Pešta,1838–1849. Bqdimpešta,5.janqar2006. Novaserija,g.XVI,br · 2010. 12. 12. · jekat...

Pešta, 1838–1849. Bqdimpešta, 5. janqar 2006. Nova serija, g. XVI, br. 1

Za izdavaya: Andrija Rockov Glavni qrednik: Milan Stepanov Home page: www.comp-press.hu/cnn2000

hronika Hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika

2 SRPSKE NARODNE NOVINE

SqmiraŠe rada naših crkvenih opštinaBqdimpešta i okolina

àto se tiye qlagaŠa q obnovqcrkvene imovine na prostorq seve-renoi jqwnoodBqdimpešte, izqzevmañarskeprestoniceqprotekloj go-dini najvexi rezqltati poostignq-ti sq q Kalazq i Lovri.

KalazProjekat obnove parohijskog do-

ma q Kalazq, zapoyet q mesecq majq,dovršen je krajem avgqsta, yime sq qpotpqnosti stvoreni qslovi za wi-vot i rad novog paroha, o. MilanaDqjmova.

Zgrada stara višeoddva veka vexdqwe vreme bila je „zrela” za res-taqracijq, ali sredstva za takav po-dqhvat nije bilo tako lako nabavi-ti.Ipak, pqtemkonkqrsapribavÑe-no je 20 miliona forinti, pronañenje izvoñay radova i posao je mogaoda poyne. Prvi zahvati pokazali sqda je objekat bio q lošijem staŠqnego što se to na osnovq prelimi-narnih procena moglo oyekivati,što znayida je grañevinske radnikevex q startq doyekalo niz neprijat-nih iznenañeŠa.

Q najkritiynijem staŠq bila jekrovna konstrqkcija, koja je, potom,q potpqnosti sanirana, a qnqtraš-Šost zgrade prilagoñena je qslovi-ma savremenog stanovaŠa. Tokomavgqsta obavÑena je finalizacijaradova, postavÑaŠe prozora, plo-yica, parketiraŠe, qvoñeŠe strqje,vodei grejaŠainakrajq, kreyeŠe.Sobzirom da se objekat nalazi pod jq-risdikcijomZavodazazaštitqspo-menika posebno je trebalo da se vo-di rayqna o propisanim standardi-ma na ovom poÑq.

OsvexeŠe obnovÑene zgrade pa-rohijskog doma obavÑeno je poyet-kom oktobra, a kako se proceŠqje zakonayanzavršetakspoÑŠihradovabixe potrebno još 3-4 miliona fo-rinti. Ylanovi crkvene opštine senadajq da xe dodatna finansijskasredstva qspetidanabave tokomovegodine, što bi znayilo mogqxnostda se napravi nova ograda, qlepšadvorište i qyini zaista sve q inte-resq qlepšavaŠa okoline zgradesmeštene na jednoj od najboÑih lo-kacija q naseÑq, a koja raspolawe saviše od 200 kvadratnih metarastambenog prostora.

LovraSrpskacrkva qLovriprošlq zi-

mqdoyekala jebez vlage.Toznayidaje veliki projekat hidroizolacijezidova hrama q kratkom rokq qs-pešno završen yime je crkveni ob-jekat sayqvan od propadaŠa. Reše-Še za ovaj dqgogodišŠi problempronañeno je q Novom Sadq, gde jeangawovano predqzexe specijalizo-vano qpravo za ovq vrstq posla. Po-dqhvat je realizovan q rokq od petdana, a q tom periodq preseyeni sqzidovi i qgrañen specijalni izola-cioni materijal. Vrednost poslabila je 2,2 miliona forinti.

Na VavedeŠe presvete Bogorodi-ce q Lovri sq postavÑeni i osvexe-ni temeÑi nove parohijske sale.Sredstva q iznosq od oko 14 milio-na forinti Eparhija bqdimska do-bila je na ime odštete za bivšq ve-roispovednqškolq q kojoj danas ra-di obdanište i srpska škola, a na-

lazi se q vlasništvq mesne samoqp-rave. Proces vraxaŠa crkvene imo-vine ovim yinom q Lovri je for-malno završen, a od dobijenog nov-ca crkvena opština dobila je odob-reŠe da na sopstvenom zemÑištq,neposredno iza crkve, izgradi obje-kat površine 50-ak kvadratnih me-tara. Parohijska sala sastojaxe seod jedne velike prostorije sa prate-xominfrastrqktqromi sobe za gos-te. Poyetak izgradŠe oyekqje se naprolexe.

BqdimpeštaQ glavnom gradq Mañarske, Bq-

dimpešti, saborni hram sv. üorñatokom meseca avgqsta prošle godi-nebio jeproprišteobimnihrekon-strqkcionih radova. Q kratkomvremenskom rokq zameŠena je kom-pletna krovna konstrqkcija i pos-tavÑen novi crep, što se mowesmatrati veoma velikim podqhva-tom imajqxi q vidq yiŠenicq da ta-koobimnihgrañevinskihzahvatananašoj crkvi nije bilo barem q pro-teklih sto godina.

Na srexq, crep je crkvena opšti-na dobila besplatno od predqzexa„Toza Markovix” iz Kikinde, štoje q mnogome smaŠilo veoma visokematerijalne troškove. Q protek-lom periodq crkva je dobila i novizvonik, a što se tiye qnqtrašŠos-ti, velikim angawovaŠem ylanovacrkvenog odbora table sa imenimana stolovimacrkve zameŠene se jed-noobraznim, nabavÑene sq novepresvlake i odewde, dok je q okvirqwenske crkve otvorena mala pro-davnicaqkojoj semogqkqpitisvexe,brošqre o crkvi, kalendari, itd.

Znayajni napori qloweni sq qqreñivaŠe crkvene porte. Posañenaja trava, qkrasno cvexe i drvexe, aobnavÑa se i zgrada bivše verois-povedne škole. Najvexi problempredstavÑa vlaga yije saniraŠezahteva velika finansijska sred-stva. Na Šihovom pribavÑaŠq pq-tem izvora iz Mañarske i Srbije iCrne Gore kontinqirano se radi, acrkvena opština se nada da xe to-kom ove godine qloweni trqd qro-diti plodom.

QinteresqowivÑavaŠacrkveno-narodnog wivota i povezivaŠasrpskih zajednica q okolnim zem-Ñama krajem novembra prošle go-dine q dvodnevnq posetq pozvani sqylanovi crkvenog odbora i srpski

folklorni ansambl iz Klagenfqr-ta (Aqstrija). Nakon svete arhije-rejskelitqrgije, kojq je 27. novembraslqwio äegovo preosveštenstvoepiskop bqdimski g-din Lqkijan, qsveyanoj sali Tekelijanqma gosti sqse predstavili izqzetno qspešnimjednoyasovnim folklornim prog-ramomqkojemsqnastqpile sve gene-racije igraya.

JqgMañarskeProtekla2005. godinamoweda se

vrednqje na sasvim razliyite nayi-ne, meñqtim, sliyno prethodnim, iova prohqjala godina bila je bogataradosnim, a nawalost i tqwnim do-gañajima q wivotq crkvenih opšti-na na jqgq Mañarske. Bilo je zaistabrojnih dogañaja za pamxeŠe, meñqkoje se qbrajajq obnove srpskih pra-voslavnih crkava q BaraŠi i Tol-ni, a srpski pravoslavni vernici qNovom Sentivanq sq pred sam krajgodine qspeli da realizqjq projekatkojem sq podredili sve ostale prog-rame i finansijska sredstva – radise o izgradŠi stepeništa i qreñi-vaŠq porte drevne svetiŠe. àtetašto sveyani trenqtak nije mogla dadowivi jedna istaknqta liynostsrpske zajednice q Mañarskoj, po-yasni grañanin Novog Sentivana:protekla godina ostaxe zapamxenapo odlaskq posledŠeg predstavnikaonih sveštenika starije generacijeq Bqdimskoj eparhiji koji sq ote-lotvorili povezanost i jedinstvonašeCrkveinašegnaroda– zaqvekje otišao protojerej-stavroforMihailo Krqnix.

Naravno, tamo gde se moglo, dos-tojno sq proslavÑene hramovne sla-ve, q mnogim mestima izvršeno jedelimiyno qreñivaŠe srpskih gro-baÑa, bilo je brojnih zasedaŠa, fo-rqma, pa i neprijatnih dogañaja.Mowda xe tq i tamo pri prezenta-ciji celovitog prikaza svih zbiva-Ša q wivotq crkvenih opština najqgq Mañarske izostati neki sitni-ji detaÑi, pa zato qnapred molimoza izviŠeŠe qkoliko nam je pri sas-tavÑaŠq skraxene godišŠe hroni-ke slqyajno nešto promaklo.

BajaSrbi q Baji predvoñeni Milo-

šem Apixem, nastavili sq qlepša-vaŠe svog svetog hrama. Izvršenisq novi rekonstrqkcioni podqhva-ti: izmeŠena sq yetiri prozora nazvonikq, sliyniposlovisqqyiŠenii po pitaŠq qnqtrašŠih greda,crepova, a obavÑeni sq i maŠi ra-dovi na torŠq i predŠem delqsrpske pravoslavne crkve – obnovana svetiŠi koštala je 1,5 milionaforinti.

BataŠaPored qobiyajenih praznovaŠa

crkvenih praznika, mesna Srpskapravoslavna crkvena opština ovegodine nije ispoÑavala vexq aktiv-nost što se mowe komentarisati ibesparicom. Naime, prvenstveniciÑ i san BataŠaca je obnova drev-ne svetiŠe koja je sazidana 1778. go-dine.

BremeQ ovom naseÑq, od Srba wivi je-

dino jednaporodicaMarix.SrpskapravoslavnacrkvaposvexenaVazne-

seŠqHristovomnalaziseqteškomstaŠq, naime, na pojedinim mesti-ma primetni sq znakovi prokišŠa-vaŠa.Gradonayelniykiqred, inaye,prqwa pomox q odrwavaŠq porte,pre svega q košeŠq trave i realiza-ciji drqgih poslova. Jerej PredragHajdqkovix, administrator paro-hije q Bremenq qpqtio je pismo na-yelnikq Jowefq Hendlq da se, qko-liko je mogqxe, pronañe rešeŠe zarekonstrqkcijq srpske pravoslavnecrkve q Bremenq.

VašarheÑSrbi q VašarheÑq predvoñeni

DqšicomPandqrovix, starateÑemmesne srpske pravoslavne crkve, itokomproteklegodinenastavilisqrekonstrqkcijq svog hrama i qreñe-Še mesnog srpskog pravoslavnoggrobÑa. Na drevnoj svetiŠi izme-Šeni sq prozori: qkqpno šest q sta-rom stilq, vex sq postavÑeni nasvoja mesta, a preostala tri bixesmeštena tokom 2006. godine kadase oyekqje iobnova qlaznih vrata.IdaÑe postoji plan da se na mestqcrkvenoopštinske kancelarije ot-vori jedna stalna crkvenoqmetniy-ka zbirka.

ViÑanKao i prethodnih godina, i to-

kom 2005. godine q ViÑanq je sve bi-lopodreñenoštedŠiinabavcifi-nansijskih sredstava za obnovq mes-nog srpskog pravoslavnog hrama.Rekonstrqkcioni radovi, koji seprivode krajq, prekinqo je ponovonedostatakmaterijalnih sredstava,Zato je jerej Predrag Hajdqkovix,administrator parohije q ViÑanq,qpqtiopismo gradonayelnikqüqliTakayq q kojem ga moli za finansij-skq pomox pri qnqtrašŠŠem i spo-ÑašŠem kreyeŠq svetiŠe.

DeskaPored dostojnog praznovaŠa

crkvenih praznika, Dešyani sq to-komproteklegodineposebnqpawŠqposvetilinabavcinovihbogoslqw-benih predmeta, qtvari (posebno seqtomeistakaoBorivojRqskoji je sasvojom porodicom crkvi poklonio,prilowio Hristov grob), a nije za-nemareno ni qlepšavaŠe starogsrpskog pravoslavnog grobÑa. Qporti srpskog pravoslavnog hrama,gde se od ove godine nalazi i yesma,postavÑen je novi vodovod. Sledexegodine meñq prioritetnim plano-vima nalazi se rekonstrqkcija tor-Ša i delimiyna obnova qnqtraš-Šeg dela svetiŠe.

IloyacQ malom baraŠskom naseÑq da-

nas wivi jedna srpska dqša – gospo-ña Danica Preradovix. Na mesnomsrpskom pravoslavnom hramq, okokojeg je rezaŠem drvexa i šibÑaizvršenoqlepšavaŠeporte, treba-lo bi izvršiti rekonstrqkcijqkrova. Crepovi iz manastira Gra-bovca preneti sq q Iloyac, a ostajeda se vidi hoxe li se pokrenqti ra-dovi.Qsvakomslqyajq, iovdexebi-ti zatrawena pomox lokalne sa-moqprave.

LipovaPrvanedeÑaqmartq2005. godine

bez sqmŠe xe ostati zapamxena qLipovi. Naime, 6. marta q pomenq-tom baraŠskom naseÑq qpriliyenaje proslava povodom ponovnog osve-xeŠa srpskog pravoslavnog hramakoji je prethodno, posledŠipqt, ob-novÑen 1911. godine. Kako spoÑaš-Ša tako i qnqtrašŠa rekosntrqk-

hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika Hronika hronika

Bqdimpešta, 5. janqar 2006. 3

cija svetiŠe koštala je 2,3 milio-na forintim, a veliki deo poslovaSrbiqLipovipredvoñeni saNiko-lom Popovixem qradili sq q okvi-rq drqštvenog rada. ObnovÑenqcrkvq osvetio je episkop bqdimskiGospodin Lqkijan, a prilikom sve-yanog dogañaja pojao je Hor „Javor”iz Sentandreje. Lipovyani sq, dak-le, s pravom zadovoÑni proteklom2005. godinom.

MañarbojaQ mesnoj srpskoj pravoslavnoj

crkvi posvexenoj sv. apostolq i je-vanñelisti Lqki, vrše se radovi.JerejPredragHajdqkovix, adminis-trator mañarbojske parohije i jerejJovan Bibix, paroh santovayki ko-jima je q pomox pritekao gospodinâqbomir Vqkovix, do odreñene vi-sine obili sq zidove kako bi se onisqšili i zaqstavio proces prodi-raŠa vlage. Q ciÑq pronalaweŠamogqxnosti qnqtrašŠe rekon-strqkcije svetog hrama, lokalnoj sa-moqpravi qpqxeno je pismo da serazmotre svi qslovi eventqalnogpokretaŠaobnovemesne srpske pra-voslavne crkve.

MajšStarateÑ srpske pravoslavne

crkve q Majšq, qjedno predsednikmesnog crkvenoopštinskog odboraNorbert Bqgarski, tokom cele go-dine neqmorno je radio na nabavcimaterijalnih sredstava kako bi seizvršili razni radovi na svetiŠikoja je posvexena sv. Petki. Iako mqje q ciÑq rekonstrqkcije fresakabila obexana pozamašna sqma, zbogqvedenih rigoroznih restrikcijaširom zemÑe, na krajq ipak nisqstigla materijalna sredstva. Nasrexq, ovaj neoyekivani, neprijatnipreokret nije odqzeo voÑq mladomentqzijastipa jedeonovcakojimq jebio na raspolagaŠq qtrošio za iz-menq prozora kako bi se spreyiloprokišŠavaŠe. Nov prozor koš-tao je 50.000 forinti, a kako je naja-vio starateÑ svetog hrama, shodnomaterijalnim sredstvima qsledixenovi rekonstrqkcioni podqhvati.

MedinaQ jedinom naseÑq q Wqpaniji

Tolna q kojem wive Srbi, Samoqp-rava Srba q Medini vexi deo svogvišegodišŠeg bqçeta qtrošila jeq rekonstrqkcijq mesnog srpskogpravoslavnog hrama, a zajedno samesnim crkvenoopštinskim odbo-romnayelq saRankomSokixem,we-lela bi da obnovi i zgradq bivšeSrpske veroispovedne škole.

MeykaQ malom baraŠskom naseÑq gde

danas više nema Srba, svake godinena dan sv. velikomqyenika Dimit-rija okqpÑajq se srpski pravoslav-ni vernici s ciÑem da odajq poyastpatronq srpske pravoslavne crkvekoja je q ovoj arhitektonskoj formipodignqta 1911. godine. Sveti hramnalaziseqteškomstaŠqpabašza-to,radiŠegovogspasavaŠa,bilabipotrebna hitna rekonstrqkcija.

MohayQ Mohayq je ove godine sve bilo

podreñeno obnovi grobÑanske kape-le sv. Konstantina i Jelene. Pos-tavÑen je armiranibetonskiobrqy,obnovÑen je krov, crepovi sq kqpÑe-ni sredstvima dobijenim pqtemkonkqrsa. Qrañeni sq olqci, dote-ran je plafon, izvršeni sq i drqgiradovi koji sq krqnisani potpqnomobnovom grobÑanske kapele. Pored

pomenqtih poslova, obavÑeni sq imaŠiradoviqoltarqdrevne sveti-Še yija porta je takoñe qlepšana.

Novi SentivanNajznayajniji i, nawalost, naj-

tqwniji dogañaj q wivotq Srba qNovom Sentivanq bio je odlazak naveyni poyinak Šihovog sveštenikaprotojereja-stavrofora MihailaKrqnixa, koji je skoro šezdeset go-dina verno slqwio svojq parohijq, anije dowiveo jedan od najvexih pro-jekata q selq, a to je izgradŠa stepe-ništa i doterivaŠe porte mesnesrpske pravoslavne crkve. Senti-vanci sq sva svojamaterijalna sred-stva qtrošiliqvexpomenqterado-ve, a finansijskq pomox prqwio je iQred za nacionalne i etniyke ma-ŠineqMañarskoj.Poredtradicio-nalnih obelewavaŠa crkvenihpraznika, prvenstveno se radilo naqlepšavaŠq svetiŠe i Šene okoli-ne, parohijskog doma q kojem se na-lazi etnografska zbirka, a na dvo-rištqobjektaobnovÑen je staribq-nar (finansijskq pomox prqwila jei Segedinska srpska zajednica). Nasrpskom pravoslavnom grobÑq, yi-jem xe se qlepšavaŠq i doterivaŠqdogodine posvetiti vexa pawŠa,postavÑen je yasni krst.

PeyqjPosleizgradŠesrpskogdqhovnog

i kqltqrnog centra q crkveno-op-štinskomkompleksq qQliciZrin-skog, qrañeni sq poyetni koraci kaostvarivaŠq izgradŠe crkveno-qmetniyke zbirke q Peyqjq. Tome qprilogideyiŠenicadaxePeyqjbi-ti kqltqrna prestonica Evrope2010. godine, a realizacija pomenq-tog projekta striktno se qklapa qprogramskq šemq grada koji xe2009. posvetiti crkvama. Crkve-noopštinski odbor je, qz qyešxeMohayana i Dešyana, qspešnosproveo hqmanitarnq akcijq prili-komkoje jeSrbimaqrqmqnskomFe-Šq, stradalima od poplava, dosta-viopomox.Inicijatorakcijebio jejerej Predrag Hajdqkovix koji re-dovno objavÑqje „Sabornik”, listza pravoslavnq misijq parohije pe-yqjske yije izdaŠe je sa lokalnog po-dignqto na namesniyki nivo. Ak-tivnost crkvene opštine potvrñqjeiyiŠenicada je srpskapravoslavnakapela posvexena Prepodobnom Si-meonq Stolpnikq dospela i na In-ternet, na veb stranicq Tqristiy-kogbiroa „Tourinform”WqpanijeBa-raŠe.

SantovoPored qobiyajenih tradicional-

nih obelewavaŠa crkvenih prazni-ka, posebno vaÑa istaxi imenovaŠejereja Jovana Bibixa na yelo santo-vayke pastve. On je na mestq parohazamenio dotadašŠeg sveštenika o.Milana Dqjmova kojem je poverenoda predvodi kalaškq srpskq pra-voslavnq zajednicq. Tokom godinerealizovano je pokloniyko pqtova-ŠepoSrbijiiCrnojGori, aštosetiye radova na crkvi, vaÑa istaxinastojaŠana izgradŠi zimske kape-le q mesnom srpskom pravoslavnomhramq. Q parohijskom domq, tayni-je, q pomoxnq prostorijq, tavan ipodrqm, qvedena je strqja, anastavakodreñenih izvoñaykih poslova oye-kqje se i dogodine.

SegedinNa yelq sastava crkvenoopštin-

skogodbora, tokomgodine,došlo jedo izmene: bqdqxi da je predsednik

Tomislav Rockov podneo ostavkq,na yelo pomenqtog tela imenovanaje gospoña Olga üqkin. Segedincisq pqtem konkqrsa pokqšali da do-ñq do materijalnih sredstava i qs-peli q tome. Od Gradonayelniykogqreda sq dobili sredstva za yišxe-Še i doterivaŠe mesnog srpskogpravoslavnog grobÑa. Radovi xe senastaviti i dogodine.

SeyqjSrpska pravoslavna crkva q Se-

yqjq, posvexenaPrenosqmoštijq sv.ocaNikolaja qBaridqgovremena jebila zapqštena, štaviše, bila jejedna od najqgrowenijih srpskihpravoslavnihhramovanateritori-ji Bqdimske eparhije. S obzirom naistorijskq vawnost crkve (jednovreme bila je sedište patrijarhaArsenija III Yarnojevixa), Eparhijaje još 2004. godine pokrenqla obno-vq svetiŠe koja je nastavÑena i to-kom 2005. Nawalost, pred sam krajgodine registrovan je jedan tqwnidogañaj. Naime, na severnom delqsvetog hrama nepoznati poyinilacili poyinioci polqpali sq prozo-re. Prilikom vandalskog napadakoji je izvršen kameŠem i metlom,stradali sq skqpoceni vitrawniprozori sa obojenim staklom i me-talnimaplikacijama.àteta je dos-tigla nekoliko stotina hiÑada fo-rinti, a krivci ni dan danas nisqqhvaxeni, a kamoli izvedeni predsqd.

SirigQ Sirigq sq nastavÑeni odreñe-

ni rekonstrqkcioni radovi nadmesnim srpskim pravoslavnim hra-mom. Srpski pravoslavni vernicipredvoñeni Brankom VladisavÑe-vom, predsednikom crkvenoop-štinskog odbora yine sve kako binabavili sredstva i q potpqnostiizvršili obnovq svetiŠe na kojojsq i daÑe qoyÑive pqkotine nastalekao negativna posledica obliwŠeggqstogsaobraxaja.Pozitivnipoma-ciqoyÑivisqnaparohijskomdomq:obnovÑena je kapija, olqci sq na-mešteni, anagoveštenisqiradoviqnqtar ovog objekta.

YanadO srpskoj pravoslavnoj crkvi q

Yanadq brine Jqlijana Nedqyix,qdovica Blagoja Nedqyixa koji jebiodqgogodišŠipredsednikmesneSrpske pravoslavnecrkveneopšti-ne i starateÑ svetoga hrama. Bqdq-xi da je zqb vremena vidÑiv na sve-tiŠi, neminovno je da se pre ilikasnije izvrši rekonstrqkcija sve-tog hrama.

àarokQ qnqtrašŠosti crkve, tokom

godine, izvršeni sq brojni rekon-strqkcioni radovi: zahvaÑqjqxiBqdimskoj eparhiji, izmeŠene sqnosexe grede kodwenske crkve, sani-rana oštxeŠa kod svodova, tako daje eliminisan najvexi problem kojije proqzrokovao prokišŠavaŠesvetiŠe. Pored Bqdimske eparhije,nesebiynq pomox pri poslovimaprqwila je i lokalna samoqpravapredvoñena nayelnikom sela Las-lom Vajdiyem.

àiklošSvi koji prolaze pored šikloš-

kog srpskog pravoslavnog hrama,prostoneverqjq svojimoyima:drev-na svetiŠa koja xe 2006. godineproslaviti200 godina svogpostoja-Ša, dobila je potpqno novo rqho.Bqdimska eparhija je q spoÑašŠq

obnovq qlowila zaista pozamašnasredstva:izmeŠen jekrov,izvršenobetoniraŠe, qrañeni sq brojni iz-voñayki poslovi, a radi se i na iz-gradŠi jednog maŠeg parkinga.Dakle, srpska pravoslavna crkvaposvexena sv. velikomqyenikq Di-mitrijq pqnom parom se pripremaza dostojno obelewavaŠe jqbilejakoje xe, kako je to obexao gradona-yelnik Janoš Marenix, kako mo-ralnotakoimaterijalnopodrwatii sam grad. Proslava jqbileja zaka-zana je za 24. septembar 2006. godinei skoro je sigqrno da xe sveyanostiprisqstvovati svi Srbi q BaraŠikoji ne zaboravÑajq svoje svece, ve-likane koji sq qdarili peyat svomvremenq, srpskoj istoriji i kqltq-ri.

àqmberakIako q àqmberkq danas wivi sa-

mo jedna srpska porodica, staŠemesnog srpskog pravoslavnog hra-ma, a i srpskog grobÑa kao dapokazqje sqprotno, tj. da Srba qovom baraŠskom naseÑq ima više.Ono što je za svetiŠq i veyno pre-bivalište predaka starateÑ sveti-ŠeâqbicaPerkatlixsa svojompo-rodicom qyinila, samo je za pohva-lq. Neprekidno se vodi briga, qvekseneštoradiqiokocrkve, kaoinamesnom srpskom pravoslavnomgrobÑq.NapravÑena sq nova qlaznavrata, apostavÑeno jeinovo„nebo”– prilog âqbice Perkatlix, koja jebila glavni realizator yišxeŠa,qlepšavaŠa i doterivaŠa mesnogsrpskog pravoslavnog grobÑa. Sta-rateÑka svetiŠe se, naravno, timenije zadovoÑila vex je nastavila sadobrovoÑnimdrqštvenimradomi13. avgqsta ponovo se praznovalo.Naime, togadanaodrwano jeosvexe-Še obnovÑenog yasnog krsta ispredsrpskog pravoslavnog hrama. Obno-va yasnog krsta, inaye, koštala je107.000 forinti, a da on ponovozablista q svojoj staroj slavi svo-jim prilozima doprineli sq i Sve-tozar Petkovix iz Mohaya, SlavkoKašanin iz Lipove i Mladen Grq-bix iz Peyvarada. Inaye, q selq seni krajem godine nije paqziralo:âqbica Perkatlix je q potpqnostioyistila stazq koja vodi do crkve, akod svetiŠe sq otpoyeli radovi naodvodŠavaŠq vode. Q àqmberkq se,dakle, yqva sveti hram posvexen sv.velikomqyenikq Georgijq, kojimeštani s pravom smatrajq svojim,pošto on predstavÑa kqltqrno-is-torijskq vrednost, qpeyatÑiv dokazprošlosti naseÑa.

S. M. – P. M.

intervjq Intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq


OGLEDALOKRIVO

SMEHQGAO ZA

NOMIJAEKO

POàTASRPSKA

Petar Ostoix, aktivista srpske zajednice q Yipq

Oslonac na sopstvene snage i štedÑivostZ

a Srpskq pravoslavnq crkvenqopštinq q Yipq se s pravommowe rexi da je proteklih go-

dina bila jedna od najaktivnijih inajqzornijih q Bqdimskoj eparhi-ji.Otome svedoyinizpostignqtihrezqltata, kako onih zaista krqp-nih, tako i onih koje zovemo svaki-dašŠim, koji meñqtim nisq niš-ta maŠe znayajni za qkqpan verskiwivot naših sqnarodnika q tomnaseÑq.

Taj trend je, kako smo saznali izrazgovora sa donedavnim predsed-nikom yipske crkvene opštine,Perom Ostoixem, nastavÑen i qgodini koja je iza nas. Osim na ne-koliko krqpnijih podqhvata kojesq vernici q Yipq ostvarili štosopstvenim sredstvima, što nov-cem koji sq dobili na konkqrsq iod donatora, glavni akcenat je qprošloj godini bio na štedŠi.Razlog tome sq, kako naglašavagospodin Ostoix, dqgoroyniji

planovi na qreñeŠq crkve i Šeneokoline, za koje sqYipÑani svesnida ih morajq realizovati sopstve-nim naporima.

– Q Yipq smo q prošloj godiniimali nekoliko vrlo znayajnihprojekata, koje smo qspeli i dazavršimo. Naime, q qnqtrašŠideo crkve stavili smo ployq saimenima naših qpokojenih paro-ha. Pronašli smo i mesta gde sqsahraŠeni, pa je crkveni odbor do-neo odlqkq da se na taj nayin odq-wimo sedmorici naših starih pa-roha. To nam je bila i obaveza, a izadovoÑstvo. Bilo bi lepo kadabi se i q drqgim našim mestimapokrenqle ovakve inicijative, jerje potrebno znati koji sq parosi iq koje vreme slqwili q našim pra-voslavnim crkama.

Srpskq crkvq q Yipq qkrasio jejoš jedan detaÑ?– S obzirom na to da smo svoje-

vremeno, kada smo završili celo-kqpnq rekonstrqkcijq naše crkveod krsta na torŠq do metar i poispod nqltog nivoa zemÑe, od Za-voda za zaštitq spomenika kqltq-re dobili obavezq da postavimotablq na kojoj xe pisati da je rey ozaštixenom hramq, mi smo to ove

godine i qradili. Na lepoj ployiod crnog granita jedan qmetnik jesa 133 slova qklesanih na srpskomi mañarskom jezikq ispisao da jeto srpska pravoslavna crkva, gra-ñena 1768. godine i posvexena sve-tom kraÑq Stefanq Deyanskom.Na tabli takoñe piše i q kom sti-lq je crkva grañena. To je bio jedanod vexih podqhvata, ali on našqcrkvenq opštinq nije koštaoništa, zbog toga što smo konkq-risali za sredstva i dobili ih zatqnamenq.Takoñenam je pomogaoijedan moj poslovni prijateÑ kojinam je poklonio 120 hiÑada fo-rinti za odrwavaŠe crkve. To namje bilo dragoceno, jer naša paro-hija nema nikakvih novyanih pri-hoda izqzev od razreza i sa crkve-nog tasa.Ako se pogleda bilans na-ših prihoda i rashoda, od prili-ke smona nqli, yak ne smemrexi nipozitivnoj. Nekako smo se pokri-li, ali qz jako velikq štedŠq ma-

terijalnih sredstava. Da crkveniodbor nije q svakoj prilici sqge-risao da treba štedeti, bilans bisvakako bio negativan. Ako sq na-ši preci vex smogli snage da sazi-dajq ovako divnq crkvq, na nama jeda je barem odrwavamo onako kakoto današŠica i parohija Yipa odnas trawe.Mislimda smoqspeliqtome i yinimo sve da se ovaj zaletkoji smo napravili i qbqdqxe nas-tavi.Akobismo za trenqtak posqs-tali, onda bi mnogo tewe bilonastaviti sve ovo.

Ma koliko se yinilo da je yipskasrpska crkva q savršenom staŠq,q selq se ipak misli i na bqdqxeradove?– Politika štedŠe je neophod-

na jer se paralelno sa akcijama ko-je sam spomenqo, qnqtar crkve igrobÑa rañajq i neki problemi ko-ji xe zahtevati više sredstava zasaniraŠe i obnovq. Pre svega tre-ba imati q vidq da sq takozvane„garave” svexe koje se kod nas ko-riste izqzetno lošeg kvaliteta,što se jasno vidi kada se pomereikone na zidq. Boja na zidovimapolako tamni zbog tih svexa, takoda je kreyeŠe crkve q dogledno vre-me neminovno. Takoñe, naprsli sqi neki crepovi na krovq, a ponegdeopada i malter. Dakle, treba šte-deti i misliti na ta oštexeŠadok se ona ne prošire, a tada biŠihovo saniraŠe svakako košta-lo mnogo više. Svesni smo da namnikonexedatinovac za teradoveida to parohijani Yipa treba daqrade. Zbog toga je prošla godinaza nas bila godina štedŠe. I po-red svih izdataka, q kasq crkveneopštine se sada sakqpi mnogo vi-še novca nego pre dvanaest godi-na, kada smomi zapoyeli sa radom.Mislim da je to dokaz da je naš

odbor domaxinski gazdovao mate-rijalnim sredstvima koja sq mqstajala na raspolagaŠq.

Imali smo veliki problem saodrwavaŠem crkvene porte, spo-ÑašŠeg dela jarka grobÑa. Po-mox kojq smo ranije dobijali odstrane nayelniykog qreda Yipa,sada nam je qkinqta iz sqbjektiv-nih i objektivnih razloga i pot-pqno smo bili prepqšteni samisebi q odrwavaŠq priliyno viso-kog nivoa koji smo sami sebi od-redili. Ali, zahvaÑqjqxi svimakoji sq nam pomagali, qspeli smoq tome.

Koliko sq q Yipq izraweni prob-lemi srpskog školstva?– àto se škole tiye, tq nawa-

lost ima problema jer deca kojazavršavajq osnovnq školq ili pe-ti razred, sve yešxe odlaze q drqgeqstanove vanYipa.To stvara veli-ki problem, jer je pitaŠe kakoodr-wavati nastavq sa smaŠenim bro-jem qyenika. Taj trend xe se, nawa-lost, po svemq sqdexi nastaviti,mada sq nayelnik sela i direktor-ka škole raspoloweni da nam po-mognq q tom pogledq. Nadamo se daxe zahvaÑqjqxi toj dobroj voÑi qYipq i daÑe postojati nastava nasrpskom jezikq.

Kakvi sq vaši odnosi sa mesnimnayelniykim qredom i zajedni-cama drqgih veroispovesti q Yi-pq?– Kontakti nas Srba sa stanov-

nicima katoliyke i reformatskeveroispovesti sq na odliynom ni-voq. Pozivamo jedni drqge i pose-xqjemo se qzajamno qvek kada senešto organizqje. To se odnosi ina yipskq Nemaykq maŠinskq sa-moqpravq. Ni jedna Šihova pri-redba ne proñe da ne pozovq nas, ami se rado odazivamo.

Takoñe, naši kontakti sa na-yelniykim qredom q selq sq na za-vidnom nivoq. Da posledŠih go-dina nismo imali snawnq podr-škq tog qreda, sigqrno da ne bis-mo postigli ovakve rezqltate.Hvala Bogq što to postoji, alimi i radimo na tome da se ta sa-radŠa odrwi.

Dragan JakovÑevix

Petar Ostoix

OsvexeŠe slavskog kolaya

Slava q Yipq

reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa Reportawa reportawa


TRAKATEKQXA

PLANETEOKO

NA DLANQMATICA„Nema dana bez oynoga vida niti prave slave bez Bowixa”

QizmeŠenim qslovima wivo-ta, kada svako jqri i skoro danema vremena da razmišÑa

na koji nayin xe da provede jedanod najvexih hrišxanskih prazni-ka, Hristovo roñeŠe, postavÑa sepitaŠe kako slaviti Bowix, po-gotovo q qrbanim sredinama gdenema ni vatre, ni ogŠišta, šqme,drvexa, gde je nemogqxe podizativeliko drvo i q stan qneti slamq.Srbi sq Bowix, isto kao i krsnqslavq slavili i q najtewim vreme-nima i qslovima. Nisq zaboravi-li da qzmq maŠq hrastovq granyi-cq i maŠq koliyinq slame. Hras-tova granyica, slama, ikona, kan-dilo, tamjan, molitva – sve sq toelementi koji doprinose prediv-noj bowixnoj atmosferi „q kojojse dqša, zahvaxena nekim qnqt-rašŠim blawenstvom, nadima iširi q visine svemirskih pros-tora, kada se svi Ñqdi vole i svese prašta.”

Stihove vladike crnogorskogäegoša „Nema dana bez oynogavida niti prave slave bez Bowi-xa” potvrñqjq i reyi naših sago-vornika, gospoñe Anice Krqnixiz Novog Sentivana i Emice Ko-zix iz Mohaya, koje sq se rado vra-tile q prošlost i prisetile svo-jih qspomena q vezi sa praznova-Šem Bowixa.

Anica Krqnix(iz Novog Sentivana)Mi smo se za Bowix priprema-

li vex prilikom Tqcindana, kadase ne sme tqxi, niti mogq rodite-Ñi tqxi decq, niti se deca nisqsmela potqxi meñqsobno, jer akose potqkq, navodno kawq priyestare, onda xe po nama izrasti yi-revi. Baš zato, nije se smelo tq-xi, a pogotovo i zato jer je drqgidan BadŠi dan. àta xe doneti Bo-wix Bata – to je bilo veliko pita-Še. Q naše doba, mi smo se rado-vali cipelama, yarapama, haÑi-nama – to nam je bila velika ra-dost. A igrayke – darivale sq se pomogqxnostima. Ako se moglo, on-da smo dobili, ako ne, onda smo sezadovoÑili onim što nam je Bo-wix Bata prqwio, q stvari što je

bilo mnogo potrebnije od bilokoje igrayke. Imajqxi q vidq da-našŠe prilike, znam da sq bogos-lqweŠa bila mnogo posexenija.Qjqtro, q 4 ili 5 sati smo qstali,išli smo q crkvq i naravno, ondaje tek bila radost jer se mogloobqxi q onošto je BowixBata do-neo i svako je wqrio q crkvq. Kadsmo došli kqxi, onda se mesilayesnica a i mi smo se vrteli i nas-tojali da pomognemo. Inaye, naBadŠi dan, kada doñe veyera, pretoga se qnosi slama, poji se „Row-destvo” i kad doñe qnqtra doma-xin koji nosi slamq, nazdravinam „Dobro veye”, weli namzdravÑe i sve što ima po kqxi,mislim, wivotiŠama berixetnoda se sve rasplodi, wito da rodiitd. Te dobre weÑe powelele sq secelom domq, celoj kqxi. Posle to-ga, doyekivali smo korinñaše. Tonaša deca mowda ni ne znajq štaje… Naše korinñaŠe sastojalo se

od toga da smo otpojali „Rowdes-tvo” a za qzvrat smo dobili kola-ya, ora, jabqke… Sqtradan qjqtro,pre nego što smo krenqli q crkvq,obavezno smo se qmivali. Obavez-no je bilo doneti taze vode od bq-nara i onda smo metqli crvenqzdravq jabqkq qnqtra i Šom se sva-ko qmivao, tom vodom pošto je toznayilo zdravÑe! Kad smo se vra-tili iz crkve, onda je domaxicamesila yesnicq kojq je zamesilatom vex pomenqtom vodom. Q Šqsmo stavÑali sqvo growñe, ora, pase ispekla yesnica. Ispekla se ipeyenica, kobasica, karmonad-la…Tada smo imali pex i bilo jemnogo qkqsnije, nego danas kadasve zgotovimo na moderan nayin.Na drqgi dan Bowixa, pošto nis-mo imali jedno vreme svešteni-ka, yitao se Apostol i to je bilavelika radost a mnogi sq napametnaqyili pošto nisq znali slova.Popodne, q školi se prireñivalajedna mala predstava gde smo mikao deca recitovali pesmice oBowixq a bilo je kada je izvedenpozorišni komad o roñeŠq Hris-tovom. Zato se toga sexam, jer jebilo potrebno i anñela pa sq namadodelili qlogq i dali nam saši-vena krila, mi smo bili kao an-

ñelyixi. Kasnije, zbog opadaŠabroja dece, išyezle sq te predsta-ve… Stari sq mi priyali pa i mojotac mi je govorio da se nekadaovde, po selq, nosio i Vertep alisada vex ni Vertepa, ni predstavanema. To sq bili naši dowivÑajiimislim da sq mnogo lepšibili,mnogo vexe radosti nam dali, ne-go današŠoj deci.

Emica Kozix(iz Mohaya, rodom

iz Belog Manastira)Nawalost, bowixni obiyaji se

danas vexe ne drwe toliko, kolikosq se nekada drwali. PrilikomBowixa, qvek smo pazili ko xe do-xi prvi kao polowajnik. Moj tataje qvek spomiŠao: ako je neko kodŠih bio bolestan, šantav, skre-nqli sq mq pawŠq da ne doñe prvida yestita! Qvek sq deca bila prvakoja sq se pojavila.Dotle se vatra qpa-lila da bqde wera-vica, donelo se kq-kqrqza da deca krq-ne, onda sq onakoradexi yestitala:„Kolko zrnaca,tolko srexe i zdrav-Ña” pa sq potom re-ñala i one ostalestvari da bqde svi-Ša i koŠa itd., panovaca, zdravÑa ionda na krajq srexei zdravÑa. I sa we-ravicom sq odigra-li isto: kolko we-ravica, tolkozdravÑa i sve sqnabrojili, izreña-li… Pa sq potommorali sedeti namirq jer ako nexe,onda kvoyke nexe se-deti na jajima. Si-rota deca, zaista sqyesto pqta bila namqkama. Nisq sme-la da se pomaknq,jer sq im kod kqxezapretili. Ondaqveye, barem kodnas, nije se qvek ri-ba kqvala. àtavi-še, nije bio obiyajda se pripremi ma-kom testa, jer q vezis tim sq rekli da xe

biti bqva. Sve q svemq, wene sqpripremile veyerq, qnela se slamakoja se stavÑala i na astal i nasvaki Šegov xošak stavÑao se no-vac. Sve je bilo sveyano: stolŠak,kixeni bowixŠi kolay itd. Mismo inaye napravili tri bqreta,tri ptice, tri klasa i pet rqwa dabqde pšenice, vina i zdravÑa!Wito smo pomešali rqmenim,crvenim jabqkamaiorasima, biloje i belog lqka a pod astal smostavÑali qlare, sersame itd. Gaz-da je potom qneo smotak slame, pase došlo na vrata mi reklo: „Dob-ro veye, yestitamo BadŠe veye”.Onda smo otpojali „Rowdestvo” iveyerali smo. Qveye smo spavalina slami a sqtradan, rano, išlismo na jqtreŠe. Posle toga bila jei slqwba, odnosno, odlazilo se odkqxe do kqxe. Na prvi dan Bowixabilo je i yesnice q kojq je stavÑennovac kako bi ga deca pronašla.Sve je to bila radost koje se i dandanas rado prisexam. Od tih obi-yaja neki sq opstali kao na pri-mer: peyemo kolaye, zdravÑe… TozdravÑe je znayilo da se dqgaykilebac napravio q dqÑinq i kolkoje bilo yeÑadi q kqxi, tolko pqt sqzarezali.Ina krajq, na xoškq, bi-la je metnqta jedna rqwa koja senapravila, zamesila od yisti jaji– od toga se testa napravila rqwai stavila na kraj. To je bilo, zvalose zdravÑe i jelo o Bowixq. To mo-wemo i danas qraditi, meñqtim,slama se vex više ne qnosi q tojkoliyini kao nekada kada sq q Šojspavali. Nawalost, toga kao imnogih drqgih nekadašŠih bo-wixnihobiyaja, danas višenema.

Zabelewio: Predrag Mandix

kqltqra Kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra


Milan NedeÑkov

Znamenita kovinsko-komoranska porodica Monasterlija

PorodicaMonasterlija porek-lom je iz severne Gryke, iz da-lekog Epira. Kao i ostali bo-

gati trgovci Grko-Cincari, i Mo-nasterlije sq na teritoriji Aqs-troqgarske trawili zatoyište odtqrskog zqlqma. Porodica se, vero-vatno još q XVI vekq, ovamo prese-lila i pridrqwila Kovinskompravoslavnom srpskom obšestvq.

Posle „Dqgog rata” 1606. godine– kao što je to poznato – deosrpskog stanovništva iz SrpskogKovina preselio se q varoš Komo-ran, koji je ostao na habsbqrškojteritoriji, neokqpiran od Tqraka.Meñq preseÑenim Kovinyanimanalazili sq se i – sada vex posr-bÑeni – Monasterlije. 1655. godi-ne jedan ylan porodice, zapovednikšajkaške flotile, „obervajda”Petar Monasterlija, – zajedno sadrqgim bogatim preseÑenim ko-vinskim srpskim trgovcima – do-bija naslednq plemixkq titqlq.

Q komoranskoj srpskoj crkvi senalazi nekoliko prestonih ikonayiji je ktitorPetarMonasterlija.Na jednoj od tih ikona ostao je iktitorski zapis „Molenije PetraMonasterlije, leta 1660”.

Srbi Komoranci imali sq zna-yajnq qlogq za vreme Beykog ili Ve-likog rata (1683-1699) i za vremeVelike seobe Srba (1690), a meñqŠimaseposebnoisticao Jovan, sinPetraMonasterlije. JovanMonas-terlija se pomiŠe prilikom poho-da aqstrijskog hercega Karla Lo-tarinškog, koji je, posle katastro-falnog tqrskog poraza pod Beyom,marširao pored Dqnava, prekoKomorana, q nameri da oslobodiüqr, koji je branio posledŠi bq-dimski paša Ibrahim. Q toj bicii q bici za Ostrogon istakle sq sesrpske katone (koŠanici) iz Komo-rana, koje je predvodiohrabriiob-razovani oficir Jovan Monaster-lija. Posle osloboñeŠa Bqdima,izgleda da se Jovan sa jednimdelomvojske vratio q Komoran kao stal-na posada tvrñave. Sledexe podatkeo Monasterliji imamo samo izkasnijih vremena, iz 1689. godine,kada se spomiŠe q borbama q od-brani grada Golqpca od tqrske op-sade.

Janqara 1690. godine braxa Mo-nasterlije, izgleda, zidajq kqxq. Qkomoranskom Protokolq je zabele-weno, da sq se zadqwili q crkvenojblagajni na sqmq od 608 forinti i40 novyixa, što je q ono vreme bilavelika sqma, verovatno, gradili sqvelikq baroknq kqxq, kakve sq q todoba zidane q Komoranq.

14. aprila 1690. godine JovanMonasterlija i Adam Feldvarijaq ime grada Komorana, od caraLeopolda I, dobijajq potvrdq onihpovlastica koje je ranije imaoSrpskiKovin.OAdamqFeldvari-ja znamo da mq porodica potiye izDqnafeldvara, mañarske varošicena desnoj obali Dqnava, ispod Ye-pelskog ostrva, gde je vex poyetkomXVI veka wivela znayajna srpskakolonija (još i danas postojisrpskacrkva – qlošemstaŠq).Kao

i Monasterlije i porodica Fel-dvari senastanilaqKomoranq, ka-da sq sebrojne srpske porodiceova-mo doselile iz Srpskog Kovina.Zabeleweno je, da je dedAdama Fel-dvarija, Nikola obnovio komoran-skq srpskq pravoslavnq crkvq, kojase nalazila pod tvrñavom, ali kas-nije, po nareñeŠq nemaykog koman-danta garnizona, Pqhajma, „Nemcirazrqšiše20.maja 1648. tqcrkvqiproširiše na onom prostorqgrad, teSrbimoradošenovqcrkvqda sagrade”.

Adam je bio obrazovan yovek, sanadimkom „dijak”, što znayi da jezavršioLatinskq školq. Za vremeVelike seobe, i posle q borbama zaprivilegije,AdamFeldvari jepos-tao šire poznat q srpskom narodq.PosleBeogradskog sabora, (18. jqni1690.) kada sq se Srbi sa patrijar-hom Arsenijem III Yarnojevixempripremalidapreñq qQgarskq, no-voimenovan kapetan srpske vojske,Jovan Monasterlija, nalazio se najqwnoj granici Qgarske, prikqp-Ñao je srpskqvojskq.Poyetkomidq-xe, 1690. godine se nalazi na yelqsrpske vojske, q Bqdimq, gde koman-dant Bqdima baron Andrej Zagavrši smotrq „racke milicije” nabrdq Sent Gelert. Toj sveyanosti

prisqstvovao jeipatrijarh sa epis-kopima. Pred Šima je komandantZaga qrqyio Jovanq Monasterlijicarski dekret Leopolda I o imeno-vaŠq za srpskog podvojvodq (ViceDuktor Rasciane Militiae, 11. april1691.). To imenovaŠe je dao car napredlog komoranskih Srba, q jed-noj kritiynoj fazi tqrsko-aqstrij-skih ratova, tako je hteo da prido-bije Srbe da se masovno qkÑqye q tebitke na Šegovoj strani. Sada jeMonasterlija postao zapovedniksrpske vojske q Habzbqrškom car-

stvq. Ako postavimo pitaŠe zaštoje dobio titqlq samo podvojvode ane samog vojvode, ili ako je Monas-terlija postao podvojvoda, ko jebio vojvoda, dobixemo interesan-tan odgovor: vojvoda je bio grofüorñe Brankovix, koga je beyka qp-ravaqhapsilaidrwalaqzatoyeŠq.

Grof Brankovix je interesantnaliynost naše istorije. Poreklomje iz ErdeÑa, qyestvovao je q mno-gim diplomatskim poslovima. Osvom poreklq je verovao da je izslavne loze despota Brankovixa,sebe je smatrao „vojvodom” srpskognaroda. Patrijarh Arsenije IIIYarnojevix je 5. maja 1688. godineqpqtio pismo „despotq” üorñq II

Brankovixq, q kome mq šaÑe svojblagoslov i weÑe za qspeh Šegovemisije, kao voñe srpskog naroda iyqvara svetog Prestola, nazivajq-xi ga „Bogoizabrani predvoditeÑnovoga IzraiÑa i Gospodar celeSrpske zemÑe” i „svete loze des-potske izabrani cvet” i „BlaweniHristov vojnik”. Iz ovoga se vidida sq odnosi patrijarha ArsenijaIII i üorña Brankovixa bili veomasrdayni i prisni. Obojica sq delo-vali q pravcq odazivaŠa na pozivLeopolda, koji je qpqxen svimhrišxanskim narodima za oslobo-ñeŠe od Tqraka i stavÑaŠe pod Še-govq zastavq. Kada je bqknqo aqs-trijsko-tqrski rat, predlowio jeBrankovix carskoj qpravi da kaovojvoda, podigne srpski narod pro-tivTqrakaida se stvorinezavisnasrpska drwava pod Šegovim des-potstvom.Aqstrijskidvor je na po-yetkq ovog naivnog grofa iskoris-tio za vrbovaŠe Srba q carskq voj-skq, ali kasnije sq ga qhapsili(1689) ido smrti (1711) ga drwaliqzatoyeŠq, isprva q Beyq q interna-tq, pa q nekim gostionicama, a nakrajq je prebayen q varošicq Heb.

Grofa Brankovixa „vojvodq” sqsrpski prvaci yesto posexivali,mnogo je pomagao q formqlisaŠqraznih predloga i predstavki q ve-zi sa srpskim privilegijama. Mno-gi sq intervenisali da se pqsti naslobodq, ali carska qprava to nijedozvolila, vex je iskoristila da jetitqla vojvode tako vex zaqzeta iMonasterlija je mogao biti samopodvojvoda.

Jqla 1691. godine došao je q Bq-dim markgrof Lqdvig Badenskiaqstrijski vojskovoña. Srpska voj-ska, oko deset hiÑada Ñqdi, sa Mo-nasterlijom na yelq, prikÑqyilase aqstrijskoj armiji, koja je krenq-la preko Mohaya prema Osijekq.Srpska vojska je išla desnom oba-lom Dqnava, kako bi se sqsrela saMqstafa Xqprilix-pašinom voj-skom, koja je prešla Savq kod Beog-rada. Hrišxanska i tqrska vojskase sqsrela 19. avgqsta iste godine qblizinivarošiceSlankamena.Napoyetkq bitke pao je Mqstafa Xqp-rilix, na zbqŠene Tqrke odlqyqjq-xi jqriš je izvršio Monasterlijana yelq srpske vojske. Posle pobedeMonasterlijai srpskavojskadobi-li sq visoka priznaŠa od beykogdvora. Monasterliji je car daro-vao zemÑište q Tolnajskoj wqpa-niji.

Dok je patrijarhov odnos saAdamom Feldvarijom bio blizaki otvoren – Feldvarija, koji jeperfektno govorio nemayki i ma-ñarski, i izvrsno se snalazio qbeykim višim krqgovima, i pra-tio je patrijarhovq delegacijq qBey – dotle je sa Jovanom Monas-terlijom odnos bio pqn nepovere-Ša. Patrijarhq se tako yinilo, daje vice-general više poqzdani aqs-trijski oficir, nego odani pod-vojvoda srpskog naroda. To se vidii q mnogim patrijarhovim pismi-ma iz ovog doba. Ali to nepovere-Še je vremenom, izgleda, išyezlo.

Komoranska srpska pravoslavna crkva posvexena Presvetoj Bogorodici

Komoranski grad, bakrorez iz XVI veka

kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra Kqltqra kqltqra


Od kraja 1691. do prolexa 1692. go-dine Monasterlija boravi q Beyq,kao patrijarhov izaslanik, saepiskopom Isaijom üakovixem ikapetanom Teodorom Rqpixem.Kako sq se završili pregovori,vex na prolexe 1692. godine, Mo-nasterlija sa svojom vojskom pos-lat je na bojište kod Velikog Va-radina. Posle završetka ove bit-ke srpska vojska ide na svoje ko-mandno mesto kod Baje.

Beyki dvor q vezi sa polowajemSrpske milicije i srpskog narodakolebao se izmeñq vojne potrebesrpskih snaga, i izmeñq stava kato-liykog višeg klira, koji sq q zale-tq protiv Protestanata i pravos-lavne Srbe hteli da pokatoliye,ilibardaihpoqnijate.Kada se po-kazala ratna opasnost, Srbi sq imbili dobri, a kako je prošla taopasnost odmah sq se kovali plano-vi o razvojayeŠq i raseÑavaŠqSrba. Zbog tih opasnosti i zbogdrqgih problema, Jovan Monaster-lija, qz odobreŠe patrijarha, 1694.godine sazvao je Narodni zborSrba q Baji. To je qyiŠeno i poredizriyite zabrane beykog dvora. Nazborqformqlisan zahtev –daSrbidobijq posebnq teritorijq – car jeipak prihvatio, i svojq odlqkq – daSrbi za naseÑavaŠe dobijq MalqVlaškq izmeñq reka Drave i Save –qpqtiopatrijarhqiMonasterliji.Ali do realizacije ove selidbeipak nije došlo, pošto sq se q me-ñqvremenq obnovili sqkobi izmeñqAqstrije i Tqrske, i srpska mili-cija na yelq sa Monasterlijom jedobila zadatak da yqva prelaz pre-ko Tise i da qyestvqje q bici kodTitela.

Pozicija Srba 1696. godineopet se pojayala, kada sq obnovÑe-ni sqkobi sa Tqrskom. Tada je Jo-van Monasterlija ponovo qkÑqyenq ratna zbivaŠa. PrikÑqyen je sasvojommilicijomnaMorišqaqs-trijskoj vojsci izbornog knezaFridriha Avgqsta. Bitke sq se vo-dile cele godine po celom Banatq.1696. godinedošlo je dopreokretaq Velikom ratq, kada je preqzeoglavnq komandq princ Eqgen Sa-

vojski. 11. septembra 1697. godineodigrala se odlqyqjqxa bitka kodSente. Tq se istakao i Jovan Popo-vix Tekelija, poreklom iz aradskesrpske vlastelinske porodice.Monasterlija je imao zadatak daštitiPetrovaradinskq tvrñavq ida izgradi pontonski most na Dq-navq.Posle velike senxanske pobe-de, qyestvovao je Monasterlija qborbama na DoŠem Dqnavq, sve dookonyaŠa sqkoba, do 1699. godine,do Karlovaykog mira, sa kojim jezavršen šesnaestogodišŠi Ve-liki rat, pobedom hrišxanskekoalicije.

PosleKarlovaykogmira, poštoje vojna potreba opala, opet sq poja-yale protivsrpske tendencije kodbeykog dvora. JovanaMonasterlijqsq vezalivelikimimaŠimanaqda-Ñenimmestima.Dobio je imaŠenaKerešq i kod grada üqle, dobio jezemÑište i q Tolnajskoj wqpanijiod dvanaest pqstara, q vrednostiod 10.000 forinti, pošto je „odmladosti, komandqjqxi Srbima,poslqwio yasno bez ikakve plateilinagradeod erara, nego se svagdaborio o svom rqhq i krqhq”. Dobi-jao je znayajna priznaŠaidiplome,ali vojniyko qnapreñeŠe nije do-bio. Beyki dvor je postigao da Mo-nasterlijq potpqno izolqje iz po-litiykih zbivaŠa.

Gore opisano staŠe se korenitopromenilo kada je 1703. godine er-deÑski knez Ferenc Rakoci podi-gao qstanak protiv Beya. Q to vre-me je Aqstrija bila zaqzeta na za-padq, q borbi za špansko nasleñe.Sada se Bey opet obraxa Srbima.Monasterlija dobija zadatak dadrwi pod kontrolom dqnavskiprelaz na qšxq Drave, pa da branipodrqyje od tog qšxa do Bqdima.Kasnije, poštonije imaodovoÑnonaorqwaŠa i mqnicije, morao sepovlayiti prema Komoranq. Pos-le dovoÑne opreme svoje vojske, pobeykom nalogq, krenqo je na sever izaqzeo je podrqyje Torocke i Tren-yinske wqpanije. Još iste 1703. go-dine Monasterlija zaqzima gradJegrq i izbija na rekq Tisq. Q zimqizmeñq 1703. i 1704 godine vex jekod grada Keykemeta. Kasnije ideq Bajq gde je svojq vojskq qlogorio.Ali qstanak mañarskih Kqrqca –kako sq ih nazivali – postao je svejayi, i proširio se na vexi deoQgarske. Princ Evgenije Savojskida obezbedi vexe qyešxe Srba po-ziva q Bey, carski dvor patrijarhaArsenija III Yarnojevixa i podvoj-vodq Jovana Monasterlijq na save-tovaŠe. Monasterlija opet dobijazadatak da drwi okqpiranq desnqobalq Dqnava od Bqdima do qšxaDrave. Tada je srpska vojska izno-

sila oko pet hiÑada Ñqdi. Znayaj-nije srpske pobede sq bile kod va-rošica Sigeta i Kapqšvara, ikasnije kod reke Vaga blizq Komo-rana.

àto se tiye Rakocijevog qstan-ka, istoriyari tvrde da sq prvih

godina tih ratova samo Srbidrwali frontove i tako obezbedi-li Habsbqrgovcima da na zapadqqspešno brane svoje interese. Na-ravno posle ove qloge i qspehaSrba, nije se mogla nastaviti onapreñašŠa jezqitska, protivsrpskapolitika. Novembra 1704. godinecar Leopold I ipak je qnapredioJovana Monasterlijq, podarivšimq yin pqkovnika. Povodom togqnapreñeŠa došlo je i do jednogatraktivnog dogañaja: Dvorska ko-mora je novoqnapreñenom pqkovni-kq poklonila zlatan lanac sa ca-revim likom i tromeseynq pqkov-niykq platq mq dala qnapred. Iponovo dobija zadatak da štitipodrqyje Dqnava, od qšxa Dravedo Bqdima. Vex od Velike seobe –od masovne pojave srpskih ratnika–Dvorskiratni savet se trqdiodatq vojniykq snagq qokviri q aqs-trijske ratne formacije, i da qve-de aqstrijskq disciplinq. Narav-no taj trqd je bio vexinom neqspe-šan. Poyetkom 1705. godine Dvor-ski ratni savet opet pokqšava dataj ciÑ ostvari i daje Patent Mo-nasterliji da vrbqje Srbe q regq-larne trqpe. Za poyetak je trebaloprikqpiti hiÑadq pešaka i hiÑa-dq koŠanika. Taj zadatak je Mo-nasterlija izvršioiponalogq, satakvom vojskom je krenqo na Veli-

ki Varadin. Q jesen 1706. godineovde ga je sqstigla smrt, kao posle-dica teške povrede, kojq je zado-bio q lovq. Zapovedništvo nadsrpskim trqpama – koje sq se dokraja rata nazivale „Monasterli-jini Raci” – preqzeo je potpqkov-nik Dimitrijevix.

Sinovi Jovana Monasterlijetakoñe sq bili carski oficiri.Rano sq poginqli q raznim bitka-ma. Qnqk Stefan Monasterlijawiveo je na imaŠq kod Fqtoga. Za-belewen je kao dobar politiyar,zastqpnik srpskih interesa. 23. jq-la 1790. godine izabran je za sen-tandrejskog poslanika za Temiš-varski narodno-crkveni sabor. Natom saborq je izabran za ylana de-legacije koja je išla q Bey, na pre-govore sa carem. Zna se i to, da jejedan od wenskih potomaka Monas-terlija, Sofija bila „grawdanin”Novog Sada i vlasnik tamošŠegostionice „Zeleni venac”, biv-šeg hotela „Sloboda”, današŠezgrade Vojvoñanske banke na trgqSloboda.„Senxanska bitka” Ferenca Ejzenhqta (1896)

Komoran q drqgoj polovini XVII veka

Nadgrobni spomenik „Zlatnog yoveka”, komoranskog srpskog trgovca, o komeje mañarski pisac Jokai Mor pisao yqveni roman

politika Politika politika politika politika politika politika politika


Evropska qnija qporeñqje kvalitetwivota q evropskim gradovima

Prestonica Francqskenajobrazovaniji grad

Evropska komisija objavila je nedavno op-širnq stqdijq koja qporeñqje kvalitet wi-vota q gradovima starih i novih drwava

ylanica EQ sa ciÑem da promoviše qspeh qr-banog nayina wivota kao pokretayke snage Ev-rope. Politiyki komesar za regionalnq poli-tikq Danqta Hqbner pokrenqla je veb sajt Qrbanodit na kojem je navedeno 258 gradova iz 25 yla-nica EQ i zemaÑa kandidata, slqwexi se ši-rokim spektrom kÑqynih indikatora kvalite-ta wivota.

„Za svaka dva nova radna mesta q gradq pos-toji i trexe za osobq koja hoxe da pqtqje”, izja-vila je Hqbnerova, govorexi o projektq kojiima za ciÑ otvaraŠe novih radnih mesta i po-boÑšaŠe kvaliteta wivota q gradskom okrq-weŠq. Ona je dodala da xe šest miliona rad-nih mesta biti otvoreno q evropskim grado-vima qkoliko se ispqne qslovi plana ekonom-skog razvoja EQ iz Lisabona.

„Samo 10 odsto evropskih gradova zasad is-

pqŠava te qslove”, izjavila je Hqbnerova. Onaje dodala da je Qrban odit „koristan alat” zagradove i dozvoÑava gradonayelnicima idrqgim lokalnim zvaniynicima da qporedesvoje gradove sa drqgim evropskim metropo-lama, i tako im omogqxqje da poboÑšajq kva-litet wivota q svom okrqweŠq proqyavajqxi ipreqzimajqxi najboÑe prakse.

Komesar Hqbner je izjavila da je najvexe ne-podqdaraŠe ovde navedeno izmeñq sqsednihgradskih naseÑa, a ne razlike koje se tiyq ne-zaposlenosti ili siromaštva na meñqgrad-skom ili regionalnom nivoq. „Imamo velikanepodqdaraŠa qnqtar evropskih gradova. Tre-ba da imamo qspostavÑeŠq zajedniykq poli-tikq koja xe rešiti ove probleme q krajevimagde oni postoje”, izjavila je ona.

Prema izveštajq gotovo polovina gradovaima kvotq nezaposlenosti vexq od 20 odsto qokvirq naseÑa, dok q nekim oblastima onadostiwe i 58 odsto.

Pariz je na listi gradova sa najvexim pro-centom obrazovanih grañana. Gotovo 37 odstostanovnika francqske prestonice je završi-lo fakqltet. Kembriç je na drqgom mestq sa 32odsto.

Hamas podrwava IranMilitanti Hamasa napašxe Izrael qkoliko

Izrael napadne Iran, izjavio je nedavno poli-tiyki lider palestinske grqpe. „Izrael planiradanapadneIran, q tom slqyajqmixemopojayatiborbq protiv Izraela. Mi smo na istom fron-tq”, izjavio je Kalid Mašal na konferenciji zanovinare q Teheranq. „Cenimo yvrst i ispravanstav iranskog predsednika po pitaŠq Izraela.Iran je podrwavao Palestince, tako da xemo mipodrwati Iran i braniti ga”, dodao je Mašal.

Kineska privredašesta na svetq

Kina je znayajno povexala zvaniynq procenqvrednosti svogbrqtonacionalnogdohotka poš-to je q tq procenq qvrstila potpqnije podatke obrzo rastqxem sektorq qslqwnih delatnosti.Nova rayqnica, saopštila je vlada, pokazqje daje ekonomski qyinak Kine prošle godine bio16,8 odsto, ili za šestinq vexi nego što je biloobjavÑeno. To znayi da je Kina 2004. prestiglaItalijq kao šestq najvexq privredq sveta, izaFrancqskeiVelikeBritanije.Kinabimogladaskoyi na yetvrto mesto, iza SAD, Japana i Ne-mayke ako bi q obrayqn qkÑqyila Hongkong, te-ritorijq koja svoje ekonomske brojke objavÑqjeodvojeno. Novi kineski brqto nacionalniproizvod iznosi 15.987 milijardi jqana (1.891milijardq dolara) i do Šega se došlo taynijimizrayqnavaŠem qyinka rada restorana, prodav-nica, frizerskih radŠi i drqgih qslqwnih pos-lova koje je drwavna statistika ranije potceŠi-vala. „Ove nove brojke dajq nam jasnq slikq i bo-ÑinayinrazqmevaŠakineskeprivrede,”izjavioje novinarima q Pekingq Li Dešqi, direktorNarodnog statistiykog biroa.

SAD protiv tortqrePredstavniyki dom Kongresa SAD qsvojio je

nedavno zakon kojim se zabraŠqje mqyeŠe zatvo-renikaiizglasao 50milijardidolaraPentago-nq za ratove q Irakq i Avganistanq. DoŠi domameriykogparlamentaqsvojio jedvazakonaood-brani – jedan o finansiraŠq i drqgi o politiciodbrane, koji xe biti dostavÑeni gorŠem domqKongresa, Senatq, a zatim i predsednikq SAD.Qsvojeni zakon o zabrani tortqre sadrwi iden-tiyne mere kojima se prvobitno protivio ame-riyki predsednik Çorç Bqš, a koje zahtevajq hq-mano postqpaŠe prema zatvorenicima q ameriy-kom pritvorq.

Wan-Klod JqnkerEvropÑanin godine

Premijer Lqksembqrga Wan-Klod Jqnker do-bio je nagradq EV50 „EvropÑanin godine”. Jqn-kerq je nagrada predata na pomodnoj gala veyeriq Pale d’Egmon” q centrq Brisela. Pobednika sqizabrali yitaoci nedeÑnika Jqropien vojs iz-meñq 50 kandidata i nagradili ga zato što jeobezbedio glasove „da” svojih sqgrañana, nakonšto sq Francqska i Holandija odbacile qstavEQ.AleksandarKvašŠevski,bivšipredsednikPoÑske, dobio je nagradq „Drwavnika godine”,dok je Ana Marwalek, reporter poÑskog dnevni-ka Weypospolita dobila nagradq „Novinar go-dine” za otrkixe korqpcionaškog skandala qnajvišim nivoima vlasti q PoÑskoj. KarloGosn, generalni direktor francqskog proizvo-ñaya aqtomobila Reno, izglasan je za „Biznisme-na godine”, dok jeFrancqzMišelRokar, socija-listiyki poslanik i bivši premijer dobio ti-tqlq „Poslanika godine” zato što je predvodiooptqwnicq protiv direktive za patentiraŠesoftvera. Marti Ahtisari, bivši predsednikFinske, postao je „Diplomata godine” zbog qspe-ha q posredovaŠq q pregovorima izmeñq vlade ipobqŠenika q Indoneziji.

TRAKATRAKATEKQXATEKQXA

PLANETEPLANETEOKOOKO

àta je srpsko na Kosovq?Q posledŠe vreme sve više se govori o to-

medaxe srpskipregovarayki tim zaKosovoiMetohijq trawiti povraxaj imovine Srbijei Srpske pravoslavne crkve, ali za sada jošnema precizne rayqnice koliko ta imovinavredi.

PosledŠi podatak o tome iznelo je pre ne-koliko godina Ministarstvo finansija Sa-vezne Repqblike Jqgoslavije. Prema toj pro-ceni Srbija je za oko 30 godina q pokrajinqqlowila oko 17 milijardi dolara. Posled-Ših šest godina, otkako je Kosmet pod meñq-narodnim protektoratom, pokqšaji Beogra-da da zaštiti svoj ekonomski interes q tomdelq zemÑe, nisq doneli znayajnije rezqlta-te. Drqštvenom imovinom zateyenom q pok-rajini trgqje Civilna misija QjediŠenihnacija na Kosmetq (Qnmik), koja je preko svo-je tenderske agencije prodala 145 predqzexaza qkqpno148miliona evra.Prodavana sqda-leko ispod realne cene, a kqpovali sq ih samoAlbanci, ne obazirqxi se na vlasniyka i pot-rawivaŠa iz dqwniyko-poverilaykih odnosapredqzexa, fondova i banaka iz centralnogdela Srbije, Vojvodine i Crne Gore. Zvaniy-niBeograd je jošodpoyetka 2002. godine nas-tojao da qkawe da je privatizacija na Kosme-tq pogrešno osmišÑena i da xe posledicebiti teške i dalekosewne. Qzalqdna sq bilaqpozoravaŠa i argqmentovana qkazivaŠaVlade Srbije QjediŠenim nacijama, Svet-skoj banci, Svetskoj trgovinskoj organizaci-ji i Meñqnarodnom monetarnom fondq, da je

privatizacija na Kosmetq q sqprotnosti saosnovnim principima trwišne ekonomije isvojine.

Qprkos tome, Qnmik je preko svoje tender-ske agencije sva predqzexa predviñena za pro-dajq proglasio drqštvenim, qkÑqyqjqxi iona koja sq posle 1989. godine promenilavlasniykq strqktqrq.

Tako je, na primer, fabrikq zidnih tapetaq Prištini „Fazita” kqpio „Sintelon” izBayke Palanke. Zaposleni radnici sq dobilideonice, a Albanci sq 2001. i 2002. svoje deo-nice prodavali qBaykojPalanci.Vlasniykopravo „Sintelona” je ignorisano, pa je i„Fazita” ponovo prodata.

Qredba o privatizaciji na KiM, kojq je qaprilq ove godine proglasioSoren Jesen-Pe-tersen otišla je daÑe q kršeŠq vlasniykihprava. Po tom dokqmentq, nije neophodno dase qtvrñqje poreklo vlasništva, vex to moweda se qradi i posle prodaje, sqdskim pqtem.Tako se legalizqje diskriminacija više od50.000 prognanih radnika, Srba i drqgihnealbanaca, a ostavÑena im je nada da xe imod 20 odsto sredstava dobijenih od prodajepredqzexa i nameŠenih akcionarima, bitiplaxena simboliyna nadoknada. Naravno, naspiskq za nadoknadq nema Srba, jer ih nemani q predqzexima, ali zato mogq da se waleFederaciji nezavisnih sindikata Kosova (!).

Prema još nepotpqnim podacima, predq-zexa iz centralne Srbije raspolawq na Kos-metq sa 1.218 objekata, a iz Vojvodine sa još140, pri yemq samo PTT ima 130, WTP 55,EPS 18 i Srbijašqme 45 objekata. Zvqyi ne-verovatno, ali nijedna od srpskihfirmiko-ja ima svojq imovinq na Kosovq nije qlowi-la niti jedan protest meñqnarodnim orga-nima.

NA DLANQNA DLANQMATICAMATICA

Vozayi q Milanqopasni po wivot

Vozayi q italijanskom gradq Milanq sqnajopasniji q Evropi. Oni povrede ili qsm-rte 1.43 odsto gradske popqlacije. ProceŠq-je se da 17 od 20 gradova q Italiji ima najve-xi broj saobraxajnih qdesa, dok sq yetirinajbezbednija grada q Finskoj.

Q Bqdimpešti se najvišepqtqje

âqdima q Bqdimpešti je potrebno najvi-še vremena da odq i vrate se sa posla – pro-seyno 71 minqt. Tome, pored velikih razda-Ñina, doprinosi i nedostatak obilaznogpqta, zbog yega kroz grad prolazi vexinatranzitnog saobraxaja. Veliki deo stanov-nika aglomeracije takoñe radi q Bqdimpeš-ti, što daÑe komplikqje sitqacijq.

Grad sa najvexim procentom kriminala jeLijew. Slovayka je zemÑa EQ q kojoj sq kon-certi najposexeniji, 2.41 koncert na 1000stanovnika.

mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik Mozaik mozaik


Qredba o qvozq aqtomobila q Srbijq

„Prolaze” samo„ekološki” aqtomobiliIako je Qredbom o slobodnom qvozq aqto-

mobila kojq je nedavno qsvojila Vlada Srbi-je grañanima naše matiyne zemÑe omogqxe-no da bez ograniyeŠa kqpqjq vozila q inos-transtvq, qslov da qvezeni aqtomobili tre-ba da ispqŠavajq standard Eqro 3 navodi nazakÑqyak da je qvoz ipak ograniyen na aqto-mobile ne starije od sedam godina s obzi-rom na to da se Eqro 3 primeŠqje od 1998.

Qvoz novog ili polovnog aqtomobila samotorom standarda Eqro 3 moxi xe da obavesva fiziyka i pravna lica samo ako carinapotvrdi da je ono originalno proizvedenopo tom standardq što znayi da nexe biti da-te dozvole za aqtomobile q koje sq motoriEqro 3 naknadno qgrañivani. Qvoz oldtajme-ra, proizvedenih pre 1970. godine, i vozilakoja sq predmet donacije bixe slobodan.

Drwavni sekretar za ekonomske odnose sainostranstvom Vlatko Sekqlovix izjavio jeza dnevni list „Danas” da sq standardi kojetreba da ispqŠavajq aqtomobili iz qvoza re-gqlisani sertifikatom Eqro 3. Rey je, izme-ñq ostalog, o maksimalno dozvoÑenoj koli-yini emitovanih izdqvnih gasova i bqke. Onpodsexa da se q Evropi vex primeŠqje stan-dard Eqro 4. Aqtomobili koje bqdq qvoziligrañani Srbije moraxe da dobijq potvrdqZavoda za standardizacijq o ispqŠenosti qs-lova Qredbe, i tek nakon toga carinskaslqwba moxi xe da obavi kontrolq i napla-ti carinq.

„Ne verqjem da xe primena Qredbe znayaj-

nije qticati na spoÑnotrgovinskq razmenqi bqçet, ali yiŠenica je da sq qkidaŠq zab-rane qvoza polovŠaka doprineli dobrispoÑnotrgovinski rezqltati, s obzirom nato da smo ove godine izvoz povexali za 35odsto, a deficit smaŠili za 12 odsto”, is-tiye Sekqlovix.

Predsednik Skqpštine qdrqweŠa NaftaAD Nebojša Atanackovix smatra da Qredbanexe naixi na odobravaŠe proizvoñaya iqvoznika novih aqtomobila jer xe grañani-ma biti prihvatÑivije da dodajq par hiÑa-da evra i kqpe kvalitetan polovan aqtoqmesto novog. „I pre zabrane qvoza vozila,aqtomobili stari do šest godina koštalisq tri do yetiri hiÑade evra pa treba oyeki-vati da i sada bqde postignqta sliyna cena.Osim toga, slobodan qvoz omogqxixe i da nanašem trwištq polovnih aqtomobila pad-nq cene”, oceŠqje Atanackovix.

Ante Gotovina wivi na trexem katq zatvora qSheveningenq. Q sqsednoj xeliji smešten je Slo-bodan Miloševix. Tq sq i bosanski Hrvat Paš-koâqbiyix i general JNA PavleStrqgar, optq-wen zbog granatiraŠa Dqbrovnika.

zagrebayki „VeyerŠi list”

Zabrinqta sam zbog nejasne politike Beogradaprema Kosovq i Metohiji. Istiyem da sam pro-tiv podele pokrajine, jer bi granicama q Zveyanqnajpre bilo legalizovano etniyko yišxeŠe240.000Srba naKosovq. S drqge strane, Srbi ko-ji wive jqwno od reke Ibar ne bi mogli da opsta-nq, i tq bismo ponovo imali kamione i traktorepqne izbeglica. Trexe, podela ne dolazi q obzirjer je Srbija mqltietniyka drwava.

Rada Trajkovix,predstavnik Srpskog nacionalnog vexa

Kosova i Metohije

Vlada nije idealna, ali je q strateškompogle-dq odliyna i najboÑa q posledŠih 100 godina.

Nebojša Bakarec,Demokratska stranka Srbije (DSS)

PitaŠe Kosova je toliko vawno za stabilnostzapadnog Balkana da na Kosovq ne smemo da do-wivimo neqspeh, što znayi da ne smemo da doñe-mo q sitqacijq q kojoj imamo statqs, a nemamostandarde, jer to ne bi bilo odrwivo rešeŠe.Mogli bismo da qspostavimo policijskq misijqEQ, da imenqjemo sqdije i tqwioce iz EQ, da qzatvorima imamo svoje osobÑe i qpravnike kakobismo garantovali vladavinq prava i pripremi-li lokalno stanovništvo da posle izvesnog vre-mena preqzme te zadatke. Verqjem da xe Srbija iCrna Gora, qkÑqyqjqxi Kosovo i Metohijq, bitideo Evropske qnije mowda q ranim godinama sle-dexe decenije.

Oli Ren,komesar za prošireŠe Evropske qnije

OGLEDALOOGLEDALOKRIVOKRIVO

SMEHSMEHQGAO ZAQGAO ZA

NOMIJANOMIJAEKOEKO

Obilix q bioskopqSrbi vole da priyajq o Kosovq. Politiyari,

naroyito. Ali da tamo odq (pa da ponove to štosqpriyali), nemašanse.To višepristaje nekomMilošqObilixq. Zato treba imati velika da nekawem šta. Drqgim reyima, hrabrost. Odešsam meñq Tqrke i napraviš se lqd. Ali, nema vi-še takvih.

Meñq politiyarima, naroyito. Ali meñqqmetnicima…

Na filmskom festivalq One World koji jeprošlog meseca odrwan q Prištini prikazan jei dokqmentarni film „Qnmik Titanik” mlado-ga mladixa Borisa Mitixa.

Projekciji q Prištini prisqstvovao je, vero-vali ili ne, i sam aqtor, bqdno pratexi reakcijeetniyki yiste pqblike. Film oslikava novogo-dišŠi „provod” posledŠih sto prištinskihSrba, koji wive q qnqtrašŠosti jedne zgrade(poznate pod imenom„YU program”), iz koje, kaoiz geta, ne mogq slobodno da izlaze. Posle pro-jekcije q prepqnoj sali bioskopa, planirani pet-naestominqtni razgovor proširio se q raspravqkoja je trajala sat i po.

„Bilo je mnogo amaterskih i niskih pitaŠa,tako da sam imao qtisak da razgovaram sa ñaci-ma osnovne škole. Oyekivao sam da razgovaramoofilmq, politici, pa i angawmanqna jednomvi-šem nivoq. Ta neprikladna pitaŠa yak sq pos-tavÑali i neki ylanovi wirija, profesorifilmskih škola pa i kŠiwevnici, pa je na mo-mentebilopomalonapeto.Bilo je potencijalniheksplozivnihpitaŠakoje sam ja amortizovaood-

govorima, što je izazvalo negodovaŠe pqblike.Organizatori festivala sq se kockali i pozvalime, kao što sam se i ja kockao i otišao q Priš-tinq i prisqstvovao projekciji. Razgovor se zav-ršio bez pobednika, jer tamošŠa pqblika nijespremna da prihvati sadrwaj filma i svq kri-tiynostkojqonnosi.OniweledaseoSrbimago-vori kao o agresorima i krivcima za sve ono štose dogodilo.Pqblika jewelela da se oSrbiji go-vori q kontekstq kolektivne krivice, a sve drqgozaŠih je ekstremninacionalizam.Oni sq navik-li samo na dve strane. Jedna je, tako da kawem,Nataša Kandix, a drqga Vojislav àešeÑ. Ba-lansiraosamiweleodaimpokawemdapostojiisredŠa strana,što je zaŠih neshvatÑivo”, izja-vio je rediteÑ, a Obilix, Boris Mitix.

Bilo je, kawe, „pomalo napeto”!Ali, on je „ba-lansirao”'!!!

Jes` da bi gašiptarskifilmofilski skqp no-wevima lansirao, al` je baja Srbin „amortizo-vao” i balansirao!

„Imamqtisakda je pqblikaweleladadiskre-ditqje mene i razloge zbog kojih sam snimiofilm. Bilo je optqwbi da radim za neke obaveš-tajne slqwbe, kao i pitaŠa ko je narqyio da sni-mim film ili ko ga je finansirao”, kawe Boriskoji je sam prodqcirao, snimao, rewirao i mon-tirao.

„Moj film je pre svega kritika licemerja Qn-mika, yiji sq visoki yelnici prisqstvovali pro-jekciji filma”, istakao je Miloš Obilix nakrajq. A za koga radi? Ja bih rek`o – za rajq.Prištinq je zatim napqstio q celqloidnom sja-jq. àipci sq ostali da se kajq, a neki došavši ksebi i da qrlajq. Ništa nisq mogli ovom zmajq.Srbi trajq, a psi lajq dok politiyari Kosovo da-jq. Sve xe Boris to da snimi – potomci da znajq.

ABV

POàTAPOàTASRPSKASRPSKA Petar Lazix

Na zqbatom sqncqDa ne nosimo pqtokaz sa sobom, odavno bis-

mo pomislili da smo zalqtali.

�

Naši preci sq vekove provodili q ropstvq akrv nije voda.

�

Vlast meŠa Ñqde. Osobito liyni opis.

�

I kad qmire, veliki voña zna šta radi.

�

A tako je lepo visio na zidq, kao da je celogwivota samo to radio.

�

A kad je vlast potegla svoje argqmente, neš-to se q meni prelomilo.

�

äegov lik je svetleo dok nas oyi nisq zabo-lele.

�

Yizma glavq yqva, šqbara je domaxi izdajnik.

�

Naši sqsedi wive na ivici lqdila.

�

Drqštvo je naglo krenqlo napred. Glave sqpoletele a trqpine sq ostale sa nama.

�

Grañanin je drqg ometen q razvojq.

�

Crveno – to je nama q krvi.

�

Sve smo qyinili da bqdqxa pokoleŠa još dq-go pomiŠq ne samo nas, nego i našq familijq.

Fijat prepqšta proizvodŠqdelova za „pqnto” srpskim

fabrikamaMenaçment Zastave i Fijata nayelno

sq se, q nedavno odrwanim pregovorima qTorinq dogovorili da se delovi i pozicijeza domaxi „pqnto” („zastava 10”) proiz-vode q pogonima Fabrike aqtomobila qKragqjevcq kao i q ostalim srpskim fab-rikama koje yine lanac srpske aqtoindqs-trije. Nayelni dogovor yelnika Zastave imenaçera Fijata znayi da xe kada se za tostvore qslovi, q Zastavi i ostalim fabri-kama koje yine Šenq kooperantskq mrewqstartovati proizvodŠa otpresaka, sklo-pova, aqtoelektrike, sedišta, gqma, akq-mqlatora i drqgih delova. Q Torinq jepotpisan i sporazqm o prolongiraŠq vra-xaŠa Zastavinog dqga. Do 31. marta 2006.Zastava Fijatq treba da vrati još okotri miliona evra.

neven Neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven


Hristos se rodi, deco!

Praznik roñeŠa HristaB

owix je praznik roñeŠa IsqsaHrista, pa je zato dan radostii slavÑa. Toga je dana velika

radost q svakoj srpskoj pobownojkqxi. Za doyek Bowixa vernici sepripremajq postom, molitvom ipokajaŠem. Kada se Isqs rodio qVitlejemq q pexini (vertep) anñe-li sq zapevali pesmq: „Slava navisini Bogq, i na zemÑi mir, meñqÑqdima dobra voÑa.” Pastiri po-hitaše da qgledajq novoroñenogHrista.

Na Bowix sq voñeni zvezdom,došli mqdraci sa istoka: Kaspar,Melhior i Valtazar da se pokloneSinq Bowjem. Q poklon doneli sqsledexe darove: zlato, tamjan ismirnq. Oni simbolišq sledexeHristove slqwbe: carske, prvos-vešteniyke i proroyke.

BadŠi dan qoyi Bowixa posedq-je mnogo lepih i zanimÑivih obi-yaja.PreBowixa kodSrbapostojiobiyaj da se q kqxq donosi badŠak,to je mlado hrastovo ili cerovodrvo koje domaxin donosi iz šq-me. Domaxica hrastovo drvo –badŠak doyekqje kao wivo bixe,pozdravÑa ga, posipa witom i ma-we medom. Toga se dana tradicio-nalno pozdravÑa: „Pomawe Bog!Srexan vam BadŠi dan!”

Kada padne mrak qkqxani se poz-dravÑajq sa „Srexno vam BadŠeveye!” BadŠak se polawe na vatrq,a zatim se qkqxani Ñqbe. Hrastovodrvo, badŠak, simboliše IsqsaHrista.Ono je qvekmladodrvo ko-je se wrtvqje i stavÑa na vatrq, azaqzvrat badŠak daje toplotq isvetlost. Tom prilikom se pevasledexa pesma:

„Oj BadŠaye, BaŠaye,ti naš stari roñaye,dobro si nam došao,i q kqxq qšao!

Mili srpski BadŠaye,ti naš stari roñaye!BadŠaye, BadŠaye!Roñaye, roñaye!”

Na BadŠi dan se q kqxq još qno-si slama, koja predstavÑa slamq qjaslama na kojoj je Isqs roñen. Za-tim sledi imitacija wivotiŠa,stariji kvocajq i obilaze postav-Ñenq trpezq dok deca idqxi za Ši-ma pijqyq, oponašajqxi pilixe.Potom se bacajq orasi q yetirixoška sobe. Nakon toga domaxinpali svexq, pomoli se i zajedniykipeva: „Rowdestvo Tvoje”. Tom pri-likom se priprema sveyana veyerakoja je obavezno posna, to znayi dase ne sme jesti ništa što je wivo-tiŠskog porekla kao što je meso,mast, jaje ili mleyni proizvod.

Na sam dan pravoslavnog Bowi-xa, koji qvek pada na 7. janqar ponovom kalendarq, vernici odlazeq crkvq. Q ponekim mestima togadana se pqcaiz pqšakaiprangija itako objavÑqjq dolazak Bowixa.Toga dana se pozdravÑa na sledexinayin: „Hristos se rodi!” a na tose qzvraxa sa „Vaistinq se rodi!”

Ovako se Ñqdi tradicionalnopozdravÑajq do BogojavÑeŠa.

Lep obiyaj je i doyek polowajni-ka. On je specijalan gost koji q kq-xq dolazi na Bowix i simbolišemqdrace sa istoka koji sq posetilitek roñenoga Hrista. On je veomavawani prema Šemq se qkqxani od-

nose kao prema najpoštovanijem.Darqjq ga poklonima i dajq da sed-ne q proyeÑe trpeze gde obiyno se-di domaxin. Polowajnik tradi-cionalno odlazi kod šporeta, ta-mo çara vatrq i pri tom izgovara:„Koliko varnica, toliko srexica;kolikovarnica, tolikoparica…”

Hajnalka Vig, 3. razred – BataŠa

Aleksandra Veyix, 1. razred – Bqdimpešta

Dve pesmeSlobodanaStanišixa

Na BadŠe veyeYini se šqma nebom diše,

badŠak donosi dedinorame,

starinskom svilom veyemiriše,

q dimq zlatni odsjajslame.

Preplixq niti yqdesne boje,sqtra je praznik,

Bowix to je.

Zaiskre svetla na BadŠe veye,trepere zvezde sliyne

svicima,pod Šim potok srexe poteye,

zasija radost na deyjimlicima.

Nebo oblake bojama kqje,sqtra je praznik,

Bowix tq je.

Stariji skayq, smejq se, glqme,sve yine kao daleki

preci,prikawe svako ono što qme,

Bowix po srexi pripadadeci.

Veye na nebq svetiÑke niwe,sqtra je praznik,Bowix stiwe.

Q dimq zlatni odsjaj slame,starinskom svilom

veye miriše,badŠak donosi dedino rame,

yini se nebošqmom diše.

Bowixni daroviQz otkqcajstarog sata,stiwe vexna našavrata

Bowix Bata,Bowix Bata.

Hita stazomboje zlata,

dqgim kasomhitroghata,

Bowix Bata,Bowix Bata.

Deyji osmehsan vexhvata…

Ispred vrata,ispod sata,

dardarqje

vredan hata,vredan zlata,Bowix Bata,Bowix Bata.

Rodi nam se Gospod(narodna pesma)

Rodi nam se Gospod!Ori se sva vasiona,Odjekqje zemÑa:Peva, kliye; zvone zvona!

Q pexini malojKoji drwi sva nebesa!O, da divnog dana,O, da yqda i yqdesa.

Zayqdi se sqnceTvom dolaskq Bowe Spase;Zvezdq posla zvezdaNad pexinom zasija se.

Pastiri se wqreA mqdraci nose dare;Da proslave Boga,Sina Bowjeg da obdare.

Proslavimo i miNovoroñenoga Hrista;Nek' q nama äegovWivotvorni lik zablista.

Rodi nam se Gospod!Ori se sva vasiona.Odjekqje zemÑa:Peva, kliye; zvone zvona!

yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka Yitanka yitanka


Vrsnog istoriyara qmetnosti,dopisnog ylana Srpske akade-mije naqka i qmetnosti, Dr-a

Dinka Davidova Srbima q Mañar-skoj, verqjem, nije potrebno pred-staviti.On jemeñq namaidqhovnoi fiziyki prisqtan vex pqne tri ipodecenije.NemanaseÑa qMañar-skoj q kojem wive Srbi a da ga Din-ko Davidov nije obišao. Obišaoje yak i ona naseÑa q kojima danasviše nema ni jedne srpske dqše,ali srpska crkva još stoji. Ilidanas vex i ne stoji, ali je poyet-kom hiÑadq devetsto sedamdese-tih godina, kada je Dinko Davidovvršio prva naqyna ispitivaŠanaših hramova, još stajala.

Rezqltate Šegovog rada bi teš-ko bilo opisati q jednom novin-skom ylankq, zato xq spomenqti sa-mo najpoznatije kŠige koje je iz-dao. Prva Šegova kŠiga o našimcrkvama nosi naslov Ikonesrpskih crkava q Mañarskoj (NoviSad, 1973). Drqga Šegova znayajnamonografija je Srpska grafikaXVIII veka (Novi Sad, 1978). Zajed-no sa akademikom Dejanom Meda-kovixem objavio je lepo ilqstro-vanq kŠigq Sentandreja (Beograd,1982). Potom sledi kapitalno de-lo, monografija Spomenici bq-dimske eparhije (Beograd, 1990).Izdao je i CD ROM Kqltqrna is-torija Srba q Mañarskoj (Bqdim-pešta, 1998. Qrednik: Milan Ste-panov, programer:DejanYiyix).Ievo, ponovo nas je obradovao, kaosvojq vernq pqblikq, jednom lepoopremÑenom novom kŠigom. Qstvari dvema kŠigama, kŠigamablizancima, jer je Šegovo najnovi-je delo izdato paralelno i nasrpskom i na mañarskom jezikq.Lep podqhvat, i treba odati svakopriznaŠe ne samo aqtorq nego i iz-davayq, Mqzejq Srpske pravoslav-ne eparhije bqdimske, i qrednikq,kqstosq ovog mqzeja, Kosti Vqko-vixq.

Yitak, lepo napisan tekst Din-ka Davidova propraxen je divnimilqstarcijama za što priznaŠepripada qmetnicimafotografije,Ivanq Jakšixq, Atili Mqdrakq iSlavomirq Matejixq. Treba jošspomenqti i veronikq Komarikkoja je veoma korektno prevelatekst na mañarski jezik.

Q prvom poglavÑq, Sentandrej-ska prošlost, nakon kratkog osv-rta na ranija vremena, aqtor dajepregled istorije i kqltqrne isto-rije „srpske Sentandreje” od veli-ke seobe do poyetka XX veka, da bina krajq q nekoliko reyenica daoinformacije o sadašŠosti.

QpoglavÑqSaborna crkvadobi-jamo sve naqyne informacije o is-torijatq, arhitektqri, slikarstvqcentralnog sentandrejskog hramakoji se naziva još i Qspenska, pa iBeogradska crkva. Ali da strqy-nost opisa ne ide na štetq lakšegyitaŠa za širq pqblikq, kojoj jeovo delo oyigledno nameŠeno,Dinko Davidov lakoxom pribega-va stilq i jezikq koji je za svakogarazqmÑiv. Samo jedan citat, jedanprimer za lepe i primamÑive opi-se: „Q malom parkq najznayajnijegdela Sentandreje je Vladiyanskidvor, Mqzej Bqdimske eparhije,spomen bista kneza Lazara, a tq jei impozantna i monqmentalna za-padna fasada Saborne crkve sa

zvonikom koji stremi q visine. –Ovo mesto je kao stvoreno za isto-rijska prisexaŠa.” PrimamÑive,rekao sam, jer ovakve reyeniceprosto mame na yitaŠe. Osim ohramq, yitalac dobija osnovne po-datke o graditeÑima i qmetnici-ma – q ovom slqyajq na primer oslikarq ikonopiscq Vasilijq Os-tojixq – kojima mowemo i moramoodatipoštovaŠe jer sq oninajzas-lqwniji što i danas imamo ovq iovakvq crkvq.

Posle poglavÑa o Sabornojcrkvi sledi nešto kraxi, ali istotakolep –i, naravno, strqyan,štose q slqyajq Dinka Davidova pod-razqmeva – opis Blagoveštenskecrkve koja se q narodqobiynonazi-va Gryka crkva. Aqtor navodi dvaobjašŠeŠa za ovaj narodni naziv.Prema prvom, to je zbog nadgrobneploye s leve strane jqwnog qlaza,sa natpisomna grykom jezikq, jer jetamo sahraŠen 1759. Godine GrkDimitros Tologiani. „Po drq-gom, qverÑivijem tqmayeŠq” – ka-we Davidov – „crkva je nazvana»gryka« zbog toga što sq je podig-li trgovci, a naš narod je, q ovimkrajevima, trgovce nazivao »Grci-ma«”.

I opet ne mogq odoleti da ne ci-tiramnekolikoreyenica, e dabis-te videli da sq pojedini deloviove kŠige pisani ne naqynim nego„spisateÑskim” stilom. „Svojimpolowajem ova crkva se bitno raz-likqje od ostalih sentandrejskihhramova”, kawe se q jednom kraxempasqsq. „Naime, ona je izvqyena natrg, postavÑena q linijq qlice inema qobiyajenq portq, kojq imajqostale crkve. Tako se q Blagoveš-tenskq crkvq qlazi pravo sa qlice(jqwni qlaz) i sa trga (zapadniqlaz). Za vreme litqrgije, pogoto-vo leti, pojaŠe bi se yqlo napoÑq.Po tome i po narodq koji je tqdastalno vrveo, na trgq pred crkvomse osexala renesansna atmosferamalih gradova, q kojima se, naovakvim mestima, odvijao dobardeo javnog wivota, gde se gotovostapalo religiozno i laiyko, dq-hovno i drqštveno. Taj trg kao dai danas nostalgiyno delqj, kao po-zorišna scena qoyekivaŠqdapoy-ne barokna radŠa nekadašŠeg sen-tandrejskog gradskog wivota.”

O Powarevaykoj crkvi saznaje-mo – ako još neko nije znao – da jeposvexena svetom arhanñelq Mi-hailq, a nazvana je Powarevaykapo doseÑenicima iz Powarevca iokoline. I o Šoj dobijamo sve ras-polowive podatke. Najstariji za-pis o Šoj se nalazi na jednoj drve-noj ployi. To je, kawe Dinko Davi-dov, „sawet istorijat Šenog nas-tanka”. Prema tom zapisq prvacrkva „ot dreva”, to jest brvnara,

podignqta je na ovom mestq, poredpotoka Bqyine, odmah po dolaskqSrba q Sentandrejq, 1690. godine.SadašŠa crkva je pak sazidana1759, a osvexena 1763.

Na severnoj strani Sentandrejenalazila se Tabayka mahala pa se iovde podignqta Preobrawenskacrkva nazivala „Tabayka crkva”, akrst više Še „Tabayki krst”. (Ta-bak je tqrcizam, znayi „kowar”,„prerañivay kowe”, „štavÑay”.)No ovoj crkvenoj opštini sq osimzanatlija pripadali i vinograda-ri, naseÑeni na bregq iznad Ta-bayke mahale. Prema zapisq namramornoj ployi koja se nalaziiznad jqwnog portala, crkva je gra-ñena od 1741. do 1746. godine, alise zna da je zapadna fasada sa zvo-nikom završena mnogo kasnije(1777–1778).

posledŠepoglavÑenosipomalotqwan, pomalodirÑivnaslov:Ne-kadašŠe sentandrejske crkve,Xiprovayka, Opovayka, Zbeška.Kao što je, verqjem, svima vamadobro poznato, one nisq „neka-

dašŠe” zato što sq nestale sa li-ca zemÑe. Ne, one i danas stoje ipostoje, i vrlo sq dobro oyqvane.Samo više nisq srpske. Broj Srbaq Sentandreji je vex tokom devet-naestog veka poyeo da opada, a po-yetkom dvadesetog veka je drastiy-no smaŠen. Malobrojni Sentan-drejci nisq mogli odrwavati svesvoje hramove pa sq bili prinqñe-ni da tri svoje crkve qstqpe drq-gim verskim zajednicama. Tako jeOpovayka crkva još pre Prvogsvetskog rata, 1913. godine, pre-pqštena reformatima,Xiprovay-ka je 1938. qstqpÑena rimokatoli-cima, a 1948. ista sqdbina je zade-sila i crkvq q Zbegq. ikonostasOpovayke crkve se danas nalazi qSantovq i krasi srpskq crkvq tognaseÑa na jqgq Mañarske. Ikonos-tas Xiprovayke crkve je prenesen qPrizren. (àtali je danas saŠim?)Ostali bogoslqwbeni predmeti senalaze q Mqzejq Bqdimske eparhi-je. A kada je i trexa po redq, Zbeš-ka crkva qstqpÑena rimokatoli-cima, ikonostas izqzetne likov-no-qmetniyke vrednosti prenesenje q Peyqj, gde se i danas nalazi, qsrpskoj kapeli.

Ostale pojedinosti o sentan-drejskim srpskim crkvama sazna-xete ako proyitate kŠigq DinkaDavidova. A ako i o samom DinkqDavidovq, o Šegovom naqynom ra-dq welite da saznate nešto višeod onoga što se na poyetkq ovogprikaza nalazi, proyitajte na kra-jq i nadahnqti biografski osvrtprotojereja Vojislava Galixa podnaslovom O piscq ove kŠige.

Predrag Stepanovix

NedeÑni list Srba q Mañarskoj.Adresa: Srpske narodne novine, 1065Budapest, Nagymezî u. 49. Telefon:475-0654. Glavni qrednik: MilanStepanov, sekretar redakcije:Milica Vqkajlovix. Osnivay i

izdavay: Srpski demokratski savez. Za izdavaya: Andrija Rockov. Finansirase na osnovq maŠinskog zakona iz drwavnog bqçeta posredstvom Drwavnezadqwbine za maŠine. Sqfinansijer: Ministarstvo kqltqre i medijaRepqblike Srbije. List distribqira Mañarska pošta, a pretplaxqje se kodizdavaya. Ime i adresq poslati na adresq Szerb Demokratikus Szövetség, 1065Budapest, Nagymezî u. 49 a qplatiti poštanskom qplatnicom ili na wiro-rayqn broj platnog prometa 11705008-20417439. Pretplata na list je 4000 ft.za celq godinq. Za inostranstvo godišŠe 40 EUR, (10.000 Ft) – àtampa:KOMP-pres Kft. Odgovorni poslovoña:Ferenc Iboš. – Tehniyki rqkovodilac:KaroÑ Sabo. � Srpske narodne novine na Internetq: Home page: www.comp-press.hu/cnn2000 E-mail: [email protected]

HU ISSN 1215–072 x

Q organizaciji Samoqprave Srba q Mañarskoj i Srpskog pozoriš-ta q Mañarskoj prvi pqt q Bqdimpešti

Koncertno veyeRadeta àerbeçije

velike pozorišne i filmske zvezde

Etno zvqci, rok ritmovi, Ñqbav-ne note i neizbewna pesma „Ne dajse Ines”, nezaboravno veye, jednomreyjq vrhqnski qmetniyki dowiv-Ñaj odrwaxe se 9. janqara (q ponede-Ñak) sa poyetkom q 19.00 sati q po-zorišnoj sali BM Duna Palota(Budapest, V. Zrínyi u. 5.)

Cena karte: 3.500 ft.Karte xe se prodavati: od 19. do

23. decembra, 27. i 28. decembra, od2. do 5. janqara i 9. janqara q Sa-moqpravi Srba q Mañarskoj, od-nosno na licq mesta na dan koncer-ta. Sve informacije na telefon:331-5345.

KŠige blizanciDinko Davidov: Sentandrejske srpske

pravoslavne crkve, Mqzej Srpske pravoslavneeparhije bqdimske, Sentandreja, 2005

Dinko Davidov: Aszentendrei szerb ortodox

templomok, Szerb Egyházi Múzeum,

Szentendre, 2005

pravoslavÑe PravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe

SklaŠajqxi se od tqrskog zqlq-ma, veliki broj Srba je posle1690. godine zaqvek ostao na

prostorq severno od Save i Dqna-va.

Prelazak XVIII q XIX vek bio jeobelewenbqrnimdogañajimaq voj-nom i politiykom domenq: aqs-trijsko-tqrski rat (1788-1791) do-neo je nova stradaŠa Balkanq, re-volqcionarna vojska Francqskemarširala je prema granicamaaqstrijske imperije, Rqsi sq tako-ñe imali rayqna da se primaknq jq-goistoynoj Evropi. ZbivaŠa nisqmimoišla ni Srbijq niti pri-padnike srpskog naroda koji sq gi-nqli branexi aqstrijskq zastavqna bojištima q Nemaykoj, Itali-ji, Aqstriji, da bi se rame qz ramesa Napoleonovim vojnicima obre-li i q Rqsiji.

Kao i ranije, Srbi q Monarhijisq wiveli razdvojeni na dve celi-ne: jedna je bila Qgarsko-hrvatskiprovincijal, dok je drqgq sayiŠa-vala Vojna granica. Na yitavoj te-ritoriji Monarhije bili sq izlo-weni raznim procesima i prome-nama. Rqmqnizacijq q Aradq, Te-mišvarq i Lipovi smeŠivalo jesmaŠeŠe broja srpskog wivÑa qgranicama današŠe Mañarske (qSentandreji, Mohayq, Segedinq,Jegrq, Ostrogonq) qsled prirod-nih katastrofa, iseÑavaŠa ilimañarizacije. Q Slavoniji i Sre-mq srpsko civilno stanovništvobilo je daleko brojnije nego qHrvatskoj. Q Velikom Beykerekq,Kikindi, Novom Beyejq i Vršcq,Srbi sq predstavÑali apsolqtnqvexinq. àtaviše, magistrati Ve-likog Beykereka i Vršca sq nasto-jalidaŠihovi gradovidobijq sta-tqs kraÑevskih. Q Zagrebq i Kar-lovcq, Srbi, iako q maŠini, bilisq vawni kao intelektqalni iprivredni yinilac.

Graniyari srpske narodnostibivali sq sve više pritiskaniekonomskim reformama yiji jeciÑ bio da ih, što se obaveza pre-ma vladarq tiye, pribliwe obiy-nom kmetq tako što bi zemÑa pos-talacarskoleno.OvajOsnovni za-kon, iako je graniyarima obezbe-ñivao povoÑnije qslove q odnosqna seÑaka, doveo je do osiromaše-Ša Srba i preqzimaŠa Šihovihposeda od strane Nemaca i Maña-ra.

Srpske trgovce q Granici po-tiskivali sq i sqnarodnici izSrbije i Bosne, jer sq Zemqn i Pan-yevo, kao odskoyne daske premaPešti, Beyq i Vlaškoj, bili metaposlovnih Ñqdi.

Polowaj wivÑa q Provincijalqbio je otewan qkÑqyeŠem feqdal-nih poseda q sistem robnonovyaneprivrede. Kqltqrni nivo seÑaš-tva bio je jako nizak, a što se Še-gove privrwenosti Crkvi tiye, qnesrazmeri je sa slabo izvršava-nim obavezama prema sopstvenomsveštenstvq.

Veza izmeñq Srba sa obe straneSave i Dqnava, koji sq bili poda-nici dvajq carevina, nije q stvarinikada prekidana, a do yvršxeg

zbliwavaŠa došlo je q vremePrvog srpskog qstanka, kad je navidelo izbila ideja, zayeta za vre-me Koyine krajine, o qjediŠeŠqSrba iz aqstrijske i tqrske care-vine q okvirq Granice.

Pošto je qstanak pripremankao opštesrpsko delo, od CetiŠa,preko Deyana, Zemqna, Karlovca iNovog Sada, yak i do Trsta i Pet-rograda, bilo je prirodno da naizvestan nayin obqhvati i Srbe qHabzbqrškoj monarhiji, bilo dase radilo o intelektqalnim krq-govima, trgovcima ili obiynomnarodq.

Postojexa veza izmeñq Karlo-vayke mitropolije i Pexke patri-jaršije, kao i nezaobilazna trgo-vayka saradŠa na relaciji Srbija-Qgarska, samo sq pospešile qyeš-xe Srba, aqstrijskih podanika, qqstankq q Srbiji. Nalazexi izasvakog qstaniykog poteza Rqsijqili Francqskq, Bey nije blagonak-lono gledao na vreŠe q Srbiji.Tim pre što je qstanak mogao daporemeti mir na granici sa Tqr-

skom, a dodatno komplikovaŠe od-nosa sa Portom bilo je posledŠešto je trebalo aqstrijskoj diplo-matiji. No, Monarhija ipak nijemogla da se pomiri s tim da bqdesamo posmatray zbivaŠa na sop-stvenoj granici. Time se otvaraoniz pitaŠa za Srbe preko Save iDqnava: kako ostati lojalan Aqs-triji i pomoxi braxi q Srbiji, ada to ne izazove konflikt Beya iPorte? StaŠe se komplikovalotime što je Karañorñe, nekad isam pripadnik frajkora i delomnakloŠen Aqstriji, drwao Rqsijqq nekoj vrsti „rezerve”, za slqyajda se izjalove nade polagane q Bey,mada se svesrdna saradŠa i pomoxpravoslavne braxe oyekivala meñqSrbima sa obe strane granice.

Srbija, vex dqgo pod Tqrcima,nije mogla mnogo da qyini ni nastvaraŠq sopstvene kqltqrne pod-loge, pa je yesto gledala q prvqhrišxanskq zemÑqdo sebe oyekqjq-xi pomox od svojih zemÑaka kojisq se qspešno dqhovno nadgrañiva-li. Q tom pogledq predŠayili sq

mitropolit karlovayki StefanStratimirovix i episkop novo-sadski Jovan Jovanovix. äih dvo-jicq, nimalo slqyajno, D. Rqvaracje nazvao prvim vesnicima srpskeslobode.

Kao vodexa liynost srpske in-teligencije, mitropolit Strati-mirovix javno je bio na stranibeykog dvora, dok je potajno pokq-šavao da realizqje drqgayijq po-litikq. äegov „Nacrt vospostav-ÑeŠa nove sloveno-srpske drwa-ve” najboÑe svedoyi o tome. Stra-timirovix o „Nacrtq” nije niš-ta neposredno zapisao niti ga jepotpisao, pošto je bio adresiranna Rqsijq, a svaka otkrivena veqzasa ovom carevinom bila bi riziy-na. Mitropolit je pokqšao da Rq-se zainteresqje za stvaraŠe novesrpske drwave preko Andreja Ata-nasijevixa Samborskog, posred-nika q rqsko-srpskim odnosima iqyiteÑa cara Aleksandra I. Pre-ma „memoarq”, Mitropolit moliRqsijq da interveniše kod sqlta-na radi dobijaŠa nezavisnostiSrba pod patronatom Rqsa, a dazaqzvrat obezbedi mir q maloa-zijskom provincijama koje sq seqpravo bqnile protiv tqrskevlasti. Q protivnom, „srpskeprovincije” bi se mogle predatinajbliwoj hrišxanskoj drwavi(Aqstriji), što bi bio neizmerangqbitak i za Rqsijq i za Tqrskq.Stratimirovix je predvideo imeñqdrwavne trampe, pa bi Aqs-trija q zamenq za Bokq Kotorskqdobila deo tqrske Hrvatske, a zaqstqpaŠeSremaSrbiji pripaobijoj vlaški predeo do reke Olte. Zavladara nove srpske drwave carAleksandar bi odredio nekog odsvojih kneweva da qpravÑa kaomonarh, jer „zbog grqbosti naro-da repqblikanska konstitqcija qsamom poyetkq ne bi mogla koris-na biti”. Prvi yovek nove drwavemogao bi da bqde i neko od nemay-kih roñaka rqskog dvora, protes-tant, yije bi potomstvo primilopravoslavÑe.

Meñqtim, ove predloge lakše jebilo saslqšati nego qraditi neš-to ozbiÑnije na Šihovom prihva-taŠq. „Rqsiji je sledovalo brinq-ti se pre svega o zadovoÑeŠq svo-jih sopstvenih interesa…”, kawejedan od kritiyara ondašŠih rqs-kih politiykih prilika. Koleba-jqxi se izmeñq Ših i opštesloven-skih ideja, diplomatski krqgovi qPetrogradq nisq qzeli q obzir tošto je Stratimirovix smatrao da„vaspostavÑenaSrbija ne bi pore-metila evropskq ravnotewq”.

Episkop Jovanovix takoñe je naqstanike prenosio prorqske ideje,snivajqxi o vaskrsavaŠq srpskogcarstva qz pomox Rqsije. On bi qnovq drwavq qkÑqyio i Bqgare sarqskim velikim knezom kao caremSrba i Bqgara.

Iz redova svetovne inteligen-cije izdvojili sq se, po pitaŠqplanova o novoj srpskoj drwavi,pqstolovni kapetan SofronijeMarkovix (samozvani Jqgovix) iSava Tekelija.

Foto:I

van

Jakš

ix

Jqgoslav Todorovix

Srbi q Qgarskoj i Prvisrpski qstanak (1)

Date post:	06-Sep-2020
Category:	Documents
Upload:	others
View:	0 times
Download:	0 times

Pešta,1838–1849. Bqdimpešta,5.janqar2006. Novaserija,g.XVI,br · 2010. 12. 12. · jekat...

Documents