b ra t L esterKornval bio je još samo uspomena zanjega. Sada, kada je misl io da ne mo-ra više dal je t raži t i , oset io je nekoolakšanje .

Oko podneva, kada je Korni s t igaona jednu uzvisinu, video je u dal. j ini

dva o blaka prašine. I ’rvi je vero vatno potic ao od nekog k a ra v an a . Ali ko jeuzdizao drugi oblak?

Jahao j e da l j e , dok n i j e pos t ranceod puta s t igao do jednog potoka. Na-

pojio je k o n ja i odveo ga u m alu šu-micu jedva pedeselak metara r ia lekood puta. Za sebe je pronašao neki se-novi t i ku tak da u n jemu sačeka dokne prođu v inovnic i t ih oblaka pra-šine.

Bilo je hladovito i ugodno u tomzaklonu. Lagani vetr ić je duvao krozlišće drveća i ptice su pevale u šumici.Bilo mu je teško da ostane budart .Posle nešto manje od pola sata začuo

jc topo t k o n ja dvo jice ja h a ča n a

tvrdom putu. Ubrzo zat im pojaviše sedva su r ova , t amno odevena muškar -ca. Morali su svojim izgledom iza-zvat i suninju u svakoni poštenomčoveku. Ivod potoka su sjahal i , napoji li k o n je i odveli ih p rem a živ ic i iz akoje je ležao Korni . Iako ni je inogaoda razume n. j ihov razgovor, slut io jeda spremaju nešto zlo .

Korni je predviđao da će se možda p o jav iti d rug i ja h ači ij i m ožda nek ausaml jena prer i j ska kola . Ova dva jah ača su, po s'vemu sudeći , običnidrumski razbojnici . Napadi na pute-vima bi l i su ionako na dnevnom redu.



Uprkos svoj im pređviđanj ima ni ieKorni bio pr ipravan da ćo najednornugledat i čct i r i jahača sa poštanskimkoiima. koji ovdi ' prckidaju vožnjui jahanje da bi napoji l i konje.

Tog trenutka su se oba mušk'arca p ro šu n ja la tik uz K orn ija .

— S tiv Lač bi p la tio le pu svotuda mu se ta devojka vrat i ž iva —reče jedan od nj ih surovo.

— Meni se ta zam isao ne sviđ a.Mi ne poznajemo ovaj kraj . Najpremoramo videt i kako su naoružani ,

p re nego što pokušam o novi napad — reče drugi.

N estali su K o rn iju sa v id ika . — U šta sam ponovo upao , do sto

đa vo la? ■— p ro ša p ta K orn i u sebi. —Kćerka Stiva Lačćt!

Otpuzao je oprezno napred, da bise osvedočio gde su se smestila dva b an d ita .

N ije m ogao da ih p rim e ti, ali vero-vatno su bi l i u neposrednoj bl izini ,

da b i u pogodnom momentu napal ikola. Korni izvuče svoj kolt . Ljutitsmešak mu obli l ice. Pojahao je usvet kako bi izbegao pucnjavu! Aliova s tvar ga je zani fnala!

N ajedno m se začu la lo m ljava ugrmJju oko njega.

— R uke uvis! — v ik n u je d a n h ra- pav i gla s. ,

Vr isak devojke. topot konja , uzru- jan i g lasovi i šk r ip a točkova koji suse zaustavljali . Korni izviri iz grmlja.uspravi se i skoči naprcd.

Time se našao iza oba bandita, koj isu mu bili okrenuti leđima i sa kolto-vima držal i putnike pod paskom.

— H e j! — v iknu K orni što je mo-

gao glasnije.Bandit i se naglo okrenuše. Korni- jev kolt, za la ja dva p u ta . O bojic a sesrušiše b cz glasa.

V ozar je jedva zadržao uzbuđ enekonje .

Kad je Korni prilrčno da rnu po-niogne, vidc'o je tri blcda lica dcvoja-ka i jcdnc crnkinjc. Slodećcg trenutka,je uhvatio u/.dc i zadrzao konje.

— V ozaru, zar si ovdc hteo da napoji.š k onje? — u p ita K orni.

— Ti . . . ti ne p rip ad a š onim a ta -mo? — izusti čovok.

— Ne, ja sam sam ■— ocigovoriKorni i gurnu kol t nat rag na njegovomesto.

— Ti p rok leti lo povi — lju tio sevozar skočivši sa kola. — Da, hteosam ovde napojit i konje. Možeš limi pomoći. pr i jatcl ju? Kako t i je ime?

— M ožda Džef Devis , sam o se ip akdrugačije zovem — odgovori Korni .

— A ha, m oje im e je Bil S im pson.Vozim za Stiva Laća iz Lačfilda.

— T ada si, m oram da p rim ctim ,vrlo neoprezan vozar . Jer , ako je onošto sam ja čuo o Laču istina. ne mogurazumeti da t i radiš za njcga.

— N eoprezan? Nebesa rni. im aš pravo. Ali k riva je gospodic a Esti. tomi može.š verovati . kauboju — ob-

jasn i S im pson. — T robaio je da La-čovu kćor i dve njeno prijatc!jicc od-vejjom do Lačfiida i to iz Niu Orlo-ansa. Ju tro s smo ircbnli dalie da pu tu jcn io sa B ridžom onovim k a rav a-nom. Ali devojke nisu moglc da se

probude. i mi sino so iada m orah da

požurim o. kako bi stigli na voz. Nogdesam već vidc".’ te lopove. — Vnša sreća šlo sam se našao

ovde. — To ;m aš pravo . . . da. gospođice

fisti. sve je u rođu. zahvaljujući ov>mkauboju ovdc.

— Molim vas. p okv asite mi mojšal — odgovori i<ti «l:is. koji je apra-

vo bio pozvao Simpsona.Korni skoč' dn prihvaii šal i7 r uke

u rukaviei. Potrčao ie do potoka i p red ao odm ah zalim mr:kri â’ vla s-nici, koja sc bila nagnula nad devoi-kom palom u ncsv cst Mlada Hama.

47



koju jo I\orni smafrao T.ačovom kćer-kom. lmala jc crvonkastoplavu kosu.Licc joj nijc mcivjao vidcti.

Kimpson pristup i kak o bi um iriomlađe dcvojke, ali su bile previše uz-rujanc a da bi ga shišale.

PosU> toga povuče vozar Kornija

na put. gde su ložali razbojnici. — O prosti . S im psone — ročc K or-

ni. — Možcš obojicu pretresti, dok ćuse jn po brin uti za niihov e i svogkonja.

Kada sc Korni vratio. bjla su kolasprcmna da nastave put .

— J a h a ću za vam a dok ne s tign e tekaravan — objasni on.

— K aubo ju , na fu id e ju ja ne bihdošao, ali je divna — primeti vozarvcselo.

— Molim vas d ođ itc m alo ovam o,gospodine — povika jcdan mlađi glaszapovodničkim tonom. Korni se bojaožena, nije im verovao, kao ni svojimvlastit im osećanjima. Sa šeširom u

je dnoj ruci i uzdam a u drugoj p r ib li-žavao se kol ima. Još nikada ni je videotako lcpo lice pred sobom.

— G ospodine. vi ste nas spasli odtih razbnjnika, ako ne i od ncčeg jošgorog — reče ona ozbiljno. — Već bii sama otmica bila strašna. Mi nosimo povcču svotu novaca za mog oca, S ti-va Lača, \z Lačfilda. Ja sam Estcla

Lač. a to su moje prijatoljice gospo-đica Marccla Li i Gospođica ElizabctaProktor .

Korni sc nakloni .

— R adu jem se što sam vas upo-znao — rcčc on sa osmchom.

— A kom c sc m ožem o zahvaliti zanašc spasenje? Bilo bi nam milo đa

znamo ko ste vi — reče gospođicaLač. — To 7aist.a n ije važno — rcče

Korni i skrenu pogled. — Ja sam sa-mo običan kauboj bez posla. koji seovde malo udmarao u hladu.

— Z ar su . . . b a n d iti m rtv i? — >ipi-ta Estela bojažljivo. ali ipak tiostasabrano, kako se moglo i očekivati odLačove kćerke.

— Da. čuo sam jcdnoga od njih ka-ko je rck ao da će vaš otac pla tdiogromnu svotu novaca ako vas dobi je

živu natrag. — S trašn o ! To m ora doznati moj

o t a c ! — P ro tiv toga n em am ništ.a. gospo-

đice. Samo mc nc hvalitc previše. Bila je to ionako sam o p u k a sluča jnost.

— Vi ste ču dan m ladić — reče Es-t.cla i osmotri ga pažljivo. — Zar nezuate da će vas moj otac nagradit i i

dat i vam posao, zato što ste nam uči-nili tu uslugu?

— S igurno . U p ravo zbog tih razlo -ga neću odjahati do Lačfilda.

— To zais ta n ije shv a tljivo . Vi tone žel i te da pr ihvat i te? U redu. Mo-žete l i nam reći koliko još treba pada s t ignemo karavan? Mi ga moramost ići pre sumraka.

— N ekih dese t m ilja . P re za laskasunca ćcte ga stići.

— H oće te li nas p ra ti t i? — Ako želite, jah aću za vam a. — M olim o vas da to učin ite . Mi će -

mo se tada osećat i mnogo sigurni je.U logoru dođite do mene. Hteo bihda jo .š jednom porazgovaram s vama.

— No, to je dosta riz ičn o, gospođic eLač, ali ja ću to ipak učiniti.

— K ako to? Z ar vas goni neki še-r i f? — upi ta ona.

— Ne. Jed in i še r if koga sam sreona ovom svom putovanju b io j emrt.av. M islio sam n a da leko većuopasnost nego da me goni ncki šer if .

— Z aista? — gospođic a Lač pocr-

vene. — Vidcćemo da li se toj opas-nost i možete i s to tako dobro da su- p ro rs tav ite kao m a lo p re b an d itim a .

Kra tko vreme za l im pođoše kolasvoi im putcm. Korni je u malom raz-maku j ahao za n j i ma .



Pro*-lo jo đo«?t.n vromonn rlf>k munije poslaln jasno da <;a j«*:'. uiji ’na pu sto lov ina n ije tohko d irn u la kaoova. Kada je otki’io <ia n:.- misli ni nana š ta drugo 110140 nn tu devojku. is-

p rv a se rnzvcs': lio. zati in je bio n<-u-godno r / .ncnaden, a na kraju do te-

mel ja zbunjen. — N o b csa! T ck 5to sani n io rao da

ubijein dvn čovckn, a sada snnjamo đevojci. Mora da sam sasvirn izgu- b io razurn!

Jabao jc đal je duboko zaniišl j i 'n.Kako je to čudno što ga jc Viver upu-tio da jašc baš u I .ačfild. Kakvo isku-šenjc! Ali nije srnco popustit i! Onni je niš ta drugo nego običan kauboj ,kojemu su još i okrvavl jene ruke.

Korni je pokušavao da se set. i svcgašto je čuo o tom čovcku. Razn a g ovo r-kanja su stigla i do njegovif) u.šiju,ali ih jc zaboravio. Kakav je to čo-vek, taj St iv I .ač? Verovatno bogatran čcr kao i Č isholmsovi . Bilo bisjajno jahat i za takvog čoveka . . .

Sunce je zalazi lo kada je Korni ot -kr io t raženi karavan, koj i je upravo

bio sk ren u o sa p u ta da bi se ulo go-r io . '

U dal j ini je projur i lo či tavo krdo b iz ona, a ve lika d iv ljač se p ovuk lamerlu drvcće. Zalazeće sunce zalilo jetravu i l išće svojim zlatniit i zracimn.

Posmatrajući to set io se Korni daim a sa sta n a k gosp ođ icom Lač . . .što ga je pr i l ično uzbuđilo. Njegovkonj , koj i je namir isao t ravu i vodu.ubrzao j e hod .

Kola su se zaustavi la pored jednihvel ikih prer i jskih kola. Korni ih jedoprat io , a l i je ipak s jahao porcd jcd-nih drugih kola u dol ini .

— H alo , ja h aču — u zv ikn u jeđanisel jenik l jubazno. — Jesi l i doaao sat im kol ima?

— Da. Ali ak o m c pozoveš rad o ćuvečerat i sa tobom — odgovori Kornismejući se.

— ITa, h a! D obro si došao. m la-di< u. Baci sedlo u tr a v u 1 đohvati se-kiru.

Korni sc odmah našao usred poro-dice Prcskot.. koja se sastojala od ro-ditclja ,dva sina i jerfric ker-rkc.

Kada su vcć scdcli pri večcri, po-

ja v io s<; i ota c, koji se bio zadržaoda opore tukc. Jcdan diugi i scl jcnikmu sc takođe pridru/. io.

-— Bile. kola su putcm bila zaustav-Ijcna od bandita — objasni on glasno,t.ako da su svi mogli ćuti.

— S ta kaž.c.š! — uzv ik nu ' P rcsk o tiznenadeno.

— Jc d a n kaub o j je spasn.o p u tn ik e .On mora bi t i ncgde ovde. Br idžmen bi h tco da razg o v ara sa njim e.

Korni se podižc sa užarenim l icem.

— Z ar si ti ta j k au b o j?

K orni h ladno k l im nu g lavom.

— G azda bi h teo da ču je kako seodigrala či tava stvar .

Kornija su odveli do logorske vatre,gde je bilo dosta ž.ivo. Situacija muse nije svidala. Ali nije mu prcostalodrugo nego da se da ispitati , sve zaljubav gospođice Lač.

— O vde je vaš knuboj, B ridžm ene — rcče čo vek koji je doveo K o rn ija .

Korni sc našno nasuprot nekol ikomuškaraca . Prepoznao ga j c odmah

iako nikada ni jc znao da mu je imeBr i d / mcn .

— No, tak o ncšt.o — zaurla gazdakaravana i grobotom se nasmeja —Vrag rnc odnr-o ako to nijc Korni!

I Korniju je laknulo.

— Vi se dakU' zovcte B rid žm cn? — u p ita on. — R adu jem sc što sam

vas ponovo sreo. Kako to da stc tohkodaleko od s tarog puta?

— P ro d ao sam svc, K orni Idcmnn Znpad. da se tamo nasel im Zaštoi ti to nc pokušaš? Cnli smo koli 'rusi uslugu učinio gospodici Lač.

49



— Tzf'lcđa đa se nc možo ni po ja-hati kouja i l i skinuti šcšir a da toođmah svi nc doznaju — reče Korni .

Znao je da je star i Bridžmen oba-vezan da mu bude zahvalan.

— Lju di, ja bih vam mogao isp ri-čati mnogo o tom kauboju. No, ncželim da j*a dovodim u nepriliku. Beznjega ja ne bih sada sedeo ovde mcđuvama. Ostavi te ga na miru i ne pi taj-te ga ništa.

Br idžmen se ob rat i dovojkam a kojesu baš prilazile.

— G ospodic e Lač, va.š spasila c jcslučajno nioj stari i dobri prijaielj .Ime vam na žalost ne mogu reći. Jasam ga stalno zvao samo K.irni.

Korni je kao opsednut samo zuriou devojku. Bez ogrtača i Vjšira delo-vala je sasvim drugačije.

— lJ obro vcče, gospodic e Lač —reče on. — Radujem se što ste kodniog pi i ja te l ja Br idžmena dobro sme-šteni i sigurni. Smešno da se katkadane zna ni pravo im e . . .

— Da, zaista je ču dno da Ijudi kat-kad zaborave svoja vlasi i ia imena. —odgovori ona. — Ali moj ot.ac uvekkažc da imena na Znpa'iu malo zriaćo.Ono šlo je ćnvek i što čini. io je jcdi-no važno.

— llin , ali k a lk ad .■-'U upravo dolakriva što zaboravimo na svo|a in\ena.

— H oćctc li m e p ra titi da se m alo p ro še lam o? — upitn ona. — Sva saiv;se ukočila od sedenja. a uskoro ćc biti t.oJiko m raćn o da bi bi!o opasnoda se s.ima utiaijim od !.igors!:e vatre.

— Bk -o mi vel ika east .O Ketaii su sr pod drveće uz pot.ok.

N ikađa se još K 'irni n ije tako ne’a-gii ' ino -iscćao u društvu jedoe devojke

kao sada. Ksti Lač je pričala o kara-vanunn ' Kiovaroa koji su sa njezi-nuvi iceni na p rija tcij sk n j no/.i. Tak oie saznao da će ih kod Adobe Velsad-nVkati nek<iliko Kiova. kako bi lhoipratil i dalje do Lačfiida.

ol)

XTI

Korni je hodao poređ nje kao usnu.

— Vidola sam kako vas je pozdra-vio gospodip Bridžmen. Mora da ima

visoko mišl jenje o vama. — Ah, on p recen ju je m alu uslugukoju sam mu učinio — odgovoriKorni. ,

— Ne m ari, k aubo ju . M nogim m la-dićima skromnost dobro pristaje uzlice. Najpre sam vas se bojala. Alisada vi.še ne. Vi mnogo ličite na jed-nog mladića o kojem mi je pričao

moj otac. Jcdan đivlji , čudan mladičovek, koji je umro da bi spasao mo-me ocu život.

— D iv alj i čudan sam takođe, alinimalo ne zaslužujcm da razbi ja teglavu zbog menc.

— Znam da n e m ožete bit i rđ avčovek — reče ona ozbiljno.

— S ta jc d n a tak o m lada devo jkamože znat. i o muškarcima?

— Zavis i i od toga šta se oseća. —Ona se nagnu ka njemu. — Slušaj te!Vi znate ko sam ja! Moj otac je StivLač, o kojem ste sigurno već čuli.Došao je sa juga i živi već đvadesetgodina ovde. Ja imam šesnaest godi-na. Rođena snrn u Spajder Veb kanjo-

nu, lepšeg od tog mesta nema nasvetu. O mojoj majci sain samo čulada je došla sa Istoka i da potiče iz

jed n e bogate i u tic a jn e porodic e. N juobavija neka tajna. koju će mi mojotac otkr i t i o mom osamnaestom ro-đendanu. Do moje desetc godine od-gojila ine je gospođa Benson. Bila mi jo kao p rav a m a jk a i ja je m nogo

volnn. Tada sam bila poslata u školun Nju Orleansu. Samo leti sam se vra-ćala kući. Sada višc nikada neću osta-viti svoj dom. Ali. to moj otac jošne zna . No. :<'>sn.<d'n'' kaubo ju hoćeteli mi i vi o scbi toliko ispričati?



— Bilo je to vrlo Ijubazno ođ vas p o v c n ti se jed no m stran cu , trli nerazumcm zbog ćega žel i te da doznatcnešto o meni.

— J e r želim da vas nagovorim da ja šo te sa m nom do Lačfild a i da ra -dite za mog oca.

— K ako m olim ? — u p ita on s ne-vericom.

— M is lim da b is te m ogli pomoćimome ocu.

— Gospođic e, vi m e čin ite ponos-nim. Ali šta će vaš otac reći na to?Možda me uopš te ne že l i ? Ja ncmamni kakve p r epor uke .

— Im ate m o ju -— odgovori ona. —

Ja vam obećavam mesto. On će zamene sve učini t i . Ja vam verujem,a to je dovol jno iako ne znam ni vašeime. No, ja ne mogu da postupimdruk čije nego da vas . . . mol im dadođete sa nama.

— Vi m e pos tiđ u je te , gospođic eLač. Hteo sam vas zaštit i t i od sebo, je r ne nosim sreću . Ipak to ne značida ne bih mogao pomoći vašem ocu. . . d a k le . . . j a sa m sp re m a n .

— H vala — reče ona veselo i p ružim u r u k u .

On je strese i nesvcsno zadrža usvojoj.

— J a dola zim , ali uz uslo v da svomocu o meni niš ta ne kažete!

— Oh, ali m o ra nešto ču ti o ovomnapadu. Bil će mu to ionako ispričat i ,a i devojke.

— S a Bilom ću ja govoriti, a vi p reu zm ite devojke. M ožda će m e Lačtada zaposl i t i kao kauboja . Ja znamsvoj posao.

— U redu , gospodine k au b o ju —odgovori ona smejući se, al i se odmah

ponovo uozbilji. — S p u stila se noć,moramo natrag. Ali, najpre . . . ko stevi? Zar mi nećete bar nešto maloreći o sebi?

— Hoću, ali in te re sa n tn o baš nije .Moje ime j e Kornval . Imam dvadese t

i dvo gođine. Rođen sam u Santoni.Pre ra ta je moj otac imao poštanskakola pod sobom. Imao sam b ra ta . . .Lestora. Bio je mnogo starij i od mene,ali smo se vrlo vololi. Tada se dogo-di la strašna stvar . Moj brat je voleonaj lepšu devojku u Santoni . Al i ona

ga je provar i la sa njogovim najbol j im p rija te ljo m . Lestor je učin io nešt.o štose višo nije dalo ispraviti i onda pobegao. M ajka je um rla , a o tac oti šaou rat . Nisam ga više nikada video.Sa potnaest godina sam po.šao u po-tragu za Losterom. Ali nisam našao nitraga o njomu. Vorovatno jo v^ć dugom rta v . . . Z ivot na pu tov an ju mi je

p rijao , naučio sam brzo da b a ra ta mkoltom. Možda noće svi o moni takolepo govoriti kao Brtdžmo.i. Sađa samovde, gospođice Lač, i ia so nadamda noćete zažalit i što ste mtali pove-renja u mene.

— S igu rn o ne.

Polagano su se vrat i l i do logorske

vatre.*

Korni je prespavao kod Proskoto-vih kola i uz put im pomogao.

Gospođicu Lač i n.jono prijntoijioe je jed v a vidao, m ožda 'i zbog to gašto je hot imično izbogavao susrot .

Ali kada je karavan poslo potogdana skrenuo, propustivši Lačova ko-la sa nj ihovim putnioima prainj i Kio-va, Korni se ponovo našao u biizinit ih devojaka.

— D obro ju t.ro —- ročo gospođic aLač, kada je projahao porod kola. —Verovali smo da sto nastavili put sa

karavanom, kako so no bi moral i ra-stati sa onom dovojkom iz Džordži)e.

Korni je smotono zurio u nju. Lice jo j je bilo n a lik na m asku.

Mogao je satno da joj vrat.i istimoružj<>m.

51



— Rjitra. gospođic e Lač. Sustići ću je p re nego što zađe za ono brdo.

Na jo dnom se pred n.jim našla nekasasvirn drugačija gospodica Lač.

— M is lite li to ozbiljn o? Zelite liđa sa t im l judima đal je putujete? —

upita ona. Oči su joj se caklile. — K ako? — u p ita on sm ete no. — Tako . . . tako neu ljudn i vi ne

možot.c biti. Takav lažov. Oh, posmat-rala sam svake večeri kako ste se za-

bnvlja li sa onom m alom P reskoto-vom. Ona je ?godna. Ali mene sadan ap u stiti . . . k ad a s te m i već obe-ćali . . .

Korni pogleđa u to lepo lice i bio jp sroćan što je konj sta jao izm cđunjega i devojke.

— Esti, m u šk arac ne možc da sezal jubi u jcdnu devojku a da odmahzatim trči za drugom — reče on takoozb'l jno da se i sam uplašio svojihreći.

— O h ! — izusti ona jedva. — J a . . .

— oći joj sc ovla žiš e i crvenilo jo jobM licc pre nego što se okrenula inatjlo pobegla.

Korni je jahao sa Kiovama na čelu povorke. Je d an od n jih m u reče.

— Halo , kauboj. Ja tebe vid eo uDod/u. .Ta Hauk A).

Korni je uzvrat io pozdrav nckako

odsutan duhom. On sam nije znao štase dcšava sa n.jime.Hauk A.j nije bio razgovoran. Korni

jc poznavao Ind ijance pril ično dobro1 nije bio od onih koji su mislili da

je sam o m rta v In d ijan ac dobar ln dija nac.

Kiove su bili dobri jahači. Njihovi pim ij i dcžali su sta lno jc dan tp m poAko bi ko la neg de zap eia . p r '-•kočili

bi Indijanci sa kon.ja i izvulcii ih po-novo na put. Bili su prevalili već ne-kili či trd cs et m ilja k ad a je došlo vre-m i1 za logorovan.je. N ekohk o lr .dija-nac a sc up u tilo u» lov.

Korniju je prcostalo da naloSi vat,-ru i da pođe po vodu.

Tada je stojeći po.jeo svoj obrok,dok je Bil poslužio mtađe devojke.Citavo vreme je posmatrao Estelu.

Pao je sumrak. Indi janci su pušeći

sedeli oko vatre. Kojoti su počeli dazavijaju. Bilu je s mukom uspelo danatera devojke na spavanje .

Osvanuo je novi dan, a posle njega još če tiri, jedan sličar. d rugom e, aipak čudno različitih i uzbudljivih.Korni se držao daleko od devojakai bio srećati što se gospođica Lač nijemnogo brinula o n.jemu.

Osvanulo je najzad jut ro kada sustigli u dolinu koju je Lač nazivaosvojom. Korni se odvoji od kola kojasu sama nastavi la put do zgrade ran-ča. Mladić je odjahao u pravcu grada.

i

Kasno pos le podne u jahao j e Korni

Lačfi ld. Iskorist io je dosta vremenakako bi dobio što bo l ju sl iku o svemu .Prolazio ,je po kra j m nog ih bo gatihrančeva, video hi l jade goveda i konja,koji su svi nosili isti znak na sebi:LF.

Sam a dolina je bi la naj lepša odsvih ko.je je K orn i do sad a ika davideo.

Su nce je zalazilo ba caju ći sv oje poslcdnje z latn e zrake.Lač je morao znat i žta radi , kada

je tu zem lju kup io od K io va, pom is liKorni . Lepše zaista nigde ne može

biti. A, osim toga, bio je to z la tanrudnik.

Uskoro je Korni otkr io Lačov ranč,koji je ležao na gornjem delu t rougla,

odel jen od ostal ih prostranim poljem,ogradom i drvećem. Po prvi put uživotu oseti želju da ostatak svog ve-ka provede na jednom m estu. Na-ravno ni je mogao da kaže nema l iu takvoj želji pomalo udela i po

b2



koji lepi pogleđ izvesne mlade đe- vojke.

Kada je Korni konačno ujahao ugrad, uvideo je da se ni Laćfild ni po čem u ne ra z lik u je od ostalih g ra -dova Zapada. Kroz či tav grad se pro-tczala prašnjava ul ica uokvirena no-vim i s tar im zgradama.

Tačno u sredini nalazi la se jedna bogato u k raše n a kuća , ko ja je nosilanaziv: -Laj tonova«. Korni je sa ne-k im čudnim osećanjem pro jahao kra jte kuće.

—• A ko ik a d a s tu p im u ovu kućuumreće neko — promrml ja on pre-da se.

L aj tono v posed je bio ogrom an. Sve je p rip ad alo n jem u. D uća n, h o te l i je d an sa lu n sa sv im o stalim što uz to p r ip ad a .

N a ulici je b ilo vrlo živo. D an je bio prošao. Lačfilc} se p robu d io zaveče.

•

N ešto k asn ije jah ao je K o rn i n aLačov ranč. Jedan Meksikanac mu

je pokazao pu t. P re k ra sn i k on ji pojil isu se oko b u na ra usred dvo r iš ta .Korni je odlučio da ostane.

K ada je obišao vel iku šup u, ugledao je m noštvo ljud i. A ko je onaj vis oki

čovek sa crnim šeširom Stiv Lač, on-da je ovaj momenat bio od vel ikevažnost i za njega. Korni se nikadani je žur io da upozna l jude. Najpre je u v ek žele o da sam stvori sud. Je -dan bradat i div s ta jao je naslonjenna š t aku , a drugi j edan kauboj sakr ivim nogama upozor i čoveka naKorni j a .

Sledećeg časa Korni više ni je sum-njao ko je od nj ih St iv Lač.

Zaustavio je konja , prebacio nogu p rek o sed la i oslo vio tu tro jicu .

— H alo — reče on i pogleda jed -noy i drug im. O naj čovek u crn om

imao je interesantno l ice. Crte sumu pokazivale buran život , a oči sumu sevale.

— Halo , s tran če — odgovori ran čerkratko. Verovatno ni je znao da jeon st igao zajedno sa njegovom kćer-kom i Kiovama.

— T raž im posao — reče K ornimirno.

— G ovori sa Kičo m. On je moj p red n ja k .

— Je s te li vi Lač? — N arav n o — odgovori ran če r ne-

strpl j ivo. — H teo b ih da govorim sa vam a.

Kada sam pro jahao kroz grad čuosam jednog čoveka kako kaže: »Poš-tanska kola donela su zlo za Lača.On će se sam čudit i .« Zbog toga samdošao da vam ponudim svoju pomoć.Covek je s ta jao pred salunom koj i p r ip ad a nekom L ajto nu .

— L ajto n ! — v ik n u Lač uzru jano ,ali se brzo ponovo smiri. —■Hvala, čo-

veče, al i nama nisu potrebni jahači . — Ali ovde sigu rno im a i d rugog posla . Vaš p rcd n ja k mo je tačn o po-gledao. On sigurno zna kada prednjim stoj i pošton momak.

— K au bo ju , ti m ora da im aš dobreživce. Skoči sa scdla i ncka ti dađuvečeru. Ali tada me ostavi na miru.

— 2 ao mi je , gazda, ali čuo sam pu tem da n ik a d a nik oga nc odbija te .Ja ne žel im nikakvo jelo, ja žel im posao.

— K oje v rs te? — u p ita Lač i po-gleđa Kornija malo bolje.

— J a znam koješta . Ali moj speci- ja li te t je ovaj — p ro m rm lja K orn i.Sledećeg trena je imao kolt u ruci.

— R azum em — reče ran čer ioprezno mu oduzme oružje. pr i čemuoseti tr i ureza na dršci kolta. Saočima koje su sevale vrati on koltKorniju. — Jcsi l i pijan, sinko, kadase t ime razmećeš?

53



— Ne. -Ja nisam p rija te lj boce, gospodine Lače. Ja sam o v e ru je m da će-te nokoga kao ja moći dobro upotre-

bit i. J a sam ,još i sada tog u v eren ja . — 2 ao mi je, m ladiću — reče Lač,

koji zapravo nije znao šta da odluči.

— U prkos svem u . . . nis i mi p o tre- ban .

— T ad a ne m ogu n iš ta učin it.i —odgovori Korni i okrcte svog konja.

N akon neko liko k o rak a začu o je .p red -njakove reči :

— G azda, pozovi ovog k au b o ja dase v rati. T u je ne što . . .

Više Korni ni je razumeo. Ali je

ipak dovol jno doznao. Da rančer ni jeimao briga, ođlučio bi se drugačije.Koin i k l imnu g lavom i promrml ja usebi.

— On m e treb a , ali neće da m e p rim i. To mi da je m ogućn ost da stvo-rim v lastiti sud o tom g ra d u . . . Š taće sada reći Esti? Ako se ne varam,očitaće on a svo m e ocu . . .

XII I

Lačova rađost zbog povratka Este-le, zbog koje se jedino još borio iradio. ublaži la jc malo njegove brige.Sa Sinl i j inom kćerkom u kući do-

b iv ao je veću h rab ro st. Iako je S in -

t i ja bi la mnogo mirni ja , podsećalaga je Estela s ta lno na nju. Njene usnei njen glas su bili ist i k ao n jen ema.ike.

N išta ne bi m oglo p o m u titi n jegovusrcću sa tom kćerkom, jcdino daEstela sazna nešto o njegovoj straš-noj prošlost i . Ona je u njemu videla

ju n a k a kiimc je uspelo da s tek n e

crvonokošce za pr i jatel je. Za nju je b io volik i dobar . . . o tac n a koga m o-že biti ponosna.

— Oče. ja sam se v ra tila . . . i n i-kada se više ncću vrat i t i u onu straš-nu školu' . — Tako ga jc pozdravila.

— Ali to ne ide! Ti rnoraš ponovoot.prat.iti lamo svojc prijateljice.

— O ne osta ju sam o mesoc d ana ov-de, oče. Tada će sa jednim karava-nom otići dalje. Ali ja ću ost.ati ovde.Meni je đosta škole. £elim ti pomoći,da nosim dco tvoj ih br iga.

— Ali ja nem am b rig a! — B ojim se da m e varaš. — E stela! — N ećem o se sv a đ a ti zbog to ga. — D obro, dakle , ti o sta ješ kod k u -

će — reče on. — Mislio sam samo natvoje školovanje i odgoj . Za mene ćeto naravno bi t i divno. A nećeš l i seđosađivat i , Est i?

— N ikada. Za m ene im a đosta pos-la . . . a m oram se i po s ta ra t i za p r i-k ladnog muža .

Lač je bio tol iko zbunjen da se zaboravio i nasmejat i . Estela je ko-načno bi la već odrasla devojka.

— P rik lađ n o g m u ža? G de ga želiš,ako boga znaš, ovde naći?

— A gde ti m isliš? A li n e g ledajme tako zaprepašćeno, ta t ice . Moždaće mi t r eba t i dugo vremena za to. Jer on mora bi t i kao t i .

Lača nehotice prođe jeza pri ovoj nedužnoj izjavi .

Ovaj razgovor se vodio odmah pr i -l ikom njenog dolaska.

Posle jela, kojemu su obično pri-

sustvovali samo Kič i Bensonovi , se-de l i su kra j va t re o tvorenog kamina . —- G azda, jesi li isp ričao devojci o

kauboju koj i je tol iko bio navai ioda radi za tebe? — upita Kič i zapal i

p ri to m e cigare tu . — Ne, to sam zaborav io . — O kom e se ra đ i? — u p ita Este la. — Je đ an k au b o j je d an as d o jahao .

Objašnjavao mi je da ću ga t rebat i ,hteo ja to ili ne — reče Lač. — T ako nešto? — pov ika Esti.

— Kiče , isp riča j im sve.Star i čovek ispriča naširoko i nadu-

gačko šta se zbilo.

54



— S ja ja n m om ak. N ije sk inuo še-šir. ali m islim da je plavok os. Aoči . . . sigurno bi se sviđeo devojka-ma — završio je svoju priču.

Devojke su se smejale, ali je Estiostala ozbiljna.

— Im ao je dva ko lta , jesi li to v i-deo, gazda? I neka sam proklet akoi ne zna da nj ima barata. Na žalost ,tvoj otac ni je bio mnogo ushićen nj i-m e , E s t i . . .

— N ap ro tiv — ja v i se Lač. — O d- b io sam ga sam o zbog toga što m e je podseća o n a istog m lad ića n a ko jegsi sigurno i ti mislio, Kiče.

— Tu im aš pravo . A li n ek a k o mi je bilo žao što je o d jah ao odavde.

— Oče, to m o ra da je p rv i kaubo jkojemu nis i hteo da pomogneš! —viknu Est i crvenih obraza. — On te je na nekoga pođsetio?

— D a, n a jedno g m ladića k oji m i je bio v rlo b lizak i kom e im am mno~

go da zahval im. — O n jem u si m i priča o . — Pogle d

jo j je postao zam išljen . — Z aista jeglupo što ga nisi zaposlio, jer ćešga sada svuda mora t i t r až i t i da mudaš posao. I , ako to ne učiniš . . . tadaću ga ja zaposlit i — reče Estela. Go-vori la je tako hladno i odreši to, a l ice

jo j je p r i to m e bilo ta k o odlučno da

su je svi moral i ozbi l jno shvat i t i . — E stela, ako m is liš da sam bio

nepravedan , t ada ću još j ednom pro-mislit i o tome — objasni Lač naglo. — Na svak i način n e dozvoljavam daga ti zoveš.

— Oče, da tog k au b o ja n ije bilo,ne bih sađa sedela pred tobom. Dva

barid ita bi m e o tc la da bi izm am ilaotkupninu od t cbe . To j e bar r ekao je d an od n jih .

Lač stupi pred svoju kćer .

— Est.ela, š ta si m i za ta jila ? —upita on.

Ona prebleđe. Tada započe brzo dagovori i opisa mu tačno kako se od-igrao napad na kola .

— Ali, on je bio kauboj ko ji seslučajno našao tamo. On ni je spasaosamo mene već i novac koji sam no-sila za tebe. Rekao je da je bez posla.Tada j e j ahao sa nama da l j e , j e r samse uz njegovu pratnju osećala s igur-n ijom . . . do La čfilda. P itala sam gada li želi da jaše za nas.

— E ste la ,to si mi do sada p reću-tala?

— Da, n isam h te la da te već prisamom povra tku preplaš im. Osim to-ga, hteo je da te zamoli za posao sa-mo u tom slučaju ako t i prećut im našdoživl jaj . Hteo je da ga pr imiš na posao ra d i n jeg a sam oga, a ne zbogtoga š to je mene spasao.

— Ti si m i u p rk o s toga tre b a la svereći. Ali ja razumem tog mladića.Sada se boj im da više neće htet i da jaše za nas.

— J a b ih m ogla poći po n jeg a —odgovori Estela.

— S igurno . M ožda si i m islila nanjega, kada s i jut ros dala onu čudnuizjavu.

— Ne, to je bila . sam o šala . — Estela , sve će biti u redu. Ali

sada u krevet , devojke. Mora da stes t r ašno umorne .

Kada su se povukle. zurio je Lačzamišl jen u vat ru.

— Kiče , kada pogledam Este lu . po-stajem ponovo mlad. Ali hoćemo li

b iti u s ta n ju cia sve . . . — Bog će nam pomoći. gazda. Sa-

mo još jedan čovek niožc posvedočitida . . .

Lač podiže ruku.

— R ekao sam sam o dokazati. K itK arson i Džim V aters su m rtvi Blek-ston i njegova ban da takođe Sa-tana i njegovi crveni đavoli našli <usmrt prošle godine. kada su se borili p ro tiv k a ra v a n a B ufa B elm eta . . Svi

55



mr t v i . ' « s i m Ln i t nna . . . sv i ko j i h iinogli nešto :Joka/ati . . .

— K ako ćcmo to mi zna ti , Kičc.Ko zna đi I .a j ton ni je još nckomenc.što rokao?

— G azda. odavno si vcć treb ao ubi-ti Lajtonn. Ncijo, pukovniče, šta ti je

na onom kauboju danas najvi .še palou oči ?

— Jzglo đao jc kao . . . K ornval. Tajmladić mi je bio kao sin, Kiče, ja ganikada ncću moći zaboraviti .

-— J a t.akođe. Men i je p alo od m ahu oči. Možda njegov pogled, ali slič-nost je upravo bi la neugodna.

— Kiče, je sam li ti p riča o da jeKornval imao mlađeg brata, o lcome je često priča o?

— Ne, to mi je novo. B ra ta? O vajmomak je viši , vidi se da je rođenna konju. Mlad je po godinama, al istar po iskuslvu. Mi to nikada nećemodoznati. Šta t.i je još palo u oči kodnjega, gazda?

— P ro b u d io je u m eni onaj s ta ristrah, Kiče — pro šap ta Lač prom uk -lo. — K ako sam sc sve te god ine borio

p ro tiv t.oga! S ta zna ta j s tran a c?

— Da, mi sm o živ eli u senci! Aliipak smo još u životu, a Esti ima većšc sn ac st go dina . Mi ćcmo us pc ti . . .ali , slušnj, gazda. Ovaj kauboj je spa-sao život Esti, mož.da i nešto više.Ivladim sc da nikada nećc učiniti ne-što što bi nju zabolelo.

— K iče, 1i u v rk vidiš dalje ncgo ja. M ožda im aš p rav o 1 u tome.

*

.S!edowg iutra izjahao je Lač da

pornzgovara sa Sim psonom .Covck jc znao šta ga čeka, ali nijet r epnuo okom.

— Ako ti još je dnom p adn c na pam ct da m cni ncšto zatajiš. ondamo /eš n ikovat i sv oje stva ri — viknu

Lač po' to j> starru rckno svojc miš-i jcnjc i odjahao dal je.

Imao je vremona. l i i lo je još ranoi s t ranac-kauboj s igurno još ni jeustao. Odlučio je stoga da obiđe svrtjestarc drugove i poset i ih na nj ihovimrančcvima. Svi su držali obećanje i

postali pošten i ljud i. Z iv eli su vrlodobro, Tambler Džonson, onaj crnac,oženio se Indi jankom. Misuri je imaoženu i decu i bio je srećan. Lač pozvasvoje s t a re pr i j a t e l j e na rodendansku p roslavu svo je k ćc rk e Este le , pa poja h a n a tra g u g rad .

Prcd Ranki jev im dućanorn prona-šao je čoveka koga je t ražio.

— Dođi m alo ovam o, k au b o ju —viknu Lač i sjaha.

Mladić se polagano približi . Pogle-dima su se odmeraval i .

— Zbog čega n isi želeo d a ja sa-znam o p r epadu?

— J a sam u to m pogledu tv rd o -glav. Hteo sam da dobi jem posao kodvas zahval jujući sposobnost ima. Al isada ionako više nisam zainteresovan.

— Z ar ne bi od m en e p rim io ninovac, ni konje ni zemlju?

— O no što sam učin io učin io b ih zasvakog. Ali posebno se radujem štose to dogodilo baš za kćerku St ivaLača.

— S lušaj, m lad iću . Ju če m i neštonije bi lo sasvim jasno. Ti me podse-ćaš na jeđnog mladog čoveka koj i mi je bio više nego sin .

— Zbog čega s te se u m eđ u v rem e-nu pređom isli li? — up i taK orni .

— Da bud em isk ren ,E stela m i je prigovorila .

— Lače, vi sebi n e m ožete đozvo-l i t i da vam pr igovara đevojka. Ljudi

će se smejat i . Ovde se ionako mnogoštošta govorka, to sam doznao juče.

— Zbog toga sam i sam došao dotcbe.

— Rccit.e jo i da s te m e p ita li. alida sam odbio. Osim toga joj možete

5C-



reći da me smatrate neupotrebl j ivimmumk'.im.

— To jo j neću reći, je r n isain toj>m išljcn ja. Ivako se zoveš, inlu d iću?Sta smeraš?

— Lače, ja ne govoi'im rad o osebi.

— Ne sm a tram da je to ispravno.Ti si mi pomogao. Između ostalogspasao si 1 đeset hi l jada dolara zamene. Da buđem iskren, to je moj

posie dnji n<jvac. Ti si Estolu saču vaood veiikog zia, a to je više vredno ne-go novac ovoga sveta. Zašto mi nedozvoljavaš da i ja nešto ućinim zatebe?

— Moj ponos mi to z a b ra n ju je . . .ona je divna ilevujka . . . najlepša ko-

ju sam lk ad vid eo. A li im a jcd nugre;ku: vaša je kći i jednog dana<;e postatj bogiiia naslediea. Ona nijeslvorein! za obićnog lcauboja.

— Hm! — Znam , ja n isam gori od ostalih

— n as tav i kaubo j. — Ali ja ne pose-du jem ni dolara, ja sam ski tniea.Dođuše potićem iz dobre porodiee, alisam sirom aš an i ne ob razo va n . . . sam. Ne bih žele o da se je d n a m lada dam azbog meni ' mora sl iđel i .

— Zbog ćega si m e onda rnolio za posao?

— J e r sam slu tio da m e ionako ne-ćete uzeti.

— Ti se varaš. J a ću poku.šati satobom.

— P ro k le ts tv o ! -— v ik n u K orni iokrete se Laču sevajući oeima. — Vi1 vaša kćerka ste izrezani iz istogdrv eta. P ob ed ili ste. Ali sas luša jtem oje uslov e . . . Za k ra tk o vr ein e ćudoći kod vas i raditi verno i pošteno

za vas. [zdržaću ako i sami vragovi bud u p ad a li um esto kiše. Ali n a jp re b ih h teo nešto da u rad im . M ora te miverovat i i pouzđati se u mune. U me-duvremenu govor i te svojoj kćer i da ja n iš ta ne vred im , ali vi ne sm ete

ništa verovat i što se o meni budegovorilo. Jeste Ii me razumeli, Lače?

— Ne. ja sam u potpunoj tam i, aližel im da t i verujem ma šta uradio.Ja se razumem u muškaree. Ti neštonameravaš. mladieu.

Bez daljih reči rukovali su se i po-sle toga Lač pojaha zamišl jeno kuei .

— C ekajte , gazda . . . nešto sam zaboravio — v ik n u K orni za njime'. —Kada sam pošao na svoje prvo puto-vanje kao gonič stoke, zval i su meSlim Blu.

Lač je bio stalno isuviše vel iko-dušan. Poklanjao je novae, s toku izemlju svima koji su došli do njega.1 Blekston i njego va b an da zah teval isu stalno novaea od njega. Oni suznal i ko je on rani je bio, te je moraoda lcupuje njihovo ćutanjc*. Kada suBlekston i mnogi drugi koj i su živei iod njogovog novca našl i smrt , Lač jemisl io da najzad može bezbrižno gle-dat i u budućnost .

Ali lovci na bizone doneli su muloše vreme. Na dnevnom redu sustalno bilc* krade stoke. Citava stadasu nestajala preko noći . Bilo mu ječudno što ni jedan od njegovih rani j ihdnigova ni jo pr i tome i /gubio ni jednukravu i l i konja. To ga jy mnogo Zii-

b rin jav a lo 1 nagnaio na duboko raz-mišl janje.

Pre skoro jeđne goti ine uplai io jeskoro deset hi i jada dolara u bankuu Nju Or leansu sa nauom da će jed-noga dana moći povoljno da kupi ve-Uko krdo. Kada više nije video izlaza,/ .amolio je Estelu da mu donese tajnovac. Njime bi platio im<* najnužiwjedugove.

Pr i tome su se pojavi le drupe ne-

zgode. Zatrovana voda, zal ihe senakoje su izgorele, razval jene ogiade,net ragom nestal i veini kauboj i . svese to n ekako .spojilo i pok." !, aio da posto ji nek a o rgan izovana zavera proi.iv njega.

57





Korni, izvežban đugogodi.šnjom p raksom . n ije ni Irepnuo.

— Ne, m oje im e je S lim Blu. — S teta . Ti m e pođseća.š na jednog

čoveka kojeg sam poznavao pre mno-go godina.

— G de? — u p ita sasv im rav n o d u š-

no Korni .■— Ne zn am više. Ti me sam o po d-

sećaš na njega . . . O.sećaj se kao kodkuće, Slime Blu. Mi iniamo ovde za- bave za sv ak i džep.

*

Tako se Korni upoznao sa Laj to-nom. Nije žurio, nnao je vremena.Krelao se ovamo onamo, sedeo tu itam o, pr is luškivao kad a su drugi mis-lili da spava i . . . čekao. lgrao je ulo-gu zločinea koji t raći vreme u odma-ranju .

U Smitovom dućanu se zadržavaosa t ima 1 pravio se kao da ga pr ivlačelepe oći njegove kćerke. 1 kod lianki-na, ko.vača, bio je pustio da mu pot-kuje konja i pr i tome razgovarao sanj im. Korni je umeo vr lo dobro darazl ikuje ko je pošten a ko ne. Shva-t io je da su pre mnogo godina ovamodošli doseljeniei koji nisu ni slutil ikakve susede imaju. Kod Misur i ja jena prvi pogled otkr io kakvu je proš-lost imao, takođe kod Kola i crncaDžonsona.

N ije bilo n i ' ta k o je d no stav n o sa-znati nešto o Lačovoj prošlosti . Korni

je či tavo vrem e po sm alrao ko ula zii izla/.i iz Lačove kuće. Naravno samoiz dal j ine. Nije se usuđivao da dođeu bl iz inu ranča. Jednom je sasvimslučajno. sreo Lača, koji ga je sumnji-čavo pogledao i rekao:

— Ti si m i lep k a u b o j! K ako sto jistvar sa tvoj im j joslom kod mene?

Korni je nehajno odgovor io:

— Halo , ga/.da, za r ne m islite da ja tačn o znam š la ra d h n ?

Tada j e došao t r enu tak kada j e s reoEstelu u Smitovom dućanu. Bez ikak-vog pozdrava, ona mu reče:

— Vi s te m e razoča rali.

On skide šešir . — K ako ste , gospođic e? Ah, vi m is-

lite zbog posla. Zao mi je. Ali potakvoj vrućini ne radim rado. — O tac mi je rek ao da n is te h te li

da dodete kod nas — nastavi ona ble-da u licu. — Rekao je i to da ništane valjate. Oh, bila sam stra.šno bes-na. Tada sam opet čula još mnogestvari . Ljudi dola/.e kod nas i pričajukako ste ljubazni i zgodni. Klzi Smit

je sasv im luda za vam a. Ali kažu da je š te ta , pošto ste sam o jed an despe-rados koji se ovdo sakriva.

— N is am ni znuo da sam toliko poznat. Korue se jo š sv id am ?

— Ti m i je sve jedno — reče on.i s ponosom . — S am o jed n u s tv a r želi inda raščistim. Kekla sani ocu da ne

verujem da vi ništa ne vredi te. Avama ću reći da ste običan lažov.

— To je bilo k ra lk o ali jasno —reče Korni. Nije imalo smisla da se b ran i od devojke. S ta je značio n je n pogled?

— S lu ša jte — n as tav i ona. — O be-ćali ste da ćete mi pomoći. Otac jeugrožen. Ja čekam, al i vi se skrivate.

Vodite navodno raskalašan život , al i ja n ik a d a neću v erov a ti da ste za is tatakav.

— H vala — reče K orni p rom uklimglasom. — Sećate l i se šta sam vamLada rekao?

— N a m oju sram o tu m oram pri-znat i da to nikada necu zaboravi t i .

— Bilo je ta čn o. A to je razlo g/.bog čega ovde živim na ovaj način.Onaj drugi je da pornognem vašemocu, da saznam ko su mu nepr i ja te-lji . šta na m erav aju. Ja sam im većna Lragu.

59



— K orni . . . o p ro stite m i? — pro -muca ona i pruži mu ruku al i je onne pr ihvat i .

— J a nem am šta da vam opros-t im — odvrat i on okrenuvši se. Teškose savladivao da je ne zagrl i . Vaše

p rija te lj ice već ćek aju na vas. — H oćete li doći n a moj rođen-dan? — upi ta ona užurbano. — Otac

je pozvao sve osim vas. Zaklco seda bi vas izbacio napolje. Hoćete liipak doći?

— Da. Pod jed n im uslo vom . J a neznam da plešem. Ali , ako dođete predkuću da sa mnom čavr l j a t e?

— S ta m i im a te da kažete? Im a lito veze sa ocem?

— Da, ali to n ije sve.

— Dobro , sa staću se veče ras sa va-ma — reče ona, a oči su joj bile div-lje i odlučne.

— V ečeras?

— Da. Ne m ogu če k a t i . . . Biće m e-

sečina — prošapta ona naglo. — Udevet . u malom šumarku. Na nekihtr i stoi ine koraka od naše kuće stoj ivel iki hrast . Do viđenja.

I već je bila nestala.

Korni jc zabezeknuto gledao zanjom. Zamisao da bi Esti zaista nešlomogla osećati za njega sasvim ga ju

izbacila iz koloseka.Imao je sobu na drugom spratuLajtonovog hotcla. Tamo je sedeo doknije pao sumrak. Kroz glavu su rnuse kovitlala osećanja i misli kakveranije nikada nije imao. I .)evet sati!Morao se piesvući . Imao je sastanaksa naj lepšom i najponosi t i jom devoj-kom ovoga kraja. Ona ga je za lo mo-

lila. Lač bi ga ubio i to s pravom! N apolju je neko prošao pored nje -

govih vrata i pošao niz stepenice. Onesu se završavale tačn<j pod Koinije-vim prozorom. Cuo je glasove, iakonije mogao ništa.da vidi .

— Da, da. to ja znara. U škripcusam. Sta će učiniti ako dozna? —Korni je tačno razumeo svaku reć.

— Nik o neće n iš ta doznati . T am b-leru — došao je t ihi odgovor. — Sta bi Lač već m ogao i ućin iti da zaistanešto i dozna?

— M ogao bi puca ti. J a ga poznajem , K enedi. A li L a jto n m e d rž i urukama. Ako to nejačinim, odaće meda sam sudelovao u os ta l im krađamastoke.

— G lu post, D žonsone. Tom akci- jom izgubiće Lač i svoje poslednjekrdo. Tada će se Laj ton pozabavit inj ime. Osećam da mu neće bi t i do-vol jna ni Lačova propast ni njegovasmrt .

— Da, on m rzi gazdu. J a nis arn bio p risu ta n kad a je dobio ona.j ku ršu mu lice, ali znam ko ga je odapeo.

— T ako dak le! — v iknu K enedi. — Lač je to bio ? K ako je došlo dotoga , Tambleru?

— Zbog jed n e žene. Ali ja samveć dosta rekao. Idem sada kući .

— C e k a j! — p ro s ik ta K enedi. —Bio sam ti prijatelj . Nas dvojica bimogli sa naše strane prikl ješt i t i Laj-tona.

— M isliš p re v a rit i ga kao što je on p reva rio g a /.d u !

— l ačno. P ri tom e se m ožem o obo-

gatit i . Veruj mi, Lajton iz čitave te priče neće izaći živ . . . J ’riča j mi sam o još ko je bila ta žena o kojo j se ra -đilo.

— Coveče, ne zn am da li je taćn o,al i čuo sam to od Indijanaea CrneHuke. koj i je jahao sa gazdom tadakada su za. jcđno sa Satanom napadal ikaravane. Crna Ruka mi je to ispr i-

čao kada je umirao. Tada je Lač saSatanom t i apao Baudenov karavan .Trebalo je da svi izginu. ali Lajton jesakr io jednu ženu u svoj im kol ima.Lač ga je uhvatio sa njome i pucao nanjega, da bi spasao ženu. Star i Kič

CO



zna više o tome. Tada se Lač oženiotom ženom. Doveo ju je u SpajderVeb kanjon. Tamo se rodi la i njegovakći Esti . Pre nekoliko godina sam slu-čajno prislu.škivao jednu svađu izme-du Kića i Lajtona. Lajton je bio ovde

kada se rodi lo dete. Ukrao je neke pap ire koji su se ticali d e te ta i n jenognasledstva. Kič se nikada ni je usudioda to kaže gazdi . Dete ni danas nezna da je njen otac bio gazda naj -krvavi je bande koja je ikada posto-

ja la. Ali L ajton će to jednoga d an areći gospođici Esti . Svi računaju sat ime da će se Laj ton na taj način

osvetit i Laču. Ali gazda se samo sme- je k ada ga čovek opom ene. — N ebesa! — zasten ja K enedi. —

Time dakle Laj ton drži Lača u svojim ru k am a . . . S a ta n in p a rtn e r . Ne-stali Baudenov karavan . . . Hajde, naovo moram popit i još jednu.

Korni se sav ukočio. Citava t rage-dija Lačovog života bila mu je pri-

kazana za nekol iko minuta . Mnogo-st ruki ubica! Par tner krvoločnihKiova. Ljubav i poštenje je prekasnodošlo do njega. Njcgove goruće očisu govoriJe o neoprostivoj krivici.Kajanje, muka . . . strah. da će Estelasve doznati i s prezirom odstupit i odsvog oca.

Korni je pust io da ga noćni pove-

tarac malo rashladi . Večernja zvezda je sv e tlucala na n ebu sasv im usam -ljena.

— G odinam a se bori da se ne saznanjegova prošlost. Za Estelu! Istina bi

je ubila . Im a zaista razloga da s tra -huje za svog oca. Ali ona ni ne slutiistinu . . . i neće je nikada ni saznati,ako i ja budem imao nešto da kažem

o tome! — promrmlja Korni .U devet sat i t reba da se sastane sanjorn. Odlućio je da zbog nje po-mog'ne Laču. Prema tome. nije mu p reosta lo n išta drugo nego da p ro -li je krv, da bi spasao njenog oca.

*

Bledi mesec se upravo bio pojaviona nebu kada su njegove izvežbaneoči ugledale jednu tamnu senku, kojase oprezno micala od drveta do drve-

ta. K onačno je staja la pred nj im,tamno obučena i bez daha. — Oh, ovde ste ! — zam uca ona

sa i spruženim rukama. — Strah me je bilo . . . to je ta k o novo za m ene . . .da se noću sastajem sa jednim kaubojem .

— Vi im a te d o b re živce, to se m ora p rizn a ti — odgovori on» i p r ih v a ti

n jene ruke . — Mene j e uhvat io s t r ahtek kada sam vas ugledao. Uh, i tekako! Lač bi me ubio da zna za ovo.

— K o r n i . . . sve je u redu . Onsedi sa muškarcima u dnevnoj sobL N ešto se zbiva . . . kauboju .

— H m . dođ ite iza ovog d rve ta . — V rlo je uzbudljivo . . . ovako se

sastat i , zar ne? — upita ona i čudno

ga pogleda. — A li za m ene vrlo opasno — od-govori on.

— K orni, m en i je d raže ovako negoda si došao kod mene kući. Zar je

bila is tin a ono što si m i onda rekao?

— Da, Este la , govorio sam is tinu .Ja te vol im.

— A ja sam su m n ja la u tebe, K or-ni . Kažu da imaš mnogo uspeha kodžena. Kako stoj i stvar sa igračicomkoja radi kod Laj tona?

— Estela . h teo sam da doznam štoviše. Pri tome mi je odgovaralo sva-ko sredstvo. Ali ja t i ipak mogu po-šteno pogledati u oči.

— O prosti m i, K orni — p ro m rm lja

ona i njene ruke mu se obaviše okovrata.

Ko rni je po l jub i zabo ravivši nasve. Kada su im se usta razdvojila, postade’ m u ja sn o šta se u p ravo do-godilo.

61



■— Neb esa, ćk'vo jko — p ro šnpta r>nzaprepašćeno. — Zar sam pijan il ilud?

— Ti n isi k riv , K orni K ornvale. — S lu šaj, devojko. N ik o ovde ne

zna m oje pravo ime. Ja sam Sl im Blu, jesi li razu m ela?

— S lim Blu! O đak le ti to im e? — T ako su m e zvali na m ojim pu-

tevima, Estela. — S v ida m i se , K orni. Ali m i tro -

šimo vreme. Tak o dugo ne mogu osta-ti , Korni, nešto nije u redu sa ocem.Mnogo se t rudim al i ne mogu da ot -kr i jem o čemu se radi . Otac po či tavunoć šeta gore-dole po sobi. Cula samdo laz ak ljud i . . . B ejn , Ko i, M isuri,Veb, Bart let . To nisu uobičajene po-sete . Cula sam jednom kako je otacgrdio Kiča. Ali nisam mogla da ra-zumem njegove reći . Jednom je po-menuo i Laj tonovo ime. Tada samopet čula sasvim nepoznate glasove.Kada sam pregledala očev pisaći sto

p r im e tila sam da se u n jem u nalazi jo š sam o m ali o sta tuk od o nih desethi l jada dolara koje sam mu donela .Pr i tome ni je i splat io ni jedan jediniračun. O tac im a mnogo dugova. 'Jato sve uopšte ne razumera.

— J a ću to sve već raz jasn iti. — H tela b ih da znam ko dobija ta j

novac. Otac je omi.šavio, izgleđa star

i iznemogao. Sta to sve znači? — Im aš li jo š nešto da nii kažeš? — UDila Korni.

— Da, nešto naigore . Mi sm o ovdeizgu bili ugled. LF g rad u koji je sagra-dio otac! Ja sam to pr imeti la odmahčim sam se vrat i la. Gospoda Veb me

je n asred ulic e i/ .b ei;avala i niko <>đRankinovih neće da nas poset i . O

m om e ocu k ruž e p<> gra d u raz ne čud-ne glasine. — Ono Slo sarn ja čuo. bilo je sve

dobro . — ()n s<: za m isl i. -- Mislirnda ti to mogu obja^niti. Lač je naiviei prupasti. Go<!inama je svakoine

koji ie đošao ovam o dav ao kređ i t . N ije šte deo. C itav a k rd a su m u u k ra -dena. Laj ton mu je najveći nepr i ja-tel j . Neki star i račun između nj ih jošnije rašeišćen. Uglavnom, tvoj otac

je k r iv što L a jto n im a onu veliku brazg o tinu n a licu, k o ja ga u n ak a -zuje . Laj ton je org an izator svih kra -da s toke. On ima bandu, u koju spa-daju, pored ostal ih, i Kenedi , Manlej1 T am bler Džonson. Cuo sam dana s je-dan razgovor . Sada bi t rebalo da tvojotac izgubi i poslednje krdo. To će gaupropast i t i . On tada više neće moćida ispiat i svoje dugove, koj ih vero-vatno ima i kod Laj tona. Ci tav plan je zasnovan ra d i toga d a se Lač o te rasa njegovog ranča.

— Z ar je to m oguće , K orn i? — Jed va . Ali to L a jto n jo š n e zna

. . . . s a m o j e d a n t o z n a . — T i ! — M is lim da im aš p ravo , E stela

. . . Ako La j t on ne uspe da p r o t e r atvog oca ubiće ga, kako bi kasmje preuzeo ranč.

— Oca u b iti? P o d m u k le ubic e? —uzviknu Estela.

— L ajto n se n ik a d a n e bi upu stiou o tvorenu borbu . Jeđna od n jegovihkreatura bi ubi la Lača mučki , s leđa. N aravno, i Kič, B enson, M is uri i sviostal i koj i imaju nmogo da zahvale

tvome ocu. — D akle po dm uklo ub istv o — za-muca Estela.

— To je sva p riča , ko liko m i je poznato, Este la .

— Od d e tin js tv a voliin svog oca.Od onoga časa kada sam mu pr iš lana grobu svoje majke .

— Da, Este la . Lač sp ad a m eđ u n a j-

veće l juđ e Z apada. On je velikodušan, pl< •m enit, pošten , d o b ar p r ija le lj, tv rdu svojoj mladost i , jer se inače ne bimogao održat i . Stvorio je sebi nepri-

ja te lje . Sada, k ad a je želeo da n ađ emir , hteo bi njegov najveći nepri ja-



tel j Laj ton da ga uništ i . Godinama jeskrivao svoju mržnju, Estela, t i nilca-da ne sme.š posumnjati u svog oea.

— N ikada, S lim e Blu , ja te volim — p ro šap ta ona. Z a tim uzbuđeno na-stavi : — Tvoju tajnu ću saeuvati .

Ja se više ne bojim. Ti si moj prija-telj i očev spasilac. Misao na menete ne sme spreči t i u tvome zadatku.Ja sam sa Zapada, Korni . Tamo uonom crnom kanjonu sam se rodi l a !

— N a m oju sreću — odgovori K or-ni di rnut .

— Lćiku noć, K o r n i . . . S lim e — p ro šap ta ona. T ad a se naglo o krete

i nestade u tami .

XV

Već odavno je Lač oset io neku vrs-tu nepr i j a t e l j s tva od svoj ih na jbol j ih p r ija te lja u dolini, V eba i B artle la .Veb je bio došao sa mnogobrojnom

porodicom iz Ilino is a i im ao dosta

ut icaja . Bar t le t je imao Indi janku zaženu, te je bio veoma cenjen od crve-nokožaca. Lač nije mogao dozvoiit isebi da izg'ubi njihovo prijateljstvo,ako žel i da opstane u Lačfi ldu kao dosada. Kada ih je oboj icu sreo u gra-du, pozvao ih je na Estel inu sveča-nost.

Veb je kratko odbio poziv.

— To bi b ila uv red a , ako ti i tvo ja

porodica n e dođete. E stela vrlo voli

Mildu.

— P ro k le ts tv o , on im a p rav o —ume.ša se Bartlet . — Ja sam uz Lača.Pa govorilo se i l i ne.

Veb je dosta dugo živeo na Zapadu

a da ne bi shvat io s i tuaci ju . Ipak jeotvoreno susreo Lačov pogled.

— 2 ao m i je , Lače. A li m oja poro-dica neće doći.

— Zbog čega? Z ar je neko bole s-t a n ?

— Ne. Z ene bi rad o došle. Ali jasam prot iv. Razlog je u Laj tonovim prićam a:

■— K ak vim p ričam a? — u p ita Lačhladno.

— Već se dugo p rep ričava , Lače.Tvoja prošlost je bi la sva uvi jena umaglu. Ja se nikada ne bih nasel ioovde da sam znao da je ovo sastaja-l i š te desperadosa. Bar Laj ton š i r i tak-ve glasove medu l juđima. Ima nasnekolicina koj i smo već pri l ično za- b r in u ti zbog to ga.

— A ja v id im da ti v eru ješ m ojimnepr i j a t e l j ima.

— To baš ne bi m ogao tv rd iti —reče Veb nervozno. — Ja samo ne bihželeo da te glasine dopru do uši jumoje porodice.

— R azum em . Ne zam eram ti. Aliako ne dodete na Estel inu svečanost ,znaću na kojoj ste strani . U tom slu-čaju, t robalo bi da pr ipaziš kada senas dvoj ica ponovo sretnemo.

—• Zbog čega, do sto đavola, nedohvatiš svoj kol t , ako je Laj lon la-žov? — povika Veb za nj im.

Lač je pošao niz ulicu. Posleđnje p ita n je je go relo u n jem u. Da, zbogeega ne izvrši svoj zadatak do kraja?Trebalo je zašt i t i t i Estelu.

N jen u čast, n je n o im e, n jez in usreću . . . to se moralo zaštititi po sva-

ku cenu.Lač se bio pr ibl ižio svom konju,kada ugleda mladoga Sl ima Blua.Kao da je dobio udarac! Zar se morao

baš sada sresti sa K o rnva lom da gai to podset i na krvavu prošlost? To

je u n jegovom m om enta lnom rasp o -loženju bi lo dovoljno da se razl jutL

— Halo , gazda — reče m lad ić n e-

hajno. —■ Vidim da su vas Veb iBart let razl jut i l i . N ije treb a lo m nogo pa da sc Lač

razbesni . Ovaj mladić ga je gledaoKornvalovim očima, a Kornvala jevoleo kao sina. Taj kau boj je isto tako

63



ćarobno đelovao na njega. Tada mu p ad e n a-p am et da je 011 pred Iv.telomtvrdio da re 'pomoći njezinom oeu.

Samo prazno obećanje! Liilo je to još jed n o raz o ča ian je za I.ača,

— To te se ne tiče! — u/.vrpolji seon. — Cuo sam vrlo nepovoljne stva-ri o tobi.

— Ni m eni ne id e drugači je , gazđa.Savetujem vam da izbi'gavatt) ,sv<jjestare partnere. Pre svega rrnea l . )žon-sona. Najbolje da se ne mičete iz ku-će. Jeste l i razumeli, gazda?

— Do đavola! N ijed n u reč! — Već će te sh v a lili. D okle god

Laj ton ovde meša kar te , nećete imat irnkakvu šansu .

■— Z ar tra ćiš noći u La jtono vo m sa -lunu samo da bi njuškao o meni? Nasvaki način neka t i s lučajno ne padnena pamet da dodeš 11a Estel inu sve-čanost.

—■ 2 a o mi je, gazda. Pozvali .steči tavu dolinu. Ni za što na svetu ne

b ih tog d an a zakasnio. —■ A ko m is liš da dođeš, Ii lu , n a-

rediću da te izbaee napolje. — Bilo bi vam žao. G ospođic a E ste-

la dobila bi loše mišljenje o vašemgostopr imstvu — odgovor i Korni sasmeškom. — Vi ćete me još t rebat i ,gaz da, ka da L ajton ov e pristaliee . . .

Lač više ništa nije čuo. Odjahao je.

Bilo mu je neujiodno, ni. je bio zađo-voljan sob<jm. Sta bi mogao učinitida spreči katast rofu koja se naglo p rib ližav a la? N a koga m ože rae u n a ti?Kič je bio poverljiv, ali se boji La.j-tona . Benson . . . n ije zna o šta dam isli. A ova j k au b oj? S ta .j(> /.naeilonjegovo čurino držanje? Lae mje znaosaveta za sebe.

*Pola tueeta jahaea je bilo sliglo.

Kič došepa do Laća. — Bili Kid sa svojim Ijudlina —

prošap la 011 naylo. - - l*«« najem Car-

64

lija I’odrea, nje.f»ovo't pri.jatelja. Onisu u ledu, ako im pnjatel jski iziđešu susret.

Lač im se približi i pogleda mlađogčoveiai , u kome odmah prepoznade poznatog' desperadosa.

— Iialo , lju di. S jaš ite i u d ite — pozđrav i ih 011 . — Kič će se brinutio vama.

— H vala , m i sm o m rlv i um orni —odgovori mladie. Izgledalo je kao danije slarij i od osamnaost godina. BiliKid je imao više l judskih života nadu.ši nego godina. U njegovim očima

je gorela is ta sve tlost kao i u K orn -

Viila i Sima Blua. Svi su oni bili p rip ad n ie i jeđnog d iv ljeg vrernena.

— P rev alili sm o d alek pu t, gospo-dine Lače — reče đesperados. — Sa-mo radi toga da vas poset imo.

— l ’rihvat.a m to kao nek i kom pli-ment — reče Lač pri jalel jski . — Mojakuća vam stoj i na raspolaganju.

— Nism o došli sam o rad i vašeggostopr i rnstva. Teral i smo jedno krdodo Crvene reke. Putem smo nabasal ina drugo, koje je nosi lo vaš znak. N is am hteo da m i se p rip iše ta k rađ a .

— To m i je sasv im novo. Kiče, štat i znaš o tome? — obrat i se Lać uzru-

ja n s ta ro m čoveku.

— M eni je to tak o d e novo, gazda.

Ako je to ist ina, onda smo ostal i i bez našeg po sledn jeg krda.

-— Mojoj reči m ož ete ve ro va ti, gospodine Lače — đobaci Bili K id . —Jedan isel jenik nam je rekao da seradi o vašoj stoei. Više ne znamo.Mi smo odmah pojahal i . Ako nas pr i -mate , ostaćemo nekol iko dana.

— D obro s te đošli i h v a la n a upo-zoren ju. Po sle jela oček ujem vas ‘Bodrea. Možda mi možete nešto višereei o do. ' jađajima u spoljnjem svetu.

Lač pođe u kueu i promrmlja us e b i :



— M reža se steže . . . M oje posle đ-nje ki'do . . . Lajton stoji iza toga. To

je m oja p ro p ast . . .U dnevnoj sobi sedele su devojke

zajedno. On će svojoj kćerci do krajasve zataj i t i . Ali nešto ipak mora sa-znati .

—■ D evojk e, im am o je dn og gosta . . .ćuvenog Bil i ja Kida!

Devojke odu.ševljeno ciknuše. Este-la ga upi tno pogleda.

— M ožemo li ga pozvati n a svcča-nost . tata?

— S igurno . On je slu čajn o u pro-lasku.

Kstela ga zabrinuto pogleđa. Lačovosrce je bolno tuklo, kada je napust io

p ro sto r iju . Z ar je ne.što naču la? Z ar je sav n jegov tru d bio u za lu đ a n ? Z armora ova nedužna devojka bi t i bače-na u nesreću? On otvori prozor i pogle da napolje.

— S enke prošlosti! — p ro šap ta on. — Oh bože, pu sti n ek a gorim u veči-tom p ak lu . . . ali spa si Es telu! Da je

b a r S in tija onog crnog d an a b ila ta -kode ubi jena!

Usk oro posle toga po javi se Kičkod njega. Lač mu natoči raki ju i po-kaza na stol icu.

— Jesu li k au b o ji p o tv rd ili B ili jevoobavoštenje? — upi ta on konačno.

—■ N is am ih vid eo već dva dana.

V erov atno su ih ub i li ili pro terai iodavde. Bili ne lnže. lzgubio si četrde-set i pet hi l jada dolara. Ti si upropa.šćen.

— F in an s ijsk i . . . da. Ali to n iš tane znači, Kiče.

— Coveče, pa ti n em aš viš e n ova-ca, već samo dugove. Lajton ima sve

tvoje obveznice u svoj im rukama.Uzeće ti i taj ranč.

— Sam o p reko m og leša.

— L ajto n je če kao šesnaest godinada vidi tvoj leš. Ali će najpre bacitjtvoje i ine u blato. Znam da namerava

da kaže tvojoj kćerci sve o našoj prošlosti.

— K om e je to rekao? — M eni, k ad a sam ga video p re ne-

ki dan. Hteo je da me nagovor i da p ređ em na n jego vu stran u .

— Kiče. im a li te L ajton zbog ne-

čega u svoj im rukama? — S lagao sam ti p re neko liko go-

dina. Nikada više ne bih uradio takošta.

— Kiče, p r ija te lju , kako se tozbilo?

— Ti ćeš to đoznati posle m ojesmrti . I nećeš morati dugo čekati .

—■ T rebao si mi to već odavno reći.Ti si mi uvek bio veran. Lajton te

je , dakle, h teo odvući u svoj logor?

— Da, ja ne znam šta on sm era ,gazda. Ali on to već dugo sprema.Sađa sedimo u klopci . Ne znam štada radimo.

— Tma je d a n izla z —. reče Lač iduboko udahnu .

— S igurno . Ali ko ji? Ti i ja p ro tivsvih? Bojim se da ćeš ubi t i Laj tona.Al i on nikada ne ide sam. Ako namse što desi, biće Esti izručena tim vu-cirvia. Brjus Kenedi je Lajtonov te-lesni čuvai ' , zloćinac najgore vrste. Daimaš đosta novaca, mogao bi ga pr i -dobiti za sebe. Džokobs i Manlej surevolvera.ši . Oni su u povlačenju kolta

daleko bolji od nas. I oni imaju svojc p ris ta lice .

— Loši iz gle đi, Kiče. Da li te jes t r ah?

— Ne, m islim da će nas sp asti nekočudo. Ja to osećam, iako to ne moguda pro tumačim.

—• N eko ču do? J a v idim sam o svoj

kraj i katastrot 'u za moju devojčicu. — M ogao bi je sk lon iti odavde. Ali

ne, on bi vas sledio. Voleo bih da jeKornval još u život.u i ovde . . . U po-s lednje vreme moram mnogo na n je-ga da misl im. On je imao mozga. Ni-

65



šta ga nije mo£?lo izbaciti iz njegovogmira .

— Da, L ester je i to predvideo . V r-lo ćesto me je molio za dozvolu daubije Laj tona. Kiče. ovo mi je kazna.Ja sam izvršio zločine i sada se kroj imoja sudbina . Vid im samo jednu mo-g u ćn o st . . . da s tupim pred Laj tona.

— To bi značilo o dbaciti svoj živ ot.

-— M ožda ga m og u ub iti — rečeLač izobličenog lica, jer sam sebi nijeverovao.

Sledećeg dana, kada su počeli dast ižu prvi gost i , bio je opet onaj star ivel iki rančer i domaćin.

Mnogi gost i su preval i l i dug put sa-mo da bi pr isustvovali svečanost i učast Lačove kćerke. U samo podne po-

ja v i se na Lačovo izn en ad en je i Sa-ronto, najdivl j i j i indi janski poglavicaiz plemena Komanča. sa svim svoj imra tn ic im a i u svem Svome sja ju . H aukAj, sada poglavica Kiova, došao je samnogo ra tn ika koje j e Lač vr lo dobro

poznavao . Iseljen ic i i v o jsk a iz Foi'tUniona poslal i su svoje izaslanike.Po sle po dne je oko l ina ran ča izgledalakao vel iki logor .

Lačovi s tar i par tner i su bi l i pr i sut -ni u punom broju, osim crnca Džon-sona. Vebsovi su bili prvi gosti koji sust igl i iz grada. Laj ton je dojahao

okružen svoj im crnim jahačima. Iz-gledao je dobro, samo ga je l ice izna-kaženo od rane č in i lo t akvim da gamko n i j e mogao duže da g ieda .

Bil i Kid i Bodre su se udesi l i takoda niko ni je mogao reći da se radi odivl j im desperadosima. Bi la je to za-ista vr lo čudna svečanost . Komančisu izbegavali Kiove. desperadosi su se

držali za sebe, isto kao i rančeri.Lač je govorio sa svakim, izabrao

nekol ic inu koj i su mogl i da pr iđu uz porod ičn i sto . dok su n ap o lju za istimstolorn jel i nepri jatel jski Komanči zajed n o sa pošten im ran čerim a .

Tog t r enutka , upravo kada se sunce počelo sp u šta ti, p 'o javila se Este la .Imala je belu hal j inu i raspoloženogledala u svog oca. Ali tada joj je po-gled skrenuo kao da t raži nekog. Kas-ni je, u dnevnoj prostor i j i , učini la jeisto. Ko ga je t raži la, de vo jka? Lač jeosetio kako mu se srce steže. SliinBiu! Svi osim njega su bi l i tu!

Lač je zamolio goste da zauzmumesta , a zat im reče:

— Susedi, p r ija te lj i , n ep rija te lji, poglaviee, đ esp erado si i s tran c i, po-zdravl j am vas na svečanos t i mojekćerke. Napuni la je šesnagst godina.Ona pr ipada Zapadu. Jed i t e , p i j t e , b u d ite veseli . . .

— Oče — p ro šap ta E ste la b lis tav ihočiju. — Strahovala sam da ćeš reći» jer su t ra umi remo«!

Kada j e ve l ika pros tor i j a i spraž-njena da bi posluži la za ples, stupio jeu kuću Slim Blu. Nije samo Estel inocrvenilo u l icu zabolelo Lača. Ovaj

kauboj j e probudio proš los t u n jemu.Bi lo mu je kao da j e Kornval us taoiz groba.

Sl im Blu j e b io nehajan , okre tana l i uzdržan i h ladan kada j e pozdra-vio Estelu, koja ga je predstavl ja lasvoj im pr i ja te l j ima. Lačovo srce jedivl je tuklo. Ista svet lost gorela je uEstel inim očima kao i u Sint i j inim

kada j e g leda la n jega .Lač se ni je dugo odlučivao. Prošao je k roz p ro sto riju .

— Blu, za b ran io sam ti do lazak —reče on glasno. — Ili ćeš nestati, iliću te dati izbaciti .

— Oče! — v ik n u Estela.Blu se sav izmenio. U njegovim oči-

ma b l e snu smr t onosna opomena .

— S lu ša jte , Lače. T ako m e ne m o-žete vređat i!

— N apolje!

— Svi su dobrodošli osim m ene! — pov ika Blu . — B a n d iti, k o n jo k rad i-ce . . . sam o ja ne!

G(i









Polagano su mu se misl i ponovosredi ie ;

— S im onse, pobrin i se za m ojukćer! — reče Lač najednom. — Hteo b ih da Esteli p ren eseš jed n u vest. O na p ra ti svo je p r ija te lj ic e do brda. Po- b rinu će š se da ona pođe sa k a ra v a -

nom do For t Uniona .Simons je već bio nestao kada su se

p o jav ila tr i jah ača . Bili su to M isu n ,S et Kol i Džeri. B lejn. S tari K ič jedakle imao pravo.

— H alo . Lače — p ro m rm lja M isurizaustavivši konja. — Možda đolazimokasno, ali smo ipuk do.šli.

— H vala , M is uri. Ali ko vas ša lje? — O naj m lad i Blu . G azđa, da-sm o

znal i da onaj crnac Džonson kradetvoju s toku, mnogo štošta bi lo bi dru-gačije. Laj ton i Kenedi su planiral i tekrađe, a Džonson ih je izvršavao. Blunam je to dokazao .

— M isuri, ako že lite da se bo rite sam nom , moglo bi to značit i i v ašu

smrt . Ja ne bih hteo da dovedem uopasnost živote tvoj-i tvo.jih l judi. Ra-dujem se što ste došl i , al i sada idi tekući i brinite se za svoje porodice.

— K ako želiš, Lače. J a se rad u jemovom obračunu. Ovde je suviše mirnoza mene. Odakle poznaješ tog Sl imaBlua? Gazda, ako on ni.je . . .

Lač odmahnu rukom. Ni je hteo da

p okaže tim lju d im a ko liko je duboko po tresen . P ožurio je u kuću i napisaonekol iks redaka za Estelu, koj ima je p rid o d ao sav novac koji je još pose-doyao.

Zveckajući ost rugama požur io sezatim do svog kon.ja.

XVII

Slim Blu je preskočio sa svojim ko-n jem dve t a rabe a t ada o tpus t i uzdtUskoro su st igl i do Spajder potoka.Tek tamo je zaustavio svog kunju, dazadovolino osmutri svoje di_io.

7U

— O dm ah sam pom islio da će miseno pri tome mnogo pomoći — pro-mrmlja on, pa zavi cigaretu. Iz gradase visoko uzdizao plamen uz guste ob-lake dima. Pola sata kasni je je Laj -tonova kuća bi la samo pusto zgar iš te .

Blu je očekivao da li će naići neka po tera , ali n iko g a n ije opazio . Bilo bi v rem c da n es tan e , dok neko nenaide na n. jegov trag.

— Covek kcSne sam dodelio m e tak bio je K enedi. M ora da m e je p repo -znao. Srećan sam što se to prokletočekanje konačno završi lo .

Blu je odigrao svoju ulogu. Sada je

pokazao ^vim a da je Lačov savezniki Laj tonov nepr i ja te l j .Tajna koju je Laj ton tol iko čuvao

bio je je d an no v ča n ik sa d o k u m en ti-ma. venčanim l istom, sl ikama i dra-gul jama, š to je sve bi lo vlasniš tvoEstei ine majke. Blu je samo let imično

pogledao u n u tra , ali veza iz m eđu S in -t i je Bauden i St iva Lača i nj ihovog

deteta, Estele bi la je neosporno do-kazana,Blu ni . je znao šta je Laj ton namera-

vao sa t im dokument ima. S igurno b imu prosluži l i da uništ i Lača, da muoduzine ranč i da Estel i o tkr i je ta jnunjenog oca, ta jn u n jegove k rvave pro-šlosti.

—■ No, tu sam La.j to nu podvalio .

Papi ra više nema. kuća mu je izgo-rela. Ali šta sada?

Morao je brzo radi t i . Jer Laj tonneće gubi t i vreme. On ima nemilo-s rdne i beskrupulozne par tnere u Br - ju su K en ed iju , S m ajlin g u D žekobsui M anli 'ju . . . od ovil i je K ened i bioi/ .dajica, jer je čekao na to da Lajto-nu s jur i kuršum u leđa. kako bi na-

sledio njegovo bogatstvo. Ali. svi bise ipak složi l i u tome da zajedno sledet rag Sl ima Blua.

Lač je zaista bio u škripcu. pomisliDlu na svom osmatručkom mestu. Svesamo. zbog togu du bi spa sao sreću



svog deteta. No, on ne zna šta ja na-mcravam i saznaće to s igurno tekkada sve bude završeno. Ja držim sveasove u ruci . Jedan od nj ih je KiovaHauk Aj. Misl im da i nisam tol ikoglup.

l’rvi jahač kojega je Blu ugleđao

bio je S im ons. On je jah ao ,u p rav cu b rda. V erovatno ga je Lač posla o zaEstelom, da je upozori , kako se ne bivrat i la na ranč.

Video je zat im šest jahača, koj i su ja h a li u p rav cu Laeovog ranča. Je d anod nj ih je morao bi t i Kol . To je mo-ralo nešto značit i . Kratko vreme posletoga su se vraćal i . Istoga t rena pri- b ližavao m u se je d an jahač. Bio je toHauk Aj, Kiova.

Blu s tupi napred, kako bi ga ovaj bo lje prepoznao . K io va je im ao v ažn aobaveštenja. Laj ton je ubio Kiča i ot-:poslao Džekobsa i Menli ja da nekako p u tem u h v a te Estelu . O bojica ja šuodmah iza karavana .

— Ti si d o b ar In d ijan ac , H au k Aj — reče Blu . — P o jaši na trag . P o sm at-raj Laj tona.

Sl im je slut io da će Laj tonovi l judinapast i Estolu pr i l ikom njenog po-vra tka . Mamuznuo j e svog konja idržao se što je više mogao u zaklonu

p ri če m u se s ta ln o osvrtao . Je d v a je p re ja h a o m ilju k a d a je ugledao jed -nog osedlanog k on ja bez gazde, pr ive-zanog uz jedno drvo.

Skočio je sa konja i pr išunjao se bliže. To je m o rao b iti S im onsov konj.Verovatno su ga skinuli iz sedla, al injegov se leš ni je nigđe mogao videt i .Kra tko vreme za t im ugleđao j e jošdva konja. Džekobs i Menli su moral i

b iti negde u bliz in i. M esto je bilo

upravo idealno za prepad.Blu se ni jc dugo odlučivao. Korak

po k o rak se p rib ližav ao padin i. Po-gled mu je kružio dal j inom. Srce mu

je skoro sta lo . C ak i na to j u đ a ljen o -st i prepoznao je Estelu i kauboje , ko-

ji su se o c rta v a li sp ram svetlo g neba.Bili su oko dve niil je daleko ud njega.Još mnogo pre nj ihovog dolaska moćiće da završi svoj neugodan za_datak.

N am irisao je u v azduh u dini ciga-rete pre nego što je začuo glasove.Kao zmija se pr ibl ižavao pećini .

— S m ajling , kažem ti d a sam neštočuo — reče Menli.

Tik i spod 'Blua začuše se nagl i ko-raci.

— V everica, budalo. T am o p rekoveć dolaze. Pogledaj malo iza pecine.

Džekobs t iho zazvižda. — S m ajlin g , osećam d a nam L aj-

ton prepušta sav prl javi posao. Ali za

ovaj ima dobro da plat i . — P a to on u v ek i rad i. — A li n e d o sta ! S lušaj. U m esto da

devo j ku odvedemo u kan j on , sakn-ćemo je negde drugde. Tada ćemo t ra-ži t i od Lajtona još deset hi l jada. Onće ih već platiti.

— S ta ? O n će nas ub iti! — Ne, dok in iam o devo jku . Z ar ne

možeš da zamisliš zbog čega želi damu se dovedc u samotni kanjon?

—■ M enli, ti si n isko pao. J a n e b ihmogao b i t i t ako podmukao p r emaLaj tonu. Ko zna š ta nas očekuje dokonaj kauboj radi za Lača.

Slim je došao do ivice i pogledaodole . Oba muškarca su s ta ja la baš

ispod njega.G urnu o je svoj kol t preko ivice i re-kao podrugl j ivo :

— Halo , ljud i!Oba zločinea se ukočiše. Bes im je

izobličio razbojnička iica.

— K oji od vas dvojic e želi da go-vor i . . . t i , Men l i ?

— Da . . . ja — reče M enli i jed v a

p ro g u ta p ljuvačk u . — S ta je n am erav ao L ajton , pošto

bi m u odveli d ev o jk u u S p a jd e r Vebk a n j o n ?

— R ekao je da želi da uvuče Lačau klopku. Tada će obećati da će da-

71



vojku pust i t i ako mu Lač prepiše či-tav ranč. Ali ja znam da će L ajton .

Tog t ' renutka Džekobs je pokušaoda izvuče kolt . Ali pre nego što je mo-gao da odapne, zapuca Bluov kolt .Drugi hi tac je obor io Menl i ja . Kadase Sl im oprezno nagnuo napred, vi -

deo je da mu više ne pret i nikakvaopasnost od ta dva bandi ta .

Jahači su bi l i još oko mil ju daleko.Pošto je odvezao oba konja , Simon-sovog takođe, otrčao je natrag, gđega je strp l j ivo čekao njegov kon j .Hteo je da sačeka Eslelu malo dai je.Lačovi kauboji imali su oštre oči ion ni je hteo da otkr i ju t ragove borbe.

Poterao je ošt ro svog konja .Tek sađa je oset io neko olakšanje.

Ci tava s tvar je bi la čvrsto u njegovimrukama. Tik pred Estelom je zausta-vio svog konja i mirno zapal io ciga-retu.

— K o rn i! — v ik n u Este la . — D obro ju tro , gospođic e! — od-

govori on i skide šešir . — Već je popodne. Z ar si m i do ja-

hao u susret? Je l i sve u redu? Kako je m oj otac.

— Esti , tvoj o tac je bio dobro, k ad asam ga video p re dva sata . Nem aš raz-loga za br igu. Ali za sada ne smešnazađ.

— K orni! — Ne u z ru ja v a j se. Ti si d evo jka

Zapađa. Moraš početi gledat i stvar--nosti u oči.

— P odneću sve. ako mi kažeš. O d-mah sam znala da nešto ni je u redu,Slime.

— S lušaj. Esti. n ije mnogo. L ajton je odlučio da u p rav o sada o te ra tvogoca sa njegovog ranča.

— L ajton ? K ak v a podlo st. — T ako je. Ali L ajton im a m noge

obvezniee tvoga oca, koje je nakupo-vao tokorn vremena i želi da ga prlsili pomoću njih. Bojim se da će đocido oštre borbe.

— B orba? S lim e . . . to znači puc-njavu, a ti . . .

— N em am m nogo vrem ena . H teo b ih da se v ra tiš do k a ra v a n a i sa svojim p r ija te lj ica m a o tp u tu je š do F o rtUniona, dok se ovde sve ne završi .

— To neću u čin iti — pov ika ona.

— N e? Da sm o venča ni, da li bime onda pos luša la? n

— Da. A li m i to jo š nis m o. Do ka-ravana se neću vrat i t i . Moje det injs t -vo je prošlo i ukoliko ti to što preuvidiš t im bolje za tebe.

— To mi je p ravo . A ko se udaš zam ene, g'ospođice, m oraćeš rad iti . '

— Ne s tra h u je m od toga . . . ja p ri-mećujem, gospodine Kornvale , da t ine očekuješ da ćeš se oženit i jednom

bogatom naslednicom . — Da, mi ćem o b iti siro m ašn i i ti

ćeš morat i radi t i . — Ti dakle, m isliš da će o tac sve

izgubiti .

— Ne, i ako . . . Lač će to ponovo

p o v ra titi. L ajton id e nedozvoljen im putem ,

— Možeš li to dok aza ti?

— Da.

— Oh. K orni, sve m oje po u zdan jei nade su kod tebe.

■— A ipak neće.š da se p rid ru ž išsvoj im pr i j a t e l j i cama?

— To nem a veze sa pov eren jem . Tiželiš da me poštefliš boli i straha. Pre-ma torne, ne žel im da odjašem.

— D obro . T ada ću te odvesti kodB redli jevih. Oni su m oji pr i jate l j i.Oni će te štititi.

— S lim e, ti želi š da m e sa k rije šdok . . . sve ne prođe?

— Da, tako bi se to m oglo nazv ati — odgovori on sm ejući se.

— Zbog čega? — J a ću se oseća ti slobod n ijim i

ivom oou više biti od pomoći, ako bu-ćern znao da si t i u sigurnosti .

72





— Đ a. Laču se v rlo žurilo. N ijeh teo da neko sazna kuda namerava .Od tog vremena lutao sam okolo, da

bih vas našao. Im am nalog da sa ne-kol iko l juđi odbi jem Laj tonov napad.Bredli će doći sa dva svoja čoveka iMisuri će se pojaviti . Vozari iz Inde-

pen d en sa o tkaza li su n am pomoć. Si-mons se takođe mora uskoro vrat i t i .I vi . . .

— S im ons neće doći, B ensone. On je m rtav .

— M rtav ? N ebesa, Blu! K ako . . .Ko? — viknu Benson zaprepašćen.

— T akođe je d n o od L ajto n o v ih k r-vavih zlodela.

— Blu , S im ons je treb a lo da opo-mene Estclu. Ako je on mrtav, mo-r&ćemo joj odjahati u susret.

Blu odvede Bensona u s t ranu i oba-vesti ga u nckoliko reei da se Estelanalazi u sigurnosti .

— Ne b ih h teo da jo j B redli nešto p riča o tim događajim a. P o ru čite m u

to, dok ja budem t ražio Hauk Aja.Zbog čega je Lač tol iko užurbano od- jah ao ? — u p ita na k ra ju Blu.

— Bio je stra.šno u zru jan . N ije ničudo. Sa karavanom iz Independensadošao je neki st ranac. Njegovo ime jeBauden. Došao je kod Lača, kako bise raspi tao o Sint i j i Bauden, koja je pre m nogo god ina nes ta la za jedno sa

Baudenov'im karav ano m . Po svemuizgleđa da je Sint i ja Bauden nasleđi -la mnogo novaca. Taj advokat žel i da

je p ro n ađ e ili sazna da li je im aladete. Lač je spasao Sintiju i oženio scnjome. Estela je njeno dcte . . . sav tajnovac pripašće Esteli . Upravo sada,kada se Lač nalazi na ivici propasli.Tu se ponovo vidi igra sudbine!

Blu je ćuteći zurio u njega. — No, Lač m ora podneti neke do-

kaze — nastavi Benson. — Mesecimavcć taj FSauden traga okolo. On znada je Sint i . ja napust i la Indenpendensu jedni.m kolima firme Tul. Stari Tu!

jorv živi. On je tačn o opisao kola i re -kao da su kola nosi la vel ikini slovimaispisan u njeg ov u firm u »Tul« l broj 1A. Lač je tvrdio da može to dokazati .Indi janci su baci l i sva kola niz jednuklisuru. Lač je tvrdio da može prona-ci tu k lisu ru . . . ka o jed ini dok az da

je S in tiju spasao od Indij& naea i posleoženio. Advokat bi se sa t ime zado-voljio. Nije čudo što se Lač uputio ta-ko užurbano. Zar nije čudno . . . Ksti-no bogatstvo zavis i od jednog parčetadrveta sa crvnim slovima. Al i Lae jerekao istinu. Bauden mu i veijuje, alina svaki način t reba imat i i neki do-kaz u r ukama .

— H m — reče B lu odsečn a. — Ke-c i t e advokatu da ima p i sanih doku-menata o Estel inom poreklu. Dragu-l j i , sl ika, venčanica. Ne mogu vamsada sve objasni t i . Moram presrcst iL aj ton a, pre nego š to nađe Lačovtrag.

— Blu! Bilo bi s tra šn o , ako ga sle điu kanjon — uzviknu Benson zapre- pašćeno.

— Da, bio bi to k ra j za tog čo veka.On mora da nosi vr lo težak teret nasvojim plećima.

— Evo, dolaze B red ii i M is uri. Ališta ćemo mi ui’aditi bez vas, Blu?

— P o k u ša jte da zad rž ite L ajto no vu b an d u . . . uko liko dođe. R anč neće ra -

zor i t i . Laj ton bi -hteo da ga preuzmeneoštećen. —■ Blu , vi m u se n e m ožete sam i

suprots tavi t i . — J a sam oprezan . D rž ite o tvo rene

oči, Bensone. Pucajte pre nego što p o stav ite p itan ja .

Blu se okrete i požur i . Mamuznuo je svog k on ja i požu rio u p rav cu po-

toka.Hauk Aj se pojavi u dal j ini u nje-govom pravcu.

— Uf! — p ro m u m la In d ijan ac , kojeg n iš ta n ije m oglo izbac iti iz n jego-vog mira . — Lač jašio pravac Spaj -

74



dor kanjon. Laj ton video njega i sle-dio.

Blu t iho opsova. — H au k A j, ko liko je Ijud i sa L aj-

tonom.Indi j anac podiže dva pr s ta . — Ko? — K ened i jed an . C ovek sa k o n j-

skim l icem drugi . — D ak le , K ened i i B ris! — p ro g u n -

đa Blu brzo razmišl jajući . Laj ton, koji je do sad a u v ek bio razu m an , s tav -l jao je sada glavu u omču. — HaukAj , -koliko dugo t reb a do k an jona ?

— L ajto n ići duži p u t, m i kraći . — Lač jaše do S p a jd e r V eb K an jo -

na da b i našao kola koja su pre mno-go godina bačena preko kl i sure . Mo-žeš l i naći ta kola?

— N e ići k ro z potok . J a se p e n ja tii naći put za dole.

— S p rem i h ra n u , H auk A j. Mi će-mo se ovde naći , čim padne sumrak.Tada polazimo.

—

U f !Rastal i su se. Blu pojaha u dol inu.Estela će dobi t i svoj imetak ma šta sezbilo sa n jen im ocem. Sram ota k oja j e p re tila n jen o m im enu , m irov aće ut a j nome sk r ov i š t u Spa j de r Veb ka -njona, u kojem je i ona rođena.

Laj tonova šansa j e b i l a da os tanekod svojih l judi , al i neizrecivi bes i

mržnja pro t iv svog nepr i j a t e l j a i že-l ja da mu ugrabi kćer , zapečat i l i sumu sudbinu. Laj tonove kost i će se be-l it i u usam ljeno j divl j ini skro vištazločinaca. Ali Lač je činib istu greškukao i njegov nepr i ja te l j . Kenedi i n je-gov drug imaju za jednički t a jn i p lan .Ako Laču i uspe da pobegne Laj tonu,n j ima s igurno neće .

Blu je odjahao do Bedl i jeva ranča,gde je našao Estelu, koja ga je već ne-st rpl j ivo čekala . Odgovor io je na nje-no mahanje . Srce mu je žes toko ku-calo. Njena kosa se z la tno presi javalau po sled n jim su n čan im zracim a. Bez

obzira ko on bio, ona će se udati zanjega. Brzim koracima žur i la mu jeu susret .

— D obro veče , gospođo K o rn v a l —reče on i dohvati njene ruke.

— To još n isam , K orni — p ro šap taona sramežl j ivo.

— S ta m isliš hoćeš li to uo pšte b i-ti?

— A ko ne, b iće to v rlo gorko za iz-vesnog mlađog čoveka.

— Esti , ja sam u p rav o to liko g la -dan kao i moj konj .

Bređli jeva žcna i kćer izađoše izkuće, kako bi ga pozdravile.

Kra tko vreme za t im uvideo j e kako je to ugodno b iti posluživan od Este-le Lač. Doncla mu je hranu na ve-randu. Jeo je dok se polagano spuštaos u m r a k .

— Jesi li v ideo oca? — u p ita onazabr inuto .

— Ne. ali govorio sam sa Benso-nom.

— K orn i, ti donosiš rđ av e vesti . — M ogle bi b iti i lo šije. Ali n a jp re b ih h teo d a te p itam n ešto v rlo važno.

— S ta? — Z ar za is ta im aš n a m eru da se

udaš za ski tnicu? — K orni! — O dgovori m i!

— Da. J a sam voljna , jed in o ako

t i . . . — Z ar bi m og la b iti srećn a na jed -

nom tako malom ranču? Da rad i š ukući , dok se ja bavim stočarstvom?

— K o rn i, sa tobom ću b iti svugdesrećna. A posla pionirske domaćice sene boj im.

— Neće b iti jcdn ostavn o . T i-s i n a-

učena na luksuz i bogatstvo. Mogla bise udat i za bogalaša i živet i na nekoj p lan taž i n a ju g u i . . .

— J a želim da ostanem na Z apad ui da zadržim svoju ski lnicu — preki -de ga ona smejući se.

73



Slirrj saže glavu i poćuta neko vre-me.

— Idem po svog konja . O tp ra ti m edo onog vel ikog stabla.

N ešto k asn ije reče Estela: — K orni, ja vid im iz tvog ponaša-

n ja d a je 'o tac izgubio sav svoj im etak. — Ne, ja sam to sam o p re tp o s tav -

ljao. — T ad a je ra n č još naš? — Da . . . a ti si vrlo . vrlo bogata.Ona ga uhvat i za r amena .

— Ti tako čudno govoriš o tk ak o sidošao. Verujem da nisi previše pio?

— Ne, n isam n ik a d a bio tre z n iji —

nasmeja se on . — B ogata? Ti si izgubio razu m !

— K oliko se te b e tiče, jesam ! Aliovo sa bogatstvom jq istina. Estela, t isi nasledila milion dolara iz poseriaBauden i to na Isloku.

— N asle . . . di . . . la . . . B au den ?To je bi lo ime moje majke. Korni , š tase dogodilo?

— Je d a n a d v o k a t je došao za Ist.o-ka. Zove se Bauden. U srodstvu je satvojom majkom. Sleđio je t rag, koj iga je- doveo u L ačfild. Ti z naš da jetvoj o tac spasao tvoju majku od In-di janaca. Kasnije se njome oženio. Tu

je ispričao i ad v o k a tu . Ali ovaj želidokaze. Tvoj otac je rekao da bi mo-

gao da pronade kola u koj ima j e pu-tovala tvoja majka. Indi janci su takola zapad no odav de s l roval i li n izneku kl isuru. Tvoj otac žel i da pro-nađe komad drve ta na kojemu je b i loime i broj t ih kola. Zbog toga je odja h ao sa P edrom .

—- Ali, K orni, k ako će on posle to -l iko godina pronaći ta kola? Ako je

to jedini dokaz . . . Strašno bi bilo dase njegov pokušaj iz ja lovi ! Si romahmoj s tar i otac! Stalno je lebdela nekatajna nad nj im. Ali on je vel iki čovekZapada i bio je najbolj i otac. Njegaradi , nadam se da će pronaći taj do-

kaz. Meni neko raz očaran je ne bi uop-šte naškodilo, Korni .

— T vom e ocu je nužno da p ro n ađ eta kola kako bi dokazao da si t i kćer-ka Sint i je Bauden i naslednica s i lnogimetka.

— K orn i! — za’m uca ona, g rče v itodržeći njegove ruke.

— Da sam b a r vid eo Lača, p re ne-go š to sam odjahao! — nastavi Korninaglo. — Novčanik koji sam t i pro-dao, Est i , sadrži sve dokaze o tvom poreklu .

— K ako? — p ro ša p ta ona. — Sve što je u tom n ov čan ik u p ri-

p ad a tvo jo j m ajci. Lač o tom e n ijeimao pojma. Tvoja majka j e umr la ,a Lač se vrat io tek posle pet godina.Ja sam nabasao na smica l i ce Laj tona ,koji je želeo da uništi tvog oca. Ne-del jama sam ležao u zasedi ne bih l inešto đoznao. Sansa mi se pruži la i s tevečer i kada s i proslavl ja la rođendan.Ukrao sam taj novčanik i zapal io

Laj tonov salun. — Ti m ožeš d o k aza ti da sam jaEstela Bauden-Lač?

— N aravno . K a d a ponovo đođeškući , poglcdaj u novčanik. Slušaj ,Esti, im an i jo.š ne što da ti yka že m , aonda moram odjaha t i . S led iću tvogoca sa jednim Indijancem. Bojirn seda mu je Laj t .on na t ragu. Zel im da

sprečim nj ihov susrel . Ti ćeš ostat iovde dok ja ne dodem. To će bi t iza neka tr i dana. Nemaj br ige, Est i .Sreća je na načoj strani .

Posle toga je uzjahao i nestao utami.

Sva n jegova nas to jan ja su b i l ausmerena na to da spase Lača odLaj tona.

*

Hauk Aj ga je već očekivao. Imao je uza se i to v a rn o g ko n ja , ko ji jenosio hranu.

76



— U f! Koji pti t. P lavokosi? — bio je n jegov pozdrav.

— Koji p u t je najb o lji, K iova? — Z aobilazak . Tam o L ajto n a ne vi-

det i . Ja njega gledao.Hauk Aj učini pokret koj i je ozna-

čio krug prema zapadu.•— N ap red , H au k Aj. Blu će ti dati

konja , srebra , ruma.

— D obro — p ro m u m la K iova i po-te ra konja .

Blu ga je sledio. Njegove oči su senapreza le da probi ju t amu. Zapađnood Lačovog ranča skrenuo je Hauk Ajna jeđnu visoravan punu breza. Iz

zvezda je Blu video da se Indi janacdrži vazdušne l ini je, samo što izbe-gava drveće i grmfje. Prolazi l i su sat i .Vuci su zavi jal i i kojot i odgovaral iiz samotnih visina. Kasno u noći poja-vio se i mesec, koj i je pretvorio svu p riro d u u sve tleću s ivu boju.

Blu ni je osećao umor . Poznavao jetakve noći . Nije bio nestrpl j iv. Nešto

od Kiovinog m ira prešlo je i na njega.

X IX

D an se pr ibližavao. U slabom svet lu p raS kozorja ug ledao je B lu k an jo n , počijoj je ivici jahao sa Kiovom.

H auk j e sk r enuo desno . Na jednommestu, koje je delovalo kao vodopad.al i bez vode, rekao je:

— O vde su ko la b ačen a u d u b in u .

Bluov pogled se sm rknu. Sh vat io j ešta sve sadrže Kiovine reči . Ovde jedak le Lač, u zajednici sa Satanom ,un i š tavao u kr ad en a ko la . Na t v rdom egrani tu niš ta se ni je moglo viđet i .Kanjon j e zevao kao pakao bez dna .

Izgledalo je kao da uopšte ne postoj i I mesto gde bi se bez opasnost i moglootpuzat i do ivice da bi se pogledalou dubinu .

Indi janac pojaha dal je . Blu ga jesledio. Na dušu mu je pala senka.

Sunce se bilo điglo. Nigde se nijevideo put , al i se Inđi janac savršenosnalazio. Konačno je izabrap terenkoji je bio toliko klizav da je Bluradi je s jahao sa konja . Napredoval isu polako. Priroda je bi la veomađivlja.

Prolazili su sati . Blu postade ne-tniran. K oliko još? P od ne je bi lo došlot prošlo. Uskoro će Lajton stići Lača.Kada je Blu vcć bio postao sasvim ne-miran, odveo ga je Hauk Aj u jedan procep koji je bio to liko uzak da sukonji jedva prolazi l i . Pred nj ime sezat im rasprost r la sočna dol ina, okru-

žena samim kl i surama. Jedan potok je po lagano tek ao kroz n ju . D ale kodole pad ao -je m ali vodop ad prek o n e-ke kl isure.

— S p a jd e r Vcb k an jo n — rečeHauk Aj tmurno.

Dao je znak Bluu da ostane kod ko-nja , pa nestade među drvećem. Blusk ide še šir i n ap i se sveže vode. Negde

tamo dole nalazi se Lač i Laj ton mu je n a trag u . C as ojp ra čuna je došao.Blu je pregledao svoje kol tove. Višetog t renutka ni je mogao učini t i .

Kiova se pojavi kao neka senkaobavijena kožom, koja je kl iznula tzgrml ja . Kretnje su mu bi le gipke, al ice nepomična bronzana maska.

Hauk Aj nacr ta u pesku kar tu .

— D obro? — reče K iova i u očim amu blesnu sjaj intel igenci je. — Janaš ao kola. Lač tamo . La jton ga .zaro- bio, zavezao za drvo.

— N ebesa! Lač vezan?

Inđi j anac potvrd i g lavom.

— D obro tak o ! — reče on i Blushvat i da Indi janac s ledi dobro smiš-

ljen plan. — Ti doći sa mnom. Kaozmija. Ja približit i se. Lajton vrlouzrujan. Ti posmatrat i Kenedi ja iostale Zli ljudi!

— K ako daleko? — up ita Blu iuhvati se za kol t .

77



Kiova. se okrete i pokaza u pravcugde su kola bi la survana u dubinu.

— K oliko blizu ćem o prići? — S asvim blizu. — K iova p o k re ti-

ma naznači da je grmlje gusto i dase može privući sasvim blizu.

— U rcdu , K io va. Idi pola gano.Pucaj tek kada ja kažcm.

— L ajton po la gan . On razgovara. — To će m u b iti p osledn je . . . tako

mi boga.Blu je sledio Kiovu. Trava je pot-

pu n o p rig u šiv a la n jihov o k re ta n je .Celvr t mi l je je Kiova snažno grabionapred, a tada je postao opreznij i .

Osmatrao je i osluškivao. Blu ni je čuo p iš ta d rug o do šum vodopada i c v rk u t p tica . K onačn o se K iova baci n a zem -lju i zapoće puzati . Bili su sasvim blizu. Cuvši gad an sm eh . . . p ripadao je L a jto n u . . . Blu sc str csao . N ije tre - balo o p o m in ja ti K io vu n a oprcznost.Crvenokožac jc bio nečujan kao zmi-

ja . Je d v a sc i sla m čic a pov ija la pod

n. j in ie . Bio je gospodar si tuaci je.Bluova sva pažnja je bi la usredsre-đena na pokrete Indi jančevih nogu,koje su bi le obuvene u raskošno izve-zene mokasine. Postajal i su sve pola-gani j i , dok se Hauk Aj najzad jedva jo š m icao. Culi su se gla sovi. K iova se prov lačio ispod duboko pov ijen ihgrana .

Blu, koj i je sada bio sasvim prise- b a n i m iran , zaobila zio je sv ak u g ra n -čicu, da ne prouzrokuje neki šum.Cekao je na t renutak da ugleda zlo-čince pred sobom, jer je tek ondamogao stupi t i u akci ju.

Postalo je malo svetli je. Blu pogle-da i otkr i da sc I lauk Aj provukao izgrm lja napoljc. Glasovi pod nj im a

pokazivali su gde su se zlo činci zad r-žali . Dim se dizao sa jedne vatre.Ispod sffne u obl iku pećine nalazi lase gomila kamenja, ko. je je verovat-no neko nevreme baci lo odozgo u du- b inu .

Pažl j ivi j i pogled skamenio je Blua.To ni je bi lo kamenje, već ostaci raz-nih kola. Uspravio se dršćući na lak-tove. Zurio je preda se. Zar je toscena iz nekog strašnog sna? Točkovi ,točkovi, to čko v i! Z arđ ali paoci, slom -ljene osovine, sedišta, krevet i , cira-

de, daske, na kojima je već bila iz- bledela bo.ja . . . sve delo vi s to tin a kkola, ko.ji sii’sada bili same ruine.

Izgledal’o je kao da glasn o viču naBlua. Sivi, grozni ostaci kola. Kolikol. judi je ovde našlo smrt? Lica okore-l ih pioni ra , skalpi rane glave žena igola tela đece, kao da su sada svigledal i na Blua. Zar on sam ni je su-s reo nebro jene karavane? Zar n i j esam poznavao hrabre muškarce , mi r -ne žene i nedužnu decu, koj i su puninade putoval i na Zapad? Zgrozio sesav, jer je sada video delo Lača i Sa-tane. Bili su to krvoločni đavoli . Skri-

pao je nem oćn o zubim a. D iv lje g po-glavicu K iova mog lo se razu m et i : beličovek ga je poterao sa njegovih lo-viš ta . Al i Lača ne! Kakav s t rašančovek! To je bi la ta jna Spajder Vebkanjona, senka na Lačovoj prošlost i ,kra . j Baudenovog karavana.

Tog t renutka Blu ni je osećao za La-ča niš ta drugo već samo mržnju. Ni jeiniao više žel ju da ga spase. NekaLajton završi svoje osvetničko delo.

Lač će dobiti ono što je zaslužio. SaBluovim besom pomešala se misao naEstelu. Njegova kao sunce čista Estelasa svo. jom nedužnošću — kćerka jed-nog ubice!

Tog t renutka je oset io lagan do-di r . Hauk Aj ga je upozor io da gasledi . Do uši ju im je dopirao nekizveket , koj i Blu ni je mogao da pre-

pozna n iti da o tk r ije od če ga potiče .Zat im se čuo Lajtonov glas. — S lušaj ta j zvuk , B rju se . . . Z la-

"t6! Zlato! Zlato!

Blu to ni je mogao da shvat i . Zlatoovde u Spa j de r Veb kan j onu? Mor a -

78



lo je biti u vezi sa uniS-tenim karava-nom. Blu se uspravi pored Hauk Ajai pokuša da pogleda kroz granje .

Jedva pedese t koraka da l j e ugledaLajtona, nagog do pojasa, l ica iskr iv-l jen og od tr i jum fa. Pu.štao je iz svo-

jih šak a d u k a te da cu re n a tra g usanduk koj i je lcžao pred nj im. Poredsanduka j c s t a j a l o neko l i ko man j i hdžakova. Oni su predstavl ja l i završe-t ak j edne skoro neverovatne pr iče .Lač, koj i se vrat io ovamo, našao jezlato o kome niko ni je imao pojma.

Blu otrže pogled sa Laj tona. Video je n a tp is koji jc nek ad s ta ja o n a B au-

denovim kol ima. Bio je još u dobromstanju. Slova su se mogla čak i iz da-Ijine p ro čitati. »Tul br. 1 A«. Lač jenašao t raženi dokaz, a pored njega

još i zla to . L a jto n u je uspelo d a ga p ri tom e izn en ad i i zarobi.

Malo dal je Br is je bio zabavl jenoko vatre. Laj ton je bio odložio svojeoružje.

Br jus Kenedi j e sedeo na j ednomkamenu i s ukočenim l i cem posmat -rao Laj tona. Desno od njega s ta jao je Lač p riv ezan za jc d n o drvo . N je go-va glava bi la je pognuta , tako da Blunije mogao da vidi izraz njegova l ica.Kosa mu je izgledala kao da je jošviše osedela nego do tć\da. Lač je pru-

žao s liku p otp un e s lom ljeno st i i očaja .Blu kl imnu Kiovi . Veliki Indi janac je završio svoj zad a tak , sad a ig ra pre-lazi u Bluove ruke. Ljudi na dnu ka-njona nisu obraćal i pažnju na svojuokolinu. Blu se spust io na kolena, sakoltom u ruci . Odlučio je da još malo

p riče ka . O va d ra m a se m o ra la odig -rat i do kraja . Napeto je pr is luškivao.

— On n ije znao da je z la to ovde —reče Laj ton Kenedi ju . — Kada samiznenadio Lača baš je vadio džakoveiz kola. U op šte m e n ije čuo. — L aj-ton pređe rukom preko oznojanog l i -ca. Sećam se t ih Tulovih kola. Imala

su đvostruko dno. Ali ja sam bio pre-više lud za onom devojkom, a da bihse osvrtao na to.

Bris se približi. — K oliko još m isli š o sta ti ovde? — N eko liko dana.

— To n ije d o b ra zam is ao. — To je , Sam e, n a jb o lja zam isaokoju sam imao u životu.

— Mi sm o d rugog m išljen ja . Po-mis li samo na onog prokle tog kaub ojaSl ima Blua, koj i bi nam mogao zaso-liti čorbu.

Kenedi se ume.ša. — S am im a pravo . Ne bi treb a io

da se ovde predugo zadržavamo. — Ali čovečc! M enli i D žekobs ćedovest i dcvojku ovamo!

— To ti m is liš, no ja su m n jam uto — rcče Bris.

Laj ton opsova. Niegov plan napro-sto ni je mogao bi t i pogrešan. Bližiose čas njegove potpune osvete .

Raskusuraj se sa Lačom — reče

Kenedi hladno. — Ti žel iš osvetu, aSam i ja želimo novac. Ovaj izne-nadni nalaz zlata dosta je promenioči tavu s tvar .

— J a ću to podeliti sa vam a — re -če Lajton vcl ikodušno. — Cim st ignuMenli i Džekobs. možete odjahat i udolinu i preuzeti ranč za nas.

— Jo š ću razm isliti o to j s tv a ri —reče Kenedi zamišl jeno.

Lajton se dižc. Najednom se =asvim bio prom cnio .

— Lače, jesi li sad a sp rem an darazgovaraš sa mnom? — viknu on.

Lač diže svojc izmučeno lice i po-gleda svog nepr i ja te l ja umormm oći-ma. Blu je shvatio da je Lač bio bez

svest i i upravo sada ponovo došaok sebi.

— J a im am sve tv o je obveznic e —nastavi Laj ton. — Sve što duguješu Lačfildu duguješ meni. Isto takou Dodž Si t i ju i u Abilenu.

79



— P a on đa? — u p ita Lač h rap a v imglasonri .'— .Ja sada ne m ogu plat it i.

— P rep isaćeš m i svoj posed. — Ne, lopove! — u zvrpo lji se Lač.

— S am si u k rao svu m oju stok u! — To ne m ožeš dokazati, Lače.■— Z na m jed n o g kaub o.ja k oji to

može. — M is liš onog p rok letog B lua. On

je d ru g i K ornval. P riz n a jem d a nas je zaveo u b lu đ n ju . P o tpa lio je moj posed, ran io K en ed ija . . . ali p la tićemi za to.

— M ir! Cuo sam n ek i šum ! ■— uz-viknu Bris i naglo se osvrte oko sebe.

— M ožda s tižu D žekobs i M enli.Oni su već davno moral i bi t i ovde — odgovori La.jton i pogleda užagre-nim očima niz kanjon. Posle kraćegvremena pride svom kon. ju i uze iz b isaga sm otak . N isu nod osta ja li ni p ero ni m asti lo .

— J a sam sve p rip rem io . Lače. Tit reb a samo d a ’potpišeš . Bf juse, odve-

ži mu ruke. Onu dasku tamo možeuzeti kao podlogu. Zbog čega si tolikorizikovao da bi do.šao do tog starognatpisa na kol ima, Lače?

— S ta želiš od m ene, L ajto nc? —upita Lač, umesto da odgovori na pi-tanje .

— Tvoj ce lokupni poscd. A ko ne

p r is ta n eš. odaću te tvo jo j kće ri i svimdoseljenicima. Dokazaću da si bioSatanin parlner i da si sukrivac za

pokolj B nuđenovog k a ra v an a .

— To ne možo.š do kazati — v ik n uLač zaprepušćeno. Znoj mu je l io pčela celim liccm i mahnito se počeootimati iz svojih spona.

— P ogledaj m alo ovc rušcv ine . To

je do vo ljno kao dokaz. Da, Lače, jate imam u svoj im rukama. Ja ću do-kazati tvojoj kćorki da si bio gazdaone divlje Sataninc rulje . . . da si sa-gradio Lačf i ld ukradenim novcem. Jaću joj takode dokazat i da je jedan od-

begli vo jn ičk i pop ven’čao te b e i n je n umajku . . . i da je ona vanbračno dote.

— L ajto n e . . . po tp isaću . . . ali komi garantuje da me nećeš izdaf i? —

p ro ša p ta Lač p rom uklo . — Ti ćeš se zad ovo ljiti m ojom reči,

b ra te S tefen e — iz jav i L ajton . — I ja ću moći vod iti m irn iji život natvom ranču ako i s t ina o tebi ne izađena videlo.

— P o tp isu jem . N a jedan»L ajtonov m ig donese B ris

dasku, dok je Kenedi s ta jao sa nožemu ruci , spreman da prereže Lačuspone.

Lač_ p ro trlja zglobove. N agn uo se b ledog lic a n a d pap irom , d a bi ga paž-l j ivo pročitao. Zat im sc polpisao mir-nom r ukom.

— B rju se , p rivež i ga ponovo —zapovedi Laj ton a zat im st rpa iznu-đeni dokument u svoje b i sage .

— J a sam ponovo ču o onaj p ro k le tišum — promrml ja Br i s . — To ne po-

tiče od nekog k o n j a . . . u ovom ka -n jonu se j av la ju duhovi .

Laj ton požur i nagl im korac ima doLača.

— O dm ah će se ja v iti duh ov i! —viknu on izbczumljeno. — Ti si pla-t io jedan dug. Ali postoje još dva.

— L ajtonovo lice se sa sv im izobliči.Položio je ruku na oži l jak, koj i mu

je tako u n akazio licc. — Za ovo ćeš p la titi svo jim živo-

tom, Stefene Lače — prosikta on. —Ali najpre ćeš plat i t i još jcdan drugidug.

Kao da či ta misl i svoga nepr i ja te-lja, Lač preblcde.

— Ti si m i u k ra o S in tiju B aud en

— z a u tia L ajton . — A sad ćeš v id e tikako ću j a pr i svoj it i tvo ju k ćerku . . ;ovde . . . pre nego što padne noć!

— S veti bože! T ak o nečo večno nemožeš postupit i . Ubij me! Završi stim ! P o m is li n a sv o ju m a j k u . . . s e st-

80



ru . . . ne ob eščašćuj n eđ u žn u de-v o j k u !

— Da teb e i živ oga spa lim , ne biništa bi lo. Ja poznajem tvoju slabost .P re k o Es tele ću se, o sv etiti te b i . . .Džekobs i Menli će je dovesti ovamo!

Lač ni je sumnjao u Laj tonove reči .

On je tog časa prolazio kroz pakaokakav n ikada ran i j e n i j e poznavao.Pred Bluovim očima je vidno ostar io.

N jegova p a tn ja je bila neopisiva , alise ipak još držao na nogama. U tomčasu je najskuplje plaćao za sve što

je u ž ivo tu -sk riv io .Blu to više ni je mogao 6a izdrži .

S ta ja lo ga j e mnogo muke da savladasvoje uzbudenje .

— Slu ša.jte ! Ponovo onaj isti šum ! — v ik n u Bris.

— K onji! — za u rla L ajton . O n po-t rča nekol iko koraka napred , kako b i bo lje m ogao da n adg led a k an jon . S le -dećeg t renutka se Kenedi baci naLača, divl je ga prodrma i podiže musagnutu g lavu .

— P ro b u d i se, Lače — reče on tih o . — L a jto n će o d rža ti svo je obećan je .On ima tvoju kćerku. Meni i Samu

je to isuv iše p rljav o . A ko te oslo bo-dim i ostavim nož, hoćeš l i sa namasklopi t i i s t i sporazum?

Lačovo lice ožive. On bez reči klim-nu g lavom. I s tog t r enutka ga Kenedi

oslobodi. — S agni g lavu , on se v raća — rečeBris t iho.

Lajton se pojavi, uze svoj kolt is tade pred Kenedi ja i Br isa .

— Vi ste lagali . N em a n ikakv ogkonja . Nešto se ovde sprema.

Lač skoči sa nožem u ruci. Lajtonga je čuo i nagio se okrenuo. Zapucao

je istog tre n u tk a , k ad a m u se nož za- bio u te lo . N asta la je b o rb a n a životi smrt . Blu ne bi mogao pucat i da je i hteo.

Laj ton zaur la . Umesto pobede do-čekala ga je smrt . Branio se očajnić-

ki . al i prot iv Lača ni je uspevao. Još jedno m blesnu nož, pogodi L ajto nau telo i baci ga na tle.

Blu iskoči iz g rm lja. Ali'- n iko odmuškaraca ga ni. je video. Svi su gle-dal i u Laj tona, koj i je umirući ležaona zeml.ji. Na Bluov poziv su se oba

zločinca naglo okrenula. Shvati l i suodmah da im n i j e preos ta la n ikakvašansa. Polagano su podigl i ruke.

Blu krupnim korac ima pr iđe umi -rućem Lajtonu. Kiova, kbj i se nečuj-no pojavio uz njega, promrmJia svoje~Uf«!

La.jton pri puno.j svesti pogleda go-re. Gde l i je sada bi la njegova strast ,koja ga je tol iko besomučno goni lanapr ed? On je ležao u senci s m r t i . . .i znao je to.

•— L ajto n e, k aže m v am , D žeko bs iMenli nisu uhvati l i devojku — rečeBlu sa naglasl tom.

Desperados je razumeo, a l i ta j ne-uspeh više ništa ni je značio za njega.

N jegovo u n ak ažen o lice se zateglo,dok je pogledom prelazio od Blua doLača, a onda njegove zelenkaste očidobiše s taklast odsjaj .

XX

O zalask u sun ca sledećeg dan augledao je Lač ponovo svoj ranć.

Blu i Hauk Aj doveli ?u ga iz ka-njona. Benson, Misuri , advokat Bau-den, Bredli i svi oslali knubo)i hriilisu mu u susret. Lač je bio na smrtumoran, ali pri potpuno.j svesli. Od-veli su ga u n.jcgovu sobu.

— Blu , je sam li p ri kra.ju? — u p itaon slabim glasom.

— Ne znam , gazda. A ko i je ste ,

onda to ni je zbog gubitka krvi . Vašarana je vr lo mala .

— N em am bolova, ali se osećamkao da sam već mrtav.

— D ovešću Este lu — odgovori B’tu. — B ensone. vaša žena bi m u m ogla

81



p rev iti ranu . Vi nsta li g leđ a jte đa seizgubite. Sutra ujutru ćete sve do-znati .

— B lu . . . poglcđaj ta m o ! — p ro -šapta Lač i pokaza napolje, gde se udal j ini ukaza vel iki s tub dima.

— Je d n a v elika v a tra , guzda —

reče Sl im mirno. — Ti si zapalio o sta tk e kola? — D a. Već n cd e lja m a n ije p ad ala

kiša. Ništa neće ostat i sem pepela,koji će posle ra/ .neli vetar.

— U nišlen je i posledn ji trag . — Da, i vaš n c p rija le lj je m rta v ,

gazda. Imali ste sreću. — Bog je spasao E s te lu ! Blu , bio

sarn nepravedan prema teb i . — To je prošlo . Ne Rovorimo n ik a -

da više o tome. Takav je život ovde.Dozvaću Estelu. Gledaj le da nađesvog oca neiztnenjenog.

Lač je mirno ležao zureći u tava-nicu.

Bio j e pao sumrak kada j e gospođaBenson bol je smest i la Lača u kre-vetu.

— C ujem k o n je — reče ona n a jed -nom. Tada se čuše lagani koraci uzstepenice. Jedno uzrujano l ice se uka-za na vra t ima.

— E sti . . . d e te m oje . . . kće rimoj a !

— Oče — v ik n u ona i spusti se k ra j

njegovog krcvcta. Zagrl i la ga je i po ložila svoje lice uz njo govo.Blu se pojavio nekoliko minut.a

kasni je. Estela. koja jc držala Lačovuruku. nasmeši la rnu se .

— Slim e, li za isla nisi la gao. Ocu je dobro.

•— Slim ? — u p ita Lač na m ign uv šii glumeći iznenadenje.

— Da. oče — odgovori ona c rv en au licu. — To će t.i on protumačiti čimozdraviš.

— G azda, tu nem a m nogo đa se p r iča — p rim c ti Blu , ali n jegov uobi-čajeni mir ga je bio napust io. — Od

prvo g dana sam lu đo vao %a njom . Sa-mo zbog nje sam došao 1 ostao ovde.

— Ne tre b a n ik ak v o o b ja šn jen je ,Blu. Lačovi t i duguju više nego što

bi ti ikada mo.^li v ra titi. — Ah, uosta lom , ja se ne zovem

Blu.

— Iâko će se o nd a zva ti m oja kći?Ja sam poznavao samo jednog mla-dog čoveka kome bi i s to tako radodao E.stelu kao i tebi, mladiću.

— Ko je to b io? — u p ita E stela sain tcresovanjem.

— Bio mi je kao sin . Više nego jed no m mi je spašao živ ot. B lu m e podscća na n jega. I on je došao izTeksasa. Njegovo ime je bi lo LesterKornval .

— Bože! Š ta to kažeš, gazd a? —upita Blu sav bled u l icu.

— T ata ! — v ik n u Este la uzru jan b . — I S lim se zove K o rn v a l. On je im ao je dno g b ra ta po im e n u Lester.

— Da, gazda, ja sam L esterov m ali

b r a t — đo d ad e B lu h rap a v im gla som . — G od inam a ga već traž im . T ek k ad asam sreo tvoju kćerku odus tao samod daljcg trag'anja. Hoćeš li mi pri-čat i o njemu.

— Svc, s in e — odgovori Lač. —Lester je došao do mene 1863. godi-ne . . . za v rem e r a t a . B io je n a j h r ab -

r i j i pustolov sa koj im sam se sreo uživotu. Posle ra ta putoval i smo zem-I jom okolo . . . od jedno g for ta dodrugog. Lcstcr je stalno bio uz mene.Kada sam se konačno odlučio da po-đetn u Lnčfild, da zagospodarim svojim rančom , h tco je poći sa m nom ,ali , na žalost, više nije stigao. Bio jeubi jen.

— K ako, gazda? — u p ita K o rn v a lRagnute glave.

Lač se doseti u poslcdnji čas. Pono-vo je vidco pred sobom onu jazbinuu Do dž Sit.iju . . . de vo jk u sa po žu d-nim očima . . . Lesterov prezir .

82



— Sin e, u m ro je kao i m nogi za-p ad n jac i p re n jega. Sa leđ im a naslo-njen im na zid, sa ko l tom u r u c i . . . damene brani .

— To m e b a r ra d u je — odgovoriKornval .

— Oče, ko like si g rozne s tv a ri p ro-živeo — promrmlja Estela pot iš teno.— N adam se da je to sada prošlo . . .Korni , ne budi žalostan. On je biohrabar . On nikada ni je bio nečastan.Bio je zajedno sa mojim ocem.

— Esti, o tv o ri m oj o rm a r — zapo-vedi Lač. — Dole u ćošku naći ćešdva opasača. U jednom su dva kol ta ,

daj mi ih.Lfič ih predade Korniju. — Evo, sine, to je sve što sa m sa-

čuvao od Lestera. Jedan opasač sadržinovac. Uzmi ga kao i oružje. Srećansam što imam te uspomene za tebe.Srećan sam što je mlađić koji će mi p o s ta ti kao sin b ra t čo veka ko ji m e jevoleo kao svog oca.

Posle nekol iko dana Lač jc mogaoda ustane iz krcveta . Zrno u svomramenu hteo je da zadrži kao uspo-menu, kako je govorio smejući se.

— K orni, im aš li p lanove k ak o ćešzagospodar i t i ov im rančom? —.upi taLač, kada je sreo Kornija i Estelu pr i-l ikom jedno g svog iz laska na ve-r andu .

— G azda, ti si m iš lje n ja da m ora-ma na Is tok, kako bi pr imi l i Estel inonas leds tvo . Ja poznajem tamo dos tagoniča po koj ima bih t i mogao posla-t i j edno krdo od pe t h i l j ada goveda .Oni su malo divlji , ali vrio verni, sa-mo ih se mora zna t i p r ihva t i t i kakoval ja . Est i i ja ćemo ih s ledi t i . . .

— Ne — p rek id e ga m lad a gospo-

đica temperamentno. — Otac i tvoj idivl j i pr i jatel j i mogu se br inut i oranču. Ovo putovanje neka bude našesvadbeno putovahje , gospodine Korn-vale. A na tom putovanju ja žel i inda už ivam. Nemam vol je da odmah

p u tu je m nazad , k ako b ih sa ko n jo -kradicama raspravl jala o n. j ihovom ple nu.

— J a p ris ta jem n a sve. — Oče, je si li ik ad a bio u B ostonu? — Da, dete. Tam o sam upoznao

tv o j u m a j k u . . .

— M is li la sam da si je spasao odIndi janaca.1 — I to . Ali ja sam je poznavao i rani je.

— Jed n o g d an a ćeš mi m o ra ti sveispričat i . . . mi ćemo se dak le ven-čat i u San Antoniju i otputovat i u N ju O rleans, gde b ih h te la da posetimmoie pr i jatel j ice. Od Bostona ćemoonda za Njujork. gde ćemo potroši t ičitavo nasledstvo. Šta misliš t i o to-me, tata?

— Izv rsn a id e ja — u zv ik nu Lačoduševl jeno.

— No. ja baš ne znam . goppođo —reče Kornval i pogleda je čeznutlj ivo.

— Ali tv o je želje će m i u b udu ce uvek

bit i kao zapovesti .Posle nj ihovog odlaška udubio seLač u svoj posao. Ali uskoro je pri-met io da ga je njegovo interesovanjeza ranč potpuno napustilo. Postao , iestar čovek.

Posle nekog vremena pojavi lo sevel iko krdo praćeno od jedne divl jegrupe mladih Teksašana. Pr ičal i su

mu o Estel inoj i Korni jevoj svadbi ,kojoj su pr isustvovali . Esiel ino pismoocu je bi lo puno l jubavi i dokazivaloda je veo'ma srećna i u najb^liimr ukama .

Ovo pismo bi lo je važan kamen naLačovom životnom putu. Kao da je ro

bio k ra j jed n e či tave faze njegovoc:života. Ništa ga više ni je zanimalo

sem događaja na granici. za koje vesti je u vek nalazio slobodnog vrem ena.

Provodio je dane na ranču i sedeo'a tim a na jed no j klupi na lezeru Z-.-.lazio je često u logor Kiova i dc svo-

jih k rda. M nogo je san.iario, a kada bi

83







i s t rča napol je . Držala je u rukamasačmar icu i t rčala s ja jnih oči ju prema b an d itim a . 1

— P odle ubic e! — v ik a la je.

Iznenada je s ta la i podigla pušku.Bandit i se razbežaše besno psujući .

Puška opal i i nekoliko zrna sačme ih pogodi, ali ne n ap ra v i n ik a k v u ve-l iku š te tu . Jedan od bandi ta pr iskočiženi i ote joj pušku. Drugi je srušina zemlju, a ostal i dotrčaše ur lajući .

Iznenada čovek sa vinčesterkom podiže ru k u . U susedn om ž b u n ju začuse lomljenje grana. Jedan mladić odoko 17 godina istrča iz gustiša.

On zas tadc kao ukopan i zaglcdase široko otvorenih očiju u ženu, koju

je je d a n od b an d ita d ržao p r it is n u tuuz zemlju. Tada prodorno vr isnu i po trča.

Bandi t h ladnokrvno podiže pušku iopal i . Dečko napravi još jedan nesi -gur an kor ak i pade na zeml j u .

S t re lac mu pr ide , okre te ga nogomi pošto se uvcr i da još jedan mctakni je pot reban, pr iđe ženi . Covek koj i

ju je držao p r it isn u tu uz zem lju po-lako ustade.

— Ne sm em o se izlo žiti opasnostida nas ona izđa — reče strelac paspust i pušku i posle kratkog koleba-nja opal i .

Mladi Džon Velker ležao je na uda-I jenost i od t r ideset jardi , bio je pr i

p u n o j svesti i sve je čuo.

II

Dugo vrcmcna posle odlaska čet i r i b a n d ita Džon V elke r je lc žao n a is tomm estu . M etak m u je prcšao nepo srcd-no i spod desnog ramcna, a l i srećomni je povredio ni jedan važan organ. N ije ni izgubio svest, iako m u je bilomutno pred očima. Nckol iko puta je p o k u šav ao da u stan e , ali m u to n ijeuspelo.

Džon ni je znao kol iko je dugo takoležao. Banditi su se bili pojavili negdeu toku poslepodneva, a kad je Džonkonačno uspco da se uspravi na rukei kolena po čistini su sc već pružaleduge senke.

Ostao j e nekol iko minuta u tom položaju i g ledao u nepom ičn o te losvoje majke. Napinjući sve snage uspelo m u jc da se m alo u sp rav i i da p rek o obale pog leda n a rek u . S kela seviše ni je viđela, al i gde je bio leš nje-gSvog oca ?

Polagano, peđal j po pedal j , dopu-zao je do nepomične pr i l ike koja je

b ila n jeg o v a m a jk a . Bacio se p rekonjenog tela i gorko zajecao. Ležao jet ako j edno v r eme .

Sunce je bi lo zašlo i postalo je hlad-no . Džon još j ednom napregnu svesvoje sn age da bi se dov ukao do

b rv n a re . K ad je s tigao do k rev e ta ,t e škom mukom se p r ebac i p r eko i v i -ce na meke pokr ivače i odmah zaspa .

Probudi lo ga j e sunce koje mu jesi ja lo ravno u oči . Nekol iko t renu-t aka j e bez r azumevan j a zu r i o u t a -vanicu sobe — onda dođe sećanje ion za jeca . Umalo ga ne savlada j akavr toglavica; on se polako uspravi ,spus t i noge preko iv ice kreve ta na pod i p o k u ša p rv i k o rak . U skoro stižedo vra ta , nas loni se na dovra tak i po-gleda napol je .

Bio je teško ranjen — al i bio ježiv.

Gledao je leš svoje majke. I iz teda l j in* mogao j e da v id i muve kakozuje oko njene glave i to ga i spunidivl j im bolom.

Kor ak po kor ak dovukao se do

nje , spust io se na kolena i oterao mu-ve sa njenog l ica. Vruće suze teklesu mu n iz obraze dok se nagin jao nadnjom.

O n d a p o d m e t n u r u k e i s p o d n j e n i hrarriena i poče da je vuče. Morao je

86



dužo da zastane, a onđa nastavi da ;jevuče . . .

Sat kasnije t .elo njegove majke le-žalo je na pragu male brvnare. Okonje je bi la naslagana gomila drva.Džon zapali šibicu i kad je plamen

počeo da liže o k ren u se da napustito mesto.

Koraci su mu bi l i tako spori damu je vrel ina vatre pal i la leđa. Vu-kao se tako još nekoliko jardi i onda

pao iscrpen n a zem lju i ostao da leži.

Kad je Hač Tompson dojahao načistinu, od brvnare je bila ostala jošsamo gomil ica pepela. Tompson se

zagleda u pepeo, u reku i konačno unepomičnu pri l iku mladića koji jeležao nepunih đvanaest jardi od izgo-rele brvnare.

Sa uskl ikom negodovanja on skočiiz sedla, pr ide nepomičnom mladićui okrenu ga na leđa.

Džonove oči bile su širom otvorene. — S ta se ovde desilo? — u p ita

Tompson.

Džon Velker ne odgovori ništa.Tomson se vrati do svog konja i iz b isaga iz vuče je d n u fla šu , pa ponovo p riđ e D žonu, po d m etnu m u ru k u podglavu i nasloni f lašu na usta. Džonoveusne se malo razvukoše, a Tompsonmu ul i malo viski ja u usta. Džon se

zakašl ja.Tompson sačeka dok mladić ni jeopet počeo pravi lno da diše i usu mu

jo š m alo lju te tečn osti u grlo , a za timmu pažl j ivo spust i glavu na zemlju

— Možeš li da govoriš ?Džon bez reči okrenu glavu prema

ostac ima brvnare . Tompson zadrh ta . — G de ti je porodica?

Džon je stalno gledao u gomilu pepela. Tom pson u s tad e i pođe ka m estuna kome su se nalazi la ulazna vratau brvnaru. On oset i sasvim ođređenzadah i sa psovkom se okrete i vrat ido Džona.

Jedno vreme je ćuteći stajao i gle-dao u mladića, a tada ode dc- svogkonja, rasedla ga i prostre, ćebe pozemlji.

On položi mladića na ćebe. Učinivšito pr imeti da se ranjenik onesvest io,što je verovatno bi lo vr lo dobro zanjega. On mu skide pr l javi zavoj sarane, uze jedan lonac i ode na reku.Zat im upal i v at ru, zagreja vodu, tspraranu i stavi nov zavoj.

Tada je bacio nekol iko komadamesa u lonac i skuvao .jaku čorbu.Kad se čorba malo ohladila, on uzekašiku i nahrani Džona. Cirn je mla-

dić ka sn i je o pet 'zaspao, on poku piostatke Džonove ma.jke i sahrani ih.Cele noći je Tompson ostao budan.

Stalno je išao od reke do mladićai m en jao zavoj . U jutro su D žonove oči bile m u tne , a puls sla b. Tom pson jeostao ceo dan uz njega. Neprestano jemenjao hladne obloge i davao mu po-malo čorbe.

Džon Velker je ipak preživeo. Utoku druge noći groznica naglo po-

pusti i sle deće g ju tra su n jegove oči bile b istre . S ada je bio jak o g ladan i poje o je svu čorbu. S at k asn ije je pokušao da se uspravi.

— Ne, ne — pobuni se Tom pson. —Još ne.

— Mo.j otac! — bile su p rv e Džo-nove reči.

Tompson pogleđa u gomilu pepela.Džon odrečno niahnu glavom.

— Ne. — On se m alo isprav i i ru -kom pokaza na reku: — Tamo . . . ta-mo su ga ubiii.

— O ni? zap ita Tom pson.

— C etiri čo veka . . . pucali, su u-njeg a i on da . . . — Tu bol savladaDžona i on se naglo prekiđe.

Tompson čučnu pored njega. — M is lim da bi bilo bolje da mi

ispričaš celu priču.

87



Džon poče i po.što je završio Tomp-son ga zapit.a:

— K oliko im aš go d ina? — S edam naest.Tompson k l imnu g lavom, us tade i

pog leda p rem a reci. — J a ću sad otići — reka o je . —

Spavaj dok se ne vrat im.Tompson se vrat io kasno posle pod-

ne. Ođclo mu je bi lo mokro. Džon je bio budan , ali ga n ije n iš ta p itao. Ne-kol iko minuta kasni j e v ideo ga j e ka-ko prolazi sa lopatom u ruci . Predvečc Tomp.son je opet bio kraj Džona.Lopata mu je b i l a skroz ubr l j ana b la-

tom. —- M is lim da im aš p rav o da to sa-znaš . Naša sam tvog oca. O n . . . on

jc ležao u k riv in i reke , o tp rilik e dvemii je nizvodno. Pošto je to suvišedaleko da bih ga doneo ovamo, tamosam ga sahranio , a tvo ju majku i zagomile pepela.

III

Farma Hača Tompšona na laz i l a senekol iko mi l j a i zvan Omahe, gradakoji se neobično brzo razvio poslera ta .

Po što se Džon do nck le opo ravio,Tompson ođlući da se vrat i snj imna svoju fa rmu.

Do nje je bi lo preko t r ideset mi l jai većim đelom puta Tompson je ko-račao porcd kon. ja, koga je prepust ioDžonu, jer jc bio još isuviše slab za pc<ačcnje .

Kad su st igl i na farmu našl i suTompsonovu ženu, kpjoj je moglo bi t ioko tridefset godina, kako cepa drvau dvorištu.

— D akle . v ra tio si se — re k la jemi rno .

Tompsonove kćer i , devetogodišnjaEtel i šestogodišnja Linda, istrčaše izkuće da zagtie oca. Pošto ih je polju-

bio , on pokaza n a m lad ića, ko ji je

jo š u vek bio u sed lu. — To je Džon — p red stav i ga i

iskosa pogleda ženu.Obe devojčice gledale su u Džona

sa neskr ivenim l jubopi t s tvom. — J e li to naš novi k au b o j? —

upi ta s tar i ja Etel . —■ Ne — odgovori .b rz o T om pson.

— O n će s ta n o v a ti kod nas. — O k re -nuvi i se Džonu on nastavi : — Siđii osećaj se kao kod kuće.

Džon se spust i iz sedla, odvede ko-n ja š ta lu , s tavi pred njega vode isena i poče ga t r l jat i .

Malo kasn i je dođe Tom pson u š t a lu .

— Dođi u k u ću — reče n ab u s ito . —Ručak je gotov. — Već je sve u red u , m is te r T om p-

sone — odgovor i Džon. — Ja samdosta s t a r da se br inem o sebi. Ja . . .

ja ne b ih žele o v iše d a v am sm etam . — Ne govori g lup osti, sin e — reče

Tompson. — Tako j e kao š to j e r ek lamoj a kć i : nama j e po t r ebna r adna

snaga i t i ćeš već zaraditi za svoje iz-državanje .

Džon Velker j e b io mar l j iv r adnik ,a l i mu je Tompson u početku davaosamo lakše pos love , dok u avgus tuni j e počela že tva . U međuvremenuse Džon potpuno oporavio i v rednose pr ihvat io posla .

P r i k r a j u sep t embr a , kad su po l j -

ski radovi bi l i završeni , Tompsonupregnu konje i smest i porodicu uvel ika kola.

— I ti s in ko — o k ren u se D žonu. — Idem o u g ra d d a p ro slav im o ovajdan.

Kad su s t ig l i u Omahu Tompsongurnu Džonu u šaku pe tnaes t do-lara.

— To si p o šten o za rad io , m ladiću .Možeš ih potroši t i kako hoćeš.

Uveče , pr i povra tku na fa rmu,Džon je nosio u ruci paketić. Etel,Tompsonova s tar i ja kći , upi ta ga š ta je k up io u g rad u , ali on n e odgovori.

8U



N ije to rek ao ni T om psonu ni n jego-voj ženi, ali su oni brzo saznali šta

je bilo u paketiću .Posle večere, kad je pao mrak,

Džon uze svoj paketić i ode u ambar. N ekoliko m in u ta k asn ije , dok je paliolulu, Tompson se t rže kad je čuo

p u can j. On skoči i is trča iz kuće.Džon je pucao iz polovnog mornar-

skog kol ta u jedan panj koj i se nala-zio oko dv ade set jard i iz am bara.Dok je ponovo nabi jao revolver video

je da Tom pson sto ji iza n jega. — G ađaš suv iše ulevo — reče

Tompson mi rno .Džon zat rese glavom.

— Ne, rev o lv e r zanosi ule vo. — M ogu li da p ro b am ?Džon mu pruži revolver . Tompson

je n ac iljao vrlo p až ljivo u pan j i o nd aokinuo.

— Im aš p rav o — reče . — R evo lverzanosi oko deset cent im'etara ulevo.

Džon ga pogleda pažl j ivo. — Vi vrlo dobro g ađ ate .Tompson s leže r amenima. — Bio sam tr i godine u m ilie iji u

N eb rask i. D a li je i tvo j o tac slu žiou armi j i ?

— O n je bio n a re d n ik u k on jic i —odgovori Džon. — Zato smo i živeliu Solt Riveru. Bio je zarobljen kodJelo Teverna i ležao je u zarobl je-ničkom logoru Libi sve do prošlogap rila. On .'. . n ije v iše m nogo m arioza l jude. — Posle kratke pauze Džonnas tav i : — Desna ruka mu je b i l aosakaćena. Inače bandit i ne bi uspel ida ga tako ubi ju .

Džon uze ponovo revolver u rukui opet poče da gađa u panj .

N a T om psonovom čelu pokaza se

duboka bora . *

Zirha je bi la vr lo surova. D anim a jeoko zgrada na iarmi zavi jao oštarve tar sa severozapada . Onda j e pa lo

mnogo snega, viš.e nego ikada u Ne- b rask i. i fa rm er i se n isu u suđ iva li danapuš t a j u domove .

Džon' je m orao svakog ju t ra da vodidecu u školu, udal jenu oko dve mil je,i da svakog poslepodneva ide po nj i i i .Jcdnog dana Tompson ga upi t a ne b il i on hteo da sluša nastavu. Džon odbii o toj temi nije više bilo govora.

Džon je vodio brigu o stoci, a sva-ki slobodni m inu t je ko ristio da. biš to bol je uvežbao baratanje revolve-rom.

Brzo je pot rošio kupl jenu munici - ju . a li to m u n ije sm eta lo d a i d a lje

vežba . Jeđnog j anua r skog danaTompson i znenada na iđe u ambar izas tade da posmat ra Džona kako i z -vlači revolver . Džon je najpre pust ioruke da mu vise niz lelo, a onda brzokao munj a hva t ao r evo l ve r za d r škui izvlačio ga. Zat im bi digao ruke uvisinu ra m en a i iz tog položaja izvla-čio oružje. Posle toga bi napravio ma-

l i okret /udesno, pa izvlačio revolver ,a onda bi učinio to isto iz levog okre-ta. Na kraju bi čučnuo i vežbao iz tog

položaja . S is tem atsk i je p on av ljaovežbu iz svih položaja.

Posle izvesnog vremena Tompsonreče mirno:

— D žone!Džon se naglo okrete i brzinom mu-

nje izvuče revolVer. — Z n am zašto to rad iš. D žone —

reče Tompson i kako Džon ni je ođgo-varao nastavi : — Ti hoćeš da jednogdana pronađeš one l juđe i da ih po-

biješ. A ne znaš ni k ak o se zovu,zar ne?

— Ne — p rizn a t’ ■>Džon — aii viđ eosam n jiho va lica. Naći ću ih ; . . gde

bilo . . . — To nem a n ikakv og sm isla. Džo-

ne — reče Tompson ozbiljno. — Numožeš ceo život posvetiti .isključivoosvet i . Tebi je tek sedarnnaesta, amisl i š s ta lno samo na to . Posmatrao

89



sam te, sine. kako večerom sediš po-red peći* i bez prestanka rrusliš o to-me. Nemaš druge misl i u glavi nidanju ni noću. To nema nikakvogs m i s l a !, — A šta ima sm isla, g osp odineTompsone?

Tompson duboko uzdahnu . — Ne m ogu s tobom o tom e da go-

vo rjm , m ladiću. J a . . . ja sam te na-šao, sećaš l i se još? Znam šta su uči-nili tvome ocu i majci. To je bionajogavnij i zločin koji čovek možeda ućini. ali ja mislim na tebe! Ceoživot još leži pred tobom, al i načinna koji t i hoćeš da ga proživiš nemanikakvog smis la .

— J a tu ne m ogu n iš ta da p rom e-nim, m ister To m psone — odgovor itiho Džon.

IV

Džon je ostao još dva meseca naTompsonovoj farmi . Imao je sadaosamnaest godina i , pošto je želeoda vidi sveta , n ap ust io je ' porodicukod koje je našao drugi dom.

—ednog d an a u ju n u o d ja h ao je uSolt River ,

N a obali je s ta ja la m ala d rv en ak o liba i ka d je >Džon do jah ao do njevideo je jednog čet rdesetogodišnjeg

čoveka* sa v el ikom brad om . Džonov pog led se zau stav io n a m alo j skeli ,koja je bi la pr ivezana uz obalu.

— Halo , m lad icu — pozdravi ske-leži ja Džona. — Hoćeš l i na drugu*»balu?

Džon k l imnu g lavom. — K oliko?Covek pogleda pored Džona.

— Jesi li sasv im sam ? — Da. — Pa, koštaće te pola dolara . Moj

p re th o d n ik bi ti sigu rn o uzeo či tavdolar, ali pošto si još mlad momak prevešću te za pola cene.

Džon se spusti iz sedla i povedekonja na skelu. Covek uze dugaćkumotku i poče iz sve snage da se odu- p ire n jom e o dn o reke. Boreći se p ro tiv s tru je d obaci:

— To n ije je d n o s ta v a n posao. — Moj o tac je vole o ta j posao.

Skeledži ja ošinu Džona pogledomi uzviknu:

— E?Džon pokaza pr s tom na ske lu :

— Ovo je ra n ije p r ip ad a lo m omocu.

Q ovek se i nehotice t rže i pogledana obalu.

— Kaži mi, ta m o p rek o sam vid eoneki grob . . .

— M oje m ajke .Skeledž i j a uzviknu:

— P a nis i ča k ni . . .Džon mu je mirno gleđao u oči .-— Ona je m rtva . — O nd a po kaz a

niz reku. — Moj otac je sahranjen ta-mo negde preko.

—■ Ti si ču d an m lad ić reće ske le-džija.

Džon se rasejano zagledao u reku.Brzo su st igl i na drugu obalu. Skele-dži ja pr is tade i podiže poprečno mot-ku da bi pust io Džona da izađe.

— Ne k o šta n iš ta — reče. — J a m qgu da p la tim — odgovori

Džon oštro. — N ajm a n je što m ogu da učin im

za t ebe j e da t e bespla tno prevezem p rek o — reče ske led ž ija . — M is limda b i s pravom mogao da za t raž i š dat i vrat im skelu. — Onda, kao u od- b ran u . do dade : — J a sam je našao

i p r il ično zapu š teno m s tan ju okodeset mi l ja nizvodno i popravio sam

je je r i ta k o n isam znao k u d a da

krenem, pa sam tako i ostao tu . — »U red u « — odgovori Džon. —Skela sad pr ipada vama! — On se pope n a k o n ja i od jah a .

Odmah je naišao na uzak, maloupotrebl javaR put , kojeg se pomalo

80



sećao još odranije. Posle nekoliko ča-sova jahanja s iđe \7. sedla, zaveza ko-n ju nog e i* ra ši ri ćebe po ze m lji. Unjegovoj maloj putnoj tyrbi bi lo jemalo sLvari: nešto hrano, tifjanj ilončie za kal'u . . . i, n ar av no , rev ol-ver.

Po što je pojeo neko liko zalogajasušenog mesa uze kolt . izvadi iz njegametke i poee svoje redovno dnevnovežbanje . On zadenu revolver za po-

jas, spusti ru k e da vise i onda rnu-njevi to izvuet ' kol l da bi ga upcriona zami.šljeni eil j . Neprestano je po-navl jao ovu vežbu, samo je menjao

odgovarajući ei l j — jedanput je lo b ilo obliž n ji grm , d rugi p u t n jegovkonj , kamen i l i bi lo koj i drugi pred-

’ m et po red ili iza n jega .

Prec iznos t n jcgovih munjevi t ih po-kreta naterala bi i nekog iskusnog re-volveraša da pobledi od zavist i —ali njegovo l ice je ostajaio potpuno

bezizrazno. Je d in a m u je m isao b ila

da post igne sposobnost da svoj kol tizvuče brže i da tačnije pogodi metunego bi lo ko drugi na svelu.

Im ao je p red očirna eii j i^n ep ok o-lcbljivu volju da taj eil j postignc.

Mrak j e polagano obavi j ao prer i ju ,a Džon je još uvek vežbao. Kad jekonačno bio uve ren da je i spunio svojsvakodnevni zada tak , on ponovo nabikolt i ispruži se na ćebetu.

Da l i se to vidi neko svet lo među b režu ljc im a?

On opet uslade. pr ide svom konjui ponovo pogleda u praveu iz kog'amu se činilo da vidi odsjaj svctla.O'nda skupi svoju skromnu imovinu.zavi je u ćebe. zataknu kolt za pojas

i baci se u sedlo.Jahao jc prema svel lost i i ubrzo

p rim e tio da se p rib ližava jed no j g ru - pi zg rada. N ajveća od n jih je , iz gle đa, b ila salun , a pored n je se n a laz iiauska i duga l tovačniea.

On polako dojaha do saluna, i spi tazgradu oštr im i pažl j ivim pogledomi konstatovao da se tu radi o kom-

b inaciji p ro đ av n icc i salu na/-

On zavezu ko nja za jeda n stub, pričte v ra lim a i posle k ru ik og kole - b a n ja o tv ori ih.

Izu grubo izruđenc tezge stajao jeneki braduti i jednooki ćovek i meriona vagi šećer . Za barskim pultom jestajao jedan čovek. u za jednim ma-l im slolom sedelu su druga dva čo-veka i kar tala se.

Džon zatvori vrata i nasloni se le-dima na nj ih. Covek iza tezge podiže

glavu i reče: — Izg le da da si zalu tao , m lad iću ,

zar ne?Dva kar taša poglcdaše Džona i ođ-

mah nastaviše igru, a čovek za baromni ne obrnu glavu.

Džon pr ide pul tu . — Zeleo b ih m alo s lan in e i kafe ,

ako imate. — Im am , sin e, ako im aš novaca da pla tiš .

— P a, ko liko košta? — Zavis i od to ga koliko hoćeš.Džon izvadi iz džepa tri srebrr.a

dolara, stavi ih na tezgu, a jednookiih brzo zgrabi . Stavio je zat im komadslaninc i papi rnu vrećicu sa kafoin

na tezgu. — Da li to k ošta tri d o la ra? —

upita Džon. — A šta si oeekiv no za t n đ o la ra?

— p ro gu n d a trgovac. — M ožua dva- p u t to liko? Ovo n ije O m aha. T ran s- po ii ovanio m nogo košta . — D ok jegovorio ftporno jc' posmatruo Džona. — Reci mi. nis i li ti sin ran ijp g ske-ledžije iz Solt Rivera?

— Vi ste poznavali m oga oca? — N ekoliko p u ta sam rnu p la tio

da me preveze rekom. — A tada pa-kosno dodađe: — I , bogami, dobrucenu sam rnu piat io .

91



Trgovac poče đa zamotava s l an inuu novine. Dok je to činio pr imetio je

pogled .čo veka koji je s ta jao za ba-rom. Covek zaškilj i i upita:

Možda ćeš popi t i čašu viski ja . . . namoj račun?

Džon odmahnu g lavom i uze kup-

l jenu robu. — H oće te li da m i u čin ite uslugu

i da mi odgovor i te na jedno pi tanje .Pre otpr i l ike f iodinu dana ovuda su

prošla če tiri čoveka . . . če tiri čo vekana t r i konja .

Jednooki ga pogleđa. — I?Voleo bih da znam da l i ste ih

videl i . Jeđan od nj ih je na sebi imaoizbledelu bluzu unit 'orme severnjačkekonj ice , a drugi s ive pantalone uni -forme pobunjenika. Jeste l i ih videl i?

— Z ašto? — u p ita trgovac. — J a ih traž im .Trgovac pogleda kar taše i čoveka

kod bara, koj i se sad okrenuo i po-smat rao Džona .

— Z ašlo tražiS nekoga ko je ovuda p ro jah a o p re gođ inu d an a ? — u p itat rgovae. Time neću da kažem da samte l jud e video . . .

Džon stavi kupl jene s tvar i na tezgu. — J e s te li ih videli? — P itao sam te zašto želiš to da

znaš. — Z ato što xu oni ubili m oga oca.Trgovac se t rže. Pogledao je iskosa

u Ooveka za baroni i tiho zviznuo.-r— A ta-co je ti» bilo! ,-ia sam se

već pitao šta se moglo dogoditi tvomocu. lznenađa je brvnara izgorela, askela nestala. — On prodorno pogledaDžona. — Jesi li video da su oni ubilitvog oca?

— Da.Č ovek za barom stavi svoju čašuna sto i pi iđe Džonu .

— S ta je bilo sa tvo jom m ajkom ?Vidco savn je nekoliko puta. Sasvnnlepa žu-.-na.

— O na je m rtv a .

Dvoj ica kar taša gledala su sada namalu grupu kod tezge. Jednooki pre-đe jezikom preko suvih usana.

— O ni . . . v a ljd a jo j oni n isu n iš taučinili?

Kada vide izraz Džonovih oči ju onzadrh ta .

—■ O dm ah sam pom islio da sa timl judima neš to n i j e u r edu — promrm-ija t rgovac.

— Jez ik za zube, Z ik ! — besno rečečlEivek pored njega.

Jednooki nabra čelo.

— S lušaj, H ask in se . . .Covek t resnu šakom po tezgi .

— R ekao sam ti d a držiš jezik zazubima!

Jedan od kar taša skoči i pr iđe.

— A sad s lušaj, I ia sk in se : tak o ne-što nećemo da t rpimo!

Samo zato š to je jedan od t ih pr l ja-

v ih dr ipaca b io tvo j rođak . . . — K ako se zvao? — brzo u p itaDžon.

— Isto kao i ovaj ovde — odgovorićovek.

— Ben H askins.Haskins besno pogleda kar taša .

— To n ik ad n eću z a b o ra v iti ! — To m i je p o tp u n o sv e jed n o —

odgovor i kar taš . — Svako ko se zau-z i ma za t akvog pokvar en j aka kakav je ta j Iiask in s, bez o b zira da li m u je rod ili ne, n ije više m oj p r ija te lj .

—■ Isto važi i za m ene — v iknudrugi kar taš .

Haskins se obrat i t rgovcu. — Na čijo j si ti s tra n i?Jednooki j e g iedao pored n jega u

dvoj ieu kar taša i teško gutao. — J a sam p oznavao D žona V elkera

i njegovu ženu. Bili su to dobri I judi. — G de je on? — u p ita Džon. —

Taj rođak Ben Haskins?Jed na od ka i ’t aša od m ahn u g lavom.

92







Jašući stalno pored šina st igao jedva sata kasni je u ogroman logor pre-

pu n ša to ra i ra zn ih sk lad išta . Tu se p ru g a završavala .

Bilo je već prošlo radno vreme iradnici su se kretal i tamo-amo po lo-goru.

Džon dojaha do najv.ećeg šatora, ukome je bi la sme.štcna kujna i po-stavl jeni mnogi s tolovi sa klupama.Upravo u tom momentu j edan čovek je u lazio u šator.

— G de ću naći u p ra v n ik a ovog lo -gora? — upita ga Džon.

— Kog u p rav n ik a?Džon napravi neodređen pokre t ru-

kom. — U p rav n ik a izg ra d n je pruge. — On je u O m ahi, ako n ije slu ča j-

no sa svoj im vagonom na pruzi . Šefkonstrukci je je mister Dcjjvis. Njegovšator je tamo preko. — On pokaza naša tor rukom.

Džon odjaha proma ša toru na kome

je b ila ta b la sa im enom I la r i D cjv is.On siđe s konja i pr ide ulazu. U ša-toru pr imet i j ednog čoveka nagnutognad daskom za c r tan je . '

— M is ter D ejv is? — u p ita Džon. —■Da l i b ih mogao da govor im sa vamat r e n u t a k ?

Covek ga mrzovol jno pogleda.

— J a sam jak o zauzet. Iđ i K arlu

I l a r t e r u . — G de ću ga naći?

— T u u ša to ru pored m og n es trp -I j ivo odmahnu rukom Dejv i s .

Džon pr ide s leđećem šatoru i kad je vid eo da je p ra ’/.an ode do sle đećihvrata . Tu nade jednog čoveka gologdo pojasa, kako se pere u lavoru.

— M ister D ejv is mi je rek ao da seobra t im mis te r Har te ru — reče Džon

— ali on, iz gle da, n ije u svom ša to ru .

Covek uze peškir i obrisa svojem ok ro l ice. Tađ a' zap i ta D žona:

— T ražiš posao?

— M nžda, ali to 'n ije razlog . T'

— S ta znači to m ožda? — p rek iđ ega čovek. — Ili hoćeš posao ili ga ne-ćeš. Koliko imaš godina?

-— O sa m naest , ali . . . —■ P riličn o si m lad , ali m is lim da

t rebamo nekog za pomoć u kuhinj i .Idi u kujnu da t i dadu nešto za jelo,a onda se opct vrat i ovamo. Možda ćese Nikolson dotle vrat i t i .

— N ikolson? Ko je to ?.— N aš pcrson alac. On na m ešta

radnike . — A šta ra d i m is te r H a rte r? — Ti si p rilično radoznao, čin i m i

se. — Ah nc, a li došao s&m ovam o je r

nekoga t ražim. — Tvog oca? —- Ne, neko liko l j u đ i . . . jed n o g čo-

veka po imcnu Haskins. — N ikad n isam čuo za n jega. Ali

ako on ovde radi Nikolson će znat i .On ih sve poznaje.

— D obro, onda tre b a s n jim da go-vorim.Covek baci peški r u s t ranu i opet

ispitivački pogloda Džona. — O sam nai'st? Ali iz gledaš s ta riji.

— On o d m ah nu n e s trp ljiv o : — Idi ukujnu da jede.š.

Džon je malo oklovao, pa se ondaokrenu, pope se na konja i odjaha do

granice logora. Tamo je s jahao i poje o nekoliko za lo ga ja suvog m esa.

K ad je prošlo otpr i l ike d vad eset mi-nuta, vrat io se u logor .

N igde n ije video čo veka sa ko jim je ra n ije razgovarao .

Verovatno je bio ot išao na večeru.Za stolom je sada sedeo drugi čovek,

koji se zanimao dugačkim nksom bro- jo va.

— T raž im rnisLor N ik olsona — rečeDžon. — Rečono mi je da će . . .

—- J a sam N ik olson. — C ovek po-i>lcda ošLro Džona:

95



*— Ne uzim am rado tako m lađemomke'. ali ti izgiedaš prilično snažan.

— J a ne traž im posao. gospodine N ikols one — brzo ubaci Džon.

— S ta hoćeš onda ovde? O vde većima dosta badavadži ja . Ne možemozabadava hrani t i č i tavo s tanovništvo

N ebraske. — N isam traž io da jedem — odgo-

vori Džon. — Covek sa kojim sam ma-lopre govorio kazao mi je da vi poz-na je te svakog radnika .

— To mi je posao. — D a li je kod vas zaposlen ćovek

po im enu H askins? N ik olson je okle vao , a onda dohvati

je d n u veliku k n jig u i poče da okrećest rane.

— H askin , L em juci H askin, bez s.Je l i to on?

-— Ne. on se zove Haskins sa s, aime mu je Ben.

— O nda ovo n ije ta j čovek. — Ni-kolson progunda: — Reci. mladiću, očemu / se za p rav o rad i? T ražiš li t isvog oca?

— Ne. m oj o ta c je m rta v. — D obro a š ta je sa tim H askin-

som? Je l i t i on rodak? — N e .

— Za.što ga onda tražiš? — To nc m ogu da vam kažem . N ik ols on od m ahn u glavom. — Sa tim e ovde nećeš stići dale ko.

Mogu samo da t i kažem da ovde ni jezaposlen nikakav Haskins. A sad ne-mam više vremena za razgovor . Po-sao Sel'a personala nije završen ni ušest sati uveče.

Kad je primetio Džonov pogled, po-novo ga upi ta :

— Pa Sta je, m la diću?

— U pravo s te rek li da on n ije ovdezaposien. Da li je moguće da radi unekom điugom logoru?

— Im a. koiik o s.arn obavešte n. na j-manje.dve stot ine. ovakvil i iogora — odgovoii Nikolson. — Ovđe se saino

polažu šinc. Na ce lokupnom p ro jek tuJunion Pas i f ika r ade na jmanje dvehi l jade l judi , ne računajući preduzi -mače sporednih radova. Ovde kod nasrade čet ir i stot ine i možeš da zamis-l iš kol iko ima takvih logora izmeđuOmahe i Ju taha . Ako sam rekao da

ovde nema n ikakvog Haskinsa to neznači da u drugim logor ima ne moguda rade bar dvanaest l juđi koj i se ta-ko zovu.

Džon Velker duboko uzdahne.s Mnogo vam hvala na obaveš te-

nju, misler Nikolsone.Kad se okrenuo, Nikol son v iknu:

— C ekaj ča sak! K u d a ćeš?Džon slegnu ramenima. — M is lim d a m o ram p o traž iti sre-

ću u đrugim logorima. — Z naš li šta to znači? — n a lju ti se

N ik olson. — O vde to još ide, ali što bu deš iš ao d a lje na Z apad bićeš u svevećoj opasnost i da padneš u ruke Si- ju ksim a. O ni su iskopali r a tn u sek iru p ro tiv tak o zv an o g gvozdenog kon ja . N aše ra d n ik e tam o n ap o lju š ti te jak iodredi vojske i svakog dana se vode b itk e sa In d ijan e im a . Za sam og čove-ka je tamo napol je suviše opasno, ati si još gotovo dečak.

— J a ću već nekak o uspeti .

— Da, dok ne sretneS prvog Ind i- janca ! O nda će b iti suviše kasno. G de

s tanuješ? — G de lcdnem da spavam . — Z ar nem aš n ik a k v ih ro d ak a? — N e .

— A ko je ta j H ask in s ko jeg tra -žiš?

Džon je ćutao, a Nikolson uzdahnu.

— » U redu«, zadrži to za sebe, ako

misl iš da to niko ne t reba da zna. Neću da n av a lju jem , ali ne m ogu nida dozvolim da lutaš od logora do lo-gora. — On je ćutao nekol iko t renu-tak a. — Ben H ask ins . . . N ek ak o mito ime izgleda poznato, al i celog dana

9f>



se bavim raznim imenima. Kako onizgleda?

— Ne znam tačn o.

— Ne znaš ni kako iz gleda?

— Ip ak znam . O n je jeđ an od če tiričoveka. Ja sam ih video svu četvo-

r icu, al i ne znam koji je od nj ih Has-kins. — On primeti Nikolsonov po-gled i na stavi : — Je d an od nj ih je no-sio izbledelu vojničku bluzu konjicesevern ih država .

— S koro sv ak i ra d n ik n a p ruzi bioie nekad vojnik, osim Iraca, koj i sutek sad s t igl i na prugu. Samo u ovomlogoru nalazi se više od stot inu biv-

ših vojnika Uni je . — Je d a n d ru g i od n jih če tvorice

imao je s ive vojničke pantalone ar -mi j e Juga .

— O vde im a n a jm a n je p edeset b iv -š ih pr ipadnika pobunjeničke armi je ,samo to neće sada da pr iznaju. Hm,n a s t a v i !

— Je d a n od n jih bio je skoro dvametra visok i težak skoro dve cente.Imao je pušku. '

— K ak v u p ušk u ? — V inče sterku . O sim toga, svi su

imali kol tove, al i su imali samo tr ikonja .

— O vde im a ju k o n je sam o sam o-stalni preduzimači . Radni konji su

vlasniš tvo železnice i ne verujem dai j edan od radnika drž i konja . — M ožda su n ab av ili korije k ad a

su prestal i da rade. — S ta? Ti lju d i više n isu zaposleni

na pruz i? — Ne znam — odgovori Džon. —

Ili su proslog leta napustil i posao, i l isu baš bi l i na putu da pot raže posao

na i zgradnj i p ruge . — P rošlog le ta ! — Da, onda sam ih video.Cbvek koj i je pola sata rani je raz-

govarao sa Džonom uđe u šator . N ik oia on m u se odm ah obratL

— Č u jte sam o ovo, D ejv ise. O vajdečak se raspi tuje o nekom ko je mož-da nekad bio zaposlen na pruzi . Tajčovek se zove Haskins, više ništa nezn a o n jem u . . . ne zna ni ka ko iz-gleda.

Dejvis se nasmeja. — J a sam već govorio sa dečakom .

— O nda se o b ra ti Džonu. — K ako sezoveš sinko?

— Džon V elk er. — V elker? —- ponovo Dejv is . —

Zar ne r ad i ovde j edan Velker? Na- je d a n p u t zastade. — Jesi li rek ao V el-ker?

— Da. — D žon V elk er. D žoni V elk er, je

li? — Z ovite m e Džon. D žoni su m e

zvali kad sam bio mali . Sad sam od-rastao.

— D obro , dobro. Ali . . . D ejv is senaglo prekide i opet se okren u Džonu.

— O stavi n as m alo n a sam o, hoćeš li?Džon pogleda Dejvisa i bez feči se

okrenu i izađe iz šatora. Ode do svogkonja i počne da se penje na njega,al i se predo m isli i ostade stojeći poredživotinje.

Posle nekol iko minuta izađe Dejvisnapol je i pozva Džona nat rag u šator .

Džon ponovo uđe. Držanje dVojiceljudi se bilo iz osnova promenilo. Licasu im bi la vr lo ozbil jna.

Dejv i s upi t a :

— D ola ziš li ti iz Solt R iv era? D a lis i poslednj ih dana bio tamo?

Džon ga je pažl j ivo posmatrao, al ini je niš ta odgovarao.

Dejvis i Nikolson izmeniše značajan pogle d. T ada reče N ik ols on:

— D ejv is se tek juče v ra tio iz O m a-

he. Upravo mi je ispr ičao glasinu koju je tam o čuo . . .

— R adi se o jed no m m lado m čo ve-ku po ime nu Džon V elker , koj i bi m o-gao bi t i tvoj ih godina — ubaci Dej-vis.

87.



— D rugim rečim a — p rek in e gaDžon hl 'adno — hoćete da me pitateda li sam ja taj Džon Velker koji jeubio jednog čoveka?

Dejviš iskosa pogleda Nikolsona.Džon nastavi :

— To što s te ču li n ije n ik a k v a g la-

sina. — D akle , is tin a je? — v iknu uzbu-

đeno Nikolson i pokaza prstom naDžona. — Ti?

Dejvis se naglo strese. — G ubi se i od m ah n ap u sti lo gor!

—- On p riđe k o ra k bliže Džonu i iz-nenada se zaustavi .

N ik olson je jo š u vek p rsto m p o k a-zivao na Džona.

— Cuo si š ta ti je reče no, ti nedo-zrela cvećko. Nama ovde nisu potreb-ne nikakve maloletne ubice, ni ovdeni na celoj Junion Pasif ik. Gubi se!

Džon se okrenu i napust i šator , pr i-đe svome konju i baci se u sedlo. Kadse malo udal j io od logora osvrnu se izagleda u svet la koja su svuda plam-te la , odmahnu za t im g lavom i od jaha p rem a Isto ku .

VI

Džon je već puna dva dana čekaou predsobl ju d i rek tora Junion Pas i f i -ka kad izađe jedan od nameštenika i

dade mu znak g lavom. — Ve.’u jem d a bi ti tu čekao celoleto, zar ne? — upita on.

— A ko m ora biti .

— Da. lak o sam i m is lio. »U redu«,mister Tener t i daje t r i minuta .

— Ali m eni tre b a viš e vrem ena. — On je rek ao tr i m in u ta . — N a-

meštenik pokaza na vrata . — Sve

drugo zavisi od tebe.Džon uđe u kancelar i ju i ugleda

jednog s ta rijeg gospođ ina koji je se-deo za pisaćim stolom.

—- Jesi li ti ta j m lad ić koji če ka od juče u ju tro ? — u p ita on.

— Da — odgovori Džon i odm ah brzo n as tav i: — U ju n u prošle godi-ne su četiri čoveka ubila moga oca im oju m ajku . Ja poznajem te l jude , a liznam samo da se j edan od n j ih zoveBen Haskins i . . .

Tener podiže ruku .

— Za im e božje, ne tak o brzo! K a-ko se to dogodilo? Rekao si da su če-t i r i čoveka ubi la tvoju majku i tvogoca. Gde? Kako?

— U ju n u p rošle godin e. D esilo seu Sol t R u j ru , gde je m oj otac radiona skeli .

Tener zažmur i . — Cuo sam o tom e. — On poče tr a -

ži t i među papi r ima koj i su bi l i raz- bacan i po n jeg ovo m sto lu i izvuče jed n o pism o.

— Ovo pis m o sam prim io p rošlenedel je iz logora Grejsend.

Odnosi se na jednog mladića poimenu Džon Velker . — Tener pre le te pism o ocim a i o n da pog leda u Džona. — D a li je to sve is tin a?

— J a ne znam š ta s to ji u p ism u —odgovor i Džon. — Ja samo znam dasu če t i r i čoveka ubi l a moju majku imoga oca i . . . u r edu , a j a sam u b l i-z ini Sol t Rivera 'ubio jednog čoveka.To stoj i u pismu, zar ne?

Tener s l egnu r amen i ma .

— Pism o je od F re d a N ikols ona.

On, on piše o tvojoj poseti i kaže da je im ao predosećaj d a ćeš se ti jed no gdana pojavi t i ovde kod mene .

— O nda, v e ro v a tn o , n em a n ik a k -vog smis la da vam i da l j e oduzimamvreme.

— Ne, če kaj jo š m alo . N ikols onsem toga piše da mu je posle bi lo žaošto te je oterao i ni je t i dao pri l iku

da i spr ičaš celu pr iču. U međuvreme-nu se malo raspi tao i došao je do uv e-re n ja da . . . dobro . . . da tvo j p o stu - p ak izgleda u n ek u ru k u o p rav d an . Na k ra ju k ra jev a . b an d iti su za istaubil i tvoje rodi tel je. Ali taj čovek u

9t>



Solt Riveru . . . on uopšte ni je bio pra-vi Haskins. — Tenerova ruka nest rp-l j ivo opisa krug u vazđuhu. Ali dobro,to ne menja s tvar ; dakle , t ražiš čove-ka koji se zove Ben Haskins, ni jet ako?

— Da. — K oliko im aš god ina? O sam -

naest? — Tenerov pogled ponovo pre-lete pismo. — Pa ne možeš, val jda, t igo nit i čet i ri čovek a . . . Č et ir i ubice?

— To je m o ja s tv a r, m is te r T en eru — odgovori odlu.čno Džon — H teosam samo da nađem t rag t e če tvor icei misl io sam da mi vi u tome možete pomoći.

— A li k ako ? — J a znam im e sam o jed n o g od

nj ih i h teo bih da saznam i ostala t r iimena. Negde moram počet i .

Tener se zaval i u stol ici i poče bub-njat i prs t ima leve ruke po s tolu. Načelu mu se pojaviše nekol iko dubokih bora. Z atim reče:

— J a sam če sto bio n a p ruz i i znamkako izgleda tamo napol ju . Doduše, jo š n isam bio u Solt R iveru , ali m ogusebi da preds tav im kako j e to pus tk r a j . . . nema n i kakv i h već i h g r adovail i nasel ja u bl izini , a Omaha je isuvi-še daleko da bi šer if mogao da se br i-ne o održavanju reda .

— M eni n e tre b a n ik a k v a po-

moć . . . ni od kakvog šerifa — odgo-vor i Džon samouvereno.

Tenerovi prs t i su i dal je bubnjal i po sto lu.

— Nisi u o p šte spom enuo da su til judi pu cal i i n a teb e . . . O, da, ja toznam. Kad se saznalo za događaj naSol t Riveru utvrđeno je da te je na-šao jedan obližnj i farmer i da te je

odheo na svoju farmu. — On upi tno pogleda Džona, ali k ad n ije dobio n i-kakav odgovor nastavi : — Ti ne go-voriš mnogo, je l i? U redu, mladiću,kazaću t i š ta znam. N adam se samo dane grešim.

Džon se uspravi .

— M ožete li m i nešto r'eći o b an -di t ima?

Tener ustade, pređe preko sobe i p riđe jed no m o rm a ru sa ak tim a . Iz jed n e lad ice izvuče veliku poslo vnu

knjigu, s njome se vrat i za sto i otvori je . — Ne tre b a m nogo da oče kuješ. J a

sam tek juče malo bol je pregledaoovu knjigu. Osoblje na pruzi se, na-ravno, s ta lno menja. Dakle , da pogle-d am o . . .

On pr s tom pokaza na j edno mestou knjizi i glasno pročita:

— B en H ask in s prim io je 2. ju n a1865. platu u visini od 32 dolara. Toznači da je kod nas radio tačno šes-naest dana. A ovde . . . i s tog dana napustilo je posao još devet rad n ik a .

— Jo š deve t?

— Da. D akle, svega deset. I to je bilo p rošle godin e, k ad n ije b ilo ni

b lizu to liko zaposlen ih kod n as kaosada. Ovde su imena, pogledaj da l imožeš nešto iz toga da korist iš .

Kad je Džon pr išao knj iz i , Tenerv i knu :

— Ne, p r iče k aj još m alo . — P riđ ezat im vrat ima i naredi — Pošl j i te miA l t š u l e r a !

On ostavi otvorena vrata i opet pr i -

đe pisaćem stolu.Upravo mi j e pa lo na pamet da j e

naš logor prošlog ju n a bio- na otp ri-l ike deset mil ja od Omahe. Radnicisu tada stanovali ovde, u gradu, i sva-kog dana putoval i vozom na rad.Možda tu možemo nešto naći .

Jedan mal i , k rupan čovek uđe U

sobu.

— Z elite nešto od m ene, m is te r T e-ner?

— Da. P o tre b n a su m i o b av e šten jao nekim našim bivšim radnicima. Evoovde . . . 2 . juna deset l judi je pr imi loolate; među nj ima se nalazio i čovek

99



po im enu B en H askins. Da li ga sesećate?

Altšuler se zamisl i . — Da, gospodine. Seća m ga se . On

nam je pr iredio mnogo teškoća. Mis-l im da je bio otpušten.

— D obro to m e n im alo ne izn en a-đuje. A sad dobro promisl i te, Altšule-ru, stv a r je vr lo važn a. Ko su bi li Has-koinsovi pr i ja te l j i?

Al tšuler nabra čelo. — To je m alo teško, gospodine. .Ta

se sećam naroči to Haskinsa, jer me je je d a n p u t iz azvao i došlo je do svađe,t ako da sam bio s rećan kad j e napu-stio logor.

Tener se okre te Džonu. — M ister A ltšu ler je u to v rem e

bio u p ra v n ik lo gora.Al tšuler reče:

— T ada se svu da govorilo da jeH askins u pr i j a t e l j s tvu sa jedn im biv-š im pob unjenikom . ^

— D a li je H ask ins nosio izb ledelu

p lav u v o jn ičku b luzu U n ije? — u p itaDžon. — D a, posle rad a . — A ta j p o b u n jen ik , k ak o se zvao?Altšuler pogleda Džona iznenađeno.

Tada se nagnu nad knj igu da pregle-da zapise.

— Ve'-.-ster — či tao je g lasno —Haskins, Konvej, O’Flin, Dvoržak . . .

taj je bio P o ljak . . . K asidi, D elani iah a. evo ga . . . M ju len il 'Sa d ga se se-ćam. On je bio Haskinsov najbolj i pr i-]atel j . Majkl Mjuleni .

— To je bio p o b u n je n ik ? — u p itaTener .

— Ne. ne, M ju len i je bio izv an red -no viso k i j a k čov ek . . . sk oro dvamet ra v i sok .

— C ovek sa puškom — v ik n u Džon. — M ajkli M juleni!

— Z vali su ga M ik i — o b jasn i A lt-šuler , maio se zamisl i i ponovo pogle-da u knj igu. — Pobunjenik ni je bioIrac . . . Hm, možda Vebster , al i ne ve-

rujem . K onvej je mogao bi ti I r a c . : :Kasidi, Mjuleni, Deleni, sve Irci. Evo,sad sam sasvim siguran, to je bio on:Volinton. Sad se opet sećam imena.Džef Volington.

— H askins — ponovi Džon. — M ju-leni i Volington. A četvrti čovek?

Altšuler ponovo prelete pogledOm p o d atk e u knjiz i.

— O sta ju još sam o M as i T iford .Mas je bio Holanđanin. Sećam ga sei mogu da kažem da on ni je bio Has-kinsov pr i ja te l j . T i forda ne m ogu uop-šte da se set im.

— J e li m oguće da je on bio H as-

k insov pr i j a t e l j ? — upi ta Tener . — N išta m i o tom e n ije poznato.Haskins baš ni je bio omil jen kod os-tal ih radnika. Bio je ono što se obič-no naziva brbl j ivac i potkazivač. Jes-te l i sigurni da je i četvrt i čovek na-

p ustio posao istog d an a?Tener pogleda Džona, a Džon od-

m a h n u g l a v o m .

— Ne znam . Do sa d a uop šte n iš tanisam znao o nj ima.Tener je očigledno bio razočaran.

— S asvim je m oguće , n a rav n o , da je to učin io n ekog d rugog dana . —On prel i s ta još nekol iko s t ranica knj i -ge i duboko uzdahnu. — Ovde je , na p rim er, dan k ad je še snaest r a d n ik au i s to vreme napust i lo posao. — Ob-

raćajući se Al tšuleru dodade: — Uči-ni l i s te nam vel iku uslugu. — V rlo dobro, gospodine. A ko se

još neče g se tim o d m ah ću vas obaves-titi.

Ben H askins . . . M ajkl M ju le n i . . JDžef Volington!

V II

Pre nego š to j e u Omahi prodaosvog konja , Džon Velker odjaha još je d a n p u t n a T om psonovu fa rm u . T a-rno je našao neku nemačku porodicu, po im en u O flinger, ko jo j je T om pson

10«



jo š m a rta m eseca prodao farm u . O f-l inger ni je znao kuda se odsel ioTompson.

Zajedno sa konjem Džon prodađe isedlo sa ćebetom i kad je uSao u vozza Zapad n i je im ao nikakvo g pr t ljaga.Sam o m u je m ornarsk i ko l t bio za po-

ja som .Voz je bio prep un — većinom I raca

koji su t raži l i posao na pruzi . Poslese svugde govor i lo da je Junion Pasi -f ik sagrađen i r skim viski jem i hlađ-nim čajem — čaj se odnosio na Kine-ze, koj i su izgradi l i prugu od SanFranciska do saobraćajnog čvora uJutahu. Najveći broj radnika na i s toč-nom delu pruge bi l i su Irci .

Ti I rci su rađi l i težak posao i mno-go su pi l i . Sem toga stalno su se me-đu nj ima dešavale tuče. Uskoro se saobe s t rane pruge pojavio niz grobovau kojima su ležal i bezimeni Irci . Svisu oni bi l i đošl i u Novi svet sa nadomda će ovde naći zlato i blagostanje . . .

U vozu su se nalazi l i i drugi put -n ic i — l judi sa h ladnim proračun at imočima i mekim rukama, l judi koj i suživel i od rada drug ih. I žene . . . veselei tvrde žene, ćutlj ive, ogorčene žene.I žene radnika, koje su želele da pose-te svoje muževe.

U nekim kup eima p ilo se mnogoviski ja dok je voz jur io preko prer i ja

N ebraske .Džon Velker je sedeo sam na zad-njoj klupi vagona i zurio je nepomič-no kroz prozor. N eposredno pored p ru g e po jav i se je d an In d ija n ac n akonju, gledajući sa mržnjom na voz.Džon ne obra t i pažnju na n jega .

Voz se povremeno zaustavl jao i na jed n o j m alo j s tan ic i prim io je eslcad-

ron konj ice u plavim vojničkim blu-zama.

Pet sat i pošto su napust i l i Omahu,lokomot iva ošt ro zapiš ta , uspor i tem- po, a p u tn ic i počeše da kupe svo jestvari i da se spremaju za izlazak.

Bili su stigli do logora u kome jeDžon bio pre dve neđel je. Pruga jeišla i dal je, još nekih dvanaest mil ja,al i su putnici moral i ovde dđ izađu.

Džon krenu u logor i potraži šatoru kome je rani je bio našao Nikolsonai Dejvisa. U.šao je unutra i naglo za-stao. U šatoru je bi la samo mala de-vojčica od oko dvanaest godina. koja

je sedela n a g ru b o o tesano j k lu p i igledala ncke novine.

— M is lim da sam se p rev a rio — p ro m rm lja Džon.

Devojčica ga brzo pogleda i nasme-ši se na njega.

— D a li si h teo da govoriš sa m o jimt a t om? — D a li je gospodin N ik ols on tvoj

t a ta? — O ne. J a sam k ćerka m is te r D ej-

visa. Zovem se Elen, a t i? — Džon — odgovori on. — Z ar to

više ni je šator gospodina Nikolsona? — Jeste , a li on p rip ad a m om ta ti.

On . . . on se još n i je v rat io i ja gaovde čekam. — O nda ću ja doći k asn ije . — Ali zašto? O n će b rzo doći. - •

Ona nagnu svoju g lav icu na s t r anu iupi t a :

— A š ta tvo j ta ta rad i ovde?•— On niš ta ne radi . M isl im . . . on

uopšte ni je ovde.

— Nećeš m i v a ljd a reći d a si ovdesasvim sam. Ni ja nisam baš tako ma-la. — Ona napravi vr lo ozbil jno l ice.

— S ta m is liš ko liko im am g od ina? — Ne znam , m ožda deset.E len Dejv i s uvređeno v iknu:

— D e s e t . . . o m olim ! Im am skorodvanaest . Za sedam meseci imaćudvanaest . Kladim se da i t i nisi mnogo

starij i . — Ip ak sam m nogo s ta r i j i — od-

govori Džon ozbiljno. — K oliko? N ik olson uđe i kad je ugledao Džo-

na i znenađeno uzviknu:

1 0 J



— Ti si opet tu ?■— D&, m is te r N iko lsone. N ik olson pogleda E le n Dejv is.■— Elen . d rag a , n e b i li ti? . . .Ona ustađe sa klupe.

— Z nam k ad m oje p risustvo n ije poželjno — reče ona važno i iz ađe izšatora.

— D ejvis je doveo za sobom poro-dicu — objasni Nikolson i namrgodise — Jel i si bio u Omahi?

— Da. M ister T en er m i je govorioo vašem pismu.

— J e li ti is p ričao sve što sam m u p isao? J a sam k asn ije saznao kako jeto bilo sa tvoj im ocem i m ajkom . . .

Džon ga brzo prekide: — R ado b ih ovde rad io , gospodine

N ikolsone! N ik olson je bio iznenađen .

— D obro, to dola zi m alo neoče ki-vano. Da li si prom enio m išl jen jeo . . . nek i m s tva r i ma?

— R ado b ih se zalposlio n a p ruz i

— ponovi Džon. — O, m islim da m ožem o naći nešto

za tebe. Misl im da imaš osamnaestgodina, zar ne?

— N ije važno šta , p rim iću svaki posao.

— Ali p la ta ig ra u logu, za r ne?Dobro, oni koj i postavl jaju šine dobi-

ja ju dva d o la ra dnevno. K olona ko janasipa prugu . . . ne, to je samo za Ir-ce. Oni mog'u po ceo dan da udarajučekićem. Ali. nešto ću ti reći: stavićute n a pla tni spisak,\ a ka sn i je ću go-vori t i sa Kliverom. On vodi odel jenjeza t ranspor t . Misl im da se razumešu posao sa konj ima.

— R adio sam n a jed no j farm i.

— D obro, znači da m ožeš da koči- ja šiš. To će b iti la ko za tebe, a p la ta je is ta : dva d o la ra na dan. Od seđamujutro do šest uveče. To znači da će-mo idućeg meseca već morat i da ra-dimo pored iampi .

102

Dejvis uđe u šator . Nije izgledaonimalo iznenađen što vidi Džona.Kra tko mu k l imnu g lavom.

— H alo , Džone, k ako si? — U redu. — U pravo sam ga s tav io na p la tn i

spisak — reče Nikolson. — Odlično. — Z a jedn o po la sa ta biće veče ra,

Džone, reče Nikolson. — Posle večereće.š doći opet ovamo i onda ću ti do-del i t i jedan šator .

Džon pozdravi glavom i izađe. N ik ols on u p itn o pogleda D ejvisa.

Ovaj odrečno odmahnu glavom.■— K ad sam se v ratio , E ien m i je

kazala da je govor i la sa nekim koj ise zove Džon. — On nabra čelo: —Rado bih znao š ta je saznao Omahi .

— N isam ga o tom e p itao — odgo-vori Nikolson.

— Ipak , m alo je ču dno što je do-šao ovamo da t raži posao.

— Da, u celo m logoru nem a n ijed -nog Haskinsa. Raspi t ivao sam se iznam da ova j Hask i n nema n i kakveveze sa dečakom. Možda su promenil iim en a i sad se zovu Smit., Džons i . . .

— M ožda ča k N ik olson. — Ne go vo rite g luposti. — D ejv is

pogleda na u laz u ša to r. — P o b rin u ćuse da Elcn ne dođe više ovamo.

VIII

U novembru je zemlja već bi la jakosmrznuta i 20. novembra radovi sumoral i bi t i prekinut i . Mećava je pre-ko noći nanela ogromne količine sne-ga u logor.

N ajveći deo rn d n ik a po kup io jesvoje stvari i oti.šao na Istok. Većina

je osta la u O m ahi, a nekoliko g ru p ase zadržalo na ostal im stanicama.

Deo radova nas tav l j en j e i p rekozime. Konst ruktor i i inženjer i pravi l isu planove za mostove, tunele i vi ja-dukte . Stalno su se nadgledale zal ihe



i đovozile nove. Vozvovi su neprekid-no đunosi l i ogromne količine mater i-ja la , koji će biti p o treb an u prole će .

Za protekle dve gođine bi lo je po-stavl jeno sto četrdeset mil ja šina, asada su se pravi l i planovi da se l ini jap roduži do C eneja ili još dalje.

Pred Junion Pas i f ikom pojavi l e suse teškoće. Finansi.jske i političke. Ve-l iki krcdi tni skandali potresal i suVašington. Mil ioni dolara su bi l i ne-stal i . Clanovi kongresa i senatori subili podm iće ni i og rom na b og atstv arazbacana . U međuvremenu se sa za-p ad n e obale sve d a lje p ro b ija la p ru g aSentral Pasi f ika.

Tu je bi lo invest i rano zlato i srebroZapada .

Transkont inenta lna že leznička pru-ga će ipak postat i stvarnost . Vlada jeb ila za in te re so v an a za n ju , ali ne i zaogromne sume koje je ona gutala .Krvavi skupi ra t još je bio u sasvimsvežem sećanju. Državna kasa u Va-šingtonu bi la jc skoro prazna — al ip ru g a je m o ra la b iti sa g ra đ en a . . . ib ila je sa g rađ en a!

Svi ti p roblem i su ne verovatno m a-lo interesoval i radnike. Od svega togamalo se čulo u Nort Plej tu i jedini ko-ji su b ili za b rin u ti, b il i su nam cšten i-ci na višim položaj ima.

■Džon Velker ni je ništa znao o f i -

nansi j skim teškoćama i ostal im prob-lemima Junion Pasi f ika. On je bio uN ort P le jtu . Jo š tokom le ta se biouver io da je železnička pruga najvaž-n i j a s tvar koja sc ikad gradi l a na Za-p ad u i je dnog d an a će svi ljud i Za-p ad a b iti is to ta k o u v e ren i u to.

Haskins . . . Mjuleni . . . Volington iCetvr t i r ad i l i su nekada kod Junion

Pasi f ika. Vcrovatno će tu ponovo po-traži t i posao kad im nj ihovi lopovlucine budu više donosi l i dovoljno nova-ca. Ako i ne dođu kao radnici — pru-ga jc privlačila rnnoge ljude koji nisukao radnici zarađival i hleb: Kar taše,

go stion ičare. lopov e, zločince i . . . ub i-ce. Ranije i l i kasnije, Haskins i nje-govi drugovi pojaviće se ponovo.

Rani je i l i kasn i j e moraće sesupro t -stavi t i Džonu.

Cele zime ih je t ražio. Sat ima je se-deo pored peći i skloništu. Ponovo i ponovo je obila zio p ojedine b aro v e iradnje . Kad mu je na kraju počeloda ponestaje novac pr imio je mestou baru Meta Federsona. Za to je dobio h ra n u , dv a će beta za le žaj u m a-gac inu i svake subote dva dolara naruke.

U Federsonovom baru j e prv i pu t

s reo Kasa Por te ra .Por ter je odmah posle Božića došao

na konju u Nor t Plej t . To je bio vi takčovek, čije su oči uvek bile pomalost i snute . Mogao je imat i dvadeset petdo tr ideset godina. Odelo mu jc bi lou bednom s tan ju . Njegov revolver ufutrol i visio rnu je nisko niz but inu.Sem toga nosio je i vinčesterku, al i

ju je već dese t m in u ta posJe u la sk a uFedersonov bar prodao . Zat im je od-veo konja u š t a lu Junion Pas i f ika i p rodao ga da leko ispod p rav e cene.Junion Pas i f ik j e imala u svoj im š ta -l ama svu hranu za konje koja se uokolini uopšte mogla nabavit i , al i po-što je imala vrlo mnogo lônja, nijeniš ta od toga pradavala .

Kas Por ter se vrat i u bar , poruči

piće , zauze m esto pored b a rsk e te zge

i zagleda se ispred sebe.

Pola sa ta kasni j e pr iđe mu Feder -son.

— K ako sto ji sa snegom n a Z ap a-du? — upita on.

— Isto kao i ovde — odgovori k ra t-ko Por ter .

— J e s te li da leko ja h a li? — rasp i-t ivao se Federson.

Por ter i spi poslednju kap iz svoječaše i stavi ' je na pult .

103



— M oje je im e — reče — K as P or-ter. Ima’m n am eru da se zadržim iz-vesno vreme u Nor t Plej tu .

Federson se nasmeja. — I do đ avola sa mncjm i sa sv im a

ostal im koji postavl jaju l jubopit l j iva p ita n ja .

Pore ter s l egnu ramenima. — N em am n iš ta p ro tiv pokera, ako

drugi igrači misle ozbiljno. — I bez suv išn ih reči, je li tak o ?

Uredu, mister Por ter , ovde nećeteimat i nikakvih teškoća.

Ipak je Por ter već dva dana kasni - je zapao u p rv e te škoće . N ikada n ije pio viš e od dve čaše v isk ija dnevno, p a ni kad se k arta o , ali , naravno . n ijemogao spreči l i da drugi pi ju, a u NortPlej tu je bi lo mnogo viski ja a malorada .

Jedan drski I rae seo je da odigra p a r ti ju pokera sa P orte rom . S talno jegubio i posle svake izgubljene part i je poručivao novo piće. Na k ra ju je p re-vrnuo čašu i viski se prosuo po stolu.Por ter na to odgurnu svoju čašu iustade.

— J a p resta jem — reče.Pi jani I rac se odmah našao uvre-

đen. ' — P res ta je š sad kad si na dobitku .

Pa da, od probisveta se ne može ništadrugo ni očekivat i!

Porterova usta zadrhtaše, al i on sesavlada i ode od stola. Irac skoči i p re v rn u sto.

— Tebi sam govorio , p rok le ta va-ralice! — viknuo je i dograbio svojustolicu. — Ne možeš da odeš dok go-vor im s tobom!

On baci stolicu za Pprterom. Stoli-ca prolete pored Portera i udari u le-

đa jednog profesionalnog kar taša koj i je bio sta lan gost u F edersonovom ba ru .

Por ter se munjevi to okrenu. u jed-nom skoku se nađe pred Ireem i pes-nićom ga uđari u braau. Covek je pao

kao posec'eno drvo i ostao nepomičanna podu. Por ter dade znak I rčevim

p rija te ljim a i reče :Iznesi te ga napolje i ostavi te ga da

se istrezni.Profesionalni kar taš je držeći kol t

u ruci progunđao: — U pravo si m u spasao život!Džon je s la jao sa met lom u rukama

u drugom uglu prostori je i gledao za-mišl jeno u Por tera .

Federson pr iđe Džonu. — Ti ćeš b iti is ti ta k a v za k o ju go-

dinu.Primetivši Džonov pogled nastavi

smejući se: — O, poznajem te ja. Vi-deo sam kako vežbaš sa kol tom. Nijeloše, al i morao bi da nabaviš futroluza kolt . O nda ga m ožeš nosi t i kao Po r-ter . Svi revolveraši nose oružje na ta jnačin.

Džon nastavi da čist i , a Federson jegledao za nj im sležući ramenima.

Sledećeg dan a je D žon prvi pu t raz-

govarao sa Kasom Por te rom. Por te r je bio doSao u b a r u to k u p rep o d n ev aseo za jedan sto u uglu i počeo da sla-že pasi jans. R ad n ja je u to d oba da na bila vrlo tiha.

Kad je svršio posao Džon p r iđe Po r-terovom stolu i počne posmatrat i ba-canje kara ta . Konačno Por te r d iže pogle d i reče :

— Sedi, p r ija te lju .Džon je malo oklevao, a onda —upi ta Por ter .

— H teo b ih n ešto da vas p itam ,gospodine Por teru.

— P itaj. — Radi se o . . . — Džon zastade

snebivajući se, pa onda naglo izbaci :

— J e li is tin a d a ste vi rev o lv e raš?Por te r nas tav i s l aganje kara ta i po-sle izvosnog vrem en a sku pi k ar te i po-gleda Džona.

— J e li te neko nag o vo rio da m e to p ilaš?

104



— Ne — ođgovori Džon brzo. —J a . . . ja p itam iz sasvim odi'eđ'cnograzloga.

— T ako nošto se nc p ita . ali ću tiipak odgovori t i : ne, nisam revolveraš.

— D uboke bore se pojaviše na n jego-vom čelu. — Time ncću da kažem da

ne znam da bara tam revolverom. Ne-koliko puta se to nije dalo izbeći. —On ponovo napravi malu pauzu i on-da t iho dodade: — Ja znam sve o SoltRiveru, Džone.

Džon uplašeno reče: — M is lio sam da b iste m ožda h teli

da m i po kaž ete nekoliko tr iko v a . . .Još nikad nisam ni sa kim govor io o

revolver ima.Porter zažmuri još jače. Uze zat im

karte i poče da baca novi pasi jans.Džon ustade, a Por ter mu mirno re-

če: — Dođi za je d an sa t u m oju sobu i

Jponesi svoj revolver.Kas Por ter je ž iveo u jednoj maloj

sobi u skloništu Junion Pasi f ika. Sat posle ovog razgov ora Džon zak uca navrata te sobe.

Por te r o lvor i . — Uđi!

Imao j e sada na sebi samo panta-lone i košulju, ali je futrola sa revol-verom bi la na svom mestu.

Džon uđe_i zatvori vrata za sobom.

On raskopča bluzu i izvuče iza pojasamornarsk i r evolver .

— N em aš fu tro lu ? — u p ita P o rte r .

— O nda k ad a sam kup io rev o lve rnisam imao novaca da kupim i fut -rolu.

Porter uze Džonov kolt i , kad ga je o tvorio , v ide da su ležiš ta za m ctke

p razn a . On povuče obarač. T ad a po-gleda začuđeno u Džona.

— Izli zano — reče i o d m ah n u g la -vom. U redu — on stavi revolver uru k e D žonu i nared i m u : — A sad, pokaži mi k ak o ga izvlačiš .

Džon opet zadenu revolver za pojasi spusti ruke.

— Sad! — v iknu P o rte r.

Džon izvuče kolt i u istom .jnomen-! u po vu če ob ara č.

Porterove st isnute oči se otvoriše.

—• P ro b a j još jed a n p u t!Džon ponovo povuče revolver i po-

novi to nekoliko puta.

Porter scde na svoj pol jski krevet .

— Ti si to vcžbao? — S vakog dana. N ajm an je jed an

sat, a obično i više. — Zašto, D žone?

— M oram . — K oliko im aš godina? — O sam naest. — I vcć si ub io čo veka? — Džon se uzncm iri. — M islio sam da će te vi to raz u -

meti. — O stani još Džone . . . hoću da go-

vorim s tobom. Ncću ti čitati pridike;

nisam pravi čovek za to. Video sammnogo krvi . Džone i mnogo mrtvih.Vežbao sam revolverom kad sam biomnogo mlađi od tcbe. Odrastao samu Klej Kauntiju, misuri. Moga oca .jeubio jcdan dr ipac pre dvanaest godi -na u Kanzasu.

Za vrcme ra ta j ahao sam sa Kvont -relom. Među nama je bi lo takvih koji

su bili mlađi nego ti. — Kratak os-mch mu zaigra oko usta. — Uvek sume nazival i revolverašom. U redu,kazaću ti : nisam još nikad video ne-koga da nosi revolver za pojasom. alikako sađa s to j imo jedan prema dru-gom, mogao bi da me ubiješ pre negošto bih ja uspco da izvučem svoj koltiz futrole.

Džon ispi t ivački pogleda Portera: — M is lite li to . . . ozbiljiu.'.'Po r t e r uzdahnu .

— Možeš da lje vežbati ili' ne. Neznam. doduše. da li dobro gađaš. a' ine poznajem nikoga ko.ji bi. na krat-

105



kom odstojanju, imao prema tebi ina j man j u šansu .

IX

Rađovi na pruzi su ponovo počeli um artu mesecu, iako je zemlja još bi la

smrznuta .U Nort Plejtu je bilo vrlo živo. Ir-

ski radnici su dolazili sa Atlantskeobale u grupama. Cete i batal joni voj-nika prolazi l i su kroz grad.

Sa prvom grupom st igao je i Har iDejvis. Džon ga je sreo nekoliko puta,ali izgleda da Dejvis nije mogao ili ni-

je h teo da se se ti da ga poznaje . Uos-talom, ni je bi lo vreme za prazne raz-govore. Pojedini delovi pruge su uzi-mani posebno u posao i rad je napre-dovao.

Dejvis se pokazao kao vrlo sposo- b an inžen jer i dobio je zadatak d a iz -gradi jedan veći odsek pruge. On jeostao samo nekol iko d an a u Nor t Plej -

tu i onda je otišao sa svojim ljudima. „Ubrzo zatim stiže u Nort Plejt i Ni-kolson i preuzme raspodclu l judi na po jed in im delov im a pruge.

Džon Velker ode da mu se javi i onga primi vr lo srdačno.

—■ Zim us sam m islio na tebe, Džo-ne. Ti si, za to vreme, porastao i oja-čao. Dobro, imamo dosta snažnih rad-

nika, al i sada su nam potrebni l judikoj i znaju dobro da barataju kol tom. — O n zastade tr e n u ta k , a onda n a-stavi: — Nekoliko dripaca, koji se nelibe ničega, prodavali su cele zimeoružje Inđi jancima i ovog leta može-mo bi t i spremni na oštre borbe. Sa-znao sam iz pouzdanog izvora da Oge-lala Si juksi sada imaju čet ir i stot ine

vinčesterki repet irki , a da ne govori-mo o drugom vatrejiom oružju. Mićemo za mesec dana stići u predeleOgelala Indi janaca i možemo bi t ispremni na vat ren doček. Naravno dauživam o zašt i tu arm i je , a l i neophodno

je da i m i sam i m ožem o rasp o lag a ti sanekolicinom l iudi koj i su vični bara-t an j u o r už j em.

— A ko su ti lju d i ko ji su p ro d av a-l i oružje Indi jancima? zapi ta Džon. —Kako ste došl i do t ih informaci ja?

— D elim ičn o p rek o p r ija te ljsk i n a -k l on j en i h I nd i j anaca , p r eko šp i j unai p rek o izv eš taja arm ije. ■— N ikol-son pogleda ispi t ivački Džona.

— Zašto, Džone, š ta ti je n a srcu ? — Celu zim u p roveo sam u N ort

Plej tu i nisam čuo ni jedne jedine rečio Haskinsu, Mjuleni ju i Vol ingtonu.

— M is lio sam d a si to ko načn o p re - bole o! — reče N ik o ls on k lim aju ći g la-vom. — Nameravao sam da t e poša-l jem kao izvi 'dnicu, al i ako još uvekm is liš na svoje pr iv a tn e pos love . . .

— P rim am za d a tak . N ik olson je m a lo oklevao, a o nd a

s l egnu r amen i ma . — U red u D žone, d aću ti šansu . —

O n i sp u n i j e d a n m a li k a r to n L d a d e

ga Džonu. — Evo t i , idi u kancelar i ju,tamo ćeš dobit i pušku i dva ćebeta.Onda ćeš ot ići u štalu i izabraćeš sebikonja .

Pola sa ta kasni j e zakuca Džon naPor te rova vra ta . Kad ne dobi odgo-vor, okrenu kv ak u i o tvor i v ra ta . P or -terove s tvar i su bi le nestale . On odeu bar i nađe Federsona u n jegovoj

maloj kancelar i j i . — P rim io sam posao kod Ju n io nPasif ika — reče on. •

— F ederson u d ah n u . — N isam n išta d ru g o ni oče kiv ao.

Dobro, mnogo sreće, Džone.Džon odmahnu g lavom.

— Je s te li v id e li d ana s K asa P o r-t e r a ?

— On je o tp u to v ao . — K ad a? — z a p ita brzo Džon. — D anas, ra n o ju tro s . Z ar ti n ije

niš ta rekao?Džon odrečno odmahnu.

— J e li rek a o k u d a id e?

10 b



— P o r te r govori isto tak o m alo kaoi t i . — Federson sleže ramenima. —Verovatno je ot išao u Ogelalu i l iDžulburg. Za nekoliko meseci ću i jaotići tamo. — On se nasmeši. — Mi seuvek držimo u bl iz ini pruge.

Malo kasni je dođe j cdan radn ik

Džon u i poruči m u da N ikolson žel i dagovori s nj im. Džon odmah ode kodšefa personala.

Ovaj ga dočeka rečima: — J e si li spak ov ao svoje s tv a ri? —

Kad Džon potvrdi on nastavi :

— D obro. S u tra u ju tro k reće jed n akolona kola prema zapadu. Nekol iko

porod ica in ž en je ra p u tu ju u O gela lu ,a t roje i l i četvoro kola nose pot rebanm at e ri ja l . Poš to m om ent alno nemam ona raspolaganju vojnu zaš t i tu , ša l j emsa n j ima nekol iko naoružanih i zv iđa-ča . . . Radi se o putu od tri , četiri da-na, a l i misl im da t reba da se osigura-mo bi lo šta da se desi . Dakle, sutraujutro se polazi , al i najbolje jc da se

odmah javiš Džeku Mer i ju . On vodikolonu.

Džon nađe Džeka Mer i ja kod š ta la .To je bio bivši pešedijski narednik,koj i je marši rao kroz Džordži ju podkomandom gener a l a Se r mana .

— S ad a ša lju p osledn ju reze rv u — p ro g u n đ a on ..— P a ti si jo š pola dete.

— Ali v red im kolik o i o d ras tao čo-

vek — odgovori Džon. — D obro — n asm eja se D žek M eri.

— Izgleda da im aš v a tre u k rv i, a toće t i i t rebat i . Imao sam čitavu gomilumladića pod komandom i oni su i i i p ro p ali il i po stali do bri vojn ic i. •— Onstavi Džonu ruk u na ram e. — U redu ,možeš spavat i tu u bl izinu. U svi tanje pola zim o.

Džon Velker potraži sebi mesto zaspavanje . Uvi se u ćebad i odmah za-spi.

Još pre zore je ustao i osedlao kc-nja . Pr imet io je nekol iko mal ih logor-

skih vatr i i pr išao jednoj od nj ih da bi dobio v ru će kafe.

Džek Meri dolete do kola. — J e li sve sprem no za polazak?

— povikao jc .Kola se pokrenuše i po isteku pola

sata bi la su već ostavi la N ort Ple j t izasebe.

Džon, koji jc jahao na čelu kolone,okrenu se u scdlu. Iza njega je išlodvanaest kola . Prva su bi la natovare-na mater i ja lom za Junion Pasi f ik , ana kraju kolone bi lo je nekoliko vel i-kih kola sa arnjevima: U nj ima su bile žene i deca nekih viših činovnika.

Osim kočija.ša bilo je — računajućii Džona — još šest karabinama na-oružanih jahača koj i su t rebal i daštite kolonu.

Džek Mcri je jahao velikog sivogždrepca na čclu kolone. Pošto su ,ia-hal i otpr i l ikc jedan sat , on zauzda ko-nja sazva sve jahače oko sebe.

— Meni jc povereno vodstv o ove

kolone — objavi on — i mi ćemo sevladat i kao neka vojna jedinica. Po-što se nalazimo u nepri jatel jskoj zem-lj i , ne preostaje nam ništa drugo. —On pokaza na jednog od jahača. — Viste p rethod nica, to je.st jah aćete jedno

pola m ilje isp ied kolo ne i d ržaćele o t-vorene oči. Vi ćet.e — nastavi on obra-ćajući se jednom drugom jahaču —

ja h a ti na pola p u ta iz m eđu n jega ikola.On uputi trećeg jahača na de<=no

krilo, četvrtog na kraj kolone. kao za-šti tnicu, i onda se okrcte Džonu.

N ajp re n ap rav i g rim asu . a ondareče:

-— T ak o tcb i o sta je levo krilo. o t-kud pret i najnianja opasnost . Ipak,

savetujem ti da bude.š viio pažl.jiv.Džon potera konja i udal j i se jedno

pola m ilje od kolo ne. Išli su kroz rav -nicu. u kojoj bi se eventualni neprija-telji viđcli već na deset milja. Kolonakola vukla se u sporom tempu. Po!o-

107



vinom prepodneva srel i su kolonu p razn ih .k o la ko ja se v raća la u N ortPlejt .

Jedan sat pre zalaska sunca kola sezaustaviše i napraviše krug. Džon do-

ja h a do kola i sre te D žeka M erija. — H ej, ti — v ik n u M cri. — K ako

smeš da jednostavno napust i š svojemesto i da dezert i raš?

— P a vi ste se zau stav ili zbog p re -noćišta.

— To n ije razlog da straža dođeovamo — besno progunđa Meri . —

Na noćn om lo gorištu trebam o z aš tititiviše nego lkad.

— H teo sam vam sam o reći d a ce-log dana nisam ništa jeo. — U red u — odgovori Meri. — Po-

je di nešto i onda n a tra g n a svoje m e-sto.

— Celu noć?

— M enjaće m o s traž e svaka če tirisata. Cekaj , možda je bol je da na

prvu srnenu pošaljem vozača. N jih

ćeš ti smeniti za sledeća četiri sata.Džon Velker skide konju sedlo sa

leđa i pusti ga da slobodno trči poiogoru. Nekoliko vatara, na koj imase kuvala večera, veselo je gorelo iDžon se upravo spremao da sedne

pored jed n e od n jih , kad jed an gla sv iknu:

— J u h u , D žone!On se naglo okrete. Jedna devojčica je trča la p rem a n jem u. Bila je toElen Dejvis, inženjerova kćerka.

— H alo — odgovori Džon sneb i-vajući se.

Devojčica se očigledno radovala što je s re la s ta ro g »prija te lja« .

— V idela sam te ju tro s kad si odjahao tam o p reko . — Ona pokaza p rerna ]ugu i poče uzbuđeno da pri-ča: — Mi putujemo tati . Cele zimestanovali smo u Omahi. Išla sam čaki u škoiu. — Ona uhvati Džona zaruku.

— K aži je li is tin a d a su Inđ ijan cii skopal i ra tnu seki ru?

— G ovori se o tom e — odgovoriDžon uzdržl j ivo.

— L jud i su danas rp e podne rek lida ćemo na putu za Ogelalu naići naveću grupu ratnika. Misliš i i da ćenas oni napasti? Kažu da je naša ko->lona suviše vel ika da bi je napal i .

— Ne znam — odgovori Džon. —Do sada nisam opazio ni jednog Inđi - jan ca .

Devojčica je izgledala razočarana. — Ni ja jo š n isam v id e la In d ijan ce,

m is lim prave Ind i jance , j e r O m ahe su

p itom i.Jedna t r idese togodišn ja žena im priđe.

— Ele ne, v ečera je gotova.Džon pogleda ženu — bila je to

gospođa Dejvis i u zru ja se. O na je b ila visoka i v itk a i D žonu se skoroučini lo da vidi svoju majku. Sl ičnost

je b ila izvan redn a .

— M am aF — v ik n u E le n. — Ovo je Džon, m oj s ta r i p r ija te lj .Gospoda Dcjv i s pruž i Džonu ruku

i nasmeši se: — Halo , Džone.Džon bojaž l j ivo đođi rnu n jenu ru-

ku i odmah je i spust i . — J a sam Džon V elk er. — V elker? — O zb iljan iz raz p ređe

p reko n jcnog lica, a li se on a od m ahopet nasmeši . — Drago mi je š to samte upoznala, Džone. I loćeš l i da ve-čeraš s nama?

— O da, m olim te , D žone! — uz-viknu Elen. — Bila bi tako lepo davečeram o zajedno. — O na uh va t iDžona za ruku i poče da ga vuče zasobom.

Kod va t re j e već sede la j edna ženasa dvoje m al išana, k oj im a je iz jedno glonca davala toplu čorbu.

Džon je jeo sa nj ima dok je Elennepres tano brb l j a la i pos tav l j a la mo-re pi tanja . Izgleda da joj ni je smeta-

ioa



lo š to joj je Džon odgovarao kratkoi jednosložnim rečima, ona je stalnodal je brbl ja la .

Po što je večerao sa nj im a Džon brzo u s ta d e sa rečim a:

— M oram d a se p o b rin em za svogakonja .

— Dođi k asn ije opet — v ik n uElen.

U mraku koj i se spuš tao Džon na-đe mesto gde je ostavio ćebad. Onih ponese do jednih kola i upravo

je počeo da ih p ro stire po zem lji kadzaču korake. On se okrenu i spazigospođu Dejvis kako mu pr i lazi .

— H te la sam d a govorim s tobom

a da nas Elen ne čuje — reče onamirno .

On se brzo ispravi . — Ele n je u g o d in am a k ad a je lako

ut ica t i na n ju — produži gospođaDejvis . — Ona smatra da je sve ovo ja k o uzbu d ljivo i ona m a šta o ž ivo tun a Z a p a d u . . . i o l j u d i m a k o j i t a m ožive.

— D a, gospođo D ejv is — odgovoriDžon st i snut ih usta .

— J a . . . ja znam ko si t i Džone.Moj muž mi je već govorio o tebi.

— G ospođa D ejv is m alo zastade. —T i . . . t i ćeš r a z u m e t i. . .

Sada Džon ne odgovor i niš ta . Tak-ve s i tuaci je nisu bi le niš ta novo zanjega.

— Ne b ih h te la d a iz g ledam n e lju - bazna. D žone — reče gospođa D ejv is .

— V ežite je i p o b rin ite se d a višene dolaz i kod mene — progunđaDžon.

— 2 a o m i je — reče gospođa D ej-v i s , okrenu se i nes tade u mraku.

Džon ponese svoju ćebad van lo-

gorskog kruga , pros t re j e na zeml jui leže. Nije mogao da zaspi i gledao je u sve tle zvezde.

N ekoliko sa ti k asn ije čuo je te šk ekorake. Ukratko zat im čuo je giasDžeka Meri ja i naglo skočio.

— G de si se sak rio ? S vu da samte t ražio — gunđao je Meri .

•— P a tu sam . — N a teb e je red da sm eniš s tražu .Džon nađe konja, osedla ga i od-

ja h a u p re riju . Tačn o n a dve s to tin e ja rd i n a iđ e n a s traža ra .

— P ro k le to je pusto ovde n ap o lju — reče čo vek zevajući.

Džon ne odgovori i produži jašući.Covek je gledao za nj im.

— Da, sam o tako , jaši sam o dalje .Ja . . . j a sam baš b io na putu pr t-malogoru, jer sam znao da će doćismena .

To je, naravno, bi la laž.

Covek se bio pr ibl ižio logoru jerse bojao, st rašno se bojao.

Džon odjaha još pola mi l je , ondasiđe s konja i veza ga za jedno drvo.Tokom sva čet i r i sa ta šetao je tarno-amo po prer i j i . Kad mu je konačnodošla smena, on samo odvede svogakonja sto jardi bl iže logoru, ponovoga veza, uvi se u ćebad i odmahzaspa.

Č im je sv anu lo Džon ode u logor,gde su mu dal i kafu i vruć pasui j .

Džek Meri mu priđe. — Ne v e ru je m m nogo izvešta jiina

ja h ača sa k o jim sam razgov arao ju će.Ipak imamo ovde gomilu žena i decei m oram o bi t i dv ost ruko opre?m Do- bro o tv ori oči. A ko bi došlo do nap a-da, to će biti samo danas, jer sv.traćemo već biti u blizini Ogelale.

Dva sata pošto su krenuli , kad sekolona pr ib l iž i la j ednom brežu l jku. . . dogodi lo se. Jah ač ko j i je jahaou izvidnici preleteo je preko bre-žul jka i više ni je bio viđen.

Drugi iahač u prethodnici st iže do

b režu ljk a , nag lo o k ren u svoga k on jai počne da galopira prema koloni . N ekoliko p u ta je ispalio pušku — ana brežul jku se pojaviše grupe Indi - jan aca . K on j pod jsh a če m bi pogođeni pade. Covek pokuša da trči, ali ga

109



već posle nekoliko koraka pogodizrno i sravni ga sa zemljom.

N ije bilo v rem e n a da se kola po-stave u krug. I ostali l judi koji su bilina straži dogalopirali su do kola, avozači dohvatiše svoje puške. Imali

su još upravo tol iko vremena da se bace iza kola i već su In d ija n c i b ili tu .

Samo neredu i neorganizovanost iprvog n ap ad a In d ija n ac a su putn ic imogli da zahvale što su još uopšte os-tal i u životu. Indi janci su punom brzi-nom doletcl i do kola i onda se pode-lil i desno i lcvo i protutnjali poredkolone. U isto vreme pucali su iz ka-

rabina i bacal i ratne strele.Iako su vr lo loše gađal i , ipak je

iz mase zrna i st rela poneka pogodilacilj. K on ji su pa d ’ali, a d v o ja k ola se p rev rnuše.

Ljudi na kol ima su pucal i iz svihmogućih oružja na hordu napadačauspelo im je da izbace ći tav red Indi-janaca iz sedla . A li ta d a neko liko In-

di janaca skočiše sa konja i potrčašeprem a kolim a. V ećina je b ila pogo-đena pre nego što su stigli do cilja, aliih je još dosta stiglo do kola.

Džon zabi mamuze svome konju uslabine i uspe mu da još pre Indi ja-naca st igne do kolone. U punom ga-lopu iskoči iz sedla, napravi opasan

sal to i nađe se na mekanom t lu pre-r i je . Odmah je bio ponovo na nogamai dok su Indi janci jur i l i pored kola,uspe mu da se baci ispod jednih uzaklon.

On uze pušku i poče pucat i . PrviIndi j anac se nade na pesku , drugomepogodi k o n ja k oji zbaci jahaća. Dokje ovaj p ok u šav ao da se podigne Džc-

nov metak ga ponovo struši . Indi-jance je bilo te šk o gađa ti. jp r su ja-hali viseći konju sa strane.

Srećom su i pored svog dobrog na-oružanja skoro svi bi l i loše nišandži- je i sam o to j čin jen ic i su p u tn ic i im ali

da zahvale što nisu odmah bi l i uni-šteni.

Obe grupe Indi j anaca ođjahaše vandomašaja karabinki , a onda se opetskupiše u namer i da počnu drugi napad.

Time su branioci dobi l i vremena da ponovo n a b iju puške i da n ađ u boljizaklon.

Džek Meri je t rčao pored kola i vi-kao:

— Svi za m nom !Iz svih pravaca t rčal i su putnici i

vozači, ali nisu svi bili tu. Starije oddvoje dece one žene, pored či je vatre

je Džon dan p re toga veče rao, d o trča plaču ći , je r n ije m oglo da n ađ emaj ku .

Bi la j e to s t r ahovi ta pometp ja : že-ne i deca su plakali , a l judi psovali .

Džek Meri, sav bled, izvršio jesmot ru svoj ih snaga .

— G de su o sta li? — u p ita p ro -muklo.

— To su svi — odgovori besno je -dait od vozača.

Mer i se zatetura kao da ga je pes-nica pogodila u l ice.

— Mi im se n e m ožerno o d upre ti.I ma i h na j man j e s t o t i nu !

— I d v a belc a — d odade je d a nvozač.

— Belc i? i

— D a — p o tv rd i vozač p rez riv o . iDžon ga uhvat i za ruku .

— K ako izg led a ju ?

— Lic a im n isam vid eo, a li m alo je treb a lo da jed n o g od n jih izbac imiz sedla. — Na licu čoveka pojavi seizraz mržnje . — Proklete ubice!

— Evo opet do laze! — v ik n u D žek

Meri. — U zaklon! — on se baci pod jedna kola .Jedna žena divl jački zavr iš ta . Bi la

je to gospođa D ejv is. Ele n jo j je v i-sila o ruci. — Dole mama, lezi! —vikala je devojčica. — Pogodiće te!

1 1 0



Ona se t ruđi l a da povuče majku nazemlju, al i gospođa Dejvis je bi la pot-pun o izgubila glavu . Džon V elk er seje d n im skokom n ađ e pored n je i u d a -r i je iza desnpg kolena.

Gospođa Dejvis jezivo kr iknu i pa-de na kolena.

— Pali! — v ikao je D žek M eri . —Gađaj te šfo bol je!

Indi janci su jahal i u zbi jenim redo-vima; bi l i su udal jeni još jedno t r istot ine jardi . I oni tada otvoriše vat-ru t ako da su z rna udara la o ze th l ju podižući obla čiće p rašine , p o g ađa latočkove i arnjeve kola.

Džon V elker dopu za do Elen D ejvis. — D rži se u zak lo nu iz a m ene! —

viknu joj on, al i mu se reči nisučule zbog opšte buke. On pokuša daodvuče devojčicu od njene majke, a l imu to ni je uspelo. Iznenada gospođaDejvis ponovo skoči i poče da trči.Džon pokuša da je uhvat i , a l i n i jemogao da je s t igne. Zat im on vide

kak o j e iznen ada pa la . On s ti snu zubei sa dva brzo skoka nađe se poredElen i kleknu.

On munjevito izvuče svoj kol t . In-dijanci su dolazili sve bliže, dok suoko Džona praš ta le karabinke .

Pu cao je n ep restano fi video k ak o je d a n In d ija n a c za d ru g im p ad a sa

kon j a . Jeđan i nd i j ansk i mus t ang pa -dajući povuče za sobom još dva dru-ga ko nja . Iz gom ile drh tav ih kon j sk ihtela diže se jedan Indi janac i pot rča p rem a kolim a. D žon n an išan i i opali,a Indi j anac se s ruš i kao gromom po-gođen.

Iznenada Džon oset i oštar bol u le- ;vom r amenu , a t ada se u g r up i napa -

dača pojavi jedno l ice — jedno izob-ličeno lice sa divljim očima.

To je bio čovek koji je pre dvegodine nosio s ive vojničke pantalonei koj i je učestvovao u ubis tvu Džono-vog oca i majke!

Džon skoči i opali, ali revelver fe bio p razan .

Jedan I nd i j anac pokuša da kon j emobor i Džona. Branioci ga jedhim met-kom obor iše sa konja i on u paduudari o Džona. Džon zgrabi pušku

jednog ub ijen o g vozača i opet poće pucati. T ad a se In d ijan c i izn en ad a po-vukoše. Poslednje zrno brani laca po-godi jednog ranjenog, koj i je puzio p rem a kolim a.

— Svem ogući bože! — vikao jeDžek Meri bez daha.

— Ovi p ro k le tn ic i su jo š m nogogor i nego š to su ikad bi l i pobunje-

nici! — P o g led a jte ! — v ik n u je d a n od

ljudi.

Džon se okrete i pogleda premazapadu. Indi janci se nisu spremal i za ponovni n ap ad . N aprotiv , razilazili suse i galopiral i prema severu. Razlogza ovo begstvo se odmah pokazao.

Niz b re ž u lja k je jah ao o dred konjice,koj i j e odmah krenuo u poteru .

Bila je to samo jedna mala četa,a l i Indi janci su pr i l ikom napada nakola pretrpel i vel ike gubitke i nisu bili vo ljn i d a prim e bo rb u sa g rup omdobro školovanih i dobro naoružanihvojnika.

Preživel i putnici se počeše skuplja-

ti . Ispostavilo se da je poginula po-lovina vozača, a da su svi ostali izašliiz borbe sa raznim ranama. Lice Dže-ka Mer i ja bi lo je umazano krvl ju , ai košul j a na grudima mu je b i l a krva-va . . . Ali , najveće gubitke podnele sužene i deca — samo jedna jeđinažena bila je još živa!

Gospođa Dejvis je bi la mr tva. Elen

je p la ču ći leža la pored n je na zem lj i. — M am a je m rtv a , m am a je m rtv a !I sama Elen je bi la pogođena, al i

je to b ila sasv im pov ršn a ran a . Džon je pogleda i b rzo se okrete . N eka seneko drugi pobrine o devojčici i pove-

1 1 1



že joj ranu —■ on je sađa im ao dru -gog pos la!

On brzo protrča kroz redove pal ihIndijanaca, ogleda se oko sebe i pr i-t rča j ednom indi j anskom konju . 2 i -vot inja se poplašeno trže, al i poslenekol iko koraka s t ade .

Džon ispruži ruku i poče t iho daumiru je konja . Polagano mu se sa-svim pr ibl iž i i nagl im pokretom uhva-ti uzde koje su visile niz konja. Onzabi pete u mekano t le prer i je i , drže-ći čvrsto uzde u rukama, skoči usedlo.

— H ej ti! — v ik n u Džek M eri . —S t a n a m e r a v a š ?

— Idem u p o te ru za In d ijan c im a ! — Do đavo la! O staće š tu sa nam a!Džon okrenu konja i do jaha sasv im

do Džeka Mer i ja . — Idem za In d ija n c im a — odgo-

vor i on. — Nemoj te pokušavat i dame zadrži te!

— A ko sad odeš p o b rin u ću se da b u d eš o tp u šten — vikao je M eri.

Džon prezr ivo ošinu pogledom biv-šeg narednika i okrete konja . Očeki-vao je da će Meri pucati u njega, alise to ne dogodi.

On olabav i uzde, a ko nj po juri p re ri jom b rz inom m u nje. K ad se ud a-l j io jedno pola mil je od kolone začusignal rogom i napravi vel iki zaobi-

lazni luk. St igao je tako do jednog b rež u ljk a . sa koga je u d a ljin i videooblak prašine. To su bi l i Indi janci u b ek stv u .

Odred konj ice je očigledno bio na- p u stio n a m e ru da ide u p o te ru za In -di jancima. Džon je jahao dal je . Indi -

jan c i se sad n isu vid eli, ali on n ijeimao nikakvih teškoća da prat i nj i -

hove sveže t ragove. Nekol iko puta jezaus tav l j ao konja da b i mu dao maloodmora .

U podne je st igao na mesto gde suIndiianci logorovali . Tu su se, izgleda, bili podelil i, je r je je d an tr a g vodio

na zapađ, a errugr nastavi jao u pravcusevera.

Džon skoči iz sedla da bi prostudi-rao t ragove. Indi janski konji običnonisu bili potkovani. Bilo je, doduše,m oguće da su pobun jenik i drug i b e-lac jahali indijanskog konja, ali . . .

Ne! U h rp i trago va koji su vodil ina zapad Džon ugleda jasne t ragove

potkovica. O n se opet pope n a k o n jai krenu za t im t ragovima.

N ekoliko sa ti kasn ije stiže opet namesto gde su se t ragovi razdvajal i ,a l i bez m uke j e pronašao t r agove p ot -kovica i krenu za nj ima dal je na za-

pad . S ad a je bilo ostalo sam o šestkonja i Džon se nadao da će se ioni razdvoji t i . Ali , posle kratkog vre-mena se ta nada iz ja lovi . Naprot iv ,t ragovi su pokazival i da se ovim ja-hačima pr idruž i l a još j edna grupaIndi j anaca .

St igao je do jedne uske reke, pre-šao preko nje i po t ragu produžio još

jed n o če tiri m il je . N ajed no m zauzda k o n ja i ostadenepomičan. Iz dal j ine se jasno čuolavež pasa.

Pred nj im je bi lo indi jansko selo.On skoči sa konja, pogleda oko se-

be i v idevši u blizin i g u s t šip rag , ođ-vede tamo konja i zaveza ga.

Sumrak je već padao. Džon sede

p ored k o n ja i sače ka d a b u d e p o tp u -no mračno. Tada us tade i od jaha namil ju ispred sela. Kad je oset io lakmir is dima u vazđuhu, s jaha i po-vede konja za uzdu.

Pred nj im, na otpr i l ike t r i s tot ing. ja rd i, le žalo je selo. O n zas tad e i počeda posmatra raspored šatora . Ni je ih

bilo v iše od če trdese t do pedeset, što

je odgo vara lo b ro ju od dve s to tin el judi . On izvuče kolt , uveri se da jenabi jen i zaveza konja za jedan grm.

Tada poče da se pr ikrada selu. Psisu neprestano lajali , ali Džon se rîjeobazi rao na to .

112



N a oko s to tin u ja rd i od sela on sesagnu i poče da puzi. Iz sela je svetleoniz logorskih vatara. U centru je go-rela naročito vel ika vatra i Džon ju

je s ta ln o im ao p red očim a.Posle izvesnog vrem ena s tigao je do

p rvo g ša to ra . Izg le dalo je da su svi

stanovniei bi l i okupljeni oko vel ikevat re u cent ru. Dubok indi janski glasdržao j e neki govor . U međuvremenuse čuo hor seoskih stanovnika. Oči-gledno se radi lo o nekoj pogrebnojsvečanosti .

U blizini opet zalaja pas, Džon neobrat i pažnju na njega, al i ga pas

besno napade. Džon izvuče k o lt i d rš-

kom udari psa po glavi . Pas skičeći pobeže.

lzgleda da to ni je bi lo niš ta neo- bično, je r n iko od In d ija n aca n e o b ra-t i pažnju.

Džon se polako uspravi . Svečanostkod vatre je, izgleda bi la pr i kraju,

je r In d ijan c i počeše da se razilaze.Jed na g r upa k r en u l a j e p r em a Džo-

novom skrovištu i on je video da je-dan od nj ih ima šeši r na glavi .

Belac!<5dmah je ponovo legao i t rudio se

da vidi kroz mrak. Grupa se podel ii Ind i j anc i j edan za drugim krenuše

p rem a p o jed in im ša to rim a. S am o dvačoveka nas tav i še d a idu prem a Džonu.Kad su s t igl i do predzadnjeg šatora ,uđoše u njega.

Džon ni je dal je čekao. Oprezno do- puza do ša to ra i tu zastade. K roz ta -nak zid od bivolje kože čuli su seglasovi.

Glas, koji se Džonu činio jako po-znat , govorio je:

— O ni su iz gubili živce i neće više

da se bore. — D a, hoće da saček a ju dok se neskupe sva p lemena .

— Već d an as su bili n adm oćniji )trebalo je da unište celu kolonu. Ali. pošto su zbog svoje g luposti po raže-

m, bacaju sađa svu Krivicu na naSe oružje i tvrde da naše puške ništa ne valjaju.

— O ne još kako v a lja ju ^cad zna juda se upotrebe, to se vidi kod našihzeml jaka .

Prvi glas grubo opsova.

— S u tra ćem o se izgubiti. — S u tra ? To im se neće n ik ak o

dopasti . — Do đavo la sa onim što im se

do pad a i li ne dopada. Mi m oram o gle-dat i da zaradimo novaca, a ovi glu- paci ovde neće više k u p iti n ijed n u p u šk u od nas.

Džon se malo uspravi , obiđe oko ša-

tora i s tade i spred vrata . — V olingtone! — pozva tih o .U šatoru se začu uzvik iznenađenja ,

a onda se sve Umiri. — V olingtone! — pozva Džon opet.

— H ask inse! — K o je to? — v ik n u je d a n glas iz

šatora .'Džon pričeka trenutak i ponovo t i -

ho pozva: — V olingtone! H ask . . .Tu se prekide.Vol ingtonova glava i ramena poja-

više se na vrat ima šatora. Iza njeganalazio se još jedan belac u šatoru.

Džon se ukrut i . — Seća š li se Solt R ivera, V oling-

tone? — upi la .Džon opali . Volington se sruši Džon

skoči i pokuša da izbegne suciar saVolingtoriovim telom koje je padalo,al i mu to ne uspe. On se sudan snj im i izgubi ravnotežu.

Iz šatora izlete zrno koje je bilonamenjeno Džonu. On protur i svojkol t kroz otvor na vrat ima šatora i

b rzo ispali dva, tr i m etka .Dalje se ni je usuđivao, jer je celoselo sada bilo uzbuđeno.

Sa svih strana su juril i psi , koji sudivlje lajali, a prilazili su ; po.iedmiIndijanci .

113



Džon se naglo okrete i pojuri umrak. Ne osvrćući se na razjarene

pse, ju r io je prem a svom e konju .Jedan pas ga ugrize za nogu, a je-

dan drugi skoči na njega. On mu opa-l i , metak kroz glavu.

To kao da je bio signal . Iznenadazapraštaše meci iz karabina za ni im.Džon je nastavio da trči.

Indi janski konj t iho zarza isprednjega. Za nekoliko sekundi Džon st ižedo njega, odveza ga i baci mu se naleđa.

Jed no zrno se sa f ijukom zabi ugrmlje. Džon okrete konja i polete

p rem a reci. Z ivotin ja poslu ša i po- ( ju ri.

Indi janci krenuše u poteru, a l i doksu odvezival i svoje konje Džon je dobio p riličn u prednost. O n n a te ra ko-nja u reku, pređe na drugu obalu i po pu sti uzde.

Deset minuta kasni je zaustavi seda oslušne. Nadaleko se ni je ništa

’Sulo.On krenu dal je kroz noć.

*

Gradić Ogelala je kratko vreme bioglavno mesto na i shodištu pruge, aonda je to postao Džulburg, koj i jerani je bio važna s tanica poštanskih

kola. U 1867. godini se pruga neču-venom brzinom produži la na zapad.Tri mil je na dan, zat im čet ir i , pa kadsu se radnici još bol je uvežbal i i pu-nih pet mi l ja na dan.

U toku leta pruga je st igla do Ce- jen a , s to če trdeset m ilja iza D žu lbu r-ga i t r ideset mi l ja iza granice Nebra-ske. Pojedine grupe su već izvršavale

p r ip re m n e radove zapadn o od C ejena.K asno u sep tem br u do j ahao je

Džon Velker na jednom indi janskommustangu u Cejen Si t i . Bio je istotako izmršaveo kao i njegov konj .Košul ja i pantalone su mu bi l i u r i -

tama, a dva poslednja dana ni je niš-ta jeo. Potpuno iscrpen jahao je dužnasipa na koji će bi t i postavl jenešine.

N ort P le je t je b io d iv lje logoriš te ,Džulburg i s to tako, iako za kratkovreme, a Cejen je obećavao da će ihuveliko preteći. Već je duž ulice sta-

ja lo či tavo tuce ša to ra za re sto ran e ,a iza nj ih je čet ir i do pet vel ikih ša-tora b i lo spremno da pr imi kockarei kar taše . Sve moguće vrste žena sudošle iz bliže i dalje okoline, ne bil i i one uhvati le nešto iz zlatne rekeJunion Pas i f ika .

U Cejenu je bi lo više viski ja negovode.Džon Velker pr iveza mustanga za

je d a n s tu b i s ta v i ru k e u džep da v idida l i još ima koj i komad metala koj iu zemlj i bclog čoveka služe kao pla-t ežno s reds tvo . Dok j ec tokom dugih

p ro šlih m escci k rs ta r io zem ljom in -d i j anskih p lemena novac mu n i j e b io

p o treb an .On nađe u džepovima po j edan ko-mad od četvrt i pola dolara i čvrstodržeći novac u ruci uđe u šator . Po-g led mu pade na ve l ik i p laka t nakome je piselo »Iiučak za 1 dolar-«.

On odmahnu g lavom i okrenu se .Jedan čovek i za n jega uzviknu

t iho:

— Džon V elk e r! xBio je to Kas Porter . Nosio je flan e lsk u k o šu lju , p la tn en e

p an ta lo n e i v e lik i s te tso n — šešir. N a desnoj b u tin i v isila m u je fu tro lasa kol tom.

— G de si bio ta k o dugo? M is liosam da ćeš se rani je pojavi t i , ovde.

— S ta ln o sam bio n a p u tu .

— Je si li gonio S iju k se ? — O sm eh je ig rao P o r te ru oko u san a. — Č uosam da si ih gonio čak i istočno odOgelale.

Džon rez igni rano odmahnu a novactiho zazveča.

1 1 4



— P ropalo mi je celo le to .Por ter je gleđao u Džonovu ruku sa

novcem. — Baš sam h teo da poručim nešto

za jelo. Hajde, ručaćemo zajedno. — N is am gladan . — K ladim se u šta hoćeš da od ju -

če nisi ništa jeo. — U red u — odgovori Džon. — Od

p rek ju čc n isam n iš ta jeo. — O n o tvo-ri ruku sa novcem. — Ali cene sumi ovde suviše visoke. Moram po-traži t i jef t ini j i šator .

— Ne osvrći se na ovaj p lak a t. To je nap isan o sam o za Irce n a d an kad p rim a ju p la tu . Za pedeset cen ti do- bićeš ovde da jedeš ko liko god m ožešsvakog dana samo ne na dan p r i ma-nja plate .

On pokaza glavom na dugačak,- gru - bo iz rađen sto . Pošto su obojica sela , p riđ e im kelner.

— D va ru čk a po pedese t cen ti —naruči Por ter ošt ro posmatrajući čo-veka.

— U redu , m is te r P o rte r.Kad je čovek ot i šao, upi ta Por ter

m i r n o : — Hoćeš li posao, Džone? — Ne v eru jem d a će m i Ju n io n P a-

si f ik dat i posao pošto sam jednostav-no pobegao.

— M is liš n a ono posle n ap a d a In-

di janaca. Posle toga se nisi pojav-l j ivao?

— Ne.

— O nda je n a jb o lje da odm ah ođeš N ik olsonu.

— Z ar je on ovde?

— D a, a gde bi b io? On je u m e-đuvremenu unapređen i sad j e moj

neposredni pretpostavl jeni . — Z ar vi ra d ite za Ju n io n P asifik ?

upi ta iznenađeno Džon.

Por te r se nasmeja . — J a već dve godine rad im za Ju -

nion Pasif ik.

— I p rošle zim e. u N ort P le jtu , bio sam sta ln o na n jen om p la tnomspisku. — Slegnuvši ramenima on na-sta v i: — .To je bio deo m tiga po sla:da igram kar te , da osluškujem šta segovori i sl ične stvari . Već tada samznao sve o Volingtonu i Mjuleniju.

Kas Porter se zagleda ukočeno is- p red sebe i ne p rim eću jući iznenađenDžonov pogled. On nastavi :

— Izgubio sam im trag dva m eseca p re nego što sam došao u N ort P lejt .

— O nda, znači, d rugi čovek je bioMjuleni — reče Džon polako.

Por te r mu se okre te : — Jesi li ih stigao? O dm ah sam

pom is lio da je to razlog što si napustio kolonu kola . Džek M eri je iz- jav io da su se m eđu In d ijan c im a na-lazila i dva belca.

Džon potvrdi glavom.•— P ratio sam im tragp ve do jedno g

indi jan sko g sela. V olin gto na sam . . .dohvatio, ali što se t iče Mjulenija ni-sam siguran.

— Hm, u ju lu se iznen ad a pojaviou Džulburgu, al i kad sam tamo st i -gao već je bio nestao.

— G de se k r ije sada? — u p ita brzoDžon.

— IJvek tam o gđe im a nek ih lo pov-luka. Ali sada više ne prodaje oružjeIndi jancima.

— O nda se sig u rno nalazi negde U b lizin i železničke pruge.

— Da, i ja to m is lim . Ali p ru g a jeduga pet stot ina mil ja!

— Doći će on u C e je n ! — uzv iknuDžon.

— To je sasv im m oguće. t e j e n če postati zim ovnik . — On pokaza na

ulicu. — Ovde će bit.i bučnije nego u* N ort P le jtu i D žulburgu. Mo.j posao p o sta je suviše obim an za m ene sa-mog.

Džon ga je ispi t ivački posmatrao,a Por ter se blago nasmeši .

115



— Ali m oj je posao da o tk lonimsve teškQĆe.

Kelner donese dve ogromne šniclena metalnim tanj i r ima, pola hlebai dve velike šoJje crne kafe.

— N em a m leka — reče on. —Sta lno nam nedo s ta je mleko.

— J a i ta k o ne p ijem kafu sa m le -kom — pr imet i Por ter — a mogu dazamisl im da ni Džon u poslednje vre-me ni je baš imao suviše mleka.

— Ni m leka ni k a fe — reče Džon.Por ter ponovo ošt ro pogleda kelne-

ra i baci novac od pola dolara na sto. — Evo ti , L ju k.

— M nogo h vala , gospodin e.Džon takođe s tavi svoj novac nasto. Kelner ga bez reči s t rpa u džepi nestade.

Jedan čovek uđe u šator , ogleda sekao da nekog t raži i kad spazi Por-tera brzo pr iđe s tolu.

— M ister P o rte r, gospodin N ik ol-son bi hteo da odmah govor i sa vama.

— J e li nešto važno?

— Da, m ora da je važno.

Por t e r odmaknu ned i r nu t t an j i r odsebe.

— C ekaj m e ovde, Džone. V ratićuse čim budem mogao.

Po što je P o rter izašao iz ša tora,Džon poče da jede.

Kelner pr iđe s tolu. — G d e je gospodin P o rte r? — O dazvali su ga — odgovori

Džon. — N jegovo pečen je će se oh lad iti.

Možeš ga pojest i , kad se vrat i done-ću mu drugi .

— Ne. — O n da ga m o ram baciti.Džon ustade.

— N em oj b iti ta k o g lup — p ro -m rm l ja ke lner . — Po jedi tu šn ic lu .

Džon izađe napol je .Dese t mi nu t a kasn i j e Kas Por t e r

se vra t i . On pokaza rukom na u l i cu .

— Tam o p reko , ta m ala d rv en a k u -ćica, to je Nikolsonova kancelar i ja.On ima posao za tebe.

— Je s te li ga vi m olili za to ? — Ne, sarfio sam uz p u t spom enuo

da si ovde. Ti si previše osetlj iv. Ju-nion Pasif ik t i duguje posao. Idi sa-da k n jemu.

U Nikolsonovom predsobl ju sedelasu sada t r i činovnika. Kad je ušaoDžon im kl imnu glavom.

— H alo , Džone. H oćeš li opet na posao?

— Hoću, ako im a te nek i posao zamene, mister Nikolsone.

— N is i ni bio s k in u t sa p la tno gspiska. Prema tome, pr ipada t i p lataza šest protekl ih meseci . Novac tečeka.

— N eću da p r im im n ik a k v u m ilo-st inju.

— M ilostin ja? U klonio si čo vekakoj i j e snabdevao Indi j ance oruž jemi t i to zoveš milost injom? A šta je

bilo sa borbo m izm eđu N ort P le jta iOgelala? Misl iš l i , možda, da je Ju-nion Pasi f ik t rebalo da te posle bi tke

b riše iz p la tn og sp isk a? — O n odm ah -nu glavom. — Ne, ne, kompani ja t iduguje ta j novac, Džone.

Džon ispi t ivački pogleda Nikolsonai uzdahnu.

— S koro m i se čin i da to ozbiljno

misl i te, gospodine Nikolsone. — R azum e se da m islim ozbiljno .A sad pot raž i Kasa Por te ra . On b ihteo da ga prat i š .

— Ali, š ta je sa m ojim poslo m ? — T a to ti je posao P o rte r tre b a

čoveka koji će mu bi t i od pomoći.Džon nađe Kasa Por t e r a u a r sena -

lu , gde j e i sprobav ao j edn u repe-

t i rku.K a d D ž o n u đ e P o r t e r m u g u r n u

oruž je u ruku . — M ože ti za treb a ti. — K u da ćem o? — N apolje, u k em p F a jv M ajlz.

116



;— Indijanci? — Ovog p u ta ne. — P o rte r se n a-

smeja. — Uostalom, da l i znaš daigraš poker?

— O, prošle zim e sam često gleđaokad su se kartal i .

— Sad ćeš opet im ati p r ilik e za to . — P o rte r n ap ra v i p o k re t ru k o m koji je o bu h v atao ceo g rad Ceje n. — Ali,samo da gledaš, ništa dal je.

— M isliš da n isam dovoljno s ta rda i sam igram?

Por ter j e gunđao.-— Moj tata m e je naučio po kc r pre

nego š to sam napunio desetu. Al i po-

stoj i poker i poker , to je vel ika raz-l ika. Danas ćeš u svakom slučaju sa-mo gleđat i .

Oni izjahaše iz grada. Kad su osta-vi l i iza sebe Cejen, Porter se vrat io ponovo n a poker.

— V ećina l.judi m isli da je p o k erčista igra na sreću. Uopšte uzevši to je i tačn o kod većine lju d i. P ri tom e

ne misl im da se t i l judi s lepo oslanja- ju n a to k ak v e će k a r te dob iti. Ukempu Fajv Maj l ima nekol iko mo-maka koj i su na ta j način uspel i daiskamdže pri l ično novaca. Mi, narav-no, ne možemo zadržat i radnike dase ne kar ta ju , a l i možemo da sprcči -mo da budu opl j ačkani .

— A za r u C ejenu n isu o p ljačk an i?

— Jesu , ali tam o se ig ra sam o ugotov novac. Ako čovek ima đovoljnogotovog novca može da igra . U FajvMaj lzu se igra na kredi t . To znači dana dan pr imanja plat .e radnik ne do-

b ija n iš ta i da n jego va porodica im ada gladuje . .

U kemp Fajv Maj lz s t igl i su predveče. Već se igrala jedna par t i ja predšator ima. Na zemlj i je bi lo razast r tovuneno ćebe, a spdmoro l judi je bi loskupl jeno okolo. Petor ica su bi l i rad-nici sa pruge, dok su druga dvojicatakođe bi la jednostavno obučena, a l isu imala glatke ruke bez žul jeva.

Kas Por ter i Džon Velker s jahašeu izvesnoj udal jenost i od igrača i

p riđoše polako bliže. — P o zn a jem je dnog od one dvojic e

— reče P o r te r Džonu. — On se zoveRodbou i mota se po celoj pruzi, odOmahe do Cejena.

Oni pr iđoše igračima i stadoše dagleđaju. Por ter s tade iza jednog od p ro fesionalaca.

Ovaj baci pogled prcko ramena.Praznoveran sam, pr i j a t e l ju — re-

če on. — Ne volim kad mi neko gleđaiza leđa.

Por ter s leže ranienima i ode neko-

l iko koraka dal je . Igra se nastavi 1Rodbou dobi .Jedan od Iraca, ko]i je bio uložio

veću su m u, baci l juti to k a rte na ćebe. — S ad sam opet goto v. — On po-

gleda u Rodboua. — Možete l i midat i još dvadcsct?

Rodbou stavi ruku u džep i izvučegomilu ceđulia. On ih pregleda 1 od-

m a h n u g l a v o m . — Z alim , K alahan e . ali im am više p r izn an ica od vas nego što ste za ra-dili za ovaj mesec.

— B ar još deset đ o la ra — m o lja-kao je Irac.

— Ne! — v ik n u lju tito Rodbou. — Do dav o la sa vam a i vašom . . :

— O n se nag lo p rek id e kad se Rod-

boova ru k a n ađ e u bliz in i k o lta koji je ležao n a će betu.

— M ogu li da uče stvu jem u igri? — z ap ita P o rte r.

— To je svakom e slo bodno — od-govori đrugi profcsionalac.

— Je d a n m om enat — um eša seRodbou. — Ja poznajem tog čoveka,to je Kas Por ter !

— No, je li m oj novac zbftg togaloši j i? — upita Porter sedajući naKalahanovo mesto.

Rodbou ga je besno gledao. —■ Vi s te p rip ad n ik Ju n io n Paci-

f ika! — l ju t i to promrml ja .

117



— To su svi p r isu tn i .— ođgovoriPorter mirno. — Osim vas i vašeg p rija te lja .

— P u stite ga da igra — v ik n u je -dan od radnika .

Dva profesionalca izmenjaše pogle-de, a tada I iodbou reče preko volje:

— Da v id im ko liko novaca im ate.Por ter s tavi šaku zlatnika pred se-

be na ćc be i dodade i svežanj p ap ir-nog novca.

— J e li vam to dosta?Rodbou uze kar te u ruke i poče

da meša. Vcć je hteo da počne delit i ,al i ga Porter zaustavi .

— H teo bih da preseče m .Rodbou preko vol je spust i kar te

na ćebe. — U redu , prcseeite.S obzi rom na to da su radnici zara-

đival i samo pedeset dolara mesečno, bil i su ulozi izv an red n o visoki.

Jedan radnik uloži dolar , al i ostal i p o nud iše odm ah jo.š jedan . T ad je b io na red u profcsionalac.

— J a s ta v lja m dva d o la ra — re-če on.

Jedan od radnika se povuče, drugiostadoše u igr i . Jedan drugi radnikizvuče jednu kartu, opsova i baci kar-te na ćcbc. Ostali povukoše po dvekartc, a lada je opet bio profcsionalacna redu. On odmah povisi ulog za

jo š d v a dola ra.Rodbou ga upi tno poglcđa. — Igcnc!Igrač sa imenom Igen pogleda svo-

ie kartc i rcče: — Dvc.

Rodbou rnu dadc dve kar te , a Igenodloži dve od svojih karata. Džon.koji je pažl j ivo posmatrao svaki po-

kret igrača nehot icc zadrhta: Igenovaruka predc brzo prcko hrpe odloženihkara ta i j edna od n j ih nes tade u n je-g o v o m d l a n u !

Radnik koji je otvorio igru po-gleda svoje kar te i izbroja pet dolara

na ćebe. Njegov suseđ reče »pas« i baci k arte . Sad je n a red u bio P o r-ter . On takođe s tavi pet dolara naćebe.

Sledeći je bio Igen. — D obro — reče on — m islim

da imam najbol j e kar te .

— Vi ste uzeli je d n u k a r tu od ovihna ćcbetu — uzviknu Džon.

— S ta to znači? — pobu n i se Ig en. — I ja sam to video — p o tv rd i

Por tc r . — Vi imate šes t kara ta uruci!

— Je d a n od Ira ca iz baci d iv lju psovku.

— Hoću da v id im k a rte !On poseže za Igenovom rukom, al i

se ovaj otrže i skoči . Sa puno mržnjegledao je u Džona.

—• Ti, balavče , ja ću ti p o m o ći. . ;On pr ide Džonu. Džon ostade mi-

ran , samo je nepres tano g lcdao u ru-ke varalice. Leva ruka . . . u levoj ruci

je im ao k a rte , d esn a m u je b ila slo - bodna.

— Pazij D žone — v ik n u P o rte r. —I ma r evo l ve r u r ukavu!

U Igenovo j de sno j ruci se u t re n u t-ku nađe revolver . Džon još nikad ni -

jc vid eo nešto slično. P o rte r ga jedoduše opomenuo, a l i on je računaosa t ime da će Igen izvući neko oružjeispod svoje bluze. Umesto toga on

je sam o ispružio sv o ju dcsn u p razn uruku i u n jo j se odjedanput s tvor iorevolver .

Zrno zviznu i pogodi Džona u ram e.Sil ina udarca ga obori al i još za vre-me padanja on i zvuče svoj mornar -ski kolt iza pojasa. A tada je čuo još jcdan pucan j, pa jo š jcd an . . .

Kas Por tcr prcskoči prcko ćebeta

i kleknu porcd Džona. — Pogodio te jc — v ikn u . — T re -

bao sam te r a n ije up ozo riti na ta k v et r ikove. — On otkopča Džonovu ko-šul ju, pogleđa ranu i viknu sa olak-šanjem: — Hvala bogu, ni je tako ioše.

118



Oba profesionalra ležala su na zem-Iji: Igen je bio mrtav, a i Rodbou je,izgleda, bio na samrti .

Jedan od I raca mu pr iđe i iz džepat ja košulj i izvadi gomilu pr iznanica.

— T aj novac i tako neće više moćida naplat i — progunđa i pocepa pr i -znanice na s i tne komadiće.

Kas Por te r prenese Džona Velkerau j ednim kol ima Junion Pas i f ika na-t rag u Č ejen. Kad je konačno st igaodo lekara bio je već izgubio mnogokrvi, a oko ponoći se pojavi i groz-nica.

Dr ugog dana t emper a t u r a j e b i l a

malo spala . Posle podne pr iđe kre-vetu bolničar i zapi ta ga:

— Možeš li da p rim iš pose tu?

Džon potvrdi glavom misleći da jeto Kas Porter , al i se i nehotice t ržekad ču s i tne brze korake kako pr i lazenjegovom krevetu .

Bila je to Elen Dejvis.

— O Džone! — v ik n u ona. C ulasam da s i ranjen, a l i me nisu pust i l ik tebi.

On a sede na iv icu k reve ta , obuhv a-t i n jegovu glavu rukama i pol jubiga. Džon pokuša da oslobodi , al i muse rana ponovo otvori . Srećom tu

je još bio bo ln ičar. On povuče E le nsa kreveta .

— Ali, ali, gospođic e! To ne m ožeta k o ! /

— A zašto n e? — u p ita Ele n. —On mi je proletos spasao život , a odtog doba ga nisam videla .

— Z asada je suv iše slab da bi iz-držao t akva uzbuđenja — gunđao j e bo ln ičar. — D a sam to znao ne b ih

vas pust io unutra . A sad morate ići . — Ali ja neću da idem ! — v ik n uElen jogunasto. — Ne m ožete me

p ris iliti. — To ćem o odm ah v id e ti — bo ln i-

čar uhvat i Elen za ruku.

— Reći ću m om ta ti! — zapre tiona. — On će vas otpustiti. Džone,kaži mu ko je moj tata. ,

— To m i je sasv im sv e jed n o — sveda je i general Dodž — odbrusi besno

bo ln ičar. — J a sam odgovoran zaovog bolesnika, a vi sada morate da

odete. — U čini što t i kaže — reče jo j

Džon.Elen jogunasto. — Ne možete me pri-

— U red u , onda ću otići, ali n .o lićuta tu da Džona prenesu u našu kuću,da mogu ja da ga negujem.

— Ne — reče Džon brzo. — Viševol im da ostanem ovde.

— To ćem o v ideti — odgovori E len, baci D žonu ru k o m po ljubac i sa punodosto jans tva napus t i sobu .

*

Sat kasni je s ta jao je pored Džono-vog kreveta I iar i Dejvis. On je biomanje s rdačan nego n jegova kćerka .

— V erov atn o bi sada treb a lo dami je žao š to sam vas našao u tomstanju — reče on nel jubazno — al irečeno mi je da ste vi izazvali svađu.Tačno je da l judi bivaju opl jačkani p rilikom k a r ta n ja , ali vi ste bili udruštvu Kasa Por tera , o kome is totako misl im kao i o vama. On je re-v o lv e ra š i . . .

— M ister D ejv is — reče Džonumorno — r 'adi je me ostavi te namiru .

Dejvis nabra čelo. — K ako m ogu da vas ostav im na

miru kad mi je moja kći probila ušizbog vas. Ona hoće da vas pošto-po-to prenese u našu kuću.

— J a b ih želeo da ostan em ovde!Pa rekao sam joj to.

— O na m i je rek la da ste jo j spasliž ivot onda k ad j e . . . ub i jena m ojažena. Ako je tačno, t reba da vam bu d em zah v alan . Ali o s ta je e in jen ica

119





voćem. Ovde je u decembru upravotako toplo kao u Vajomingu u julu.M oja t e tka j e vrlo d obra prem a me-ni, ali ja čeznem za tatom, a mislimmnogo i na tebe. Ti si jedini pravi

p r ija te lj koga još im am tam o n aIstoku i želela bih . . .«Džon uslade, otvori vrata peći i ba-

ci pismo u vatru. N ik olson m u dobaci začu đen po-

gled. — Loše vesti? — Ne. N ije . . . b ilo n iš ta naroči to . N ik olson opet zakopča kap u t.D obro, ja moram ponovo na posao.

On izađe dok je Džon seđeo zava-l jen u stol ici i nepomično giedao uusi janu peć.

*

Opet se pruga prođužavala premaZapadu. Cet i r i š ine u minutu, pet mi-l ja dr ievno na ravnom zemlj i š tu , t r i

mil je preko uzvišica i bregova. Satorisu putoval i sa prugom. Nt-ki put su bil i isp red n je , a n ek ad su zaosta ja liza nekol iko dana. Krajnja s tanica se pom erala. N ajp re L aram i, pa R olin si konačno llok Springs. Kad g'od bi

p ruga s tig la do novog m esta sle dilo je nekoliko lud ih dana.

A tada je došao Benton. Benton je

bio gori nego N ort P le jt, D žu lburg lCejen zajedno. Bio je udal jen osamstot ina mi l ja od Omahe i predstavl jao

je n ajveći ša to rsk i g rad ko ji je ik ad p o d ig n u t pored pruge.

Benton je imao duplo tol iko resto-rana kao Cejen, duplo tol iko kar taša ,dup l o t o l i ko l ak i h žena . . . i dup l otoliko ubica.

Džon Velker će se uvek sećat i Ben-tona.

Jednog dana u junu pot raž i ga KasPor ter .

— D anas m oram o opet da zaslu -žimo svoju platu. Pojavi i i su se neki

prodavci v isk ija u rad n ičk im logori-ma i t r i i l i čet i r i grupe radnika napu stile su posao.

Pet mil ja izvan Bentona naišl i suna sprav e za plani ranje . K onj i su pas-l i k ra tku prer i j sku t r avu . Samo jedan jed in i čovek je bio na poslu . Pod jed -nim šatorskim kr i lom sedelo je okotuce ljudi i pijančilo.

N ekoliko p ija n ih rad n ik a u rla lo jeneku pesmu, dok je jedan od nj ih po-kušavao da izvede neku ar t is t ičkutačku.

Kas Por ter i Džon Velker dojahašedo nj ih.

— Ila lo , m om ci! — v ik n u P orte r. — H alo — odgovori je d an rad n ikna podzrav .

— S jaš ite i povucite d o b ar g u tlja j — p o nud i on oba jahača .

Por t e r odmahnu g l avom. — S ada , po belom d an u ? — D obro piće se m ože po d n eti u

svako doba dana — odgovor i r adnik .

Por ter s iđe s konja . — Ali n e u rad n o vrem e.Osmeh mu je igrao oko us ta dok

je p rilazio g rup i.Džon Velker izvuče svoj mornarski

revolver i upravi ga bez oklevanja ug r upu r adn i ka .

Por ter , još uvek sa osmehom, pr iđečoveku koji je držao f lašu sa viski-

je m i isp ruž i ru k u p rem a n jem u. — O vam o s tim !Covek pogleda u Por tera i kad je

video osmeh pruži mu bez reći f lašu.Por ter je dohvat i i baci na zemlju.

Podiže se divl ja vika i I judi htedo-še da se bace na Portera.

Džon opal i u grane jednog drveta .Radnici se ukočiše.

— O dak le v am visk i? — u p ita P o r-ter.

Iznenađeni l judi pogleđaše sađa ukolt koj i je visio Porteru o but ini .

Zbunjeni , g ledal i su jedan u dru-

1 2 1



Tada najpi jani j i poče da se klat i p renia P orteru .

— Kog vas se đavo la to tiče? — To ću vam od m ah po kazati —

odbrusi Porter. — N is te danas još zaradiJi n i vodu

za piće, a poznajete i propise o uži-

vanju alkohola za vreme rada. — A ko si ti da jed n o s tav n o dođešovamo i izdaješ nam naredenja? —Upita pi jani radnik.

— To je Kas P o rte r — v ik n u drugi. — Kas P o rte r ili gen e ra l G ra n t, to

mi je potpuno svejedno! Ko mi otmeflašu viskija iz ruk e i tres ne je o zem-lju, taj će imati sa mnom posla!

On stegnu svoje ogromne pesnice ikrenu prema Por te ru .

— Dobro , ako baš silom hoćeš . . . — P orte r skoči, u d a ri ra d n ik a u licei obori ga na zemlju. Gledao je dolena n jega i kad ga j e dodi rnuo vrhomcipele radnik je ostao nepomičan.

Tako što su svi razum eli . Covek koji je oborio n jih ov og d ru g a je dn im

udarcem zasluživao je poštovanje.Jedan od nj ih reče: .

— Tam o, kod k am en a ko ji obele-žav a dvad eset m il ja, ne ki l jud i do-vezl i su kola puna viski ja.

Por ter kl imnu glavom. — Od sada p ijte sam o kad dob ije te

p latu . A sad, n a tra g na posao i po-

kušaj te da iznoji te taj proklet i alko-hol.on se vrat i svome konju i baci se

u sedlo. Kad su odjahal i na nekih pe-deset jardi okrenuli su se i videl i ka-ko se radnici vraćaju na svoja radnamest^,

Pet mil ja dal je su opet naišl i nagrupu radnika koja je slavi la. Pre ne-

go što su mogli da sjaše, pojaviše se jahači. Na če lu je bio H ari D ejv is. — Ovamo, P o rte ru ! — v ik n u on

jo š »zdaleka. — Već sam vas očekiv ao.Preko, kod dvadesete mil je se stvorio pakao.

122

— H alo , gospodine D ejv ise — po-zdravi ga Džon.

Dejvis nabra čelo. — O, to si ti ! D obro, v e ru je m da je

ovaj posao za tebe. — Onda se okreteKasu Por te ru . — Neka banda j e do-ne la puna kola v i sk i j a na prugu. Kad

je M o ra je r ti pokušao da o te ra temomke ubi l i su ga. — K od d v ad e se te rn ilje? — u p ita

Por te r . — Da, tam o su se p o jav ili, ali su

u m eđu vrem enu o ti šli dos ta da leko uz p rugu. D ejv is po kaza na ra d n ik e u b lizin i. —- P o lov k ia ov ih lju d i je većtotalno pi jana.

Već će se oni otrezniti . — Porterdohvat i uzde. — Onda ćemo odmahdo međaša na dvadesetoj mi l j i .

— Idem sa vam a — u zv ik n u D ejv isi okrenu se svojim prat iocima. — Vimožele da se vra t i t e u Benton .

Ošt r im tempom jaha l i su do međaš-nog kamena gde se pruga završavalai gde j e b io podignut ogroman rad-

nički logor.P utem su još na i l az il i na grupe rad -

nika koje su još pomalo radi le , a l i ukampu kod dvadese te mi l j e n i j e r ad ioniko. Oko pedeset rađnika s ta ja lo jeoko vel ikih kola koja su bi la pretvo-rena u neku vr s tu bara . Na kol ima j e

bilo đese tak b u ra d i sa v isk ijem . D vail i t r i bureta bi la su već prazna.

Džon zauzda svoga konja da bi sa-čekao Por tera i Dejvisa .

I znenada se pro lom i d iv l ja v ika kad je neko p repoznao H a r ija D ejv isa.

— Bos ;e opet tu !

Radnici ispred kola se brzo malo povukoše, a n a ko lim a Džon p rim e tit r i čoveka. On ih pažl j ivo pogleda itrže se.

Jedan od nj ih bio je Mjuleni !

Džon skoči iz sedla. Porter đojahado njega.

— ' O prezno, D žone!



— O naj velik i čovek je M ju len i —odgovori Džon muklo.

Por ter brzo skoči sa konja .Tim pre t reba bi t i oprezan.

— O n zg rab i D žona za ru k u . — P u -st i mene da svršim stvar . Mi još neznamo hoće l i ih radnici št i t i t i .

Džon se oslobodi od Portera, koj ise munjevi to okrete , dohvat i svojukarabinku i sa gnevnim iz razom l i ca p ro trča pored Džona.

— U red u — v ik n u jo š n a izvesnojudal jenost i od kola . — Pokupi te svo-

je s tv a ri, u p reg n ite k o n je i izgub itese na jkraćim putem. N i jedna kap v is -kija se više neće istočiti.

Mjuleni , koj i je očigledno bio vođaove bande, dohvat i sačmar icu i name-st i je preko jednog bureta .

— S tedi svo ja n a re d e n ja za irsk eradnike! — viknu prezr ivo.

— Mi ne radiimo za Ju n io n P as i-fik.

Dejvis , koj i se t rudio da drži koraksa Džonom i Kasom Por te rom, v iknu:

— O vaj te re n je sv o jin a žele znic e! — Ali tek k ad ovde b ud e sag ra -

đena pruga — prosikta Mjuleni i pre-teći zamahnu puškom. — Do sadanisam video ovde n ikak ve š ine. — Ni-

x šanio je n a D ejvisa. — D ajem vamt ačno mi nu t v r emena da nes t ane t eodavde.

— M juleni!To je bio Džonov krik. On je staja o n a p rstim a , n ag n u t n ap re d i sar ukama i sp r ed sebe .

Mjuleni ga pogleda, ali ga očigleđ-no ni je prepoznao.

— S ta hoćeš ■—■ viknu. — Mis li n a S olt R iver! — u zv ra ti

Džon.

— Solt R i . . . — M ju len i ra š ir i očikad j e i znenada prepoznao nepr i j a t e -l ja koj i je s ta jao pred nj im. — Dečakko j i je ub io V o l . . .

On podiže pušku da puca na Džona.Džonova desna ruka se maši inunje-

vito za pojas i izvuče revolver. Metak pogodi M ju len ija u glavu. Cev sačm a-r ice se up ravi prem a nebu. Tad aDžon opal i još jedanput .

Mjuleni se srušj i ostade ležeći nazemlji .

N eposredno iz a D žona opali k a ra -

b inka , ali D žon je to jed v a čuo. M e-dut im Mjuleni jevi pr i ja te l j i uzvraćal isu vatru i Džon ču kako pored . i jegaudar i z rno u neki tv rd predmet . Tadaiznenada nas tupi l i š ina .

— Bože m o j , ■— u zd ah n u D ejv is,koj i je stajao iza Džona.

Džon se naglo okrete i zadrhta .Kas Porter je klečao na zemlj i i po-

dupirao se rukom da se ne bi srušiosvom dužinom. Džon krenu da klekne pored n jega , a li se in s tin k tiv n o još je-dared osvrte. Treći i jedini preživeli

p ro d av ac v isk ija se bio sak rio iza jed -nog bureta i upravo je nišanio naDžona.

Džonova ruka munjevi to podižekolt.

B and i t ošt ro k r iknu i p re tur i se pre-ko kola. On načini sal to u vazduhui ostade na zemlj i .

Džon pri t rča kol ima. Mjuleni je le-žao preko jednog bureta . Džon zatak-nu kol t za pojas , zgrabi Mjuieni ja iok re te ga.

Mjuleni zaječa. Bio je još živ!

Džon ga do hv ati sa obe ruk e i izdižega iz kola.

Džonovo prvo zrno ga je pogodilou čelo, ali pošto je došlo iskosa bilo

je odskočilo od ja k e čeone kosti i osta -

vi lo samo dubl ju brazgot inu. Rana je

gadno izgledala, al i ni je bi la smrto-nosna.

Drugo zrno mu je prošlo posredgrudi .

Džon se nagnu nad Mjuleni j a .

— M ju len i! — v iknu . — G de je

Ben Haskins?

123



Mjuleni otvori oči. Levo mu je bilo p u n o 'k rv i i on pok uša da desno uperina Džona.

— T i . . . t i . . .Džon ga zgrabi za ramena' i pritisnu

ga uz 7.emlju. — Gde je H ask in s?

— I d i . . . do . . . đavo la!Džon je bez milost i t resao čoveka

koji je umirao.Mjuleni ponovo zaječa.

— Pusti m e na m i r u . . . J a samteško . . . r an jen !

— I ja sam p re dve godinc bio teš-ko ranjen — besno povika Džon. —Ti si pucao na mene. Ti si ubio mogaoca i majku. — On ga ponovo potrese.

— Govori, M ju leni, govori! G đe jeBen Haskins? Gde je t reći čovek?

Har i Dejv i s mu pr iđe : — Džone, K as P o rte r je teško ra -

njen. Zove te.Džon ga nije slušao.

— Gde je H ask in s? — ponovo v ik -nu.

Dejv i s s t av i ruku Džonu na ramei pokuša da ga podignc.

— Ne, Džone, ne čini to !Džon se naglo okrete. Dejvis baci

pog led na n jegovo od m ržn je isk riv -Ijeno lice i naglo se povuče.

■— Pa ti si po lud eo — u zv ik n u onuplašeno.

— Ovo je M ajk M ju leni — p ro g u n -đa Džon. — On me je pre dve godineteško ranio. Sad sam ga uhvatio i onće mi reći gde su druga dvojica.

— Ali' čo vek um ire . On ne m ože vi-še da govori.

— On ćo govoriti!

— Ali K as P o rte r je teško rarijeni stalno te zove.

— Ne m ogu sad. M oram n a jp re . . . — O n se o k re te i ponovo p ro d rm aMjuleni ja .

— K ako se zove če tv rti?Dejvis reče:■— Iraao sam pra vo ka d sa m za bra -

124

nio Eleni da se druži s tobom. Ti siubica . . . ubica, Džone Vcikeru.

—- Ne' — s te n ja o je M ju leni. —Ostavi me na miru — Snage su ganapuštale i hteo je da zatvori oči .Džon ga opet prodrma.

— Ileći ćeš m i, M juleni, reći ćeš rni

ili . . . — U red u — p rom uca M juleni. —

Ben . . . je oti.šao u .. . Kaliforniju. — A če tv rti čo vek? — On nas . . . je napustio . R ekao je

da n e će . . . v iše sa n am a da l je dar a d i . . . On . . . ne znam. Ne znani.Dugo ga . . . već nisam video.

— N je govo im e?■—■ So . . . So . . . H ari So.Reka krvi mu bl junu na usta . Telo

mu se podiže u poslednjem t rzaju itada se i spruži nepomično.

Džon ustade i tužno se zagleda umrtvaca. A tada se okrete .

Dejv i s se u međuvremenu b io vra-t io Kasu Por teru i klečao je poredn jeg a n a zem lji. D žon p riđe . ■>

Dejvis ga pogleda. — M rtav je . — M rtav ? — D a, Džone, a š ta sad a? — u p ita

t iho Džona. — S ad su o sta la jo š d vojica — od-

govori tvrdo Džon. — Ben Haskins iHari Šo.

Dejvis ustade. — Ti ćeš ih već pronaći. U verensam u to.

— J a ću ih naći! A li p red aću ih pr.avdi. — O n pokaza n a M ju len ija i p roduži tih o : — O vo ovde m i je dosta .Imali ste pravo, gospodine Dejvise,osveta se ne isplat i .

Dejvis ozbi l jno kl imnu glavom.

— R ad u jem se što si to uvid eo,Džone.X II

Konačno je pruga s t igla do Bento-na. Prvi voz koji je ušao u Benton do-neo ' je platu za pet hi l jada radnika.



Tada je prestao sav posao. Viski je potekao poto kom , a onda i k rv .

U Bentonu nas tađe pakao .

Džon Velker , koj i je posle smrt iKasa Portera postao još t iši i ćut l j i -vi j i , stajao je u veče toga dana na

ulici . Larma je bi la veća nego ikaddotle, al i Džona to ni je uznemiravalo.

On je s ta jao pred najvećim šato-rom. Vlasnik toga šatora je kasni jedošao u Benton i pokušavao je sadada nadoknadi propuš tenu zaradu .Džon još nikad ni je bio u tom salunu,al i pošto je hteo da sistematski obiđesvaki pojedini šator , uzdahnu i reši

se da uđe.Kvar tet muzičara svi rao je za igru.

al i se muzika od buke i vike skoroni je ni čula . Pokret i nekih parova ni -su više imali veze sa igrom i pre sul iči l i na rvanje. Pi jani i rski radnicicupkali su, psujući, sa jako našmi-n-kanim i oznojenim ženama.

Uz duže s t rane šatora bi la su dvadugačka pul ta , iza koj ih je osam bar-mena pokušavalo da zadovol j i žel jegost i ju . U levom zadnjem uglu šatoranalazio se podi jum za muziku. Desnood njega bio je prolaz za jedan drugišator, koji je bio isto toliko velik, aline tako glasan. U njemu su bi l i po-stavl jeni kar taški s tolovi , za koj imasu se igral i faro, poker i još nekehazardne igre . Među raznim gos t ima

b ila su i d v a k in esk a k u lija , k o ji suradi l i kod Sentral Pasi f ik kompani je .

Cim je Džon Velker ušao u šatorveć mu se jedna devojka obesi or uku .

— Ig ra j sa m nom , d rag i — počeona da se umil java. — Hajde da

i g r a m o ! — J a n e ig ram — odgovori Džon

kra tko . — O nda m i p la ti piće — v ik n u ona

držeći ga za ruku. On je odgurnu,a ona poče da ga udara pesnicama

po g ru d im a i da ga obas ipa pogrdn imimenima.

Jedna druga » leđ i« mu prepreči put. K ad i ona n ije dob'ila n ik a k avodgovor, poče da mu se umil java, al iDžon, ne osvrćući se na nju, produži p u t.

Upravo i spred pro laza za drugi ša-tor pr iđe mu žena u j ako dekol t i -r anoj ha l j in i , ko ja j e j edva pokr iva lanjene vel ike, čvrste grudi . To je bi laVivi jan, vlasnica ovih šatora.

— K u d a ćeš? — u p ita ga o n a iro -nično.

Džon pokaza glavom na prolaz, a l imu ona preseče put .

— M is liš li d a si već d o sta o d ras-tao? — upi ta ona. — Videla sam kakosi odgurnuo moje devojke i misl imda t i još cur i mleko iz usta . Imamovde naj lepše devojke Zapada, a l iizgleda da ni jedna ni je dosta dobraza tebe.

Džon pokuša da prođe pored n je ,

a l i mu ona svoj im punačkim čvrst imrukama ponovo prepreči put . — Izvoli m i odgovoriti k ad te ne-

što pi tam.On je pogleda u oči . Ona se malo

t rže i nehot ice us tuknu korak nazad .Džon bez reči prođe pored nje.

Zena se okrete i pr imeti jednog čo-veka koj i je posmatrao tu scenu. Ona

ga d ršćući zap i ta: — K o . . . ko je ta j m la dić?Covek se uzdržl j ivo nasmeja.

— To, gospođo, to je bio Džon V el-k e r !

— Džon V elker . . . o sve tn ik?

Covek s leže ramenima.

— J a ga ne b ih ta k o nazvao. J a . . :

mu ne b ih nadevao n ikakvo ime, na-ročito ne dok je još u blizini.

— Ali, on je jo š ta k o m lad.

— M ože biti, ali ip ak ne b ih h teoda s toj im pred nj im sa oružjem uruci . . . ai z« sav novac Juoion Pasi-

125





K ad je ugleđa la Đ žona brzo pođe p rem a n jem u. U poče tku je malooklevala, ali onda se nasmeši i pro-duži.

— H alo , Džone.On ioj kl imnu glavom. — H alo , K iti. — Ti još znaš kako se zovem ? —

uzviknu ona rađosno. — P a n ara v n o odgovori on. Pogle-

davši je zapazio je da joj je leviobraz malo natečen.

— To m e rad u je . — reče K it i. —Zar me . . . ne mrziš?

— Z ašto b ih te m rzeo?

— Zbog m og posla .Džon sleže ram enim a. , — Zašto jed n o stav n o n e odeš kući? — To n ikad! — Z ašto? — Im am kod kuće m aćehu — od-

govori ona. — Ona me je tol iko tuklada više nisam mogla da izdržim. Mis-l i m . . . m i s lim da mi se dopadaš,

Džone. Cele noći sam mislila na tebei nadala se da ću te danas srest i ida ću ti reći da si mi drag.

— O sta vi m e n a m iru — v ik n u ne-obuzdano Džon.

Ona ga je ukočeno gledala. Suzesu joj bile u očima. Onda se brzookrete i otrča.

Jedno pedeset jardi odat le neki pi -

ja n i ra d n ik iz ađc iz jed no g šato ra . — H ej — v ik n u on. — Hodi ovam o!tCiti stade.

— H alo — odgovori ona rad n ik u ,koji je bio bar t r iput star i j i od nje.

— Bebi — m ucao je on icšk im je-zikom — ti i ja bi mo gli nešto zajedno popiti .

Kit i ga uhvati ispod ruke i oni

zajedno uđoše u 'šator iz koga je rad-n ik nekol iko t r enutaka ran i j e b ioizašao.

XIII

U l istu »Džorđž Lesterz I l justrej tedVikli-« od 14. jula 1875. godine objav-

l jen je jeda n članak sa naslovom :»Por t ret jednog revolveraša«, koj i se

jak o dopao m nogim a od stp sedam de-set pet hi l jada či talaca toga l ista. Svisu se živo interesovali za ono što sedogađa na Zapadu, a au tor č lanka

je uspeo d a to v rlo zan im ljivo p red -stavi . On je poznavao Zapad iz vlas-t i tog i skustva i bio je jedan od oniht r idese t r epor te ra koj i su pr i sus tvo-val i onom značajnom događaju godi-ne 1869. kad su se spojile železničke p ru g e Ju n io n P asifik a i S e n tre l P a-sifika.

Repor te r j e p i sao:

»Srel i smo Džona Velkera prvi putu Bentonu. Taj grad je 1868. godine bio je d a n od n a jd iv lji j ih u celim sje -dinjenim Državama. To je bio ogro-man logor , u kome je svakog satana jmanje j edan čovek umirao nas i l -nom smrću i bivao sahranjen. A bi la

je tu i je d n a žena, je d n a od onih jak o n ašm in k a n ih žena, k o ja se u

jed n o m od ogrom nih ša to ra b r in u laza zabavu gost i ju .Kad smo st igl i kao gost i Junion Pa-

s i f ik kompani je u Benton odmah smočuli naj luđe priče o Džonu Velkeru.Jedna od t ih pr iča, u koju onda nis-mo mogl i da verujemo, govor i la je otome kako j e on sam samci t , usred belog d ana , u jah ao u selo S iju k sa i

ubio jednog be lca koj i m u je t lp sm r t-ni nepr i ja te l j .

I tada smo videl i Džona Velkera!Stajao je pred ulazom u najveći 5a-tor, koji su poscćivali skoro isključivoi rski radnici . On je bio mlad momak, jed v a nešto s ta r ij i od d v ad ese t go-dina. Nasuprot svim ostal im revolve-rašima Zapada ni je nosio fut rolu.

N je gov rev o lv e r je u vek bio z a ta k n u tza pojasom.

Razgovaral i smo sa Džonom Velke-rom, ml'adim revolverašem. Bio je uč-tiv, ali je govorio vrlo malo. Upitalismo ga da l i je ist ina da je već ubio

127



seđmoricu l judi . al i nas je pogled kojim nas je pogledao n a te rao da brzo po stav im o neko d rug o p itan je . . . Isto-r i ju njegovog života smo saznal i izraznih izvora, većinom iz izjava na-mešten ika Junion Pas i f ika , kod kojekompani je je Velker već dugo bio

zaposlen.O tac Džona V elkera je bio posle ra-

ta skeledži ja na jednoj reci u istoč-noj Nebraski . Jedna grupa dezer te ra .ko ja zbog svo jih od vra tnih ziočinani j e b i l a obuhvaćena opš tom amnes-t i jom na kraju rata , pojavi la se jcd-nog dana na ske l i , h ladnokrvno ubi l aDžonovog oca i majku i ostavi la mla-dog Džona ranjenog na zemlj i mislećida j e mr tav .

Jedan rančer koj i je tuda prolazio,našao j e Džona . i negovao ga dok n i j eozdravio. Godinu dana kasni je mladićse već bio tol iko oporavio da je mo-gao da odjaši da bi potražio ćet ir iubice.

Već posle kratkog vremena naišao je n a p rvog od ub ica i ub io ga.

Od tog dana je Džon Velker bez p re s ta n k a k rs ta r io m račn im p u tev im aZapada. On je t ražio ubice u Nebras-ki , u Dakot i i u Vajomingu. Gde kod

bi sreo jed n o g od u bica iz azvao bi gai ubio. Godine 1868. pripisivali su muveć sedam ubi jen ih .

To je bi lo pre seđam godina!

U sledećim godinama je slava Džo-n a V elke ra i dal je rasla. On je čovekkoga su se zapadno od Misis ipi ja naj -više bojali .

Bio je u Abilenu, Vičiti , Džodž Siti- ju i O gelali . U nek im n ieslim a p ri-mio je položaj šerifa i l i je pomogaorančer im a u borb i sa kradl jivc im a

stoke. Njeg 'ova brzina u baratanjuoružjem je nečuvena, iako ga nosina tak o ne ob ičan na čin . . .«

Mnogo, mnogo toga je bi lo u tomčlanku, koj i je predstavl jao mešavinučinjenica, spletki i čiste fantazije.

Autor članka, koj i je Džon Velkeraverovatno samo jedanput video, i toiz pr istojne udal jenost i , pisao je kaoda je najbol j i i najpr isni j i pr i ja te l js lavnog revolveraša.

U jednom kupeu voza koj i je jur io p rek o p re r ije u N ebrask i sedela je

je d n a devo jk a i čita la ta j članak .Voz se nalazio oko dvadeset do t r i -

deset milja istočno od Ogelale. Novi-ne su joj ležale u krilu, a ona je ne-

pom ičn o g leda la k roz prozor. N egdetu u blizini 1867. godine Sijuksi su bil i n ap a li ko lonu kola .

Tu ju je Džon Velker zašt i t io svojim sop slven im telom , dok su Ind i- jan ci u d iv ljem g a lo pu ju r ili p rav o p rem a n jo j.

Ty negde, bez krsta i l i nekog dru-gog znaka , l ež i u grobu n jena majka .

U kupeu se pojavi kondukter . — N ort P le jt! — v ik n u on. — Sle-

deća s tanica je Nor t Plej t !Elen Bej l i s se vrat i misl ima u sa-

dašnjos t . Ona duboko uzdahnu us tadei poče da skida svoja dva kofera izmreže . Kondukter jo j odmah pr i skočiu pomoć.

— O stav itc sam o, to ću ja učin iti.Eto, takva je bila . . . imala je jedva

dvadeset godina, a l judi su se ut rki -val i da joj učine neku l jubaznost .Bila je visoka i vilka. Njeno lepo liceimalo je zdravu boju onih koj i se bave n a suncu . N ek ad jak o sve tlakosa bi la je malo potamnela , a l i jeimala zlatan odsjaj .

Voz uspor i i kondukter iznese nje-na dva lcofera u hodnik. Tanak sloj peska p ok rivao je k o fere i k o n d u k te rtiho zviznu.

N ort P le jt n ije K a lifo rn ija , mis .

— O, b ila sam već ovde — odgo-vori Elen.

— O nda bi b ilo bo lje da se n is tev r aća l i !

Voz uđ e u »stanicu. K on d uk terskoči na peron da bi pomogao Ele-

128



ni đa siđe. Ona se odmah baci u za-gr l ja j jednom čoveku od čet rdeset

p et godina. — C ika A rtu re ! — v ik n u ona. —

Tako se radujem što sam opet ovde. — D obro došla kući, E le n — reče

A rtu r D ejvis m alo uzdi-žljivo. On n a-

p ra v i k o rak un azad da bi je bo lje pogle dao. — P a U si sasv im odrasla .Kaliforni ja t i je dobro čini la.

Senka prelete preko Eleninog l ica . — Lepo je što si rek ao »kući«. Tu

je sad m oja kuća . M ajka . . . i o tac . . .Ar tur Dejv i s j e uhvat i za ruku .

— 2ao m i je , E len, što tvo j o tacviše n i je ž iv . Trudio sam se da vodimranč najbol je š to sam znao.

On uze njene kofere i odnese ih do je d n ih kola .

Jedan vi tak i pr i l ično lep mladićod oko tr ideset godina pođe im u su-sret.

— D o zv o lite , da vam pom ognem ,gospodine Đ ejvise — viknu on i do— hvati kofere da bi ih odneo do kola.

— O, halo, D žonsone — pozđrav iga Dejvis. — Elen, ovo je naš sused,Klif Džonson.

Džonson je još držao kofere u rucii ni je mogao da skine šešir i lako se poklo ni.

— V rlo se rad u je m što sam vasupoznao, mis Dejvis. Vaš tata i ja

b ili srrio n e sam o dob ri susedi nego idobri pr i jatel j i . Moj ranč je oko osammi l ja uda l j en od vašeg — pr imet i onsa osmehom.

— Z nam — reče E le n. — P isao m i je o tom e.

— N isam u o p šte znao da s te većranije bi l i ovde.

— P a, n a ran ču još n isam bila , ali

ta ta mi je pisao o svemu tome. — E le n je do sada živela u K ali-

forni j i — objasni Dejvis . — T e tk a po m ajc i ju je v asp itav a la

od njene dvanaeste godine. U među-vremenu su bi l i s t igl i do kola i Džon-

son smest i kofere iza zadnjeg sedišta.On se brzo okrenu da bi pomogao Ele-ni da se popne u kola. Pr i tome jojzadrža ruku u svojoj duže nego što je to za ista b ilo p o treb n o i ’ n asm ešise na nju.

Elen malo pocrvene i brzo reče:

— M o rate nas je d a n p u t posetiti ,gospodine Džonsone.

— Ne b rin ite , m is D ejv is — nasm e- ja se D žonson. — Doći ću p re negošto drug' ima uspe da bace pogled navas. — Tada se okrete Ar turu Dejvisui namigou mu. — Vi ćete .me ubuduće

još češće v iđ a ti n a ran ču HB negodo sada, mister Dejvis.

A r tu r D ejvis očigledno ni je bio ta-ko dobro raspoložen kao Kl i f Džon-son . On kra tko k l imnu g lavom mla-dom čoveku i pope se u kola da biseo pored Elen. Zat im potera konje ,mrmljajući nešto u sebi .

— R asko m o ti se — p osavetova on. — Im am o o sam naest m ilja do ranča.

— N is am zn ala da je na jb liž i g rad N o rt P le jt — reče Elen. — Po ta ti-n im pi smima dobi la sam ut i sak da seranč nalazi u bl izini mesta koje se zo-ve Bufalo Krosing koj i je samo sedammilja udal jen od ranča, al i voz tamone s ta je . Došao sam po tebe u Nor tPlej t da t i uštedim dugačak put u p o štan sk im kolim a. Osim toga . . . —

hteo sam da razgovaram s tobom prenego š to s t ignemo na ranč.

U redu — odgovor i Elen. — Poku-šavala sam da ne misl im o tome, a l ičinjenica je da ću inorat i da se nato naviknem. Ovde sam i sretaću l ju-de koji su ga poznavali i radi l i sanj im.

— H ari m i je bio b ra t — rece A rtu r

Dejvis. — On je bio najuspel i j i u po-rodici. Možda ćeš reći da smo imaliistu šansu, i to je tačno. Ali on je

bio s ta r ij i od m ene dve godine i veću koledžu bib je bol j i od mene. Kadsam napust io koledž on je već imao

129



stalno nameštenje u cent ral i u Nju- jo rk u . B oduše, on je i m ene zaposliokod iste kompanij .e. ali ja sam nakra ju kra jeva ipak b io samo bra t Ha-r i ja Dejvisa. — On uhvati Elen zaruku. — Nisam zbog toga bio uvre-đen. Elen. Uvek sam se jako ponosio

nj ime. — I ja — reče Elen. A i m ajk a.

Imala sam jedva osam godina kad je po stao m a jo r u štabu generala Do-dža. Majka je bi la tako ponosna da

je p lak a la i sv im a se hvalila.Ar tur Dejv i s nas tav i :

— N eko m i je rekao da je n am eš-tenje kod Junion Pasi f ika imao da za-hval i samo svojim vezama sa gene-ralom Dodžom. Ali , takvi su l judi ,svi su zavidl j ivi . Hari je napust ic Ju-niftn Pasifik godine 1869, uskoro pos-le završe tka gradnje t r anskont inen-talne pruge. Onda je kupio ovaj ranči, znanrrto slučajno, odbio je nekolikolaskavih ponuda da ponovo pr imi po-sao kod Junion Pasif ika. I prošle go-dine ponudil i su mu vel iki posao uSan t a Feu .

— O n je ovam o došao zbog m a jk e — reče Elen. — O na je ub ijen a izm e-đu N o rt P le jt i Ogelale. M islim . . .da niko ne zna tačno mesto, al i mis-lim . . .

Ona se tu prekide. a Ar tur Dejvis ju je p o sm atrao čudnim pogledom .

—• M is lio sam da to znaš. — Ne, n isam sig urna. Pa tad a sam

imala samo dvanaes t godina . — N is am na to mislio. Mislio sam

da znaš da je tvoj otac našao grob, ukoji su . . . svi bili sahranjeni. Kasnije

ju je on preneo.Elen ga je gledala sa pi tanjem u

očima. On đodade — Njen grob jeneposredno iza kuće na ranču.

XIV

Drum za Zikov bar je. izgleda, biovr lo prometan. jer su na njemu bi l imnogobrojni t ragovi konja i kola.

u u

Džon Velker j e j ahao t im putem imisl io na događaje koj i su se odigral ionog dana pre devet godina kad j etakođe j ahao prema t rgovin i j edno-okog i ubio prvog čoveka.

N je gov konj, sn ažan crn i ždrebac,kasao je u ošt rom tempu. Velker je

sedeo opušten u sedlu i pust io je ko-nja da slobodno kasa. Oči su mu bi lest isnute, skoro zatvorene, al i je ipaksve video. Video je kuću na desnojst rani puta , koral i spred nje i malokrdo s toke.

Cetvr t mi l je dal je naišao je na jed-nu drugu kuću, ovog puta na levojs t r an i druma. Bi la j e to brvnara .

‘ i znenada ukaza se r eka , po r ed n j ese nalazio mali grad,

Džon je sedeo uspravno u seđlukad je crni ždrebac pri lazio skel i , ko-

ju je sad a p rek o rek e v uk lo uže načekrk. Skela je bila mnogo veća i pro-st rani ja nego pre . Stajala je na ovojstrani obale. Džon je video da se nanjoj već nalaze jedna kola i jedan ja-hač sa svoj im konjem.

— P o žu rite se m alo, s tran če! —viknu skeledži ja . — Odmah polazimo.

V elker potera ko nja na ske lu isjaha.

— K oliko?

— C e tv rt do la ra .V elker dade čoveku novac. Cena

prevoza je b ila n iža ne’go p re desetgodina.

Skela krete . Velker je s ta jao poredsvoga konja i g ledao prema zavojureke na jugu .

Okuka Sol t Rivera .Skela pr is tade na drugoj obal i i

skeledžija otvori izlaz. Koia izađoše

prva. a za n jim a i pu tn ic i. V elk er je bio posledn ji . O n j^ gledao p rem amalom gradu. koj i se sastojao od oko p e tn aest do d v ad ese t poseda.

— K ako se zove ovo m esto? —upita.



Skeledži ja ga pogleda iznenađeno.■— B ufa lo K rosin g. Vi m or a d a do la-zi te iz daleka. Svako poznaje BufaloKrosing.

— To je ip a k novo naselje. — N e tak o jak o novo. P osto ji već

jed n o sedam do osam godina. Već p e t

godina radim na skel i .Velker kl imnu glavom i okrenu se .

Prva zgrađa na desnoj s t r an i b i l a j edugačka n i ska brvnara . I spod nad-st rešnice vis i la je vel ika f i rma sa nat - p isom :

Devlinova krčma

vlasnik Dž. Devlin

Sa l un na mes t u gde j e Džon neka -da s tanovao!

A iza bara j edan grob .I spred zgrade b i l a su vezana dva

kon ja . Džon V elker veza svog ždrepca p ored n jih .

Ruka mu se spus t i na d r šku r evo l -vera , koj i mu je vis io u fut rol i nizdesnu bu t i nu . 'Nabav i o j e f u t r o l u o t -kako j e pre šes t godina napus t io imeDžon Velker . To je bi lo ubrzo poslesvečanog dana kada j e u P r omen t o r iPo in tu , na t e r i tor i ji Ju tah a , z l a tn iekser spoj io dva kraka pruge .

I on je bio tamo pr isutan tog vel i -kog dana i v ideo kako su predsednic i

dv aju ko m pan i ja zakucali z l a tn i ekseru pos lednj i p rag pruge .Sve je to video i posmatrao je l ica

l judi koj i su se bi l i skupil i na toj sve-čanost i , l judi koj i su dopr inel i uspehuove gradnje i onih koj i su od tograda prof i t i ra l i .

To se odigralo godine 1869. a sad je b ila 1875. Dž'on je im ao dv ad ese t

šest godina, a izgledao je kao da imatr ideset .

N ep rek id n o je k rs ta r io Z apadom , asad je bio tamo gde se njegov živottako naglcr bio promenio.

Vrat io se kućil

I tu j e sada n ašao neko nase l je kojese zvalo Bufalo Krosing.

Ovo ime ni je bi lo opravdano, jerse On nije sećao da je tu ikod videonekog bufa la .

On uđe u Devl inov bar .Dva čoveka su s t a ja la pred pul tom

i pi la. Barmen je br isao čaše, a za je d n im sto lom sedeo je zdepast, sedčovek i bacao pasi jans.

Džon Velker prođe pored dva čo-veka i ode na drugi kra j pu l t a . Bar -men mu p r i đe .

— Piv o.Barmen usu p ivo u čašu i p ruž i j e

Džonu. Džon stavi novac od četvr tdolara na pul t , a l i n i j e dobio n ikakavkusur . P ivo j e b i lo skupo u Bufa loKrosingu.

Džon srknu malo iz čaše. Pivo ni je b ilo uk usno , ali je b ilo p r ija tn ohladno.

Co vek ko ji je slagao p asi jan s dobari.Džonu Velkeru zamišl jen pogled, skupi k a r te i p r iđ e pu ltu .

— Jo š jed n o pivo, s tran če? — u p i-t a on g leda jući u skoro praznu Džo-novu čašu.

— H vala , do sta je — odgovori k ra t-ko Džon.

— N eće v as n iš ta k o šta ti. — C ovekse smešio. J a sam, naim e, Džo De-vlin.

V elker i spi ostatak piva i s tavi p raz n u čašu n a pult.

— J e s te li p rv i p u t u B ufalo K ro-singu? — upi ta ga Delvin.

— Bio sam već ra n ije je d a n p u tovde.

— To m o ra da je b ilo p re m ogadolaska ovamo, j e r j a n ikad ne zabo-

ravl j am lice koje sam jed an p ut v ideo .Ja sam ovde od 1870. godine. Onda

je tu b ila sam o ske la i je d an duća n.K asni je j e Dejv is doterao svoju s tokui otada je mesto počelo da napreduje .

— D ejv is? — u p ita D žon m irno .

131



— Da, on je n a jb o g a tiji ran če r udržavi..

— D ejv is — reče Velk 'er. — Im emi se čini poznato.

— Vi ste za is ta s tran ac , m is te r —reče Dev lin. -— Im e D ejvis je po zn atona celom Zapađu. On je bio jedan odvodećih I judi pr i l ikom gradnje Ju-nion Pasif ika. Kasnije je ovde ure-dio ranč i držao trideSet hiljada go-veda. Kako je počeo uskoro bio pove-ćao stado na pedeset hi l jada.

— A zašto je prestao? — U m ro je . S ada ran č vodi n jegov

brat.

Velker se okrete, a Devlin brzo za- p ita : — T raž ite li posao? — Ne.D evlin s leže ram enim a.

— Pa, h teo sam sam o da vam ka-žem da rančer i ovde t raže radnike idobro plaćaju.

— A šta se ovde sm a tra dobrom

p latom ? — C etrd eset do lara . — D evlin n a- p rav i m alu payzu . — M is lim da vrlodobar radnik može da dotera i dosto dolara mesečno. — On pažljivo pogle da Džona. — S lu ča jno znam da N orton traž i ta k v a dva čo veka i da je sp rem an da to liko plati.

Velker upi ta :

— Im a li ovde u m estu neki resto -ran ?

— Da, tu odm ah pored nas. T u sedobro jede.

Džon kratko kl imnu glavom i pođevrat ima. Devlin je gledao za nj immršteći ćelo.

Velker zastade pred vrat ima i za-gfeda se u svog žđrepca.

Hari Dejvis . . .Velker ga je poslednji put video u

Promontor i Pointu. Onda je bio jakoelegantno obučen i rekao je Velkeru:

— Posao je zav ršen . N isam im više potreban . — A tad a , pošto je Džon

132

ćutao, dodao je skoro sa mržnjom: — Ni D žoni V elkeri n isu im viš e p o treb -ni.

Tada ga je Džon video poslednji pu t.

A onda je Dejvis došao ovamo u

Solt River . Zašto?Džon se set i : udal jenost izmeđuSolt Rivera i Nort Plej ta i Ogelalenije bila velika. — To je bilo mestogde su Si juksi napal i kolonu kola. Da,svakako, to mesto je predstavl ja lo iz-vesnu usponienu za Dejvisa .

Džon Velker uđe u restoran i poruči peče nje sa k ro m p iro m . Uz to kelne-

r ica donese i komad pi te sa jabuka-ma. Pošto je pojeo, Džon stavi srebrnidolar na sto i izađe.

On už jaha i l agano krenu premaBufalo Krosingu. Jedna kola ga s t i -goše, al i se on ne okrete. Devojka,koja je terala kola nasmeši mu se .

— H alo — reče ona.On kra tko k l imnu g lavom.

Ona je polako vozi la pored njega. — P riličn o je v ru ćin a d an as — rečeona.

— Da, kao što je običn o u avg us tu — odgovori Džon.

Ona se još uvek smeši la. — V aše lice m i izg leda n ekako poz-

nato, a l i ne znam otkud. Da l i radi tekod Kl i fa Džonsona? '

— Ne.Velker je pogleda. Zlatnoplava ko-sa. Da l i je. možda, pre devet godina b ila sv e tlija?

Ona je dal je brbl ja la . — Za posled n ja če tiri m eseca upo-

znala sam mnogo l judi . Znate , ja p am tim lica ali ne i im ena, J a se zo-vem Elen Dejvis.

Pošto je morao nešto da odgovori ,on upi ta :

— K ako ste ?Ona ga i znenađeno pogleda : — Z ar se za is ta još n ik a d nism o

vide li ?



— J a sam p rv i p u t u B ufalo K io -singu — odgovori uzdržl j ivo Džon.

— O nda vas n isam m ogla ovde vi-deti.

On odmahnu g lavom.Ona nabra čelo, popust i uzde i kola

p ro ju riše pored Džona. K ad su m aloođmakla ona se ponovo okrete i po-gleda Džona, al i on je gleđao piedsebe u zemlju.

N a p u tu je b ila o kuk a iza k o je sukola nestala . Velker zauzda svogaždrepca, s iđe i ostade jedno vremestojeći pored njega.

Tada opet uzjaha i vrat i se u mal i

grad.*

Džon Velker naruči čašu piva, sedeza jed an sto, n as lon i 'se .na zid i poeeda pije.

Devl in izađe iz svoje kan ce lar i je nakraju sale, pogleda zamišl jeno Vel-

kei 'a i ode za svojim poslom. Sada, posle podne, b ilo je više gostiju u sa-lunu. Većina je pi la više od jedne ča-še piva i ostajala duže.

Uskoro se poče igrat i poker .

Oko šest sat i Velker ustade i izađe,' pa krenu u rcstoran u kome je ručao.

Tamo je bio jedini gost i morao je dasačeka nekol iko minuta dok se ni je p o jav ila ke ln erica iz lcujne. B ila je tosrazmerno mlada i punaćka đevojka .Oči su joj bile natečene i izgledalo jekao da je maločas plakala .

— O p ro s tite — reče ona. •— N isamznala da nekoga ima ovđe. — Usta jo.jzađrhtaše kao da je opet htela da za- pla če .

— M olim vas peče nje, k ro m p ir ikafu — poruči Džon Velker brzo.

Devojka se vrat i u kujnu i Džon ječuo kako se tamo sa nekim prepi re .Velker je već hteo da ode kad se po-

jav i k e ln erica k o ja ga je posluživa la

o ručku. Ona je bi la dve i l i t r i godinestar i ja od uplakane devojke.

— 2 a o m i je — reče ona - m ogu .l i da čujem još jedanput vašu porudž- b in u ?

— U pravo sam rek ao to onoj d ru -goj đevojci.

— Z nam , ali ona je zaborav ila . O nase ne oseća dobro.' — Pečenje, krompir , kafa. — V rlo dobro . . . odm ah ću doneti.Ona opet nes tade u kujnu i Džon

je ču o k ak o tam o poslu je. Posle k ra t-kog vremena ona donese lepo pečenomeso, pasul j i krompir , stavi jelo nasto i ode da donese kafu.

Kad se vrat i la ona ostade u sal iza ručavanje, al i je često zabrinuto pogledala p rem a k u h in jsk im v ra tim a .Kad je Velker završio , ona mu done-se komad kolača sa j abukama.

— Ovo se n e nap laću je . — I u p odn e ste m i doneli ko inad

kolača.

Ona se nasmeši . — Znam . V i . . . vi s te novi u g ra-du, zar ne?

— Ip ak m ogu da p la tim večeru .Ona se malo t rže.

— O prostite . To je đ evedeset centi ,a sa kolačem jedan dolar .

Ona ostade u bl izini stola, a kad jeVelker ustao. video je da se njen po-

gled n e sk iđa, sa njegov og lica. — Ne b ih žele la da bu dem n eu čti-va — reče ona brzo — ali vi izgledatekao neko koga sam poznavala . . . predugo vremena .

— P a n is te tak o s ta ri!■— O, ta d a sam bila s as vim m ala

đevojčica. Mladić na koga toliko liči-te vodio me je tada svakog dana u

školu.Džon stisnu oči, stavi dolar na sto,klimnu joj glavom i izađe.

On opet ode u bar i kad je videoda je njegov sto slobodan sede ali ne

poruči n išta. S ad je bilo p r isu tn o de-

i3 3





— i i si rne u a a n o i — vm nuo je besno. — Do đavola, naučicu te pa-meti.

On polete prema Velkeru. koj i mir-no ustađe i odgurnu stolicu. Kad je

•Nor ton poleteo prema njemu Džonga dohvati desnom pesnicom po bra-

di. Norton se ispruži kao pogođen mu-njom. Ležao je potpuno nepomičnona patosu.

Hać Tompson zaprepašćen priđeVelkeru i pr 'ošapta:

— Džone!Džon ga pogleda i prođe pored nje-

ga ka pultu. — Jed n o pivo!

Igraći pokera se skupiše oko Nor-tona.

— U nesvesti je — reče jeđ an odnjih.

— N isam nikad m ls lio da neko m o-že jednim udurcem Nor tona baci t i na

pod — prim eti drugi.SVe oči se upraviše na Velkera. Hač

Tompson ga je još uvek ukočeno po-

smatrao. Na kraju, zadrina glavom i po luglasno m rm lja ju ći k renu p rem avrat ima. Niko mje obraćao ni najma-nju pažnju na n jega .

¥

Klif Džonson je stajao pored pulta.Rezultat borbe mu se očigledno do-

pao. On brzo p riđ e Džonu V elk eru. — D obar pasao. s tran če — reče on

sa divl jenjem. '— Koliko dugo će Alf b iti u nesvesti?

— To m e ne in te resu je — odgovoriDžon kratko.

— Ali, treb a lo bi da vas in te resu je ,mister? nastavi Džonson.

— A lf N orton im a prok leto brzogkonja i bilo bi dobro za vas da mu štoviše izm aknete . —• Posm atrao je Vel-kera zamišl jeno. — Hteo sam t ime sa-mo da napominjem da j e vr lo veš tsa svojim koltom, a osim toga u služ- bi nekoliko Ijudi koji to jo š boljeznaju nego on.

— L judi ko ji d o b ija ju sto d o laramesečno? — upita Velker prezrivo.

— Hm — odgovori Džonson — to je prilično d o bra p la ta za . . . Je d n o gkauboja. Ne mislite l i i vi tako?

Možda . . . kad bih tražio posao. — D obro, ako traž ite posao dođite

meni. Zovem se Klif Džonson.U međuvremenu su kar taš i malo

uspravili Nortona i naslonili ga na zid.On je polako dolazio k sebi, ali još

ni je bio potpuno pri svest i .Džo Devlin pr ide takođe pultu. On

izVadi značku iz džepa i tyri je podnos Džonu.

— Sad govorim u svo jstvu zam eni-

ka šer ifa. Znam da ste se samo bra-nili, Smite, ali je moj posao da se bri-nem za red i m ir, a kad se N orton po t-

puno v ra ti svesti neću to moći. Z atoskočite u sedlo i nestanite.

— A ako nernam volje za to ? — N em a te volje! Mi doduše još

nemamo zatvor u Bugalo Krosingu,a li ako m e n a tera te . . .

— Ah. g lu posti, D evline! — buniose Klif Džonson. — Nisi se nimalo p o tru d io da zadržiš N ortona kad jenapao starog čoveka.

— T om pson je n jega napao —mrmljao je Devl in .

— A N orton je napao S m ita , je li?Devlin nabra čelo.

— Ne bih želeo da neko bude ub i- jen.. — Ne brinite se — reče odlučno •V elke r. — N oćas neće b iti. -— Onkl imnu glavom Džonsonu i izađe napolje.

Rančer je gledao za nj im sa čuđe-njem.

— Do đavola, n isam m is lio da će

se uplašiti.*

Džon Velker ode do svog ćrnogžđrepca, odveza ga i skoči u sedlo.Jedno vreme je mirno sedeo u sedlu

135



da bi razmisl io koj im pravcem dakrene, a onđa krenu prema reci ,

Pre skele on skrete desno uz reku.Posle jedno četvrt sata sjaha, skidesedlo sa konja i spremi se da legne.

Prošlo je dosta vremena dok ni jezaspao. Noć je bila svetla i on je du-

go gledao u zvezde, dok su se u njem ugomilale uspomene.

Hač Tompson! Nije b ilo teško raz u m eti zašto je on

ovde. On je već pre deset godina bio uovom kraju. Bi lo je sasvim pr i rodnoda na svom p utu za Zapad prođe ovu-da. Zemlja u Solt Riveru bi la je dob-ra. Očigledno se Tompson odlučio da

se naseli ovd e u blizini.Elen Dejvis. Negde u bl izini je njen

otac ižgubio svoju ženu.Ljudi su se vraća l i . . . na mesta ko-

ja su im ala za n jih izvesno znače nje .

Tompson je već bio ovde.

Elen Dejvis je vee bila ovde.

Džon Velker je već bio ovde.

Možda . . . možda će i Ben Haskins iHari Šo doći ovamo.

Konačno Velker zaspa. Obično jespavao mirno i bez snova. Spavao jesamo kad je bio iscrpen i kad mu jesan bio neophodan. Noćas je zaista bio um o ran , ali san m u je bio nem i-ran. Sanjao je čudne i st rašne snove.

Za kratko vreme se opet probudio izagledao se u zvezde.

*

Na istok u je polako sv it alo . K ad jesvanulo Džon Velker ustade, savi će- be i osedla crnog ždrepca. S ta jao je pored k o n ja i g ledao niz reku .

Konačno povede konja na vodu.Okuka reke bi la u neposrednoj bl izi-ni. On joj priđe i baci konju uzde pi’e-ko glave. Konj ni je mogao daleko ot i-ći, a pored reke bilo je dosta traveza pašu.

Okuka reke bi la je dosta ošt ra , aobala na ovom mestu vr lo visoka. Naokuci se bi lo zadržalo dosta granja itrave. Džon se zagleda u to mesto, aonda se okrete.

Pre deset godina je Hač Tompson bio p rilično snažan čovek, ali u ono

doba je Džonovo otac morao imat inajmanje devedeset ki la . Tompson ganije mogao odneti daleko.

Džon polako krenu dal je. On obiđeneko žbunje. Tu je t le bi lo vr lo me-kano.

Tada ga ugleda. Malo uzvišenje po-kriveno l išćem, a na strani glave krst .Desni krak krsta bio se malo nagnuo.

N atp is n a k rs tu b io je već priličn oizbledeo, ali se moglo pročitati što jeTompson urezao u drvo pre deset go-dina: »Dž. Velker«.

Džon V elker ni je imao suza. Za pro-tekl ih deset godina ni je imao ni ose-ćanja, pa ni sinoć kad je Alf Nortonnapao njegovog starog dobročini te l ja ,Hača Tompsona. Džon je samo zatoudar io Nor tona jer je od njega bionapadnut . Inače mu ne bi palo na pa-met da pomogne Tompsonu. Ni je bi lou njeg'ovoj pr irodi da nćkom pomog-ne.

Ni pogle d n a očev g rob n ije m ogaoda uzbud i Džona Velkera . Ipak je ose-t io kako mu h ladan drh ta j po t resatelo i okrenuo se. Vrat io se svom ko-nju, skočio u sealo i krenuo obalom

p rem a B ufalo K rosin gu.

Bilo je tačno šest sat i kad je sjahaoispred restorana. Al i je restoran već bio o tvoren.

Jed an sanjiv i kaub oj sedeo j e zastolom i jeo porci ju šunke s ja j ima.

Etel , star i ja kći Tompsonova, sta-

ja la je iz a te zge. K ad je Džon ušao,ona mu odmah pr iđe . — Halo , Džone! — D ak le znaš. — Skoro da sam znala i juče , k ad

si bio ovde. Ali bi la sam sigurna tek

136



kad mi je otac sinoć ispričao. — Tam-na senka pređe joj preko l ica. — Onmi je kazao . . . kak o si m u pomogao.

Kao da j e h teo da promeni t emurazgovora Džon upi ta brzo:

— K ako ste dugo već ovde?

— O, već godin m a. K ad sm o otiš liiz Omahe došl i smo di rektno ovamo.Tata j e preuzeo j ednu farmu i on-da . . . — ope t p r eđe tam na senka p r e -ko n jenog lica — . . . onda su Indi j an-ci ubi l i majku i on je prestao da se

b r in e o farm i. — O na ga pogle da. Aliti , Džone?

— J a se zovem Sm it!

— S m i t ? A l i . . . — S m it! — ponovi on odlu čn o. — J a . . . n e razum em . — E tel

Tompson ga je zabr inuto gledala . —I m a š l i . . . n e p r i l i k e ?

Ona brzo pogleda prema kuhin j -sk im vra t ima i Džon ponovo skrenurazgovor sa svoje osobe. — Sta je toizmeđu tvoga oca i Alfa Nor tona? U

njenim očima pojavi se bolan izraz.Ona se ugr ize za usne i odgovor i t iho: — R adi se o L in d i. O na . . . on a ho-

će da se Norton venča s njom. — A li ona im a sam o p e tn ae s t ili

najviše šesnaest godina, zar ne? — Sesnaest. — O nda E tel u z v ik n u :

■— O n se m o ra ož en iti njo m e. — A on neće ?

— B ojim se d a L inda u o ča ja n ju neučini nešto sebi. Ona . . . ona je rek lada će izvrši t i samoubistvo. A tata sezakleo da će ubi t i Nor tona ako se neoženi Lindom. — Iznenada se pojavidir l j iv osrpeh na njenom l icu. — Alina taj način nećeš doći do doručka.Sta b i h teo? .

— Š ta bilo.

— U redu . D oneću ti šu n k u s ja - jim a . O na s tisn u tih u sa n a n es tad e ukujni ,a l i se brzo vrat i sa poslužavni-kom, na kome je bio doručak.

Kad ga j e s t av l j a la na Džonov s tokuh i n j ska v r a t a se ponovo o t vor i še i

Linda oklevajući uđe u restoran. Očisu joj bile natečene, ali se ona grče-vi to t rudi la da se nasmeši .

— Halo . E tel m is li da bi '. trebaloda te se sećam.

— Im ala si sam o šest god ina kad

sam onda s t anovao kod vas .Ona zat rese glavom. — Dugo sam m islila da im am veli-

kog brata . . . al i ne mogu da te se se-tim.

— Do p re nek o lik o god ina govorila je sta ln o o teb i, Džone. A li ja te n i-kad nisam zaboravi la .

Džon poče da jede. Kad je video da

ses t re ne nameravaju da odu , on upi -ta : — K olik o im a odavde do vaše fa r-

m e? — O, m i nem am o više n ik a k v e £ar-

me. Tata sada rad i na HB ranču, am i . . . L i n da i ja s ta n u j em o o v de umestu .

— H B ? J e li to ran č E le n D ejv is?

— Da. O na ga je n as led ila od svogoca. Tek nedavno se pojavi la ovde.Ona . . . ona je vr lo s impat ična. O nje-nom stricu se to ne može reći.

— S tric? — A rtu r D ejv is . — O n u p ra v lja

rančem posle smrt i njenog oca. Tatauvek kaže da on ni je ni bl izu čovekkakav je bio njegov brat . Ranč s ta lno

p ro pad a. — J e si li već razg o v ara la sa Ele n

Dejvis? — O, sam o k ra tk o i uz pu t. O na

dolaz i dvaput nedel jno ovamo da pa-zari . Većinom se srećemo na ulici .K auboj i kažu . . . — Ona se prekide .

— A li to je sam o priča. — S ta? — O E le n D ejv is i m is te r Džonso-

nu, koj i takođe ima jedan ranć.Oni . . . oni kažu da će se nj ih dvojevenčati . — Na njenom čelu se pojavius pra v na bora. — Dobro. ja m islim da

je ona v rlo b o gata i K lif . . . m is te r

137



Džonson . . . — ona se ponovo prekiđei okrenu se sestri . — Vreme je da kre-nemo na posao, Linda!

— Da — složi se Linđa i v ra ti se ukujnu. Etel ode za njom, ali se na vra-t ima još jednaput okrete .

— O sta ješ li ovde? — M ožda neko liko dana. — O nda ćemo se još v ideti?On potvrdno kl imnu glavom.Ona nestade u kujnu i za kratko

vreme se vrat i sa lavorom punim vo-de i peškirom. Velker odgurnu tanj irispred sebe i stavi novac na sto.

— Kola č — reče E te l — spada uvek

uz je lo . — J a . . . n isam ga tebi po-sebno dala. N a Džonovirh usnam a je le bdeo lak

osmeh kad je napuštao restoran. Al ina ulici je opet bio ozbiljan i pogle-dao u oba pravca. Ulica je bila pot-

puno p razn a, sam o je pred krčm omstajao umoran konj sa nisko spušte-nom glavom. Verovatno je tu s ta jao

još od prošle veče ri.Džon Velker je mogao otpri l ike dazamisli gde se nalazi HB ranč, jer ježapamtio pravac u kome je Elen jučeotišla. On siđe niz ulicu, dođe do jed-.nog raskršća i krenu desno.

. O ko četiri m ilje ka snije na iđe nanekoliko kauboja i pođe s njima.

— G de m ogu da nađem Hača

Tomp'sona? — upita ih on.Jedan od nj ih mu pokaza zgradu u

daijini. — P reko, u kući.Drugi kauboj se nasmeja.

— A ko n ije u p rav o sa koltom u ru -ci u potrazi za Alfom Nortonom.

— J e li to tak o sm ešno? — u p itaDžon.

Kauboji se zgledaše, a onda prvireče lzazovno:

-— Z ai sta bi b ilo smešn o kad bi tiznao kolko on ima malo šansi protiv N ortona.

Drugi prezr ivo dodade

— Možeš m u m irn o reći da smo tito ispričali.

— Kaži m u sam •— odseče V elk er, p o te ra kon ja i o tkasa. Polako ?e pri- b liž avao ranču .

Zgrada je bi la sagrađena od drvetai im ala je dva kri la Po red nje je bi la

je d n a je d n o s ta v n ija kuća , u kojo j sustanovali kauboji .

Dok je prilazio zgradi Džon ie pri-metio još jednu kućicu, koja je slu-ži la kao kancelar i ja i uputi se njoj .

Dok je silazio iz sedia izađe HačTompson iz kućice i kad je prepoznaoDžona uzviknu:

— Džon V cik er!On krenu sa i spruženom rukom

p rem a D žonu, ali ovaj kao da n ijevideo ruku.

— Ne nosim viš e im e Džon V elker — reče n am rgođeno .

— Da li te . . . gone?

— Ne, ali to sm a n ju je k om p lik a-cije.

Tompson ga iznenađeno pogleda. — T rebalo je da ti onda u O m ahi,

kad s i kupio kol t , zabranim da gaupotrebl javaš. Sta. lno sam to preba-civao sebi. O da, saznao sam sve tebi.Ti si već ub io d o b a r bro j ljud i . . .

■— A sad ti hoćeš. jednog da ubi ješ?

Tompson se t rže kad ču ovo preba-

civanje. — N orton je u p ro p astio m oju kće r-ku . I t u sam j a pogr eš i o . . . t r ebaosam je zadrža t i ovde kod mene naranču umesto što sam joj dozvolio daode u grad.- .Ali, s obzirom na situacijuovde, sa svim ovim kauboj ima, popu-s tio sam konačno n jen im s ta lm m mol- bam a. — O n zastad e i o n da gorko n a-

stavi : — Izgleđa da u životu nisamništa drugo ni uradio nego praviogr eške . I kad sam se ovde nasHi o . . ; bil i su In d ijan ci na ra tn o m poh odu . .

— Zašto ne odeš sa svo jim k ce rim aope t u Omahu?

138



— O ne neće. M is lio sam već n a tokad je Hari Dejvis umro. I tako mi seviše ovde ne dopada otkako je nje-gov brat preuzeo ranč. Nekako u tovreme su Etel i Linda prešle u grad.Linda se zagledala u Alfa Nortona, aE te l . . . u to vrem e se pojavio K lif

Džonson. On i sada dolazi često ova-mo.

— O dluka je ip ak tv o ja — rečeDžon.

Tom pson neraspoloženo k l im nu g la-vom.

— Znam , Džone.• — S klan jaj se s p uta tom e N or-

tonu!Tompson ga iznenađeno pogleda.

— To mi ti kažeš, D žone? Poslesinoćne večeri?

— N orton će te u b iti. A ako to neuradi on, učiniće njegovi l judi.

— N je govi lju d i? — On je n a jm io neko liko rev o lve-

raša. — Džon ne st rpl jivo od m ahn urukom. — Ali to me se sve niš ta netiče.

Posmat rao j e Tompsona .

— Ti si već p u n ih deset god in a ov-de?

— Da, id uće g p ro leća biće desetgodina.

— Da li se ovde ikad po jav io čovek po im en u Ben H askins? M ožda je i

p rom enio im e. U svakom s lu ča ju on je u srod stvu sa čo vekom koji je ondana ovoj s t rani Sol t Rivera imao ko-vačnicu.

— C ovek koga si ti ub io 1866.?

— Ti znaš o tom e? — J a znam m nogo s tv a ri o te b i,

Džone — pr iznade Tompson mrš teć i

se. — Svih ovih godina tražio si če~tiri čoveka koji . . .

— D vojicu sam već našao — pro -gunđa Džon Velker . — Ali druga dvo-

jica su jo š živ i. Ben H askins i jed anr.ovek koji se zove Hari So.

— O B enu H askinsu sam čuo — re-če Tompson polako. — On ima još ro-đaka u ovom kra ju .

— G de? — C ovek koga si onda ubio — Be-

nov brat od sir ica — bio je oženjen.To si val jđa znao, zar ne? — Kad

Džon ne odgovori , on produži: — On je im ao ženu i dvoje đece. D evojčic ase udala pre tri i l i četiri godine. Njen

b ra t C arli . . . T om pson se prekide. — D alje! — O n je ovde. — S ta to znaći? — O n ra d i ovde n a HB ranču . To

zna či . . . ra d iti je m alo su viš e reče-no . . . dobija platu, ali svojim radom jed v a da z a ra đ u je s ta n i h ran u . PosleHar i jeve smrt i je to i kod drugih i s tastvar . Ranč polako ide u propast .

-— Z ar D ejvisov b ra t ne zna d a vo-di ranč kako t reba?

Prezr iv osmeh pre le te preko Tomp-sonova lica.

— On n e m ože ni da se upored i sasvoj im bra tom!

— A k a k a v polo žaj ti zauzim aš ov-đe?

— P laćen sam ovde kao p re d ra d -nik, al i olkako je Artur Dejvis ovdegazđa, nemam više ut icaja nego onikonji u štali .

— A la j I la sk in s — reče V elker —gde mogu da ga nađem?

— Jesu li to Ivoje jed in e b rig e? —upita ga .gorko Tompson

— G de je on?-— Ponovi Velker.

— Ili p rek o u kući ili u ko ra lu .Velker se okrenu. a Tompson ie

spuštenih ramcna gledao za n.i im. N a jp re je im ao nam eru da pođe za

Džonom, ali onda je predomislio i po-vuče u kućicu.

Velker obiđe zgrađu za s t ancvanjei naiđc na t r i kauboja.

— J e li H askins u bliz in i? — Za- p ita ih .

139



Jedan^ ođ kau bo ja pokaza na n aj - bliži koral. V elker k re n u p rem a ko-ralu, dok su kauboji gledal i za nj im.

Na ograd i ko ra la sedela su dva kaubo.ja, dok su se d ru g a dvo jica tru d ilada osedlaju jednog konja .

— Ko je od vas C arli H ask ins? —

upita Džon Velker .Dva kauboja na ogradi se pogJeda-

še. Onda se mlađi od nj ih — momakod jedva dvadeset godina — reši da p rez rivo u p ita :

— Ko bi to h teo da zna? — Ja . — A ko si ti? — O n zviz nu. — Ne

moraš uopšte da se trudiš. Ti se zo-veš Sm it. '

— Jesi li ti H askins? — A ako jesam ? — O nda tre b a da govorim s to bom . — C uj, d ru šk an e — upbraženo

kroz zube odgovori Carl i Haskins —ako imaš i t run zdravog razuma pre-stani da se praviš važan i gledaj da 'se

što pre izgubiš odavde. Cuo sam štasi sinoć uradio, ali ja ti kažem da siuspeo da oboriš Alfa Nortona jer siimao'prokletu sreću. Savetujem t i da paziš da te on ne dohvati.

— S iđ i! — zapovedi mu k ra tk oVelker .

— Do sto ^đavola! — uzv iknu iz ne-nađeno Haskins.

— R ekao sam ti da siđ eš!Haskins je imao nameru da ošt roodgovori al i se iznenada zaustavi . Cnsiđe sa ograde l pogleda Velkera. Je-dan jedini pogled iz njegovih hladnih p lav ih oči ju u te rao m u je s tra h u ko-sti.

— S . . . š ta hoćeš? —- im am razgovora s to bom .

Velker pokaza glavom na desnustranu i pođe. Drhtaj prelete prekoHaskinsovog lica i lzgledalo je kao da

je h teo da izvuče ko lt i opali m u uleđa. Ruka mu polete prema oružju,al i bežbrižnost sa kojom mu je Vel-

ker okrenuo leđa i prezrivi ton njcgo-vog glasa bi l i su mu oduzel i hrabrost .

Išao je za Velkerom, a kauboji HBranča gledal i su zapanjeno za nj . 'ma.

Kad su se udal j i l i od korata pređeVelker bez okol išenja na s tvar .

— Ti im aš ro đ a k a k o ji se zove

Ben Haskins?Carl i Haskins ga zaprepašćeno po-

gleda. — O tku d znaš to? — N ešto sam te pitao.Haskins je teško gutao.

— O n n ije p rav i ro đ a k . . . on je ro~đak sporedne l ini je .

— Tvoj o tac m u je bio b ra t od s tr i-ca.

— Da, m islim da je tak o — p o tv rd iHaskins. — Ali ja sam poslednji putv ideo Bena kad sam imao dvanaes tgodina.

— Ali znaš o n je m u . . . čuo si on j c m u ?

— Ne! N je gov odgovor je došao is uviše b r -

zo, kao iz pištolja. — Lažeš!- - Nem oj m e na ziv ati lažov om ! —»

besno progUm la mla'di H askins.Džon ga udari nadlanicom po i icu.

— Lažov — v ik n u ponovo.Ponavl janje ove reči bi la je smrlna

uvreda i na to je postojao samo jedan

odgovor : Haskins je morao povućikolt!

Velker je video kako se l ice mladogkauboja grči .

Ali nešto ga je ipak zadržalo . . .nešto što je pročitao u ocima svoga p ro tiv n ik a : sm rt! ✓

On p r os t en j a :

— J a . . . ja govortm istin u . — Cuo si o n je m n — ponov i tv rd o -glavo Veiker i ponovo ga udari policu.

Haskins je bio potpuno slomljen.Iz njegovog grla čuo se suvi jecaj .

141



— Ne, ne, n isam ja . Ali m am a je prošle godine dobila od n je g a pism o.Bip je . . . u Kaliforniji.

— G de? — U jed no m m estu ko je se zove

San B ern er . . . San B erna rdino .Takav grad je zaista postojao. Co-

vek t ipa Car l i Haskinsa mogao je toznat i samo ako je imao nekog dodirasa nj im.

Džon Velker koraknu nat rag, aCarl i Haskins, skoro hister ičan odst raha, povika:

— D ejv is ga je pozvao da dođeovamo.

— A rtu r D ejv is? Zbog čega bi on pozvao tvog ro đ ak a d a dođe?

Haskins v ide da j e napravio greškui da sada za njega nema povratka. Onse ponovo zagrcnu i uzviknu:

— O n . . . on hoće da nek og a uk lo -ni s puta.

— K oga? — K lifa D žonsona!

— A zašto Džonson tre b a da b udeuk l on j en?

Haskins htede da odgovori , al i od-m ah opet zatvor i usta . V elker se okre-te i spazi Elen Dejvis kako im prilazi.On ostavi Carl i ja Haskinsa i pođe joju susret .

— H alo — poviče ona Iju bazno. N jen pogled m u je pokazivao da ga je

sada prepoznala . —■ Halo , m is D ejv is — odgovori brzo Džon.

— Mis D ejv is? — u p ita E len podi-žući obrve. — Ranije si mi se druk-čije obraćao.

U ppzadin i j e s t a ja la grupa kauboja , k o ji su sa na jvećim in te reso v a -njem prat i l i ono što se dešavalo iz-

m eđ u V elkera i C ar l ija Haskinsa. Vel-ker ni je želeo da oni čuju razgovorizmeđu njega i Elen.

On pokaza na kuću i t iho reče: — Ne b ih želeo da lju d i sazn a ju

moje pravo ime.

— R azum em — reče ona i o tvorivrata na kuću. — Uđi .

Oni uđoše u prost ranu sobu sa jed-nos tavnim namešta jem. Na z idovima

je vis ilo neko liko in d ijan sk ih će badii život injskih koža.

Elen pokaza na jednu s tol icu. — Sedi.

Ona ode u drugu sobu i vrat i se sanovinama u ruci . Qna ih podiže da bion mogao da pročita naslov: DžordžLesliz Il justrejted Vikli .

■— Je si li pro ćitao ov aj član ak? —•upi ta ona.

On diže ramena. — Da.

— Da li je to . . . t a čn o .

— Ne m ogu da se se tim da samikad sreo tog čoveka.

— A li podaci su tačn i? — Ni polovina — odgovori on.Ona ga je posmatrala čudnim, ne-

objašnj ivim pogledom, onda ode do je d n e sto lic e i sede. — Džone — poče ona m irn o — ho-

ću nešto da ti kažem. Mo.j . . . otac rni je m nogo priča o o te bi. On . . . on tenije voleo.

Velker nes t rp l j ivo odmahnu rukom.Ona nas tav i nesmetano:

— O nda, kad mi je bilo seđam go-

dina i kad sam te prvi put videlatata mi je izr iči to zabranio da sa tobom razgo varam . A onda kad si mispasao život . . .

— N isam ti n ik ad spasao ž iv o t! — Jesi. Ti . . . ti si se bacio ispred

mene l svojim telom si me pokrio Hame ne pogode meci . — Ona napravimalu pauzu. — Ali i tada tata nije

mogao da te t rpi .-— M iš lje n je tvo ga oca O' m en i rne

ni najmanje ne lnteresuje — odgovor i brzo V elk er.

Ona se t rže kao da je dobila uda-rac u lice.

141



— C ula sam , i to ne sam o ođ ocanego i od gospodina Nikolsona, da sisvoj život posvetio osveti .

— U red u — p ro g u n đ a on. — Si.juksi su ubili m o ju m a jk u —

reče ona jednostavno. — Uvek me boli srce kad n a to pom is lim , alizato ne mrzim indi jance.

— S te ta za v rem e — reče n abu sitoDžon.

— A li ti nis i tak o su ro v koliko že-l iš da te svi smatraju.

— J a n isam surov , ali n isam nimekan. Ja nisam . . . ništa slično.

— K oliko im aš godina, Džone? — M is D ejvis — odgovori Džon —

što god vi rekl i nema nikakvog ut i -caja na mene, ni ovako ni onako. Vime ne m ožete uv redi t i i ne m ožete meučini ti m ekan im . . . t im e š to ćete se p re tv a ra ti da se lično in te re su je te zamene. Došao sam ovamo da govor imsa jednim čovekom koj i je u vašojslužbi . Pošto sam sa nj im govorio,mol im za razgovor sa vašim st r icem.

— On n ije ovde. — G de je? — J u tro s je o tišao u N ort P lejt. — V ozom ?Ona ga iznenađeno pogleda.

— N e . . . u redu , ako baš hoćeš daznaš. on pokušava da dobi je zajamod banke. Treba nam novaca. U pos-

ledn .je vrem e u krade no nam je mnogostoke. . — K rad ljivci s toke? — M oglo bi se tak o reći, ali s tv a ri

m su t ako j ednos tavne . T i . . . ti si r a -dio kod Junion Pasi f ik kompani je . Dali t i je bilo poznato da je vlada sta--*ila na ržispolaganje toj kompaniji p reko če lrn ae st m iliona ek ra zem lje

koja se protezala sa obe s t rane prugeod Omahe do Ju t aha?

— N iš ta ne znam o tim stv arim a.

— Ju n io n P asifik je p ro dala tuzemlju po ceni od dolar i po za ekr — n as ta v i Elen. — Pošto je ta ta p rili-

kom gradnje pruge s t ekao ve l ike za-sluge, kompani ja mu je ponudi la šesthi l jada i čet i r i stot ine ekra u polacene. — Ona napravi malu pauzu. —On je izabrao ovu zemlju ovde, jer . . .

je r je m a jk a ovde sa h ra n jen a . Doveo je velika s ta d a s to ke i stvo rio je je-dan od najbol j ih rančeva u Nebraski .Pre šest meseci ta ta je umro.

— A sad su se p o jav ili ti k a d rljiv -ci stoke?

N a E leninom licu po jav i se b rižanizraz.

— R ek la sam već da s tv a ri n isu ta -ko jednostavne. Kad je ta ta došaoovamo bi la su tu još samo dva i l i t r idruga rančera. Otac je otkupio nj i -hovu zemlju. Hač Tompson, naš pred-radnik j e j edan od n j ih . Kasni j e sudošli Alf Norton i Klif Džonson iosnovali svoje rančeve'.

On se nagnu malo napred i zag ledase ispred sebe.

— T eškoće su n a s ta le u sled toga što

je zem lja žele znic e d o d eljiv an a u p a r-celama koje su bi le bez veze jednasa drugom. Zemlja koja se nalazi laizmeđu parcela ostajala je i dal je vla-sništvo vlade. Verovatno bi bi lo bol jeda se tat od početka osigurao i da

je pokupovao te k o m ad e zem lje. A licena koju je Kongres odredio za vla-dinu zemlju iznosi la ja dva i po do-

iara , a ta ta ni je imao tol iko novaca.Sem toga, u to doba ni je bi lo jošnikoga ovde, pa su te mere izgledalenepotrebne. Kasni je su se pojavi l i

N orton , D žonson i neko liko d ru g ihrančera, pokupoval i zemlju od vladei . . . i počeli da tvrd e da svako gove-do na l ivadama koje n i j e ž igosano p rip ad a n jim a.

— A da b i p o tk rep ili svo je zah teve,t i rančer i su iznajmi l i či tave banderevolveraša? — upi ta Džon Velker .

— J a . . . ja ne znam . T ek sam če ti-r i meseca tu . Cika Cika A r tu r tvrd i da

je to oduvek tak o bilo, a p re d ra d n ik

142





Haskins se nasmeja. — Jđ š uvek m ogu da te tuče m ako

mi zavežeš jednu ruku na leđa, pamožda čak i obadve. — On je pogle-dom pre t raž ivao pros tor i spred s t a -nice. — A gde su konji?

Dejvis odgovori ;

— D ošao sam kolim a.Haskins napravi prezr iv izraz l ica .

— M is liš li d a ne m ogu v iše da ja š im ?

— N isam h teo da neko n a ran čusazna da idem da dočekam nekog po-set ioca — odgovori l jut i to Dejvis. —Mojoj s inovici sam rekao da moramu banku da t r až im za jam.

— Z aista? — u p ita H askins. — Pa, je s i li dobio za jam ?

— N isam uo p šte bio u banci . . . to je bio sam o iz govor.

Oni se popeše u kola. Dejvis uhvatiuzde i konji povukoše.

— Još u vek n e znam d a li je bilo pam etn o što sam te pozvao ovam o — počn e D ejv is .

— A zašto ne bi bilo? — reče olakoHaskins. — Pa mi smo star i pr i ja te-lj i , zar ne? Kad si u neprilici zovešm e u pompć. K ad sam ja u . . . — onse prekide s ležući ramenima.

Bejl is se namršt i , a Haskins, poštoga je pogleđao sa strane, zaval i se saolakšanjem u sedište. On izvadi iz

džepa pr l j av komad duvana za žvaka-nie. odgrize dobar zalogaj i ponudiostatak Dejvisu, al i ovaj odbi .

— Ti ne žvaće š d u v an i ne pušiš — p rim e ti H askins. — K ladio b ih seda i ne piješ. .

— Ne, ne pije m . — Jo š si u v ek s ta ri uči telj iz ne-

đeljne škole. Pa, to si bio i onda kad

su te uhvat i l i da držiš ruku u kasi ,zar ne?Dejvis l . jut i to promrmlja:

-— H ask inse , ti još u ve k im aš ne- p r ija tn u n av ik u da iz aziv aš čoveka!

Haskins se nasmeja.

— J a sam o p o s tav ljam sv ak u s tv a rna svo je m esto. K oliko se sećam, u veksi bio umešan u neku pr l javu s tvar ,a l i , naravno, tek onda kad je pr l javideo već bio obavljen. U redu, Hari ,do đavola s t im!

— A rtu r ! — v ik n u D ejv is. — J ase zovem Artur Dejvis .

— S vakako , zab orav io sam to m o-mentalno. Dakle , otvor i kar te , Ar ture .O čemu se r ad i? Koga t r eba da ubi -

jem . . . i m ogu li d a znam zašto ?Haskinsova o tvorenos t zaprepas t i

Dejvisa, al i st isnu zube, a oči mu p od m uklo b lesnuše.

— Već sam ti rek a o d a m oj b ra tovde ima ranč.

— Da. O n je n a p ru z i skup io go-milu novca i uložio ga u zemlju i ustoku.

— H ari u celo m svom živo tu n ijeukrao n i j edan j ed in i do lar — odgo-vori I jut i to Dejvis.

U redu, umiri se. Znači, t i si biocrna ovca u porodici . Tvoj brat jeuložio novac u ranč i umro. Ti si svenasledio i sad si u nepri l ici .

— N ep rilik a — reče A r tu r D ejvis p riv id n o m irn o — je u to m što n iš tanisam nasledio. Moj brat ima kćerku.Ona sad ima dvadese t godina i sve je nasled ila . J a sam n e k a v rs ta n jeno g

nameš t en i ka . — D evo jka — reče zam išljeno H as-kins, — To si mogao i bez mene . . .

— Ne! — p re k id e ga b rzo D ejv is. — N jo j se ne sm e n iš ta desiti. J a . . .t ako n i sko n i sam pao . Ona j e mojas inovica . — On iznenada uhvat i Has-k insa za ruku . — Njoj ne sme n i š t ada se dogodi , razUmeš?

— U red u — odgovori m irn o H ss-kins. — Neće past i ni dlaka sa te lepeglavice. Ipak, svak ako s i nap ravioneki plan kako ćeš pr igrabi t i rančsvoga bra ta , zar ne? Pres tan i konačnoda okolišiš.

144



— Već sam ti n a s tan ic i n ešto n a -govestio — progunć|a Dejvis. — No-vaca ima m alo. H ar i je ulagao u s tokusvaki cent . Konačno, još ni je bio stari računao je da će dugo živet i . Držao

je m alo goto vog novca u ku ći i sve je in v es tirao u zem lju i s to k u . . .

— K oja se m ože p ro d ati! — D a, ako b u de p otrebno . P lan . . .

se sastoj i u tpme da se ranč njojogadi i da mi ga ona proda.

— A im aš li novaca? — Ne, a l i . . . m ogao b ih d a ga n a -

bav im . S lušaj, Bene. U ovom k ra ju po sto je još dva ve lik a ranča . O bav l a s n i k a . . . k r a d u s t o k u i t o s a E l e -ninog ranča. Ukral i su do sada većgomilu s toke. Jedan se zove Nor ton,a drugi Kl i f Džonson.

On proguta p l juvačku. — K lif D žonson hoće d a se oženi

mojom sinovicom.

— I? — To b i p o kv arilo ceo m oj p lan .

Ori ima zeml ju , s toku i . . . j ake l jude .Ako se on oženi sa Elen, onda sedva ranča spa ja ju i b iće t ako j ak i daim niko neće moći ništa.

— To znači , d ru g im rečim a, d a biDžonson pos tao t ako j ak da se ona jdrugi momak, Nor ton, ne bi usudioda i da lj e krade n jegovu s toku?

Dejvis potvrdi glavom.

H ask ins i sp l jun u m r k duvan sk i sok.

— A tv o ja sin ovica . . . k ak o onastoj i što se t iče toga Džonsona?

— O na će se u d a ti za n jega.

— A to opet, d rug im rečim a, značida . . . kad bi se Džonsonu desio nekinesrećan slvičaj . . . — On je posmat-rao svoga pra t ioc a i spi tivačkim pogle-

dom i kad j e v ideo da ovaj nema n i -kakvih pr igovora zadovol jno k l imnuglavom . — D akle, Dakle, Džonson, zarne?

— N jega n ije tak o lako u k lo n iti,H n r ia imarii<=» H va c ie—

set jahača, ođ kojfh su ne'Rr cravorsKisposobni .

— P a? — O sim toga, s tv a r se ,m ora tak o

izvest i da Elen niš ta ne posumnja.Po mom planu , ona t r eba da zbogsvega toga t ako i zgubi hrabros t daopet ode u Kal i forni ju .

— K alifo rn ija je lepa, H ari . . :o, misl im, naravno, Arture. Zaista bit r eba lo da mi dođeš j edanput u po-setu. U redu znam l i sad sve i l i ima još nešto?

— To je ugl»n»®m sve, Bene. — D obro , a kako s to ji sa tim N or-

tonom, koga s i spomenuo? I on kradestoku. Sta ćeš s nj im?

Dejvis je oklevao. — Ne. — O n je jed n o v rem e gle dao

ispred sebe, ne obazirući se na Has-kinsove Lukave poglede. Na kraju uz-dahnu. — Norton je čovek, koj i ćemi da t i novac da o tkupim ranč odElen.

— M om enat! — p rek id e ga H as-kins. — Sad krade sa tvog ranča, akasni je će t i pozajmi t i novac?

— N ešto si p rev ideo , B ene — rečeDejvis.

-— A šta? D žonson i No rton k rad ustoku sa ranča. Ti hoćeš da uklonišDžonsona, dok N o r t on . . . — On se p rek ide . — N orton je u dogovoru s

t obom? — N aravno . J a p u štam da k rad estoku. On skuplja svu dobit za mene ii splat iće mi je kad budem otkupioElenin ranč.

Haskins se bučno nasmeja.

—■ Do sto davola, ali si ti neka p re p re d e n a lisica, H ari. K ad nešto ho-ćeš t i ne ideš jcdnostavno da to uz-

m e š . . . ne, ne, t i ostaješ m irno u po-mrčini i povlačiš konce. —■On se opetzasmeja, a Dejvis ga je posmatrao savcrven u l icu.

Kad se haskins konačno malo umi-rio. Deivis brzo reče: — Ti uvek sve

14*



hoćeš da post igneš grubom si lom,Bene. -

— P rem a tom e, sav ršeno se dopu-njujemo: t i praviš planove, a ja izvr -šavam pr l javi posao.

— B ene — reče n a je d a n p u t Dejv is . — O k ren i se m alo i pogle daj. Z ar ti

se ovaj kraj ne čini nekako poznat?Haskins s leže ramcnima.

— V id eo sam već m ilio ne k v ad ra t-nih mil ja, a ovaj kraj izgleda upravotako kao i neki drugi .

— Z ar nis i jo š n ik ad bio u N ortP le j tu?

— T ek iz jed n o g p ism a sam saznaoda postoj i meslo koje se tako zove.

— A B ufalo K rosing? Z ar ni o n je -■ rf.u nisi ništa čuo?

— B ufalo K rosing? Č in i mi se datam o u bl izini im am nek e ro đak e . . .a l i već godinama nisam o nj ima niš tačuo.

— A kako m isli š da sam saznaotvoju ađresu? Dao mi ju je jedan odtvoj ih rođaka.

— Da. to zaista n isam m ogao dar azumem. Ja n i sam pr i j a t d j p i san j a p isam a. ali . . . — On se iz nenada p re-kide i stisnu oči. — Kaži, koliko jedaleko odavde Bufalo Krosing?

— Ti se nis i n ik a d m nogo baviogeografi jom. Bene. — Dejvis pokažeglavom nap red. — Bufalo ' K rosing

ieži direktno ispređ nas . . . jedno de-set rrfilja odavde. Leži na jednoj reci.Pre deset godina još ni je bi lo tamonikak vo g n a s e l ja . . . samo jednasketa.

Ha^kins se i nehotice trže. — Solt R iver! — On se naglo okre-

te prema Dejvi.su. — Ti si svih ovihgodina t .u stanovao?

— Od 1869. H ari m e je m olio dadođem i da mu pomognem da podigneranć.

—■ A p re 1860? G de si onda živeo? — Tlinois . . . In d ija n a . Svuda po-

malo.

— Z ar se n im alo ne bo jiš DžonaVelkera? Nikad se ne bih ovde na-stanio. — Iz Benovih reči govorilo jeizvesno divljenje.

— M is lio sam d a m e on n ikad nećeovde traži t i . Uostalom, on traži nekogćoveka koji se zove Hari So.

— A ko nas je video? o nda je vid eoi tebe — odgovori besno Haskins.

— Ali ti se sećaš, Bene, da ja n i-s am . . .

— Bio si s n am a! — zareža H as-kins. — Svi smo u tome učestvo-v a l i . . . Vo ling ton , Mj u len i, j a i . . . ti.

Dejvis se strese. —*J a n isam znao da je M ju len i

hteo da ubi je skeledži ju . A nisam niznao da ti . . .

— Jez ik za zube!D ejvis se od m ah smir i, H askins

opsova. — Jesi li čuo k ak o je progonio Vo-

l ingtona i Mjuleni ja do indi janskoglogora i ubio Volingtona dok je svevrelo od Inđ i jan aca oko njega? ’fa d a

je im ao n a jv iše sed am n a es t il i osam -naest godina.

Dejv i s potvrdno k l imnu g lavom. — Moj b ra t H ari je bio p r isu ta n

kad j e konačno uhvat io Mjuleni j a .Hari mi je sve ispričao. — On zatreseglavom.

— D a je M ju len i sam o još je d a n p u t

opal, io — besno reče Haskins — samo još je d an jed in i p u t onog d an a uSol t Riveru. — Nemir mu se pojaviu očima. — Misliš l i da je on jošživ?

— A ko bi m ogao n je g a d a u k lo n i? — u p ita D ejv is . — Po svem u što seo n.jemu čuje . . .

— N ik o n ije u to s ig u ran — sik n u

Haskins. — Bilo gde, bilo kad učinićesuđbonosnu grešku. — On st i snu oči .

— Već go d inam a n isam n iš ta viš e čuoo njemu. Možda je već napravio tugrešku.

— O nda b is m o to saznali .

146



— Ne m ora bit i. M ožda čovek ko jiga je smaknuo ni je ni znao ko je on.I l i su ga možda ubil i Indi janci . ImeDžon Velker za n j ih ne preds tav l j aništa naročito.

— On se v rlo đugo b av io kod Ind i- ja n ac a — prim e ti Dejv is. — M ožda . . . — O n sleže ram e n im a i uću ta.

XVII

Bi lo je skoro podne kad je DžonVelker zavezao svoga crnog ždrepeaza s tub i spred Devl inove krčme. Tu

je već bilo vezano p et ili šest ko n ja .Pred u lazom je s t a jao j edan kauboj

i puš io c igare tu uvi j enu u mrk papi r .On pogleda Velkera dok je s ta jao

p o red svog k o n ja i g ledao u reku .Skela je bi la na drugoj obal i .

Kad j e Džon polagano pošao premareci , baci ka ub oj ciga retu i uđ e ukrčmu.

Velker dođe do obale i zaglcda se

u vodu. Nešto ga je snažno gonilo dase okrene i obiđe kuću. Pogled mu je pao n a krčm u. O n k re n u p rem a n jo j,zaobiđe je i kad je došao do zadnj ihv r a t a , uđe unu t r a .

Za barom su s ta ja la dva čoveka, a N o rto n je sedeo sa d ru g o m dvojicomza j ednim s to lom. Neposredno poredvra ta m uvao se j edan kaubo j . Na

N o rtonovo j b ra d i jo š su se u v ek v iđelit ragovi Džonovog udarca.

Velker malo zas tade na vra t ima, aonda p r i đe ba r u .

Devlin izađe iz svoga sobička iza b a ra , baci pogled n a V elke ra i zastad ena v r a t im a . Bar m en p r iđe Džonu ne r -vozno br išući krpom pul t .

— Je d n o p ivo — p o ru či Džon. — V rlo dobro, gospodin e.

Barmen brzo napuni čašu p ivom.g u rn u je pred D žona i brzo se povuče,ne čekajući da mu se plat i , u drugiugao pul t a .

Jedan od dvoj ice kauboja za baromnasu sebi piće, diže čašu i ispi viskiu j ednom gut l j a ju . Onda nadlanicomubr isa usta i baci pogled na Velkera .

— O n uo pšte n ije velik — p rim etion glasno obraćajući se svom pri ja-telju.

Velker otpi malo od svog piva.D rugi “kau bo j se up ad ljivo glasno

nakašl ja . — On im a sam o je d a n k o lt — p ri-

meti on prezrivo. —■pravi revolverašiimaju uvek dva .

Džon Velker se malo okrete i po-glcda u Alfa Nortona. Rančer brzospusti oči, ali ih odmah opet podižei pokuša da uzvrat i Džonov izazivački pogled. V elk er m u o k re te leđa i opetotpi jedan gut l ja j .

— O n p ije piv o — reče jed an oddvojice kau bo ja za barom drugome.

Velker reče okrenuvši se Nor tonu: — G ospodine zašto h u šk a te svoje

pse n a m en e? Je s te li vi sam i is uviše

kukavica da me izazovete?Alf Norton skoči tako naglo da mu je sto lica sa treskom p ala na pod.Dvoj ica kauboja za barom gledal i suukočeno u Nortona i čekal i na mig.

Ali, mig nije došao.

N orton je s ta ja o i zu rio u V elk era.Jeđanput je otvorio ust-a, al i ni je re-kao ni jednu jedinu reč.

Velker ispi pivo i baci novac na pult.

On se okrete i još jedanput pogleda N ortona.

— Sreća š to to n is te učinil i.

N orton p rid e b aru , a i D evlin se približi.

— J a ću ga ub iti — p ro sik ta N or-

ton. — Z aista? — u p ita m irn o Devlin.

— U svako doba — gunđao je N or-ton. — Ali ne smem da dođem u su-kob sa zakonom. To je za mene suviševelik rizik.

147



— S igurno — reče D evlin — si-gurno.

Džon Velker uđe u restoran i nađeEtel Tompson. Ona je imala čistu belukecelju i radila je nešto za pultom.

— H alo — pozdrvi ga ona radosno. — S ta želiš?

— S ta im a osim pečenja?-— Mog la bih da ti spre m im ne ko -

l iko jaja sa šunkom. — U redu.Ona ode u kujnu. Posle nekoliko

minuta rniris pečenih ja.ja i šunke do-de Velkeru do nosa. Tog puta ni je sečuo nikakav glas u kujni .

Pred restoranom se zaustavi jedan

konj i Velker kroz prozor ugleda Ha-ča Tompsona, ko.ji je silazio iz sedla.Ukratko potom on uđe.

— E te l! — v ikn u , a onda. kad jespazio Velkera: Džone!

Etel izađe sa poslužavnikom u ruciiz kujne.

— T ata!Tompson se t.eško spusti u jednu

stolicu V elke r .je video da on teškodiše ] pitao se da ni]e m ožda pi.jan.

Etel spusti pnslužavnik ispred Vel-kera ns >ro i polrča ocu.

— Sta >e desilo. ta tiee? — up itaona uplašeno.

— N'išćta N'išta. Ja sam sasvim dobro. — N jegov pogle d prede na Vel-

kera. — Alf Norton ic negde u gradu.Džone. Njegov konj stoji pred krć-mom.

Velker samn kl imnu glavom. — P re nekoliko m in u ta sam razgo-

varao s nj im. — . . . . ni]e se n iš ta desilo?

— Ne. ništa.Tompson duboko uzdahnu i Etel ga

brzo u h va ti za ruku . — Tatic e, te bi n ije dobro.

— J a sam u rpdu.

— Ne, treb a lo bi d a le gneš u k re-vet.

— J a sam u red u — ponovi Tom p-son i pređe rukom preko očiju. —■Samo sam malo umoran .

— Idi kući — reče V elk er. — Kući — reče u m orno T um pson.

— Već dugo v rem ena nem am kuću . —On pogleda u Etel i strese glavom. —

Ni t.ebi, ni Lindi, n isam posle m ajčinesmrti stvorio dom.

— Učinio si što si mogao, ta tice.Mi . . . mi se nismo mkad potužile.

— N isam sm eo d o p u stiti da odetei prepust i t i vas samim sebi .

— To je u redu , ta ta . . . M olim te ,ti si bolestan. Idi u našu sobu i od-mori se malo. I Linda je tamo. Sveće biti u redu. Hajde, ja ću te otpra-titi, tatiće.

— Ne — T om pson u sta d e i streseglavom. — Ja sam u redu.

— Ne ta ta . * — Sve u redu. — O n stav i E te l

ruku na rame. — Nemoj se br inut iza mene. Brini se samo . . . za sebe.

On priđe vrat ima. Etel pođe brzo za n.jim, ali je on odgurnu.

Kad je ot išao Etel ostade na vra-l.ima.

— On je b o lestan — šap ta la je . Idis njim. Džone. Natera.j ga da se vratina ranč.

— On ne želi da ga ja p ra tim — progunđa Džon.

Jedan kauboj uđe u r es toran . On baci pogle d pr'eko ram e n a i nasm ešise Eteli. — Št.a je s tvojim ocem? —upita. — Je l i mnogo popio?

— O n je bolestan — odgovori Etel. — D a? — K aubo j sle že ram en im a

i sede za jedan sto. — Ima- li neštoza jelo?

Etel je još uvek s ta ja la na vrat ima.

Bila je neod lučna . . . da li da se po- b rine za svog oca il i da izvrši svojudužnost kao kelner ica .

Kauboj je lupao prst ima po s tolu. — Cekam , lepotic e. K ako bi bilo

da me poslužiš?

143



Etel se okret.e i potrudi se da senasmeši . Velker opsova kroz zube iustade. Pr iđe vrat ima i s tade.

Jedno zrno zviznu.Etel kr iknu i pot rća prema vrat i -

ma. Veiker je uhvat i za ruku. — T atice! — v ika la je Ete l. —

Tatice!Ona je naslućivala šta. se- dcsilo.

Velker pokuša da je zađrži, aii se onaEteJ je već bila uletula u salun.

ote i po lete napoije .Ivauboj sk<3Či.

— S ta jo.j je ? — u p ita iz ncnađeno.Opet iz ide j edan čovek i z k rćm e ,

pope se n a svog kon ja i k re n u niz u li-eu. Kauboj, koji je bio ušao u resto-

Velker izade iz restorana. Iz Devli-nove krčmo izlete jedan kauboj , skočina svog konja i odgalopira niz ulicu.ran, iziđe i slade pored Veikera.

— Da li se n ešto desilo? — u p ita'on.

— Idi u D evlinovu k rčm u i pogle-dnj sam.

Kaubo.j pogleda Velkera iznenade-no. sleže. ra m eh in ia i ode. Džon jegledao za n.jini dok nije nestao u vra-t ima kreme. Posie nt :kol iko sekundiizleteo je opet napolje. 131ed kao krpa p riđ e V elkeru .

— H ač T om pson .je u p rav o ubi' jen — reee on g la som u kom e se oscćalo

duboko uzbuđenje . — J e li N orton u k rčm i? — N isam ga vid eo. — Kaubo.j p re-

đe rukom prcko eela. — Etel se baeila p rek o oeevog te la i plače. — On sestrese. — Nikad nisarn inog'ao podnetida vidim ženu kako plače.

— Ili čo veka — ođgovori k ra lk oV elker . K aub oj ga je zaprepašćono

gledao, a l i Velker napravi samo jedannestrpl. j iv pokrct. — Izgleda da dobro po znaješ Ktcl. Z naš li gdc sta nu.je?

— Z nam , s ta n u je sa svojo m se-strom prcko kod Konoli . jcvih. Ođmahir.a ugla, druga kuea, belo okrečena.

Velker ga ostavi , ode iza ugla i na-đe belu kuću Konel i jevih. Vrata su

b ila upo la o tv oren a , ali se « i j e čuonikakav šum. On zakuca na vra ta , p riček a neko liko seku nd i i uđe u je-dan široki hodnik iz koga su levovođila vr i t fa u kujnu, a desno dvoja

vrata u sdbe. Jedna vrata su bi la ot -vorena i on je video namešten krevet .

On pr ide drugim vrat ima, oslušnutrcnutak i zakuca. Kad ni . je dobio ni-kakav odgovor , otvor i vrata .

Linda je ležala na krevetu otvore-nih očiju.

I ona je bi la mrtva. —■ D akle, to je bilo — p ro m rm lja

Velker. On izađe iz kuće i zastade p rcd v ra tip ia .

N ekoliko m in u ta kasni.je se Ete lTompson pojavi iza ugla. Išla je vrlo pola ko.

Perd vra t ima ona s t ade . — N em oj u laziti — povika V elk er. — Ja . . . ja već znam . — O tvo.jo j sestri?Etel kirnnu glavom.

— O stala je d anas kod kuće. O na. . . ona je rekla da se ne oseća dobro.Cula sam u krčmi. Tata je upao unut-ra vičući da ju jc Nor ton ubio i . . . povukao jc kolt .

— Ko je ubio tv og oca. N orton?

Ljudi u krčmi kažu da ga je ubio

N orlon i da jc bilo u samoođbr& ni. —Glcdala je pravo u lice Džonu Vel-keru. — Mogao si ga zadržati u res-loranu.

Velker odmahnu glavom.

— N is am ga m ogao zadrža ti. Aonda?

— Pa ti si znao da je N orton u

krčmi. Otac ti je to rekao. — I ti ntisli š da je treb a lo da ga

ubijem da bih ga sprcčio da on ubijetvog oca?

— Ti si Džon V elker! — v ik n u onanaročito naglašavajući ime.

14B



— D a — složi se on — ja sam DžonVelker . On pokaza rukom. — Tamo

prko , g d e sada s to ji D ev linova k rčm a,tamo sam nekada s t anovao. Je l i t itvoj otac pričao o tome.

— N ešto m alo . A li m i n ije kazaogde je to bi lo. Rekao je samo da sut i ubi li oca i m ajk u i da te je našaoteško ran jenog.

— T ako je bilo — reče on ozbiljno. — G rob m og oca le ži tam o kod okukereke. Grob moje majke je iza Devl i -nove krčm e. On prođe pored nje .Etel je još malo s ta ja la , a onda uđeu kuću. Velker susrete jedan s tar i j i

b račn i p ar, ko ji je išao p rem a kući ukoju je ušla Etel . To su verovatno bi l iKoneli jevi .

Velker se vra t i p rema res toranu i pog leda u n u tra . V ra ta su b ila širomotvorena, a l i se ni je video ni jedangost.

On ode prema krčmi , otvor i vratai ude.

P r ed ba r menom na pu l t u l ežao j erevolver . Džo Devl in s ta jao je za d ru-g im k r a j em b a r a . Dva kau bo j a baca lasu nes igurne poglede na nepomičnu p rilik u H ača T om psona.

Devl in pogleda Velkera nesigurnim pogle dom .

— B ila je sam o o d b ra n a — reče on.

— O n je upao i izv ukao ko lt k ad jevideo Nor tona. Neću t ime da kažemda on n i j e imao — nikakvo pravo dase t ako ponaša prema Nor tonu pos lesvega što je ovaj učinio njegovojkćerki , a l i . . . b i la je sam oo db rana .

Džon k l imnu g lavom.

— G de je sada N orton ?

— O djahao je i u brzo će se v ra ti t isa pojačanjem — reče Devl in . — Onse zakleo da će vas ubi t i . Zar ne bi b ilo ip a k bo lje d a n a p u s tite g rad ,Smi t e?

Džon odmahnu g l avom.

— Zao m i je , D evline, ali im am n a -meru da ostanem. Naime, tu sam serodio. Moje ime je Džon Velker .

D evl in i dvoj ica ka ub oja pobledeše.Džon otkopča pojas sa futrolom, ne-marno ga spus t i na zeml ju i za taknusvoj s tar i mornarski kol t za pojas od

p an ta lo n a , kao što je to n ek ad a činio .

XVII I

I spred t e rase g lavne zgrade na HBranču, na kojoj se Elen Dejvis raz-govarala sa svoj im st r icem, pojavi seu t rku jedan kauboj i skoči sa svogoznojenog konja .

— T om pson je u b ije n u g rad u ! —viknu on bez daha. — Hač Tompson

je m rtav .

— O, ne! — v ik n u E len D ejv is .

— Bio sam u k rčm i k ad se desilouSistvo — produži kauboj . — On jeuleteo unutra vičući da je Alf Nor tonubio njegovu kćerku. Onda je izvukao

k o l t . . . a l i N o r t o n j e b i o b r ž i . . , — L udak! — p o v ik a A r tu r Dejv ia.

— T re b a la sam ga zad rž a ti ovde —reče utučeno Elen. — Pi tao me je dali sme da od j aše u g r ad i j a . . . j asam ga pust i la . Nisam mu to t rebaladozvolit i. O n . . . on mi je pr ičao oLindi . — Ona se strese. — Sta jemis l io t ime . . . da j e Nor ton ubio n je-govu kćerku?

— N e znam — odgovori k au bo j. —Ja sam kr enuo odm ah pos le pucn jave .A i Alf Norton — dodade zlobno. —Al i kroz zadnja vra ta . Naj smešni j e us tvar i j e to š to j e on krenuo u b i tku p ro tiv onog s tra n c a k oji ga je jučeobor io. A kad se s t ranac pojavio pred

n j i m Nor t on j e pos t ao man j i od ma-kova zrna . — K ak av s tr a n a c — u p ita Dejvis ,

— Je d a h m o m ak k o ji kaže da sezove Smit . Možda mu je to pravo ime,a možda i ni je — on se okrete da ode.

150



Dejvis ga u nekoliko koraka st iže. — P ričekaj jo š malo .Kako izgleda ta j s t ranac?

— O, to je onaj isti k o ji je ju tro s bio ovde.

— O vde? — A da, vi n is te b ili ovde.

Dejvis se naglo okrenu prema svojo j sin ovici.

— Jesi li ga videla , E len? — Da . . . govorila sam s njim . — Ko je to? —r Ti ga ne poznaješ. To je jedan

čovek koji je radio na pruzi a mojotac mu je bio šef.

— K ako se zove? — u zv ik n u A r-' tur Dejvis. On dolete do Elen, zgrabi je za ru k u i jak o p rodrm a.

Elen viknu. — To m e b o li! — Ti po kušavaš da m e slažeš. To je

Velker , zar ne? Džon Velker?On joj je na l icu pročitao odgovor.

Bez reči se okrete i pot rča prema ma-loj zgradi.

— H askinse! — v ikao je . — B ene: . . b r z o !

Ben i Carli Haskins izađoše iz Ku-ćice.

— Š ta se đesilo? — u p ita B en H as-kins.

— V elker je ovde — v ik ao je D ej-vis. — On je ovde!

Ruka Bena Haskinsa i nehot ice po-lete prema dršci kol ta .

— G de? — S tisn u tih oči ju on seogleda se svuda naokolo.

— U B ufalo K rosingu . Ju tro s je bioovde na ranču. Upravo sam sad sa-znao.

— Džon V elke r — povika C arli

Haskins. — To je čovek o kome samti pr ičao, Bene. On se naziva Smit ,a l i . . .

— N arav n o — reče Ben H askins. — S m it! — O n se k ra tk o nasm eja.

Dobro, Hari , bi lo je vr lo lepo od

tebe što si me pozvao. Šteta što je po-seta bi la tako kratka.

— Š ta n am erav a š? — N atra g u K alifo rn iju , odak le

sam i došao. — M is liš li da on neće k re n u ti za

tcbom. Koliko brzo možeš da bežiš?

I kol iko daleko? Kad Velker jedanputotkr i je tvoj t rag goniće te i u sam pakao!

Dejvis zatrese glavom. — K asno je , Bene — nas tav i D ej-

vis. •— M ožda V elk er u ovom tre -nu tku još ne zna da si ovde . M i . . .mi smo zajedno u sosu. Velker je sam,ali tu s i t i . . . i ja . . . i N or ton. N or-ton sem toga ima nekoliko vrlo do- b r ih s tre laca na svojo j farm i.

Haskinsove oči zasvetleše i on po-lako kl im nu glavom. -

— Da, svi zajedno, u tom e je našašansa. Svi zajedno ćemo ga napast i ,to je mnogo bolje nego svaki za sebe.

— Je d a n podozriv pogle d pogodi D ej-visa. — Gde ćeš t i bit i kad ga na- p adnem o?

— U ’. i.ebe.- - Uz mene . . . i l i možda j ednu ero

dve mi l je iza mene?Dejviš napravi gr imasu.

— I ja znam da se borim kad ne-mam drugog izbora.

— O nda, k ren im o odm ah. M ožda će

nam uspet i da ga iznenad imo — BenHaskins se obrat i svome rođaku. —Hoćeš li i ti s nama. Carli?

— Posle onoga kako je postupao samnom? — besno povika Carl i Has-kins. — Niko me neće zadržati!

Tri čoveka odpše u koral. gde susrel i Elen Dejvis, koja je upravo na-ređivala da joj upregnu kola .

— Š ta nam erav aš, E le n? — u p itaArtur Dejvis .

— Idem u g raa . — O sta će š ovde! — Pazi, čik a A r t u r e . . . — poče

Elen.

1 5 1



On joj preseče reč. — ReKao sam da ćeš osta ti ovde

i st im je s tvar svršena.On prođe pored nje u koral . Elen

se namrštena skloni u s t ranu. Sače-kala je na i s tom mestu dok njen s t r icni . ie odjahao sa oba Haskinsa.

Onda pozva j ednog kauboja . — U pregn i k o n ja u kola ! — Ali vaš s tr ic je kazao . . . — J a te pla ćam . v ik n u lju tito Elen. — U redu , gospođice.

*

Pet minuta kasni j e Elen j e jur i l au B ufalo K rosing. Kad je prev al i ladve ili tr i m ilje i st igla do ra sk rš- *ća spazi u dal j ini oblak prašine.Jeđan jedini jahač joj je i šao u su-sret. Bio je to Klif Džonson.

On prepoznade Elen i dojaha donjenih kola .

— E le n — poviče on kad je onazaustavi la kola .

— J e s te li ču li za s m rt H ača Tom p-sona? — učuta ona.

On potvrdno k l imnu g lavom. — U pravo sam na p u tu za grad .

— O nda d odade: — S iro ta E te l! — Z nam — reče Elen. — D ovešću

ih obe na ranč. — O be? Z ar ne zn a te jo š n iš ta o

Lindi? O na je i jv rš i la sam oubistvo.Elen glasno uzviknu, — J a sam sa zn a la sam o da je N or-

ton ubio Tom psona .

— Da, to je bio razlog. L inda jeizvrši la samoubistvo, a Hač je napao N ortona.

*

Vest da je s t ranac koj i se nazivaoSmit u s tvar i Džon Velker proši r i lase brzinom vet ra .

Džon se sada nalazio sam sa Dev-l inom i barmenom u krčmi .

Svi su osećal i tešku napetost kojase nad nela nad B ufalo Krosingom.

Zašto je ozloglašeni revolveraš do-šao baš ovamo? Da l i t raži nekog?Da l i se u .nj ih o v o j sredini nalazičovek koji je već sada osuđen nasmrt , jer će ga Velker izazvat i pred

svoj revolver? I ko će to biti? N a ulici je v ladao n ep riro d an m ir.

Zene su pozvale decu u kuću. Negde je la jao nek i pas i to je m in u tim a bio je d in i zvuk.

A tada se začu topot konja . Na b rež u ljk u severn o od g rad a po jav išese t roj ica jahača.

Džon Velker napust i salun i izađena ul icu. Stot inu pari oči ju ga je po-smatralo.

Troj ica jahača galopi rala su sve bliže. S re d n ji je bio A lf N orton.

On zauzda konja dese t koraka i s - p red V elkera . N jegova ru k a se spu stina dr šku revolvera .

— S ad si ti n a re d u , S m ite — v ik -nu on .

Džo D evlin izlete iz svog saluna. — M om enat, A lfe! v ik n u on. —

To je Džon Velker! N orton se tr že. — V elker? O tk u d znaš? — ,O n je sam to rek ao . I pog le daj

kako sada nosi revolver . Svako znada samo on tako nosi oružje .

— N eću da im am n ik a k v a posla saDžonom Velkerom — Izjavi jedan od!Nortonovih prat i laca. — Ja se gubim.

— P rim io si m oj novac, a sad ho-ćeš da me ostaviš na cedi lu? — pre- baci m u N orton.

— Sto d o la ra m esečn o n ije dov o lj-no da se supro t s t av im čoveku kao š to

je Džon V elk er — p ro g u n đ a k ro z zu-

be d ru g i jah ač. — Sem toga, ju tro s siimao svoju šansu!

— O tp u šten s i ! — d re k n u N orton . — I sam ću n a p u s tit i posao — od-

govor i kauboj , okrete konja i odjaha.Drugi jahač pođe za nj im.

152



N orton je bio neodluča n . Džon ne-marno pr iđe svom konju koj i je biovezan za stub ispred krčme.

Ponovo se začu topot konja i Nor-ton baci pogled preko ramena. Do-lazili su Dejvis i oba Haskinsa. Nor-ton okrete konja i pođe im u susret .

*

— Mi smo če tvorica p ro tiv je dnog■— reče A lf N orton. — Ak o se p ode li-mo i napadnemo ga sa r aznih s t r a -n a . . .

— Isk ljuče no! — u zv ikn u B en H as-kins. — Nemam volje da iziđem nanišan njegovog kol ta i onda vidim daste vi ostali nestali . I l i idemo svi zajed n o - i l i . . .

— Ben im a p rav o — začu do se slo -ži Ar tur Dejvis . — Moramo is tupi t i

p red n jega za jedničk i. A ko on jednogod nas i dohvati , drugi će mu ipakmoći pokazat i zube.

Izgleda na to da će jednog od nj ihdohvat i t i n i je bio ni najmanje pr i -mamlj iv, al i su svi uvidel i da je to

jed in i način da se uopšte su p ro ts tav eDžonu Velkeru.

Ben Haskins je baš hteo da s jašikad Nor ton v iknu:

— J a osta jem u seđlu . — D a bi lak še m ogao da pobeg-

ne? — upi ta prezr ivo Ben H askins. — K ako uo pšte sm eš da govoriš samnom t im tonom? — l ju t i to upi t a N orton . — S ta m isliš, ko si ti?

— M oje im e je B en H askins. M ojastvar sa Džonom Velkerom potiče jošod pre de set godina. — On baci iskosa

pogled n a A rtu ra D ejv is a. — Moj itvoj, Hari So."

— H ari So? — D akle, k ren im o , počn im o već

je d a n p u t — poviče besno D ejv is . Onskoči iz sedla i povuče svoj kolt.

Jedan jedini jahač galopi rao je pu-tem sa juga. Kad je Nor ton poslednj i

sjahao, bio je dosta bl izu da u jahaču p repozna K lifa Džonsona. Je d n o če t-vrt mil je iza njega dolazi la je ElenD ejvis u svo jim kolim a. Ceti’ri čovek agledala su samo u Klifa Džonsona.

U Dejvisovim očima pojavi se zlobno sve tlu can je .

— K lif D žonson, Bene. Seća š li se?Haskins se suvo nasmeja .

— D ve m u v e je d n im udarcem , za rn e? — On m ahn u j ahaču. — Hej,Džonsone, dođi bl iže!

Kl i f Džonson skrenu konja na dru-gu stranu ul ice. Haskins podiže kol ti opali . Džonson kriknu i sruši se izsedla. Ali odmah se uspravi i potrčasagnut prema Džonu Velkeru . Has-kins posla još jedno zrno za nj im, al iono prošiša bez š te te p ored ziđa jednekuće.

A Velker, koji je mirno gle^dao tosve, krenu prema četvorici l judi .Džonson povika:

— V elkeru , ovo je sve up eren o p ro -t iv tebe!

Džon Velker stade i sačeka Džon-sona. Rančer je bio samo lako ranjenu ruku. U desnoj ruci držao je čvrstosvoj kolt.

Dejvis, dvojica Haskinsa i Norton p rib ližav a li su se polako . . . svi u go-mili . Kad su se sasvim približil i onise m alo raziđoše. A r tur D ejvis se t ru-

dio da se što više udalji .Kad su s t ig l i na j edno s to t inu j a r -di, Džon V elker se naglo usprav v N je-gov pogled pogodi čoveka koji mu je bio najb liž i. N ešto m u se činilo pozna-to na tom čoveku . . . nešto . . .

I najedanput se set io:

— H ask inse! — v iknuo je.

Džonson je sad bio pored Velkera . — N o rto n i Dejv is .

— D ejv is! A zašto bi on . . .Tada pogled Džona Velkera pade

na čoveka koj i se držao na kra jn jemkri lu i koj i je išao najspori je.

153



— H ari S o ! O b o jic a . . . Ben H as-kins i Hari So!

On odmah is tupi . — H askinse! — v ik n u on. — H ari

S o ! — tJ redu , V elkeru ! — odgovori

Haskins. — Dosta si nas dugo tražio.Sad smo tu!

Razdal j ina i zmeđu n j ih smanj iva lase sve više. Haskins je držao, kao injegova tr i prat ioca, kol t u ruci . ■

Velkerov revolver je još uvek bioza pojasom.

Razdalj ina je još uvek bi la suviševel ika za zrno iz revolvera i Haskins je čekao.

Tr ideset jardi !Velkerove ruke su labavo vis i le uz

bokove. — H 'askin se — v ik n u on — isko ri-

st i svoju šansu.

Haskins je bio revolveraš prve gar -niture i on izvuće svoj revolver brženego ikad.

Džon izvuče svoj mornarski kol t iza po jas tek pošto je H ask ins već im aosvoj u ruci.

Džonov prvi metak pogodi Haskin-sa u grudi . Haskins napravi još jedankorak i onda se sruši na kolena. Iznjegovog kolta izašlo je samo jednozrno, ali ode u vazduh 1 ne pogodinikoga.

Carli Hask'ins brzo opali. ali u istovreme promuklo kr iknu i obrnu se .Velker ga je jednim pogotkom u te iooborio na zemlju.

Za Alfa Noi tona je r az da l j ina bilasuviše vel ika. al i pucnjava je bi la po-čela i on nije mogao ni napted mnatrag. On brzo izvuće svoj kolt . stavi

kažiprst na oroz. ali ga u tom trenut-ku Velkerovo zrno pogodi kroz srce.

Dejvis je u međuvremenu bio opa-l io dva očajnička metka — drugim pogodi D žona u desnu b u tin u i srušiga s r

Dejvis t r i jumfalno uzviknu kad jevideo kako Džon pada na zemlju.

— Sad sam te pogodio ! — vikao jeu t r i jum fu. — Uspeo sam! On ponovoopali . Zrno udari neposredno predDžonovim nogama u zemlju, odbi sei pogodi Džona u nogu.

U tom momentu Džonson izvučemunjevito svoj revolver , pažl j ivo na-nišani i opali. Dejvisovo lice se raz-vuče u gr imasu, kol t mu ispade izruke, a on se sruši na zemlju.

U padu okrete glavu i pr imet i kakoElen Dejvis st iže svojim kolima.

*

U grad u je bio jed an m arveni lekar ,koj i je već mnogo puta previ jao ranei tako stekao vel iku vešt inu. On izvu-če kuglu iz Velkerove butine, previranu i poče da čisti i drugu ranu, koja

je bila daleko m a n je opasna. — Jed n o v rem e nećete moći trča ti

— reče on. — Ali sam sad s ig u ran danećete iskrvaviti . Mislim da ćete izdr-žat i t ranspor t kol ima do Nor t Plej ta ,a tamo će vas Dok Simons konačnozakrpi t i .

— Ne — p o bu n i se Ele n Dejv is . —Mi ćenio napolje na moj ranč, a ja ćutamo dovest i i Doka Simonsa.

— Za N ort P le jt , slažem se — reče

Džon Velker.Elen dobaci marvenom lekaru zna-

čajan pogled, on kl imnu glavom i iza-đe iz kuće u koju je Džon Velker biounesen. Elen priđe Džonu i pregledazavoje.

— Možes da ideš u N ort P le jt — re -če ona. — A onda, kad ozdraviš, štaonda?

— O n je pog leda u lice.

— J a h a ću dalje . — K uda? K u da ćeš ja h a ti? P osto ji

l i uopšte mesto u kome nisi bio? Imali j .oš nešto što treba da uradiš?

154



i J len nastavi : — U pravo dolazim do E tel T om p-

son. Ona mi je ispričala šta si joj re-kao. Da n iš ta , baš niš ta ne m a važnost iza tebe.

— To Je sve prošlo — gru b o odgo-vori Džon.

— D a li je za ista prošlo? A ip akhoćeš da jašiš dal je?

— A š ta d ru g o m ogu da rad im ? J aniš ta drugo ne znam. — On ugledasvoj kol t na podu i pokuša da ga do-hvat i rukom, al i razdal j ina je bi lasuviše vel ika.

Elen podiže kol t i pruži ga DžonuVelkeru.

— T vo je slavno o ruž je — reče ona. — K oliko si l ju d i n jim e ubio? K ako je ono s ta ja lo u onom član k u u nov i-nama? Ne, to je bi lo pre osam godina.Broj je sada sigurno veći .

On baci revolver kroz otvoren pro-zor . Revolver pade u prašinu.

Elen ode do vrata , pogleda na ul icui vrat i se u sobu.

&Kapl j ice znoja orosi le su Džonovo

čelo.„ — Sa d je to prošlo — re če onumorno. — Nikad više neću pr ihvat i -t i n ikakvo oružje .

— A ipak hoćeš da jašiš dalje . — A š ta m i d ru g e p reo s ta je? —

upita on. — Sta sam sac^? Revolveraš bez revo lver«

— J a im am ran č — reče Elen. — Im aš i čo veka za ran č: Džonso-

ne! — K lif ? — E len odm ah nu’ glavom .

— O n je k o d E tel Tom pson. To je idorbo tako . . . on joj je p otreb an . —Ona mu pogleda duboko u oči . —Sećaš l i se bolnice u Cejenu?

— O nda si b ila dete — p ro m rm ljaon.

— D a, i m oj o tac se požurio d a m e po ša lje u K a lifo rn iju , je r n ije želeo dase zal jubim u tebe. U Kal i forni j i n i -sam skoro niš ta čula o neval ja lomDžonu V e lke ru . Ja . . . j a sam uvek

misl i la samo na dobrog. — Ne. — U re d u — odgovđri E len i p riđ e

vrat ima. — Narediću da dođu kola ida t e odnesu u Nor t P le j t . Tamo ima

boln ica u k o jo j m ožeš m irn o da ležiši da se lečiš . . . i d a m alo razm išljaš .

N a v ra tim a se ponovo okrenu la . — Im a sam o deset m ilja od ran ča

do N or t P le jt a . Mogla b ih . . . da do-đem tamo. — Ona napravi pauzu . —Ako me hoćeš.

I iznenada, posle mnogih dugih go-dina, u njegovim očima zasvet le top-lo svetlo. Ono ga celog obuze. DžonVelker je znao da je još mlad i daima dug život pred sobom.

Jedva ču j no p r ošap t a : — Da, E le n, hoću.

K R A J

155





Po st o v a n i d r u g o v i ,

O d m a h n a p o č e t k u m o r a m r e ći d a s a m i z b o r o m r o m a n a u V a š o j e d ic i j i b io zđ d o v o l j a n s v e o t k a k o s a m j e i p o č e o r e d o v i t o p r a ti t i , d a k l e o d p r i j e k o j i h s to t i n a k b r o je v a . a li s a m i r a n i je k a d a s a m j e t e k p o v r e m e n o k u p o v a o u v i j e k z n a o d a m e n i je d n a s v e s k a n e ć e r a zo č ar a ti . N a c i je n u t a k o d e r n e m a m p r i m j e d b i , š to -

v i š e s m a t r a m , u u s p o r e d b i s a d r u g i m s r o d n i m e d i c i j a m a , d a j e i n iž a n e g o š t o b i se o b z ir o m n a ob ir n p o j e d i n e s v e s k e m o g l o z a k l j u č i t i d a j e s t . O s t a j u j o š t e h n i č k i d e t a lj i n a k o j e s e m o r a m m a l o v i š e o s v r n u t i j e r n j i m a k a d j e r i j e č o i z d a n j u » X - 1 0 0 «, nisarn n i k a d u p o t p u n o s t i bio z a d o v o lj a n . N a i m e u p o s l e d n j e v r i j e m e v r l o n e d o s l je d n i u p o g l e d u f o r m a t a š to m e m n o g o s m e t a s o b z i r o m d a r o m a r i e s k u p l j a m — r u ž n o iz g l e d a j u n a p o lic i, k a o d a s u s v i n a k n a d n o s j e c k a n i b e z i k a k v a r a zlo g a. Z a t o v a s m o l i m u i m e s v i h o n i h č i t al ac a k o j i m i s l e k a o i j a d a s e u n o v o ] s e ri j i k o j a p o ć i n j e te b r o j e m 301 d r ž i t e f o r j n a t a k o j i v a š e s v e s k e i m a j u s ad a. n i k a k o g a n e m o j l e p o ve ć a v a ti ! U v e z o m s a m s a da z a d o v o l ja n , a li Vos m o l i m d a se n e v r a l i t e n a o n a j st ar i n a č in k a d a s t e s v e s k u pr o b i l i s a s tr a n e d v j e m a s p a j a l i - c a m a p a s e o n d a t e š k o o t v a t a l a i č it a la .

S p r o m j e n a m a k o j e s te n a j a v i l i p o t p u n o s a m s a g la s a n s t i m š t o p r e d l a ž e m d a o si m d e t e k t iv s k i h , š p i j u n s k i h i v e s t e r n r o m a n a t i s k a t e i n a u č n o - f a n t a s t i č n e , a i r a t n e r o m a n e .

I n a k r a j u j o š d a n a b r o j i m p i s c e k o j e b i h u b u d u ć e ž e l io s r e t a t i u V a š o j ed i c i j i .

D e t e k t i v s k i o d n o s n o š p i j u n s k i r o m a n : E d g a r V a la s , D ž e j r n s H e d l i C e jz , P i~ t e r C in i, E le r i K v i n , L e s l i C a r t e r is , M i k i S p i l e j n , F r e d e r i k E š t o n , D ž o n D . M a k d o - n a ld , D ž o n D i k s o n K a r , E r l S t e n l i G a r d n e r , Z o r ž S i m e n o n , A g a t a K r i s t i , I a n F l e m i n g .

V e s t e r n ro m a n : L u j L a m u r , T r e j l i K i n g z v e j , Z e j n G re j.

N a u ć n o - f a n t a s t i č n i r o m a n i : A . E. v a n V o g t , P o l A n d e r s o n , K l i f o r d S i m a k , H e b e r t D ž o r đ ž V e l s , R e j B r e d b e r i , I s a k A s i m o v .

N a d a j u ć i se d a ć e t e o v o p i s m o sa d o v o l j n o p a ž n j e p r o č i ta t i t e b a r n e k e o d p r i j e d i o g a u s v o j i l i s r d a č n o V a s p o z d r a v l j a m i ž e l i m m n o g o u s p j e h a u d a l j e m r a d u .

B o r i s N a z a n s k y V a r a ž d i n

R e đ a k c i j o

J a se s l a ž e m sa i z m e n a m a k o j e s t e u v e l i . J a b i h v a m p r e p o r u ć i o r o m a n e F r e d e r i k a E š t o n a i K a r l M a j a (O l d S u r e h e n d a ) , a u o v i m k n -j ig a m a k a o K a r a B e n N e m z i j a . T o s u k n j i g e k a d j e p o r n e n u t i p i s a c b o r a v i o n a B l i s k o m i s t o k u . O n e su v r l o o m i l j e n e , i n t e re s a n t n e , p u n e n a p e t o s ti . T o s u k n j i g e t K r o z p u s t i n j i t *, » D i v - I j i m K u r đ i s t a n o m «, »I z B a g d a d a u S ta m b ul < t, >U ba l k a n s k i m g u d u r a m a «, » K r o z z e m l j u A r b a n o s a «, > Z u t i harambaža«.

C i t a l a c

A č i m o v i ć D r a g a n S u b o t i c a

P o š t o v a n i d r u ž e M i lo š e v ić u ,

K a o č it a o c u e d ic i j e s R o m a n i X-J00« o d u š e v l j e n s a m n o v i n a m a k o j e će te

u v e s t i u ć e t v r t o m k o l u . V e o m a m i j e d r a go š to će v a m » n a p o r u i d a l j e b i t i : z S a - m o n a j b o l j i p i sc i i n a j b o l ja d e l a « . l s t o t a k o , d r a g o m i j e d a ć e t e i u b u d u ć e štam-pati r o m a n e n a j v e će g m e d u u a j o e ć i m — F r e d e r i k a E š t o n a !

S po š t o v a n j e m

G o r d a n a M i h a j l o v i č B e o g r a d

157





^P.C^.OP.̂ OPPPP.O^^^

M

,P P P ^.Q .Q .q^P P P P P P i;P P P »(3

M

M

M

MM

159



R6T0BIZ A B A V N

BLIOTEKA1 R O M A N IN O V A S E R I J A X -1 0 0

2 p u t a m e s e c n oTRA2ITE OD PRODAVACA NOVINA SVESKE:

294 Glen Stenli KO JE UBIO DEVLINAEntoni Berkl i ZLOČIN IZ OSVETEDžek Riči KASICA ZA STEDNJUKlark Huard ČUDNI PASIJANS

295 Luj Lamur ----------- * SALAKO

JEAM RAY FANTOM JEVREJINA LUTALICEErnest Hejkoks HENRIJETA 1 PLAVOKOSI

296 Džon D. Kar —- ------------------------USPAVANA SFINGARoj Vikers PAUK U SVOM GNEZDUO. Henri OBIJAČ DŽIMI

297 Vi l i jam K. Gan l i - .. ....... .----------------------------------------- -- BEKSTVO

Eleri KvinSEDAM CRNIH MAČAK a

Kornel Vul r ič ZAMENJENI SESIR298 Trej l i Kingzvej —GOSPODARI BRADERSA

Luis Paten DEČAK KLEJ299 Pol Keni - -------- KOPL AN PLAČA POGREB

Graham Grin SUTERENG. K. Česteron SUMNJ IVI KORACI

300 Dž. H. Čejz — ------- OPASAN ČOVEKHilar i Voks LJUDSKA PRIRODA

Džil Brewer KOVERTIRANO301 Zen Grej - . --- KARAVAN SMRTIFrenk Gruber DZON OSVETNIK

POPUST PRETPLATNICIMA 10 ODSTOP r e t p l a t a z a seriju zabavnih romana iznosi za našu zemlju za

12 b ro je v a 32, a za 24 b ro ja 64 dinara .P r e t p l a t a za i nos t r ans t vo za 12 b ro je v a iz nosi 70, a za 24 b ro -

ja 140 dinara .

P r e t p l a t a . se ša l j e ob i čnom up l a t n i com sa naznakom »ZA SE-R I J U ZABAVNIH ROMANA« kao i od koje sveske se žel i pr imati .U pla te ad res i r a t i na »D nevnik« , Novi Sad, ž i ro- raćun 657-1-254

Poš t ansk i f ah 120.

Izdaje , ,Dnevnik“ Novi Sad, Bulevar 23 oktobra 31. Glavni i ođgovornđarednik Mitar Milošević. Z ir o raćiui 657-1-254 Novi Sad





Date post:	02-Jun-2018
Category:	Documents
Upload:	milomirmilutinovic
View:	243 times
Download:	0 times

Karavan smrti.pdf

Documents