Pešta, 1838–1849. Bqdimpešta, 26. janqar 2006. Nova serija, g. XVI, br. 4

Za izdavaya: Andrija Rockov Glavni qrednik: Milan Stepanov Home page: www.comp-press.hu/cnn2000

hronika Hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika

2 SRPSKE NARODNE NOVINE

ObjavÑeni rezqltati istrawivaŠa maŠina q BaraŠi

MaŠinci se boje izjašŠavaŠa o poreklqSamoqprava Wqpanije BaraŠe i Samoqprava grada Peyqja 1998. godine zajedniyki sq osnovale

Javnq zadqwbinq za istrawivaŠe maŠina koja ima zadatak da prezentqje istorijske, etnografske,sociološke, demografske rezqltate, bazirane na istrawivaŠima o narodnostima q Wqpaniji

BaraŠi. àta kawq najnovija ispitivaŠa?

OsvetÑavaŠe trenqtnog polo-waja narodnosti q jqwnom Za-dqnavÑq predstavÑa nov iza-

zov, pa baš zato, posebno je rado-vala inicijativa Samoqprave Wq-panije BaraŠe da se napravi sveo-bqhvatno istrawivaŠe sadašŠos-ti narodnosti q mañarskom delqBaraŠe.

Realizacija istrawivaykog pro-jekta krenqla je još letos, a vexpred sam kraj 2005. q okvirq sveya-nosti povodom Dana narodnosti qWqpaniji BaraŠi, došlo je i doprezentacije naqyne obrade ispi-tivaŠa polowaja nacionalnih ietniykih maŠina q pomenqtoj wq-paniji.

Nakon pozdravnih reyi PeteraTašnadija, potpredsednika Skqp-štine Wqpanije BaraŠe, koji jegovorio o prvobitnom ciÑq is-trawivaŠa sadašŠosti narod-nosti, a to je sticaŠeverodostojneslike o kqltqrnim, obrazovnim idrqgim segmentima wivota nacio-nalnih i etniykih maŠina q Bara-Ši, o konkretnostima i rezqlta-tima istrawivaŠa govorili sq drMikloš Fizeš, predsednik i drIvica üqrok, sekretar vex pome-nqte zadqwbine.

Dr Mikloš Fizeš, predsednikJavne zadqwbine za istrawivaŠemaŠina je podsetio da je posledŠipqt sliyna anketa o maŠinamaqrañena negde 1984. godine pa bašzato dobro je došla nova inicija-tiva, predlog wqpanije da se stek-ne sveobqhvatna slika o sadašŠemwivotq narodnosti q BaraŠi. Na-ravno, q ceoprojekatbili sq qkÑq-yeni i pripadnici maŠina, presvega stqdenti narodnosnog porek-la (Šihdvadesetak) a nisq biliis-kÑqyeni ni vrsni strqyŠaci kaošto sq sociolozi, pravnici, et-nografi, bqdqxi da je cela obradapolowaja maŠina q BaraŠi obqh-vatila više oblasti: na primerprivredq, školstvo, kqltqrq, ver-ski wivot i drqge segmente narod-nosne biti.

Prvi yovek Javne fondacije zaistrawivaŠe maŠina nije krio dasq pri sprovoñeŠq projekta imalii razne poteškoxe: najpre je treba-lo nabaviti materijalna sred-stva, a zatim qticati i na grado-nayelnike i nayelnike da izañq qsqsret prilikom davaŠa podata-ka, bqdqxi da sq i rqkovodioci na-seÑa bili anketirani. Q prvomkrqgq, jedna trexina rqkovodilacase odazvala molbi. Nakon qpqxi-vaŠa novog pisma, i drqga trexinase opredelila da odgovori na pos-tavÑena pitaŠa anketnih listovai na taj nayin potpomawe rad onihkoji sq bili zadqweni za sprovoñe-Še ankete.

Na krajq svog izlagaŠa, dr Mik-loš Fizeš je istakao nadq da xe sedo kraja prolexa 2006. godine obja-

viti 7. po redq sveska „Sqwivotanarodnosti” (Kisebbségek együttélé-se) a bilo bi celishodno kada bi seiste godine priredila i jedna ma-Šinska konferencija na kojoj bi sedetaÑno moglo raspravÑati o re-zqltatima istrawivaŠa sadaš-Šeg staŠa narodnosti q WqpanijiBaraŠi.

Dr Ivica üqrok, sekretar Javnezadqwbine za istrawivaŠe maŠi-na još jedanpqt se zahvalio Wqpa-niji i svima koji sq inicirali ipotpomagali još jedan q nizq is-trawivaykih projekata o maŠina-ma i podsetio da je q Mañarskojdavno qrañena anketa o staŠq na-rodnosti.

Anketni listovi, formqlari,kako reye Ivica üqrok, poznatisociolog Peyqjskog qniverziteta,poslati sq q sva baraŠska naseÑa –q preko 300 Ših. Na postavÑenapitaŠa odgovorili sq nayelnicii belewnici samoqprava, a detaÑ-naispitivaŠaizvršena sq q 9 gra-dova i 14 sela.

I pripadnici maŠina, grañaniWqpanije BaraŠe bili sq liynoqpitani: dati sq konkretni odgo-vori na postavÑena pitaŠa, a qra-ñeno je i oko 50 detaÑnih inter-vjqa koji se odnose na sve oblastimaŠinskog wivota.

PristizaŠem podataka pqtemformqlara, anketnih listova, qs-ledile sq i analize pristigle gra-

ñe. Q vezi s tim dr Ivica üqrok jeizmeñq ostalog podvqkao:

– Bili smo q svim naseÑima,obišli sve taksativne maŠine.àto je jako zanimÑivo, qzmimoprimer srpske maŠine, imamo niztih vidova istrawivaŠa a jedan jesvakako jezik kada se o nama maŠi-nama govori. Bilo je zanimÑivodakod Srba, srpskoga wivÑa q Bara-Ši, nismonašlinijednqporodicqq kojoj se ne govori na srpskom jezi-kq. Svi znajq srpski, komqnicirajqna srpskom jezikq. Isti primer jenegativnog karaktera kod Hrvata,Nemaca, a pogotovo kod Roma i os-talih. Iz tog aspekta, srpska zajed-nica je veoma zanimÑiva.Naravno,gledali smo školskq spremq, gle-dali smo predqzetniykq, poslovnqpozadinq… Yini mi se da je sitqa-cija walosna, pre svega što se Ro-ma tiye. Na osnovq istrawivaŠamowe se rexidaRominikakvqšan-skq nemajq za integracijq. Meñq za-nimÑivostima moram istaxi i toda narodnosti o vexinskoj nacijiimajq mnogo boÑe mišÑeŠe, nego-li obrnqto. Ima niz faktora kojisq veomavawni, ameñqŠima, naos-novq modifikacije MaŠinskog za-kona, vaÑa izdvojiti registracijq:onošto smopar nas rekli da ta re-gistracija nexe fqnkcionisati,mimo toga da je protivzakonita,protiv evropskih i meñqnarodnihpoveÑa, mi smo vex na samom po-

yetkq rekli da se verovatno dobardeo maŠinskog wivÑa nexe izjas-niti q toj formi. To se ispostavi-lo, a jedna od znayajnih stvari kojqsmo mogli konstatovati i potv-rditi jeste qpravo ta yiŠenica dase maŠine i dan danas boje da se iz-jasne na nayin kako to prilikomlokalnih izbora vlada weli.

Prilikom predstavÑaŠa rezql-tata istrawivaŠa sadašŠeg sta-Ša narodnosti q mañarskom delqBaraŠe reyeno je i to da je ceo pro-jekat Wqpanija BaraŠa finansi-rala sa dva miliona forinti dokje grad Peyqj obezbedio milion.

Bilo kako bilo projekat je pos-tigao svoj ciÑ: osvetlio je sadaš-Ši polowaj nacionalnih i etniy-kih maŠina i to iz raznih aspeka-ta. àto je takoñe pohvalno, on seostvario qz qyešxe maŠina a ne –kako je to bilo yesto pqta ranijihgodina – bez Ših. Sigqrno je da xeza 7. sveskq „Sqwivota narodnos-ti” vladati ogromna zaintereso-vanost i qslediti najavÑena kon-ferencija na kojoj xe se, bazirajq-xi se na informacijama, novimsaznaŠima istrawivaykog projek-ta o maŠinama q BaraŠi, razgova-rati o zadacima i obavezama q ci-Ñq qnapreñeŠa kqltqrnog, obra-zovnog i drqgih oblika wivota na-cionalnih i etniykih maŠina qWqpaniji BaraŠi.

Predrag Mandix

Prioriteti dešyanskog crkvenog odbora

Nakon veselo provedene novogodišŠe veyeripovodom doyeka srpske pravoslavne Nove go-dine, Dešyani sq aktivno krenqli q novq go-

dinq. Naime, vex 15. janqara na javnoj sednicicrkveno-opštinskog odbora izglasali sq odlqkekoje nagoveštavajq radnq i qspešnq 2006. godinq.

Na javnom zasedaŠq na dnevnom redq sq bile tritayke: obnova torŠa mesnog srpskog pravoslavnoghrama, sqdbina starog srpskog pravoslavnog grob-Ña i „razno”.

Najvexa pawŠa posvexena je obnovi torŠasrpskog pravoslavnog hrama. Iako vlada bespari-ca, mesni srpski pravoslavni vernici verqjq da xedo obnove doxi pa sq baš zbog toga qyinili i prvekonkretne korake: postignqt je dogovor da Teodo-ra àehapovix dovede majstora koji xe pregledatiqnqtrašŠost torŠa i zameniti, gredq koja je trq-la. Zlatoje Novkov je obexao da xe q rokq od dve-tri nedeÑe pozvati majstora da pregleda spoÑaš-Šost svetog hrama, pre svega limarijq, a YedomirAdamov se pak privatio da izvrši detaÑan preg-led zidne konstrqkcije. Posle tih qviñaja xe doxii do dogovora sa majstorom oko cene izvoñaykihradova koji xe, prema mišÑeŠq jereja SvetomiraMiliyixa, paroha dešyanskog, zavisno od veli-yine rekonstrqkcije koštati od 3 do 8 milionaforinti.

Radi nabavke sredstava, Dešyani krajem feb-rqara ili poyetkom marta planirajq da prirede je-dan bal yiji prihod bi se q potpqnosti qtrošio qrekosntrqkcijq torŠa, a takoñe se nadajq i dobro-voÑnim prilozima i konkqrsnim sredstvima.

Prema planovima, radovi koji bi obqhvatili ielektrifikacijq, krenqli bi na prolexe.

Sqdbina starog srpskog pravoslavnog grobÑa sevex godinama nalazi na dnevnom redq. Nawalost,definitivnog rešeŠa još qvek nema, no, i ove go-dine predstoje razni drqštveni radovi pomoxqkojih xe se izvršiti yišxeŠe i qlepšavaŠe vey-nog prebivališta nekadašŠih Srba ovog naseÑa.Na sednici je postignqt dogovor da xe se tokomprolexa ponovo oyistiti srpsko grobÑe, postavi-xe se novi drveni krst koji je istrqo i osqšio seprošle godinei svakakoxe se doteratiiqlepšatigrobÑe.

Q tayki „razno” govorilo se o proteklim ipredstojexim crkvenim praznicima. PosebnapawŠa posvexena je svetosavskoj proslavi prili-kom koje xe biti još sveyanije nego prethodnih go-dina. Naime, prigodnim programom predstavixese deca i osnovci niwih razreda, a qyenici od 5.do 8. razreda izvešxe recital o wivotq RastkaSave NemaŠixa, srpskog prosvetiteÑa, osnivayaaqtokefalne Srpske pravoslavne crkve. Premaplanovima, program xe biti predstavÑen i q Se-gedinq.

Tokom sednice naglašena je potreba još teš-Še, efikasnije saradŠe izmeñq mesnog crkveno-opštinskog odbora, Samoqprave Srba q Desci iKqltqrno-qmetniykog drqštva „Banat”, a sve to qciÑq ostvarivaŠa projekata i planova na poÑqqnapreñeŠa verskog i kqltqrnog wivota Srba qDesci.

P. M.

hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika Hronika hronika

Bqdimpešta, 26. janqar 2006. 3

Razgovori o sqdbini mohaykog baziynog mqzeja „Doroxa Kaniwai”

Jqwnoslovenska etnografska zbirka q nezavidnom staŠq

QQredq za nacionalne i et-

niyke maŠine 12. janqaraodrwani sq veoma vawni raz-

govori q vezi sa sqdbinom mohay-kog Baziynog mqzeja „Doroxa Ka-niwai”.

Pomenqta kqltqrna qstanovavex dqwe vreme nalazi se q veomateškom polowajq bqdqxi da sqsredstva za odrwavaŠe izlowbe-nog materijala, pre svega etnog-rafske grañe Srba, Hrvata i Slo-venaca qMañarskojmizerna, a tq jei veoma korisna dokqmentacija ovex pomenqtim maŠinama. I samezgrade (qkqpno tri), q kojima se na-laze izqzetno vawne mqzeološkevrednosti, postale sq veoma tesnei zapqštene pa je kqcnqo trenqtakda se pronañe pravo rešeŠe za sqd-binq baziynog mqzeja.

Q ciÑq da se najzad reši gorqxepitaŠe bqdqxnosti osamdesetogo-dišŠe institqcije, q Qredq za na-cionalne i etniyke maŠine odr-wani sq razgovori kojima sq pri-sqstvovali Antal Hejzer, predsed-nik i üqra Popovix, potpredsed-nikQreda za nacionalne i etniykemaŠine, Peter Tašnadi, potpred-sednik i üqla Erdedi, referent zamaŠine Samoqprave Wqpanije Ba-raŠe, a poziv za sastanak dobilisq i dr Milica Pavlov, predsed-nica Samoqprave Srba i Mijo Ka-ragix, predsednik SamoqpraveHrvata q Mañarskoj.

Prilikom sastanka, razmotre-ne sq svemogqxnosti spasavaŠaba-ziynog mqzeja, meñq kojima sq bilei one koje sq se odnosile na proši-rivaŠekompleksa, kqpovinqnovogobjekta ili pak otvaraŠe nove lo-kacije. Meñq svim solqcijama,prevagnqla je ona koja se odnosilana obnovq zgrade q Varošhaz qli-ci. Ovde je razmotrena i verzijaprodaje nekretnine q Srpskoj qli-ci koja više nije sposobna da qdo-voÑi zahtevima i mqzejskim fqnk-cijama, a prihod dobijen od Šeneprodaje bio bi qlowen q maksi-malno osposobÑavaŠe mqzejskogobjekta q Varošhaz qlici.

Paralelno s tim, kako nas je in-formisao Peter Tašnadi, pot-predsednik Wqpanije BaraŠe, pla-

nira se i takozvano yišxeŠe pro-fila, naime, q pomenqtoj zgradi bise sayqvala kompletna etnografskagraña Srba, Hrvata i Slovenaca qMañarskoj, dokbisebogatmqzejskimaterijal o istorijatq grada Mo-haya i Mohaykoj bici prebacio nadrqgo mesto. On bi se, o tome je sarqkovodstvom Nacionalnog parka„Dqnav-Drava-Sava” vex postig-nqtdogovor, q prvomkrqgq smestioq Spomen-park posvexen Mohaykojbici gdebi sepriredilaprivreme-na izlowba.

Prilikom sastanka, predstav-nici Wqpanije BaraŠe sq od Qre-da za nacionalne i etniyke maŠi-ne zatrawili da iz svog bqçetaobezbede odreñen deo sredstava zaovogodišŠe fqnkcionisaŠe mq-zeja a razgovaralo se i o mogqximoblicima qyešxa maŠinskih sa-moqprava q odrwavaŠq kqltqrneqstanove.

Antal Hejzer, predsednik Qredaje nagovestio da xe iz interven-tnog okvira najverovatnije sa 1,5miliona forinti moxi da potpo-mognqfqnkcionisaŠemqzejske in-stitqcije. Takoñe je obexana po-mox i od strane Ministarstva zakqltqrno nasleñe yiji sq predstav-nicipred samkraj 2005. godine po-setili mqzej i stekli qvid na licqmesta. Pri restaqraciji tekstil-ne grañe, šef odeÑeŠa pri resor-nom ministarstvq obexao je500.000 forinti, a takoñe je pos-tignqt sporazqm da od strane Sa-moqprave Wqpanije BaraŠe qokvirq Alfa programa bixe pod-neta molba da se obnovi i srediizlowbena graña mohaykog baziy-nog mqzeja. Na taj nayin, kao i pod-nošeŠem konkqrsa kod drqgihfondova, zadqwbina i nadlewnihministarstava, kako je to podvq-kao Peter Tašnadi, postoji real-na šansa da se reši pitaŠe kql-tqrne qstanove. On je, inaye, pred-lowio i mogqxnost da se eventqal-no razmotri pitaŠe prava vlas-ništva institqcije koja bi, even-tqalno, mogla da postane i zajed-niyka svojina Wqpanije, Samoqp-rave Hrvata i Samoqprave Srba qMañarskoj.

Dr Milica Pavlov, predsedni-ca zemaÑske srpske samoqprave jenagovestila da xe pitaŠe sqdbineMqzeja „Doroxa Kaniwai” bitistavÑeno na dnevni red Skqpšti-ne Samoqprave Srba q Mañarskoj.Tom prilikom detaÑno xe se raz-motriti na koji nayin da samoqp-rava qyestvqje q prqwaŠq pomoximqzejskoj qstanovi. Imajqxi q vi-dq bqçet SSM, teško je zamisli-ti da xe zemaÑska srpska samoqp-rava moxi materijalno da qyes-tvqje q odrwavaŠq mqzeja, meñq-tim, q prvom korakq, kako reyepredsednica Pavlov, najprirod-nijim se yini prqwaŠe pomoxipri formqlisaŠq konkqrsnihprijava koje se odnose na fqnkcio-

nisaŠe kqltqrne qstanove, a timebi se na jasan nayin potvrdilamoralna podrška SamoqpraveSrba q Mañarskoj – naravno, de-finitivnq i glavnq rey ima Skqp-ština zemaÑske srpske samoqpra-ve.

Sve q svemq, spasavaŠe etnog-rafske zbirke Srba, Hrvata iSlovenaca q Mañarskoj je priori-tetan zadatak. Zato, kako je to is-taknqto i na bqdimpeštanskomforqmq, vaÑa qyiniti sve kako biMqzej „Doroxa Kaniwai” i daÑefqnkcionisao i prezentovao kql-tqrno, odnosno folklorno bogat-stvo, pre svega srpske i hrvatskezajednice q Mañarskoj.

P. M.

Doyek srpske Nove godine q Pomazq

Kolo do zore

Jedan od onih dana q godini, ka-da Ñqdi zaboravÑajq svako-dnevne brige i stopostotno se

predajq slavÑq i veseÑq svakako jedoyek srpskeNove godine. Jedna odnajboÑih wqrki tradicionalno seodrwava q Pomazq, a tako je to bi-lo i ovoga pqta.

Na novoj lokaciji, q restoranqkoji se nalazi baš na pola pqtaizmeñq Pomaza i Sentandreje,skqpilo se mnoštvo Srba, Šiho-vih odqševÑenih mañarskih pri-jateÑa, stanovnika pobratimÑe-nih naseÑa iz matiyne zemÑe,bivših stqdenata, gimnazijala-

ca pa yak i jedan astronaqt izAmerike.

Za dobrq zabavq pobrinqo se or-kestarKrqnoslava-KixeAgatixaigostqjqxi trqbayki orkestar Boja-na Krstixa iz Srbije. Ovaj an-sambl, višegodišŠi pobednik sa-bora trqbaya q Gqyi, izveo je mnogepoznate kompozicije, a najvexi qs-peh imale sq – opet – one iz Kqstq-riyinih filmova. Qz trqbq i har-monikq došlo je i do odbrojavaŠa,zdravica i razmene najboÑih weÑaza predstojexq 2006. godinq, a kolose igralo – po obiyajq – do zore.

D. TešeŠi

Qspeh srpskog izdavaštvaq Rqmqniji

Prilikom nedavne proslaveDana srpske kqltqre q Sege-dinq, kojq sq svojim prisqs-

tvom i yitaŠem pesama i odloma-ka iz svojih radova qveliyalisrpski kŠiwevnici iz Rqmqnije, osrpskom izdavaštvq q sqsednojnam zemÑi govorio je Ivo Mqn-xan, qrednik izdavayke radionicepri Savezq Srba q Rqmqniji, kojije istakao da sq Srbi q pomenqtojdrwavi 1994. godine otpoyeli iz-davaykq delatnost i da sq do sadaobjavili 115 naslova. On je tomprilikom predstavio i nekolikokrqgova podqhvata: prvenstveno,objavÑivaŠe monografija raznihmanastira, naseÑa i kqltqrno-qmetniykih drqštava, zatim li-terarno stvaralaštvo sa poezi-jom, prozom i prvom dramom kojaje napisana na tamošŠim prosto-rima (rey je o kapetanq Koyi), a va-Ña istaxi i deyjq kŠiwevnost.

Mnogostrana kŠiwevna radi-nost Srba q Rqmqniji je svakako zapohvalq, a i prilikom kqltqrnesvetkovine q gradq na Tisi istak-nqto je da je na ovogodišŠem Saj-mq kŠiga q Beogradq za izdavaš-tvo nagrada „Arsenije Yarnoje-

vix” pripala Savezq Srba q Rqmq-niji. OdlikovaŠe je iz rqkq po-moxnika ministra za dijasporqVqkmana Krivokqxe primio gos-podin Jovica Pejanov, kŠiwevnikiz Temišvara, a to je bio i povodda o znayajq priznaŠa i polowajqsrpskog izdavaštva razgovaramosa gospodinom Ivom Mqnxanom:

– Mene je liyno to priznaŠe po-malo qplašilo. Mi smo, naime,godinama i godinama radili ono-liko koliko mowemo našimskromnim snagama, izdavali kŠi-ge, trqdili smo se da te kŠige štolepše izgledajq, dabome, qz sveadekvatniji, boÑi i kvalitetnijisadrwaj. Izlagali smo do sada naviše sajmova, i q Novom Sadq i qBeogradq. Meñqtim, ove godine de-silo se, rekao bih, yqdo: dobilismo specijalno priznaŠe, speci-jalnq diplomq. Zašto mene to pla-ši? Kako xemo tq visinq zadrwa-ti? Zadrwaxemo je kvalitetom ra-dova koji postoje i koji još nisqobjavÑeni q našoj izdavaykoj kq-xi. Zadrwaxemo je nastojaŠem dataj kvalitet, qmetniyki nivo, qve-xamo. Zadrwaxemo je nastojaŠemda naša kŠiga bqde prisqtnija qjavnosti. Zadrwaxemo je nastoja-Šem aqtora da svaki po naosobsvojq kŠigq promoviše što višei više. Treba, dakle, nastavak sta-vitiinaštoyešxepromovisaŠe.

Ja bih se pozivao na srpskq pos-lovicq: „Nije kqxa tesna, vex je ra-ja besna”. Naime, Savez Srba q Rq-mqniji dobija dotacijq od drwave.Te dotacije sq kakve jesq. Hvalašto ih dobijamo. Meñqtim, od tihdotacija jedandeo svake godine od-vajamo za izdavaykq delatnost. Toje skromandeo, aliÑqdiobjavÑqjqne vodexi rayqna o honorarima.To welim posebno podvqxi, jer ho-norari nas ne interesqjq. Zanimanas objavÑivaŠe kŠige, interesqjenas promocija kŠige, interesqjenas da se srpska rey, beletristikayqje i proyqje. Mislim da je to naj-vawnije.

Predrag Mandix

Ivo Mqnxan

reportawa Reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa

4 SRPSKE NARODNE NOVINE

OGLEDALOKRIVO

SMEHQGAO ZA

NOMIJAEKO

POàTASRPSKA

Poseta Peyqjaca Beogradq

Srbija je spremna da podrwi peyqjski projekatD

voylana delegacija Peyqjskogcrkveno-opštinskog odboraq sastavq jerej Predrag Hajdq-

kovix, paroh peyqjski i dr Pred-rag Mandix, potpredsednik pome-nqtog crkveno-opštinskog odbo-ra, 10. janqara boravila je q Beog-radq s ciÑem da rqkovodioce raz-nih ministarstava qpozna sa pro-jektom izgradŠe crkveno-qmet-niyke zbirke q Peyqjq.

Pqt Peyqjaca najpre je vodio qMinistarstvo kqltqre RepqblikeSrbije gde je goste iz Mañarskeprimila g. SaŠa Grqjiyix-Cqpax,referent za zaštitq kqltqrnebaštine, a zatim sq detaÑni raz-govori voñeni sa Silvanom Haçi-üokix, nayelnikom sektora zazaštitq kqltqrne baštine privex pomenqtoj qstanovi. Reagqjqxina izlagaŠe o. Predraga Hajdqko-vixa, ona je naglasila da xe minis-tarstvo podrwati napore Peyqja-ca i izrazila waÑeŠe što molbanije ranije qpqxena, naime, predsam kraj 2005. godine je formqli-san bqçet ministarstva za 2006. qkoji je mogao da bqde qgrañen i ovajprojekat. Naravno, i pored toga, g.üokix je obexala finansijskq po-mox pri poyetnim koracima rea-lizacije izgradŠe crkveno-qmet-niyke zbirke i podvqkla da bi naj-boÑe bilo kada bi bqdqxi mqzejbio q sklopq Mqzeja Srpske pra-voslavne crkve što bi znatnoolakšalo stvar ministarstvq, po-gotovo prilikom preqpqxivaŠasredstava za peyqjski projekat.Osim toga, gospoña üokix je skre-nqla pawŠq i na vawnost qkÑqyi-vaŠa stqdenata Akademije SPCpri konzervaciji i restaqracijiikona i crkvenih qtvari.

Prilikom razgovora, istaknqtaje i vawnost qkÑqyivaŠa Repqbli-ke Mañarske q finansiraŠe pro-jekta, pri kojem xe i grad Peyqjimati vawan zadatak. Naime, kaokqltqrna prestonica Evrope 2010,vex sada mowe da konkqriše zarazna sredstva, a pogotovo xe bitikÑqyna 2007, kada xe se i kod Ev-ropske qnije moxi da zatrawi re-levantni izvori.

Na krajq razgovora, SilvanaHaçi-üokix, nayelnik sektora zazaštitq kqltqrne baštine priMinistarstvq za kqltqrq Srbijeimenovala je SaŠq Grqjiyix-Cq-pax za kontakt osobq koja xe paw-Ñivo pratiti sqdbinq peyqjskogprojekta i stajati na raspolagaŠqPeyqjcima.

Q Ministarstvq vera RepqblikeSrbije delegacijq iz Peyqja pri-mio je dr Tomislav Brankovix, sa-vetnik ministra. I gospodinBrankovix je pozitivno odgovo-rio na molbq gostijq iz Mañarskeizmeñq ostalog i zato jer je Mi-nistarstvo vera ove godine dobi-lo 150 miliona dinara za gradi-teÑskq delatnost, pa i izgradŠamqzeja q Peyqjq mowe da rayqna napodrškq ovog resornog ministar-stva. Izrazivši svoje zadovoÑ-stvo zbog qlowenih napora na po-Ñq ostvarivaŠa projekta q presto-

nici Wqpanije BaraŠe, savetnikministra se osvrnqo i na nemilidogañaj, krañq slika q Novosad-skom mqzejq. On je qpozorio da po-sebnq pawŠq vaÑa posvetiti bez-bednosti ikona i svih crkvenihqtvari – dqhovna vrednost srpskognaroda q mañarskom delq BaraŠetreba da bqde osigqrana, zaštixe-na od krañe i drqgih nemilih zbi-vaŠa.

Qkazavšina znayaj ispravnostiadministrativne procedqre izvo-ñaykih radova, dr Tomislav Bran-kovix je zatrawio da se odmah na-kon raspisivaŠa tendera i potpi-sivaŠa qgovora sa izvoñayem svadokqmentacija dostaviMinistar-stvq vera Repqblike Srbije. Qjed-no, savetovao je da se Peyqjci pove-wqi saAkademijom za konzervaci-jq qmetnina srpskih, naime, stq-denti završnih godina mogli bida obavÑajq konzervatorske rado-ve. Za Ših bi ministarstvo obez-bedilo solidne honorare, a Bq-dimska eparhija bi morala da sno-si samo troškove smeštaja i is-hrane. Takoñe, sa Akademije bi bio

imenovan profesor koji bi nad-gledao konzervatorske radove stq-denata pomenqte obrazovne qsta-nove.

– Sve q svemq, Ministarstvo ve-ra Repqblike Srbije xe maksimal-no podrwati izgradŠq crkveno-qmetniyke zbirke qPeyqjq jer je toq korist spasavaŠa dragocenihdqhovnih vrednosti srpskog naro-da q Mañarskoj, q BaraŠi – rekaoje dr Tomislav Brankovix, savet-nik ministra kome je jerej Pred-rag Hajdqkovix qrqyio pismenqmolbq äegovog preosveštenstvaepiskopa bqdimskog GospodinaLqkijana koja se odnosi na finan-sijskq pomox pri završetkq rado-va na šikloškom svetom hramq.Centralna proslava 200. godiš-Šice drevne svetiŠe odrwaxe se24. septembra tekqxe godine pa jeiskorišxena prilika da se kako g.Brankovix tako i g. Milan Radq-lovix, ministar vera pozovq nasveyanost.

Poziv na proslavq q àiklošqqpqxen je i prof. dr VojislavqVqkyevixq, ministrq za dijasporq

Repqblike Srbije koji je q zgradiministarstva liyno primio gos-te iz Mañarske. I sam BaraŠac,dobro qpoznat sa prilikama q Ba-raŠi, Repqblici Mañarskoj, a po-gotovo q Peyqjq, gospodin Vqkye-vix je podvqkao da xe qprkosskromnijem bqçetq q odnosq naprethodna dva ministarstva, imaterijalno i moralno podrwatipeyqjski projekat, istakavši pritome da pomenqto resorno minis-tarstvo treba da qdovoÑi i oba-vezama koje propisqje Meñqvladi-na mešovita komisija Mañarskei drwavne zajednice Srbije iCrne Gore, a to je pre svega finan-siraŠe prioritetnih projekatapopqt obnove srpske pravoslavnecrkve q Bqdimpešti i ponovnoowivÑavaŠe i osposobÑavaŠeTekelijanqma.

Naglasivši da projekat izgrad-Še crkveno-qmetniyke zbirke qPeyqjq treba da finansira i ma-ñarska drwava, štaviše, pomoxqodreñenih fondova i Evropskaqnija, ministar za dijasporq je po-sebno istakao vawnost finansira-Ša jednog drqgog projekta znayaj-nog za srpskq dijasporq koji nosinaziv MOBA 2006. pri kojem vla-dika Lavrentije marÑivo radi naokqpÑaŠq srpske omladine iz ra-sejaŠa. MOBA je program kojidoprinosi qnapreñivaŠq i pro-dqbÑivaŠq srpske nacionalnesvesti, kqltqre, jezika, svetosavskesrpske pravoslavne vere – rekao jeprof. dr Vojislav Vqkyevix.

Zahvalivši se na gostoprim-stvq i obexanoj pomoxi, na krajqrazgovora Peyqjci sq pozvali mi-nistra Vqkyevixa da svojim pri-sqstvom qveliya jqbilarnq pros-lavq šikloške svetiŠe i qrqyilimq crkveni kalendar, izdaŠe Bq-dimske eparhije koje sq, kao pok-lon, qrqyili i q Ministarstvqkqltqre i Ministarstvq vera Re-pqblike Srbije.

Sve q svemq, razgovori voñeni qBeogradq bili sq veoma korisni akako je to podvqkao jerej PredragHajdqkovix, paroh peyqjski, nad-mašili sq sva oyekivaŠa bar štose tiye podrške matiyne nam zem-Ñe:

– Welim da izrazim svoje zado-voÑstvo jer smo bili q prilici danavedenim ministarstvima izlo-wimo plan mqzeja i hrama a ona sq,skako q svom domenq, obexala po-mox q novyanim sredstvima i po-mox q strqynom radq. Q pitaŠq jepomox oko restaqracije ikona štoje zaista velika stvar jer iziskqjevelika finansijska sredstva. Ja senadam da xe gospoda iz navedenihministarstava odrwati svoja obe-xaŠa i da xemo poyeti sa izgrad-Šom našeg objekta jer zaista, kakosmo q izlagaŠq i naveli, stvar jealarmantna po pitaŠq ikona,crkvenih qtvari. àto hitnije binam trebao taj objekat da bismonaše blago iz mohaykog names-ništvaštopre zaštitilii smes-tili q naš mqzej.

Predrag Mandix

Delegacija iz Peyqja q Ministarstvq vera…

… i Ministarstvq kqltqre Srbije

intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq Intervjq intervjq

Bqdimpešta, 26. janqar 2006. 5

TRAKATEKQXANA DLANQMATICA

PLANETEOKO

Vladika niški Irinej (Gavrilovix)

Tri decenije na episkopskom tronqQ

crkvenim krqgovima nije ta-ko yest slqyaj da se izabraniepiskop na toj fqnkciji za-

drwi pqnih trideset godina. Me-ñqtim äegovo preosveštenstvoepiskop niški g. Irinej Gavrilo-vix je nedavno obelewio tri dece-nije od kada je imenovan za vladi-kq. äegova biografija je bqrna ivrlo zanimÑiva: roñen je q selqVidova kod Yayka 1930. godine. Qrodnom selq završio je osnovnqškolq, a potom gimnazijq q Yaykq.Po završetkq gimnazije qpisao sei završio Bogoslovijq q Prizre-nq, a potom i Bogoslovski fakql-tet qBeogradq.Popovratkqiz voj-ske biva postavÑen za sqplenta(profesora) Prizrenske bogoslo-vije. Pre stqpaŠa na dqwnost pro-fesora oktobra meseca 1959. godi-ne q manastirq Rakovica, od stra-ne äegove svetosti patrijarhaGermana, prima monaški yin, do-bivši monaško ime Irinej. Nadan sv. Petke, 27. oktobra 1959. qcrkvi Rqwica ispod Kalemegdana,biva rqkopolowen q yin jeromona-ha. Dok je kao profesor q Prizren-skoj bogosloviji slqwbovao bivaqpqxen na postdiplomske stqdije qAtinq. Godine 1969. godine bivapostavÑen za qpravnika Monaškeškole q manastirq Ostrog, odaklese pak vraxa q Prizren i biva pos-tavÑen za rektora Prizrenske bo-goslovije. Sa te dqwnosti 1974.izabran je za vikarnog episkopaäegove svetosti patrijarhasrpskog, sa titqlom episkopa mo-raviykog. Godinq dana kasnijeizabran je za episkopa niškog, a tqdqwnost obavÑa i danas.

Izjave pojedinih crkvenih veli-kodostojnika i predsednikaSrbije Borisa Tadixa da „Crkvatreba da se pita q vawnim drqš-tenim pitaŠima” izazvala je ve-like polemike q javnosti. Kakovidite qlogq Crkve q javnom wi-votq i Šenq misijq q savremenomdrqštvq?– Predsednik Tadix je kao mq-

dar drwavnik i rodoÑqb dao ob-jektivnq izjavq o Crkvi i Šenojqlozi. Crkva nije neka imaginar-na organizacija, nego wiva zajed-nica yestitih, rodoÑqbivih i od-govornih liynosti. Ona ne mowe ada ne bqde wivotno zainteresova-na za svojq i sqdbinq naroda. Zna-mo da bi i neki sadašŠi politi-yari voleli da Crkvq vide i Šenglas yqjq samo q portiina grobÑq,kao što je to bilo q vreme bivše,nadajmo se, propale ideologije.Crkva bi bila veoma radosna kadane bi bilo potrebe da se bavi pos-lovima o kojima treba da brinedrwava. Ali, kada nastqpe smqtnavremena ili kada neko svojim po-litiykim stavovima povede narodtamo gde ne treba,Crkvanemoweine sme da xqti. Takvih momenatabilo je mnogo q našoj stradalnojistoriji, a tako je sadainaKosovqi Metohiji gde je jedino Crkva os-tala da deli sqdbinq svoga stra-dalnoga naroda.

Sveti arhijerejski sabor SPC

qpqtio je jasnq porqkq meñqna-rodnoj zajednici i domaxim vlas-tima o dramatiynom polowajqSrba na Kosovq i Metohiji,tvrdexi da „robÑe ne mowe daglasa” i da Srbi ne treba da qyes-tvqjq q prelaznim kosovskim in-stitqcijama jer je to legitimiza-cija nezavisnosti. Zbog yega seSinod q meñqvremenq odlqyio nasaradŠq sa Vladom Kosova, pot-pisqjqxi Memorandqm o obnoviporqšenih crkava?–NašaCrkva nikada nije zaqze-

la stav o nesaradŠi s predstavni-cima koji sada vladajq Kosovom iMetohijom. Kada sq kosovski iz-bori bili q pitaŠq, Crkva jesmatrala da robovi koji nemajqslobodq kretaŠa i sigqranost zawivot, nemajq ni pravo glasa. Zatoje Šen stav bio da Srbi ne treba daglasajq. Naravno, ona o tom pita-Šq nije polemisala sa onima kojisq o tome imali drqgayije mišÑe-Še. Sada kada je q pitaŠq Memo-randqm, stalo se na stanovište daje on prihvatÑiv i da sq qvawenineki bitni stavovi kojih ranijenije bilo q onom prvom Memoran-dqmq, koji je potpisao vladika Ar-temije. Smatrali smo da to ne tre-ba odbaciti, jer je postojala opas-nost da sredstva nameŠena Crkviodq na drqgq stranq i da se odqsta-ne od svih planova obnove našihsvetiŠa. NajavÑena je i velika do-natorska konferencija za daÑeprikqpÑaŠe sredstava q ciÑq ob-navÑaŠa crkava, manastira, avaÑda i domova našeg naroda. Za-to je Šegova svetost patrijarhprihvatio ovaj Memorandqm. Is-tina, tq je bilo nekih problema,tako da je patrijarh povqkao svojpotpis, ali kada je Šegova svetostqvideo opravdanost Memorandq-ma, on je svoj potpis potvrdioios-nawio.

Znayi li to da je SPC ovim pot-pisom zapravo prva priznalaprivremene kosovske institqcije?– Nema ni govora o priznavaŠq

insititqcija. SPC je prihvatilada obnovq vodi QNMIK, a ne Ko-sovo, kao što xe sredstva dolazi-ti iz meñqnarodne zajednice prekoQNMIK-a.

Da li je mogqxe sprovesti ovakvqodlqkq Sinoda mimo voÑe nad-lewnog episkopa Artemija koji senije slowio s potpisivaŠem Me-morandqma?– Sveti Sinod je, kao izvršni

organSvetog arhijerejskog sabora,iznad svakog episkopa. Nadamo seda xe iskrsli problem sa vladi-kom Artemijem biti rešen q dqhqcrkvenog poretka. Mi shvatamoŠegove probleme, ali mislimo daKosovo i Metohija nije samoproblem i pitaŠe vladike Arte-mija nego cele naše Crkve, što xeon, nadamo se, qvawiti.

Sabor xe se svakako pozabavitiovim pitaŠem i qyiniti da vladi-ka Artemije prihvati stav Sinodai Sabora. Ne bi bilo dobro da onto odbije i da se stvori nepotre-ban jaz. Nadam se da do toga nexe

doxi. Vladika Artemijeje razqman yovek i to xeshvatiti.

àto se tiye imenovaŠaylana SPC q Komisijikojq predviña Memoran-dqm, tq ne bi trebalo dabqde problema. VladikaTeodosije je vikar vladi-ke Artemija. Mislim dase vladika saglasio i ra-nije da on bqde qyesnik qnekim sliynim qlogama.

Kako vrh SPC gleda naideje o podeli Kosova iMetohije ili Šegoveeventqalne „zamene” zaRepqblikq Srpskq?– Crkva se tim pitaŠi-

ma još nije posebno bavi-la. O tome ne mogq da od-lqyqjq ni episkop, ni Si-nod nego samo najvexacrkvena vlast, a to je Sa-bor. Ali, svaka podelaKosova za Crkvq je ne-prihvatÑiva. Kosovo mo-we biti anektirano, mo-we biti nasilno odvojenood Srbije i Crne Gore iproglašeno za nezavisno,ali sve bi to bio akt sile i nasiÑakoji xe kao takvi sigqrno biti ve-yiti problem i za nas i za meñqna-rodnq zajednicq. Zato se mora tra-witi mqdro, istorijsko rešeŠekoje xe odgovarati i nama koji smotamo vekovima prisqtni i tom na-rodq koji mi priznajemo kao ve-xinski. Da bi se došlo do trajnogmira na Kosovq i Metohiji, morabiti mnogo više dogovora negošto je sada.

Koliko je SPC, preko pojedinihepiskopa bila direktan qyesnikvawnih dogañaja q posledŠih 15godina, jer kao i Miloševix ra-nije, tako i vlasti posle 5. oktob-ra 2000. ne krijq da imajq „svojevladike” q Patrijaršiji?– To je stvar liynih odnosa poje-

dinih episkopa. Ako i ima takvihslqyajeva, oni sq pojedinayni, liy-ni, i svakako q najboÑoj nameri. ZaCrkvq sq vawne samo odlqke done-te qSinodqiSaborq.Mowda, pos-matrano iz današŠe perspektive,neke izjave i stavovi nisq bilinajcelishodniji, ali qvek sq biliq najboÑoj nameri.

Da li dolazak poglavara, q pra-voslavnom svetq nepriznate Ma-kednoske pravoslavne crekve ar-hiepiskopa Stefana kod patri-jarha Pavla, znayi nastavak pre-govora i koje sq sada kanonske mo-gqxnosti za rešavaŠe tog proble-ma?– Nisq mi poznati detaÑi raz-

govora Šegove svetosti sa arhie-piskopom Stefanom, jer nisambio tada q Beogradq. O tome xe bi-ti reyi na sednici Svetog sinoda.Naša Crkva nije zatvorila vrataza pregovore.Ona sqotvorena, ras-poloweŠe postoji, ali kao ylandelegacije SPC koji qyestvqje qpregovorima sa MPC, moram dakawem da nikad nexemo prihvati-

ti nekanonskq odlqkq o aqtokefa-liji.

Jqg Srbije i ranije je vawio za ne-razvijeno podrqyje. Koliko dra-matiyno pogoršaŠe ekonomskogpolowaja stanovništva qtiye narad Crkve i eventqalno otvaraprostor za Šeno delovaŠe na so-cijalnom planq?– Niška eparhija nalazi se q jed-

nom relativno siromašnom i pa-sivnom krajq naše drwave, gde se iCrkvaistanovništvovexdqginizgodina sqoyavajq sa ozbiÑnim eko-nomskim problemima. Zbog migra-cije stanovništva q gradove pos-ledŠihdvadesetak godina, selaokoBabqšnice, Crne Trave, SvrÑiga,ZaplaŠa,Pqste Reke, a q novije vre-me i Toplice više sq nego prepo-lovÑena. Ostala sq bez podmlatkai nade q bqdqxnost. àkole koje sqne tako davno imale izmeñq 500 i1.000 qyenika sada sq svedene na ne-kolikodesetina ñaka.Crkva je zbogtoga danas sqoyena i sa problemommaterijalne egzistencije svešte-nika q tim krajevima koji, kao štose zna,wive odparohijskih prinad-lewnosti. Ministarvo vera preq-zelo je na sebe da plaxa socijalno izdravstveno osigqraŠe za 14 sveš-tenika iz najqgrowenijih parohija.Ima nagoveštaja da bi oni moglibitiimaterijalnopomognqti, alito tek treba da se reši. Na ove ne-voÑe siromaštva došle sq izbeg-lice. Najpre iz Hrvatske i Bosne, akasnije i s Kosova. Na terenq Epar-hije sada wivi više od 20 hiÑadaizbeglica. äihov polowaj je oya-jan. Mi kao Crkva q malo yemq mo-wemodaimpomognemoi to qwasnostaŠe nekako olakšamo, osim štosa Šima i materijano qgrowenimstanovništvom Eparhije delimopomox koja nam stiwe qglavnom izGryke.

D. J.

Episkop Irinej

kqltqra Kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra

6 SRPSKE NARODNE NOVINE

IZVESNOJPISMA

TAYKA…IMATICEKQLTQRA

PosledŠih godina svedocismo novih, raznovrsnih tq-mayeŠa zdravstvenog staŠa

pojedinca i novih mišÑeŠa o mo-gqxnostima izleyeŠa. Sve višestrqyŠaka q svetq qkazqje na vezqizmeñq psihosomatskih qzroynikai raznih zdravstvenih problema.Q ovom teskstq prenosimo teorijqLqjze L. Hej, psihoanalitiyara,profesora metafizike na Kali-fornijskom Qniverzitetq, kojapokqšava da Ñqdima pomogne qotkrivaŠq Šihovog kreativnogpotencijala i mogqxnostima Še-govog korišxeŠa q samoizleyeŠqi sopstvenom dqhovnom razvojq.

Lqjza L. Hej istiye da je svakipojedinac kreator sopstvenihmisli, svog qma, te zato za sop-stvenefrqstracije ne treba krivi-ti drqge, jer svako stvara sitqaci-je q kojima se nalazi, osmišÑavasopstvenq stvarnost. Ona takoñeverqje da Ñqdi sami stvarajq sop-stvene bolesti, pošto telo pred-stavÑa ogledalo yovekovih qnqt-rašŠih misli i predrasqda. Kakoxe naše telo reagovati q pojedi-nim sitqacijama, da li xemo bitispokojni ili xemo zapadati q sta-Še bolesti zavisi od našeg raz-mišÑaŠa, nayina na koji se pona-šamo, tvrdi Hejova.

Prema teoriji Lqjze L. Hej za bolesti svakog dela tela mowe dase vewe sasvim odreñeni psihiykiproblem. Q nastavkq teksta pokq-šaxemo da qkratko sawmemo ŠenarazmišÑaŠa na tq temq.

GlavaGlava predstavÑa nas same, po-

kazqjemo je svetq i po Šoj nas pre-poznajq. Qkoliko osexamo da neš-to nije q redq sa nama, znayi dapostoji problem q regionq glave.GlavoboÑe se tqmaye kao znak neq-merenog kawŠavaŠa sopstveneliynosti. Lqjza L. Lej savetqje daq momentima glavoboÑe zastane-mo i zapitamo sebe gde smo se i ka-ko ogrešili, da oprostimo sebi iprestanemo o tome razmišÑati.âqdi koji imajq potrebq da bqdqsavršeni, imajq q sebi mnogo po-tisnqtogbesa, te imajqmigrenozneglavoboÑe.

KosaKosa predstavÑa snagq. Q sta-

Šima povexane napetosti i qpla-šenosti dolazi do skqpÑaŠa pot-kownog tkiva lobaŠe, te kosa nemowe da diše – i poyiŠe da opada.IstrawivaŠa pokazqjq da sve vexibroj wenske popqlacije ima ovajproblem, pošto sve vexi broj Šihqlazi q „poslovni svet”, pqn frqs-tracija. Za takve osobe je neophod-na relaksacija, tvrdi Hejova, od-nosno, konkretna vewba smaŠeŠanapetosti, opqštaŠa lobaŠe, kojqonitrebadarade skoro svakodnev-no.

QšiProblemi sa qšima se javÑajq

kada podsvesno ne welimo neštoda yqjemo. Bol q qvetq oznayava dasmoÑqti zbogonogašto smoyqli.Lqjza Hej smatra da je bol q qšimajako yest q deyjoj popqlaciji qpra-vo zbog toga što deca slqšajqxi

neprijatne stvari q svojoj okoli-ni, zbog pravila vaspitaŠa ne mo-gq da promene sitqacijq oko sebe,te na taj nayin reagqjq. GlqvoxapredstavÑa dqgotrajno podsvesnoodbijaŠe da se neko slqša i obiy-no se javÑa q porodicama gde jebrayni drqg osobe koja ima ovajproblem priliyno priyÑiv.

OyiQ sitqacijama kada ne welimo

da vidimo nešto iz sopstvene si-tqacije, wivota q prošlosti, sa-dašŠosti ili bqdqxnosti doxi xedo problema sa oyima. Qkolikomala deca nose naoyari, Lqjzasmatra da to nastaje q porodiynomokrqweŠq gde se yesto dešavajqstvari koje im se ne dopadajq, kojene mogq da izmene i zamagÑqjqxivid ne morajq jasno da ih gledajq.Lqjza navodi svoje pacijente kojisq popravili dioptrijq onda kadasq bili spremni da se vrate qprošlost, da se sqoye sa sitqaci-jom kojq nisq weleli da gledajq ida raskrste sa Šom.

SinqsiProblemi sa sinqsima qkazqjq

na postojaŠe bliske osobe iz našeokoline koja kod nas izaziva ner-vozq. Lek za ovq boÑkq je vraxaŠesamopoqzdaŠa, svest o tome da smosami kreatori naših misli i na-še sqdbine. Mir i harmonija q na-šem qmq, po Lqjzi Hej, otklonixei tq vrstq problema.

ZqbiZqbi predstavÑajq odlqke.

Problemi sa zqbima nastajq q si-tqacijama kada postoji dqga neod-lqynost, nesposobnost da se priz-na istina o svojim idejama.

VratVrat predstavÑa sposobnost da

bqdemo fleksibilni q razmišÑa-

Šq, da sagledamo drqgq stranqproblema. Qkoliko postoji prob-lem znayi da smo tvrdoglavi q na-šem vlastitom proceŠivaŠq si-tqacije.

GrloGrlo predstavÑa sposobnost da

kawemo svoje mišÑeŠe, pitamošta hoxemo i qkoliko osexamo danemamo ovakvo pravo javixe seproblemi sa grlom. Promqklost sejavÑakaoodraznagomilanogbesa aqkoliko postoji i prehlada smatrase da se radi o mentalnoj konfqzi-ji. Grlo predstavÑa i kreativnqsilq koja izlazi iz našeg tela, nataj nayin izrawavamo kreativnost.Qkoliko nam je qskraxena ova mo-gqxnost javixe se problemi q grlq.Lqjza L. Hej smatra da je problemsa tiroidnom wlezdom problempotisnqte kreativnosti. JavÑa sekod osoba koje nisq radile šta sqwelele i koje sq se trqdile qvek dazadovoÑe svoje najbliwe. Q grlq senalazi i centar energije i proble-miq grlqmogqqkazivatinamogqxepromene koje nam se dešavajq ilipromene kojima se odqpiremo. Ka-šaÑ je nayin da odreagqjemo, kawe-mo nešto, qkazqje na zapoyeti pro-ces promene.KašaÑse q ordinaci-ji Lqjze L. Hej koristi kao instrq-ment za samootkrivaŠe. Pacijen-tima koji se zakašÑq ova psihoa-nalitiyarka savetqje da odmah do-dirnq grlo i glasno kawq: „Ja samspremanda semeŠam”ili„ja seme-Šam”.Sastavila: dr Waklina Bogdanovix

Psihosomatski qzroynici bolesti po Lqjzi L. Hej

Izleyite telo zdravim mislima (1.)

kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra Kqltqra kqltqra

Bqdimpešta, 26. janqar 2006. 7

DodeÑena NIN-ova nagradaMirq Vqksanovixq

Miro Vqksanovix je dobitnik NIN-ove nagrade za najboÑi ro-man „SemoÑ zemÑa” objavÑen na srpskom jezikq q 2005. godi-ni. Odlqka je doneta na osnovq odlqke wirija koji sq sayiŠava-

li Petar Pijanovix – predsednik, Tihomir Brajovix, AleksandarJerkov, Dqšan Marinkovix i Ivan Negrišorac. Q najqwem izborq jebio i roman Davida Albaharija „Pijavice”, a q qwem izborq sq bilii romani: „Ko playe” SaŠe Domazet, „Berlinsko okno” Saše Ilixa,„Qtoyište” Milice Micix Dimovske, „Apsint” Gorana Milaši-novixa, i Johan s 501 Mirjane Novakovix.

Roman-reynik „SemoÑ zemÑa” predstavÑa drqgi deo trilogije qnastajaŠq, q izdaŠq „Filipa VišŠixa”. Slobodan ReÑix, qrednikNIN-a, osnivaya nagrade, rekao je da je SemoÑ planinska zemÑa sakoje rastq reyi, zemÑa kakvih je izgleda sve maŠe i da xe se q avantqrqyitaŠa ovog romana qpqstiti yak i oni yitaoci koji to nisq plani-rali.

Q slovq o nagrañenom romanq predsednik wirija Petar Pijanovixrekao je da se roman izdvaja iz ovogodišŠe prodqkcije jer je MiroVqksanovix qspeo q Šemq da sjedini vrline tradicije i prošlosti sasavremenošxq i novim poetskim mogqxnostima. Petar Pijanovix jenaglasio da yitalac koji q novom romanq trawi jedinstvenq priyq,nexe je naxi. „Ali zato xete q ovoj kŠizi naxi i proyitati devetsto idevet malih priya koje q raspršenom, dezintegrisanom telq romanatvore i oblikqjq razlistanq i slojevitq skaskq o SemoÑ zemÑi.”

Besedq povodom nagrade Vqksanovix je nazvao „Ako” rekavši daima namerq da piše azbqyne semoÑske kŠige i „da povrati arhajskisloj sa ostalim slojevima srpskog jezika, da od reyi izgqbÑenih ona-mo odakle je Vqkov jezik, zatqrenih q wqrbi koja ne zna merq, da odzastarelih reyi sastavÑa romane koji ne zastarevajq i kojima ne mo-we naqditi epidemija „dqkÑanitis vqlgaris”. Miro Vqksanovix jenaglasio da nema vremena da piše kŠige za jedno yitaŠe, vex da pišeobilati roman, q isto takvim nastavcima, koji se mowe yitati na ne-koliko nayina, yije male delove, q hiÑadama, treba qzimati kao lekili kao yašicq dobrog pixa po weÑi. Yitaocima je obexao da xe, akobqde prilike, biti još koje „ako”, drqkyije ili ovakvo, qz nadq da ovopriznaŠe nexe morati da koristi kao popqst za dobijaŠe drwavÑan-stva q svojoj drwavi.

Priredila: W. Bogdanovix

Da te pitam…

Walimi se jedna poznanica, srpska spisateÑica, kako je novinari pi-tajq svakojake glqposti. I ne samo oni, nego i obiyan svet. Poslesvakog Šenog romana (koji nemajq ni posredne veze sa dnevnom po-

litikom) zaspq je rafalima pitaŠa oŠenom viñeŠq kolektivne bqdqxnos-ti.

– Svašta pita ovaj narod. Kao da sam vidovita Zorka, bowe me sayqvaj –jada mi se. Pravda se kako je ona samo qmetnica i ne zna otkqd Ñqdima po-misao da bi ona mogla da zna šta nam ko od politiyara sprema.

– Hajde što pitajq mene, mowda sam nekada i qbola neko slovo o politi-ci. Ali zamisli jadnq slikarkq Majq (naravno da se „Maja” zove drqgayije– maslo D. J.). Qpitali je na otvaraŠq izlowbe gde se po Šenom mišÑeŠqkrijq Karaçix i Mladix, zatim kako bi reagovala kada bi se oni iznenadapojavili q galeriji i šta misli o izjavi Salmana Rqwdija da se q osnoviislamskog terorizma krije strah Šegovih aktera od seksqalnog kontaktasa wenama.

– I šta im je odgovorila? – pitam ja.– Ništa, pokazala im kawiprstom vrata. Na nesrexq, nije znala da je

taj koji jq je pitao glqposti glavni qrednik jednog tirawnog lista. I mo-weš misliti. Ocrnio je q novinama. Kao, slike nisq loše i pravo je yqdoda ih je naslikala osoba kojoj nedostajq opšta kqltqra i domaxe vaspita-Še.Rešila je damq se osveti takoštoxe na sledexoj prodajnoj izlowbina-pisati da je deo prihoda nameŠen opštoj i profesionalnoj edqkaciji yla-nova redakcije dotiynog lista.

Poznanica mi još reye kako sq je pre nekoliko dana pitali: „Pa dobro,recite nam kada xe nama konayno biti boÑe”. Nije htela da mi kawe štaim je odgovorila da mi ne bi povredila „mqškq sqjetq”, pa sam morao dapotrawim novine. Kawe ovako:

– Srbiji xe biti boÑe kada mqwevi q poroñajnim salama bqdq pored svo-jih wena. Od tog trenqtka krenqxe mentalni preporod porodice, a i drqš-tva q celini.YiŠenica daSrbi svojq decq doyekqjq q kafanama dok imwe-ne q bolnicama vrište od bola, potpqno je nenormalna.Kadamqškarac do-yeka dete za kafanskim stolom, ono što kasnije sledi je bewaŠe od kqxe,od deyjeg playa, a onda xe naxi Ñqbavnicq. Isto je i sa wenom. ZapostavÑe-na wena, kada se malo oporavi, naxi xe Ñqbavnika i to je kraj braka. Rezql-tat toga je nesrexno dete, nesrexan yovek i na krajq, to je nesrexna zemÑa.

D. J.

IZVESNOJIZVESNOJPISMAPISMA

Aleksandar Simixi grqpa „Serafimi”

Koncert grqpe „Serafimi” je odrwan 23.janqara q Narodnom pozorištq i bixe na re-pertoarq ove kqxe jednom meseyno. Sa Šimana sceni sq nastqpili hor „Herqvimi”, Bra-xa Teofilovixi i dve baletske trqpe.

Aleksandar Simix je i predsednik rela-tivno novog QdrqweŠa za qnapreñeŠe i popq-larizacijq klasiyne mqzike. „Serafimi” sqprvi projekat QdrqweŠa, a q planq je velikikoncert q pariskoj katedrali Notr Dam q no-vembrq, gde xe biti izvedena Simixeva misa„Solemnior” kojq je Vatikan narqyio povo-dom 950 godina od raskola izmeñq Zapadne iIstoyne crkve. Za 32 godine Simix iza sebeima raznovrstan i obiman opqs. Rqska Fede-racija porqyila je od Šega kompozicijq zaproslavq 50 godina pobede nad fašizmom,komponovao je qspavankq za malog Isqsa qznak 2.000 godina hrišxanstva, Malq Bowjqmisq i ciklqs solo pesama na stihove JovanaPavla II povodom 25 godina pontifikatqreSvetog oca, ciklqs solo pesama na stihove Je-seŠina, povodom 100 godina od roñeŠa i 70godina od smrti pesnika.

Q Narodnom pozorištqq Beogradq otkazana premijera

drame Petera HandkeaQ istoriji Narodnog pozorišta q Beogra-

dq, a i q teatarskoj istoriji naše matice nepamti se da je priprema jedne predstave traja-

la više od dve i po godine i da je pred samqpremijerq došlo do Šenog otkazivaŠa.

Drama „Yas q kome ništa nismo znali jed-ni o drqgima” Petera Handkea odlqkom Qp-ravnog odbora Drame Narodnog pozorišta qBeogradq stavÑena je na repertoar 8. septem-bra 2003. godine. Do sada je odrwano više od120 proba sa ansamblom od 28 qyesnika.

RediteÑ Mladen Materix, zagovornik ta-kozvanog neverbalnog teatra, qmetnik svet-ske repqtacije i q rangq slavnih imena popqtPine Baqš, Jowefa Naña, Saše Valc, dobit-nik ordena Viteza kqltqre Francqske, qspeoje da napravi koprodqkcijq izmeñq Narodnogpozorišta i jedne od najrenomiranijihfrancqskih i svetskih pozorišnih kqxa,teatra De la Vil q Parizq, na yijoj sceni nastq-pajq najvexa imena ne samo Francqske vex isveta. Taj teatar trebalo je da bqde domaxinqmetnicima Narodnog pozorišta iz Beogra-da više od deset dana, od 21. marta do 1. ap-rila ove godine. Mladen Materix je moraoda zaqstavi rad na predstavi zbog nepošto-vaŠa qgovora.

„Istorija literatqre Roma”Rajka üqrixana mañarskom

„Istorija literatqre Roma” Rajka üqri-xa, prva te vrste q Evropi, prevedena je na ma-ñarski jezik i objavÑena q Bqdimpešti kodizdavayke kqxe „Pontkiado”.

üqrixevo delo o romskoj kŠiwevnostiprvi pqt je objavÑeno q originalq, na nemay-kom jezikq, kod berlinskog izdavaya „Parabe-lis”, q saradŠi sa Qniverzitetom q Bqkqreš-tq.Novo, prošireno izdaŠe dela poznatogstrqyŠaka za romski jezik i kqltqrq, i aqto-ra prve romske gramatike, objavixe qskoroQniverzitet INALCO q Parizq.

TAYKATAYKA…I…I

Pesma pesnika M.o zajedÑivosti

Pesnik M. je toga dana bio q zajedÑivomraspoloweŠq te je qspeo da qvredi skoro sva-kog na koga je nabasao, prijateÑe, poznanike,neprijateÑe, slqyajne prolaznike, prodava-yicq q sqpermarketq, šankera q svom omiÑe-nom pabq, a na krajq dana je, još pod svewimqtiskom pomenqtih dowivÑa, napisao pesmqo zajedÑivosti, kojq ovde donosimo:

ZajedSladak qgrizq strano telo

slast i toplinatqñeg mesa i krvi

q lar pqr larkrvopijanstvq je prvi;

Oštri zqbi-reyiprimedbe-oyŠaci

krase groznq yeÑqsttog verbalnog-vqka

strah i trepetzanemelog pqka;

Iz grla mq gamiwqotrovne qvrede-crvii prowdrexe svakogtaj krvolok prvi– dok ga ne pojedešto q Šemq vrvi.

Milan Stepanov

MATICEMATICEKQLTQRAKQLTQRA

politika Politika politika politika politika politika politika politika

8 SRPSKE NARODNE NOVINE

Poseta nemaykog kancelara Moskvi

OsetÑive teme –ravnopravni dijalog

Nova nemayka kancelarka Angela Merkel,nakon što je q Vašingtonq ameriykom pred-sednikq saopštila da ne misli ništa dobro oameriykom logorq na Kqbi, Gvantanamq, qMoskvi je pokrenqla pitaŠe Ñqdskih prava qYeyeniji i probleme oko rqskog zakona o radqnevladinog sektora, koji, po Šenom sqdq, ome-ta rad NGO sektora q Rqsiji. Na konferencijiza novinare q KremÑq Merkelova je izjavilada sq q vezi sa „yeyenskimpitaŠem”,mišÑeŠaostala neqsaglašena, ali se zalowila da se qprogramima pomoxi EQ nañe i ovaj region.

Pqtin je, sa svoje strane, istakao da xe dvezemÑe i daÑe razvijati saradŠq q „vaŠskoj po-litici, privredi i q hqmanitarnom sektorq”.Prexqtao je pitaŠe Yeyenije, ali je qzvratioda se o spornom zakonq o radq NGO sektoravrši ekspertiza, te da rad stranih fondacijanije qgrowen. Ni na Zapadq nije sve idealno,ocenio je hladnokrvno rqski predsednik.„Vrlo je qgodno što se naše zakonodavstvomowe radovati velikoj pawŠi naših stranih

partnera”.Pqtin je dodaoda sq najvexe prista-lice demokratije q Rqsiji zapravo sami Rqsi.„Rqsija je zainteresovana za drqgarsko, prija-teÑsko razmatraŠe pitaŠa demokratije i mixemo sa zadovoÑstvom saslqšati preporqke,savete naših partnera i qkoliko qvidimo danešto od onog što predlawq naši partneriodgovara nama, korespondira sa našim inte-resima, mi to mowemo iskoristiti”, istakaoje predsednik Rqsije.

JednaodglavnihtemaoficijelnihrazgovoraqKremÑq je bio„atomski spor” saIranom, priyemq je dogovoreno obostrano qsaglašavaŠestavova. Vladimir Pqtin je apelovao da se kodtog pitaŠa radi veoma pawÑivo, bez dopqšta-Ša oštrih i pogrešnih koraka. „Potrebno jedelovati veoma pawÑivo q toj sferi. Ja samomsebi ne bih dopqstio ni jednq neopreznq izjavq,a ni Ministarstvq inostranih poslova nexqdozvoliti da nayini nijedan pogrešan korak”,izjavio je Pqtin. On je pojasnio da je jedan odcentralnih problema zapravo obogaxivaŠeqrana. „Nqdili smo iranskim partnerima dastvorimo zajedniyko predqzexe za obogaxivaŠeqrananateritorijiRqsije”, podsetio jePqtin.

Osvrxqxi se na pitaŠe Severnoevropskog ga-sovoda, nemayki kancelarAngela Merkel je iz-javila, da je Severnoevropski gasovod znayajanza Evropq i da projekat nije qsmeren ni protivkoje zemÑe. „Mi smo razgovarali o energobez-bednosti, o Severnoevropskom gasovodq. Svi-ma je jasno da taj projekat nije qperen ni protivkoga, vex predstavÑa veoma vawan projekat zaEvropq i Nemaykq”, kazala je kancelar Nemay-ke na zajedniykoj konferenciji za štampq sapredsednikom Pqtinom.

Angela Merkel je pozvala Vladimira Pqti-na da q majq ove godine poseti aerokosmiykisalon q Berlinq. Osim toga, kako je kazalaMerkel, forqm Peterbqrški dijalog q sep-tembrq xe biti nastavÑen q Drezdenq, gde binemayki kancelar takoñe „welela da vidi rqs-kog predsednika”. Merkelova je takoñe pot-vrdila, da xe rqsko-nemayke konsqltacije bitinastavÑene q aprilq q Tomskq.

Qmro Ibrahim RqgovaIbrahim Rqgova (62), predsednik Kosova, pre-

minqo je q sqbotq od raka plqxa q svojoj reziden-ciji q Prištini. Odmah po ovom saznaŠq šefQnmika, Soren Jesen-Petersen, pozvao je na hi-tan sastanak politiyke lidere Kosova. PitaŠeRqgovinog naslednika otvoreno je q Prištinipre nego što je Šegov „odlazak” bio vex izves-tan, a q prvi plan izbilo je ime Fatmira âima-ja, bivšeg haškog optqwenika.

Vqk i španski kraÑMinistarspoÑnihposlovaSrbijeiCrneGo-

re Vqk Draškovix sreo se q Madridq sa špan-skim kraÑem Hqanom Karlosom. Glavna temaŠihovog razgovorabila je sitqacija naKosovqiMetohiji i rešavaŠe bqdqxeg statqsa Pokraji-ne. Draškovix je španskom kraÑq rekao da bi„odqzimaŠe teritorijalnog integriteta Srbijeznayilo opasan presedan i poyetak lanca nesre-xa” sa nesagledivim posledicama, „od Kiprapreko zapadne Makedonije, Bosne i Hercegovine,Italije, àpanije, Britanije, do Rqsije, a mowdaza desetak godina, i samih SAD”.

Karix se walio MesixqBogoÑqb Karix, lider Pokreta snaga Srbije,

razgovarao je q Zagrebq sa predsednikom Hrvat-skeStjepanomMesixem,obavestivšigao„tero-rq” koji premijer Srbije Vojislav Koštqnicasprovodi protiv Šega, Šegove porodice i kom-panije.PremaKarixevimreyima,Mesix jeizra-zio zabrinqtost i naglasio da sq nam potrebnimir i sigqrnost q regionq. „Oni koji sq šverco-vali strqjq, naftq, cigarete, orqwje, koji sq fi-nansirali paravojne jedinice, sada sq postaliKoštqniyiniprijateÑi”,kaweBogoÑqbKarix.

Brat Sreten i dolariSrpska policija je podnela kriviynq prijavq

protiv Sretena Karixa (58), generalnog direk-tora mešovitog predqzexa „Mobilne telekomq-nikacijeSrbijeBK-PTT”DOOBeograd. Roñenibrat BogoÑqba Karixa se sqmŠiyi da je od 2002.godine do trenqtka podnošeŠa kriviyne prija-ve, q saizvršilaštvq sa bivšim steyajnim qp-ravnicima q predqzexq „Mobtel”, pribavio se-bi, odnosno svojim i partnerskim predqzexima,korist q qkqpnom iznosq od 50 miliona dolara.Za taj iznos Karix je oštetio drwavq tj. Javnopredqzexe PTT saobraxaja „Srbija”.

Qhapšen Kapetan DraganQSidnejq je qhapšenDraganVasiÑkovix (51),

poznatiji kao Kapetan Dragan. Hrvatska je ne-davno zbog navodnih zloyina q proteklom ratqraspisala meñqnarodnq poternicq protiv Va-siÑkovixa,naosnovqkoje jeiprivedenqAqstra-liji, yiji je drwavÑanin. Aqstralijski drwavnitqwilac izjavio je da nexe izrqyiti KapetanaDragana qkoliko bi mogao biti osqñen nasmrtnqkaznq, alipoštoHrvatska q svomzakonqnema najtewq presqdq prepreke za ekstradicijqnema.

Iran bi da pregovaraQ nastojaŠq da zadobije meñqnarodnq podr-

škq i izbegne osqdq Saveta bezbednosti QN,Iran je prošle nedeÑe predlowio obnovq nqk-learnih pregovora sa EvropÑanima, potez kojisqBritanciodmah odbaciliinazvali ga „praz-nim”. Francqska je takoñe odbacila predlogIrana, istiyqxi da Teheran mora prvo da sqs-pendqje svoje nqklearne aktivnosti. Iranska od-lqka da obnovi neke osetÑive aktivnosti „znayiza nas da nijemogqxe da se sastanemopod zadovo-Ñavajqxim qslovima i da nastavimo diskqsijq”,izjavio je portparol Ministarstva spoÑnihposlovaDenisSimoneq. „Iranmorapotpqnodasqspendqje ove aktivnosti.”

TRAKATRAKATEKQXATEKQXA

Neplaxeni rayqn bolesnogdiktatora

Jedna od glavnih vesti prošle nedeÑe, nesamo q Srbiji vex i q svetq, bile sq garancijekoje jeRqsijadala zaprivremeniboravakSlo-bodana Miloševixa q Moskvi radi leyeŠa qNaqynom centrq za kardiovaskqlarnq hirqr-gijq „BakqÑev”.

Rqska strana, pored ostalog, garantqje bez-bednost bivšem predsednikq Jqgoslavije zavreme boravka q rqskoj prestonici, kao i Še-gov povratak q Hag.

Privremeno oslobañaŠe tokom sqñeŠa, me-ñqtim, do sada senije praktikovaloqHaškomtribqnalq. StrqyŠaci smatrajq da je, i poredgarancija Rqsije, mala verovatnoxa da Haškitribqnal odlqyi da Miloševixa privremenopqsti na slobodq zato što Hag sqmŠa da xe gaRqsija vratiti, jer lekari qvek mogq da kawqda ne mogq da ga transportqjq, da on zbog bo-lesti ne mowe da izdrwi let avionom i sliy-no… Tqwilaštvo je qkazalo da sqdsko vexe nemowe da bqde sigqrno da bi rqske vlasti – yaki kada bi to welele – bile q staŠq da Milo-ševixa qhapse i vrate q Hag q slqyajq da onprekrši qslove privremenog boravka na slo-bodi. Karla del Ponte je primetila i to da qRqsiji i daÑe wivi bivši general MQP-aSrbije Vlastimir üorñevix, optqwen za rat-ne zloyine na Kosmetq, kao i da se q toj zemÑikrilo više optqwenih bosanskih Srba, kojisq se kasnije predali Hagq.

Moskovski dnevnik „Komersant”, pozivajq-

xi se na izvore bliske KremÑq, takoñe pišeda bi bivši predsednik Srbije SlobodanMiloševix, qkoliko ode na leyeŠe q Moskvq,mogaoda se ne vratiqHaškitribqnaliosta-ne q Rqsiji zaqvek.

I dok se bivši diktator nada izbavÑeŠqiz tamnice,Srbiji stiwq završnirayqniŠe-gove vladavine. Ameriyka administracija,naime, smatra da xe tek proglašeŠe nezavis-nosti Kosova oznayiti pobedq nad Miloše-vixevom politikom. Ovako bar tvrdi SqzanaVqdvord, profesorka politiykih naqka äq-jorškog qniverziteta, i jedan od najvexihameriykih strqyŠaka za Balkan. Ona predvi-ña da xe Kosovo qskoro dobiti nezavisnost, ašta xe to znayiti sa stanovišta sqverenite-ta, rešavaxe se na dva nayina. Prvi je qspos-tavÑaŠe prelazne vlade koja xe biti pod ja-kim monitoringom EQ i meñqnarodne zajed-nice, a drqgi je – i tq je prava sqština prego-vora – kako xe se Srbiji nadoknaditi gqbitakKosova. Jer,Srbija jeKosovo, kaweVqdvordo-va, faktiyki vex izgqbila. Rey je samo o tomekakvo xe obeštexeŠe biti, i ko xe ga platiti.Psihološka nadoknada znayila bi da nemapromene granica, ali q tom slqyajq nema nisqvereniteta Kosova. Ekonomska nadoknadabi moglo biti brisaŠe spoÑnog dqga Srbije,meñqtim, teško da xe MMF na to pristati.Politiyka nadoknada je qbrzano pristqpaŠeSrbije Evropskoj qniji. „Nezavisnost Kosovaje dobro tehniyko i pravno rešeŠe za nizpraktiynihproblema sa kojima se tamo sqoya-vajq Srbi”, kawe profesorka Vqdvord, i doda-je: „Naroyito q prvim godinama, dok traje EQmonitoring, kosovskaprelaznavladaxewele-tida seštoboÑepokawe, kaoozbiÑnaiodgo-vorna, i qbedixe stanovništvo da poštqjeÑqdska i prava maŠina.”

NA DLANQNA DLANQMATICAMATICA

Privredna saradŠa„zapaŠqjqxa”

Angela Merkel je privrednq saradŠq Ne-mayke i Rqsije okarakterisala kao „zapa-Šqjqxq”, pri yemq je mislila na zapaŠqjqxirast trgovinskih odnosa, koji sq q 2005. go-dini dostigli neverovatnih 26,66 milijardievra. Perspektive sq velike, pošto nemay-koj privredi treba rqsko trwište, a Rqsijije potrebna nemayka tehnologija.

PLANETEPLANETEOKOOKO

mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik Mozaik mozaik

Bqdimpešta, 26. janqar 2006. 9

Evropski parlament odbacio aktqelnisedmogodišŠi bqçet EQ

CenkaŠe se nastavÑaPoslanici Evropskog parlamenta pozvali

sq prošle nedeÑe zemÑe-ylanice Evropskeqnije na nove pregovore o bqçetq Qnije za pe-riod 2007-2013. konstatqjqxi da je prošlome-seyni postignqti sporazqm o bqçetq „nedovo-Ñan”. Q Rezolqciji se navodi da poslanici EPodbijajq sporazqm, istiyqxi da se on prven-stveno fokqsira na tradicionalne priorite-te, a da ne zagovara politikq kojom bi se Qnijasqoyila sa novim izazovima. „Sporazqm ne ga-rantqje povexaŠe prosperiteta, ne daje svetlqperspektivq q trwišnoj qtakmici, slabi bez-bednost q bqdqxnosti i slabi samq kohezijqQnije”, navodi se q Rezolqciji.

Evropski lideri sq, da podsetimo, prošlogmeseca odobrili sedmogodišŠi finansijskipaket od 862.4 milijardi evra, što yini 1.04BDPsvih 25 ylanica.Evropski savet q kojem senalaze lideri EQ takoñe se dogovorio dapreispita ovaj dogovor za tri do yetiri godi-ne, što bi moglo da dovede do qkidaŠa odreñe-nih sqbvencija q evropskoj poÑoprivredi, kojapo aktqelnom dogovorq dobija znayajno paryebqçetskog kolaya.

Skqpština EQ, koja ima mogqxqnost postav-ÑaŠa veta na bqçet, zatrawila je paket q visi-ni 100 milijardi evra više od aktqelnog, od-nosno 1.18 odsto od qkqpnog BDP svih zemaÑaQnije, argqmentqjqxi da je Evropi potrebannovac kako bi se adaptirali i spremno doyeka-li nove izazove.

Poslanici sq, meñqtim, svesni da sq Šihovešanse za povexaŠem bqçeta EQ veoma male, po-gotovo posle izjava iz nekoliko evropskihprestonica da se dogovorena visina bqçeta ne-xe probijati. Oni xe se sada najverovatnije fo-kqsirati na prebacivaŠe novca iz jednih qdrqga bqçetska poglavÑa, kako bi obezbedili

više sredstava za ono što se q Strazbqrqsmatra krqcijalnim za bqdqxnost Evrope po-pqt izdvajaŠa za istrawivaŠe, obrazovaŠe ispoÑnq politikq.

Predsednik EP Wozep Borel sqsreo seprošle nedeÑe sa aqstrijskim kancelarom ipredsedavajqxim Qnijom q narednih šest me-seci Volfgangom àiselom i raspravÑao saŠim o mogqxnostima povexaŠa bqçeta. „Poslekonstrqktivnogdijaloga,moxixemoda se neš-to dogovorimo”, rekao je àisel q govorq predevropskim poslanicima. PredstavÑajqxi šes-tomoseyni program predsedavaŠa, on je nagla-sio da sve EQ institqcije i zemÑe-ylanice mo-rajq da rade zajedno q izgradŠi grañanske si-gqrnosti na kontinentq.

Q ovom yasq, jednostavno mi se yini, više nijeq pitaŠq šta je radio Simix, vex kakva je mojaqloga q svemq tome kao gqvernera. Lakše bi mibilo da sq pqcali namene, jer bih imao nekqšan-sq na prewivim, ali od ovog javnog linya ne mogqda se odbranim. Da sam i najmaŠe sqmŠiv i da sqme, kao što verqjem, pratili i prislqškivali,ja nijednog yasa ne bih bio q banci, vex iza reše-taka. Ali, šta to vredi. Na mene se „pqca” izorqña od kojih nema vaÑane zaštite. Prosto neshvatam ovdašŠe Ñqde kada im kawem „ne”, jerje odqzeto 30 dozvola za rad bankamai osigqrava-jqximkqxama.Oni odmah poyiŠq da rayqnajq ka-ko to moje „ne” znayi „mowda” i krexq sa trawe-Šemmojih prijateÑa i roñaka ne bi li videli ko-liko košta to moje „ne”. Radovan Jelašix,

gqverner Narodne banke Srbije

Do jqye sam Vojislava Koštqnicq proglaša-vao patrijarhom srpske demokratije jer sam ve-rovao da xe sa Šim da nam svane. Ali sada verq-jem da je Voja šef te mafije i bande. Spremio jeprodajq Kosova pa sad hoxe nas da optqwi da biprikrio sve što radi. BogoÑqb Karix,

lider Pokreta „Snaga Srbije”

Odlazak Kosova je cena rayqna vladavine Slo-bodana Miloševixa koji demokratska Srbijamora da plati. Znam kako je Srbima, kako je kadte okrivÑqjq za ono što nisi weleo, q yemq nisiqyestvovao i, na krajq krajeva, protiv yega si seborio. Mi smo q Nemaykoj morali skqpo da pla-timo zlodela koja sq vršena q naše ime, tako iSrbi morajq da se sqoye sa onim što je Miloše-vix radio q Šihovo ime. Doris Pak,

poslanik q Evropskom parlamentq i šefdelegacije EP za jqgoistoynq Evropq i BiH

OGLEDALOOGLEDALOKRIVOKRIVO

SMEHSMEHQGAO ZAQGAO ZA

NOMIJANOMIJAEKOEKO

I nad popom ima spratSa novinarima se nije šaliti. àta novinar

napiše to voda ne opere. Mogq yoveka da izvqkqiz gomile i naprave od Šega zvezdq, ili makarkometq, a mogq, opet, da nekom srqše snove,ili, pak, kqxq ili višespratnicq, zavisišta jegradio.

Tako sq, na primer, q àapcq, neki svešteni-ci q slobodno vreme gradili stambene objekte,pa neki novinar procenio da to nije adekvatanbiznis za popove, i o svemq napisao ylanak zbogkojih je izvoñaye grañevinskih radova odveo naled tanak.

Najvexi graditeÑ meñq šabaykim svešteni-cima, yitamqsredqqnovinama, jesteBogdanSi-manix. Vex q petak q istimnovinama yitamkakomq je episkop šabayko-vaÑevski Lavrentije odq-zeo eparhijq!Bogdanovopredqzexe „Qgao” vodilose na popadijq, a q nazivq je bilo mnogo simboli-ke, jer je do sada sve zgrade podigao na qglovimaqlica. Kazna ga je zatekla dok je zidao poslovno-stambenq višespratnicq na novoj atraktivnojlokaciji, q svojoj parohiji – bivšoj. àabayki sesveštenici svakodnevno mogq videti sa majsto-rima. Otac Toma Lqkix kawe: „Moji sq stanovipraktiyno osveštani, koliko sam ih nadgledao”.Q petak yitam kako je i on ostao bez parohije!Vladika je mqŠevito reagovao. Mowda i zatošto je o Šemq pisano kako podrwava predqzet-ništvo svojih sveštenika, a kod jednog od Šihredovno svraxa–qkafix.Taj nije ostao bez paro-

hije.äega je vladika, da li zatošto pravi dobarkapqxino, samo opomenqo. Rey je o sveštenikqVojislavq Petrovixq, koji je q svojoj kqxi q cen-trq àapca, otvorio kafix po imenq „Zvonce”.Ni sa ocem Vojom, meñqtim, nije se šaliti, kaoni sa onimnovinaryixem.PastirVoja se prosla-vio još 9. marta 1991. godine, kada se na demon-stracijama q Beogradq popeo na policijsko vozi-lo i sa krova išyqpao vodeni top koji mq je poli-vaoÑqtostado.TonašnarodnezaboravÑa, panivladika Lavrentije. Pop Voja sa sqprqgom i pe-toro dece mora od neyeg da wivi, a svešteniykaplata nije bogznašta. Pošto popadije ne rade,sveštenici sq, kawe o. Voja, prinqñeni da dodat-nim poslovima obezbede materijalnq sigqrnost.

Dopqnske aktivnosti šabaykih popova Šiho-ve kolege qglavnom odobravajq, dok je javnost po-deÑena. I dok jedni tvrde da imajq više povere-Ša q kqpovinq stanova od sveštenika, drqgi sepitajq –štasedogodilo saŠihovommisijomdaprenose porqkq vere, Ñqbavi i skromnosti.

„Kako da verqjemo nekom ko zaboravi da doñena parastos, ko doñe da sveti vodicq na pogreš-nq slavq, kome mobilni telefon zvoni dok yitamolitvq…”, kawe q otvorenom pismq àapya-nin Svetislav DamŠanovix.

Episkop šabayko-vaÑevski Lavrentije je qizjavi za medije rekao da sq popovima parohijeodqzete do daÑeg, i da xe oni morati da se opre-dele da li xe se qbqdqxe baviti svešteniykimpozivom ili biznisom. Sveštenik VojislavPetrovix je prošao samo sa opomenom, jer jeprihvatio savet vladike Lavrentija da se od-rekne qgostiteÑstva. Pop Voja je „Zvonce” iz-dao q zakqp bratq (koji wivi q àvajcarskoj).

ABV

POàTAPOàTASRPSKASRPSKA

Srbija 2012. q EQ?Sa ekonomskog aspekta nema prepreka da

Srbija do 2012. godine postane ylanica Ev-ropske qnije, ocenio je prošle nedeÑe q Beyqministar finansija Srbije Mlañan Dinkix.Qyestvqjqxi na 11. ekonomskom formq cen-tralne i istoyne Evrope, on je naglasio da jeostalo još da se reše vawna politiyka pita-Ša, kao što sq bqdqxnost drwavne zajednice,i statqs Kosova, ali da sa ekonomskog aspek-ta nema prepreka na pqtq ka EQ. „I ova kon-ferencija pokazqje da postoji veliki interesstranih investitora za Srbijq, i to ne samoaqstrijskih koji sq posebno zainteresovaniza privatizacijq osigqravajqxeg drqštvaDDOR iz Novog Sada, vex i za qlazak na na-še trwište po drqgim osnovama”, kazao jeDinkix novinarima. On je dodao da je zaSrbijq dobar znak sadašŠa karakteristikarazvoja q Evropi kada mnoge kompanije selesvojq proizvodŠq iz zemaÑa koje sq qšle qEQ, q drwave koje sq kandidati za qlazak qQnijq. Dinkix je ocenio i da bi ova godina zaSrbijq po stranim direktnim investicijamatrebalo da bqde veoma qspešna, imajqxi q vi-dq da predstoji privatizacija Vojvoñanskebanke, Panonske banke, DDOR, kao i intere-santan tender za mobilnq telefonijq.

Vladimir Jeftix

Neposlqšni bqmerangAspirin, dobrooyqvan, trawilepqmigrenq.

�

Radi qyeŠa marksizma qpoznao bih kolegi-nicq sa kapitalom.

�

Masne fleke izgledaxe vam kao nove ako ihsvako jqtro podmawete pqterom.

MeŠam veštayke zqbe za veštaykq inteli-gencijq.

�

Za lepe, pankerske zqbe grickajte bqrek s pe-tardama.

�

Progqtaj ponos, on je bez kalorija.

�

Nasmešite se, sqtra xe biti gore.

�

Kad gledaš nebo q vodi, ribe sq na drvetq.

�

KašaÑ ima ozbiÑne posledice, naroyito qormarq.

�

Osmeh je jedna kriva linija koja mowe da is-pravi mnoge stvari.

�

Poseta je qvek zadovoÑstvo, ako ne pri do-laskq- a ono pri odlaskq.

�

Malo sqtra je prelazni period q veliko sqt-ra.

�

Hteo sam da se napravim lqd al' me je profe-sorka predqhitrila.

neven Neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven

10 SRPSKE NARODNE NOVINE

Sveti Savo q DvrsnqDoñe sveti Savo q Dvrsno na ko-

nak q jednoga yovjeka. Kada bqdevrijeme da pjevajq pijevci, zapjeva-xe pijevac q onoj kqxi. „Lijepe onetice!”, reye sveti Savo domaxinq,„vaÑa stotinq dqkata!”Domaxin,kad to yq, zakoÑe pijevca, pa gametne q bisage svetom Savi. Ota-len ode sveti Savo sa ñakom, dokti onaj domaxin za Šima. Stigneih, pa reye svetom Savi: „Onq ticqšto ti reye da vaÑa stotinq dqka-ta qkrade mi tvoj ñak!”

„Ne mowe to biti!”, reye svetiSavo. „A ti daj da ti preberem bi-sage”, reye onaj yovjek. Otpqye bi-sage. Kada q bisagama zaklan pije-vac. Sveti Savo mq dade stotinqdqkata i reye: „Do sada sve bilolijepo ono mjesto, a odsele sve seprometnqlo q stqdeno kameŠe!”Kad onaj doñe q selo, a to sve selo qstqdenom kameŠq. On brwe-boÑepoleti za svetim Savom i ponesedqkate, te ga stane kqmiti i moli-ti da ga blagoslovii povrati kakoje i bilo. Sveti Savo ga blagoslo-vi i izvadi iz brade yetiri dlake,te mq ih dade q maramq i reye da ihnigdje ne razvija dok ne doñe nas-red sela. No on se prevari, pa raz-vi da vidi šta je, a vjetar mq jednqdlakq odnese, te mq sad tri ostanq.Donese ih nasred sela, pa baci natri strane, a selo se vrati kao štoje i bilo. Onq yetvrtq dlakq odne-se vjetar q Grahovo i padne q Barq,stoga Bara vazda dobro raña. Onastrana od sela gdje nije dotaklaona dlaka to je sve ostalo q kamenqi ta se strana zove Kamenica.

�

Kako je sveti Savaizmirio braxq

Braxa Savina Vqkan i StefanNemaŠix pozvali sq najmlañegbrata Savq da doñe q Srbijq i do-nese oyeve mošti. To sq qyinilitek pošto sq se izmirili i kada jemir trebalo qyvrstiti. Sava jeweleo da pomogne svojoj braxi,drwavi i narodq, pa je odlqyio da

poñe q Srbijq, mada sq postojale idrqge okolnosti koje sq ga primo-rale da to qyini. Posle pada Ca-rigrada 1204. godine Latini sq odosvojenih vizantijskih zemaÑaformirali posebnq drwavq – la-tinsko carstvo, koje je q sqštinipredstavÑao skqp vazalnih drwa-vica.

Savi je trebalo izmeñq 20-30 da-na da stigne q Hvostno. Sveyanapovorka docnije je stigla i q Stq-denicq, 9. febrqara 1207. godine, apotom oyeve mošti polowe „sa ve-likom poyašxq q ovoj svetojcrkvi, q odreñeni grob, koji bla-weni sam sebi beše nayinio.” Nadanlitqrgije, poDomentijanq, do-godilo se yqdo, jer je iz NemaŠi-

nog tela poteklo sveto mirišÑa-vo qÑe. Ono je, prema sredŠove-kovnom verovaŠq, imalo i isceli-teÑskq mox. Vqkan i Stefan sq da-li zavet nad NemaŠinim mošti-ma da se više nexe bqniti jedanprotiv drqgog.

�

Sveti Savoi dvije ñevojke

Kad je išao sveti Savo prekojednog sela s ñakom, sretnq jednqnesklatnq i glibavq ñavojkq, ñe no-si q jednoj neyistoj štrqgÑici vo-de. Ištq joj vode da pijq. Ona imne šxede dati, no rekla: „Ja nemamkad vama sad vodq donositi!” Kad

Sveti Sava – BiÑana Sabo, Bqdimpešta Sveti Sava – Ivana Marix, Bqdimpešta Sveti Sava – Bjanka Romak, BataŠa

Pesme o svetom SaviSveti Sava

Jqtros me je probqdila,Velex' moja majka draga:„Qstaj kxeri, osvixe namSrpskog roda Sveti Sava!”

Qstala sam, obqkla se,Pošla rado, evo, amoDa svi skqpa, mili gosti,Svetog Savq proslavÑamo.

Svaki Srbin danas peva:„Qskliknimo s Ñqbavi”,A Šegova pesma leti,Q nebesa svetom Savi.

�

àkola svetog SaveSedi na vrh krqškeI nešto sebi q bradq govori

SlqšaKako se medoqsto lišxeäegovim reyima moli

Gleda

Kako po brdima vetar vatronosac

äegovim reyima psqje

Smeška se

I polako jede

KŠigq gospodara sveta

I doziva gladne vqkove

Sa vrh krqške baca im listove

Pqne crvenih dqgovratih slova

I belih jagaŠaca

Vasko Popa

�

Voskliknem ÑqbovijqVoskliknem Ñqbovijq, SvjatiteÑq Savje,

Serbski cerkve verhovnoj, svjatiteÑskoj glavje:

Tamo vjenci, tamo slava, gdje naš serbski pastir

Sava,

Pojte jemq Serbi, pjesn i qtrojte.

Priye o svetom Savise odmaknq malo od Še, reye svetiSavo: „üevojko, mirni te naroktjerao!” Kad proñq naprijed, sretqjednq ñevojkq mnogo lijepq i yistqi yista joj i kaca. Zaište joj svetiSavo vode da pijq. Ona odmah dot-rya k Šima i donese im vode i na-pijq se. Kad se odmaknq od Še, reyesveti Savo: „Ajde, ñevojko, crni tenarok xerao” Reye ñak svetom Sa-vi: „Zašto, oye, za Boga!? Pobrkali se, te reye onoj lijepoj ñevojcida je tjera crni narok, a ovoj gli-bavoj što nam nije dala vode da jetjera mirni narok!?” „E, sinko,”reye sveti Savo, „nijesam se pob-rkao, no xe ona qzeti lijepa yovje-ka, pa xe drwati i Šq i sebe, a kadbqde qzela kakvog kao što je, tq nebi bilo ni doma ni kqxe – a ova li-jepa i da qzme nevaÑalog yovejka,ona xe qmjeti drwati q Šq i Šega.

info info info info info info info info info info info info Info info

Bqdimpešta, 26. janqar 2006. 11

NedeÑni list Srba q Mañarskoj.Adresa: Srpske narodne novine, 1065Budapest, Nagymezî u. 49. Telefon:475-0654. Glavni qrednik: MilanStepanov, sekretar redakcije:Milica Vqkajlovix. Osnivay i

izdavay: Srpski demokratski savez. Za izdavaya: Andrija Rockov. Finansirase na osnovq maŠinskog zakona iz drwavnog bqçeta posredstvom Drwavnezadqwbine za maŠine. Sqfinansijer: Ministarstvo kqltqre i medijaRepqblike Srbije. List distribqira Mañarska pošta, a pretplaxqje se kodizdavaya. Ime i adresq poslati na adresq Szerb Demokratikus Szövetség, 1065Budapest, Nagymezî u. 49 a qplatiti poštanskom qplatnicom ili na wiro-rayqn broj platnog prometa 11705008-20417439. Pretplata na list je 4000 ft.za celq godinq. Za inostranstvo godišŠe 40 EUR, (10.000 Ft) – àtampa:KOMP-pres Kft. Odgovorni poslovoña:Ferenc Iboš. – Tehniyki rqkovodilac:KaroÑ Sabo. � Srpske narodne novine na Internetq: Home page: www.comp-press.hu/cnn2000 E-mail: stepanov@freemail.hu

HU ISSN 1215–072 x

Deyji klqb „àarena barka”„àarena barka” srdayno poziva velike i male

5. febrqara, q nedeÑq na brod „Vogue”od 10 do 13 sati na zajedniyko drqweŠe

Qlaz je 400 ft, a posetioce q paqzi oyekqjq kolayi i sokovi.

Srpski kalendar2006.

Obaveštavamo vas da je go-dišŠe izdaŠe SamoqpraveSrba q Mañarskoj – „Srpski

kalendar 2006” izašao iz štam-pe. Svi zainteresovani mogq danarqye ovo izdaŠe ili da ga kqpeq prostorijama SSM (Bqdim-pešta, Qlica Mikše Falka br.3). Za organizacije: q narqçbi jepotrebno navesti koliko komadaje potrebno i na koji nayin sepreqzima; liyno ili pqtem poš-te. Poštanske troškove plaxanarqyilac.

Cena „Srpskog kalendara 2006”je 950 forinti po primerkq.

IkoneZidni kalendar Mqzeja Srpskepravoslavne eparhije bqdimskeq Sentandreji za 2006. godinq

Q grafiykom i štamparskom reše-Šq reprezentativni zidni kalendarsadrwi naslovnq stranq i 12 kolorreprodqkcija sa ikonama Bogorodice,Isqsa Hrista i Deizisa. Kalendar jevelikog formata (48h33 cm). Tekstovisq štampani na srpskom, mañarskom ina engleskom jezikq.

Cena zidnog kalendara: 1980 ft.Q slqyajq kqpovine preko 20 primeraka

cena je 1500 ft. po primerkq.Kalendar mowete kqpiti q Mqzejq Eparhije bqdimske q Sentan-

dreji i kod sveštenstva Eparhije bqdimske, a q Bqdimpešti qsrpskoj zemaÑskoj samoqpravi.

Dodatne informacije mowete dobiti na tel. 26/312-399.Distribqcija za Bqdimpeštq na tel. 06-20/335-33-11.

Kqpovinom kalendara pomawete rad Mqzeja!

www.szerb.huAktqelne informacije o aktivnostima Samoqprave Srba q Ma-

ñarskoj mowete pronaxi na Internet adresi: www.szerb.hu Na ne-davno aktiviranom sajtq SSM, na srpskom i mañarskom jezikqzainteresovani mogq da se qpoznajq sa dosadašŠim fqnkcionisa-Šem naše najviše politiyke organizacije i najnovijim vestima opredstojexim planovima i radnim zadacima.

Samoqprava Srba q Mañarskoj, Bqdimska Eparhija,Srpsko pozorište q Mañarskoj, Kqltqrni i dokqmentacioni centarSrba q Mañarskoj i Srpska samoqprava q Bqdimpešti srdayno vas

pozivajq na

Svetosavskq akademijqkoja xe se odrwati q prostorijama Tekelijanqma (Bqdimpešta,qlica Vereš Palne br. 17) 28. janqara 2006. (sqbota) sa poyetkom

q 15.30 yasova.

Samoqprava Srba q Mañarskoj i Kqltqrni i dokqmentacioni centarsrdayno vas pozivajq na tradicionalni

Svetosavski balkoji xe se odrwati q sali za prijeme „Bqrbon” (Bqdimpešta,

qlica Ajtoši Direr br. 19-21) 28. janqara 2006. (sqbota)sa poyetkom q 19.00 yasova.

Za dobro raspoloweŠe xe se pobrinqti poznati estradni qmetniciMIROSLAV ILIX I JASNA üOKIX

Prodaja qlaznica se vrši od 16. janqara 2006.Cena qlaznice je 7.000 ft. po osobi.

Q cenq je qrayqnata i veyera na principq „švedskog stola”– jelo i pixe se mogq slobodno qzimati do ponoxi,

a nakon toga radi bife. Za sve posetioce je obezbeñenzatvoreni parking q dvorištq „Bqrbona”.

Prilaz: iz qlice Ajtoši Direrse qlazi q qlicq Ziyi Geza (jednosmerna), a zatim q AboŠi qlicq.

Qlaz: AboŠi qlica br. 22 (tabla Bourbon rendezvényház)

Proslava sv. Save q Segedinq25. janqara, 2006. q 17 sati na Segedinskom Qniverzitetq

Sveyani program q okvirq priredbe:• OsvexeŠe slavskog kolaya i koÑiva • Sveyana beseda – BiÑanaRistix, lektor • Recital mališana srpske grqpe vrtixa q Rigo

qlici • Recital ñaka Srpske škole q DesciOrganizatori priredbe sq: Katedra za slavistikq Segedinskogqniverziteta, mesna srpska zajednica q Segedinq, segedinska

srpska samoqprava, Zadqwbina „Miloš CrŠanski”

Festival amaterskih deyjihdramskih radionica

Ove godine se nastavÑa inicijativa pokrenqta prošle godine,sa ciÑem da deca qpoznajq i zavole srpskq dramskq delatnost i da ina taj nayin yqvajq i negqjq svoj materŠi jezik. Organizatori fes-tivala sq Kqltqrni i dokqmentacioni centar Srba q Mañarskoj iSamoqprava Srba q Mañarskoj, a festival xe se odrwati q Seoskomdomq q Desci, 25. febrqara 2006. godine sa poyetkom q 10.30 yasova.

Lista qyesnika još nije zatvorena, zainteresovane deyije dram-ske grqpe još mogq da se prijave pismeno na broj 06 1 331 5345 (Sa-moqprava Srba q Mañarskoj, Bqdimpešta), festival nije takmi-yarskog karaktera, a mi oyekqjemo sve zainteresovane – decq i od-rasle da prisqstvqjq ovoj manifestaciji.

Plesaynica „Kolo”Svake srede od 19.30 – do 23.00

q Kqltqrnom centrq Ferencvarošasvira orkestar „Kolo” iz TqkqÑe.

Svi zainteresovani mogq naqyiti i vewbatisrpske, hrvatske, bqgarske, gryke i makedonske igre.

Balkanska mqzika – plesaynica6. febrqara, 2006. sa poyetkom q 19 sati

Kqltqrni centar Petõfi CsarnokSvira orkestar Trakija

(Petõfi Csarnok, Bp. XIV, Zichy út 14.)

pravoslavÑe PravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe

(…) Još kao mladix Rastko on jenapqstio qpravq Hqmskom oblaš-xq, verovatno1191, i qSvetojGoriprimio monaški yin. Izvorislowno govore o Šegovoj neqtoÑi-voj wqdŠi da wivi svetim, ispos-niykimwivotom.Ne samohimnog-rafski tekstovi nego i biografijeSavine opisqjq veoma podrobnoRastkovq monaškq motivacijq; za-to neqverÑivo izgledajq domiš-ÑaŠa, jedno vreme omiÑena qsrpskoj istoriografiji, da je Ras-tkov odlazak q Svetq Gorq i Šego-vo monašeŠe planirao sam Nema-Ša iz politiykih razloga. Sava jeprimio rasq q Starom Rqsikq, azamonašen je q Vatopedq, gde je1197. godine doyekao oca, tada vexmonaha i shimonaha Simeona.

Saoyevimaqtoritetomidqhov-nim qgledom što ga je sam za krat-ko vreme stekao na Atosq, Sava je qnameri da zasnqje srpskq obiteÑ qSvetoj Gori trawioidobiood vi-zantijskog cara Aleksija III Anñe-la (1195-1203) q Carigradq 1198.godine zlatopeyatni sigilij, anešto kasnije i hrisovqÑq kojomse zapqsteli manastiryix Hilan-dar stavÑa pod qpravq Simeona iSave kao potpqno nezavisni ma-nastir.

OsnivaŠe srpskog manastira qSvetoj Gori, središtq pravoslav-ne dqhovnosti, i dobijaŠe akta oŠegovoj nezavisnosti, otkrivalisq tewŠe prvih NemaŠixa i nago-veštavali razvoj srpskoga crkve-nog pitaŠa i srpskog dqhovnog wi-vota.

Posle smrti Simeonove 1199.godine Sava je neko vreme q obnov-Ñenom, srpskom Hilandarq, okqp-Ñajqxi bratstvo. Posle pada Ca-rigrada i qspostavÑaŠa Latin-skog carstva 1204, on se vratio qSrbijq sa oyevim moštima, izmi-rio braxq Stefana i Vqkana i os-tao q Stqdenici kao arhimandritsve do 1217. Tada ponovo odlazi qSvetq Gorq, mowda povodom Ste-fanovog krqnisaŠa latinskomkrqnom. Q Nikeji 1219. godine do-bija yin arhiepiskopa i statqs aq-tokefalnosti za srpskq crkvq. Or-ganizacijq srpske crkve izveo jeodmah po povratkq iz Nikeje i So-lqna, 1220, na saborima srpskezemÑe i crkve, potiskqjqxi gryke ilatinske episkope i pomerajqxigranice istoyne sfere na zapad;time je bio omogqxen i viši stq-paŠ integracije srpskog naroda naosnovama istoyno-pravoslavneorijentacije. Sqkob sa ohridskomarhiepiskopijom povodom dobija-Ša aqtokefalnosti q Nikeji, istegodine, nije dobio tewinq rasko-la; prevaziñen je širokom diplo-matskom akcijom Svetog Save nameñqnarodnom crkvenom planq –na pqtovaŠima Savinim q SvetqzemÑq i posetama istoynim pat-rijaršijama (1229-30, 1234-35).

Organizacija crkve q Srbiji sapripojenim podrqyjima postavÑe-na je na sasvim nove osnove. Razvi-jena je delatnost velikih manasti-ra; staraŠe o misionarskom radqstavÑeno je q dqwnost protopopo-

vima. Pravno qreñeŠe srpskecrkve je konstitqisano zbornikomnove, samostalne Savine kompila-cije, Nomokanonom ili Krmyijom;sa ovom kodifikacijom vizantij-skog prava Srbija vex na poyetkqXIII veka dobija kodeks yvrstogapravnog poretka i postaje pravnadrwava, q kojq je qgrañeno bogatonasleñe gryko-rimskog prava. Sve-ti Sava je na taj nayin više no bi-lo yim drqgim qyinio Srbijq zem-Ñom evropske i mediteranske ci-vilizacije.

Naroyiti znayaj imalo je Savi-no staraŠe o pravoslavnosticrkve i naroda q strogo vizantij-skom, ortodoksnom dqhq. Monaš-tvo je qsmereno svetogorskim pq-tem. StaraŠe omonaštvq pokazqjese kao jedna od glavnih Savinihpreokqpacija na pqtovaŠima poIstokq 1229. i 1234. godine. Vex zaNemaŠe, do 1196 (kao godine Šego-ve abdikacije), podignqto je dostamanastira q dolini Lima, Ibra,Toplice i Morave: Sv. Petra iPavla (Bijelo PoÑe), Bistrica,Konyql, üqrñevi Stqpovi, Stqde-nica, Sveti Nikola kod Kqršqm-

lije iBogorodicaTopliyka.Meñqovim manastirima bilo je i wen-skih. Iz ranijeg perioda nasleñe-ni sq takoñe neki manastiri: Sta-ra Pavlica na Ibrq, Sveti Niko-la q Dabrq i Sveti üorñe q Dabrq,AriÑeiGradacIbarski (Bogoro-dica Gradayka). To znayi da je mo-naška tradicija q srpskim zemÑa-ma postojala još q XI i XII vekq, pai ranije, i da je q toj tradiciji onabaza na kojoj se posle razvijasrpska aqtokefalija. Isto tako qovoj znayajnoj mrewi manastiratreba gledati prenosnike i rasad-nike onih monaških i kŠiwevnihtradicija koje iz ohridske oblas-ti dolaze q srpske zemÑe preko zo-ne transmisije severno od linijeTetovo – SkopÑe – Kratovo, zone qetniykom pogledq vex srpske, qsferi starijih monaških kqltovapyiŠsko-osogovskog kraja (Pro-hor PyiŠski, Gavrilo Lesnovski,Joakim Osogovski). Na drqgojstrani, Hilandar, van srpskog po-litiykog i etniykog podrqyja, no-silac je i pokretay svetosavske re-forme i organizacije monaštva qSrba. NemaŠini sinovi podiwq

do 1243. godine i nove manastire:Wiya, Hvosno, Pex; q ovaj posled-Ši manastir bixe premešteno isedište arhiepiskopije posleprovale Mongola i prvog spaÑi-vaŠa Wiye (1284). Osim toga, Bq-dimÑaodn.üqrñeviStqboviqdo-lini Lima, Moraya, a q PrimorjqVraŠina, Prevlaka (Arhanñel) iBogorodica Stonska. Svaki je ovajmanastir q maŠoj ili vexoj meripreqzeo qlogq kŠiwevnog, ne samomonaškog središta.

Sveti Sava je qmro 14. janqara1235. (ili 1236) godine q Trnovq(Bqgarska), na povratkq sa drqgoghodoyašxa q Svetq zemÑq. Qoyitoga pqtovaŠa, 1234. povqkao se saarhiepiskopskog prestola q koristsvog qyenika Arsenija. Mošti Sa-vine, sahraŠenenajpreqcrkviYet-rdeset mqyenika q Trnovq, prenetesq oko 1237. godine qMileševq, za-dqwbinq kraÑa Vladislava; tq jeodmah nastao onaj znayajni kqltSvetog Save koji xe trajati krozsredŠi vek q tqrsko doba, i koji ne-xe biti ometen ni spaÑivaŠemmoštijq Savinih 1594.

Sveti Sava i grešnikBio jedan jako zlogovoran i ne-

besan yojek, bogopsovac, te jednenoxi o Svetom Savi, kad je najvexaciya zima bila, doñq ñavoli, Bogbqdi s nama, poŠ. Zamotajq ga q po-Šavq, s kojom se pokrio, iznesq gana baçq pa š Šime fijq q najdqbÑivir q Korani. Xape ga dva meñq se,jedan za rqke, drqgi za noge, pa svenekoliko pqta zabqri ga q vodq, aonda opet izvadi. Q poÑe došaonajstariji vrag. Namjesti velikiqsijani nakovaŠ kraj vode. Zamah-nqvši nad nakovŠem teškijemgvozdenijem batom centeŠakom,zapovijedi onima, što ga šmqra-jq, da mq ga donesq. Istom, što sqga donijeli i da xe š Šime na na-kovaŠ, ali najednom sinq sve okoŠih, yisto im se oyi zabÑeštiše.Dok se samo okom hitiše i obaz-riješe, qgledašeod zlata yojeka, qsamq zlatnome odijelq, sa zlatni-jem krstom q rqci koji se sjaje kaosqnce warko. To je bio Sveti Sava.On samo malo zlatni krst qzdignqi prema Šima manq, a ñavoli drek-nqše i od yovjeka na stranq skoyi-še. Sveti Sava reye: „Nemojte gaviše! A ti grešniye znaj, da seSvetom Savi rawalilo na tvojqsitnq djeyicq i kqkavnq wenq, pa teza ovaj pqt izmolio q Milostivo-ga Boga. Zato se pokaj i okani svakenebesije, pa i same pomisli na zaogovor. Inaye xe ovi opet doxi potebe i zaslqwena kazna nexe ti seviše moxi oprostiti.” Yim je toSveti Sava izqstio, nestane ga, aš Šime i onog sjaja i blijeska. Qisti mah i ñavoli poskakaše q virkoranski i nestade ih. Yojek seprekrsti, vjerno pomoli svemogq-xem Bogq i Svetom Savi, zahvaÑq-jqxi iskreno na velikoj milosti idarq Šihovq. Pokaja se za teškepregrije svoje. Ode kqxi, pa vexkašŠe nikad nije griješio, nit jetjerao griote.

Narodna legenda

Foto:I

van

Jakš

ix

Dimitrije Bogdanovix

Sveti Sava