Neofolk Kultura

8/18/2019 Neofolk Kultura

1/120

Biblioteka

ELEMENTI

n

RRef;f,nzeinti:r

Ratko Bo;ovii i

Dr Miloi IAt

Korckto|

Duian

Dragitevit

Kompjuterski prelom:

cRAF(aA&

Novi Sad

Stampa:

Vojna Stamparijq, eograd

)

MILENA DRAGICEVIC

-

SBSIC

NEOFOLK

KULTURA

PUBLIKA NIENE ZVEZDE

noavecxaNli:anNlcAoMNA roJANoVrcA

SREMSKI

ARIOVCI NOVISAD

1994


2/120

POKUSAJ

DEFINISANJA

DOMINANTNIH

I POTKULTURNIH

MODELA

KULTURNOG

ZIV OTA

,,Dominaartna

kultura istovremeto

proi2rodi,

a i tezi iskorijeniti

subkuhure'.

(Dnh.liC, Ign.)

Dosdda5nji

pokuiaji analize

potkultura

u

naiem

druitlru

polazili

su uglavnom

od metodologije

i

obrazaca

usvojenih

u ve6

razvijenoj sociologiji

potkultura na Za-

padu.

Tako

e

dominantnorn

ultumom

rnodelu

najde5-

6e suprotstavljan

ontrakultumi

model

kao najvfie

naj-

dublje analizirana

potkultura, iako bez ikakvih

empirij-

skih istraZivanja

koja bi

suitinski

potwdila postojanje

i znadaj

kontrakulturnog

pokreta kod nas. Stoga

€e

prvenstvenicilj ove skice biti da da metodolo5ko-hiPote-

tidki

okvir za istraZivanje

ultumih

modela

u na5em

drustlr,

polazedi od njihovih

kulturoloikih

i druSweno-

struktunih sDecifidnosti.

Analize kulturnih

modela

uglavnom

polaze

od

di-

hotomije:dominantna

ultura

-

kontrakultura,

prouda-

vaju6i raspon

izmedu ova

dva

modela, ili Sto

e jo5

de5ce,

gotovo

iskljuCivo

kontrakulturu,

zanemarujudi

sve

one

mogudeoblike

potkultura koje se

ne karakteri5u

direktnim otporom i negacijometabliranihwednosti,a


3/120

. , .

podrazumevajuii,.poznatost"

ominantne

ulture.

Ade-

kvatno

ovom

modelu

analize

apadnih

ruslava,

stoena

dru5tva

su

se

prouCavala

nalizom

dvaiu

medusohno

suprotstavljenih

ulturnih

modela: vaniine.

ogmatske

kulture

i disidentske

kulture.

Medutim,

situacii-u

u na-

Sem

druitvu

karakteriSe

neposlojanje

asno

poiarizova-

nih

oprednih

modela, pa

su

samim

im i

granice

me


4/120

ju

sami ne

oseiaju

kao

svoje

(urednici

strip izdanja,

modni kreatori, urednici pojedinih publikacija

progrh-

ma unutar masovnih

medija,

td.).

i

Na

osnovukategorijalnog

parata

datog

u

prilogu,

pokuiali

smo da ustanovimo

snovne

dominantne

pot-

kulturnemodele

ulturnog

Zivota

naSem ruSWu,

as -

toje6i da

definiiemo pripadnike

svakog

pojedinog

mo-

dela (njiholu slojnu pripadnost), e da damo osnovne

karakteristidne

rte kulturnog

modela,

sa stanoviita

os-

novnih vrednosti

odnosa,

posebno

komunikacije

unu-

tar

grupe,

zatim

odnosa

prema

kulturnim

wednostima

prema

spoljnojsredini.

Nijedan

od ovih modela

nije zatvoren

model, vei

je

dinamika

kretanja

judi izuzetno

velik4

kako

po

od-

redenim

Sematskim ravilima

-

u odnosu na pr6ces

starenja,

na

primer

-,

tako u skladu

sa

,pomodno-ku!

turnim" promenama

u drustvu,

,trendovima" e konad-no

i sa menjanjern

idnih

stavova. strazivati

ove tokove

-

prelaske

z

jednog

potkulturnog

oblika u drugi

-,

bio bi

interesantan

zadatak za

istraLivaia,

posebno

u

odnosu

na

pripadnike

referentnih grupa

-

stuaraoce

,,ideologe"

unutar

svakog

potkultumog

i dominantnog

kulturnog

modela.

Iako

svesnida

,,interesovanje

a tipologiju,

za

gra-

tlenje

uopitenih

modela uslovljava

ogranidenost

ultu-

rolo5kogprilaza,

a

onda i njemu svojstven

Sematizam

fragmentarnost",3okuSalismo da izgradimo ipologiju

kulturnih

modelaunutar pet

osnovnih

grupa:

dva domi-

nantnakulturna

modela, tri

grupe

alternativnih,

radi-

cionalnih

marginalnih

kulturnih

modela

-

razlikujuii

nekih petnaestak

potkultura.a

U slededim

poglavljima

-f

Ef.

Sokolou,Kalturu i liinost,

Pro$eta,

Beoga4

str.

8-

4

U okviru alternativnih

orkulturnih

modela,

poa;eanm

irne-

nom date su

razlidite

umetnidke intelektualne otkulture

potkulture

9 i

10), a da su pojedinadno

abrajane, jihov bi

broj znarno

premasio

pernaesr_

10

nastoja6emo

a

jedan

od

ovih kulturnih

modela

(novo-

komponovani)

obradimo

koristedi se rezultatima

razlidi-

tih

empirijskih

straZivanja, matrajudi

ga

paradigmatid-

nim

za duh ovog

wemena

ove sredine.

OBLICI

KULTURNIH

MODELA

A) DOMINANINI

ULTUBNI

ODELI

(sastanoviSta

deolo5ke

kulturoloSke

oZbljnosti'

kulturne

politike

i vlasti)

l.

.Prostetir

ljsl'a-dogowt;ki

.modgl

politidki

i

priv-

redni rukovodioci,

ulturni

radnici

i stvaraoci

bliski

drZavnom

aparatu,

tzv.

pripadnici

,,ekskluzivnog

stila"

Zivota

remaanaliziVesne

Pe5ii)

Karakteristike:

ransmisiono-stvaraladka

provere-

ne i etablirane

-

druStveno

rihva6ene rednosti),

bez

,,upitnosti"

,,osporavajuceg",

a velikom

autocenzurom

stvaralaca.

Predstavljadke

ednosti:

Umetnidko

delo obidno

prihvataju samo na

njegovom

,ideolo5kom

ivou",

ni-

vou

poruke, sagledavaju6i

a li su

dru5weni

znatai

i

'progresivnost'

poruke

odgovarajuii

trenutnim

ideoloS-

kim zahtevima

druStva.

Od rata

do nedavno,

deologija

dogmatsko-prosvetiteljskog

odela bila

je

marksistidka

ideologija, li danas, apromenama oficijelnojpolitici,

ideologija

oga

modela

e

nacionalna

deologija.

2. Elina.

kukura

(kulturni

radnici,

stvaraoci,

inteli-

E"dncij?i

iifiAi6in%njih

i viiih slojeva

rukovod-

stva

umetnidkih

naudnih

udruZenja

statusni

stil

Zi-

vota)

Karakteristike:

tvaraladka

ultura,

inteligencija,

a

malim koeficijentom

autocenzure

vedim

koeficijentom

upitnosti osporavanja, li bez radikalizma.Povremeno


5/120

u konfliktnoj situaciji

sa kulturnom

politikom,

ali nikad

sustinski

li tako da

bi onemoguiili sebi

avnost

li

nas-

tup unutar

institucionalnih,

etabliranih

kanala komuni-

kacija.

Predominantnost

ednog

ili drugog

modela u kul-

tumoj sferi zavisice

d trenutnih

odnosana liniji

politid-

ka

vlast

-

kultura.

Osnovni kanali komunikacije

obe

grupacije:masovnimediji nacionalnog nadaja,struini

dasopisi,nstitucije

kulture.

Oba modela

predstavljaju

eprezentativne

modele

u

medunarodnoj ulturnoj

saradnji.Vrlo

desto,bez ob-

zira

na formalnu

deklarisanost

samoupravna

ocijalis-

tidka orijentacija

td.), dlanove

ovih dveju

grupacija

u

suStini

karakteri5e

oslonac na tzv.

,,tradicionalne

vred-

nosti" i tradicionalni

koncept

kulture, koji

je

i inade

blizak

dogmatskom

komunistidkommodelu.

Uzgredna

opaska:kulturni program KP Francuske kulturni pro-

gram

Sirakovog

desnog degolistidkog

krila imaju

prve

osnovne

adke potpuno

identiine: oslonac

na nacional-

ne,

na tradicionalne

drZavne

nstitucije

u

kulturi.

Ovo

patvrduje

situacijadanas

u mnogim

,biv5im"

socijalistidkim

emljama

u kojima dojuderasnji

omunis-

ti,

posebno

oni

zaposleniu kulturi

i drZavnomaparatu

koji

se bavi pitanjima

obrazovanja kulture,

postaju

nacipnalisti, psednuti,,brigom"

a

opstanaknacionalne

kulture, koju su do jude u njenim su5tinskim,bitnim

kategorijama,potpuno

negirali, duvaju6i

pak njene

in-

stitucije

kao

spoljainju

ormu.

9).|


6/120

redujemo

c€ne,

Iz nuZde govorimo

ili se

sluZimo

kakvim

shanim-

ezikom.

Ponekad

kupimo

i

koji strani

dasopis.

,,Quick",

,,Oggi",

,Paris-Match,,,

playboy,,,

,Ei,,

a

i


7/120

6

-9.,,

Muziike

pot

qhure..

. -

HlOi

notkalrara

(Skolska

studenrska

nrJadina,

intelektui

-.

' '"' l

.

Karakteristike:

odbijanje

etabliranih

kultumih

vred_

nosli,

insistiranje

na

neformalnom

nekonformistidkom

ponaianju.

Oblici

umerniikog

.nraiavanja:

pop

muzika.

yrecD,ost

otkriti

sebe

amog,

opstvene

posobnosti

morylo.lti, telesne duhovne,destouz koris6enje

ro_

ga.

Odbijanje

bilo

kakvog

udes&ovanja

instinrcional_

l.T

jTS.tu.pI

zivolu.

gradenja

arijere,

ricanja

ma_

tertalnih

korisri,

td .

,: l?+

yilqra

kno

stvaralaikn

ahemativrw

porkul-

lura

(Skolska

studentska

mladina,

ntelektualci)

.

Karakteristike:

odbijanje

erabliranih

kultumih

vred-

nosti,

adikalnije

sporavanje

ruSwenih

rednosti

nor-

mr. poStovanje

dredenih

nutargrupnih

onvencija

ti _

la, ,,snaga"kao bitan faktor odvajanja

oO

,,tripi

poi-

kulture,"

iako

kod

nas

nema

izraziio

iormiranih

grupa

,,bandi"

mladih

rokera.

Osnovni

nedili

tomun*aJle'su

specijalizovane

adio-stanice

li

emisije

zvanidnih

medi_

ja,

rok

dasopisi

fanzini

(kao

i

za

druge

muzieke

potkul_

ture)-

Iudin;

!:lk

p::"tk"tt

:

(urbana

Skolska

radnidka

om-

Karakteristike:

radikalno

odbijanje

drujtvenih

ikulturnih normi. provokacija

kao

nadin

Zivota

pogled

na

svet.

zu.zetna

rupna

homogenosf,

oriiienje

pre-ciz-

nrh poJavnih

nadenjskih

imbola

bedi.

zihlrnadla).

Dru5tvena

grupa

kao

istinski

autor

simbolidkih

ormi

i

grupna

identifikacija.

Oblici

umetnidkog

izraLavanja:

pank

muzika

muzidki

ilmovi

o

panku.

- fo

nekim

komponentama

va

potkultura

bliska

e

potkulturi

tudbalskih

navijada.

kod

jednih

i

kod

drugih

nacionalna

deologija

u poslednje

.remenjoj odgoia_

7 6

'raju6a

ikonografij

a prctei:u

nad klasidnim

obrascima

i

omladinskihpotkultura.6

Potkulture

navijada pankera

svuda

u svetu vezane

za desnidarske

pokrete,

Sovinistidki

odnos

prema

dru-

obrasce,,muikosti",

olektivnog

nasilja,

pijanswa,

euforije, e stoga

nije dudo

sto u dogadajima

oje

je

na

juZnoslovenske

eritorije

uneo rat,

obe ove poikulture

imaju. nadajno dei6e svim zaracenim tranama, a e

i medu

prvim

ratnim

Zrwama

upravo kultno

lice

pania

c . . - ^ - n ^ - ^ - . r . : . - ' r - ' .

-

Satan Panonski.

Ponikli

u

predgraclima,

siromai-

I

.

nim

porodicama,

najde5de

bez dovo-ljno

obiazovanja (u

tom

smislu

pank

u Sloveniii

e svetski zuzetak)- ankerizuzetak), ankeri

om

smislu

pank

u Sloveniji

e

i

navijadi nastoje

da aktivno pronadu

sebi mogu6nost

u svetu

koji ih

je

unapred

odbacio.Znati

I

se tudi,

postaje

osnovni zahtev

gnrpe,

a

intelektualizaci-

ti

Osamdesete

odine

donose

mno5tvo

raznovrsnih

.,

stilova

koje komercijalna

muzidka industrija

faktidki

i

unapred

kreira

za mlade

-

po

prvi put

kreiraju6i

sve

,

ono

sto ce karakterisati

svaku

pojedinu

potkulturu:

na-

'

din

obladenja,

oje,

nakit,

torbe, Sminku;

muziku, deje,

wednosti;

,kultna

mesta",

kafice,disko

prostore;

medije

'

i pojedine

medijske

emisije...

Tada

omladinske

potkul-

ture postaju ne samo ,,rekuperirane" od strane marke-

.

ting

maiinerija

industrde

kulture, vei

u

pravom

smislu

reii potpuno

izmi5ljene,

tvorene

za nove,

tinejdienke

ja

medija,

pesama

kanala

kroz koje

komuniciraju,

nai-

lazi na Zestok

otpor i

osporavanja.

-

,,Pospank"

muzitkr potlalture -

darkeri,

neo-

- . ! +

r ' i 1 : , i 4 -

. , , . - -

romantieari.

mi.n1


8/120

. -

10.

ntekktualne

pamodrc

po*ulturp,t

(intelektu_

atcr,

tudenti)

drustveni

okreti

,

.

Feminisriiki,

kolo5ki,

,mirovni.'

okreti

i

grupe.

kao

i

pokreti

i

grupe

vezani

za

nove

obiike

sakraliosii

i

duhovnosti,

a

sve

do

fronta

kulturne

desnice,,.

. .

Karakteristike:

dejna

osnova

nralena

kroz

filozot_

st(a trterarna iSljenjaavremenihopularnihmislilaca

(L€vi-Stros.

uko,

Ban,

Tejar

de

Sirden...)

AngaZova_

nost,

radikalno

osporavanje

ruivenih

ur"dnosii

k,o,

drugadrji.

adinponaianja

li

teorijske

iskusije

,

rede,

stvaraladki

ad,,

ali

za

razliku

od

Orugih

alternativnitr

potku,ltura,

ripadnici

ve porkulture

luzerno

u

OoUro

uKUucenr

postoJeii

nstitucionalni

.ideoloSki

kulturni

aparat

drzave".

Cesto

smenjivanje

popularnosti

pomod_

nrh

kultura

ma

internacionalnu

imenziju,

er

su pri_

padnici

ovih potkulturaswda u svetunosioci ormalne

posebno

neformalne

medunarodne

utturne

saradnje.

I+,. lhnetni

Ck@-st

ua

La

k

pot

ku u

m e

i a

he

mat v

_

1e

qupaqiie

(umetnici

kulturni

rad;i;i.

Nekad

nadrea_

hsti,

pripadnici

Medijale,

Gorgone,

rupe

Alter

imago,

zvono.

New primitivs,

lokotristi.

ostmodernisti,

dn_

ceptualisti...

lanovi

razlidirih

rupa

u

okviru

Neue

Slo_

wentsie

Kunst-al-

Karakteristike:

neformalna

udruZivanja

umetnikavezanih stim dejama,

tporom

prema

vladajuiim,

or e

svega

metnidkim,

li

i druSwenim

anonirna,-nekonfor_

_mistidk

orijentacija..

Nastoja

j

e za

stva

anjem

sopstve_

Itn.:1!:,

Institucua.

zgraden

ogted

a svet

koji

spa-

Ja

..polltteko

verenje.

ilozoftko

shvatanje,

meiniiko

"^, -t" ^"-t^"..11ry1|*

ulturama

rvi.je.prsao

rcea

Elijade

svom

lrr{!!,Ti's"'ffr

:fl;

#i

K,r:

t ";if

1"i,#J,{,j";$f

1;

irer_arna

filozofska

mistjenia..bkuttiam,;B,j;

t

;;;;;i;;;;;,CZH. bibt.Zora, Zaseb; tgill.

18

.

opredeljenje,

njiZevne

programe

videnje

doveka,

pri_

rode

stvarnosti

opSte

organsku

elinu;'.e

,

l!

liAgnts*a

umgtniiko-i.4telektualna

otla

turaq

(umetnlct

kultuml

radnici)

*-*Ktiefi&iiSfif€:

-iildikalno

osporavanje

dru5tvenih

wednosti i odnosa vlasti i mo6i u dru5tru, viie kroz

i konvencionalne

metnidke

orme,

no

kroz

eksperimen_

i,' te.10

U stalnom

sukobu

sa kulturnom

politikom

i

politi-

kom

uopite.

Traganje

a moguinosl.ima

aninsriiucio-

nalnog

kultumog

delovanja

fotokopiranje

rasturanje

tekjtovat.ydrytivanje

cilju diskutovanja,

rganizovanja

neformalih,

u6nih

ribina,

td.)

Ipak,

kod

nis ni

samz-

dat

ni tamizdat

(knjige

Stampane

u inostranstvu

i ilegal_

no

.d

stribuirane)

nisu male

znadaj

kao

u drugim

soc-ija-

listidkimzemljama,er ni cenzuraniie bila t6liko svio-

buhvatna

pa

bi

joj

promakla

takvi

dela poput

knjiga

pesama

Gojka Doga,

Matije Beikoviia

ird.

.

Iako

danas pojam

disidentstva

gubi

svoj podetni

smisao,

er

autori

poput

Zinwjeva,

Vojnovida,

Solienji_

_ :

K".9f

Kosik,

Diabkdka

kize,

M a

edicia ideja,

Mladost,

Be4grad,

1983. -

137.

"

Naravno,

sada (t9m. godine),

nakoD

poraza

sociializma

Lr

vecni

isroaroewopskih

emalja

zapotinjanja

dimokatskii procesa

li.roz rve

vijepaflijske

zbore

u

Sloveniji

Hrvarskoj,

moie

se-reii

da

se .,otstoenlstvo sett u istoriju. ukoliko nacionalne deolosiie.kao

zva-nidne.

vaki

orklon

od tradicijskog

poimanja

svela

i ku-lture

ne

poaru.da

doiivljavaju

kao

subvetzivnosr.

a

tako

ovi drugi,

..anacio_

llli:gtlrrjentisani

intelektualci

kultumi

radnici

ne

pisianu

novi

,..

ro-Antologija

altemarine

ruske proze

ptjusko

u

ruci koq

je

tuedila-.Dubravka

UgreSid Augusi

Ceiarec.

Zigreb.

Is89)

udraJo

podvlaii

nedoslatnost

oistove6ivanja

ltemative

disidentstva.

lter-

natrno

u umelno$i

rako

e

tek

deo korpusa

disidenlske

rhetnosti,

koloJ preovladuje

wajanje

rematskih

lbboda,

a

ito islolremeno

ne

znacr

r

osvalanje

sjobode

umetflidkog

misljenja.

{palq ceo

duhovni

Korpus

a

ernative

bio

je

ozraden

disidentskim,

er ie

vlast

s

D(avom

uvek

Trepoznavalau osporavaoju merniekihkano;a iospoiavanje

19


9/120

cina,

ali i Ale5kovskog,

Bitova,

Jerofejeva

(kao

alternati

vaca

u

pravom

smislu te redi)

u Rusiji, Havela

i Kohou-

ta u Caiko-Slovadkoj,

Matije

Beikovi6a,

Grigorija

Bo-

Zovida,Slobodana

Jovanovi6a,

Stanislava

Kr.akova Dra-

gi5e

Vasiia kod nas,

bivaju uktjudeni

u korpus

nacional-

ne knjiZevnosti prihvaieni

od strane kririke

i

publike,

te

redi Dubravke

Ugre5i6,da

se iz alternativne

knjiZev-

nosti najboljevide

razlozi

karakter pljuske

koju

su

pisci

upuiivali zvanidnoj

knjiievnosti,

dobijaju

danas

svoj

puni

smisao

u istodnoj

Evropi, ali

u na5oj knjiZev-

nosti

ta

pljuska

e

samo

pljuska

vlastima,

cenzuri,ogra-

nidavanju

loboda,

ne

umetnostikao

takvoj.

Iako

je

teskodati

opstekarakteristike

altemativnih

potkulturnih

$upaciF,

mogu6e

e

napraviti

grubu

po-

delu

na

pwe

tri

-

tipidno.

,omladinske

otkulture"

i

druge tri

-

,,intelektualne

potkulhrre".

Omladinske

pot-

kulturc karakteriiu

se

pre

svega ime

Sto im

je

osnovna

forma simbolidkog

lzraiavanja

muzika, a redi pesama

artikuli5u dejne

stavove poruke.

One zahtevaju

krea-

tivnost

u svakodnevici,

otkrivanje

sopstvene mene.

Ka-

nali komuniciranja

su razliditi:

od interpenonalnih

do

onih koje

name6e ndustrija

kulture, pre

svegadisko-

gafska,

koji

obuhvataju

sve medije,

ali iesto

i velike

oworene

prostore

(turneje, gitarijade,

pop-koncerti:

os-

trvo

Vajt, Vudstok...)

S druge strane,

ntelektualno-umetnidke

otkulture

karakteri3e ukljudenost

u

institucionalni

sistem,

bar u

jednom

svom delu.

(Studentske

kuce

kulture na

liniji

Ljubljana

-

Zagreb

-

Beogradpredstavljale

u svojev-

rstan

prostor

delovanja

q

dom

ee inostrane ntelektu-

alne

potkulture).

Popularnostpojedinih pomodnih

kul-

tura otkriva

mnogo ne samo

od teznji i Zelja

saweme-

nog doveka,

vei

ukazuje na

manjkavost nedostatke

dominantnih

kulturnih

modela.

20

D-) R4DMq|!4!N"LKr-TT.UaNLMQDEU

ti,.

Ag-q.lglllmi

boljopivredni)

mod,el

seosko

Karakteristike:

negovanje tradicionalnih

wednosti,

adina Zivota, nekori5denjeproizvoda

bilo masovne

bilo

kulture,

relativno mali

pristup

masovnimmediji-

14.-Me4su.fu

yry9,s_!t!_?y.!_'f

!!.:!.ry!!sLw-

Karakteristike:

autarhidnost,nepostojanje

unutar

nacionalnih

kultura adekvatnog,,elitnogi'

nstituci-

sistema, te im

preostaje

iskljudivo

negovanje

tradicija i kultumog

Zivota kroz

tradicionalne

(nema

adekvatnih

Skolskih

sistema na rnaternjim

informativnih

medija,

nstitucijakulture...)

druitvenirn nonnama

i konvencijarna)

; . ,

.

:i

.

1r

Termin

,,etni&a

grupa"

korigimo

sasvim uslovno,

podraa.r-

bevajudi pod

njim

one narode kojima nisu zvanianopliznata pra!"

.narodnosti".

j. Dacionalne

manjine koji s€ u usravnoj zakonskoj

regulativinazivaju tDiCkim rupama.

rll

,..

21

.

E) MARGINALNI

KULTURNI

MODELI

,. (marginali6-?fr5Ftrir'Erupe;

rlmkctbii

sa osnovnim

:.

.

.

L5,'.Ng*m.swlsa

qtalun (pri

tomene

taeba

a-

ri'

,'rtemariti

ili mesati

altemativne

potkulture

koje koriste

',,

drogu aostimulans)

16:

De+rykve4t!4p4fultuaz-obe potkulture

karak-

ll

teriSuvaninstitucionahri

neformalnikanali difuzije

in-

rii

formacija,

otpor druStvenim

oflnama, tvaranje

nutar-

lr

.grupnih

blikakomunikacije)


10/120

Ovaj kratki

pregled

mogucestrukturacijekulturnih

modela

u

na5em dru5tvu

nastojali smo

da

proverimo

kroz ve6i broj empirijskih straZivanja tilova Zivota

po-

jedinih

drultvenih

grupa,

smatrajuii da

e

kulturoloikim

aralbama neprimereno iskljudivo svodenje razlika

kul-

turnog

Zivota

na razlike koje.postoje

zmetlu

pojedinih

druStvenih lojeva klasa. Kulturne

potrebe,

nteresova-

nja i aktivnosti, stvaraladki ad i recepcija umetnosti,

uslovljenisu socio-profesionalnim

oloZajem, li

i nizom

drugih,

ne

manje

vaZnih

dinilaca. Svakodnevica,

tilovi

Zivota

pojedinih grupa,

otkrivaju nam mnogo toga o

druStw, kulturnom Zivotu duhu vremena, ao i

prome-

namakoje nastajuu

procesu

azvoja

pojedinih

kulturnih

modela. S

druge

strane,

,,media

magery",

slika sveta

data kroz medijsku maginaciju,ali i otpori svakodnevici

iskazani roz novi urnetniiki izraz,

predstavljaju

Siroku

bogatu

osnovu

za

proudavanje

okova u savremenom

druitlu.

Medutim, ova knjiga ie se baviti samo

ednim

od

kulturnih modela

-

populistidkim,

matrajudi

ga

auten-

tiinim kulturnim modelom ovog

podneblja,

najznadajni-

jim

za razumevanje p5tih kulturnih karakterist ika,

vrednosti savremenogdrustva,

ma

kako

to

po

samo

dru5tvo njegovukulturu bilo

poraZavaju6e.

pak, kako

nijedan

kulturni

model ne

postoji

izolovanood

drugih,

kako i na njegove

pripadnike

deluju i drugi kulturni

uticaji (posebnopreko porodice,Skole,masovnihmedi-

ja),

to &

se

kad

god

je

neophodnovrliti odgovarajuda

poredenja i

sa

drugim kulturnim

modelima o

kojima

sam

opSimije

pisala

u svojim ranijim

tekstovima.l2

toga

ie se ova knjiga baviti istraZivanjem tilova Zivota,sva-

kodnevice,,publike" novokomponovane arodne

muz!

12

O elimom

kultumom modelu vidi: Milena Dragiievii-Seii(

Horizonti iunjo, Pont, Beogad, 1993. O al ternativnomkllltumom

modelu videti u: Milena Dragiievie-Seiie, Umettost

i ale ativa,

Instt

tut

za

pozodite, ilm,

radio

i televZiju,

Beogad,

1992

22

.,,.

ripadnika.

,,U

su5tini

pesmom

se

ustanovljavaju

ajdi-

i.t

itektniji,

najdeskriptivniji,

najsintetidkiji

odnosi

prema

lsvakodnevnom

ivotu.

Narod

peva

onako

kako

govori,

te,

ali

i njenim

,Tvezdzma"

medijskom

,fantazijom",

toja

nekad

bolje

upu6uje na

sustinu wednosti, ideja,

osnove

novokomponovanog,

populistidkog

kul-

modela,

od samih

skaza mi5ljenja

njegovih

,'

;kako

pridao sebi".r3

: - . ,

Ma kako

nisko vrednovana,

ovokomponovana

:

.: .

Iz velike

zbirke redenica

naveS6emo vde

tek nekoli-

ko iaazito karaktedstidnih:

,,Nikadaniita tako oditijenije iscrtavalobedu duha

kao ta muzika,

novokomponovana

li kako

se v& mve"

(Emir

Kusturica,

NIN).

,,Grdka

lqalica,

podignuta na te-

meljima

Despotovog ana

(1835),

ona

jos

traje, ali samo

kao novokomyntwvara

modernistidka

kafana

u

prizemlju"

(Aleksandar

Cidd,

NIN).

13

Servat,

G. el Millierc C.,

Mi.te d

mort des cullutes

,popullli

|e

",

Col. Combatculturel,

ed.Syros,Pa

s, 1978,

.26.

14

v.

Ines Pricq

,,Mitsko

poimanie naloda u

kitici novokom'

ponovaoe

narodne muzike", Kuhuru,

80-81,17988.

,,

lpesma

kao simbol

novokomponovane

ulture

jeste

i

t.

iobrazac

i znak onoga5to

ta kultura u suStini

este.

Sama

',

iied

,,novokomponovan"

5la

e

u

javni

govor,publicisti-

.

rku

pa

i literaturu,

imajuii izrazitu

negativnu konotaciju.

rku

pa

i literaturu,

imajuii izrazitu

negativnu konotaciju.

.

;ponovanoj

muzici,

ova knjiga

6e

pokusati da

govori

o

I

njoj analizom

medija, okruZja,

artefakata,

ona5anjaju-

'di na koncertima,ne analizirajudi amepesme,njihove

melodijske strukture

i muzidku

vrednost, ostavljaju6i

taj

,.

,aspekt

muzikolozima

estetidarima.l4

ulturoloskastu-

,

:dija

novokomponovanog,

opulistidkog ultumog mode-

i

la u su5tini odslikava

duh

vremena njegove

dominan-

tne kulturne

estetske arakteristike.


11/120

,,Obustava

rada, ili novokomponoruni

satiridni igro-

kaz, dramsko

delo S6oljuba Bozinovi&"

(Politika).

,,Zalaiuci

se navodno

protiv

novokom[anovane politi-

zacije dasopisaTheoria, protiv

'ideoloske

platforme

za

aktuelne politidke

konjukture'

medu filozofskirn duhovima

i strahuju6i da

se dasopis FDS ne

pretvori

u

'nesluibeni

bilten

Odbora za odbranu slobode

misli i izraiwafia'...

(Trivo

lndii, Nfi/).

,,U senci ruievina njihovih vred[osti razrijaju separa-

zitizmi folklornih

fafiazija i navokonpo

novarc hibridizaci-

je"

(Drvgoi

Kalajie, Poktiko).

,,StiZe

nam brdo zouokomponovanih

stihova

o Kvisko-

teci, ra stotine

figurica raznorazno zradenog

Kviska", ka-

Ze Lam Gohl}a Pobtika\-

,,Hotelijere

Sirom sveta zapljuskuje

alas avt. now-

komponwane

klijentele koja

za Saku dolara

Zeli

da dozivi

susret sa

kariugtonovskim ambijeutom

u

blestavim

hoteli.

ma visoke

kategorije"

(Aleksandar

Milenkovie, PolitikL).

,,Takva

se udruZenja

zaklanjaju iza

ueobidnih naziva

rleznrrib rwvokompray@rrii sistema duhovnosti sa uku-

som

pogreino

shva6ene

ndije, a zapravo

su samo mradne

asocijacije lovaca na

duie naivnih"

(Mileta

Prodauovid,

lVolf(gang) n

fabula,

QUORUM).

,,...zabavfjen

ekim vrsnim dje lima pwaka

nowkom-

ponovanoga

iterarnogazagrebaikog

uga"

(tvica

Zupan,

U

raljama tivijale,

QUORUM).

,,Kako

su u nas razvijena

onomastidka

strtzivanja,

kalwa se sve mena

susre6una nasem

govomom

podrudju,

Sta we uslovljava zbor

imena koja nasi

ljudi daju

deci, iz

kojih

ezika

potidu

kakvasu madenja

nekih

mena, plo-

komynnovarumena,deo su pitanjana

koja dr Sipka

dr

Simunovi6 odgovaraju" (Po

nka).

Prilog

OSNOVNE KARAKTERISTIKE

ZA

ODREDIVANJE KULTURNOG

MODELA

(pripadniStva

dreclenoj otkultud)

I Drultveni

status

pripidnost

druitvenom loju

24

25

-

mesto u

druStvenoj

podeli

mda:

ugled zanima-

f5

(kreativno

radno mesto,

rukovodece,

administrativ-

i; usluZno-samostalno,

usluZno,

proizvodno,

proizvod-

) .

obrazovni

nivo

(vrsta

i tip obrazovanja,

rang i

Skole

td.),

-

mo6,

- sredstva.

II Osnovne

vrednosne

ijentaciie:

(samoaktualizaci-

teinja

ka dru5wenoj

i obrazovnoj

promociji,

sigur-

-

prosednost,

umanistidka,

ndividualistidka,

ma-

orijentacija

td.)

-

sposobnost

artikulacije

sopstvenog

pogleda na

i vrednosnog

istem,

-

stavovi,

III

Ponaianje

u

potro|nji

-

potrosadke navike:

hrana,

pice,

odeia,

names-

r, -

potrosnja

proizvoda

industrije

kulture:

TV,

ra-

,

video drugi uredaji,

biblioteka,

diskoteka'..

M Slobod.no

weme

- aktivnosti: socijalne, kulturne, sportske, obra-

zowre,

ekreativne,

olitidke...

,

-

nadin

provodenja slobodnog

vremena:

aktivni

-

lravur

Prv'vsv{a

Jvw

ili

pasivni,

ndividualni

li kolektivni


12/120

-

osnovni

cilj: saznavanje, stvaranje,

doZivljava-

I

nje, komunikacij a,

-

suStina: zabava, hedonizam,

estetski doZivljajl

rekreacija.

V Drultvenost

intenzitet

dubinaveza):

-

porodidne

veze, susedske eze, kolegijalne

veze

(poslovne), interesne veze (aktivnosti slobodnog vreme-

na), dejne

veze.

I

FOLK

PUBLIKA


13/120

NOVE

NARODNE

MUZIKE

pre

dvadesetak

godina, tadnije oktobra

i

no-

1969,

na Treiem

programu Radio

Beograda

ie

razaovor

o temi:

,Iova

narodna

muzika",

koji

,to aiuuo.

povodaAFniv;ifrE

rufr6161a

i se

istraZivanjemovog fenomena.

Medutim,

od tada

napisano

je

tek

nekoliko tekstovar,

uradeno

specifidnih

istrazivanja

(tekstova

pesama, em!

:.e

i ielje

i sl.), dok

je

gotovo

u

potpunosti

Siri

socio-kulturololki

pristup. Tako

je

najraiire-

maso\.ne

kulture

kod nas ostao

po

strani

od

interesovanja,

ako

izuzmemo odliEnu

literamu

tekstova

pesama

nove

narodne muzike

koju

je

u

analize

svih oblika

,d$e

knjiievnosti"

uradio

Medutim,

sielgqqe

c_

$ispgblrrye|ae

.ovog.,fenope-.naBo,r.,alapa&e-zUm,e1li.bal

i

rnuriiotost",

itii"*"

i iocio+;utrii.olGiri'

t

Naiaaaaioiii

medu Diima

su:,Nova

oarodna

muzika". azgo-

veu

Luki4'diZagorta

PeSic-Golubovid,

ragoslav

Devie

Prvo-

ki4 diZaqorka

PeSic-Golubovid,

ragoslav

Devie

Prvo-

DraAutio

Go(uSki

i

vojislav Donovi6).

Krlrum'

&.

A

,6 s;n^ip Nar.dn, m zika izmedu foltlora i kulture

anovi6 Stanoje,

Narodna

muzika

izmedu

nog drustva",

Y'ultum,

br. Zll1973;

Lukie, S

r-

2j/193;

Luki6, Svet4 Unemo$

na

ediciia

deja,

Madost.

Beogad. l9?5.

pp

?3-8; Colo'

ttn Lniii.vtu.t Nolit Beosrad-Sazveida r.93. oo-

140-

itia

tilizewiost,wotit,

Beogtd,

sazveida

b(. 93,

pp-

140-

29


14/120

Sam dolovii

istide,ukazuju6i

na neke

pretpostavke

e-

cepcije

tekstova

nove

narodne

muzike,

da za istinske

zakljudke

nedostaju

empirijska

straZivanja, li

da se ve6

iz tekstualne

analize

analizeporuka

i nadinakomuni-

kacije

ove vrste

muzike,

dolazi do

znatno drugadijih

stavova

no 5to

su uobidajenapoimanja

predrasude

o

publici

ove wste

muzike.

Upravo

podstaknuti

om anali-

zom,odludili smo se da pokrenemo straZivanje:,publi-

ka novokomponovane

narodne

muzke"2,

koje

je

trebalo

da

pruZi

bar deo

odgovora

o recepciji

ove vrste

muzike

vi5ta

asprostranjenosti

brojnostipripadnika,

privrZeni-

ka, zainteresovanih), li uz punu

svestda

je

taj

model,

istina

viSedeklarativno,

prcdmet

osporavanja a

sedni.

i

cama

sekcijaza

kulturu

dru5weno-politidkih

rganiTaci-

ja,

kao

i da nije

integrisan

u Skolski,

d.

obrazovnisis-

,

tem. Ta

naizgled

kontradiktorna

situacija,

ada se ospo:,,i:t

rava

wednost nedemu

sto

je

ve6

potpuno

integrisano

u

l)r

etablirane

sisteme

masovnih

omunikaciia u institucio.

,.;

nalne

okvire kulturnog

Zivota diskografska

ndustrija,

izdavadka

elatnost,

td.).

izuzeho

e

provokativna

a

istrazivada^kulturororyr:9_*1y.ilaegm 1{1t,3$lg. l

--

\u

p"kul,.,u

dramskih

umetnosti. Crupi

za organizaciju

scenskih

kulrumo-umelniikih

elatnosti

98d87.

odine. sha.Li lanje..

je

kombinovalo

metod

ankete

i intervjua, a obrada

podataka

radena

e

.t1

rueno.

Ankeliranje

obradu podaraka

bavil i

u $udenli

I I

godino

([id

A]eksandr..

Manojlovic

jubomir,

Maric

DuS(o.

Ostoji( Jelen4

,.

Proti6

Aleksandra,

Risranovii

Jasn4

Simid

Ljiljana.

S6eUd

DragaD

.i

Vuksanovi(

Diwra). a

intewjue

u

porodicama ludenri

l

godine

(Ce-

.i

rovie 4adin,

Clavinr

Ana, Jelii

Jasminr,

Jovenovii

Aleksandar, a-

1

licki

Aleksandar,

Obrenovi6

Naralija,

-Mi6id

Violeta,

Tati6 Natasa

i

lji

Vukovi6

Aleksandra).

.,tr;:

,i!

30

I

z4"

Pii

omogucavaju

revlast

ednog

)la nad

drugm uz,

u ovom lucalu,

omr-

zvanidno

-oskora

deoloiki

neprihvatlji-

moOela.

U

veoma ogranid€nim

uslovima

'ilvesti

ovo istraZivanje,

ono se

svelo

publike

-

a ne na fenomen

u celini.

m rezultata

literarne

analize I. Colovida,

izvorne dasopisnegrade, odgovarajuiih mas-

emisija,koncerata

priredbi (na

osnovu

brE-

studija sludaja)3

ipak

ce se

pokuiati

na neke karakteristike

ovog kulturnog

rnodela

cvori

o ovom fenomenu

desto

se moze

iqiav-ikaiakteristfnoj

zi niSri iemlju,

i

5

Alain Finkielkaut,

La

d'faik de

la

pensle,

(l

Gallimard,

-aa

pqjed$p

(juZne-

b4lkanske)

krajeve,

ito ne

q,

stini. Ova

je

pojava poznata danas swda

u

svuda

irailazi

na slidne otpore,

tumaCenja

ali i

Mfoslava

[i6a

..Mislii

i na mene".

a

Alen

Finkjeliirot

u debati

sa Zakom langom:

Culture:

les

eu6rsont la loi?

Not vel Obte

ateur,8-14

tuai,1981

komercijalnueksploataciju.U nekim kulturama

naudnici

posveiuju

zuzetnomnogo

paZnje,ali

ako

je

u

pitanju

,,urbana

narodna

umetnost"

-

fanzini,sve ono

ito

je

vezanoza

potkulture

mla-

oblici

istraZivanja

ulturnih

potreba i sklo-

nisu toliko u centru

izuiavanja,

ali njihova

raspros-

enost u medijima

i u

svakodnevnom

Zivotu obicnog

navodi

filozofe

na elitistiEki

otpor,

jer

smatraju

je,danas

i najobidnija

judska

aktivnost osveiena

kulturnadinjenica".4 ako

je

knjiga koja

je

izazvala

interesovanje

u Francuskoj

Poraz

nlsli Alena

Fin-

ukazala,

analizirajuii

znadaj

koji se

danas

pri-

3

Analizirani

sn: Sabor,

hojevi

90 i 9L

h 1987. Disko

folk

) u maju mes€c1r

emisije od

nedelje 18.

oktobra 1987;

Solistiaki

Miroslava

Ili6a u Certru

Sava,marta

1987; Disko

promocija

- t I


15/120

daje

Sansoni.i

popularnim

pevadima,

a

je

do5lo

do

porpune

nlvelacije

svih

vrednosti,

gubitka

iriteriiuma

i

sr.

.,fod

tzgovorom

da

je

jedna

aktivnost

kulturna.

u

::::1ll*"r"

smislu.

e

redi,

zvtadi

se

zakljudak

da

je

Kultlvtsana,

estetskom

duhovnom

mislu,'u.

Ameri-

ci

se,

vee

decenijama.

adovi

mnogih

straZivada

asniva_

Ju

na podetl

na

tri

kultuma

modela:

visoku

(elitnul

kulturu,

srednju (matograrlansku)

nizu kuiau;] i;l;

novqe

weme.javljaju

se

shvatanja

a

se

pak

svi

kultur-

nl oDrascr

ukusi)

mogu

smatrati

ednakim

medu

sobom

Kada

se posmatraju

odnosu

na

svoju

publiku

(tasre

puDtrcs

-taste

cultures).7

toga

de

se

naitojati

da

se

i

oum

$lraZivanjem

bez

kakvih

predubedenja

apriornih

vreonosnlh

udova,

okuSa

a

odredi

kuiturni

model

(oDrazac).

olazeci

d

publike

njenog

stila

Zivota.

_

uelnt5udi

popullstidki,

novoko;ponovani

kulturni

r4qd€t_

ao

specifidnu

ategoriju,

r4aiismo

u vidu

Drel_

postavkuda e on karakteristiianza odre


16/120

m.uzike.

ine

pored

kupaca ploCa

kaseta,

bar

joi_rri

gmpac1e;

koncertna

publika.

posetioci

kafana,

sluiaoci

radro programa

gledaoci

TV-emisiia.

Da

bi

se sveo_

buhvatno

nalizirao

vajkulturni

model

rebalo

i istra-

Ziti

sve

ove

grupacije

publike

koje

na razliiite

nadine

udestvuju

u

procesu

kulturne

komunikaciie,

koristeei

posrednistva

azlidirih

anala

difuziie,

a iL

razlidirom

stepenuaktivnoudeshrju u izboru piograma.ro

. .

NaSe

strazivanje

ilo

je

pilor

istraZivanje

iji

je

cilj

bio da pruzi

prethodne

ndita'cije,

medi

predmet

stra-

Zivanja,

tkrije-

neke

od

moguiih

varijabli,

porvrdi

l i

opovrgne

uobidajene

pretpostavke

o pubtici

novokorn_

ponovane

narodne

muzike,

i najzad,

swori

osnovu

za

buduia

Sira

srraZivanja

ojave

u celini (istorijskih

kore-

na

same

muzike,

nadina

njene

sawerirene

roizvodnje,

plasmana,

asprostranjenosti

masor.nim

medijima,

sva_

kodnevnom

kulturnom

Zivotu,

e

socio-kulturnog

rofila

samihautora izvodada).

-

Prema

dobijenim

ezultatima

ubliku

novokompo-

novane

arodne

muzike

Cine

gotovopodiednako

Zine

i

muSkarci.

Medu

kupcima

pioea

[aseia

preovladuiti.

mu5karci

(65Vo),

a

medu koncertnom

publikom

Zerr"

(62,5Vo).tt

Putrliku

dine preteZno

mladi

Oo

2S

godinl--

(44Vo

kupaca

ploda

i kaseta,

a

23Vo

posetilaca

oncera_

ta) i

oni izmedu

26 i 35

Eo;dirc

z3ifi

t


17/120

je

ocrtati. rofil

ljubitelja

novokomponovane

arodne

muzll(e;.

Jegov

ocijalni

poloZaj,

kulrume

potrebe,

nte-

resovanla.

.

Analizirajuii

wednosti

i

dugorodne

Zivotne

teZnje

pripadnika..ovih

vaju

modela

zapaZairs

e

medu

njima

i

oruge

azt*.e:

speh

na

poslu

ambicioznost

stiie

ka o

13

Ivan

eolovid,

op cll,

str. 1g5-1g6_

i vrednost

4370

ljnbitelia novokompono-

zz lazllktr

od samo

15Vo ditalaca

knjiga.

ukazuje

na

precizno Zivotno usmerenje:

eznja ka

itandardu

(32Vo)

moLe

da se realizuje

ambicijom

j

uspehom

na

poslu (28Vo),wednobm

(27Vo), a

,rje

preduslov opSteg

uZivanja

u i:ivotu

(32Vo),

\to

hedonistidku

orijentaciju

pripadnika ovog

kul-

modela. Hedonistiika orijentacija pripadnika

modela,Citalaca

njiga,

ne samo

sto

e

manje

izraZena

22Vo), vet ima

i

sasvim

razlidit

sasvim

uprotne

eznje.Na

skali wednosti

odi-

je

da su najveie razlike

u vrednosnim

orijentaci-

ova

dva kulturna

modela

uPravo

u, na

strani,

odnosu

prema

radu

da bi

s€ zaradilo

(Sto

standard)

i

prema

humanistidkim

vrednosti-

predstavljaju: olerancija,

neposrednost,

u-

na drugoj

strani.

kao wednost

najvi5e

zraLenau oba

modeta,

pak

e

logidno

vezana

za ostale

najiz-

Ee-d-nasti

litnog l-9].turnog

rnod:11

.do\

:9 Ia:

u

populisiiekomkulturnom

modelu

pridruZuje

osti,

Sio ukazuje

na razlidito

shvatanje

pojma

,ti,

koje

je

u

populistidkom

modelu

blisko

poj-

porbOiene drustvene

olidarnosti,

pomoii' a

u

ima

znatnos!re,

opstije

znadenje.

iziazite

razlke

u wednosnim

orijentacijama

a ova dva kulturna modela najupedatljivije od-

razlika u

poslednje

dve iskazane

wednosti.

Kod

u nouotoritpono"une

muzike

o su,

n"post"dnost

ja

(najizraZenije rednosti

mgtlu

ljqbjle-liiqa

kod ljubitelja

njiga:

uspeh.

a

poslu

stand-

I

-

wednosti

prvoga reda

za ljubitelje

novokompo-

ne naroone

mrzKe.


18/120

Uporedni

prcgled

vrednosnih

orijentacija

pipadnika

poputtstttkog

elitnog

qltumop

modih

Ljubite|ji

novokompotovane

muzike

Ljubitelji

knjirevnosri

humanost

humanost

standard

lzivanje

u

iivot!

skromnost

uspeh

na poslu

dru&venost

odgovornost

toleraocta

neposrednost

skromnost

32Va

32Eo

29%

28Ea

nvo

uZivaoje

u

Zivotu

vrednoda

druStvenost

nacionalna

ultura

Vrcdnoni

nalog

nepm

izmlnosti

stlpljivost

wednoia

odgovomost

ambicioznost

25Eo

19Eo

tSva

12Eo

72Vo

165Eo

14,5Vo

14Vo

umerenost

nac-

kultura

nepo$ednost

ltEo

9Vo

8%

8Va

strpuivost

umerenost

ambicioanost

uspeh

u poslu

standard

11qa

l9Vo

to%

8%

4Vo

rel

giozDosl

Da

su

uspeh

na poslu

standard

meduzavisne

a_

tegorrye.pripadnika

opulistidkog

ulturnog

modela

o_

twduJu odgovorina pitanje ,.Stae za vas idnonajvaz_

nr;e

u poslu

kojim

se

bavite?'.

Najve6i

broj

ispitanika

(44V).

o.dg:vono e

da

je

to

dobra

zarada

("*

,"26

potvrduje

i

dinjenica

da

dak

dve

treeine

spiianika

gra

tgre

na

sreiu

-

najde5ie

LOTO)15.

Znadajan

e

i

blroi

^^,..-_.* Fiorudng.l

da

se

vedi

slandard.

tan.

uda.

telovanje

sl.

oslvare

adom.na

adnom

meslu

li

privilegijama

oje

iAu

uz aniitueni

:talr.ls1.poloraj.

tvara

obrazac

prilraden

si .'. n

gi.

nu *d"-;-;i;;

Rao

Jednt

naainprelaska.

stvarenja

ratusnog

il;iivota.

38

ito

ie

u skladu

ve6

anije

spoljenom

otrebom

*"nLSt,

i komunikacijomr6.

susretima

druie-

rretezne

eme

razgovora

u

porodidni

odnosi

-*

Mo**o.,

napredoranja

$ruoog

usavn


19/120

Slobodno

vrctne

,

Razlike

u.nadinu

provodenja

lobodnog

wemena

medu pripadnicima

va

dva

modela

u

znatnJ_

ditanje

lllli8u.

go.n..o"ladujuda

fttivnost

ertu

jubitetjima

knJiga,

ije

cak

ni u_prvih

eser

medu

jubiteljima

tvo-

komporovane

arodne

muzike,

od

kojih

su

zato

dru5_

tvent

zlvot,

zarim

gledanjeelevizijeslu5anje adio_pro_

grama

znatno

izrrteniji.

,Uporedni

pregled

mzlika

u

aktivnostimq

sroDodnog

remena

pipadnika

populistitkog

r

etdnog

kullumog

modela

L izlasci

sa drustvom primanie

Doseta

2. gledanle

TV-programa

J,

OOmaranle

4.

iitanje

novina

5.

sluSanje

ploia

6. slusanje

radija

?-

igra

s_decom.

orodicni

razgovori

d.

sportske

aktivnosti

9. popravke

u

kuai,

ruini

md

10.

hobi

56Vo

'

41Vo

33Ea

32Eo

2a%

Vo

25Vo

23Eo

t6 %

BVo

t.

airanie

oiisa

2.

poseie

dlisci

s drustvom

3. poseie

kulturoim proqramima

4. ditanjenovina

5. gledanje

Tv-progama

9: ffif

'*,

razgovori.

sra

s deoom

E.

odmaranje

49Eo

34Vo

v%

29Vo

25Vo

xEo

14%

l4Vo

03%

BVo

, .U

d.u.lj"-..

traZivanju

onaianja

kupacaploda

kaseta

.

zak juduje

se da

se termin

,.izlazakl,

kao

najpo_

pulamiji

nadin

provoclenja

slobodnog

u."rn"nu,

ugiuu_

40

)zuie

za

posete

prijateljima

i rodacima

(587o)

,-u'tufunu

(514),

tim

ito

iak

31%.ispitanika

u

kufuo"

bdlazi

nekoliko

puta nedeljno'

Ipak,

n

izlazak

u

toku

meseca

vezan

je

za bioskop,

r. Setniu

ti

koncert

narodne

muzike,

dok

se

iett


20/120

?::,:l!y.od,bilo

kog

drugog

brika

markeringa

nostr

kulturi

od

nas,

markeiing

ovoxomDonove-

metnosti

kulturi

kod

nasl

:::;Tj::,I1;+:

""""[i#Tli!ii::,"f

.,ilff

i3l::

nog

komuniciranju,

pu

,"

,,onu',

buma

azvija

tr'",.iii

",

"rl"i.i

T,,1:'T,?:UL,TI*

l;

uma

azvija

st.ut.!i'ju

u

toioi

nije

sludajno

il i

aboravljeno.

:.:,"i'iEll?i#ii"J,

'"x,

l?Hf::?;;l?

:

mo1 rbtici svesrirvaralacat.r"t".irlili*, p"irif"

;l!ji1""flil?nii,ie,;;t;;,;x:"*:tirffi;

lozena

ogmmna

sredstva

pn

sand.e

.iz,n

so

.F

r

+,soo.

oo

i lili,l,Jii,["#,1".",r"i,

1,.,^"1_

o posebne

loCe

a

koju

e

l"ir"li"""-."ai"_"#

t-ii1

!l-,.C.*.).

VaJ

os

Mirosiai.tt",

"r""i""rij"i_

l,1T_r.ud'o

tanicama

na

kojima,

oar

ne

u lolikom

broiu.

irtlliT*i!,!;,*.:ii#"H:Ht,,,T:."til:.ft!

"Titl L::iTi:-lli

;J"iTilffi

-f.Jt,X

ffiT

ser{e

prom-otivnih

onierara

".

rg*

f "ii

,",'

"

i"i"l"

j

rsrog

Srafidkog.propagandnog

at6rijala"(nalepnice

la

ota,

bedzevi,

lakati,

atpisi-_

grarr.;e.

pskovi

zdatih

loca,

,o).iJutluni

slogani,

io -

u

.':;::;ff

"""

;;x.l;

ff#:

,,'*

#j1"

f

Ti;

H

:

Ww;::t:,fxx:r:fHn,*,&:#.:t":;ffi

.

r8

Sam

naziv

ploae

koii

se

obrac

fi

li13ixffi

*tr,{x;

fil'#fff

:i;l

"

Tlr*;

,

*-,"".fr,1"1m:i'3i,',"f1$,iJ:ji,ff

rr;o:

).

rvarskoj

.

BiH

T#:xrffi

i:f\i#trWii't't'H".i}:hz'f,.!:tw;

42

istraiivanjem

nismo

mogli

doii

do zakljudka

'on

sastavni

deo

garderobe jubitelja

novokompo-

narodne

muzike.2r

istraZivanje

e

pokazaloda

je

osnovna

odlika

liubitelia

nove

narodne

muzike

druStvenost'

,nost,

uz

orilentaciju

ka zabavi.

Briga o

sebi

razvoja

sopstvene

idnosti

gotovo da

ne

Postoji

se uglavnomkao briga o soPstvenom tand-

moguc;ostima

zadovoljavanja

potteba za

zaba-

razonodom).

Stoga

se

dini

da se

i na

ljubitelje

muzike

gotovo u

PotPunosti

mogu

da

zapaZanja

Vesne

PeIi6

o osnovnim

karakteristi'

'dniike

dokolice

a pri tom napominjemo

a se

m

uzorku

veeina

ispitanika

deklarisala

direktno

ili

ktno

-

preko roditelja

-

kao deo

radnidke

popu-

:

,,Najop5tije

edeno,

adnidka

dokolica

se razliku-

dokotice

srednjitr

sldeva

po tome

Sto ona

joS

uvek

b viSe

sluZi

radu,

a pre svegaodrZavanjuodredene

e rada

i njenih

najamnih

obeleija,

nego

razvoju

potreba i sposobnosti'

Preteino

fizidki

i t"St]"i5i

i

rada

tako-cle

eposredno

doprinosi

da i sadrZaji

dokolice

budu

viSeusmereni

na

aktivnosti

oje

ne

aiu ulaganie

ntelektualnih

apora

da bi

se u

nji-

ivalo. dba'ova

elementa

uslovljavaju

a

je

radnid-

::a uglavnom

ispunjena

masovnom

mbsvom

i

dija

je

funkcija

zaborav

i bekstvo

od eglisten-

hproUlema sukoba,a koja,kao takva,produblju-

izmedu

rada

i

privatnog dovekovog

Zivota.

U

tom

moze

se

pretpostaviti

da

je

za

radnidku

dokolicu

relnksacija

koja

ima ulogu

da

wati radnika

radu

i

2t

lpak,

bedZ

e

simbol

gadske

kulture

kojoj

svi jubitelji

li

vei

rdaiu ili

bi Zeleli

da

pripadaju.S druge

slrane.

nalePnrca

a Kola'

svoje

puno opravdanje,

er

su

urbanim

ok

p-otkulturina,

naSla

e

u

propagaldnoj

.^ ^"' ,"drn;e ier su kola Cesl redmet

porodimih

i

1e uno

optuuOan;i,

er

su kola

cesl

predmet

orodicnih

razgovora.

imbol

dostignulog

talusa

oalreoena

marKa,

komJ

se

teZi ukoliko

se

ved ne

poseduje.

43


21/120

neprekidno

ga'uklapa,

u odredene

druStvene

dnose

svakodnevne

robleme

s

kojima

se

sukobljav2,,.zz

. ,

Ponaianje

i

bgled publike

(obladenje

ao

vid

ispoljavanja

kusa

estetskih

sklonosti)

.

Dublja i. d€laljnija

analiza

stila

Zivotapodrazumeva

i analizu

,,stila"

u

obladenju,

zgledu.

govoru.

posebno

stoga

Sto

,,izgled"

image'l

u

sawemenom

drustvu

preu-

zima

edan

deo

znadenja

sobom

nosi

oAroman

broi

poruka

koje

o sebi,

koz

neverbalnu

omuiikaciju,

Zelil

mo da

emitujemo.

Dodu5e,

zahvaljujudi

prodoru"masov-

nih

medija granice

medu pojedinim

kuliurnim

modeli_

ma,

tj.

medu pojedinim

stilovima,

nisu

tako

ostre, posli

smo

od

pretposlavke

da

se samo

na osnovu

zgledi

ne

moze.s potlunom sigurnosiu pretpostavitipripadnost

o.or.ed:no.m

utturnom

modelu,

ako

sigurno postoje

simboli,

j..znadenja

ojedinih

eralja,

odrectenl

om _

Drnac{e

oJi

mogu

bili

karakteristidni

a ljubitelje

ovo_

komponovane

narodne

muzike.

U

postoj;6im.istraii

-

njima

stila_

odevanja

eogradske'

mlidine,

posebna

paZnja

oklanjanae

ekstremima2i,

ako

da

sam,,srand_

ard"

ili,

Sto

e

blEe

nasoj pretpostavci,

6e

prosednih

lrpova

standarda.

isu

definisani.

O

stilu

nalinu

ode-

vanja

pojedinih

ru5wenih

lasa

li

slojeva

naSem

ru _

St!'unemaempirijskihpodataka).

, -.

Nastojedi

da

utwdimo

op5te

karakteristike

zgleda

(nadin

obladenja.

zbor

frizure,

detalja),

korisrili slmo

metod

samoprocene

spitanika

ocene

anketara,

oii

ie

trebalo

da

svoj anketarski

zvestaj

dopuni

I

preciznim

22

Vesoa

Pesid,

p' cil.

slr.

lgl.

.

2l.Videri:

Ines

hica,

..Znaeenp

i fudcija stila

u odevaliu

:eograo.sKe

mladine (primer

komunikacijske

kulruracie),..

lasn

k

Lhqratikot

insnub

SAIVU.

mj.

>C


22/120

nje

Beneton rtZempera

a

domaiim

patikama

automat-

::r :]:r1l:.

rspitamka

,.normalne',po

videnju

Sminke_

ra.

rsto

vazl

za_dZins

devanje

uglavnom

e

ne

nos"

Krastcne

arke

modeli

dZinsa

li pomodni,

Sminkerski

9?1."(gy"

sezone

ecimo

crni),

vei

jeflini

,,tuoti

UZin.::

rr

tosUr

buttk

dzins

domaie proizvodnje.

Frizura

fe,

ta_

kode,

najdTjg

ktasiina,

uredna

(542,):

,;;;;

i;";;

(uru

fma

zz"/o

alt ,,ptose(.nomodernu,.,

DO SkazimaanKetara), eurednu akode

Zzqo.

dok

su

ekstravagan_

tna

s

edne

rradicionatna

iizura

kika.

il;il;

H*;;

strane,

odjednako

alo

zastupljene

po

l Zo).

,^_,, ̂ y

9,::-i:p.irunika

govori

s anda

dn

m

knjizevnim

t

t\."\

-\y%),

i uglavnom

ma

dobar

rednik

iomuni_

Kaclu

()Jzo),

bez

ipidnog

urbanog

argona

arakreris_

tidnog

za

j"!:t-.0:.

beo-gradske

omla-dine.

CreSke'u

g9vo.ru.

.ra.vr

OTo

spitanika,

a

joi

20Vo

h

ie

sa

izraZe_

nrm

rokatnrm

kcentom

pomoravlje,

uZna

Srbija,

Crna

Gora). Odiglednoe da ivi ljubireiji ,iouotorno6nouun"

Lilof ii

T"-tik::

koji

su

rodeni

u

Beogradu,

ovore

standardnrm

njzevnim jezikom,

a

i po

oUtaceni-u

iz_

gleou

.za.neup{eene

glavnom

odgovaiaiu

voiim

vrSnia-

crma

JubrtelJima

abavne

,

neSto

manje,

jubiteljima

rok-muzike

kod

kojih

su

srilski

elementi,

"i

it

,ulrno

nagtaswaJu

potenciraju,

irno

drugadiji).

_

Obiino

se

izgledorn

oblac€;jem,

tako vaZnim

u

savremenoj

ulturi

urbane

omladine,

li

ikod

pripalnil

Ka,,e

rnog

kulturnog

modela.',

stovremeno

-asOii

"

oroJmr opstveni.stil.li i prenese likao sebi,poruia o

pnpaoanju

dredenom

modelu

li

odredenoi

6tkulturi.

IaKo

am

se

erni

da glamur,

azni

siaj.

preovladuje

a

estradi,

medu

ljubiteljima

nirodn.

riltii.e

nij"

pit

uui

cen

kao

deo

svakodnevice

svakodnevnog

Utifenp.

(MoZda

bi

analiza

u,gleda

prilikom

kafanikih

doeeta

nove.

odlne

ll

na

svadbama

mogla

da dopuni

oblike

jmidZa"

lj-ubite

ja

novokomponovi

e narodne

muzi

J

\-aK

za

ZUU/o

.tspttanika

epo

odevena

osoba

e

,,skromno

ooevena

soba".

za

joS

25Va

_

neupadljivo.

lasidno

46

osoba.

To

je

u

skladu

s dinjenicom

da

skrom-

wednost

i

vrlinu istide

tak

29Vo spitanka

-

tvrta

vrednost

po

rangu

(medu 16 navedenih

i).

Metlutim,

na

drugom

polu su oni

koji sma-

ie

lepo

odevena

osoba

ona koja

ima

maite u

;

G4(k\,

atraktivna

osoba

bez

obzira

na to da

li

nieeovih

po5iovalaca),

alida

Muslimoviia

u

rik6j"

garderobi,klasidno

elegantne

rpe

-Lu-

oOarik6i"

garderobi,

klasidno

elegantne

rpe

Lu-

(vedernie-

v6da

e haliine),

roskog

glamur-izgleda

ne Zmijanac,

modernog

urbanog

2gleda

Hanke

Pal-

po

modi

(147o), ao i osoba

obudena

o

iodi

(lZVo).

Otito

je

da se moda

kao

takva

ine cenivisoko uostalom vega 57ospita-

rtra da

je

obudeno

po

modi,

a

pribliino toliko

Oltali

se nalaze

negde u

sredini

smatrajudi

da

xrednog preno5enja rotske li ljubavneporuke

panralo-ne",

,suknjica

ratka"

itd).

U osnovi,

ve-

oeiama

naglaSava

kromnost

radinost

ao osnov-

iednosti,

a-ukoliko

se opeva

zgled

zabranika

li

on

je

u

skladu

s tradicionalnim

poimanjem

ke i Zenske

eDote.

Odigledno

e

da u svetu

jubitelja

novokompono-

naridne

muzike

ne

postoji

potrcba za oformlje-

stila u

obladenju,

da

,,irnidZ"

ne

prenosi

poruku,

doprinosi

nekonstituisana

p5ta,

prosedna lika

oprinosi

nekonstituisana

psta,

Prosecna

llxa

i"\ zvezdenovokomponovanenarodne muzike.

iroilava

li6a

-

peva&

u

standardnom

delu

(kao

ne Zmiianac,

moderndg

urbanog

2gleda

Hanke

Pal-

r

do specifiCnog

zgleda

rpe

Brene

(vesele

devoj-

i zavbdnice).

ublika

novokomponovane

arodne

tike ima

tolii


23/120

,,lmage

_

uzor"

Fotografije

zvezda

ovokomponovane

muzike

u listu

Sabcrr

Analiziraju6i

kako

su obudene

vezde

narodne

mu_

zike

na

fotografijama

oje

objavljuje

ist

Sabor, z.dvoje_

ni su_sledeii

,oblici

midza" analizirana

e

5t fotografi-

ja

u dva

broja):

-

klasidan

til

(odela,

klasidne

rizure

i sl.)

-

glamur

stil

15primera

(vede_mje_

aljine,

skupa

odela,

Stras...)

11

primera

-

,,butik"

dZins

stil, velikih

revera,

skupa

biZuterija

9 primera

-

standardni

poflski

til:

akna.

dzemper,

pantalone

7

orimera

- sportski .neuredan"til

(raskopda.ne

oiulje,

raznobojni

sakoi...)

7 primera

-,.narodno"

stilizovano

blaienie

(elek

sl . )

I

Dr imer

-

mladaladki

portski

ri l

(tinejdZenka

moda)

l

primer

.

Zastupljenost

ojedinih

stilova

u obladenju

e

razli_

dita

iz

rubrike.u

rubriku. pa

dak

i

na istoj

fotografiji

zvezde

mogu

'|tr potpuno

azliiito

obuaene,

skladu

a

svojimshvatanjima. ako je paradigmatidan

rimer

na-

slovne

strane postera

u broju

90 (1987).

Ni naslovnoj

strani

su

pevadi

Suzana

Perovi6,

Mirsada

Bedirevi6

Sreiko

Jovovi6.

Suzana

e

u dZinsu

spod

koga

e

nrazi_

to dekoltovana

majica

cipele

sa visokom

tiklom

(sa_

lonke),

sve

to

uz metalni

opasad,

ro5,

zlatnu

ogrlicu

i

velike

minduSe

(svecani,

,glamur"

dzins

koji

povezuje

rok kulturu

iz koje

e

Suzana

do5la

sa novokomoonovi-

nom glamur

kulturom).

Na

drugoj

slici

uz tekst

Suzana

tako

da

je

naglaiena

erotika

(poza

starleta

godina), Mirsada

Beeirevie

pozira kao

devojka

u

intervjuu

e

nagla5eno

a ne

da

je

,,blaga

mirna

i na sceni

u

mladaladki

obudena

majica,

prugaste

'i

prsluk, biZuterija,

minduie),

edino

frizurom

u

lik zvezde

novokomponovane

arodnemu-

Jovovi6,obuden ao u vremekada e naro-

tek

osvajala

medije: Stofane

antalone,

o-

:aciju tkanice)

i narodni

prsluk

-

upravo

i

:ao.Sumadijski

lilko5 kruZen

devojkama.

a tri

,jednoj

fotografiji

ukazuju

na razliditost

midZa

zvezda, kori56enje

koncepta wakog

pojedinog

stilsku

nedoslednost.

Stil ivots - studijesluiaja

stil i nadin

Zivota

jubitelja novokompo-

narodne

muzike. Leleei

da utvrdimo

da li se

iti o odre


24/120

pitala:

,,,{

da li 6e

to biti negde?"

Mislila

je

pri

tom na

radio

ili televizdu. ...

)

,,Yera"

Livi

u Zemun polju

u

jednoiposobnom

ta-

nu

s muZem. Dodekala

me

je

obudena

u farmerke

i

adidas

patike.

Na

zidu

poster

Halida Muslimovida.

MuZ

nije

bio u stanu:

,,Otiiao

je

u svoje

selo, u kome

je

roden, da

doneseneke

sitnice.-."

Sa kasetofona

e dula

muzika

koju

je

ona podelada pevu5i,objasniv5ida se

radi

o,,trenutnom

hitu".

Smatra za

sebe da

ie

vesela

osoba

e da

zbog oga

odlazi sa

muZemu kifane,

er

.,voli

da se veseli".

2. Ispitanicu

sam sreo

u Jugobanci,

centru

grada,

gde

radi

kao sluZbenica.

o5ao

sam da

posetim

sestru

koja

sedis njom

u kancelariji

dim

sam uo da

slu5a

uz radio peva

novokomponovane

arodne pesmepitao

sam

e

da li bi

prihvatila

ntewju

u svojoj

kuii. Kako

je

izuzetno komunikativna,

pridljiva

osoba,

odmah

je.

to

prihvatila.Zivi u velikoj ku6i u Kalurlericis muZevljevim

roditeljima,

ali

u odvojenom

rosobnom

stanu.

MuZ

je

takodesluZbenik,

maju

dete

od 6

godina.

Stan

je

izuzetno

luksuzno

opremljen, ali prema

mojim

stanovi5tima

zuzetrro

eukusno,

jakim

bojama,

uz Sarenilo

sl.

NajviSe

e

govorila

o svom porodidnom

Zivotu

-

o

braku

-

,,Zivim

u izuzetno

sklidnom i

sloZnombraku,

bez

sukoba".

zlasci su

zabavakoja

je

najvi5ezanima.

Odlazi na mesta

s narodnom

muzikom

qde

se uz

to i

dobro ede. ,,Moj idol je Marinko Rokviii Pevaoe i na

na5oj

svadbi.Njega

najdeiie

i sluiam".

Ima

veliku

di-

skoteku26

oko 100

ploda

novokomponovane

muzike.

C.esto

govori

o standardu,

kojim

je

zadovoljna.

Smatrada im najveii

deo

porodidnog

budieta

odlazi

na

hranu, ali

veliku

materijalnu pomo6

imaju i

od muZe-

_

26

Djskoteke

ljubite|ja

novokomponovane

muzike prosedno

brqF

30-50 k-aseta, to

e

manje

od

prosedne

iskoteke

jubitelja

ok

I ZaOaVn€uzrKe.

50

telja

(koji

imaju

manje).

Na

pitanjeda li

i

dita

od

knjiga

koje ima

u regalu

(veliki

broj

kompleta

sabranih

dela)

odgovorila

je

,,retko

nikad...

skoro".

sa

kojim

6u

:'azgovaruli

uPoznala

sam

drugarice,

koja

stanuje

u

njegovom

sused-

ima

24

godine,

pekar

je

kao

i njegovi

otac

i

i detetom.

U trenutku

kada

sam

ja

doila

da

(privatnici).Stanujusvi zajednou malom

edno-

n

stanu

iz

koga se

tek

nedavno

selila

sestra

s

razsovor.

u stanu

su

bili

svi, dak

sestra

njiho-

ier"Eno

out" iako

tu

vi5e ne

Zive.

Njihovoj

poseti

su se

susedi,

oji su

do5li

da Yide

bebu.Sama

u sobi

i cela

situacija

odslikala

e

njihov

sva-

naiin

Zivota

(naglasili su

da

je

to tako

kod

dan).

Soba

prepuna

ljudi,

beba

koja

plade'

sapogadicama pravo

spremljenim

na stolu,

dok

i

ji

rizgovaramo.

Prekidali

su

nas stalno,

er

ili

prodi u drugu

sobu,

pa smo m

bili na

putu, ili

uzeti

nesto

za

bebu

iz ormana

(ispred koga

ili

nas neito

zapitkuju.

,,Peta/'bi

Zeleo

da

.vodi ,veseo

ivot",

njegov

Zivot

de

po krugu:

rad

-

zabava.

Zabava

-

to

su bioskop

i kafana,

sporske

utakmice.

Obuien

je

po poslednjoj

modi

i

da

najviSe

ovca

zdv{1a

zz

garderobu...

4. Da

bih naiao

ispitanika

otisao

sam

u

robnu

Beteks,

na BanovomBrdu, i upoznaodevojkukoja

kupovala

plodu

SneZane

Savi6'

Ima

23

godine

r studira

Viiu

ekonomsku

Skolu.

Zivi

s maj-

u

ga$onjeri na

Belim

vodama.

KaZe

da slu5a

novo-

lonovanu

narodnu

muziku,

ali ne

sve:

,,Ne

mogu

varim Lepu

Lanu,

Mitra

Miriia,

Boru

Drljadu...

skrnaveoravu

zvornu

narodnu

muziku.

Pravi

peva-

Lepa

Luki6,

Tozovac,

Cune,

a od

ovih

mlatlih

Savi6

Halid

Muslimovi6"

(Kasnijeu

razgovo-

f l

ru

pominje


25/120

da se

sa

Halidom

Muslimovi6em

zabavliala

mesec

ana). ...)

U diskoteci,

oja

uz

televizor

muzid_

ki stub

zauzima

centralno

mesto

u standardno

uredenoj

sobi,

uglavnom

se nalaze

plode

narodne

muzike

nekol

liko ploda

[.ole

Norrakovi6

Dragana

Stojniia,

,po

uku_

su

mole

mame".

U biblioteci

e

oko

40

knjiga, preteZno

klasika.

Slobodno

vreme

uglavnom

provodi

kod kuie

_

" I - i

T.

da

dem

u

grad" .

stoga. .moram

a

nabavim

vrdeor

order

nade

u

da

Siznem

ez

toga.

Volim

da

gledam

ljubavne

filmove,

,Damu

s

kam6liiama,

i ta-

ko..." Vrlo

brzo

u

razgovoru

reSli

mo

na

pitania

eza_

na

za

standard.

av

novac

koji

imaju

troSe

na

rariu

i

.,moje

_obladenje",

asnije

napominje

a

nema

nikakav

nobt,

da_se

idim

ne

bavi,

ali,

kao

da

se prisetila

apo-

minje:

,,Idem

ednom

u dva

meseca

u

Trit

_

to miie

hobi".

SvoF tetnje i aspiracijenajbolje e iskazala eceni_

com:

,Jos

samo

da

nadem

nekog

ipa

sa

kolima

sve

sam

probleme

eSila".

.

Iako

nastao

potpuno

nasumce,

vaj

uzorak

za

in_

tervjue

studije

ludaja.

potpunosri

dslikarz

ocijal_

no-k_ulturnu

artu

jubitelja

novokomponovane

arojne

muzikeonakoka_ko e to pokazalou istraZivanju

a

veeem

uzorku.

Od

radnica

u usluZnim

delatnostima,

v_

radnika,

zanatlija

-

do

slu.Zbenika

a

viSom

Skolom.

Od

mladih,

preko

roditelja

rednjih

odina

do penzionera;

od..stanovnika

_prigradskih

aselja

Kalutlerica,

Zemun

po{e.}

do

nasella

Sirem

entrugrada

iako

se

centar

.grada-javlja

kao

mesto

rada,

on

nije

i

mesto

stanova-

nja).

Sto se

standarda

.,potrosaikog

ivora'.

ide.

odi-

gleono

Je

da

bt bez

pomoii

roditelja

vi pripadnici

vog


26/120

Sintetbki

profil porodice ljubitelja

novokomponovane

tmrodne muzikz

Iako se skicaza

portret

ljubitelja

novokomponova-

ne narodne

muzike zasniva uglavnom na ispitivanom

uzorku

relativno malog broja

gmdske publike,

ona uka-

zr\e

na niz specifidnosti oje

potwduju

da

je

u

pitanju

posebandrustvenisloj i kulturni model, a ne samooso-

ben muzidkiukus nivo razvijenosti

ulturnih

potreba.

Druiweni

status

gradskepublike

novokomponova-

ne natodne

muzike

je

razlidit, ali se

,ipak

istidu

dve

najde56e astupljene

pozicije

u druStvenoj

podeli

rada:

proizvodna

usluZnazanimanja.

To

je

radnidka klasa

gotovo

u

celini

(od

nekvalifikovanih do

visokokvalifiko-

vanih radnika),

atimzanatlije, gostitelji,

rgovci deo

sve znadajnijeg

privatnog

sektora u zanatsko-usluZnim

delatnostima.

Dru5tvenamo6

pripadnika populistidkog,

novokomponovanogulturnog modela e objektivnove-

oma mala, Sto

e

i njihov subjektivni

doZivljaj.

Veiina

ispitanika smatra da ne udestvuje

u upravljanju

ni

u

radnoj organizacijini drugde,

a

odluiuju

na svom rad-

nom mestusamo

ukoliko su

privatnici.

Ugled

ovih zani-

manja u nasem

drustlu

je

realno relativno

nizak

(ako

se

izdvojevlasnicikafiia i restorana).

Nivo obrazovanja

pripadnika

ovog modela

kreie

se

od osnovne

Skoledo vi5eg

visokogobrazovanja,

glav-

nom onog za tehniika zanimanja skole za kv radnike,

ugostiteljske trgovadke kole,

ise Skole ehnidkog

me-

ra, tehnidki

poljopriwedni fakulteti), tako

da

je

stepen

oplte kulture,

kao i

opsti

nivo informisanosti

o

zbivanji-

rna i Zelje da se bude informisan

o dogadajima

ireg

znadaja,

elativnoujednaden.

Indikativno

e

da ispitani-

ci od

informativnihemisija

pominju

jedino

Beogradsku

hroniku,

a

to

je

emisija

koja

govori

o njihovim

svako-

dnevnim

problemima

protkana.

e

zabavnim

numera-

ma, dok se relativno malo

gledaju

dnevnik,

politidke

54

,,Veaertrje

ovosL',,,TV

revija",.,Iustrovana

polilika". Popravke

kufi

Rad

oko

auta.

MUZ

-

OTAC

(40

god rudnik

u

fabnci)

Odevanie:

standaidno

odeto

(gantalone,

osulja

dzemper).

ndividualni

drusweni

iivot:

kafana

i

utakmica.

\ . /

I

ronooldur

ooNost

1

I

zaledni*i

idasci:

1

I

porodidne

osete' I

I

kafaoa,olkkonderti.

I

-/---\

\

DRUGOW

s

Posu\

KOMSI]E

I

SIN

(17

godtua, srednia

kola

tehni&og

st r4ta)

Odevanjq

dzins,

dzemPeri.

Posebni izlasci:bioskop,

utakmice,

kafana

SK2LSKI

RUGow

DRUGOW

Z

KMTA

porodica

koia

iivi

u

dvosobnom

stanu

u

'

pigradskam

naselju

5)

edino

da


27/120

svetska

bivanja

na5udruStveno-politidku

ituaciju).

Kulturni

obrazac

kulturne potrebe

usvai449

dak za

lokalno

ili

druge nformativne

emisije

koje omogudavaju

iri uvid

u

omponovana

arodna

muzika

moZe

i"t

]"'p"

i".i"l

strukturi,,tradicion{,"',^!*"t

iiiii'.

r!.""i!

hasletla

ru

ih ku

tura)

ednos-

kodova,

azumljiva

usmerena

a

zadoYolavanJe

;'rr

i"oiliu

emocionalnih.potr*q,,ry$#{*

+re

film

ili

roman'"e

desl idnaosei@a

Durwve,

Dunave,

kmj tebe

mi moja

mhdost

ostade

sluia-

u-':on

ziuotu

kdme

s'e

ovek

radicionalne

itisii8"i, '.."e""ia inade se6a.tudenim

i.'

rriurtu

aop.inotl-Ce-.!9.-!ry++era+g

ne

samo

li

-i

na

Zlatiboru

i u drugim

krajevima,

a pesma

Zlatibo

r: pttai

Taru,

da li

pamti

ljubav

staru i

pored

Dunava

i u

Sumadiji NiSu...)

Nostalgidnu

unkciju

zavidajnih esa-

ma

podcrtava

ekst koji

uvek aludira

na prethodnu

srei-

nu

mladost

i ljubav

u zavidaju.

Napuitanje

zavidaja

odlazak

u svet

este

put

dru5tvene romocije,

ali

i ose-

6anja idne nesrede,iSavanjaopline, sigumosti,nedeg

bliskog

dragog.

Odrastanje

u

porodici

i druSwenoj

redini u

kojoj

se od kulturnih

vrednosti

edino

prihvataju

radicionalne

(premda

,,modernizovane")

rednosti,

u

kojoj

je

umet-

nost

svedena a

pesmu

zrazite

unkcionalne

rijentacije

(peva

se samo

u odredenim

situacijama

kojima

treba

muzika

da budi

odretlene

ernocije),

dovodi

do

toga da

ill"-*a,..ln

dranson.

!9lo1t-nt

sociale"'

:

Revar

'v

de

sociobgk,

V. ?J1964.

P loo-

I /4'

Detaljnije

o

tome

Ivan

eolovi( op

or.

teme.

e.


28/120

Stog_a

za

ovu

populaciju

vaLan

stepen

nformi-

sanosti

o Zivotima

umetnika

-

pevada.

Ovo veliko

inte-

resovanje

agledava

e

i kroz

rubriku

,,Takva

sam

kakva

sam"

u

Saboru,

koja

uz

portret

zyezde

donosi

i njene

odgovore

na

pitanja

gmpisana

u Sest

elina:

Lidna

kar-

ta,

Osobine,

ntime,

Navike,

Ukus

Uspesi.30

.

U intervjuima

prilikom

anketiranja.

jubirelji

no _

voxomponovane

arodne

muzike

desto u iskazivalivo_je zadovoljstvo

Sto

sa

zvezdama

strade

mosu

da

oswa-

re

oseianje risnosri

blizine.

(Vide

ib

u kifani

u kojoj

pevaju,..mogu

a_ih

angaZuju

Date post:	07-Jul-2018
Category:	Documents
Upload:	drvili
View:	355 times
Download:	20 times

Neofolk Kultura

Documents