Косачкасмотрафолклора

ФК СЛОБОДА

Пакленеприпреме

ДОНАТОРСКО ВЕЧЕ МРКОЊИЋАНА

За обнову храмаприкупљено 123.620 марака

БИЛТЕН ОПШТИНЕ МРКОЊИЋ ГРАД - Број 444 - јул 2013. године - БЕСПЛАТАН ПРИМЈЕРАК

СТР 3

ДОБАР РОД ЖИТАРИЦА У НАШЕМ КРАЈУ

ПадајурекордиНакон неколико година, по-љопривредници ће ове годи-не зарадити на пшеници

СТАТИСТИКА

Запослени,незапослении радници“на црно”

СТР 9

СТР 7

КОСИДБА

108

ПРОТО ДРАГАН ЛИПОВЧИЋХрам нам је рушен и разаран, али и поново подизан

КОСИБАША МИРКО КЕЦМАНПобједа је велика,јер су овдје билинајбољи косци

БИЉАНА ЋЕЛИЋНа челу најбољебиблиотекеу Српској3

МЕМОРИЈАЛ ЛАЗАРА ЛАКЕТЕ НА БАЛКАНИ СТРАНА 8

СТР 2

СТР 16

3 OP[TINA MRKOWI] GRAD JUL 2013.LOKALNE NOVOSTI

Велики је број особа које код послодавацараде "на црно", супротно Закону о раду идругим законима који регулишу ову област. Рад„на црно“ је изван утицаја општинских органауправе с обзиром да инспекцијски надзор уобласти рада није у надлежности општине.

На тај начин су оштећени радници, фондовиобавезног осигурања и буџет Републике Српске,као и општине. То се јасно може видјети из чи -

њенице да је у 340 регистрованих предузет-ничих радњи запослено само 557 радника. Тоговори да је по једној регистрованој радњизапослено 1,64 радника. Ако се узме у обзир давећина самосталних предузетничких дјелатно-сти, нарочито оних из области трговине и уго-ститељства, ради у двије смјене онда је очитода велики број људи ради на „црно“ и да им сене уплаћују обавезни доприноси.

ЗАПОСЛЕНИ И НЕЗАПОСЛЕНИУ ОПШТИНИНЕЗАПОСЛЕНИ

На евиденцији Бироа зазапошљавање Мркоњић Град31. децембра 2012. године

налазило се 3.182 незапосле-них. Од тог броја 2.660 пред-стављају активну понуду раднеснаге, док се 522 особе налазена евиденцији због остварива-

ња неких других права и непредстављају потенцијалнурадну снагу. У односу на про-шлу годину број незапосленихје незнатно мањи.

Скупштина општине је на седмој сјед-ници усвојила Информацију о стању у об-ласти запошљавања у пословним субје-ктима и установама на подручју општине,

која обухвата информације Бироа зазапошљавање и информације којимарасполаже Одјељење за привреду ифинансије општине Мркоњић Град.

ЗАПОСЛЕНИПо подацима Пореске управе РС

на подручју општине је 31. децембра2012. године било 3.363 запослених.

Број запослених у самосталнимпредузетничким радњама у 2012. годи-ни износио је 557 у 340 регистрованихдјелатности. Просјечан број запосле-них по једној самосталној предузетни-чкој дјелатности износио је 1,64.

Број запослених у привредним дру-штвима у 2012. години је 1.653.

Број запослених код осталих по-слодаваца је 1.153, ту се прије свега ми-сли на испоставе различитих владинихинституција, невладине организације,вјерске заједнице и др. Такође, ту супословне и радне јединице, филијале ииспоставе привредних друштава, ба-нака, осигуравајућих друштава и такодаље. Неки од њих су општина са већи-ном својих институција, основне и сред-ње школе на подручју општине, Поли-цијска станица, Основни суд, „Електро-дистрибуција“, „Лисина“, „Бема“, испо-ставе „Поште“, „Телекома“ и др.

Рад "на црно" - штета за раднике, фондове и јавне буџете

СТРУЧНА СПРЕМА

ПРИВРЕДНА ДЈЕЛАТНОСТ ЗАПОСЛЕНИ

НЕЗАПОСЛЕНИ 2011. НЕЗАПОСЛЕНИ 2012. 3/2

ИЗ СКУПШТИНСКИХ КЛУПАОстварење буџета општине

600.000 марака од ренте за воде

85%Буџет општине Мркоњић

Град од 10,4 милиона марака запрвих шест мјесеци ове годинепрема пороцјенама остварен је са42 одсто на годишњем, а на полу-годишњем нивоу са 85 одсто. То јена нивову прошлогодишњег ос -тва ра ње, али се тада у општинскукасу слило и милион марака кре-дитних средстава.

Начелник Одјељења за при-вреду и финансије Томислав То -доровић истиче да углавном мо -жемо бити задовољни оствара-њем буџета у прва два кварталаове године и да се редовно серви-сирају обавезе према буџетскимкорисницима.

- Изворни приходи буџета ост -варени су на годишњем нивову од41 што је повећење у доносу напро шлу годину. До повећења од 12одсто дошло је код непорескихприхода углавном захваљујућиповећењу прихода од накнаде запотопљено замљиште од „Хидро -електрана на Врбасу“. Наиме, овопредузеће због повољне хидро-лошке ситуације има рекорднупро изводњу електричне енерегије- рекао је Тодоровић.

Међутим, забрињава чињени-ца да наплата ренте од шума одстране Шумског газдинства „Ли -сина“ касни.

- У овој години „Шуме РС“ нисуна име ренте уплатиле ни једнумарку, па су тренутна потражива-ња са дугом из прошле године око300 хиљада марака. То су значајнасредства, али ми и поред толикогдуга успијевамо да одржавамоликвидност и буџет општине - ре -као је Тодоровић и додао да су ма -њи приходи остварени и од напла-те ПДВ-а.

За сада нема бојазни да бимогло доћи у питање ликвидностили блокада рачуна општине,односно до проблема у сервисира-њу обавеза према буџетским кори -сницима.

- Прошле године општина је наоснову судске пресуде за спор израта са породицом Борић исплати-ла накнаду од 100 хиљада марака.Око исплате није било проблема,јер је буџет у том тренутку био лик-видан и није пријетила опасност одблокаде рачуна општине - појаш-њава Тодоровић.

С. ДАКИЋ

Општина Мркоњић Град пооснову накнаде за кориштењеприродних ресурса у сврху про-изводње електричне енергије уовој години од „Хидроелектранана Врбасу“ треба да оствари при-ход од 875 хиљада марака. Докраја јуна је прикупљено 600хиљада марака, и ако се се наста-ве повољне хидролошкe приликeи повећана производњa електри -чне енергије у Хидроелектрани„Бочац“ износ ових средстава би -ће знатно премашен.

Начелник Одјелења за при-вреду и финасије Томислав То -доровић истиче да се прикупље-на средства уплаћују на рачун по -

себних намјена и њихово троше-ње врши према посебном програ-му, а више од половине саредста-ва намјенски је усмјерено за сти-мулисање привредних активно-сти.

- Средства улажемо у развојпривреде, кроз директне стимула-ције привредницима за запошља-вање нових радника. Са Фабрикомобуће „Бема“ потписали смо спора-зум о суфинасирању запошљава-ња 40 нових радника, за шта ћебити издвојено 100 хиљада мара-ка. Дио средстава намијењен је иза подстицаје у пољопривреди -рекао је Тодоровић.

С. ДАКИЋ

84,2 %100,6 %101,9 %99,3 %101,1 %75,6 %82,3 %99,3 %150 %

99,5 %

Без школеНеквалификованиПК - НСС радникКвалификованиСредња стр. спремаВисококвалифик.Виша стр. спремаВисока стр. спрема.МастерУКУПНО

19957

511.325

6124151

1412

3.199

1696352

1.316619

3142

1403

3.182

= Пoљoприврeдa, лoв и шумaрствo= Рибaрствo= Вaђeњe рудa и кaмeнa= Пeрaђивaчкa индустриja= Прoизвoдњa и снaбдиjeвaњe

eлeктричнoм eнeргиjoм, плинoм и вoдoм= Грaђeвинaрствo = Tргoвинa нa вeликo и мaлo и oдржaвaњe = Угoститeљствo= Tрaнспoрт, склaдиштeњe и кoмуникaциje= Финaнсиjскo пoсрeдoвaњe= Нeкрeтнинe, изнajмљивaњe

и пoслoвнe услугe= Jaвнa упрaвa и oдбрaнa= Oбрaзoвaњe= Здрaвствo и сoциjaлни рaд= Oстaлe друштвeнe, сoциjaлнe

и oсoбнe услужнe aктивнoсти= Нeкaтeгoрисaнo= Предузетници= УКУПНО

1311019

394

287282635

3211035

35286323110

2592

5573.363

У Мркоњић Граду је крајемјула одржан други састанак Пар -тнерске групе, успостављене уоквиру процеса израде локалнестартегије развоја, а који се про-води уз подршку Пројекта ин -тегрисаног ликалног развоја(ILDP), Развојног програмаУје дињених народа - UNDP-а иШвајцарске агенције за развоји сарадњу.

Састанку су поред представ-ника општинске извршне и зако-нодавне власти и представникаUNDP, присуствовали и представ-ници јавних установа и предузе-

ћа, приватног и невладиног сек-тора. Основни циљ састанка билаје потреба да се члановимаПартнерске групе, као и свимзаинтересованима члановимауже и шире локалне заједницепрезентује Стратешка плат-форма.

Координатор Развојногтима општине Томислав Тодо -ро вић присутне је упознао саприпремљеном радном верзијомСтратешке платформе, укљу-чујући социо-економску анализу,визију развоја и стратешке циље-ве које је урадио Развојни тим

општине.На састанаку су након презен-

тације чланови Партнерске групеактино учествовали у дискусији идавали своје примједбе, пријед-логе и сугестије.

Са члановима Партнерскегру пе се разговарало и о наред-ним корацима у изради страте-гије, гдје ће бити организованрад по секторима у изради опе-ративних циљева, програма, мје -ра и пројеката и њиховом учешћуу складу са њиховом специфич-ном стручношћу и интересовањи-ма. С. Ћусо

4OP[TINAMRKOWI] GRAD JUL 2013. LOKALNE NOVOSTI

Православна Епархија ба -њалучка и црквена општинаМр коњић Град у сарадњи са оп -штином Мркоњић Град, организо-вали су донаторско вече за обно-ву храма Рођења Пресвете Бо -го ро дице у Мркоњић Граду, накојој је прикупљено 123.620 КМ, аобнову храма су помогли бројнипривредници и појединци.

Присутне је испред Српскепра вославне црквене општинеМр коњић Град поздравио прото-намјесник Драган Липовчић,који се захвалио присутнима наодзиву и пожелио свако добро иблагослов од Господа.

- Окупили смо се да започнемоједно богоугоднодјело, да започне-мо реконструкцијунашег светог хра -ма, који је био ру -шен и разаран,али поново поди-зан и поново уре-ђиван. Времена су

тешка, неизвјесна у сваком погле-ду, али ми управо овим чином игестом који почињемо вечераспоказујемо да смо народ божији,да смо на путу божијем и да смоспремни жртвовати себе да биушли у царство божије. Драго ми једа смо напокон, након седамнаестгодина од разарања, смогли снагеда покренемо акцију обнове овогнашег светог храма - рекао је про-тонамјесник Драган Липовчић.

Општина Мр коњић Град изсвог буџета за об нову храма из -двојила је 50.000 КМ.

- Наша одго-ворност је да ве -черас будемо пр -ви који ћемо по -кренути обновухрама и ојачатињегове темеље.Храм не изгледаонако како битре бало да изгледа и наша одго-ворност и обавеза је да му врати-мо некадашњи сјај. Ово није нима-

ло лако, али ево вечерас кренуће-мо са тим, да заједно покушамо дасакупимо потребна средства иобновимо храм - рекла је у свомобраћању начелница општинеМркоњић Град Дивна Аничић.

Црква је тешко оштећена иопљачкана у последњем Ота -џбинско-одбрамбеном рату, те јепланирана комплетна рекон-струкција. У првој, почетној фазипланирани су радови на ојачањутемеља цркве и њиховом проши-рењу, вањски радови и рекон-струкција крова, док су у другојфази планирани унутрашњи ра -дови.

С. ЋУСО

СТРАТЕГИЈА КОМУНИКАЦИЈЕ Побољшати сарадњу одборника са грађанима

У организацији Скупштине општине и Канцеларије ОЕСЦ-а изБањалукe у Мркоњић Граду је одржан састанак са представницима невла-диних организација, удружења грађана и одборника на којем је резговараноо Стратегији комункикације, али и изналажењу могућих облика комуника-ције између грађана и одборника у локалном парлaменту.

Службеник у Канцеларији ОЕСЦ-а у Бањалуци Нада ГлишићСувајац је рекла да је општина Мркоњић Град у сарадњи са ГАП-ом од 2006.године ради на изради стратегије комуникације у којој су дефинисани прин-ципи комуникација, како на екстерном тако и на интерном нивову.

- Анализе су показале да је неопходно успоставити бољу комуникацијуизмеђу одборника и грађана. Ти облици комуникације могу бити гостовањаодборника на локалним радио станицама, посјете одборника грађанима умјесним заједницама или формирање канцеларија у општини у којој би од -борници примали грађане и упознавали се са њиховим проблемима - рекла јеНада Глишић Сувајац и закључила де је неопходно побољшати двосмјерниниво комуникације.

С. ДАКИЋ

ИЗРАДА СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ

Састанак Партнерскe групe

ДОНАТОРСКО ВЕЧЕ МРКОЊИЋАНА

За обнову храмаприкупљено123.620 марака

Историја храмаХрам Рођења Пресвете Богородице подигнут је на мјесту

старије древне црквице, која је изгорила у пожару, који је 1883.године захватио Варцар Вакуф. Десило се то 3. септембра, ка -да је у три сата ујутро букнуо јак пожар, који је између осталихградских драгоцјености однио и прaвoслaвну цркву. Страда -ња за вријеме Другог свјетског рата нису мимоишла ни Бого -родичин храм, који је обнављан у времену од 1953-1960. годи-не. Ново страдање и нове ране, које су и данас видљиве, храмје доживио у последњем Отаџбинском рату. Наиме, непри -јатељске јединице xрватске војске су 29. новембра 1995. годи-не у вечерњим чaсoвимa зaпaлилe хрaм, који вољом Божијомније изгорио.

РачунСви који желе помоћи

обнову храма средства могууплатити на жиро-рачунброј: 5710 6000 0001 8857код Комерцијалне банке.

Одговорни у мркоњићком До -му здравља „Др Јован Рашко -вић“ посебну пажњу посвећујушто успјешнијем функционисањупројекта пoродичне медицине. Одједанaест тимова породичне ме -дицине формираних у овој здрав-ственој установи седам тимоваради у Дому здравља, четири уамбулантама у мјесним заједница-ма на селу, док један тим породич-не медицине брине о здравственојзаштити становника у општиниЈезеро.

Директор Дома здравља дрРадивоје Ерак истиче да је за -вршена изградња и опремање ам -буланти породичне медицине уБараћима, Подршници и Гор -њим Грацима, док је у Бјалајцуамбуланта адаптирана, чиме јездравствена заштита приближе-на пацијентима на селу.

- За обављање послова из до -мена продичне медицине нашаздравствена установа има 13 еду-кованих доктора медицине и јед-ног доктора специјалисту породи -чне медицине. За те послове оспо-собљено је и 28 медицинских тех-ничара, што задовољава потребепрема тимовима породичне меди-цине. Приведена је крају регистра-ција грађана за тимове породичнемедицине, тако да је крајем про-шле године регистровано 20.703осигураника. Финасирање здрав-ствене заштите Фонд здравстваврши на основу броја верфикова-них осигураних лица и броја тимо-ва породичне медицине - рако једр Ерак.

Он напомиње да је концептпородичне медицине у мркоњић-ком Дому здравља у потпуностиим плементиран, што се показало

као знатно ефикаснији систем здра -вствене заштите. Наиме, здра вст -вене услуге су приближене пације -натима, а елиминисане су и енорм-не гужве и чекања на преглед.

Грађани су углавном задовољ-ни нивоом и брзином пружањауслуга тимова породичне медици-не. Једине примједбе се односе напотребу да након љекарског пре-гледа на селу морају да одлазе уДом здравља на лаборатијскепрегледе.

- Морам признати да честоодлазим код љекара и доста брзозавршим преглед. Углавном сераније најавим код сестре поро-дичном љекару, добијем термин ипреглед иде доста брзо. То је вели-ка предност пошто се тако избјега-вају гужве - рекао је Ратко До б -раш.

С. ДАКИЋ

Огрев за пензионере на шест ратаХладни дани долазе половином октобра па се огрев спрема у току

љетних мјесеци. Цијене су на прошлогодишњем нивоу и за набавку десетпрострних метара дрва треба издвојити од 650 до 700 КМ, зависно одквалитета дрвета и добављача.

Удружење пензионера годинама у сарадњи са Шумским газдин-ством „Лисина“ обезбјеђује огрев за пензионере на отплату, у шест јед-наких рата. Цијена десет метара огревног дрвета је 700 марака.

- Захваљујући размјевању одговорних у овом газдинству, већ је испо-ручено око 90 одсто огревног дрвета пензионерима који су поручили огрев- рекао је предсједник Удружења пензионера Лука Ђурић. (С. Д.)

У Мркоњић Граду се поправ-љају оштећења и ударне рупе наколовозу на градским саобраћај -ницама. За радове је општина обе -збједила 20 хиљада марака иакоје за те намјене потребно знатнови ше новца, јер је много оштећењана коловозу на градским улицама,али и локалној путној мрежи.

Шеф Одсјека за саобраћајЧедо Аничић истиче да је првомфазом обухваћена санација удар-них рупа и оштећења на коловозуна градским улицама. Због дугот-рајног зимског периода и употребесоли и аброзивног матаријала на -стала су бројна оштећења на град-ским улицама.

- У санацију оштећења на коло-возу планирано је да предузеће„Мркоњић-путеви“ угради око 70тона асфалтне масе. Међутим, таколичина је надовољна и за зна-чајнију санацију је потребно стоти-њак тона асфалтне масе. Другомфазом планирана је санација удар-них рупа и оштећења на путној под-лози на неколико локалних путева,а најтеже је стање на путу за Три -јебово, Шеховце и Сурјан. За овера дове ће нам требати додатнихде сетак хиљада марака - рекао јеАничић и додао да мјештани вла-ститим средствима учествују у са -нацији локалне путне мреже.

С. ДАКИЋ

Нова линија шивења у "Беми"

20.000 марака за санацију коловоза

5 HRONIKA MRKOWI] GRAD JUL 2013.LOKALNE NOVOSTI

Љетно орезивање воћа

ПOРОДИЧНА МЕДИЦИНА ДОМА ЗДРАВЉА

Љекари ближи болеснима на селу

Десет воћара из Медне је укључено у пројекатподизања нових засада воћа, који спроводи и финан-сира Општина Мркоњић Град. За воћаре из овога исусједних села Агенција за привредни развој орга-низовала је стручно предавање на тему: “Љетно оре-зивање воћа и повијање грана“.

Предавач Милован Ћућић из Пољопривреднеслужбе Министартва пољопривреде РС истиче дау воћерству нема љетног, зимског или прољећногорезивања воћа него постоји само орезивање воћа уконтунитету.

- За воћаре смо радили показну вјежбу орезивањана младим садницама шљиве, која је доминантна увоћњацима код пољопривредника. Ради се о сортамашљиве „чачанка родна“ и „чачанка љепотица“ и напрактичан начин смо показали воћарима како севрши резидба. Суштина резидбе се састоји од укла-њања сувишних грана и од увртања грана - рекао јеЋућић.

Пољопривредници истичу да су стучна пердава-ња од велике користи за воћаре, а посебно практичанначин показивања орезивања воћа.

- Интезивно се бавим воћарством и сматрам да суова предавање од великог значаја. Воћарство је нашавелика развојна шанса и поздрављам настојањеопштине Мркоњић Град да стимулативним средстви-ма помаже подизање нових воћњака. Значајно бибило организовати откуп воћа, као и саградити фаб-рику за прераду воћа - рекао је воћар Ђуро Пејић.

С. ДАКИЋ

Спремни за гашење пожараВатрогасна јединица у Мркоњић Граду спада у ред најопремљенијих

и најоспособљенијих у Републици Српској за гашење пожара. Јединица имапет стално запослених ватрогасаца и довољно опреме за гашење пожара.

- Наша јединица за гашење пожара има десет возила која су опремљенапротивпожарним средствима за гашење пожара. Недавно смо добили терен-ско возило за гашење шумских пожара које је опремљено савременом опре-мом - рекао је старјешина јединице Жељко Лакетић.

Ватрогасна јединица има и свој ватрогасни дом, а средства за рад углав-ном обезбјеђује из буџета општине и пружања разних услуга предузећима играђанима. (С. Д.)

У Фабрици обуће „Бема“ у Мр -коњић Граду одлучили су да кори-сте колективни годишњи одмор, апотом да наставе пуним капаците-том производњу обуће за западно -европско тржиште.

Управник производње Дра -ган Вучић истиче да је у фабрицитренутно запослено око 250 радни-ка и да је у плану запошљавањенових радника.

- Фабрика обуће „Бема“ у Мрко -

њић Граду у овој години обезбиједи-ће посао за 100 радника. Завршенису радови на монтажи још једне ли -није шивења за производњу гдјезапослење треба да добије још три-десетак радника - рекао је Вучић.

Фабрика обуће потписала је уго-вор са општином Мркоњић Град осу финасирању запошљавањано вих 40 радника за шта је оп -штина у буџету обезбиједила 100хиљада марака. С. ДАКИЋ

ЕДУКАЦИЈА ПРОИЗВОЂАЧА ВОЋА ИЗ МЕДНЕ

У Шибовима је први пут орга-низована гастро манифестацијапод називом "Дани шмрљка ицријемуше", јер овдје расте ве -лики број јестивих гљива, а једнаод најукуснијих је свакако "смр -чак" ( Morchella deliciosa Fr.) или"шмрљак", како га Шибовљанизову. Шмрљак и цријемуша сепојављују почетком маја за првихкишних дана, јер се снијег задр -жава до краја априла. Највише гаима на пропланцима, док црије -муше има на врху Лисине и у

долинама премаграду.

Чланови Уд -ружења "Ши ро -ко врело" из Ши -бова у сарадњи саП л а н и н а р с к о -еколошким дру -штвом "Видик"организовали суједнодневно дру-жење на планини Лисини, где субрали цријемушу и шмрљке, авриједни кувари у Шибовима ку -

вали гра' односнопасуљ на шибовљан-ски начин (ред слани-не, ред гра', ред меса,ред гра'), који се слу -жи уз салату од цри -јемуше. Кажу да немаљепше салате од мла - де цријемуше, до бропоуљене и зачињене

са винским сирћетом. Јошкад се кроз гра' провуче сланина,кољенице и сува ребра, а озонпомијешан са хладном ракијом

пројури крвним судовима, апетитсе отвара и највећим пробирљив-цима хране.

Док се кување гра' приводилокрају, а кувари пробали његовокус, планинари су на плати одшпорета пекли шмрљке. За пече-ње је потребно око десет минута.Кад вода процврчи у тијелу шмр -љка, узима се врховима пр стију иједе онако врео. Укус је невјерова-тан. Још је бољи начин да сешмрљак осуши и додаје у чорбе.Али за то је потребно Лисину

обићи уздуж и попријеко да бимогли набрати који килограм.

Шибовљани су јели још једнугљиву сличну шмрљку "ранихрчак" ( Gyromitra esculenta ) којије отрован у већим количинама,али се од Шибовљана до саданико није отровао.

О овом феномену писао јеРадослав Гашић у часопису Фу -нги планет под насловом "Ши -бови село у којем једу хр чке"!

С. ЋОЋКАЛО

6DRU[TVOMRKOWI] GRAD JUL 2013. LOKALNE NOVOSTI

Основано ново удружење „Уздравље“У општини Мркоњић Град живи четр-

десетак лица са менталним потешкоћама. Уциљу стварања бољих услова за социјали-зацију тих лица у овој локалној заједници јеосновано Удружење за особе са ментал-ним потешкоћама „Уздравље“. Ово удру-жење тренутно окупља десет чланова, а запредсједника је изабран Борислав Ђурић.

Представници овог удружења разгова-

рали су са представнцима Удружења „За -једно“ из Бањалуке о активностима напла ну психо-социјалне подршке лицима ко -ја имају потешкоће са менталним здравље.Иначе, Удружење „Заједно“ спроводи про -је кат „Ментално здравље у БиХ“, узфинасијску помоћ Швајцарске агенцијеза развој „СДЦ“.

(С. Д.)

Сјећање на борце против фашизмаПредстравници СУБНОР-а Мркоњић

Град поводом обиљежавања 27. јула,Дана устанка пртив фашизма, положилису вијенац на споменике у Партизанскомгробљу на Касимовцу, гдје је сахрањено 313бораца НОР-а и жртава фашизма. Вијенцису положени и на споменик жртвама фа -шизма у Бараћима, Подгорији, Ивовцу и

Млиништима.Предсједник Општинског одбора СУБ-

НОР-а Мркоњић Град Влајко Јовић рекао једа је са подручја мркоњићке општине ународноослободилачкој борби учестовалооко 1.300 бораца. Њих 480 је погинуло,међу којима су и два народна хероја, и 1.902цивилне жртве фашистичког терора. (С. Д.)

ГАСТРО МАНИФЕСТАЦИЈА У ШИБОВИМА ПОСВЕЋЕНА ГЉИВАМА

Дани шмрљка и цријемуше

www.mrkonj ic-grad.rs .ba

Пепељасти смрчак(Morchella deliciosa Fr.)

7 HRONIKA MRKOWI] GRAD JUL 2013.LOKALNE NOVOSTI

ЈАЊСКИ ВИШЕБОЈ У СТОЈИЦАМА

Његовање народних спортова

На "Јањском вишебоју", традиционалној туристичко-спортскојменифестацији одржаној по пети пут у Стројицама код Шипова, по -бједник у ручном кошењу траве је Милорад Сладојевић-Ђели, из Шехо -ваца код Мркоњић Града.

- За мене је ово значајан успјех, јер ми је ово прва овогодишња побједау такмичењу у ручном кошењу траве. Косу са којом сам побиједио ја самисковао. Конкуренција је била јака, а парцела тешка за кошење, јер је наЈањској висоравни трава тврда и није лака за кошење - рекао је Сладоје -вић и додао да га ускоро очекује велико искушење на такмичењу на Рајцуу Србији.

Члан организационог одбора "Јањског вишебоја" Миленко Миловацистиче да је циљ ове манифестације да сви Јањани поново дођу у завичаји да се његују народни традиционални спортови и етно-наслијеђа овогкраја.

- На "Јањски вишебој" пристигло је некилико хиљада Јањана који живера сељени по цијелом свијету. Процјењује се да у дијаспори живи више од20 хиљада некадашњих становника са Јањске висорави, који су и даљеемо тивно везани за родни крај. Јањски вишебој организује Завичајно удру -жење "Јањана" из Новог Сада, удружење "Јањана" из Шипова и општинаШипово - рекао је Миловац.

На "Јањском вишебоју" поред спортских такмичења у малом фудбалуи шаху, одржано је такмичење у традиционалним народним спортовима:маратону у пјешачењу, скоку у даљ из мјеста, бацању камена с рамена инавлачењу конопца.

Кошаркашка звијезда Дарко Миличић, који тренутно игра у НБАлиги, љетну паузу и одмор проводи у Шипову и редовно учествује наЈањском вишебоју.

- Сваке године долазим на "Јањски вишебој" и имам екипу у надвла -чењу конопца. Волим овај крај одакле су родом моји родитељи, овдје смоса градили викендицу, тако да сваког љета долазим у Јањ на краћи одмор- рекао је Миличић.

За етно носталгичаре у парохијској сали цркве у Стројицама при ре -ђана је изложба народних рукотворина и народних ношњи овогадијела Ре публике Српске. Посебно мјесто припада "јањској ношњи", је -дној од најљепших народних ношњи српског народа.

С. ДАКИЋ

Еколошко-туристички цен-тар Зеленковац код МркоњићГрада у љетном периоду постајемјесто добрих музичких вибра-ција и дружења младих људи изцијелог свијета, који воле приро-ду и добру забаву. Поред лијепеприроде и пријатног амбијента,Зеленковац је постао познат на -далеко по џез фестивалу подкро шњама стољетних стабалајеле и смрче.

Бројни љубитељи џеза про-воде љетни одмор на Зеленков -цу, уживају у природи и опуште-ној атмосфери. Добровољно по -мажу мјештанима у кошењу и ку -пљењу траве, брању гљива, шу -мских плодова и љековитог би -

ља, а такође учествују и у ор га -ни зовању фестивала.

Из далеког Новог Зеландастигао је и Хемиш Лау, за њега јеово магично мјесто, све је аутен-тично и лијепо, а Зеленковац јепрви пут открио на интернету.

Из Турске на Зеленковац јестигла Смиља Јанковић, дјево -јка родом из Сарајева, која у Ца -риграду ради као професор енг-леског језика у школи.

- Студирала сам у САД, ради-ла у Јужној Кореји а сада у Ту -рској, и сваког љета долазим наЗеленковац. Ту имам и једну малудрвену кућу у којој проводим од -мор, уживам у природи и музици -рекла је Смиља.

Из Футога сваке године до -лази на одмор Раде Ковачевић,који је на Зеленковац пренио др -вену кућу саграђену 1920. го -дине.

- Моја мајка је рођена у овимкрајевима и ја уживам у природ-ним љепотама. Увијек планирамкориштење годишњег одмора увријеме одржавања џез фести-вала јер је тада овдје најбољазабава - каже Раде.

Сви гости на Зеленковцу сеспоразумијевају без проблема, анајчешћи језици комуникацијепоред српског су њемачки, енг-лески, француски, италијански ируски.

М. МИЛЕКИЋ

Машалање на ВиторогуОдржавању "Јањском вишебоју" претходило је традиционално

окупљање на планини Виторог и такмичење у машалању.

ЕКОЛОШКО-ТУРИСТИЧКИ ЦЕНТАР

Добре вибрацијена ЗеленковцуБројни љубитељи џеза проводе љетни одмор на Зеленковцу,уживају у природи и помажу мјештанима

Спортски асови из Јања "Јањском вишебоју" осим породице НБА кошаракаша Дарка Ми -

личића присустовао је и отац кошаркашког репрезентативца СрбијеМи рослава Радуљице са породицом. Породица Радуљица родом је изПрибељаца са Јањске висоравни, одакле потичу породице српскогрепрезентативца у ватерполу Николе Рађена и прослављеног фудба -лера и тренера Радомира Антића.

СЛАВА У БАРАЋИМА: Православнивје рници у Бараћима су 12. јула свечанопрославили храмовну славу Св. апо-стола Петра и Павла. Свету ли тургијуслужили су протојереј ставрофорНикола Пено, парох медљански,протојереј Љубинко Аничић изШипова и јереј Александар Ђурић,парох подрашнички. Литургији је при-суствовао велики број вјерника као иначелница општине Мркоњић Град

Дивна Аничић. У току Свете Ли тургијепричестило се доста народа, што је исуштински циљ петровског поста, којипредходи овом великом пра знику, апотом је ишла Литија око храма и осве-ћење славског колача и кољива. По -слије Литургијског славља у порти цр -кве приређен је славски ручак и трпезаљубави за све вјернике, који су уз праз-нично расположење наставили слави-ти овај велики празник. (С. Ћ.)

Жетва у брдско-планинском под -ручју у општи-нама МркоњићГрад и Рибник

је завршена, ратари су задовољ-ни приносима јер је ове годинерекордан род житарица, а послу-жиле су и временске прилике да сежетва оконча на вријеме. С обзи-ром да су претходних година су-ше, поплаве и град биле погубнеза већину пољопривредних при-носа очекује се да ће пољопри -вре дници ове године моћи и дазараде износећи вишак произво-да на тржиште.

Илија Аничић је највећи по-љопривредни произвођач на по-дручју мркоњићке општине и за-вршио је жетву ражи у Чађавици,на осам хектара земљишта. За-довољан је приносима, а све ко-личине ражи намијењене су завластите потребе.

- Род је ове године доста до-бар, јер су биле повољне времен-ске прилике мада је жетва нештокаснила због дуготрајног кишногпериода. Све количине ражи сунамијењене за властите потребе,јер имам пекару гдје кроз про-изводњу хљеба прерадим жито.Чађавичка и Ситничка висоравансу погодне за производњу ражи ихељде, али и осталих житарица,па је права шета што се не сијевише површина - рекао је ИлијаАничић.

Слично прича и Никола Ма-лешевић из Чађавице, који исти-

че да је на Чађавици све вишестарачких домаћинстава која сене могу бавити пољопривредом.

- У селима на Чађавичкој и Си-тничкој висоравни све је мање ом-ладине која остаје на селу да жи-ви. Млади одлазе у Италију, Аус-трију, Њемачку, Словенију и Србијуу потрази за послом, а куће остајузакључане и имања напуштена.То је велики проблем јер старачкадомаћинства се не могу бавити

пољопривредом. Заказала је идржава која врло мало води рачу-на о људима који живе на селу -мишљења је Малешевић.

Перо Милановић из Подбр-да истиче да је жетва завршенана парцелама у Подрашком пољуи да су приноси добри.

- Ја сам задовољан овогодиш-њим родом житарица. Све једобро родило, а посебно зоб којује мој син засијао на четири хекта-ра. Примјетно је да пољопривред-ници из године у годину обрађујусве више парцела у Подрашкомпољу, јер их на то тјера економскакриза - рекао је Милановић.

Пољопривредници у овом ди-јелу Српске немају проблема сапласманом житарица, јер све ко-ристе за властите потребе.

С. ДАКИЋ

8POQOPRIVREDAMRKOWI] GRAD JUL 2013. LOKALNE NOVOSTI

За разлику од пре-тходних година,очекује се да ћепољопривреднициове године моћи ида зараде износећивишак производана тржиште

Рекордан род житарица

МРКОЊИЋКИ РАТАРИ ЗАДОВОЉНИ ПРИНОСИМА

Одлично и у Медној

Чедо Милекић каже да је напарцелама у Медљанском по-љу ове године засијано највишежитарица у поратном периоду, анакон жетве сви могу бити задо-вољни јер су приноси одлични.

- Ова година је била родна иповољна за жита па сам задово-љан овогодишњим приносима. УМедној се највише сије јечам ипшеница, а приноси се крећу око4,5 тоне по хектару, што је знатновише у односу на прошлу годинукада су приноси због велике сушеизносили од 3 до 3,5 тона по хек-тару – рекао је Милекић, којиживи у граду а у селу обрађујеземљу.

Овогодишњи принос пшенице у РепублициСрпској изузетно је добар. Засијано је 42.000 хек-тара и очекује се укупан род око 160.000 тонапшенице, те тржишни вишак од око 40.000 тона.Иначе, потребе у РС су процијењене на 220.000тона пшенице, годишње буде откупљено око30.000 тона тржишних вишкова, а остало пољо-привредници користе за властите потребе, заисхрану и за сточну храну. Процијењени приносипшенице у РС у овој години су око 4,5 тона по хек-

тару, што је рекорд за протеклу деценију кадапринос није прелазио 3,9 тона. Као и сваке годинеоткупну цијену пшенице одређује тржиште, адржава стимулише произвођаче давањем регре-са прије сјетве и премије при откупу жита. От-купна цијена би требала бити од 0,35 до 0,40 КМпо килограму. Откупна цијена прошле године јебила 0,50 КМ по килограму али је била условље-на лошим родом због катастрофалних временс-ких услoва.

Изузетан принос у цијелој Републици Српској

9 DRU[TVO MRKOWI] GRAD JUL 2013.LOKALNE NOVOSTI

ПобједнициНајбољи косац ове године био је Мирко Кецман из

Петровца, који је заслужено понио титулу КосибашеБалкане. Други је био Недељко Керлец из Љига, док јетрећи био Славиша Пуповић из Пљеваља.

Косачки петобој је такмичење у којем косци поредкосидбе одмјеравају снагу и у старим народним надме-тањима, и то у трчању, скоку у даљ, бацању камена с ра-мена и обарању с брвна. Побједник петобоја је СтанкоСтанковић из Теслића и заслужено понио титулу Дели-је Балкане.

Екипно кошење траве, односно „косачка штафе-та“, одржано је по други на Балкани, а најуспјешнија јепоново била екипа из Црне Горе.

23. Дани косидбе на Балкани

Туристичка манифестација„Дани косидбе на Балкани“ по23. пут одржана je на обронцимапланине Лисине. Косидба јемеморијал Лазара Лакете, који јебио утемељивач ове манифеста-ције и европски првак у ручном ко-шењу траве. Циљ манифестацијеје очување и промоција традицијеи обичаја народа овог краја, као иочување традиционалних вријед-ности пољопривредних послова ујугозападном дијелу РепубликеСрпске.

На овогодишњој косидби так-мичила су се 24 косца из Мрко-њић Града, Петровца, Дрини-ћа, Теслића, Томиславграда,Љига и Пљеваља. А након завр-шетка косидбе наступили су чла-нови културно-умјетничких друш-тава “Карађорђе” из Раче Кра-гујевачке и овдашњег „Петар IКарађорђевић Мркоњић“.

Агенција за привредни развојопштине је организовала овуманифестацију, а покровитељи суoпштина и Министарство пољо-привреде, шумарства и водопри-вреде. М. М.

Koсидба на Балкани почиње када расцвјетале ливаде почну да миришу, и симболичнопредставља почетак кошења планинске траве, што је некад била права светковина

Косидба је одувијек била најважнији сеос-ки посао, пун радости, весеља и свечаности.Од косидбе се живјело, успјешно прикупљенаљетина је за чељад и стоку значилa прежив-љавање у планинским и оскудним подруч-јима, гдје су зиме дуге, оштре и немилосрдне.

Koсидба на Балкани почиње када рас-цвјетале ливаде почну да миришу, и симбо-лично представља почетак кошења планин-ске траве, што је некад била права светкови-на. Тада хиљаде људи дођу на Балкану даоживи успомене, и уживају у јединственомприказу прошлих времена и косачких обичаја.

Дефиле учесника косидбе и косачкесмотре фолклора, креће од бистрих језера добујних зелених ливада. Први откос благоси-

љају свештеници и врше молитвени поменславном косцу и утемељивачу ове манифеста-ције.

У ревијалној косидби на чело најбољихкосаца стаје косибаша, њему се првом сипаракија љута, да благосиља љетину и наздра-ви домаћину. Косибаша оштри косу и широ-ким замахом почиње косидбу, слажући откосдо откоса, као некада када је водио најбољекосце, и по жеги и по киши, планинским лива-дама и долинама.

Како би косачки дан одмицао, умјесто во-де тражила се ракија љута, јер би се уз њу кос-ци мање знојили и мање били жедни. Мириспокошене траве се шири ливадама и опијакосце који у заносу пуштају косу да клизи и

звижди кроз траву, а они подвикују и пожурују,док оштре косе пјесма косачка се чује и Лиси-ном одјекује.

Потом стасити косци излазе на косачкимегдан, заузимају косачке парцеле и почињунадметање у снази и умијећу кошења траве.Поред снаге и умијећа неопходно је имати идобар косачки алат, јер једно без другог неможе. Коса мора бити бритка, добро поклепа-на и навучене жице, мора да сама клизи извижди кроз траву остављајући за собом обо-рене откосе. Најбоље косе „варцарке“ стоти-нама година кују мркоњићки ковачи, који тајнукалења косе чувају, и преносе само својимпотомцима, са кољена на кољено.

МИЛЕНКО МИЛЕКИЋ

КОСИДБА НА БАЛКАНИ МЕМОРИЈАЛ ЛАЗАРА ЛАКЕТЕ

Рекли су о косидбиМирко Кецман из Петровца - Косибаша Балкане:

- Ово је за мене велика побједа јер су овдјекосили најбољи косци из више држава. Свакикосац је вреднован према ширини откоса,брзини и квалитету кошења. Годинама се при-премам за косачке манифестације и имамдесетак побједа на великим косидбама каошто је ова на Балкани.

Станко Станковић из Теслића - Делија Балкане:

- Први пут се овдје борим и одмах освајамтитулу Делије Балкане, коју је претходне двијегодине освајао мој брат Јадранко. Побиједиосам у двије дисциплине у косачком вишебоју, аимао сам и солидан резултат у кошењу траве,што ми је омогућило да будем први.

Дивна Аничић, начелница општине:- Хвала свим косцима који су косили и на

тај начин подржали ову манифестацију, чији јециљ да чувамо традицију и оно што су устано-вили наши преци. Хвала и нашем маломВасилију који нам је одржао косачку здравицу.

Горан Тодоровић, директор Агенције:- Организација ове манифестације је била

добра, учествовао је рекордан број косаца,услови за кошење су били одлични, а косциорни и расположени. Морамо мотивисатимлађе косце да се такмиче и да чувају нашекосачке обичаје. Најмлађи косац на овојкосидби је био петнаестогодишњи СлађанкоБајић.

ПОБЕДНИЦИ: Пуповић, Станковић, Кецман иКерлец, са начелницом општине

:DRU[TVOMRKOWI] GRAD JUL 2013. LOKALNE NOVOSTI

ПЈЕСМА И ИГРА У СЛАВУ КОСАЦА И КОСИДБЕ

Косачка смотра фолклора

Уз домаћине наступили фолклора-ши из Кључа, Залужана, Дебељака,Шипова и Раче Крагујевачке

У оквиру Туристичко манифестације „Дани косидбе наБалкани“ одржана је седма по реду „Косачка смотра фо -лклора“ на Тргу српске војске, гдје су млади фолклористипредставили сву љепоту изворног стваралаштва српског инарода са простора бивше Југославије, везаних за фолк-лорне обичаје који прате косачке мобе. Циљ ове смотре је дасе очувају стари обичаји и да се дочара вријеме и традицијадалеких предака.

Косачка смотра фолклора отпочела је здравицом малогВасилија Иличића. У пригодном програму учествовала сукултурно-умјетничка друштва из Босне и Херцеговине иСрбије: КУД „Младост“ из Кључа, КУД „Младост“ из За -лужана, КУД „14. фебруар“ из Дебељака, КУД „НиколаКокошар“ из Шипова, КУД „Петар Први КарађорђевићМркоњић“ из Мркоњић Града и КУД ОШ „Карађорђе“ изРаче Крагујевачке.

Наступом на „Косачкој смотри фолклора“ задовољна јечланица КУД-а „14. фебруар“ из Дебељака Невена Кр -стинић.

- Долазим на ову „Косачку смотру“ већ пет година и свакего дине се изнова одушевљавам. Представили смо се буње-вачким и ромским играма, које су доста темепраментне ивеселе - рекла је Невена.

Члан КУД-а „Петар Први Карађорђевић Мркоњић“ Воји -слав Стојичић истиче да су косачке мобе у Крајини пратилазанимљива фолклорна дружења уз игру и пјесму.

- Никада ни једна косидба није одржана без пјесме и игре.Овом смотром фолклора настојимо да сачувамо и отмемо одзаборава фолклорне косачке обичаје - рекао је Стојичић.

СЛОБОДАН ДАКИЋ

KULTURA MRKOWI] GRAD JUL 2013.LOKALNE NOVOSTI21

Народна библиоте-ка у МркоњићГраду је прогла-шена најбољом би-блиотеком у Репу-блици Српској у

2012. години, а Друштво биб-лиотекара Републике Српске јојје на манифестацији „Више-градске стазе“ додијелило По-вељу "Ђорђе Пејановић" за ст-варалачки рад и допринос раз-воју библиотекарске струке.

Запослени у Народној биб-лиотеци уприличилу су промоцијуовог значајног признања за својечитаоце, представнике општине,привредног и културног живота умркоњићкој општини.

- Ово је изузетно значајно при-знање за нашу блиблиотеку, кадасе зна да је цјелокупан књижнифонд библиотеке од 27 хиљадакњига уништен у протеклом рату.Библиотека сада има 28 хиљадакњига, два легата и преко хиљадучиталаца. Ријеч је о легатимакњи жевника Ђоке Стојичића иМирослава Караулца, а библиоте-ка располаже са дјечијим и оста-лим одјељењима. За добијањеовога признања важно је било ито што је наша библиотека уче-стовала активно у свим културнимдешавањима у нашем граду и натај начин популарисала књигу ибиблиотечку дјелатност. Ово при-знање библиотека може само јед-ном да добије и оно је изузетнозначајно када се зна да у РС има49 народних библиотека и више

од стотину школских библиотека -изјавила је Биљана Ћелић, ди -ректорица библиотеке.

Библиотека има преко хиља-ду редовних читалаца, а читалацБрана Рудић прошле године јепрочитала највише књига.

- Задовољна сам што је нашабиблиотека добила овако значај-но признање, јер га је и заслужилапошто је у поратном периоду мно-го уложено у обнову књижногфонда библиотеке. У нашој биб-лиотеци читаоцима су доступнакњижевна дјела најпознатијихсвјетских и наших књижевника -рекла је Рудићева.

Началница општине ДивнаАничић је честитала запослениму библиотеци на освојеној награ-ди и пожељела им да наставе усп-јешан рад. Она је нагласила да јелокална заједница последњихгодина уложила значајна сред-ства у санацију и опремање про-сторија библиотеке и набавкукњига..

- Можемо бити поносни на овозначајно признање, али и на свешто је урађено у нашој библиоте-ци, која има два легата што јеријеткост у Српској - закључила јеначелница општине.

С. ДАКИЋ

ПРИЗНАЊЕ МРКОЊИЋКОЈ БИБЛИОТЕЦИПовељаДруштво библиотекара Ре-

публике Српске сваке годинерасписује конкурс за избор нај-

боље библио-теке у Репуб-лици Српској.Најбоља биб-лиотека доби-ја Повељу Ђо-рђе Пејано-вић за ства-ралачки рад идопринос уразвоју биб-

лиотекарске струке. Повеља сеуручује на књижевној манифе-стацији Вишеградске стазе ко-ја се одржава у Вишеграду.

Библиотека у Мркоњић Граду тек од 2006.године дјелује самостално под називом Наро-дна библиотека, а до тада је била у саставу На-родног универзитета и Културног центра. Овдјесе могу наћи, поред новијих, и старе и веома ри-јетке књиге, а основана су и два легата књижев-

ника Мирослава Караулца и Ђоке Стојичића. Биб-лиотека има шест запослених радника, налазисе у пространом и квалитетном објекту са одлич-ним условима за рад. Нове књиге за библиотекусе набављају властитим средствима а стараиздања књига углавном донацијама.

НАЈБОЉА БИБЛИОТЕКА

У СРПСКОЈДруштво библиотекара Републике Српске на манифестацији„Вишеградске стазе“ додијелило је мркоњићкој библиотеци

Повељу "Ђорђе Пејановић" за стваралачки рад и допринос раз-воју библиотекарске струке

Седам година самосталности библиотеке

22DRU[TVOMRKOWI] GRAD JUL 2013. LOKALNE NOVOSTI

Мркоњић Град, августа 1934.

Неки крајеви на садашњој територијиВрбаске бановине још за време турске иаустријске владавине били су познати по својојдомаћој - кућној индустрији и радиности.Производи петровачких ћилимара, доњова-куфских мутапџфија, казанџија и кујунџијазапажени су и продавани на тржиштима уземљи и иностранству. Иако ови артикли нисуизрађивани на машинама новијег типа, него суих правиле коштуњаве руке наших радника-мајстора у својим доста примитивним радиони-цима, - ипак се они одликују прецизном изра-дом и добром квалитетом. У последњем деце-нију прошлога столећа у Бос. Костајници јеоснована и са радом почела индустрија гвоз-дених плугову Браће Ферхатовића, о којој смопре кратког времена писали у нашем листу.

- При последњем мом пропутовању крознашу Бановину, а приликом боравка уМркоњић Граду упозорен сам од некихпријатеља на радионице познатих и најбољихкоса. Одлучио сам да у кратким потезима при-кажем рад и вредност ових наших мајстора.

Кроз чађаве ковачницеБоравити у Мркоњић Граду, а не посетити

ковачнице у нашој земљи до сада најбољихкоса под именом "Варцарке", - значи не виде-ти ништа. Радионице се налазе на периферијиовог места. Има их двадесет. Смештене су упримитивним - старобосанским зградама.Чађаве су и начичкане са разним потребнималаткама и неизрађеним материјалом. У тимрадионицама запослено је око двадесетпетмајстора и око тридесет помоћника са научни-цима. За време сезоне рада која почиње ујануару и траје до краја јула сваке године урадионицама нађе запослења још педесетакобичних радника, који помажу при тако зва-ном истезању коса при ковању.

Косе су добиле име по месту у коме се израђују

Ове су косе добиле име ’’Варцарке’’ поместу у коме се израђују. Наиме, раније све допре неколико годину садашњи Мркоњић Градзвао се Варцар Вакуф. По овоме имену назва-не су и косе само са кратицом ’’Варцарке’’. Имеи квалитет ових коса сада је познат широмнаше Отаџбине, па чак и у иностранству. Умногим већим радњама по свим местимонаше земље можете срести сељаке и пољо-привреднике, који изричито траже косе’’Варцарке’’ мада су оне скупље од фабричкихпродуката исте врсте.

Разговор са најстаријим мајстором

На вратимо једне оваке радионице, за којуми рекоше да је најстарија у месту, дочекао меје мајстор - шеф ове радионице. Малог раста,добро развијен, црвен у лицу са усуканимвеликим брковима мајстор ми отпоздрављaо,а затим ми услужно нуди троноги столaц дaседнем. Када му објасним због чега самдошао, старкеља неповерљиво климну гла-вом па вели:

''Све би добро било да има посла, господи-не. Ето, вели - ова сезона је дошла и прошла, аја нисам зарадио ништа. Добављени сировиматеријал нисам употребио, а и оно направ-љених коса нисам уновчио. Добар део косадао сам сељацима на вересију до првог снопа.Фабрике нам са својим доста слабим произво-

дима много конкуришу, јер своје косе продајууз врло јевтине цене. Истина, наши старитежаци још и сада траже и узимају само наше''Варцарке'' косе, за које слободно и без прете-ривaња могу да речем да су најиздржљивије''.

Израда косаИзрада коса дели се на ковање и калење.

При ковању појединог комада морају у радуучествовати два квалификована радника(обично мајстор и помоћник), који раде исто-времено. Рад једног лица је доста спор. - Овакадва стручњака могу да израде дневно трикосе.

Круна рада је тако звано к а л е њ е, које јеособено за мркоњићградске коваче, а које идаје овим косaма одличан квалитет. При кале-њу косе се провлаче кроз жар у коме је поме-шан сапун, лој и уље. Процес калења има циљ,да косама да потребну љутину и постојаност.Али, при овом поступку буде и негативнихчинилаца. Један велики део коса обично укалењу препукне и постаје неупотребљив.

Израђене косе разликују се по дужини и посавијености. За брдске крајеве траже се краћеи савијеније косе. Медутим за равније крајеведуже и опруженије.

Добава челикаЗа израду ових коса потребне су ове сиро-

вине: дрвени угљени кал (сапун, лој и уље).Челик набављају боље ситуирани мајсто-

ри непосредно из фабрике у Словачкој и тотзв. Турн - Бехлеров челик. Из фабрике набав-љени челик стоји 13 до 15, а већи број ковачакупује челик у месту и плаћа га по 25 до 30динара по килограму. Једна израђена косастоји ковача око 45 динара. - Косе у продаји наједан комад стоје 50 до 65 динара.

Продају ових коса требало би вршити преко задруга

Опадањем куповне моћи земљорадникасмањена је и потрошња ових одличних коса.Осим тога фабрике са својим производимамного конкуришу, јер своје артикле продају

много јевтиније.На данашњој појединачној производњи

не би се могло ни помишљати на већи пласмановог артикла, јер се осећа општа оскудицакапитала, који је битни услов за повећање, сједне, као и на усавршавање у техничкомпогледу, с друге стране. Данашња производ-ња има готово и искључиво сезонски карактершто је настало услед слабог пласмана.

Само задружна набавка сировина изадружна продаја, организована на солиднојоснови, били би у стању да побољша и унапре-ди ову индустрију - једину ове врсте у нашојбановини.

Екскурзија у словенијуРади упознавања с техником фабричкограда, употребом машина и задружном орга-

низацијом, ови мајстори су одлучили данаправе једну дужу екскурзију у Словенију. Усврху ове екскурзије Мркоњићградска општи-на добила је 5000 динара од Државног заво-да за унапређење занатства и индустрије.Како сам обавештен има изгледу да ће иКраљевска банска управа дати једну већусуму новца као помоћ овим ковачима прињиховом усавршавању и модернизовању,како би били отпорнији у борби са конкурен-цијом фабричких производа.

Мухарем Ганибеговић(Врбаске новине, година V, субота 3 августа

1934. број 456, страна 2)

ГРАДСКИ ВРЕМЕПЛОВ (7)

У РАДИОНИЦАМА ПОЗНАТИХ КОСА "ВАРЦАРКИ" Један сат у разговору са ковачима најбољих коса у нашојземљи. Радионицe ових коса постепено се са техничке странеусавршавају и модернизују

Преузето из рукописа Слободана Ћоћкала „Призирање“ и „Мркоњићке новости у Врбаским новинама“

Ковачка ватра у Мркоњићкојковачији 1934. године

Ковање косе „Варцарке“ у ковачији Ручно кошење траве

Завичај предакаМедљанаца данас има нај-

мање у Медној, разишли су се ши -ром свијета у потрази за бољимживотом. Али завичај њиховихпре дака је дубоко у њима, па свакегодине са пријатељима организујуразне спортске, културне и вјерскесусрете и дружења. Ту се сре ћу иупознају различите генерације зе -мљака и рођака, присјећају се ста-рих добрих времена са жељом даосјете топлину завичаја који једалеко од њих. Медљанци рођени

испод Лисине и Димитора, својепотомке рођене широм српскихземаља уче да не забораве гдје имје коријење, и уче их да његују оби-чаје старог завичаја.

Славко Пекез из Ветерника: - Са циљем да се окупљамо и

дружимо без обзира гдје живимо,2002. године основали смо Удру-же ње Медљанаца у Новом Саду, аја сам од ове године предсједникуд р ужења. Подржавамо све акти-вно сти везане за наше сусрете, заиз градњу инфраструктуре у на-

шем села, а помажемо и изградњуманастира. Са породицом редов-но долазим на сабор и осталесветковине у Медној.

Зоран Глушац из Црвенке:- У Црвенки живи велики број

Ме дљанаца, и надамо се да смоби ли добри домаћини и да смо ус -пјешно организовали ове спорт-ске су срете. Ово је једно од најма-совнијих дружења до сада, спо -ртска такми чења су протекла безпро блема, а славље и забава су

трајали до зоре.

Љубо Пена из Београда:- Ово је скуп медљанске мла-

дости и њихових родитеља који сусвоју срећу и ухљебљење пронаш-ли далеко од свог завичаја. Иакосам отишао из Медне прије четр-десет година овакви сусрети мепросто враћају у моје родно село,које је увијек било уз мене и самном. Долазим на сва наша зави-чајна дружења у Србији и Медној,и помажем да се што више људи

укључи у активности око оживља-вања нашег села.

Недељко Пекез из Темерина:- Један сам од оснивача овог

удружења и стални секретар, анајвише сам ангажован око при-преме спортских игара. Ово најви-ше радим због младих јер они во-ле да иду у Медну и да се друже санама. Другари мога сина су посје-тили Медну и не могу да вјерују изкакве љепоте смо ми отишли.Желим да обновим породичноимање у родном селу па сам за по-четак посадио шљивик.

Миле Божић из Клисе:- Потпредсједник сам удружења

од самог оснивања, и покушавамода што више младих људи укључи-мо у наш рад. Спортски сусрети сувећ постали традиционални, нашадјеца су већ одрасла уз ове игре и је -два чекају да оду у Медну, на Ба л -кану, Сану, Зеленковац и Димитор.

Крстан Томић из МркоњићГрада:

- Ми из матице дајемо под-ршку свим оваквим сусретима, већседам година спремамо спортскуекипу за ово такмичење и пости-жемо добре резултате. Сарадњаудружења Медљанаца у дијаспо-ри и у матици мора да буде боља,поготово око изградње и обновешколе, манастира и цркве.

МИЛЕНКО МИЛЕКИЋ

23 DRU[TVO MRKOWI] GRAD JUL 2013.LOKALNE NOVOSTI

Крајем јуна у Црвенки одржане су 11. спортске игре Ме -дљанаца и њихових пријатеља, а око 120 такмичара из осамопштина надметало се у старим горштачким спортским вјештина-ма. Учесници спортских игара су стигли из Медне, Титела,Футога, Жабља, Темерина, Српске Црње, Клисе и Црвенке.

На фудбалском стадиону у Црвенки одржана су такмичења утрадиционалним спортовима: бацању камена, скоку у даљ, над-влачењу конопца и малом фудбалу. Најуспјешнија екипа је билаМатица из Медне, која је освојила прва мјеста у скоку у даљ и унадвлачењу конопца, а друго мјесто у бацању камена. Побје дни -цима су на свечаности уручене медаље и пехари, а уз богату трпе-зу и добру музику здравило се и славило до зоре.

Организатор спортских игара у Црвенки је Удружење Ме -дљанаца и пријатеља Медне „Димитор“ из Новог Сада.

МЕДНА УВИЈЕК У СРЦУ

11. СПОРТСКЕ ИГРЕ МЕДЉАНАЦА "ЦРВЕНКА 2013"

Учесници игара у Црвенки

Екипа Матице из Медне

УТуристичком центру „Ба -лкана“ код Мркоњић Гра -да на седмодневној наста-ви у природи боравило је

че трдесетак студената Факултетаспортских наука Паневропскогуниверзитета „Апеирон“ из Ба -њалукe. Ријеч је о редовном на -ставно-образовном програму којисе на Балкани организује већ осамгодина и који похађају студетитреће и четврте године студија.

Професор на Факултету спо рт -ских наука „Апеирон“ Велимир Ву -кајловић истиче да је циљ органи-зовања наставе у природи стицањеодређених вјештина које студентинемају прилику да науче за вријемеизвођења кабинетске наставе.

- Језеро Балкана и околина суидеални за рекреацију и одмор унетакнутој природи. Наши студентиимају јединствану прилику да прођуспецифичан програм обуке, којипружа обуку вожње кајака, роње-ња, пливања, веслања, алпиниз-ма... преживљавања и сналаже ња уприроди. Боравак у природи за сту-денте је важан и због тога што кадабуду професори стечено занањемогу да пренесу на своје ученике.Важно је за студенте и со ција ли -зација која се стиче боравком у при-роди - рекао је Вукајловић.

За студенте је посебно билаинтересантна и тешка обука из ро -њења коју су изводили на Маломјезеру Блакана инструктори изРонилачког клуба „Бук“.

- Први пут роним сам и то је не -вјероватан осјећај. Опрема је многотешко и треба да се усклади дисањена боцу са кисоениоком и када се свето постигне онда остало је рутина -рекао је студент четврте годинеБорис Босанчић из Београда.

Слично прича и Сања Селак,

којој ово није било прво роњене,јер је прије годину дана завршиласпецијалистички курс ронења.

Професор Вукајловић додаједа је програм обуке обиман, алиинтересантан и важан за све сту-денте. Предвиђен је и дио обуке укампу у Крупи на Врбасу, а сту-денти пролазе и обуку из рафтин-га на Врбасу, као и пењање узстије не на тврђави Кастел.

С. ДАКИЋ

24KULTURAMRKOWI] GRAD JUL 2013. LOKALNE NOVOSTI

Вожња кајакомСтуденткиња четврте године Марија Стевић је одушевљена при-

родним љепотама планине Лисине, и са много ентузијазма је вјежбалаво жњу у кајаку на Великом језеру Балкана.

- Веслење иде супер, једини проблем представља што је мало хладна во -да због лошег времена. За веслање је најважније знати балансирати завеслајеи правилно држати весло. Са мало труда то се лако савлада - истиче Марија.

Дeвeтoрo дjeцe сa пoдручjaoпштинe Mркoњић Грaд љeтoвa-ло је у Кумбoру, у oквиру прojeктaсoциjaлизaциje кojи рeaлизуje Ja -вни фoнд зa дjeчиjу зaштиту Рe -публикe Српскe.

Рaдник мркoњићкoг Цeнтрa зaсoциjaлни рaд Зoрaн Бjeлajaцрeкao je дa je oвo шеста смјенадјеце која путују у Кумбор и да јеово дванаеста сeзoнa дa сe дjeцaукључуjу у oвaj прojeкaт.

- Циљ je дa дjeцу сa пoсeбнимпoтрeбaмa и дjeцу из вишeчлaнихпoрoдицa пoшaљeмo нa мoрe дa сe

сoциjaлизуjу вaн пoрoдицe, a нaкoнзaвршeткa прojeктa бићe прeдстaв-љeни њихoви литeрaрни рaдoви -рeкao je Бjeлajaц.

Сa дjeцoм јe путoвaо и нaстaв-ник Mиoдрaг Бaњaц, кojи вeћ 12.пут идe у Кумбoр у склoпу oвoг прo-jeктa.

- Taмo je нa првoм мjeсту сoциja-лизaциja и свaки дaн имajу oдрeђe-

ни прoгрaм и слoбoднe aктивнoстии свe je тaкмичaрскoг духa, штo дje -цу мoтивишe - објаснио je Бaњaц идoдao дa су у Кумбoру дjeцa пoтпу-нo бeзбjeднa.

Дjeцa су пред пут била срeћнa ивeсeлa штo иду нa мoрe и штo ћeимaти прилику дa сe дружe и дaпливajу.

- Рaдуjeм сe штo идeм нa мoрe,никaд нисaм тaмo биo и нaдaм сeдa ћу нaучити дa пливaм - рекао јешe снaeстoгoдишњaк Душкo Чи -вчиja.

Дjeцa су дoбилa и скрoмaнџeпaрaц oд Цeнтрa зa сoциjaлнирaд и oд привaтникa ДaмирaMилићa. Прojeкaт "Сoциjaли -зaциja дjeцe Рeпубликe Српскe2013“ Jaвни фoнд зa дjeчиjу зa -штиту РС рeaлизуje у сaрaдњи сaцeнтримa зa сoциjaлни рaд, спeци-jaлизoвaним устaнoвaмa здрaв-ствeнe и сoциjaлнe зaштитe и нe -влaдиним сeктoрoм.

Д. ЛEКИЋ

СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА ДЈЕЦЕ ИЗ НАШЕ ОПШТИНЕ

Настављен пројекат љетовања у Кумбoру

Будући професори физичког и тренери уче на Балкани

КАМПОВАЊЕ СТУДЕНАТА „АПЕИРОНА“ ИЗ БАЊАЛУКЕ

Марија Стевић вјежба вожњу кајакомНа обуци

из роњења

25 SERVIS i REKLAME MRKOWI] GRAD JUL 2013.LOKALNE NOVOSTI

ЧЕХАЈА ИБРАХИМ и ЂУРИЋ МАЈАШКРБИЋ ДРАШКО и ЈОВИЧИЋ МИРЈАНАРАДИЋ МИЛАНКО и ДРИНИЋ ДРАГАНАЂУРАНОВИЋ БОЈАН и МИЛАШИНОВИЋ МИЛАНАКОЏО ПЕРО и ГВЕРО ДРАГИЦА

IZDAVA^Op{tina Mrkowi} GradAdministrativna slu`ba

ZA IZDAVA^ADivna Ani~i}

Na~elnik op{tine

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

Milenko Mileki}

PRIPREMA I URE\UJERedakcija Biltena

REDAKCIJATijana Ra|evi} Drqa~a

Swe`ana ]uso\ur|ica [olak

Slobodan Daki}Biqana ]eli}Draga Leki}

Miroslav Milanovi}Sini{a Vu~enovi}

(lektor)

ADRESATrg Kraqa Petra I Kara|or|evi}a 1

Mrkowi} Grad

E-ADRESAjavnost@mrkonjic-grad.rs.ba

ELEKTRONSKO IZDAWEwww.mrkonjic-grad.rs.ba

ТЕЛЕФОН: 050/220-928

TEHNI^KA PODR[KAKikindske

Kikinda, Vojvodina, Srbija

[TAMPAGlas Srpske

TIRA@1.000 primjeraka

IZLAZI MJESE^NO

ТЕШАНОВИЋ ВИКТОРсин Бојана и МајеШКОНДРИЋ НЕВЕНАкћи Синише и Биљане

VODI^ KROZ GRADВјенчани

МИЛОШЕВИЋ ДУШКО из М.ГрадаДАНИЛОВИЋ САВА из ПодрашницеШКРБИЋ МАРА из ШеховацаКОМЛЕНИЋ САВА из КотораТОМИЋ МИЛИЦА из БрдаТОДОРОВИЋ ТОДЕ из Копљевића

УмрлиРођени

Posjetite zvani~nu internet prezentaciju Op{tine Mrkowi} Grad

www.mrkonjic-grad.rs.ba

ФОТО ВИЈЕСТИ

ПРИЗРЕН ЈЕ МАЛИ МАНАСТИР: Све више знатижељника посјећује археолошко налазиште Призрен уМедној, са надом да ће се брзо наставити ископавање и истраживање локалитета гдје је био древни манастир.Протојереј Ставрофор Никола Пено је највјероватније први свештеник који се након 500 година попео наПризрен. Пронађени комад седре из апсиде свједочи о постојењу мале цркве од седре. Што би могло да значида је Призрен скит, односно мали манастир у којем су живјели калуђери испосници. Код нас нема сличних сачу-ваних скитова или манастирчића, а најсличнији су у Метеорима у Грчкој. (М.М.)

јули 2013.

ВАЖНИ БРОЈЕВИ ТЕЛЕФОНА

Mrkowi} Grad /050/

Op{tina: centarala 2220-920faks 2220-954Info DESK 2220-950

Komunalna policija 2220-940Autobuska stanica 2211-093

Dom zdravqa ''Dr Jovan Ra{kovi} 2211-319

Hitna pomo} 2211-030Komunalno preduze}e ''Park'' 2211-506Vatrogasno dru{tvo 2211-482

Stanica javne bezbjednosti (centrala) 2211-042

''Mrkowi} putevi'' centrala 2280-010redovno odr`avawe 2280-072

Elektrodistribucija 2211-249Kulturni centar 2221-170Narodna biblioteka 2220-271Tranzitni telekom 2211-011Radio [ik 2220-140

Dopisni{tvo RTRS i ''Glasa srpske'' 2214-403

КОСАЧКИ РУЧАК: Када је косидба домаћини не шпарају на храни и пићу. Цијеле године сви се спремају закосидбу, а косачки ручак је права светковина. Састоји се од печене јагњетине, суве печенице, варива, пите,погаче, колачића, сира, салате, пуре и киселог млијека. А уз све то пила се и ракија љута, због здравице и глас-не пјесме. Традиција косачких моба и косачког ручка се још увијек његује у Србији, на традиционалној манифе-стацији Косидба на Рајцу, гдје хиљаде људи похрле из цијелог свијета да уживају у косачким обичајима. (М.М.)

ХУМАНИТАРНА АКЦИЈАХуманитарна акција прикупљања новчаних средстава за

лијечење Марка Марчете траје цијели септембар!

УМркоњић Граду више одпо ла године са успјехом ра -ди Школа фудбала „Мо -нте видео“, у којој преко

сто тину дјечака, старосне доби одшест до петнаест година, вриједноуче фудбалско умијеће и сањају даједног дана постану фудбалскезвијезде.

Полазници ове школе фудбаласу углавном изузетно талентованадјеца из Мркоњић Града и Рибни -ка. Сви они воле фудбал и желе дасавладају основне фудбалске вје -штине, а потом да спортску карије -ру наставе у разним фудбалскимклу бовима.

Стручни рад са младим фудба-лерима је повјерен тренерима изМркоњић Града, а повремено импо мажу и тренери из реномиранихфудбалских школа.

- Пројекат Школе фудбала „Мо - нтевидео“ има за циљ да дјецу на -учи првим фудбалским корацима.Желимо да код њих развијемо љу -бав према фудбалу, да их научимо основним фудбалским вјештинама,примјењујући савремене методетренинга. Имамо много талентова-не дјеце која вриједно тренирају, иочекујемо да много науче у овојшколи фудбала, а потом да се уса -вршавају у јуниорским и сениор-ским фудбалским екипама - рекаоје Милан Гаврић вођа пројекташко ле фудбала, који очекује далокална заједница подржи овајпројекат и да омогући овој школикориштење постојећих спортскихтерена у граду.

Са младим фудбалерима радетри тренера, а повремено им пома-же и познато тренерско име Радо -ван Вранић, тренер у фудбалскомкампу београдског Партизана.

- За успјех једне школе фудба-ла неопходно је имати добар план ипро грам рада. Ја сам колегама изМркоњић Града помогао у том се г -

ме нту и видљиво је да они са мно гостручности и љубави воде школуфудбала. Оно што је мене изнена-дило је да је у школи фудбаламного изузетно талентоване дјеце,и сигуран сам да ће неко од њих већза коју годину бити у комбинацијиза први тим мркоњићке Слободеили неке друге прволигашке екипе.

Треба имати стрпљења у раду сњима и резултати неће изостати. УСрпској има изузетно много тален-товане дјеце за фудбал, само имтреба обезбиједити спортске тере-не и добар стручни рад - рекао јеВранић.

Млађен Шарић има четрнаестгодина и већ је показао завидан

фудбалски таленат.- Фудбал тренирам већ шест

година. Једно вријеме сам тренираоу Слободи, а у рад Школе фудбала„Монтевидео“ укључио сам се одсамог њеног почетка. Задовољансам, јер се добро ради и вјерујем даће из наше школе израсти достаквалитетних фудбалера. Желим даједног дана играм у некој премијер-лигашкој екипи - каже Млађен.

Слично прича и АлександарТешановић, који је своје слободновријеме посветио фудбалу.

- Волим фудбал и желим да јед-ног дана постанем успјешан фуд-балер. У нашој школи има доста та -лентоване дјеце. Добро се тренира,а упознати смо и са радом у великифудбалским клубовима у Београду- објаснио је Александар.

С. ДАКИЋ

26SPORTMRKOWI] GRAD JUL 2013. LOKALNE NOVOSTI

ЦРНО-БИЈЕЛЕ СТАЗЕ - ИЗ MРКOЊИЋКE ШAХOВСКE ПРOШЛOСTИ (6) ПИШЕ: Живко Ђуза

Годинама у мркоњићким ша -ховским збивањима једну однајзначајнијих улога играјупредставници Подрашнице.

То може да буде изненађење самоза необавијештене. Наиме, шахи-сти из овог села су дуги низ годинанаступали на свим значајнијим по -јединачним и екипним такмичењи-ма, на симултанкама, освајали сузвања првака града у појединачнојконкуренцији, играли запаженууло гу у екипној конкуренцији, игра-ли за ШК “Мркоњић Град“ итд.Чланови ШССД “Зеленковац“од мјеравали су у више навратаснаге како у сениорској, тако и уомладинској конкуренцији са мрко-њићким шаховским клубом, а једновријеме наступали су (прије по сле -дњег рата) у Међуопштинкој ша -ховској лиги.

Темеље организованом бавље-њу шахом у Подрашници поставиоје педесетих година прошлог вије -

ка просвјетни радник Фрањо За -горичник. Овај учитељ, ентузијастаза примјер, увео је ђаке основнешколе у тајне шаха, одбојке и ку -глања (у Подрашници је тада по -стојала тзв. „висећа куглана“).

Дјеца су напречац заволилаове спортове, а посебан шаховскиталенат у тој раној фази исказива-ли су Симо Рудић, Милан Васић,Илија Туторић и Ратко Јанковић,али ни други малишани нису пре-више заостајали за њима. Пола -зници свих секција су веома брзонапредовали тако да су плодовирада учитеља Загоричника избили

на површину за мање од десетгодина. Подрашница је посталасело одбојке и шаха. Вансеријскишаховски таленат Ратко Пекез из -растао је у неприкосновеног пр вакамркоњићке општине. Поред његазначајан траг су оставили Милан,Ратко, Живко и Слободан Васић,Митар Лазендић, Лазо, Живко иМошо Јанковић, Живко Бјела -јац, Драго Пекез, Перо Мартић,Бране и Остоја Даниловић, Иле,Перо и Илија Туторић, Лазо,Момчило и Петар Ђуза, ГојкоДедић као и низ других непомену-тих.

Након овога услиједио је „новиталас“ шахиста. Тешко их је нарав-но све побројати, али у жижи субили Иле, Јово, Зоран, Радомир,Живко, Бошко, Драган и РаткоЂуза, Зоран Манојловић, ЛазоТодоровић, Павле Дедић, Стево,Милан и Мирко Чивчија, ДрагоРмуш, Душан и Неђо Даниловић,Здравко, Васкрсија и Влајко Ла -зендић, Здравко Сукара, Слобо -дан, Ђуро и Драган Пекез, ВидКалаш, Илија Марковић, МиланЏевер итд. Тих година не самоталентом већ и резултатима издва -јао се првокатегорник Зоран Ма -ној ловић.

У временском периоду 1980. до1991. године у више наврата и са

доста успјеха шахисти из По -драшнице су учествовали на рад-ничким превенствима Југосла -вије у шаху, која су се одржавала уВрњачкој Бањи.

Нешто касније дошло је дозастоја у активностима шаховскесекције и услиједила је неминовнастагнација. Нажалост, то је трајалогодинама. Међутим, изгледа да су

коначно ствари кренуле са „мртветачке“ и да се у скорије вријеме мо -же очекивати ренесанса подраш-ког шаха. Све више младих окрећесе овој древној игри, а посебно сеистиче вансеријским талентом де -ветогодишњи Душан Дринић,ученик трећег разреда основнешко ле у Подрашници.

ПОДРАШКА ШКОЛА ШАХАТемеље организованом бављењу шахом у Подрашници поставио је педесетих годинапрошлог вијека просвјетни радник Фрањо Загоричник

ШАХ У КРВИ: На свим шаховским

такмичењима уМркоњић Граду и

околини учествоваоје бар један шахиста

из Подрашнице

Партија дуга 70 километараПрва шахисткиња на подручју мркоњићке општине била је

Миољка Васић из Подрашнице. Она је са Илом Туторићем „Леком“била промотер игре на црно-бијелим пољима у засеоку Луке у По -драшници. Први шахиста у Мрачају био је Перо Мартић „Чаруга“педесетих година прошлог вијека.

У јеку експанзије шаха шездесетих година прошлог вијека МиланВасић и Митар Лазендић из Подрашнице су одиграли најнеобичнијуи вјероватно најдужу партију у историји шаха на нашим просторима.На име, путујући на коњским колима подрашког газде и кириџијеДрагана Бјелајца „Аџије“, они су одмјеравали снагу на шаховскојтабли од Подрашнице до Бања Луке, тако да је поменута партија била„дугачка“ преко седамдесет километара.

Када је послије велемајсторског турнира „Бугојно 82“ у МркоњићГраду гостовао будући свјетски првак у шаху Гари Каспаров одиграо јесимултанку на тридесет табли. Каспаров је побиједио резултатом 29,5:0,5а једини реми изборио је шахиста из Подрашнице Милан Џевер.

Подрашница 1982.На Првенству Подрашнице у шаху 1982. године, по Бергеровом

бод систему, такмичило се шеснаест шахиста у петнаест кола. ЗоранМанојловић је трујумфовао убједљиво са освојених 14,5 поена уз самоједан реми. Поредак на табели био је следећи:

1. Манојловић 14,5 поена, 2. Тодоровић 12 поена, 3-4. Д. Ђуза и Рмушпо 11,5 поена, 5. Л. Ђуза 10,5 поена 6. З. Ђуза 9,5 поена, итд.

УсловиПолазници Школе фудбала

„Монтевидео“ имају добре условеза рад у Мркоњић Граду. У зим-ском периоду на располагањуимају спортску дворану, а у Ра -саднику на Рогољима је направ-љено фудбалско игралиште запо требе ове школе. Такође сенадају да ће им ФК Слобода омо-гућити кориштење фудбалскихтерена у граду по повољним усло-вима. У Рибнику је изграђена новаспортска дворана па млади фу -дба лери у овој дворани уче фу -дбалске вјештине.

ШКОЛА ФУДБАЛА “МОНТЕВИДЕО”

Расадник талената

Стручни рад са младим фудбалерима је повјерен тренерима изМркоњић Града, а повремено им помажу и тренери из реномира-

них фудбалских школа

27 SPORT MRKOWI] GRAD JUL 2013.LOKALNE NOVOSTI

Фудбалери сарајевског Же -љезничара су обавили шестодне -вне припреме у Мркоњић Граду, ашеф стручног штаба Амар Осимистиче да су имали одличне условеза рад на стадиону „Луке“ и да сузадовољни смјештајем у новомхотелу на Балкани.

- На стадиону „Луке“ смо ималивр хунске услове за рад, јер је терен уодличном стању и један је од најбо-љих у БиХ. Руководство Слободе иљубитељи фудбала одлично су наспримили. Радили смо два пута днев-но, у јутарњем и поподневном тер-мину. Играчи су одлично поднијелиприпреме и поред високих темпера-тура, јер је клима у овом крају таква

да има свјежине у ваздуху и када сунајвише температуре. То смо макси-мално користили да екипу што бо -ље припремимо за искушења којанас очекују у првенству и квали -фика цијама за Лигу Европе - рекаоје Осим.

Он додаје да Жељезничар унаредну сезону улази са измијење-ним тимом, јер је екипу напустилонеколико стандардних првотимаца.

- Прошле сезоне смо били прва-ци БиХ а и ове сезоне ћемо се боритида поновимо тај успјех. Конкурентиће нам бити Сарајево, Широки, Бо -рац и вјероватно Челик. У квалифи-кацијама за Лигу Европе са достасре ће у жријебу очекујемо пласман у

друго коло. Сигурно је да нема лакихпротивника, све екипе су квалитет-не и сви више улажу у фудбал однас у БиХ - рекао је Осим.

Фудбалери Жељезничара супрву фазу припрема одрадили уМеђугорју, другу у Мркоњић Граду,а потом припреме настављају уСловенији.

- Припреме настављамо на спо -ртским теренима у Птују, гдје ћемоостати десет дана. У Словенији сутерени одлични и на припремама сеналази доста квалитетних екипа,тако да ћемо играти припремне ута -кмице са јаким екипама - наглаша-ва Осим.

С. ДАКИЋ

Борац на „Лукама“ бруси форму

Фудбалери бањалучког Борца су овог љета обавили припреме уМркоњић Граду. Шеф стручног штаба Драган Јовић задовољан јеусловима за припрему на стадиону „Луке“, гдје су фудбалери Борцатренирали у јутарњем и поподневном термину.

- Због касног почетка припрема највише смо радили на тактичко-тех - ничком уигравању екипе. Паралелно уз брушење форме радили смо и накондиционим припремама, јер желимо да екипа што спремније фи зичкидочека почетак првенства - рекао је Јовић.

Припремама у Мркоњић Граду задовољан је и млади нападач Сте -фан Дујаковић, који је једну полусезону играо за Слободу.

- Имали смо идеалне услове за тренирање, добро и напорно смо ра -ди ли, и очекујемо да ћемо бити спремни за првенствене мечеве - рекао јеДујаковић.

Припремама у Мркоњић Граду задовољан је и убојити нападачБорца Јоцо Стокић.

- Одушевљени смо условима за припреме на стадиону Слободе. На -порно смо тренирали и сигуран сам да добри рерзултати неће изостати -рекао је Стокић.

Слично прича и спортски директор Борца Бранислав Крунић,који истиче да је боравак на Балкани и у Мркоњић Граду веома зна-чајан за брушење форме пред почетак првенства.

- Имали смо одличне услове за рад и то смо макасимало искористили.Тражимо противнике за одигравање припремних утакмица, а пошто је иСлобода почела припреме са њом смо у Бањалуци играли неријешено 1: 1– казао је Крунић.

Фудбалери Борца су завршили припреме у Мркоњић Граду поразому мечу са Слободом резултатом 2:1.

С. ДАКИЋ

СЛОБОДА – БОРАЦ (БЛ) 2:1Стадион „Луке“. Гледалаца 400. Стријелци: 1:0 Каралић у 10 минуту,

2:0 Травар у 28. минуту, 2:1 Распудић у 88. минуту. Жути картони: Беретаи Каралић (Слобода). Судија: Милан Станивуковић (Бањалука).

СЛОБОДА: Илић, Милетић, Грачанин, Сакан, Сладојевић, Берета,Ћулум, Радоја, Девушић, Каралић, Травар. Још су играли: Ђурић, Гверо,Топић, Даниловић, Бојанић, Калкан, Медић, Попадић. Тренер: ЗоранДра гишић.

БОРАЦ (БЛ): Авдукић, Радуловић, Жарић, Рунић, Распудић, Жи -жовић, Грујић, Граховац, Ђелимић, Стокић, Субић. Још су играли: Ђорђић,Дујаковић, Предраговић, Кондић, Кременовић.Тренер: Драган Јовић.

САРАЈЕВСКИ ЖЕЉЕЗНИЧАР У НАШЕМ ГРАДУ

"Жељо" са Балканехвата залет за Европу

Шеф стручног штаба ЗоранДрагишић и његов помоћникМарко Ђурановић наметнули супаклен ритам припрема фудба-лерима мркоњићке Слободе, јерим је циљ у наредном шампионатуборба за врх табеле.

Спортски директор СлободеГојко Ђурић истиче да је најва -жни је да ће костур екипе, која јеосвојила друго мјесто у прошломшампионату, бити сачуван.

- Опредјељење управе клуба једа се екипа подмлади са неколикофудбалера из нашег јуниорскогпогона. Тако су у рад са првимтимом укључени Илија Даниловић,Милан Косић, Жељко Пекез, Не -бојша Јарић, Радослав Марковић,Милош Билић, те Марко Попадићкоји је прошао фудбaлску школуВо јводине, a у прошлој сезони иг -рао за Бежанију - рекао је Ђурић.

Шеф стручног штаба Зоран

Драгишић задовољан је обавље-ним припрема, јер је план припре-ма конципиран тако да се одиграшто више контролних утакмица.

- До почетка првенства оди -гра ћемо неколико пријатељскихутакмица, двије са бањалучкимБо рцем и са Омарском, а потомћемо наступити на турнирима уГра дишци и Жеравици - рекао јеДра гишић.

С. ДАКИЋ

ЗАЛЕТ СЛОБОДЕ ЗА ПРВЕНСТВО

Паклене припреме

ПРИПРЕМЕ ФУДБАЛЕРАОдлични услови у Мркоњић Граду

На стадиону у Мркоњић Граду овог љета, поред фудбалера Сло -боде, припреме за јесењу сезону обавили су и фудбалери бањалучкогБорца, сарајевског Жељезничара и Крупе на Врбасу. За припреме јебило заинтересовано још неколико екипа, али управа клуба због недо-статка термина на главном игралишту није могла да изађе у сусрет же -љама тих клубова.

Због тога се планира реконструкција помоћног игралишта за трени-рање и одигравање пријатељских утакмица. Иначе, више од десет годи-на је Слобода играла првенствене утакмице на овом игралишту, а самало средстава се може поново оспособити за тренирање и одигравањепријатељских утакмица. (С. Д.)