Voda i mi br. 42

8/19/2019 Voda i mi br. 42

http://slidepdf.com/reader/full/voda-i-mi-br-42 1/72

8/19/2019 Voda i mi br. 42


"VODA I MI"âsopis Javnog preduze}a za "Vodnopodru~je slivova rijeke Save" Sarajevo

http:/wwwhttp:/www.voda.ba.voda.ba

Izdava~:JP za “Vodno podru~je slivova rijeke Save”Sarajevo, ul. Grbavi~ka 4/III

Telefon: ++387 33 20 98 27Fax: ++387 33 20 99 93E-mail: [email protected]

Glavna urednica:Dilista Hrka{, dipl. ùrn.

Savjet ~asopisa: Predsjednik Mehmed Buturovi}, direktor JP; Zamjenikpredsjednika: Faruk Meki}, predsjednik Upravnog odbora JP;^lanovi: Ha{a Bajraktarevi}-Dobran, Gra|evinski fakultet Sarajevo; EnesSara~, direktor Meteorolo{kog zavoda; Enes Alagi}; Boò Kneèvi};Faruk [abeta.

Redakcioni odbor ~asopisa: Dilista Hrka{, Mirsad Lon~arevi}, AidaBezdrob, Elmedin Hadrovi}, Mirsad Nazifovi}, Salih Krnji}, Enes Alagi}.

Idejno rje{enje korica: DTP STUDIO Studentska {tamparija Sarajevo

Priprema za {tampu i filmovanje: Zoran Buleti}[tampa: S.Z.R. “Birograf” Sarajevo

âsopis “Voda i mi” registrovan je kod Ministarstva obrazovanja, naukei informisanja Kantona Sarajevo pod rednim brojem: 11-06-40-41/01 od12. 03. 2001. godine.

S A D R @ A J

UVODNIK

D. Hrkaš

SVJETSKI DAN VODA 2005.

B. Kneèvi}

PRISTUP PLANIRANJU INTEGRALNOG UPRAVLJANJA VODNIM RESURSIMA - IWRMP -B. \or|evi}NEKE SOCIOLO[KE POUKE ZA PLANIRANJE U OBLASTI VODA

F. SteinmanKONCESIJSKO FINANCIRANJE IZGRADNJE, UPRAVLJANJA I ODR@AVANJA INFRASTRUKTURE SEKTORA VODA

S. Plo~oEVROPSKI TRENDOVI U OBLASTI UPRAVLJANJA VODNIM RESURSIMA I NJIHOVA APLIKACIJA U SLIVU RIJEKE SAVE

POSEBAN PRILOG

A. Sari}HRONOLO[KA I ABECEDNA BIBLIOGRAFIJA RADOVA IZ OBLASTI VODOPRIVREDE 1896.-1996.

Autor kolor fotografija na koricama i srednjim stranama ~asopisa je Mirsad Lon~arevi}

8/19/2019 Voda i mi br. 42


Po{tovani ~itaoci,adràj ovog broja na{eg èasopisa, kao {toæete i sami vidjeti listajuæi slijedeæe strani-ce, je na neki naèin nesvakida{nji, jer gaèine èetiri referata prezentirana na ovogo-

di{njem obiljeàvanju Svjetskog dana voda u Bosni

i Hercegovini, i, {to je posebno zanimljivo, dodatakbibliografskog spiska èlanaka sa imenima autora izoblasti vodoprivrede objavljenih u posljednjih stoti-njak godina. Rijeè je uglavnom o autorima koji su ra-dili u oblasti vodoprivrede u Bosni i Hercegovini ionima koji su bili angaòvani kao spoljni saradniciza razlièite poslove i koji su svoje pisane radoveobjavljivali uz pomoæ i podr{ku vodoprivrede BosneiHercegovine.

[to se tièe referata podnesenih na sveèanom iradnom skupu obiljeàvanja Svjetskog dana vodaodrànom u Mostaru, treba istaæi da su sva èetiri re-ferata, iako razlièitih naslova i tema, ustvari bili dije-lovi jedne osnovne teme nazvane: “Principi izradeplana upravljanja rijeènim bazenom”, koja je opet

proiza{la iz oèigledne potrebe Bosne i Hercegovineda osigura INTEGRALNOST u pristupu upravljanjavodnim resursima, a to istovremeno znaèi i odgovor-nu implementaciju me|unarodnih ugovora i spora-zuma kojih je potpisnica ili koji je ili æe obavezivati(Sporazum o rijeci Savi, Dunavska konvencija, Aar-huska konvencija , Evropska direktiva o vodama idr.). Da bi ovaj radni skup u potpunosti odgovoriotom zadatom cilju, organizatori (nadle`na entitetska

PO[TOVANI

ÎTAOCI,

3

Uvodnik

DILISTA HRKA[

VODA I MI BROJ 42

S

Autori su u cjelosti odgovorni za sadràj i kvalitet ~lanaka.

Radno predsjedni{tvo Skupa u Mostaru

Foto: Emil Bakula

8/19/2019 Voda i mi br. 42


ministarstva, Javno preduzeæe iz Sarajeva, Javnopreduzeæe iz Mostara i Direkcija voda RS) su se do-govorili da i izborom referentnih autora po svakomod referata potvrde regionalnu, odnosno me|unaro-dnu komponentu pripadnosti bosanskohercego-vaèkih voda velikim me|unarodnim porodicama vo-

da, tj, rijeènih bazena i slivova.Stoga su, kao {to æete i sami vidjeti, autori refe-rata poznati i priznati struènjaci sa prostora biv{enam zajednièke dràve kojima su na samom skupuu Mostaru 22. marta preko stotinu uèesnika iz cijeleBosne i Hercegovine odali priznanje za pripremljenereferate sa molbom da ih dobiju. Kako za tu prilikunije bilo predvi|eno da se dijele od{tampani refera-ti, jer je bilo planirano da se zajedno sa zakljuècima{tampa posebna publikacija, od èega se odustalo,ostali smo du`ni prema uèesnicima ovog skupa, tesmo ocijenili da je prilika da u ovom broju èasopisaoduìmo taj dug, ali i da o razmatranim temama

upoznamo i {ire krugove, odnosno sve one koji suodgovorni i zaduèni za sektor voda u BiH.Struèni odbor radnog skupa u Mostaru je ocije-

nio da nema potrebe za dono{enjem posebnog prijedloga zakljuèaka na samom skupu, jer su svi refe-renti u svojim izlaganjim dali i prijedloge nekoliko za-kljuèaka, koji su po njihovoj ocjeni u cjelosti prihva-tljivi. Me|utim, radi principa ukljuèivanja javnosti uprocese dono{enja odluka i zakljuèaka, Struèniodbor je smatrao svrsishodnim da ovim putem po-zovemo sve na{e èitaoce da, ukoliko su zainteresi-rani ili imaju odre|ene potrebe i/ili razloge, daju svoje mi{ljenje o referatima i zakljuècima unutar njih. Bi-

lo bi dobro takva mi{ljenja ili prijedloge i primjedbe

dostaviti u pismenoj ili elektronskoj formi sa punimpotpisom autora. Sigurni smo da bi konstruktivna ina znanju i èinjenicama zasnovana mi{ljenja bila ite-kako vaàn doprinos na na{em bosanskohercego-vaèkom putu postizanja i dostizanja onoga o èemu je govorio u svojoj zavr{noj rijeèi gosp. Klaus Toep-

ter, izvr{ni direktor Okoli{nog programa UN (UNEP)na Svjetskoj konferenciji o odrìvom razvoju u Joha-nesburgu 2002. godine:

“... Svjetska konferencija o odrìvom razvoju(WSSD) je posebno naglasila da je voda ne samonajveæa osnovna potreba veæ, tako|e, i osovinaodrìvog razvoja, te, kao takva, bitan element u bor-bi protiv siroma{tva. Voda je u vrlo uskoj vezi sazdravljem, proizvodnjom hrane, energijom i biodi-verzitetom. Bez progresa u razvoju vode biæe te{ko,ako ne i nemoguæe dostiæi druge milenijumske ra-zvojne ciljeve.”

Napomena: Bibliografski prilog u ~asopisu koji smotehni~ki pripremili kao poseban do-datak obuhvata period od pojave prve knjige iz oblasti vodoprivrede na podru~ju Bosne i Hercegovine. Rije~ je o knjizi istaknutog austrougarskog vodoprivrednog stru~njaka, a i osniva~a me-teorolo{ke slu`be u BiH, Philipa Bha-liffa, od 1896. godine. Posljednja godina ovom bibliografijom je 1996. godina kada je u Zenici odràno tre}e savjeto-vanje vodoprivrede u povodu Svjetskogdana voda na temu obnove vodoprivred-

nih komunalnih sistema.

4VODA I MI BROJ 42

U Mostaru je Dan voda bio okupan suncem - u~esnici u pauzi skupa

Foto: Emil Bakula

8/19/2019 Voda i mi br. 42


5VODA I MI BROJ 42

8/19/2019 Voda i mi br. 42


“...Svjetski samit o odrìvom razvoju (WSSD) je visoko pozicionirao ~injenicu da voda prestavlja ne samo osnovnu ìvotnu potrebu ve} i centar odrìvograzvoja , i osnovu za iskorijenjenje siroma{tva. Vo-da je u ~vrstoj vezi sa zdravljem, poljoprivredom,energijom i biodiverzitetom. Bez progresa u oblastivoda bi}e te{ko, ako ne i nemogu}e posti}i drugeMilenijumske razvojne ciljeve” (naglasio B.K.)

Klaus Toepfer , Izvr{ni direktor Okoli{nog programa UN (UNDP) u svom zavr{nom komentaru naWSSD (Johannesburg, septembar 2002)

1. UVODvodnim citatom koji je izabran i kao motoovog skupa organizovanog povodom22.marta – Svjetskog dana voda htjelo senaglasiti nekoliko bitnih a u njemu sadrà-

nih ~injenica koje se uklapaju ne samo u koncept re-ferata koji }e biti prezentirani na ovom skupu ve} i umoto ovogodi{njeg Svjetskog dana voda – “Voda za

ìvot”.Nagla{avanje tih ~injenica je bitno iz nekoliko ra-zloga, a posebno onih koji nas obavezuju da te ~inje-nice, prvenstveno iz sopstvenog interesa, oblikuje-mo u usmjeravaju}a saznanja da je:– WSSD dao, i to sa najvi{eg svjetskog nivoa, do sa-

da najkonkretnija i, uz to, usmjeravaju}a opredje-ljenja da definitivno treba, kao i za{to treba, pristu-piti INTEGRALNOM konceptu upravljanja vodnimresursima.

– WSSD uspio da sve dosada{nje pristupe i prepo-ruke, po~ev one od Konferencije UN o vodi – MarDel Plata; 1977, preko Me|unarodne konferencije

o vodi i okoli{u – Dablin; 1992 do Okvirne Direkti-ve o vodama – Evropski Parlament i vije}e; 2000,objedini u sveobuhvatnu (integralnu) cjelinu koja,

za razliku od dosada{njeg (parcijalnog, jednose-ktorskog) na~ina posmatranja vodnih resursa, istestavlja u kontekst integralnog posmatranja kako“fizi~kih” me|uzavisnosti vodnih, odnosno vodnihi drugih resursa (voda i zemlji{te, kvalitet i kvanti-tet,...) tako i znatno {irih, ekonomskih, dru{tvenih iekosistemskih me|uzavisnoti.

– WSSD pozvao sve zemlje (pa, prema tome, i BiH)da “razviju plan integralnog upravljanja i efikasnogkori{tenja vodnih resursa” (WSSD Plan) do konca2005. godine.

– WSSD-ov koncept pristupu planiranja integralnogupravljanja vodnim resursima, koji u rije~i upravlja-nje zapravo sadrì 3 komponente (upravljanje, ra-zvoj i efikasno kori{tenje) sna`no podràn i odOkoli{nog programa UN (UNDP) i na taj na~in, zanadati se, definitivno, prekinut vje{ta~ki i nepotre-bno (izuzimaju}i uske interese) stvoren “koncept”po kome za{titu voda treba izdvojiti iz koncepta in-tegralnog upravljanja vodnim resursima.

Kao {to }e se kasnije komentarisati ova usmje-ravaju}a saznanja se ti~u vrlo {irokog kruga u~esni-ka u uspostavi i provo|enju IUVR i to po~ev od naj-vi{eg nivoa vlasti, preko raznih sektorskih i nivovskiustrojenih ministarstava, agencija za vode i drugihagencija do raznovrsnih stakeholders grupa i, uop-{te, javnog mnjenja.

Me|utim, ne smije ni jednog trenutka da postojidilema koga se ta saznanja najvi{e ti~u i ko je najvi-{e ODGOVORAN ako se ona ne razmatraju i uvode,bar korak po korak (saglasno mogu}nostima), u sva-kodnevnu praksu Sektora voda i, na taj na~in, una-pre|uje ono {to smo ve} stvorili, odnosno razvija

ono {to smo propustili (ili nismo stigli) da razvijemoili pak ono {to, nakon novih saznanja, treba da nas-tavimo razvijati.

PRISTUP PLANIRANJUINTEGRALNOG UPRAVLJANJAVODNIM RESURSIMA- IWRMP -

6

BO@O KNE@EVI], dipl. in`. gra|.

VODA I MI BROJ 42

U

8/19/2019 Voda i mi br. 42


Bez ikakvih dilema to je SEKTOR VODA koji svojstru~ni potencijal, autoritativnost, dosljednost iupornost u {irenju i provo|enju gore navedenihsazanja treba da dovede na takav nivo sa koga }emo}i jasno vidjeti i razumjeti potrebu uvo|enjakoncepta IWRM. Ovakav pristup, unaprije|en sa

mudrim, sigurnim i autoritativnim vo|enjem bitnihdijelova sektora voda, bi bio sigurna garancija us-pjeha. Dovoljna potvrda za to je i trend razvoja sekto-ra voda u zemljama gdje se primjenjuju navedeniprincipi.

Stru~ni aspekt motiva da se na ovom skupu ra-zmotre ba{ ove teme je proizi{ao iz uvjerenja da ne-usagla{enost oko pitanja koja one tretiraju, kako vantako i unutar sektora voda, predstavlja ozbiljnusmetnju brèm razvoju Sektora voda pa, prema to-me, i sna`nijem ulasku u proces oìvljavanja i uvo|e-nja koncepta IWRM.

Bez obzira {to se radi o dosta {irokom i vrlo va-

`nom spektru pitanja ra~unalo se da }e u toku 2 da-na, koliko je stru~ni savjet predloìo da traje raspra-va, biti mogu}e razmotriti bar neka, od njih najbitni-

ja, i zauzeti stavove kako dalje. Smatralo se da,zbog svoje va`nosti, slijede}a pitanja zasluùju akone ve}u, a ono bar tu pa`nju:

– Da li problemi u oblasti sektora voda u BiH kao {tosu poplave, su{e i na~in raspodjele (koncesijskedodjele) vode sprije~avaju (ili mogu da sprije~e)postizanje njenih dugoro~nih dru{tvenih (socijal-nih) i ekonomskih ciljeva razvoja?

– Da li na{i teku}i pristupi problemu voda dovoljno

prate svjetska i doma}a iskustva iz oblasti razvoja,upravljanja i kori{tenja vodnih resursa i, na taj na-~in, doprinose obezbje|enju sigurnosti proizvo-dnje hrane i energije, smanjenju siroma{tva u ru-ralnim podru~jima, pove}anju nivoa sanitarne izdravstvene za{tite i smanjenju degradacije ìvo-tne sredine?

– Jesmo li odlu~no u{li u borbu da obezbjedimo efi-kasno i efektivno pruànje servisnih usluga uoblasti voda i za nju vezane sanitacije?

– Da li smo na ispravan na~in shvatili potrebu inten-zivnijeg uvo|enja privatnog sektora u oblast vo-da? Ne svodi li se taj pristup samo na stvaranjemogu}nosti da privatni poduzetnici, naj~e{}e ibez odgovaraju}ih referenci, tro{e javna sredstvane nude}i nikakav partnerski odnos kroz stvaranjedugoro~nijih poslovnih aran`mana pa i u~e{}evlastitih sredstava u rje{avanju pojedinih proble-ma?

– Da li u izradi strate{ke dokumentacije po{tujemoosnovni princip da ona mora da ponudi odgovorna pitanje kako u specifi~ne razvojne ciljeve uklo-piti pristup razvoju, upravljanju i kori{tenju vodnihresursa s ciljem dostizanja optimalnog nivoa uku-pnih socijalnih, ekonomskih i okoli{nih dugoro-

~nih ciljeva?– Kako jedan IWRM pristup nastoji da odgovori naprethodna pitanja?

– Koju }e vrstu promjena u sektoru voda trebati u~i-niti da bi se intenzivirao prelaz iz fragmentarnog(parcijalnog, jednosektorskog) ka integralnompristupu?

– [ta zapravo zna~i, odnosno kako mi, usagla{eno,treba da shvatimo zna~enje “IWRM Plana”? Gdje

je tu Strategija upravljanja vodnim resursima? [tazna~i “pristup IWRM”?– Da li IWRM Plan razmatra samo segment upravlja-

nja vodnim resursima? [ta je sa infrastrukturom uoblasti sektora voda ~ija je planska izgradnja iodràvanje neophodno kako bi se postigli razvoj-ni ciljevi BiH na svim njezinim nivoima?

– Da li je BiH zaista potreban jedan IWRM Plan? Ako jeste ko treba da brine o njegovoj izradi? Kako unjega uklopiti prekograni~ne odnose?

– Da li jedan plan, predvi|en za izradu po principi-ma “Okvirne Direktive o vodama”, moè da nado-mjesti IWRM Plan ili je to samo jedan segmentIWRM Plana?

– Kako obezbjediti da, sistematskim i strpljivim pris-tupom, {kolujemo na{e kadrove sposobne da se“uhvate u ko{tac” sa novim pristupima i obezbje-de daljnji razvoj sistema u oblasti voda koje su imostavile prethodne generacije, ne prepu{taju}i daih “unapre|uju” samo strani experti i “experti”?

– Kako ...?

Dakle, pitanja je mnogo. Previ{e da bi se deta-ljno razmotrila na ovom skupu. Premalo da bi samonjihovo razja{njenje dovelo do neizostavnog uspje-ha. Dovoljno da se donese zaklju~ak da se radi ovrlo ozbiljnim pitanjima te da njihovom rje{avanju tre-ba, tako|er, pristupiti ozbiljno, prije svega kroz neo-dlo`nu izradu Strategije koja mora biti predme-tom pripreme i redovnog razmatranja nadle-`nog(ih) ministarstava, Upravnih odbora Javnihpreduze}a, ovakvih i sli~nih skupova i sl., o ~emu}e biti rije~i u daljnjem tekstu ovog referata.

2. OSNOVNI KONCEPT IWRM“Surove ~injenice nas tjeraju da postepeno shva-

tamo kao imperativ potrebu osnaìvanja integralnogupravljanja vodnim resursima i koordiniranja me|uso-

bnih veza izme|u doma}ih, proizvodnih i ekolo{kih kori{}enja voda”

H.E. Mr. Shucheng Wang, Ministar of Water Reso-urces, China

Kao {to je ve} istaknuto na svjetskom Samitu oodrìvom razvoju, odrànom u Johannesburgu2002. godine, sintetizirane su sve dotada{nje prepo-ruke koje su se odnosile na upravljanje vodnim re-sursima i, na bazi usvojenih principa, pozvane svezemlje “da razviju strategiju1 upravljanja i efikasnograzvoja i kori{tenja vodnih resursa do 2005. i u tom

pomognu zemlje u razvoju”.Osnovna ideja vodilja u koncipiranju IWRM pro-cesa je bila da svaka zemlja, ukoliko èli da uspos-

7VODA I MI BROJ 42

8/19/2019 Voda i mi br. 42


8VODA I MI BROJ 42

tavi i ostvari svoje nacionalne ciljeve odrìvog ra-zvoja i, s tim u vezi, specifi~ne promjene u sektoruvoda, mora, prije svega, obezbjediti investicije u vo-dnu infrastrukturu kao {to je: vodozahvati, transpor-tni cjevovodi, irigacioni sistemi, hidroelektri~na pos-trojenja, akumulacije, ... Ovo, samo po sebi, bi bilo

nedovoljuno ukoliko se ne investira i u unapre|enjepostoje}eg sistema, odnosno unapre|enje upravlja-nja, razvoja i kori{tenja vodnih resursa. Ocjenjeno jeda se samo na ovaj na~in stvaraju uslovi i za o~u-vanje okoli{a, {to je prevashodan zahtjev OkvirneDirektive o vodama.

Argumentovano je ukazano da je na ovakav na-~in mogu}e da zemlje, specijalno siroma{ne i one urazvoju kakva je i BiH, postignu:

– Dugoro~ne razvojne ciljeve kao {to su: redukcijasiroma{tva, uve}anje sigurnosti proizvodnje hra-ne, pospje{ivanje ekonomskog rasta i za{tita eko-

sistema.– Uspjeh u nastojanju da na efikasan na~in rije{eneka specifi~na pitanja koja proizlaze iz karakterareìma voda kao {to su: smanjenje stepena rizikaod poplava, ublaàvanje negativnih efekata od su-{a, olak{avanje pristupa potrebnim koli~inamakvalitetne vode i njenoj sanitaciji, rje{avanje pita-nja vezanih za pove}anu potra`nju vode posebnou uslovima njene nesta{ice.

Posti}i prethodno zna~i u}i u proces koji je “um-reèn” nizom kompleksnih veza izme|u aktivnostikoje uti~u, ili na koje uti~e, i na~in razvoja i upravlja-nja sa Sektorom voda. Posmatran u ovakvom kon-tekstu problem, kako je to i definisano na pomenu-tom Samitu, se moè efikasno i efektno rije{avati pri-mjenom koncepta IWRM.

2.1. Za{to integralnoupravljanje vodnim resursima?

“IWRM je proces koji podrazumjeva koordinirani razvoj i upravljanje vodnim, zemlji{nim i drugim za vo-du vezanim resursima na na~in da se maksimizira re-

zultanta ekonomskih i dru{tvenih dobrobiti na pravi-~an na~in i bez ugroàvanja vitalnih ekosistema.”

GWP Technical Advisory, 2000

Da bi se na {to jezgrovitiji i slikovitiji na~in obja-snilo za{to integralno upravljanje vodnim resursimaizabran je gornji citat iz “Tool Box...” koji, bez ikakvedileme, na stru~no utemeljen, jezgrovit i, istovreme-no, vrlo jasan na~in daje cjelovit prikaz cilja uvo|enjai na~ina ostvarivanja IWRM.

Iz nje, dakle, proizlazi da “integralno” (integra-ted) zapravo zna~i “koordinirano” odnosno da IWRMzna~i {to ve}u koordinaciju razvoja i upravljanja:

– vodom i zemlji{tem– povr{inskom i podzemnom vodom– kvantitetom i kvalitetom vode– rije~nim bazenom i njegovim obalnim i morskim

okruènjem– uzvodnim i nizvodnim interesima

Isto tako iz navedene definicije proizlazi da seIWRM ne bavi samo razvojem i upravljanjem fizi~kimkomponentama vodnih i drugih za nju vezanih resur-sa ve} i reformisanjem ljudskih (dru{tvenih) sistemas ciljem da oni, u svom segmentu djelovanja, dajuoptimalan doprinos ostvarenju maksimalnih benefici-

ja za njih.Ova komponenta IWRM se uglavnom odnosi na

utvr|ivanje politike i provo|enje procesa planiranja,

a naro~ito kroz obezbje|enje uslova:– da se kod utvr|ivanja politike i uspostave priorite-

ta odrìvog razvoja na svim nivoima odlu~ivanjauticaj vode obavezno uzima u obzir vode}i ra~unao dvosmjernoj vezi izme|u makroekonomskih po-litika i razvoja, upravljanja i kori{tenja vodnih re-sursa,

– da se strategija i plan razvoja sektora voda ne mo-gu korektno uraditi ukoliko nisu “proizvod” koordi-nirane me|usektorske saradnje ostvarene u okvi-ru razvojne politike,

– da u proces planiranja i upravljanja moraju biti

uklju~ene razne stakeholders grupe kao i siroma-{ni,– da odluke vezane za vodu koje se donose na lo-

kalnom nivou i nivou rije~nog bazena ne mogu bi-ti u me|usobnoj suprotnosti kao ni u konfliktu sa{irim nacionalnim ciljevima,

– da su strategije i Planovi integralnog upravljanjavodnim resursima ukomponovane u {ire socijalne,ekonomske i okoli{ne dugoro~ne ciljeve.

Osnovna predstava su{tine IWRM se poku{ala {e-matski prikazati na {emi br. 1 gdje su ciljevi integral-nog pristupa (ekonomski, socijalni, ekosistemski) i

njihovo ostvarivanje prikazani (plodovima) na desnojstrani drveta (plana), a parcijalnog pristupa na lijevoj.

1 Originalni naziv dokumenta je WSSD Plan of Implementa-tion “integrated water resources management and waterefficiency plans”. Sadràj koji treba da obuhvati ovaj “plan”vi{e odgovara rije~i “strategija” te je ona kori{tena i u ovom

~lanku, saglasno preporuci G.W.P. committec. Rije~ “plan”,kao {to }e se kasnije vidjeti, je kori{tena za dokument kojiproizlazi iz “strategije”.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


9VODA I MI BROJ 42

2.2. Prednosti integralnog pristupa2.2.1. Cjelovito rje{avanje problema

Neka na{a ranija iskustva, kao i iskustva mnogihrazvijenijih i u primjeni IWRM pristupa ve} iskusnihzemalja, ukazuju da se mnogi problemi u oblasti

upravljanja, razvoja i kori{}enja vodnih resursa nemogu rje{avati klasi~nim jednosektorskim pristu-pom. Mada izgledaju kao isklju~iva pitanja koja se ti-~u samo sektora voda problemi kao {to su su{a, po-plave, prekomjerno iscrpljivanje podzemnih voda,ure|enje reìma voda, ugroàvanje ekosistema, ra-zni konflikti oko kori{}enja voda i sl., to, posmatranou {irem kontekstu, nisu. Naime, za njihovo rje{avanjesu zainteresovani razni sektori te njihovo blagovre-meno ne uklju~ivanje moè dovesti do toga da u pro-cesu planiranja sektor voda izgubi iz vida neka, zanjega netipi~na, rje{enja.

To je i razlog zbog ~ega primjena IWRM pristupaolak{ava identifikaciju cjelovitijih i efektivnijih rje{enja~ija se realizacija, ili nadzor nad realizacijom, nakon

usvajanja IWRM Plana treba prenijeti u nadle`nostsektora voda.

Instruktivan primjer za ilustraciju prednosti pri-mjene ovakvog, istina tada jo{ nedovoljno razra|e-nog, pristupa je i dugoro~ni plan upravljanja vodama(vodoprivredna osnova) sliva rijeke Trebi{njice a, do-

nekle, i Vrbasa.

2.2.2. Izbjegavanje “siroma{nih” investicija i skupih gre{aka

Sli~no kao i u prethodnom slu~aju mnoga svjetskai na{a iskustva ukazuju da svaki jednosektorski kratko-ro~ni pristup je rijetko kad efektivan u odnosu na dugo-ro~ne ciljeve. Naprotiv, takav pristup obi~no donosi sasobom i velike gre{ke bilo da one proizlaze iz osno-va kreiranja neodrìvih razvojnih rje{enja ili gubljenjamogu}nosti za realizaciju kasnijih odrìvih rje{enja.

Takav pristup obi~no po~iva na logici malih “si-

roma{nih” investicija i to bez uklapanja i takvih rje{e-nja u dugoro~ni multilateralni koncept zasnovan nabenefit-cost analizi i analizi uticaja (dugoro~nih) ta-

8/19/2019 Voda i mi br. 42


10VODA I MI BROJ 42

kvih rje{enja na socijalnu dobrobit i ekosistemskuodrìvost.

Tipi~an primjer lo{ih posljedica ovakvog pristu-pa je upravljanje sa vodnim resursima u slivu rijekeSpre~e, odnosno Tuzlanskog bezana. Odsustvo bilokakvog koordiniranog pristupa u razvoju, upravljanju

i kori{tenju vodnih i drugih resursa ovog podru~ja(posebno uglja) i izostavljanje bilo kakve benefit-costanalize u realizaciji projekata kori{tenja tih drugih re-sursa u koju bi bila uklju~ena kako ekonomska vrije-dnost tako i cijena vode je dovelo do ogromnih gre-{aka koje }e sad biti te{ko ispraviti. Mala utjeha je to{to je, ipak, izgra|ena akumulacija Modrac na rijeciSpre~i bez koje bi Tuzla danas imala “vodni {ok”.

2.2.3. Uve}anje dru{tvenih i ekonomskih koristi od uloènih investicija

Kao {to je podvu~eno u navedenom uvodnom

citatu cilj uvo|enja IWRM pristupa je i ostvarenje ma-ksimalne rezultante ekonomske koristi i socijalne do-biti od kori{tenja vodnih resursa. Sigurno se ovakavcilj ne moè ostvariti samo ulaganjem u razvoj vodneinfrastrukture. Naime, njen razvoj treba da bude isto-vremeno pra}en i razvojem druge infrastrukture kojoj

je vodna infrastruktura samo jedna (~esto puta naj-va`nija) od poluga na putu postizanja kona~nih be-neficija. Ovo je opet nemogu}e posti}i bez integral-nog pristupa upravljanju vodnim resursima. Takonapr. na{e vlastito iskustvo pokazuje da sistem od-brane od poplava du` toka rijeke Save }e imati svo-

ju punu ekonomsku i socijalnu funkciju tek kad se

sistem zavr{i u cjelini odnosno kad se bude vredno-vao kroz ostvarene izlaze kao napr. poljoprivredneproizvode. Naravno da ovakav kompletan ciklus zah-tjeva jasnu razvojnu strategiju dràve, entiteta, ... i unjoj jasno pozicioniran sektor voda.

2.2.4. Alokacija vodnih resursa

Strate{ku alokaciju vode raznim korisnicima nijemogu}e obezbjediti na pravi~an na~in, kako je defi-nisano u uvodnom citatu, jednosektorskim pristu-pom kod koga postoji opasnost da taj problem rje{a-va administrativnim dekretima. Ona se mora rje{ava-ti u paketu kroz ocjenu uspjeha efikasnosti kori{}e-nja vodnih resursa koriste}i razne instrumente kao{to su cijena vode i tarife, uvo|enje ili redukcija ne-kih olak{ica kako u okviru tako i van sektora voda i sl.

Danas je kod nas gotovo pravilo da se zahtjevi zavodom odobravaju, pa ~ak i tehni~ka rje{enja za nje-no zahvatanje pomaù sredstvima sektora voda, ada se ne pita da li se potrebe za dodatnom koli~inomvode mogu rije{iti na efikasniji na~in, npr. pobolj{a-njem tehni~ke (upravljanje sa zahtjevima za vodom,smanjenje gubitaka,...) i alokativne efikasnosti (do-djela vode profitabilnijim korisnicima, spre~avanje da-vanja koncesije bez jasne strategije i “ra~unice”,...).

îni se da je, u situaciji kada se, izgleda, nalazi-mo sve bliè i pred “rasprodajom” vodnih prava kodnas, ovaj aspekt pristupa IWRM prioritetan.

3. PLAN INTEGRALNOGUPRAVLJANJA VODNIMRESURSIMA (IWRM Plan)

Svakom ozbiljnijem procesu planiranja, pa ma-kar on bio i “uhodan”, neminovno prethodi ozbiljna

priprema i usvajanje strategije koja prestavlja {iriokvir u koga se vr{i uklapanje plana. Dakle, radi se odvije usko vezane, ali ipak razli~ite cjeline kao {to to,okvirno, prikazuje slijede}i pregled

Strategija razvoja

- Definicija usmjerenja- Podsticanje inovacija- Upravljanje sa vizijom (dug.ciljevi)- Razmatranje dugog perioda- Sinteza- Usmjeravanje pa`nje na ja~anje procesa

i stvaranje mogu}nosti

- Oslanjanje na budu}e mogu}nostiPlaniranje

- Primjena (davanje) usmjerenja- Oslanjanje na postoje}e ideje- Upravljanje sa kratkoro~nijim ciljevima- Razmatranje kra}eg perioda- Analiza- Usmjeravanje pa`nje na rje{avanje problema- Oslanjanje na sada{nji trend

- Dakle, iz datog okvirnog pregleda proizlazi da stra-tegija defini{e dugoro~ne ciljeve i na~ine kako ihdosegnuti daju}i, ~esto puta, i razli~ite varijante zarazli~ite predpostavljene mogu}nosti.

Planiranje izabranu strategiju pretvara u konkre-tne ciljeve, aktivnosti i namjene.

Iz onoga {to je do sada re~eno o pristupu IWRMnedvosmisleno proizlazi da preorijentacija na odrìvii integralni pristup razvoju, upravljanju i kori{tenju vo-dnih resursa zahtjeva promjene u mnogim podru~ji-ma i na raznim nivoima u odnosu na stanje koje jekarakteristi~no za parcijalni jednosektorski pristup.Te promjene su posebno izraène kod izrade IWRMPlana koji, posmatran u odnosu na standardni “vo-doprivredni plan” (vodoprivrednu osnovu), ima jakonazna~enu prethodnu fazu, fazu izrade “strategijeIWRM”.

Klju~ne razlike2 izme|u strategije IWRM i vo-doprivredne osnove (vodoprivrednog plana) su:

Uklju~ivanje razli~itih sektora: Dok su vodopri-vredne planove obi~no pripremale strukture zaduè-

2 Pristup izrade vodoprivrednih osnova nije bio univerzalan irazlikovao se od zemlje do zemlje. Kod nas on je, u razli~i-tim vremenskim periodima i u razli~itim slivovima (zavisno

od ekonomskog interesa ostalih korisnika) sadràvao i ele-mente Strategije IWRM {to treba imati na umu kod interpre-tacije gornjih, u osnovi generalnih, zaklju~aka.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


11VODA I MI BROJ 42

ne isklju~ivo za sektor voda IWRM strategija zahtjevada u njenoj izradi, pored sektora voda (napr. agenci-

ja za vode) u~estvuju, na odgovaraju}i na~in, i svidrugi sektori ~ije djelatnosti uti~u ili na koje uti~e ra-zvoj i upravljanje vodnim resursima, kao napr. zdrav-lje, energija, finansije, prostorno planiranje, turizam,

industrija, poljoprivreda i okoli{[irina obuhvata (pogleda): Vodoprivredni pla-novi su uglavnom nastojali da probleme posmatraju“o~ima sektora voda” (kod nas, kao {to je ve} nave-deno, nekad vi{e a nekad manje, zavisno od vre-menskog perioda, zainteresovanosti ostalih sektora,razmatranog sliva i dr.). IWRM strategija podrazumje-va da ti pristupi trebaju da budu univerzalni i da ra-zvoj i upravljanje vodnim resursima posmatraju u na-

juòj vezi sa drugim komponentama potrebnim da uprocesu zajedni~ke realizacije obezbjede postizanjeoptimalnih {irih razvojnih, dru{tvenih i okoli{nih ciljeva.

Dinamika procesa: Za razliku od vodoprivre-

dnih planova (uz istu napomenu) koji su pa`nju foku-sirali na odre|eni vremenski period i fiksna rje{enjau njemu, IWRM strategija vi{e insistira na stvaranju

jednog okvira za kontinuiran i adaptivan proces pro-vo|enja koordiniranih aktivnosti u realizaciji usagla-{enih aktivnosti u strategiji. Na ovaj na~in bi se ubla-ìo (ako ne i izbjegao) stati~an odnos ve}ine u~esni-ka (posebno prostornih planera) u realizaciji usvoje-ne strategije, odnosno Plana IWRM usvojenog nabazi iste.

U~e{}e stakeholders i javnosti: Svake promjene,pogotovo one koje imaju uticaje na {ire interese raznihstakeholders grupa i uop{te, interese javnosti – a ta-kve su posebno izraàjne kod koncipiranja i provo|e-nja strategije IWRM – zahtjevaju njihovo sveobuhva-tnije i konkretnije u~e{}e u pripremi i dono{enju stra-te{kih odluka. Moglo bi se re}i da je insistiranje naovoj promjeni u odnosu na raniji pristup i najsna`nije.

Uspjeti da se ostvare navedene (i druge) pro-mjene, pogotovo u sada{njoj situaciji koja vlada usektoru voda i, uop{te, u BH dru{tvu biti }e vrlo te-{ko, ali ne i nemogu}e. Treba, kao {to je ve} re~eno,u}i u proces autoritativnije, odlu~nije i, nada sve,konkretnije izbjegavaju}i “mudrovanja” tipa “sve tre-ba po~eti iz po~etka”, “treba sa~ekati da nas neko

reorgnizuje” i sl., u kojima se, naj~e{}e, krije èlja zaprodavanjem “magle” za skupe pare.Dobar pristup je utvr|ivanje polazne ta~ke na

na~in da se ta~no defini{e koja su to pitanja, odno-sno klju~na podru~ja, ~ije izmjene zahtjeva IWRMplristup, gdje se mi sada nalazimo u svakom od na-vedenih podru~ja, koji obim promjena i na koji na~in

je potrebno preduzeti da bi dostigli ciljeve IWRM,vlastita iskustva koja je potrebno koristiti, faznost utom pristupu i sl.

Pri tome se moraju imati na umu tri klju~na po-dru~ja koja ~ine “tronoàc” IWRM, a to su:- stvaranje okvira (ambijenta)

- institucionalna uloga- instrumenti za provo|enje koncepta IWRMNaime, IWRM

A. Zapo~inje utvr|ivanjem ambijenta (okvira) za up-ravljanje vodnim resursima koji obuhvata:

- politiku (uspostavu ciljeva za kori{tenje voda, za{ti-tu voda i smanjenje rizika od poplava i su{a),

- uspostavu zakonskog okvira (pravila za ostvariva-nje tih ciljeva)

- finansijske i podsticajne mjere (alokacija finansij-skih resursa neophodnih za ostvarivanje tih ciljeva).

B. Uspostavlja se utvr|ivanjem i uspostavom insti-tucionalnog okvira kroz:

- definisanje organizacionog okvira za realizaciju po-litike i ciljeva iz A (forme i funkcije),

- izgradnju institucionalnih kapaciteta (razvoj ljudskihresursa).

C. Provodi se na bazi utvr|ivanja instrumenata up-ravljanja kao {to su:

- procjena vodnih resursa (raspoloìvost, potrebe),- izrada plana integralnog upravljanja vodnim resur-sima (kombinovanje razvojnih opcija, kori{tenja re-sursa i interakcija ljudskih aktivnosti) primjenom(definisanjem) ciljnih struktura istovremeno u sve trisfere (kori{tenje voda, za{tita voda i za{tita od vo-da); primjena matemati~kih modela sistema, sku-pova ograni~enja po stanju i upravljanju, kao i ade-kvatnih kriterija za vrednovanje ciljnih funkcija,

- upravljanje zahtjevima (efikasnije kori{tenje vode),- primjena dru{tvenih instrumenata (ja~anje uticaja

dru{tva u odnosu na vode),- ja~anje regulatornih instrumenata (alokacija i limiti

koji se odnose na kori{tenje voda),- provo|enje ekonomskih analiza (vrednovanje vode

i odre|ivanje cijena za njeno efikasnije kori{tenjeuklju~uju}i i njenu pravednu raspodjelu),

- razmjena i upravljanje sa informacijama (unapre|enjeznanja neophodnog za bolje upravljanje vodama.

Branislav Blagojevi} direktor Direkcije voda RS-a, pozdravlja u~esnike skupa

Foto: Emil Bakula

8/19/2019 Voda i mi br. 42


12VODA I MI BROJ 42

3.1. Razvoj strategije IWRM (IWRM strategija)Iz datog pregleda klju~nih podru~ja koja “pokri-

vaju” IWRM je vidljivo da od njih 13 se samo jednoodnosi na Plan IWRM koji, generalno, razra|uje ra-zvojne opcije i me|usobni odnos ljudskih uticaja nakori{}enje voda i na~ina kori{}enja voda na dru{tvo.

Me|utim, to je, samo prividno jer se radi o kom-pleksnoj vezi u kojoj svih ostalih 12 podru~ja je u vrlouskoj uticajnoj vezi sa planom.

Neka od njih }e biti razmatrana u drugim referati-ma na ovom skupu, a neka }e biti spomenuta u ovomreferatu u obimu neophodnom da bi se ja~e naglasiosadràj strategije i na~in njene izrade i usvajanja.

3.1.1. Definiranje odgovornosti

Kako }e pojedine zemlje definisati ulogu i odgo-vornost pojedinih u~esnika u kreiranju i provo|enjustrategije i, kasnije, plana IWRM zavisi od specifi-~nosti tih zemalja uklju~uju}i na~in planiranja i sis-

tem dono{enja odluka. No bez obzira na to kakav jeupravlja~ki model u jednoj zemlji moraju se, ukolikose ozbiljno èli pripremiti strategija IWRM, ve} u ra-noj fazi dono{enja odluke da se ona priprema, jasnodefinisati uloge i odgovornosti razli~itih aktera uklju-~uju}i i instrumente odgovornosti koji }e se primje-njivati ukoliko proces ne bude napredovao.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


13VODA I MI BROJ 42

Osnivanje upravlja~kog odbora: Sva dosada{-nja iskustva ukazuju da se uspje{an razvoj strategijeIWRM, u kojoj osnovu ~ini koordinirani pristup zain-teresovanih u~esnika, moè najbolje ostvariti uspos-tavom zajedni~kog me|uministarskog upravlja~kogodbora koji, dobro podràn od upravlja~kog tima

sastavljenog od kvalifikovanih i iskusnih profesiona-laca (prije svega planera), moè igrati ulogu zajedni-~kog “vlasnika” strategije i na taj na~in uspje{no“iznijeti na le|ima” prihvatljivu strategiju reformi. I nesamo to. Naime, dosada{nja iskustva upu}uju da seuloga ovog “tandema” pokazala vrlo uspje{na i u ka-snijem kreiranju Plana IWRM pa, ~ak, i u izvjesnimsegmentima koordinacije njegove realizacije.

Obzirom da upravlja~ki odbor igra ovako va`nuulogu imenovanje njegovih ~lanova treba da bude unadle`nosti vlade s tim da oni mogu kompetentnozastupati interese koga zastupaju kao i da su dobroupoznati sa pristupom IWRM i da ga potpuno po-

dràvaju.Raspored uloga i odgovornosti na razne ni-voe vlade: Proces izrade strategije i usvajanja rje{e-nja u njoj mora biti dobro “ukorjenjen” u razli~ite ni-voe vlade (centralnu, regionalnu, lokalnu) kao i u ko-mune kako bi se izbjegli poreme}aji u vo|enju pro-cesa zbog, npr. promjene klju~nog personala. Klju~ovog rje{enja moè biti, tako|e, u formiranju i svojihupravlja~kih grupa ili stakeholders grupa.

3.1.2. Uklju~ivanje stakeholders-a

Da bi bila efektivna strategija mora izbalansiratidva, ~esto puta suprotna zahtjeva. Naime, da bi us-

pje{no napredovala ona mora pridobiti {iroku po-dr{ku stakeholders-a uz istovremeno izbjegavanjeda upadne u zamku beskona~nih sastanaka i near-gumentovanih ubje|ivanja.

Pozivaju}i se opet na iskustva drugih zemaljanapredak }e biti te{ko ostvariti ukoliko se ne bude“radilo” sa stakeholders grupama kako bi oni dobilirealisti~niju sliku o problemima vodnih resursa i osje-}aj da i oni u tome mogu korisno doprinijeti.

3.1.3. Klju~ni stakeholders uklju~enitokom trajanja procesa

- Vladina ministarstva i institucije uklju~eni u izradunacionalnih planova razvoja.- Vladina ministarstva i institucije zaduène za klju-

~ne sa vodom vezane sektore uklju~uju}i i snabdijevanje sa vodom i sanitaciju, irigacije, poljoprivre-du, energiju, zdravlje, industriju, transport, ribarstvoi turizam.

- Razne agencije koje imaju interes za vodom.

Stakeholders koji trebaju da budu uklju~ivani upojedine klju~ne faze procesa:

- Lokalne komune i na njih oslonjene organizacije(npr. gradona~elnici, vjerski lideri i sl.).

- Privatni, za vodu vezani sektor.- Financijske agencije (npr. donatori, me|unarodnebanke, mikro-kreditne institucije)

- Prestavnici medija- Istraìva~ke institucije i Univerziteti- itd.

3.1.4. Kreiranje baze za stru~nu podr{ku

Jedna od klju~nih karika u lancu izrade strategi-

je IWRM i njene kasnije primjene nalazi se u odgovo-ru na pitanja:

- Kako osigurati i u jednu cjelinu uvezati znanja po-trebna da prepoznaju: koje sve promjene zahtjevapristup provo|enju IWRM u sektoru voda kao i usektorima na koje uti~e, ili koji uti~u, na vodne re-surse; gdje i sa kojim intenzitetom se te promjenetrebaju provesti i, koji su kriteriji koji }e omogu}itida se prati njihov progres i efekti djelovanja?

- Kako osigurati formiranje potrebne baze podataka istru~ne podr{ke kontinuiranom vo|enju procesaizrade strategije i plana IWRM, uklju~uju}i i odgovor

na prethodna pitanja?Samo profesionalan pristup oslobo|en svih pre-

drasuda i emocija i nada sve zasnovan na istinskompoznavanju planerskog i projektantskog posla koji}e znati pretvoriti ideje IWRM pretvoriti i u konkretnarje{enja prilago|ena konkretnom stanju i zahtjevimau BiH, moè dati cjelovit odgovor na prethodna pita-nja.

Iskustva (pozitivna i negativna) koja su se u BiHstekla kroz dugogodi{nju praksu planiranja, izgra-dnje i upravljanja “vodoprivrednim sistemima”, a ko-

ja su se mjenjala i prilago|avala razvojnim mogu-

}nostima i potrebama teku}ih vremenskih shvatanjana~ina planiranja i ekonomskog vrednovanja su, pri-znali mi to ili ne, bitna osnova za prelazak na sada{-nji pristup IWRM.

Postojanje vrlo zna~ajnih objekata u ~ije je kre-iranje une{en vrlo visok profesionalizam i koji da-nas prestavljaju osnovu razvoja nekih podru~ja (sis-tem Trebi{njice, sistem Neretve, nasipi uz Savu,...),specifi~nost vodnog reìma u BiH (posebno u zona-ma kr{a), zna~ajne razvojne i druge rezerve u jo{ ne-dovoljno iskori{tenim vodnim resursima i njihovimpotencijalima, relativno bogat fond istraìva~kih po-dataka i dr. su opredjeljuju}i elementi za zaklju~ak dabez vlastite stru~ne podr{ke i vlastitih snaga i sa-znanja ne}emo sti}i daleko.

Nemogu}e je izraditi strategiju IWRM ako se do-bro ne defini{e stanje sa koga startamo, stanje kojemu je prethodilo, trend razvoja i uzroci njegove pro-mjene, na~ini kretanja i mehanizmi funkcionisanjasistema podzemnih voda u kr{u, saznanje da su ne-ki krupni sistemi nezavr{eni i da, kao takvi, ne ostva-ruju potrebne efekte i sl.

Drugim rje~ima procjena razvojnih i drugih po-treba za vodom kao i mogu}nost njihovog zadovolja-vanja sa raspoloìvim ili ure|enim reìmom vode

mora da bude vo|en vlastitim snagama uz, ukoliko je potrebno i gdje je potrebno, u~e{}e i stranih pro-vjerenih experata.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


14VODA I MI BROJ 42

Jedino na takav na~in }e biti mogu}e uspostavi-ti bazu podataka i stru~ne podr{ke i realno procjeniti:

- Mjesto i aktere mogu}ih potencijalnih konflikata u ve-zi sa vodnim resursima, njihovu ozbiljnost i mogu}esocijalne implikacije, kao i rizike od poplava i su{a.

- Veli~inu, zna~aj i mogu}i uticaj ekonomskog i soci-

jalnog razvoja na pove}anje zahtjeva za vodom,kao npr. urbani razvoj; razvoj proizvodnje hrane....

- Vi{estruke potrebe za vodom siroma{nih i kako ihzadovoljiti.

- Zahtjeve za vodom razli~itih razvojnih alternativa;- Socio-ekonomske aspekte kori{tenja vode, uklju-

~uju}i pona{anje potro{a~a, upravljanje sa zahtje-vima i mogu}e efekte.

- Potrebe za vodom kako vodnih tako i kopnenih sis-tema uklju~uju}i kvantitet i kvalitet.- Reìm kvantiteta i kvaliteta kako povr{inskih tako i

podzemnih voda, uklju~uju}i i parametre hidrolo-{kog ciklusa.

Sa ovakvom bazom stru~ne podr{ke, upotpu-njenom sa modelima koji simuliraju razne razvojneopcije i tehni~ke mogu}nosti njihovog zadovoljava-nja, mogu}e je uspostaviti “petlju” kao vrlo korisnosredstvo tokom vo|enja procesa usagla{avanja.

3.1.5. Pra}enje razvoja procesa

Uspje{no va|enje i usmjeravanje procesa razvoja i implementacije IWRM u na{u svakodnevnu pra-ksu zahtjeva da se u koncept strategije, odnosnouspostave njenih {irih ciljeva, ve} na startu usposta-

ve odgovaraju}i indikatori za pra}enje toka razvojaprocesa i njegovih bitnih elemenata u odnosu napredvi|eni trend, kao i opravdanosti i zna~aja njiho-vog poduzimanja. Jedan op{ti model (predloèn odNorad, 1993) bi trebao da obuhvati najmanje slijede-}e elemente:

• Efikasnost – “Efikasnost pretvaranja ulaza u izla-ze”. Radi se u osnovi o pitanju kako su ulazni re-sursi (novac, zemlji{te, znanje,...) pretvoreni u izla-zne (organizacione mjere, objekte, ...) i da li su re-zultati mogli biti ostvareni na bolji (efikasniji) na~in.

• Efektivnost - “Efektivnost izlaza u dostizanju ne-

posrednih ciljeva”. U osnovi to je mjera ili stepenostvarenih neposrednih ciljeva u odnosu na oneprojektovane (programirane).

• Uticaj – “Uticaj je mjera prelaza sa neposrednih ka{irim i dugoro~nijim ciljevima”. To su, zapravo, pro-mjene i njihovi efekti (pozitivni ili negativni, planira-ni ili neplanirani) koji se mogu propisati projektu,programu ili procesu u ostvarivanju krajnjih ciljevastanovni{tva i drugih uticajnih svera proizi{lih iz os-tvarivanja neposrednih ciljeva projekta (napr. kraj-nje koristi poljoprivrednih proizvo|a~a, stanovni{-tva, ..., od primarnih ciljeva – smanjenje rizika od

poplava ili su{a).• Relevantnost (bitnost) “slaganje sa razvojnim pri-oritetima”. Stepen slaganja projektovanih ili pro-gramiranih izlaza, odnosno neposrednih i op{tihciljeva sa lokalnim i nacionalnim ciljevima.

• Odrìvost – “Obezbje|enje kontinuiteta ostvariva-nja pozitivnih uticaja na projektovanom nivou”. Su-{tina se sastoji u ~injenici daq pristup IWRM podra-zumjeva da projektovani nivo ostvarivanja ciljevapotpuno uvaàva principe odrìvog razvoja u okvi-ru kojih, posebno, kori{tenje doma}ih resursa i,prije svega, onih obnovljivih kao {to je voda.

Definisanje indikatora, uklju~ivanje stakehol-ders-a uvo|enje procesa i usvajanja strategije nasvim nivoima, mobilizacija sredstava za pripremustrategije i njenu implementaciju (institucionalne pro-mjene i izgradnja infrastrukture) i dr. su dodatni ele-menti koji moraju biti sastavni dio strategije.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


15VODA I MI BROJ 42

3.2. Izrada plana IWRMPlan IWRM je logi~an nastavak strategije koji je

pretvara u konkretnije ciljeve, aktivnosti i namjene.Jo{ preciznije on bi trebao da se po~ne realizirati pri-

je zavr{etka strategije kako bi dao doprinos boljemrazumijevanju i lak{em usagla{avanju oko strategije.

Zavisno od karaktera i sloènosti problema kojise razmatra razvile su se i razne tehnike, odnosnometode, rje{avanja zadataka kao {to su: analiti~kemetode, numeri~ke metode, linearne metode, neli-nearne metode, deterministi~ki zadaci, stohasti~kizadaci i dr. Obzirom na karakter i namjenu ovog re-ferata pa`nja }e biti usmjerena na prikaz determinis-ti~kog pristupa u uspostavljanju i rje{avanju planaIWRM jednog sliva odnosno vodnog podru~ja. Unastojanju da se na {to jednostavniji na~in potvrdiono {to je ve} izne}eno, bit }e dat prikaz u osnovi je-

dnociljnog (jednokriterijumskog) modela koji je, uzto, vi{enamjenski, stati~an i vi{epoloàjan.

Dakle, naglasak je dat na matemati~ki model ~i- ji je cilj da odabere (prepozna) onaj plan IWRM ~ija}e realizacija, odnosno konfiguracija, najbolje repre-zentovati ciljeve strategije.

Kako ciljevi definisani u strategiji moraju da, po-red ekonomskih, zadovolje i socijalne i ekosistemskeinterese ovaj model podrazumjeva da se to rije{ikroz ograni~enja (fizi~ka, pravna, ekonomska) i uvo-|enje koeficijenta ponderacije () u ciljnu funkciju.Skre}e se pa`nja na ograni~enja vodoprivrednogminimuma u pojedinim ta~kama vodotoka koji seobezbje|uju uticajem akumulacija i to prvenstve-no sa stanovi{ta obezbje|enja koli~ine i kvalitetavoda koji se, dakle, ne mogu uspje{no planiratiizvan cjeline Integralnog plana.

Razvoj sintetizovanog modela prikazan je na primjeru jednog sliva na {emi br. 1.

Shema 1: Mogu}a konfiguracija vodoprivrednog sistema za zadovoljenje potreba jednog sliva

8/19/2019 Voda i mi br. 42


16VODA I MI BROJ 42

Kao {to je prikazano na {emi u dolini jedne rije-ke postoje dvije hidrolo{ke stanice (mjerna mjesta 1i 9), dva grada (mjesta 6 i 8), tri mjesta pogodna zaizgradnju potencijalnih akumulacija (mjesta 2, 5 i 7),pogodno mjesto iz koga je mogu}e prevesti vodu ususjedni, vodom siroma{ni, sliv (iz akumulacije 2 namjesto 3), podru~je za potencijalno navodnjavanje(mjesto 4) i pogodno mjesto za izgradnju potencijal-ne hidroelektrane (uz akumulaciju na mjestu 5).

Planske koli~ine vode za dva navedena grada koje jepotrebno obezbjediti su poznate. Me|utim, potrebno

je saglasno opredjeljenju iz strategije odrediti zahtje-vane koli~ine vode i stvarne isporuke za sve ostaleupotrebe, potrebne zapremine akumulacija (rezervo-ara) i kombinovani uticaj akumulacija i regulacionih

radova na za{titu od poplava u gradu B (mjesto 8), asve uz osnovni uslov (cilj) da se ostvari maksimalnaneto dobit i zadovolje socijalni i ekosistemski zahtjevi.

3.2.1. Funkcija cilja

Kako je ve} re~eno, jedini cilj (bar u prvom itera-tivnom postupku) razvoja integralnog plana upravlja-nja vodnim resursima u ovom slivu je ostvarenje ma-ksimalne neto dobiti od vodnih resursa pod uslovomobjektivne raspodjele tih dobiti unutar podru~ja nana~in kako je to definisano u strategiji.

Neka se svaka neto dobit koju ostvari svaki kori-snik (interesna grupa) i na mjestu s ozna~i sa NBis.Neto dobit NBis defini{e se pomo}u dobiti koju do-bije (ili koju bi dobio) svaki korisnik i na svakommjestu s ukoliko mu se dodjeli planirana (ciljna) do-djela vode Ts, umanjena za sve gubitke i tro{kove.Gubici mogu nastati zbog toga {to su stvarne dodje-le manje od planiranih (deficit dodjele), a u tro{kovese uklju~uje {to mora biti pla}eno za isporu~enu vo-du.

Otuda funkcija cilja za svaku grupu korisnika i ina svakom mjestu kori{}enja s glasi:

8/19/2019 Voda i mi br. 42


17VODA I MI BROJ 35

Na mjestu 5 gdje je predvi|ena izgradnja aku-mulacije za zadovoljenje potreba za razblaènjemvode (obezbje|enje kvaliteta vode), odbrana od po-plava i dr. uz istovremeno kori{tenje vode i za proi-zvodnju elektri~ne energije potrebno je u jedna~ini 1uvrstiti dobiti i gubitke vezane i za proizvodnju hidro-

elektri~ne energije. Tro{kovi hidroelektrane bi}e zavi-sni kako od njenog kapaciteta tako i od bruto padakako je to prikazano na {emi br. 2. Ova funkcija tro-{kova se moè izra~unati za pretpostavljeni maksi-malni pad vode koji se kasnije, u iterativnom postup-ku, zamjenjuje sa izra~unatim padom vode.

Prema tome ova funkcija cilja glasi:

gdje natpisano slovo S ozna~ava akumulacionibazen, a natpisano p ozna~ava hidroelektranu. Go-di{nja planirana zapremina akumulacije namjenjenaza potrebe rekreacije ozna~ena je sa TS5, a godi{njakonstantna proizvodnja energije sa Tp5 kWh. Ukupnikapacitet akumulacije (rezervoara) ozna~en je sa K 5,a snaga hidroelektrane P5.

U prvom iterativnom postupku svakoj interesnojgrupi i se daje isti koeficijent zna~ajnosti (teìne) ω

~ija se vrijednost uzima da je jednaka 1, na osnovu~ega proizlazi da se treba maksimizirati ukupna netodobit svih interesnih grupa, kako slijedi:

Nakon prve iteracije uzima se alternativna raspo-djela neto dobiti na svakog korisnika i daju}i im razli-~itu teìnu ω i , odnosno rje{avaju}i funkciju cilja uobliku:

Na ovaj na~in se defini{e odgovaraju}a zamjenaadekvatnih neto vrijednosti izme|u jedne i druge in-teresne grupe i. Ovakva alternativna rje{enja se on-da prezentiraju u~esnicima u izradi strategije odgo-vorni za integralno planiranje i upravljanje vodnim re-sursima u slivu, odnosno donosiocima odluke. Na-ime, oni su ti koji na bazi prijedloga vodoprivrednihplanera donose odluku o prioritetima koji u okviru {i-rih dru{tvenih interesa nalaù da se jednoj interesnojgrupi smanji ukupna neto dobit na ra~un pove}anjate neto dobiti kod druge interesne grupe. Ovo je za-pravo vi|eciljni pristup koji zatvara krug planira-

nja, ali samo za slu~aj da ima na adekvatan na~inzatvoren krug institucionalnog organizovanja vo-doprivrede.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


18VODA I MI BROJ 42

Ograni~enja modela

Ograni~enja modela, odnosno, funkcija cilja 1 i 2moraju biti postavljena za svako mjesto, kako je todolje navedeno. Prezentacija je potpuno razumljiva s

tim {to je potrebno istaknuti da se nepoznate veli~i-ne (promjenljive) nalaze na lijevoj strani jedna~inesvakog ograni~enja, a poznate na desnoj.

Mjesto 2: Akumulacija i prevo|enje vode

8/19/2019 Voda i mi br. 42


19VODA I MI BROJ 42

8/19/2019 Voda i mi br. 42


20VODA I MI BROJ 42

8/19/2019 Voda i mi br. 42


21VODA I MI BROJ 35

8/19/2019 Voda i mi br. 42


3.2.2. Rje{enje modela

Na ovaj na~in je definisan integralni model upravljanja vodnim resursima u jednom rije~nom slivu ili po-dru~ju. On ima 243 ograni~enja ne ra~unaju}i funkcije cilja i segmente koji nelinearne funkcije dobiti i tro{ko-va transformi{u u linearne oblike radi svo|enja na metode linearnog programiranja. Funkcije dobiti i tro{ko-va koje figuri{u u funkcijama cilja jedna{ina 1 i 2 imaju op{ti oblik prikazan na [emi br.2. Te funkcije se odre-|uju standardnim projektantskim metodama.

22VODA I MI BROJ 42

Shema 2: Primjeri odnosa koji se u fazi planiranja konstrui{u za prora~un dobiti i tro{kova u funkciji cilja

Zaklju~na razmatranja1. Svjetski Samit o odrìvom razvoju (WSSD) odràn

u Johannesburg-u 2002.g. je uspio da sve dosa-da{nje pristupe i preporuke, po~ev od Konferenci-

je UN o vodi – Mar Del Plata: 1977, preko Me|u-narodne konferencije o vodi i okoli{u – Dablin:1992 do Okvirne Direktive o vodama – Europski

Parlament i vije}e: 2000, objedini u sveobuhvatnu(integralnu) cjelinu, koja, za razliku od dosada{-njeg (parcijalnog, jednosektorskog) na~ina po-

smatranja vodnih resursa, iste stavlja u kontekstintegralnog posmatranja, kako fizi~ki me|uzavi-snih vodnih, odnosno vodnih i drugih resursa (vo-da i zemlji{te, kvalitet i kvantitet, ...) tako i znatno{irih, ekonomskih, dru{tvenih i ekosistemskih me-|uzavisnosti.Istovremeno on je pozvao sve zemlje (pa, prema

tome, i BiH) da “razviju plan integralnog upravlja-nja i efikasnog kori{tenja vodnih resursa” (WSSDPlan) do konca 2005. godine.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


23VODA I MI BROJ 42

2. IWRM pristup, posebno kroz izradu strategijeIWRM kao osnove za razvoj Plana IWRM i njegoveimplementacije, je fleksibilan instrument koji iden-tifikuje glavna podru~ja potrebnih promjena uoblasti voda i optimizira doprinos vodnih resursaodrìvom razvoju. On ja~a okvir u kome se ta~no

raspoznaje uloga vlasti i ostalih u~esnika u dono-{enju i provo|enju odluka neophodnih da bi seunaprijedio postoje}i sistem upravljanja vodama i,na taj na~in, doprinijelo efikasnijem sprje~avanjuugroàvanja ìvota, rasipanju novca, sigurnijojproizvodnji hrane i energije i iscrpljenju prirodnihbogastava. Dakle, njegov je prevashodni cilj dakori{tenjem voda unaprijedi socijalne i ekonom-ske razvojne ciljeve jedne zemlje na na~in da sene ugrozi odrìvost vitalnih ekosistema i onemo-gu}e budu}e generacije u zadovoljenju njihovihpotreba za vodom i drugim resursima koji se mo-gu u{tedjeti racionalnijim kori{tenjem i odnosomprema vodi.

3. U ~lanku su se poku{ali, koriste}i vlastita iskustvaiz BiH kao i iskustva i preporuke drugih zemalja iinstitucija koje se bave ovim problemom, razraditiosnovni pristupi realizaciji ideja navedenih podprethodne dvije ta~ke, sa akcentom na izradu iusvajanje strategije i, uop{te, Plana IWRM koji bi,prije svega, rije{ili slijede}a pitanja:

• Osiguranje fondova neophodnih za uspje{nu pri-premu i vo|enje procesa izrade i usvajanja strate-gije i Plana IWRM.

• Osposobljavanje i institucionalno ja~anje organizacija koje su u stanju da osiguraju provo|enje principaIWRM i preuzmu odgovornost za dinamiku i kvalitet.

• Osiguranje {iroke baze pomo}i na razli~itim nivo-ima vlasti i dru{tva tako da strategija nije osjetljiva

na promjene politi~kog reìma ili odlaska klju~nihosoba iz vlasti.

• Obezbje|enje uslova da vo|enje procesa razvojastrategije i nadgledanje njene primjene vr{i isto ti-

jelo odgovorno prema vi{im nivoima vlasti.• Definisanje realnih termina za kompletiranje poje-

dinih faza procesa “posu|uju}i” ih iz socio-eko-nomskih, institucionalnih i politi~kih planova i pro- jekcija.

• Osiguranje kvalitetnog pruànja usluga za pogon iodràvanje vodne infrastrukture i, uop{te, njenograzvoja u skladu sa zahtjevima korisnika i odrìvograzvoja

4. Ne prihvatanje principa IWRM na na~in da se hi-tnim konkretnim i inicijalnim aktivnostima, a, prijesvega, onim koji se odnose na izradu strategijeIWRM i koje trebaju postati predmetom vrlo ozbi-ljnih svakodnevnih razmatranja u sektoru voda(inicijalne ideje) i njenim upravlja~kim tijelima, pra-kti~no zna~i udaljavanje BiH od svjetskih refor-mskih pristupa integralnom upravljanju vodnim re-sursima i dovo|enje sektora voda BiH tamo gdjemu nije mjesto.

Literatura1. Buras, N., Scientific Allocation of Water Resources, Am. El-

sevier Publ. Co., New Yourk2. Douglas, J.L., Lee, R.R., Economics of Water Resources

Planning, Me Graii-Hill, New York, 1971.3. Global Water Partnership Technical Advisory Committee, In-

te-grated Water Resources Management, Stockholm 20004. Kneèvi} B., “Integralni koncept planiranja ...”, Integralno

upravljanje vodama, Cazin 2001.5. Louers, D., Stedinger, J., Haith, D., Water Resources Sys-tems Planning, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, N.J.,USA 1981.

6. WSSD Plan of Implementation (Article 26); World Summiton Sustainable Development (WSSD), Johannesburg, 2002.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


REZIMEa bi integralni razvoji projekat u oblasti vo-da bio prihva}en on mora pored uobi~aje-nih stabilnosti koje se u projektu analiti~kidokazuju (hidrolo{ka, hidrauli~ka, geote-

hni~ka, konstrukcijska, ekonomska stabilnost) dabude i - sociolo{ki i ekolo{ki stabilan. Razmatraju sesu{tinski razlozi zbog kojih su ~ak i projekti sa izuze-tnim performansama - osporavani i zaustavljani. Je-dan od klju~nih razloga je u tome {to su svi ti inte-gralni projekti, sa veoma {irokom lepezom ciljeva,sasvim nepotrebno i vrlo {tetno suèni samo naoblast voda - na vodoprivredne i hidroenergetske na-mene. Autor se zalaè da se na~ini korenit zaokretupravo u definisanju ciljne stukture i u definisanju na-mene i naziva projekta, kako bi svi ostali korisniciprostora ve} u samom po~etku u integralnom proje-

ktu sagledavali i svoje interesa. I {to je vrlo bitno, dase ve} na samom po~etku vidi da su svi ciljevi eko-lo{ke za{tite i ure|enja prostora potpuno ravnopra-vni u~esnik u ciljnoj strukturi. Veliki razvojni projekatmora da nosi naziv u skladu sa ciljem najvi{eg reda,npr. - “integralno kori{}enje, za{tita i ure|enje pros-tora / sliva ...”, ili, “integralni razvojni projekat... “, azatim se mora ve} na samom po~etku da podrobnodefini{e ciljna struktura tipa granatog stabla, u kojojobavezno moraju biti ciljevi iz slede}ih grupa: soci-olo{ki, privredno / razvojni, ekolo{ki, saobra}ajni, ur-bani, kulturolo{ki, vodoprivredni, energetski. Daje se

saèti primer ciljne strukture za planirani sistem uGornjem slivu Drine (nepotrebno suèno nazvan HEBuk Bijela). Ciljevi u oblasti voda se tretiraju ravno-pravno sa svim ostalim ciljevima. Pri razmatranjuprojekta mora se po svih deset klju~nih ekolo{kih fa-

ktora razmatrati i varijanta “ne raditi ni{ta” koja je naj-~e{}e sa veoma te{kim posledicama upravo na so-ciolo{kom i ekolo{kom planu. Naime, neulaganje urazvojni projekat povla~i to podru~je u siroma{tvo, asiroma{tvo je uzrok najve}ih ekolo{kih destrukcija.Detaljnije se razmatraju sociolo{ki ciljevi, od ~ijeg va-ljanog formulisanja i re{avanja u okviru projekta bi-tno zavisi njegova ostvarljivost. Daju se klju~ne kate-gorije koje su va`ne za definisanje socijalne grane ci-ljeva, kao {to su socijalne granice projekta, na~inikvanticiranja sociolo{kih pokazatelja, fenomeni iz Te-orije grupa (npr. pojava ‘neformalnih grupa’), koji subitni za planiranje socijalno stabilnih re{enja sistema.Sistematizuju se i bitni principi valjanog re{avanjaproblema raseljavanja i zbrinjavanja stanovni{tva sapodru~ja sistema, kao osnovni preduslov za ostvari-vanje sociolo{ke stabilnosti projekta. Posebno se ra-zmatraju principi ume{ne prezentacije projekata naj-{iroj javnosti, zasnovane na poznavanju baznih za-konitosti Teorije stavova i drugih fenomena Socijalnepsihologije. Navode se primeri dosta amaterskogpristupa prezentaciji razvojnih projekata, {to je bio

jedan od uzroka nesporazuma na relaciji ‘javnost -integralni sistemi’.

Klju~ne re~i: integralni razvojni projekti, vodo-

privredni sistemi, socijalni aspekti planiranja, socijal-na stabilnost projekata, ciljna struktura, prezentacijaprojekta

NEKE SOCIOLO[KEPOUKE ZA PLANIRANJEU OBLASTI VODA

24

Prof. dr BRANISLAV \OR\EVI], dip. in`. gra|.*

VODA I MI BROJ 42

D

* Redovni ~lan Akademije inènjerskih nauka SCG; Professorhonoris causae

Opasnost od neuspeha projekta najve}a je na samom po~etku, pri postavljanju ciljeva, i na kraju - pri zaklju~ivanju i prikazivanju. Po tome je sli~na plovidbi: brodovi se naj~e{}e razbijaju u blizini kopna.

(Prvi Brankov zakon planiranja)

8/19/2019 Voda i mi br. 42


1. OSPORAVANJE OBJEKATA VODNE INFRASTUKTURE

Kada se razmatraju uslovi za realizaciju strategije integralnog upravljanja vodnim resursima (ubudu-}e: IUVR) neophodno je da se ozbiljno zamislimo

nad jednom pojavom koja ve} par decenija prati go-tovo sve projekte razvoja vodne infrastukture. Ta pojava je - organizovano suprotstavljanje projektima uoblasti voda, posebno projektima koji u svojoj konfi-guraciji sadrè brane i akumulacije. Najpre je sredi-nom osamdesetih godina potpuno iracionalno, bezikakve valjane argumentacije onemogu}ena izgra-dnja VHS “Studenica” na istoimenoj reci, ~ime je do-veden u pitanje ~itav koncept snabdevanja vodomcentralne zone Srbije. Nedavno je zaustavljen razvoj-ni projekat ure|enja vodnih reìma Toplodolske rekei Tem{tice u slivu Ni{ave i pobolj{anja radnih perfor-mansi HE Zavoj. Taj projekat je razvojno, ekolo{ki i

energetski izvanredno ocenjen, dobijen je za njegakredit pod najpovoljnijim uslovima, ali je iskop tune-la zaustavljen bezo~nom manipulacijom me{tanima.Osporava se izvanredan integralni razvojni projekature|enja, kori{}enja i za{tite voda Gornjih horizona-ta u slivu Trebi{njice. Kulminaciju tog zabrinjavaju-}eg trenda - po kome je veoma “{ik” suprotstavljatise svim projektima u oblasti voda - ~ine de{avanjaoko najve}eg integralnog razvojnog projekta na Gor-njoj Drini, sasvim nepotrebno veoma suèno nazva-nog HE Buk Bijela. Deklaracijom koja je nedavnousvojena o navodno ugroènoj reci Tari, ru{i se ~itav

odli~no razvojno i ekolo{ki planiran koncept ure|e-nja, kori{}enja i za{tite re~nih slivova u Crnoj Gori.Tako|e, ~im su zapo~eti poslovi na razvojnom proje-ktu na reci Vrbasu, po~inje formiranje i konsolidacijaneformalnih socijalnih grupa koje poku{avaju da gaonemogu}e.

Moè se najsaètije rezimirati: nastupila je i ve}duè vreme traje takva dru{tvena i medijska klima ukojoj je osporavanje razvojnih integralnih hidrotehni-~kih projekata dokaz da pripadate elitisti~kom intele-ktualnom krugu, da ste ortodoksni “ekologista”. I ka-ko to ve} biva na na{im prostorima, upravo ekstre-misti~ki stavovi, oni koji su krajnje neodmereni u lai-

~kom i epskom preterivanju (“Ne}emo baru, ho}e-mo Taru”, “Nasta}e Sahara u isto~noj Hercegovini”)dobijaju najve}u prohodnost i publicitet u medijima,koji i ne poku{avaju da postave jedno osnovno pita-nje: a kakva }e biti na{a energetska i vodoprivrednabudu}nost, kakva }e biti opskrbljenost vodom ljudi iprivrede - ukoliko se ne dozvoljava gra|enje brana iakumulacija, koje su drevne civilizacije bile prisiljeneda grade i pre tri, ~etiri milenijuma. I tada su akumu-lacije i veliki hidrotehni~ki sistemi gra|eni iz istih ra-zloga zbog kojih ih moramo graditi i sada - da razu-mnim kori{}enjem, ure|enjem i za{titom voda omo-

gu}imo dalji opstanak i razvoj na{e civilizacije.Po{to ovaj problem postaje limitiraju}i za realiza-ciju velikih razvojnih projekata, moraju se bri`ljivo ra-

zmotriti socijalne dimenzije tih procesa. Najpre semoramo osloboditi zabluda da dru{tvo u celini apri-orno shvata istinu da mu opstanak i razvoj bukvalnozavise od razvoja vodne infrastukure, te da }e samozbog toga prema hidrotehni~kim objektima imati bla-gonaklon stav. Pona{anje socijalnih sistema je mno-

go sloènije, te se na stvaranju kooperativnosti socijalnog okruènja prema projektu mora strpljivo raditiod samog po~etka planiranja sistema. Kao {to se to-kom planiranja nekog velikog sistema ostvaruju ianaliti~ki dokazuju hidrolo{ka, hidrauli~ka, geotehni-~ka, konstrukcijska, seizmi~ka, ekonomska stabil-nost projektnog re{enja, po istoj analogiji planer jeduàn da ostvari jo{ dve veoma va`ne stabilnostiprojekta, od kojih u novije vreme odlu~uju}e zavisinjegova ostvarljivost - socijalna i ekolo{ka stabil-nost planiranog integralnog sistema.

Integralni razvojni projekat se moè oceniti kaosocijalno stabilan ukoliko su:

re{eni socijalni i svi ostali ciljevi projekta u okvirusloène ciljne strukture,

izvr{ene pripreme socijalnog okruènja da svojimkooperativnim (ili bar neutralnim) stavom omogu-}e njegovu realizaciju. Socijalno stabilan projekat

je onaj koji je tako pripremljen, najavljen i pred-stavljen - da ve}ina javnosti sa nestrpljenjem o~e-kuje da se krene sa njegovom realizacijom.

2. POÊTI OD SVEOBUHVATNECILJNE STRUKTURE!

Analiza dosada{njih iskustava sa projektima koji su osporavani pokazuje da klicu neuspeha posejesam planer, ve} na samom po~etku, prilikom izbora- naziva projekta. Za~u|uju}e uporno i kratkovidoponavljamo istu gre{ku. Velike razvojne projekte, ~ijibi naziv po najvi{em cilju u ciljnoj strukturi trebalo daglasi: “Integralno ure|enje, kori{}enje i za{tita sliva... (ili prostora ...)”, mi za~u|uju}e uporno nazivamosasvim suèno, i sasvim neta~no - “Hidroelektrana...”, ili “Vodoprivredni sistem ...”, ponekad kombinu-

ju}i te dve re~i, kao {to smo to u~inili u slu~aju VHS“Studenica” (Vodoprivredno-hidroenergetski sistem

“Studenica”). Time smo, ve} u samom po~etku, po-tpuno nepotrebno u~inili podozrivim i zabrinutim sveostale korisnike tog prostora, koji ve} u samom nazi-vu projekta vide opasnosti za svoje interese na tomprostoru. Suèno formulisanim nazivom projektastvara se onaj prvi, veoma opasan “halo efekat” - os-tali korisnici prostora sti~u nepovoljan sud o valja-nosti projekta, jer ne vide sebe u svemu tome. Sliko-vito - nazvav{i projekat samo po ciljevima iz oblastivoda i hidroenergetike mi podse}amo na tim koji jena samom po~etku utakmice dao sebi bar tri autogo-la, pa nastavlja dalju utakmicu sa velikim psiholo-{kim optere}enjem. Sve na{e kasnije tvrdnje da smo

uvaìli interese svih ostalih korisnika prostora izazi-vaju samo jo{ ve}e njihovo podozrenje, jer to nigdenismo jasno ugradili u ciljnu strukturu projekta.

25VODA I MI BROJ 42

8/19/2019 Voda i mi br. 42


26VODA I MI BROJ 42

Za uspeh projekta je klju~no - podrobno, sve-obuhvatno, mudro i jasno definisati ciljnu strukturuplaniranog sistema. Namerno je upotrebljeno vi{eatributa za ciljnu strukturu i oni ovde podrazumeva-

ju: podrobno - shvatiti da je izrada valjane ciljne stru-

kture apsolutno najva`nija aktivnost planera, od kojeodlu~uju}e zavisi uspeh projekta; sveobuhvatno - dase ciljnom strukturom obuhvate svi korisnici prosto-ra, sa svim njihovim ciljevima koje treba dovesti u lo-gi~an sklad u okviru integralnih re{enja; mudro - dase unapred procene neformalne grupe koje }e se ja-viti kao oponencija projektu, te da se na vreme, jo{tokom formiranja ciljne strukture, za njih na|u ube-dljivi projektni odgovori; jasno - ciljna struktura morada bude eksplicitna, jasna, i sa njom mora da budeupoznata ~itava javnost, na samom po~etku prezen-tacije projekta. Odmah bi se moglo formulisati i pra-vila za prezentaciju projekta javnosti:• prezentaciju uvek po~eti sa prikazom kompletne

ciljne strukture, obavezno nasloviv{i projekat pre-ma razvojnom cilju prvog reda (“Integralno ure|e-nje, kori{}enje i za{tita prostora ... “);

• ciljeve u oblasti voda i hidroenergetike u ciljnojstrukturi nikako ne stavljati na prvo mesto, i na}iim pravu meru - da ne {tr~e po stepenu pridavanezna~ajnosti u odnosu na ciljeve drugih korisnikaprostora;

• ciljnu strukturu zapo~eti sa socijalnim, razvojnim,urbanim, ekolo{kim ciljevima, u skladu sa zakoni-tostima formiranja stavova ljudi (Teorija stavova),

o ~emu }e u delu 4. biti vi{e re~i;• visoko profesionalno obraditi ciljnu granu koja seodnosi na ekolo{ke aspekte ure|enja i za{tite

prostora, ne samo zbog toga {to }e ona biti ve-oma pa`ljivo razmatrana od strane neformalnihekolo{kih grupa koje }e se sigurno formirati, ve}zbog toga {to je valjano re{enje svih aspekataure|enja i za{tite prostora i delotvorno upravljanje

ekosistemima - na{ veliki civilizacijski dug.Primer gornjeg dela granatog stabla jedne ciljnestrukture dat je na sl. 1. Zapaà se da se polazi od ci-lja najvi{eg reda, koji je tako formulisan da svaki ko-risnik prostora moè u njemu da sagleda sebe - isvoje ciljeve. Dalje, u skladu sa prethodnim postula-tima, ciljna struktura se zapo~inje sa grupom soci-olo{kih, privrednih / razvojnih, ekolo{kih, saobra}aj-nih i drugih ciljeva koji su veoma bitni za stvaranjeutiska o stvarnoj kompleksnosti projekta, pa se tekonda ide na ciljeve u oblasti vodoprivrede i hidro-energetike. Ciljna struktura se postepeno razvija naciljeve nièg reda (strelice koje su ostavljene sa de-sne strane svake grupe ciljeva), sve dok se ne formi-ra kompletna struktura ciljeva, sve do onih naizgledmanjih, koji su veoma bitni za neke socijalne grupe,kako bi stvorili uslove da i one steknu pozitivan stavo projektu i zauzmu u odnosu na njega kooperativanstav.

Svaka grana ciljne strukture razgranava se daljeu odgovaraju}e detaljnije hijerarhijske strukture cilje-va, pri ~emu se eksplicitiraju svi ciljevi koji su rele-vantni sa stanovi{ta integralnog razvoja razmatranogpodru~ja. Ciljeve istog nivoa dekompozicije (ciljevenavedene na sl.1) treba smatrati ravnopravnim - po-

djednako zna~ajnim, jer bi se svaka diskriminacija natom planu, npr. da se kulturolo{ki ili ekolo{ki ciljevismatraju usputnim, marginalnim, moè kasnije da

Slika 1: Okvirna {ema gornje dela ciljne strukture integralnog razvojnog projekta

8/19/2019 Voda i mi br. 42


27VODA I MI BROJ 42

vrati kao bumerang, jer bi sigurno dovela do formira-nja neformalnih grupa iz tih oblasti koje bi se o{trosuprotstavljale projektu, pa mo`da ga i onemogu}i-le.1

U grani socijalnih ciljeva obavezno se morajuobuhvatiti ciljevi u domenu: usmeravanja demograf-

skog razvoja u eljenom pravcu, migracione politike,zapo{ljavanja, zadràvanja radno sposobnog stano-vni{tva u zonama iz kojih su se do tada ljudi iseljava-li, itd. Privredni ciljevi bi trebalo da uo~e mogu}nostiaktiviranja ostalih privrednih potencijala i resursa togpodru~ja. Posebno treba sagledati ciljeve razvoja ter-cijalnih delatnosti (sektor usluga, turizma, ugostitelj-stva, itd), jer je se preko njih najbolje ostvaruju èlje-ni socijalni cilj zadraàvanja radno sposobnog stano-vni{tva na tom podru~ju. Ciljevi iz domena saobra}a-

ja slede iz prostornih planova i ostalih planskih doku-menta razvoja saobra}ajne infrastrukture. Vrlo ~estosu ciljevi u tom domenu, oni koje treba da plati onaj ko

prvi zapo~inje projekat - a to je naj~e{}e hidroener-getika ili vodoprivreda - veoma skupi, a mi ih veomakratkovido i naivno ne iskazujemo kao deo ciljnestrukture, nego kao ne{to {to se - podrazumeva2.

Ciljevi za{tite ìvotne sredine obuhvataju ekolo-{ke, ali i sve druge ciljeve vrednovanja i za{tite sredi-ne, pri ~emu se moraju obuhvatiti svi aspekti: zahte-vani vodni reìmi i klase kvaliteta vode vodotoka, za-htevi o~uvanja ìvotne sredine u zoni naselja, ciljevi

o~uvanje biocenoza vodenih ekosistema i priobalja,zone rezervata i drugih prostora posebnih ekolo{kihnamena, itd. Ekolo{ki ciljevi se ne bi smeli da posta-ve usko, samo sa gledi{ta vode i vodoprivredne in-frastrukture. Po{to se uvek mora razmatrati i varijan-ta “na graditi sistem”, u skladu sa njom moraju se

definisati ciljevi koji obuhvataju i varijantna re{enjabez hidroelektrana (spre~avaje aerozaga|enja, kise-lih ki{a, radijacionih rizika, pobolj{anje ìvotnih uslo-va u naseljima ugroènim povr{inskim kopovima ilitermoelektranama, itd), na osnovu kojih se kasnijemoraju najsvestranije ocenjivati hidroenergetska re-{enja u svetlu drugih izvora energije. Mora se napus-titi sada{nja praksa da se pri ocenjivanju hidroener-getskih re{enja posmatraju samo neki negativni efe-kti u najuòj zoni sistema, a da se potpuno zanema-ruje ~injenica da je hidroenergija ekolo{ki naj~istijivid energije - obnovljive energije - koji je najpovoljni-

ji sa gledi{ta naj{ireg okruènja, ukoliko se poredi sa

drugim vidovima energije.Zbog toga se varijanta “ne graditi sistem” moraobavezno ekolo{ki upore|ivati sa integralnim razvoj-nim projektom, koji u sebi sadrì i hidroelektrane, posvim relevantnim ekolo{kim kategorijama:

voda kao resurs i osnovni biotop koga treba {tititi; tlo / zemlji{te kao sredina i kao proizvodni resurs

koga treba {tititi; vazduh kao sredina koga treba {tititi (posebno od

GHG - gasova ‘staklene ba{te’; zaga|enje ~vrstim otpacima; zaga|enje te~nim otpacima;

termi~ko zaga|enje ìvotne sredine (posebno vo-de, zbog delovanja rashladnih sistema); buka kao zaga|enje; radijaciono zaga|enje; uticaj na biocenoze pri promeni stanja u nekom

biotopu izgradnjom objekta; estetski ugo|aj kao kategorija ìvotne sredine.

1 Projekat sistema “Studenica” upravo su onemoguæile

neformalne grupe iz oblasti kulture (istorièari umetnosti,slikari, konzervatori), kojima su se naknadno prikljuèili ipredstavnici Crkve, potpuno neargumentovanom tvrdnjomda æe freske biti u opasnosti zbog graðenja akumulacijeèija je brana 10 km uzvodno, potpuno zaklonjena iza pla-nine Èemerno. Akcenat je bio na promeni mikroklime, pa

je uveden èak i izraz “nano klima” - klima na samoj površi-ni freske. Kasnije, kada je odbojan stav prema projektu veæformiran i konsolidovan, nisu pomogli matematièki modeli,uraðeni od strane vrhunskih svetskih meteorologa, koji sunedvojbeno pokazivali da se svaki uticaj nove akvatorije napromenu temperature i vla`nosti gubi na rastojanju od oko600÷800 m od akumulacije, što je prisutno i u knjigamaniza autora u svetu koji su istraìvali taj fenomen.

2 Samo dva primera naše nespretnosti na tom planu. Pri

izgradnji HE Višegrad (upravo tako je suèno nazvan i taj usuštini integralni razvojni projekat) realizacija magistralnogputa na èitavom potezu akumulacije koštala je isti redvelièine kao i sam objekat hidroelektrane. Put je izgradila iplatila energetika kao nosilac projekta, ali on nigde nijeeksplicitno unesen u ciljnu strukturu, veæ se podrazume-vao kao neka usputna obaveza energetike. Energetika jeplatila i saniranje stubova nizvodnog drevnog mosta uVišegradu, ali to nigde nije ušlo u ciljnu strukturu, kao ne-što što se se jasno eksplicitira kao cilj projekta, veæ je tajvaàn posao tretiran kao nešto što se obavlja - usput.Slièna je situacija sa akumulacijom “Stuborovni” na reciJablanici iznad Valjeva. Radi njene realizacije izgraðena jedeonica magistralnog puta, koja je korenito poboljšalasaobraæajne uslove na tom magistralnom putnom pravcu

(izvedeni su veliki mostovi i vijadukti kako bi put dobio ele-mente magistralnog puta), ali to nigde nije eksplicitirano uciljnoj strukturi tog zaštita integralnog razvojnog projekta. Prof. dr Branislav \or|evi} izlaè referat

Foto: Emil Bakula

8/19/2019 Voda i mi br. 42


28VODA I MI BROJ 42

Da je primenjen taj pristup upore|ivanja varijan-ti u slu~aju Sistema Gornje Drine (Sistem sa HE BukBijela i alternativa - nov blok TE Plevlja II) - sasvim udrugom svetlu bi se sagledavali ekolo{ki parametriakumulacije koja se sada osporava. Naime, ekolo-{ke posledice novog bloka TE Plevlja II su mnogos-

truko lo{ije po svim navedenim kategorijama uticaja.U okviru ekolo{kih ciljeva treba obavezno defini-sati i ciljeve u domenu atierozione za{tite i konzerva-cije slivova, jer ti ciljevi do sada nisu uop{te iskaziva-ni kao cilj projekta, ve} kao neka propratna obavezakoju treba re{iti u vezi sa za{titom akumulacije. Me-|utim, biolo{ke mere za{tite i konzervacije slivova(melioracija pa{njaka, obnova degradiranih {uma izasnivanje novih produktivno-za{titnih {uma na ze-mlji{tima najniìh bonitetnih klasa) ima i privredno -ekonomski zna~aj, jer u dugoro~nom smislu stvaraosnovu da se ti prostori kasnije {tite i razvojno una-pre|uju upravo kroz ekolo{ki ume{nu eksploataciju

tako kultivisanih, za{ti}enih povr{ina. Drugim re~i-ma, su{tina je da dugoro~no gledano - za{tita trebada finansira za{titu.

Kulturolo{ki ciljevi do sada nikada nisu eksplici-tno definisani u razvojnim projektima, {to i jeste bio

jedan od klju~nih uzroka su~eljavanja sa neformal-nim grupama iz te oblasti. âk ni najvrednije dobiti usferi za{tite i revitalizacije spomenika kulture nikadanisu eksplicite tretirani kao cilj projekta, pa time i ve-lika nematerijalna dobit od njega, ve} se dopu{taloda se stvara pogre{ne slike o negativnom uticaju vo-dnih sistema na spomenike kulture. (Ve} je zaborav-ljeno, nespremno{}u planera da sistematski komuni-ciraju sa javno{}u, da je naj~uvenije evropsko arhe-olo{ko otkri}e, Lepenski Vir, otkriven i konzerviran uokviru gra|enja HE \erdap, da je ~uvena “Trajanovatabla” spasena i u~injena pristupa~nom u okviru togistog projekta, da je veoma ugroèn manastir “Piva”spasen od destrukcije preno{enjem na novu lokaci-

ju u okviru projekta “Piva”, da se na isti na~in postu-pilo i u slu~aju manastira Dobri~evo, Arslanagi}amosta, itd., koji su ne samo preseljeni ve} i potpunorevitalizovani, da mogu mirno da sa~ekaju narednevekove). Zbog toga je veoma bitno da ciljnom stru-kturom treba eksplicitno obuhvatiti sve ciljeve u

oblasti trajne za{titu i revitalizaciju kulturno - istorij-skih dobara, izgradnju objekata za potrebe kulture iobrazovanja, itd. U svetu je uobi~ajeno da se velikisistemi tretiraju kao mecene odre|enih kulturnih iobrazovnih institucija. Kod nas se to tako|e ~ini, alikroz davanja koje nisu jasno i javno iskazana, te se ine tretiraju kao udeo razvojnog projekta u realizacijikulturolo{kih ciljeva. Stav javnosti prema nekim veli-kim projektima bio bi kooperativniji kada bi se una-pred znalo, kroz definisane ciljne strukture integral-nog ure|enja prostora, da }e se u okviru projektaobnoviti i revitalizovati odre|eni spomenici kulture,da }e se neki objekti graditeljskog naselja preurediti

nakon izgradnje u {kolu ili dom kulture, a samo na-selje u turisti~ki kompleks koji }e posluìti kao bazaza aktiviranje turisti~kih potencijala tog podru~ja, da

}e biti ura|eni pristupni putevi do pojedinih do tadazaba~enih spomenika kulture, itd.

Treba zaklju~iti slede}e. Po{to svi drugi ciljevi ni-su jasno iskazani od samog po~etka u jedinstvenojciljnoj strukturi, javnost ne uo~ava vi{eciljni, kom-pleksni karakter planiranog sistema, njegov zna~aj

za integralni razvoj, ure|enje i za{titu prostora sliva,ve} se njegova uloga suàva samo na vodoprivre-dne ciljeve. Po{to se ostali efekti ne iskazuju na vre-me, jasno i eksplicitno, naj~e{}e se tretiraju kao ce-na po kojoj drugi korisnici prostora dozvoljavaju vo-doprivredi da svoj sistem sagradi na njihovom pros-toru. Ta krupna metodolo{ka manjkavost - veoma su-èno prikazivanje ciljeva integralnog ure|enja i kori{-}enja prostora - ima vrlo nepovoljnu socijalnu dimen-ziju: konfrontiranje subjekata koji imaju u su{tini isteciljeve. Zbog toga je potrebno takvu tvrdnju ilustro-vati prikazom karakteristi~nih segmenata iz ciljnihstruktura koje je trebalo eksplicitno iskazati za neke

od sistema koji se osporavaju. Sistem na gornjem toku Drine. Umesto vrlo nes-

pretno i neta~no odabranog naziva projekta “HEBuk Bijela”, projekat je od samog po~etka trebaloda bude predstavljan kao “Integralni razvoji proje-

kat ure|enja, kori{}enja i za{tite prostora gornjegtoka Drine u zoni sastavnica”. To bi, ujedno, bio icilj najvi{eg reda ~itavog tog razvojnog projekta.U okviru tog cilja najvi{eg reda, treba izdvojiti gru-pe ciljeva, u skladu sa ciljnom matricom definisa-nom na sl. 1.

Socijalni ciljevi. Nakon konstatacije da je sada{-nje socijalno i demografsko stanje na ~itavom {i-rokom potezu sliva Pive i Tare vrlo nepovoljno, de-finisali bi se detaljno socijalni ciljevi: pobolj{anjesocijalnog i demografskog stanja u naj{irim soci-

jalnim granicama delovanja projekta (podru~je napotezu od Fo~e - nizvodno, do pribli`no Nik{i}a,[avnika - uzvodno, sa ~itavim gornjim platoimaPivske planine, Bio~a, Treskavca i Durmitora); vra-}anje radno sposobnog stanovni{tva u zonu soci-

jalnih granica projekta; itd. Ekonomsko / razvojni ciljevi, vrlo tesno spregnu-

ti sa socijalnim ciljevima, podrazumevaju stvara-nje uslova za privre|ivanje u ~itavoj zoni socijalnih

granica projekta. Ti ciljevi bi se dekomponovali: ci-ljevi obnove i revitalizacije sto~arstva u planinskimpodru~jima (spregnut sa ciljevima u oblasti turi-zma), ciljevi u tercijalnim delatnostima (turizam,ugostiteljstvo, servisne usluge), kao deo novogekonomskog ambijenta koji je najte{nje povezansa socijalnim i saobra}ajnim ciljevima. Deo tih ci-ljeva bi se ostvarivao - {to bi trebalo vrlo nagla{e-no ista}i u ciljnoj strukturi - iz resursne rente, kojuenergetika treba da ispla}uje op{tinama na ~ijimse teritorijama grade akumulacije i energetskapostrojenja.

Saobra}ajni ciljevi, vrlo tesno povezani sa pret-

hodna dva cilja, koji podrazumevaju uspostavlja-nje magistralnog putnog pravca u ~itavoj {iroj zo-ni uticaja integralnog projekta (realizacija magis-

8/19/2019 Voda i mi br. 42


29VODA I MI BROJ 42

tralnog puta Fo~a - Pluìne - Nik{i}, i mreè lokal-nih puteva, koji su vrlo bitni za stabilizaciju socijal-nih prilika na tom podru~ju (naveli bi se lokalni pu-tevi koji se revitalizuju ili grade).

Ekolo{ki ciljevi: za{tita svih vodenih i priobalnihekosistema u zoni uticaja. Ta grana ciljeva bi se ra-

zvila i po hidrografskim sistemima (Tara, Piva, Dri-na), i po abioti~kim i bioti~kim faktorima (upravlja-nje reìmima voda, biodiverziteti, ihtiofauna, itd).Primer cilja u domenu ihtiofaune: obezbediti reì-me voda na reci Tari kojima se obezbe|uje opsta-nak svih sada{njih ribljih populacija (uz nabrajanjedominantnih vrsta), reobionita, i stvaraju uslovi zarazvoj za pove}anje biolo{ke raznovrsnosti (iskli-njavanje usporne zone, sa nizom pritoka koje os-taju u prirodnom stanju omogu}ava povoljneuslove za razvoj plemenitih reofilnih i reoksenihvrsta). U toj ciljnoj strukturi se predvi|aju i ciljevi udomenu vrlo operativnog ekolo{kog monitoringa,

kako bi se ekolo{ka stanja u sistemu stalno prati-la i pobolj{avala odgovaraju}im upravljanjem sis-temom.

Urbani ciljevi: detaljna sistematizacija ciljeva zaurbanizaciju i sanitaciju naselja, od Fo~e pa uzvo-dno, sa detaljnim prikazom ciljeva u svim grad-skim i seoskim naseljima u zoni uticaja. U Fo~i sedefini{u ciljevi ure|enja vodnih reìma, kao i cilje-vi povezivanja grada sa budu}om ure|enom oba-lom du` akvatorije Drine. Kao ciljeve predvidetiure|enje, sanitaciju i revitalizaciju seoskih naseljau blizini nove akvatorije (nabrojati konkretno: Pa-prati{te, Brabino Brdo, Donje Kru{evo, itd), kojase mogu uspe{no uklopiti u koncept turisti~kograzvoja tog podru~ja).

Kulturolo{ki ciljevi - vrlo konkretna razrada ciljnegrane, u okviru koje bi se definisali ciljevi: prese-ljenje nekropole ste}aka, preseljenje crkve [}epa-nice sa izgradnjom prate}ih objekata (parohijskidom, itd), revitalizacija manastira Sv. Jovana Pre-te~e i izgradnja puta do njega, za{tita {ehitskihspomenika u Pustom Polju, itd. Vrlo bitna granaciljne strukture, zbog stvaranja kooperativnogodnosa prema projektu.

Ciljevi turisti~kog razvoja, podrazumevaju stva-

ranje uslova za najintenzivniji turisti~ki razvoj naj-{ire zone projekta. Razradili bi se ciljevi koji uka-zuju na ~itav spektar turisti~ke ponude u uslovimapostojanja magistralnog puta i novih kanjonskihakvatorija: kombinacija splavarenja Tarom sa kru-`nom turom brodi}ima du` akumulacije do branena Pivi, nastavak akumulacijom ‘Piva’ du` Pive,Komarnice, obilazak budu}e brane na Komarnici,i nastavak plovidbe du` akumulacije u kanjonimaKomarnice i Pridvorice do [avnika; organizovaneplaninarske ture po Bio~u, Magli}u, Pivskoj plani-ni, Durmitoru; organizovani obalasci nacionalnihparkova, obilazak sakralnih objekata, itd.

Hidroenergetski ciljevi: specifikacija ciljeva uokviru realizacije HE Buk Bijela (snaga, energija,vr{na uloga u sistemu, operativna rezerva u EES),

HE Fo~a, HE Komarnica, manje HE u izvori{nomdelu Pive, itd.

Vodoprivredni ciljevi: ciljevi ure|enja vodnih reì-ma u akumulacijama “Buk Bijela”, “Piva”, “Komar-nica” (ublaàvanje poplavnih talasa, pove}anjeprotoka u malovo|u, itd).

Sasvim je izvesno da bi tako podrobno definisa-na ciljna struktura (ovde su dati samo okviri za njenoformiranje), uz njeno blagovremeno predstavljanje

javnosti, eliminisala prakti~no sve razloga koji su do-veli do formiranja neformalnih grupa koje sada ospo-ravaju izgradnju sistema. Hidroenergetika bi se po-

javljivala u toj ciljnoj strukturi samo kao jedan od ko-risnika tog razvojnog projekta, kao sistem koji po~e-tnim investiranjem i obavezama u okviru svog delaprojekta (izgradnja saobra}ajnica, realizacija najve-}eg dela kulturolo{kih, urbanih i privredno / razvojnihciljeva, zbrinjavanje stanovni{tva, itd) stvara inicijalneuslove da se realizuji i svi ostali ciljevi iz ciljne struktu-

re. Slikovito - hidroenergetika je u ovom razvojnomprojektu samo jedna od “lokomotiva” koja vu~e kom-poziciju mno{tva ciljeva integralnog razvoja ~itavogtog podru~ja. Razvojni projekat “Studenica”. I u slu~aju tog

projekta klica neuspeha je zasa|ena na samompo~etku, u nepotrebno suènom ciljnom prostoru,koji je sveden samo na snabdevanje vodom i hi-droenergetiku, kako je projekat i naslovljen (VHS“Studenica”). Izostavljena je ~itava lepeza razvoj-nih ciljeva, koji su implicitno podrazumevani, alinisu nigde decidno istaknuti. Navodimo samo ne-ke od njih. Socijalni ciljevi - socijalni preporod gra-vitiraju}eg planinskog podru~ja, koje bi sa novimputevima koji su bili predvi|eni projektom dobiorazvojnu {ansu u tercijalnim delatnostima, ali i so-cijalni boljitak u velikom gravitiraju}em konzu-mnom podru~ju sistema ([umadija, Pomoravlje)koje je bilo ugroèno zbog kori{}enja nekvalite-tnih lokalnih izvori{ta; saobra}ajni ciljevi - izgra-dnja puteva koji bi udahnuli ivot u taj sada potpu-no izolovan planinski kraj, ekonomski / razvojni ci-ljevi - korenit preporod tog veoma pasivnog kraja;ekolo{ki ciljevi - pobolj{anje reìma malih voda naStudenici i Ibru, za{tita i kultivacija sliva, u okviru

planiranih mera antierozione za{tite; urbani ciljevi- sanitacija i ure|enje seoskih naselja; kulturolo{kiciljevi - tu granu ciljne strukture je trebalo pro{iritina na~in kako je to obja{njeno, uvo|enjem novihatraktivnih sadràja (obnova priprate manastiraSopo~ani, predaja graditeljskog naselja nakongra|enja manastiru na kori{}enje, itd). Sa takodefinisanom i jasno obrazloènom ciljnom stru-kturom, koja bi bila obrazloèna prema principimaprikazanim u ta~ki 4, dobio bi se sasvim drugi is-hod - duboko je uverenje autora ovog teksta.

“Gornji Horizonti” u isto~noj Hercegovini. Ne-sumnjivo je da se radi o velikom integralnom ra-

zvojnom projektu, sa kompletnom ciljnom struktu-rom okvirno prikazanom na slici 1. Projekat je,me|utim, u po~etku dosta suèno ciljno tretiran, a

8/19/2019 Voda i mi br. 42


30VODA I MI BROJ 42

kasnije sa velikim zaka{njenjem potpunije prezen-tiran - tek kada je doìveo osporavanje. U po~e-tnim fazama uglavnom se sve svodilo na vrlo po-

jednostavljenu {emu - tunel kao derivacija za hi-droenergetsko kori{}enje voda. Posebno je ne-dostajala informacija o veoma zna~ajnoj ekolo-

{koj ciljnoj grani projekta, ~iji je jedan od va`nijihciljeva - omogu}avanje upravljanja vodnim reìmi-ma karstnih polja na Gornjim horizontima, koja susada u pravoj ekolo{koj i ekonomskoj destrukcijizbog nekontrolisanog plavljanja, koje onemogu-}ava intenzivno kori{}enje i razvoj tog prostora.Pitanje obezbe|enja garantovanih protoka u ~ita-voj zoni karstnih hidrogeolo{kih uticaja moralo jeda bude obuhva}eno ciljnom strukturom odmahna samom po~etku. Tako|e, nisu na vreme ista-knuti i izvanredni sociolo{ki i razvojni ciljevi, u tzv.sociolo{kim granicama projekta (videti u narednojta~ki) koji obuhvataju najve}i deo isti~ne Hercego-

vine.

3. SOCIOLO[KI PARAMETRISA POSEBNOM ZNAÂJNO[]U

Veoma je bitno da se u okviru izrade ciljne stru-kture podrobno razradi grana socijalnih ciljeva. Sa-ma njena struktura ve} iskazuje ozbiljnost planera dami projekat bude - prihva}en. Socijalni ciljevi se nesmeju odnositi samo na otklanjanje socijalnih posle-dica, ve} moraju da obuhvate sva socijalna pobolj{a-nja koja se projektom èle ostvariti. Klju~ni socijalnifenomeni koji moraju da budu tretirani pri definisanju

te grane ciljne strukture su: pobolj{anje demografske strukture u socijalnim

granicama projekta, pozitivno (pre)usmeravanje migracionih tokova, pobolj{anje standarda stanovni{tva u zoni proje-

kta, smanjenje nivoa nezaposlenosti, posebno u mla-

|im, radno sposobnim populacijama, pobolj{anje zdravstvenih uslova ìvota stanovni{-

tva, pove}anje socijalne sigurnosti stanovni{tva zbog

stabilizacije uslova privre|ivanja,

pobolj{anje socijalnih uslova ìvljenja zbog re{e-nja problema u oblasti voda (snabdevanje vodom,pove}anje stepena za{tite od poplava, pobolj{a-nje sanitacije naselja),

pobolj{anje socijalne sigurnosti zbog realizacijenovih saobra}ajnica u okviru razvojnog projekta,

ostvarenje povoljnijih uslova za obrazovanje i za-dovoljenje kulturnih potreba,

pobolj{anje uslova za rekreaciju na ure|enimakvatorijama i obalama,

pobolj{anje op{teg zadovoljstva ljudi u socijalnimgranicama projekta.

Postavlja se bitno pitanje: mogu li se sociolo{kiciljevi kvantificirati? Odgovor je decidan - da, moguse kvantificirati. Demografska struktura se kvantifici-

ra demografskim pokazateljima (brojem stanovnikapo starosnim grupama, polu, itd); migracija pokaza-teljima migracije; ekonomski i dru{tveni standardobjektivnim pokazateljima dohodka ili potro{nje po-

jedinih dobara po stanovniku; zaposlenost pokaza-teljima zaposlenosti radno sposobnog stanovni{tva;

zdravstveni nivo pokazateljima broja oboljenja i ja-vnim zdravstvenim standardom (broj lekara na 1000stanovnika, pokazatelji stopa oboljenja i smrtnosti,itd.); sanitarni standard merilima kao {to su broj sta-novnika obuhva}enih javnim vodovodima i savreme-nim kanalizacionim sistemima, procentom stanovni-ka koji imaju kupatilo u ku}i; socijalna sigurnost semeri utro{kom pojedinih vitalnih prehrambenih ilidrugih dobara, procentom porodica sa potpuno re-{enim stambenim pitanjem, prose~nom povr{inomstana po ~lanu porodice; uslovi za obrazovanje po-kazateljima {kolskog prostora po u~eniku, udalje-no{}u {kola od sela i zaseoka, obrazovnom struktu-

rom stanovni{tva; uslovi za negovanje kulturnih i du-hovnih potreba odgovaraju}im specifi~nim pokaza-teljima gustine i pose}enosti kulturnih institucija;uslovi za rekreaciju pokazateljima povr{ina rekreaci-onih objekata i prostora po stanovniku, povr{inomakvatorija koje sluè za tu svrhu. âk se i zadovolj-stvo ljudi kvantifikuje procentom zadovoljnog stano-vni{tva na osnovu objektivnih sociolo{kih anketa, itd.Drugim re~ima, svi se pokazatelji obuhva}eni socijal-nim ciljevima mogu kvantifikovati objektivnim merili-ma, {to omogu}ava verifikaciju tih ciljeva i kontrolu ukojoj su meri oni realizovani u okviru projekta ure|e-nja prostora.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


31VODA I MI BROJ 42

Socijalne granice projekta su vrlo bitno pitanje,koje se mora razmatrati ve} u fazi izrade ciljne stru-kture. Te granice su znatno {ire od neposrednog po-dru~ja na kome se projekat realizuje i obuhvatajuukupnu teritoriju na kojoj }e se dugoro~no ose}atirelevantni pozitivni i negativni socijalni i ekonomski

efekti projekta. Treba ukazati na lo{u praksu da sesocijalne granice projekta tretiraju veoma suèno,svedene }esto samo na usku zonu realizacije siste-ma. Kod velikih regionalnih sistema snabdevanja vo-dom socijalne granice projekta su kompletan slivizvori{ta, u kome se obavljaju mere ure|enja i za{ti-te izvori{ta, ~itava zona sistema, i ~itavo konzumnopodru~je u koje se voda dovodi. Ukoliko su akumu-lacije u ulozi aktivne odbrane od poplava i ure|enjevodnih reìma, tada su socijalne granice projekta jo{{ire, jer obuhvataju i ~itavu nizvodnu dolinu, u kojojse ose}aju efekti za{tite.

Generalno, u okviru socijalnih granica projekta

se razlikuju: zona raseljavanja, zona neposre-dno oko zone raseljavanja (zona jakih uticaja objeka-ta sistema), zona doseljavanja raseljenih (vrlo bi-tna za re{enje problema sociolo{kih odnosa na rela-ciji “starosedeoci - doseljeni”), zona u kojoj su ne-sumnjivi i merljivi pozitivni uticaja sistema (podru~jekoje se snabdeva vodom, ~itava zona koja se {titi odpolava, zona melioracionih sistema u koju se dovodivoda, itd), naj{ira zona socijalnih uticaja, u kojojse de{avaju socijalne i ekonomske posledice realiza-cije ili nerealizacije razvojnog projekta. Te naj{ire gra-nice kod velikih projekata, onih koji se stalno faznodopunjavaju, obuhvataju i zone u kojima se nalazeproizvodni kapaciteti industrija materijala i konstru-kcija, onih koje su anagòvane na realizaciji projekta,zone iz kojih se radnom snagom popunjavaju izvo-|a~ke firme, itd.

Identifikacija socijalnih grupa relevantnih za rea-lizaciju projekta je vrlo bitan segment socijalne ana-lize. Tu se razlikuju slede}e socijalne grupe: kojenesumnjivo dobijaju projektom; koje bi gubile pro-

jektom, ukoliko se ne preduzmu mere za neutralisa-nje negativnih efekata odgovaraju}im merama predvi-|enih projektom (prekvalifikacija, preseljenje i obe-zbe|enje sredstava za porodi~ni posao, itd), gru-

pe koje nisu tangirane projektom, ali koje }e se naosnovu drugih motiva (npr. stale{kih) suprotstavljatiprojektu, formiraju}i neformalne grupe (videti kasni-

je), te za koje zbog toga treba na}i valjane projektneodgovore na osnovu ciljne strukture.

Identifikacija relevantnih procesa u socijalnimgranicama projekta: Utvr|ivanje migracionih toko-va - zone iseljavanja i doseljavanja, {to je bitno zaprojektna re{enja. Dinamizam bitnih socijalnih po-kazatelja na nivou naselja u zoni raseljavanja, oko tezone i u zoni doseljavanja. Izrada modela za pro-gnozu socijalnih promena koje }e se odvijati naprostoru u okviru socijalnih granica promena. To je

vrlo bitno za strategiju razvojnog projekta, jer je je-dna situacija ukoliko je podru~je obuhva}eno proje-ktom ve} ozbiljno ispra`njeno migracijom - odlas-

kom radno sposobnog stanovni{tva, a sasvim drugaukoliko to nije slu~aj, ukoliko postoje mla|e popula-cije, kojima treba ponuditi odgovaraju}e razvojneprograme, pre svega kao porodi~ne poslove i u ter-cijalnim delatnostima. Moraju se raditi dva scenarijarazvoja socijalnih procesa: (a) ukoliko se realizuje ra-

zmatrani razvojni sistem, (b) u slu~aju alternative “negraditi ni{ta”.Prognoza mogu}ih socijalnih konflikta. Valja-

na socijalna analiza obavezno mora da se pozabaviprognozom mogu}ih socijalnih konflikta u socijalnimgranicama projekta, i da za sve te potencialne konfli-kte na|e odgovaraju}a re{enja koja ih otklanjaju i/ilimarginalizuju. Neki od naj~e{}ih potencijalnih konfli-kta: stanovnici na slivu u zoni izvori{ta (koji mora-

ju kroz razna ograni~enja kori{}enja prostora da {ti-te kvalitet voda) - ìtelji u zoni isporuke vode; ìte-lji sa uzvodnog dela sliva - nizvodni ìtelji (posebnobitno sa gledi{ta zaga|ivanja i za{tite voda); sta-

novnici koji se zbog dislociranja iz zone objekata sis-tema doseljavaju u neko podru~je - starosedeoci; ìtelji iz plavnih zona - ìtelji koji nisu ugroèni plav-ljenjem. Da bi projekat bio sociolo{ki stabilan, ve-oma je bitno da se na vreme determini{u svi poten-cijalno mogu}i konflikti izme|u socijalnih grupa, i dase za njih na|e valjano re{enje. Jedan od klju~nih in-strumenata za re{enje tih konflikta je - usmeravanjeresursne rente. Voda je dragocen resurs, te onaj ko

je koristi za to treba da plati resursnu - vodnu ren-tu. Ve}i deo te rente treba da bude usmeren upravoprema onima koji trpe odre|ena ograni~enja u ra-zvoju zbog o~uvanja vode kako resursa, kao vidkompenzacije za to. Pravilno usmeravanje vodnerente je jedini pravi instrument za{tite vode kao re-sursa, ~ak i u fazama kada se ona jo{ ne koristi, ka-da treba samo {tititi izvori{te i/ili prostor na kome }ese u budu}nosti graditi objekti sistema. Bitno je zna-ti: nijedna od socijalnih grupa ne sme da gubi proje-ktom, jer tada projekat sasvim sigurno nije sociolo{kistabilan i bi}e onemogu}en - bilo direktnim suprot-stvaljanjem te socijalne grupe, bilo putem formiranjaneformalne grupe, u koju }e u}i i svi ostali oponen-tni.

Mudro prevazilaziti konflikte! Uzroci konflikti

oko razvojnih projekata su dvojaki: (a) konflikti inte-resa, (b) konflikti vrednosti i uverenja. Vrlo ~esto seoni i prepli}u. Jedini delotvorni na~in za njihovo pre-vazilaènje, shodno Socijalnoj psihologiji, jeste - pre-govaranja (bargaining). Istraìvanja su pokazala dase kroz pregovaranje moè da re{i sama su{tinaizvora konflikta. Tokom pregovaranja mogu}i su ra-zni pristupi. Jedan od najefikasnijih pristupa zasnivase na prevazilaènju suprotnosti putem recipro~nihustupaka. Drugi na~in je uvo|enje novih ciljeva, ~ijabi realizacija mirila interese u~esnika u konfliktu. Zataktiku dogovaranja bitno je znati neke istraìvanjimautvr|ene socijalne zakonitosti.

# Odre|eni oblik pona{anja (kooperacija, kom-peticija) jedne strane izaziva isti takav tip pona{anjadruge strane. Zna~i, ako se jedna strana opredelila

8/19/2019 Voda i mi br. 42


32VODA I MI BROJ 42

za kompetitivni na~in pona{anja tokom pregovora(strategija mo}i, prisile, obmane, zastra{ivanja), iza-zva}e odgovaraju}e kompetitivno pona{anje drugestrane. Nasuprot, taktika otvorenosti, uvaàvanja i ra-zumevanja pobudi}e sli~an odgovor druge strane i

ja~a}e kooperativni odnos tokom pregovora.

# Ne valja zapo~injati pregovore sa pozicije sna-ge, ~ak i kada se poseduje odre|ena socijalna mo}.To }e stvoriti odbojnost druge strane, oteàti pa i one-mogu}iti dogovaranje. Agresivnost, bezobzirnost, è-lja za dominacijom, autoritarnost - sve su to osobinekoje oteàvaju, ~esto i onemogu}avaju pregovara-nje.

# Najja~e dejstvo imaju valjani argumenti koji seiznose odmah na samom po~etku pregovora (formi-raju odre|eni stav), ili se pak ostavljaju za sam kraj.Zato klju~ne argumente treba mudro rasporediti: je-dne upotrebiti na po~etku, radi formiranja odre|e-nog stava i stvaranja duha saradnje, druge ostaviti za

kraj, kada imaju karakter presudnih ~injenica. Timese, uz izvesne ustupke koji se pritom u~ine, drugojstrani pruà mogu}nost da svoje ustupke ne tretirakao poraz.

# Izno{enje i slabosti vlastite pozicije (one koja je poznata drugoj strani) ~esto daje ve}u uverljivostdrugim argumentima koji se u tom kontekstu saop-{tavaju. Taj pristup ja~a atmosferu poverenja i ko-operativnosti.

# Za pregovore sa socijalnim grupama kojimatreba re{iti neka va`na egzistencijalne probleme uokviru projekta (raseljavanje, zamenu vrednosti, itd)

posebno je va`no znati:

ne sme se i}i na ucenu;treba ponuditi odmah realne kompenzacije i druge

atraktivne ciljeve koji }e ih u~initi zainteresovanim zarealizaciju projekta; nu|enje malih naknada i kom-penzacija stvori}e blok otpora, koji se kasnije te{komoè savladati i sa znatno ve}om ponudom; akose pregovara sa predstavnicima grupa, treba pred-hodno utvrditi koji su u njoj stvarni lideri, te pregova-

rati sa njima, a ne sa formalnim predstavnicima, uko-liko oni nemaju stvarnu socijalnu mo} u grupi.Re{avanje zbrinjavanja stanovni{tva - test

mudrosti planera. Razvojni projekti sa velikim aku-mulacijama ~esto zahtevaju raseljavanje ve}ih grupaìtelja na slivu, pa i ~itavih naselja. To je sociolo{ki je-dan od najdelikatnijih poslova, kome treba pri}i sanajve}om studiozno{}u. Vrlo ~esto uspeh ~itavogprojekta, ~ak i ako je vodoprivredno i ekonomski na-

jatraktivniji, zavisi isklju~ivo od kvaliteta re{enja pro-blema preseljavanja stanovni{tva.

Sa stanovi{ta migracionih kretanja stanovni{tva,razlikuju se ~etiri sociolo{ke grupe na podru~ju ra-zmatranog sistema:

1 ìtelji koji se moraju preseliti iz podru~ja pota-panja; 2 stanovnici okolnih podru~ja, koji }e se na}iu ulozi doma}ina tu preseljenog stanovni{tva; 3 imi-granti koji se u zonu ome|enu socijalnim granicamaVS doseljavaju u potrazi za poslom, slede}i ubrzani-

je aktiviranje prirodnih i ekonomskih potencijala togpodru~ja; 4 prolaznici, koji na podru~je sistema do-laze kao turisti, ili prolaze novim putevima sagra|e-nim u okviru integralnog razvoja sliva, itd. Sa gledi{tasocijalnih planiranja za potrebe projekta, posebno su

va`na prva i druga grupa. Za njih treba imati u viduslede}e.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


33VODA I MI BROJ 42

Sociolo{ke zakonitosti karakteristi~ne za grupustanovni{tva koja mora da se iseli iz zone gradnjeobjekata sistema.

• Ljudi raseljavanje doìvljavaju kao veliku traumu,koja dovodi do stresova. U tim ljudima raste otpor,koji, ukoliko se blagovremeno ne na|u za njih pri-hvatljiva re{enja, moè da se pretvori u vrlo sna-`nu i organizovanu oponenciju projektu, koja mo-è da onemogu}i i najatraktivnije sisteme.

• Planer ne sme dozvoliti da se u ljudima koje trebaiseliti javi i ja~a ose}anje da su njihovi vlastiti inte-resi ravnodu{no `rtvovani zbog interesa drugih,bogatijih ljudi iz razvijenijih sredina. Ukoliko i ti lju-di ne na|u u projektu i svoj vlastiti ìvotni interes,sve kasnije akcije doìvljava}e kao svojevrsne so-cijalne pritiske, {to }e sve vi{e uve}avati njihovoprotivljenje realizaciji tog sistema.

• Ljudi koje treba raseliti ima}e kooperativan stav u

odnosu na integralni projekat samo ukoliko im seodgovaraju}im razvojnim projektima, koji se para-lelno realizuju kao deo integralnog ure|enja i ko-ri{}enja prostora, obezbedi bolja ekonomska i so-cijalna perspektiva od one koju bi imali da se tajintegralni sistem ne realizuje. To se moè uspe{noostvariti ukoliko se odre|ena sredstva, namenjenapodsticaju razvoja manje razvijenih delova zemlje,usmere upravo u razvoj onih podru~ja gde }e senaseljavati stanovni{tvo iseljeno iz zona potapa-nja.

• Pri planiranju na~ina raseljavanja treba uzeti u ob-zir sve relevantne sociolo{ke ~injenice: zanima-

nje, mogu}nost prekvalifikacije, starosnu i polnustrukturu, stepen srodstva ljudi, susedske odno-se, konfesionalnu pripadnost, ekonomski poloàjdoma}instava, dotada{nji dru{tveni standard, itd.U tom domenu nema nebitnih pitanja. Projekatmoè da propadne samo zbog nespretno odabra-ne lokacije sa gledi{ta konfesionalne pripadnostiraseljenih i doma}ina, zbog neuzimanja u obzirkompletnog dotada{njeg dru{tvenog standarda unaselju koje se raseljava, itd. Ukoliko se iseljava-njem obuhvataju ~itava naselja ili ve}i njihovi delo-vi, poèljno je sociolo{kim istraìvanjima utvrditistepen me|usobne povezanosti i navika takvihzajednica, pa u skladu sa tim i}i na plansku gra-dnju novih naselja, u kojima }e se zadràti svi è-ljeni susedski, rodbinski i drugi odnosi, kako bitrauma zbog napu{tanja starih domova bila {tomanja. Jasno je da i komunalni standard tih novihnaselja mora da bude bolji od onog koji su ti ljudiimali do tada, uklju~iv tu i izgradnju svih onih obje-kata na koje su ìtelji navikli (religijski objekti, mes-ta sastajanja i druènja - dom kulture, kafane, itd).Obavezna i najdelikatnija du`nost je preseljavanjei grobalja i sakralnih objekata koji su ~esto pove-zani sa njima, jer su ljudi emocionalno posebno

vezani za njih.• Vrlo su bitni - blagovremenost i pravi~nost - beztaktiziranja i poga|anja (videti o Teoriji stavova u

narednoj ta~ki). @iteljima koji se raseljavaju trebaodmah ponuditi dovoljno privla~ne ekonomskeprograme kao kompenzaciju. Investitori ~esto gre-{e kada ìteljima koje èle da rasele ponude ma-lo, u nadi da }e kasnije, kroz poga|anje i nateza-nje jeftinije pro}i. Sociolo{ki - to je potpuno pogre-

{an pristup. Potcenjiva~ki, nehuman pristup uprvim kontaktima, dove{}e do formiranja odboj-nog stava ìtelja koji treba da se isele, koji se ka-snije ne menja ni sve atraktivnijim ponudama. Ka-da se takav odbojan stav konsoliduje i organizuje,dove{}e do obaranja projekta, {to se vrlo ~estodoga|alo. I to sve zbog {i}ar|ijskog stava investi-tora, koji ne shvata sociolo{ke zakonitosti formira-nja stava ljudi, kao i kasniju veliku postojanost tihstavova.

• [to ranije zapo~eti pripreme za raseljavanje - tobolje. Odmah celovito i za stanovnike prihvatljivore{iti problem raseljavanja, uz odgovaraju}e ra-

zvojne programe kao kompenzaciju i za njih i zanjihove doma}ine na podru~ju doseljavanja. Za-po~eti {to pre i programe prekvalifikacije i obu~a-vanja. Otvoriti se za sve korisne inicijative i suges-tije koji dolaze od ìtelja, stvaraju}i duh saradnje ipotpomaù}i sve procese njihove konstruktivnesamoorganizacije na novim lokacijama ivljenja.

• Krupni socijalni doga|aji dovode do uo~ljivih pro-mena na planu socijalne mo}i. êsto ti doga|ajidovode do radikalnog smanjivanja uticaja i autori-teta lokalnih vlasti i do pojave stvarnih lidera iautoriteta koje narod po{tuje i sledi. Treba pa`ljivopratiti takve procese pomeranja teì{ta socijalnemo}i i na vreme uspostaviti kooperativne odnosesa onim ljudima ~ije mi{ljenje ima veliku teìnu prizauzimanju stavova o projektu i na~inima re{ava-nja problema raseljavanja. Njima podrobno obra-zloìti planove preseljavanja i podsta}i ih na akti-vnu saradnju, uvaàvaju}i njihove zahteve i su-gestije.

• Pa`ljivo odabrati vreme raseljavanja. Kod sistemakoji se dugo grade to moè da bude i postupanproces, uz maksimalno uvaàvanje èlja ìtelja.Zemljoradnicima svakako ostaviti mogu}nost daobave ètvu, ~ak i ako je to zemlji{te ve} ispla}e-

no. Ni{ta tako ne iritira zemljoradnike kao nepotre-bno uni{tavanje nedozrele letine. Ulazak ma{ina uneobrane njive plasti~no pokazuje da planer nijesociolo{ki mudro obavio svoj zadatak.

• Dosta je rasprostranjeno lo{e pravilo da investitorisplati zemlji{te i imovinu porodicama koje se ra-seljavaju, skidaju}i sa sebe svaku dalju obavezuza njihovu egzistenciju. Dugoro~no gledano to ni-

je dobar pristup. Pokazalo se, na objektima koji suizvedeni takvim na~inom obe{te}enja raseljenih,da na taj na~in bogatije porodice obi~no pro|uzadovoljavaju}e, jer znaju da brzo i pametno in-vestiraju, dok siroma{ni pro|u vrlo lo{e. Novac

koji dobiju najpre im se u~ini golemim, ali ga neinvestiraju brzo i mudro, te ubrzo postanu socijal-ni slu~ajevi, jer su ostali bez ikakve imovine i zani-

8/19/2019 Voda i mi br. 42


34VODA I MI BROJ 42

manja. Pri slede}im vodoprivrednim projektimaupravo }e takvi lo{i primeri imati neuporedivo ve-}u teìnu pri formiranju stava ljudi u odnosu na ra-seljavanje.3 U zemljama koje masovno grade aku-mulacije, investitor pravi i realizuje veoma detaljnesocijalne programe, ~iji je cilj da se za svaku kon-

kretnu porodicu izna|u sasvim prihvatljiva socijal-na i ekonomska re{enja (porodi~ni posao, prekva-lifikacija i promena zanimanja), kako se ne bi de-silo da nakon iseljavanja i potro{enog novca osta-nu nezbrinuti.

• Investitor koji je “dobro pro{ao” na jednom siste-mu, raseljavaju}i ljude povr{no, uz nepravi~nu izakasnelu nadoknadu, naneo je neprocenjivu {te-tu sistemima koji }e se kasnije graditi, jer }e seodmah nakon takvog slu~aja formirati ~vrst odboj-ni stav prema svim sli~nim projektima.

Sociolo{ke zakonitosti karakteristi~ne za grupu

stanovnika koja }e se na}i u ulozi doma}ina rase-ljenom stanovni{tvu.

• Naseljavanje na nekom podru~ju ve}e skupine lju-di sa strane stvara, po pravilu, rezervisan, pa iodbojan stav starosedelaca. To je posledica odre-|enih socijalnih i ekonomskih zakonitosti koje pra-te takve procese: rastu cene nekih proizvoda, {to~esto ne odgovara nekim grupama starosedela-ca, javljaju se o{tre podele pri izboru lokalnih vlas-ti, razli~iti su obi~aji, navike, nekada dolazi i do na-ru{avanja ravnoteè u polnoj strukturi, itd. U ze-mljoradni~kim sredinama mogu da se jave o{tri

sukobi zbog zemlje: zemlju na koju su ra~unalineki me{tani kupuju ljudi sa strane, koji imaju vi{enovca; na op{tinske pa{njake ulazi stoka “do|o-{a”, itd. Zbog toga se mora posvetiti velika pa`njaodnosima izme|u doma}ina i prido{lica.

• Pravi na~in da se prevazilaze konfliktni odnosiizme|u starosedelaca i prido{lica leì u razvojnimprojektima koji donose boljitak i jednima i drugi-ma. Kooperativan stav doma}ina se moè ostvari-ti samo ukoliko i oni na|u svoj vrlo jasno iskazaninteres u toj akciji raseljavanja, koja donosi njiho-vom kraju nove razvojne i ekonomske mogu}nos-ti.

• Posebnu pa`nju treba posvetiti ure|enju i urbani-zaciji naselja u koja se doseljavaju prido{lice, da ito ne bi bio izvor konflikata. Investitor ne sme dadopusti da zbog doseljavanja bude smanjen nivodru{tvenog i komunalnog standarda koji su neka-da imali strosedeoci (optere}enje {kolskog pros-tora, nivo zdravstvenih usluga, opskrbljenost pro-

davnicama, itd). Pri dogradnji postoje}ih naseljaza prido{lice, mora se izgraditi i sva prate}a novakomunalna infrastuktura koja }e ne samo odràti,ve} i pobolj{ati ve} dostignut dru{tveni standard inivo komunalnih usluga tog naselja. U protivnom,to }e biti izvor stalnih konflikata starosedelaca i

prido{lica.• Zapo{ljavanje u novim objektima mora da budemudro dozirano radnom snagom iz obe socijalnegrupe - prido{lica i starosedelaca. Apsolutno favo-rizovanje prido{lica moè kasnije da bude uzro-~nik stalnih socijalnih konflikata, koji }e ìvot utom prostoru u~initi nesno{ljivim. Voditi ra~una i ostarosnoj dobi i polu nezaposlenih, te razvojneprograme planirati u skladu sa tim (sklad izme|u“mu{kih” i “ènskih” preduze}a, kako bi se stvori-le {anse za brak i zadràvanje na tom prostorumla|eg stanovni{tva).

• Objektima u sferi kulture, sporta, razonode i dru-

ènja i promi{ljenim akcijama na tom planu, pod-sticati {to lagodnije komuniciranje izme|u staro-sedelaca i prido{lica, kako bi se {to brè premos-tio jaz koji postoji izme|u tih socijalnih grupa. Mu-dar investitor }e u takvim zonama donacijamasportskim klubovima, izgradnjom lokalnih igrali{tai drugim sli~nim potezima pomo}i proces ja~anjapovezanosti tih dveju socijalnih grupa.

3 U nekim krajevima se i sada prièa o lošim primerima raseljavanja još od pre oko pet decenija, još iz vremena objeka-ta “Prve petoljetke”, kada smo relativno skromnim nadok-nadama “na ruke” uklonili ljude iz njihovih domova i stvorili

mnoge socijalno razorene porodice, bez zanimanja i stabil-nih izvora prihoda. Još sada nam se ti rðavi primeri svete,

jer ljudi loše primere pamte - veoma postojano.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


35VODA I MI BROJ 35

4. KAKO VALJANO PREZENTIRATIINTEGRALNI RAZVOJNI PROJEKAT?

Inènjeri - planeri integralnih razvojnih projekatado sada su pravili velike gre{ke upravo zato {to nisunisu shvatali jednu vrlo va`nu sociolo{ku ~injenicu.

Posao planera nije samo da analiti~ki modelira, opti-mizira i vrednuje varijante, na|e najpovoljnije re{enjei razradi ga da bude stabilno po svim neophodnim vi-dovima stabilnosti (hidrolo{ka, hidrauli~ka, geotehni-~ka, konstrukcijska, ekonomska, ekolo{ka i sociolo-{ka stabilnost projekta), ve} je njegov veoma vaànposao, koji mu niko drugi ne moè uraditi - da proje-kat jasno, saèto i vizuelno pregledno pripremi zaprezentaciju javnosti. I da u prezentaciji projekta do-nosiocima odluka i javnosti primenjuje klju~ne zako-nitosti Socijalne psihologije. Ovde }e se navesti sa-mo neke od najva`nijih zakonitosti, u vidu postulata,koje se moraju imati u vidu pri prezentiranju integral-

nih projekata. Prvi iza|i sa ~injenicama o projektu! Taj postu-lat proisti~e iz Teorije stavova. U prirodi ~oveka jeda o svakom pitanju èli da ima stav. Na formira-

ju}e stava odlu~uju}e uti~e ko prvi iza|e sa infor-macijama. Prva informacija o nekom pitanju formi-ra impresiju kao “smer mi{ljenja”, druga, ako je usaglasnosti sa prvom produbi taj smer mi{ljenja, atre}a, ako je u saglasnosti sa prve dve u~ini da tali~nost zauzme - stav. Sve ~injenice koje se kasni-

je saznaju - nakon formiranja stava - prilago|avaju se tom stavu, te kao takve gotovo da nisu ni bi-tne. Zato, pri delovanju na javnost zaista vaì na-

~elo “prvi saop{ti ~injenice”, “prvi iza|i u javnost”.Tu jednostavnu lekciju, proverenu bezbrojnim ek-sperimentima ‘in vivo’, mi nikako da shvatimo.Rade}i na projektu mi imamo prednost “vu~enjaprvog poteza”, ali to uporno ne ~inimo. U slu~ajuVHS “Studenica” bilo je nu`no da mi prvi iza|emou javnost sa stvarnim ~injenicama: da u [umadiji iPomoravlju hara endemski nefritis zbog kori{}e-nja nekvalitetne vode, da lokalna izvori{ta vi{e nezadovoljavaju potrebe, te da se re{enje moè na-}i samo u integralnom projektu koji bi re{io brojnesocijalne, razvojne i druge probleme na {irem po-tezu Srbije - od veoma pasivne zone Starovla{kihplanina - gde se nalazi izvori{te, pa sve do [uma-dije. Umesto toga, mi smo zaista neshvatljivo sa-~ekali da prve, izuzetno va`ne informacije za for-miranje stava javnosti ne do|u ne iz planerskog ti-ma, ve} iz grupe osoba li~no zainteresovanih dase zaustavi projekat. Njihove prve (dez)informaci-

je su bile perfidno izvitoperene, la`ne (“Brana narubu manastirske porte”, “Kiperi }e tutnjati krozdvori{te manastira”, apokalipti~ke slike o podze-mnim vodam koje uni{tavaju crkvu, promeni mi-kroklime koja }e uni{titi freske, itd). Te dezinfor-macije su u~inile da javnost zauzme odbojan stav,

tako da su se sve na{e kasnije analiti~ke ~injenice- rezultati matemati~kih i fizi~kih modela, studija -tretirale sa podozrenjem, jer je stav ljudi vrlo tvrdo-

korna kategorija, jer se od njega odbijaju nakna-dno pristigle informacije. Potpuno ista se ista stvardesila i sa “Sistemom Gornje Drine”. Umesto dami prvi krenemo sa informacijama da u taj veomapasivan kraj, ugroèn procesima depopulacije iekonomskog bezna|a, treba uneti jedan veliki ra-

zvojni projekat, koji }e doneti radikalan ekonom-ski i socijalni preokret i boljitak, mi smo pasivnosa~ekali da na teren prvi iza|e oponentski lobi ko-

ji je vrlo smi{ljeno prvi krenuo sa dezinfomacija-ma. Postoje informacije da su neki od u~esnikaprvog mitinga kod [}epan Polja, koji je imao za-datak da detonira “medijsku kapislu” dobili nov~a-nu naknadu za svoje prisustvo (za pisanje tran-sparenata, itd), jer je bilo bitno sa {to vi{e medij-ske pompe sru{iti prvu dominu i izazvati poznati“domino efektu” - koji je zaista brzo usledio. Usle-dio zahvaljuju}i na{em naivnom i pogre{nom uve-renju da zaista najbolji razvojni projekat u Evropi -

ne moè da bude sporan. Potpuni isti zaklju~ci bise mogli izvu}i i u slu~aju ure|enja Gornjih horizo-nata u isto~noj Hercegovini. Projekat nisu prvi na-

javili planeri sistema, kao veliki razvojni projekat,sa {irokom ciljnom strukturom, koji ima i veomazna~ajnu ekolo{ku ciljnu granu, u kojoj je i veomavaàn cilj - omogu}avanje fleksibilnog upravljanjavodnim reìmima i cilju eliminisanja poplava i po-ve}anja malih voda u su{nim periodima. Sa~ekalismo da se najpre pojave apokalipti~ne dezinfor-macije (“Dio Hercegovine bit }e pretvoren u Saha-ru”, “Ho}e li 150.000 ljudi morati iseliti”), pa smose tek nakon toga prisetili da krenemo sa potpuni-

jim informisanjem, onda kada je odbojni stav ve}formiran. Sli~an je sled doga|anja i na svim dru-gim razvojnim projektima koji su postali “slu~aje-vi” prevashodno zbog na{eg nepoimanja ovogveoma va`nog sociolo{kog postulata.

Raditi na edukaciji ljudi o realnoj situaciji uoblasti vode i energije. Jedan od glavnih uzro-~nika nesporazuma na relaciji “javnost - vodopri-vredni projekti” leì u zabrinjavaju}oj neobave{te-nosti najve}eg dela javnosti o sve teòj situaciji udomenu vode i energije i o re{enjima koja se mo-raju realizovati kako bi se izbegla ozbiljna kriza u

obezbe|ivanju tih za ljude najvitalnijih resursa.Diskusije koje su vo|ene na ovim prostorima, ali isvetu pokazale su da ~ak i najistaknutiji intelektu-alci imaju potpuno pogre{ne predstave o vodnomi energetskom bogatstvu, pri ~emu je tipi~no dasu te njihove predstave vrlo - optimisti~ke. Kod lju-di koji se ne bave poslom planiranja u oblasti vo-de i energije stvorena je vrlo pogre{na i opasnailuzija da smo bogatim vodnim i energetskim re-sursima, koje samo treba aktivirat, te da se moguna}i alternative za objekte na koje se stavlja em-bargo. Upravo taj slogan: “Na|ite drugo re{enje”,koji se ~uje kada se grupe intelektualaca suprot-

stavljaju pojedinim predloènim sistemima, re~itogovori o toj opasnoj iluziji o vodnom bogatstvu koje omogu}ava mnoge opcije. Me|utim, planeri ne

8/19/2019 Voda i mi br. 42


36VODA I MI BROJ 42

smeju da krivicu za to prebacuju na druge. Zagle-dani u svoje planove i prora~une i komuniciraju}iuglavnom me|usobno, planeri su zaboravili da jenjihov zadatak dvojak: (1) da utvrde dugoro~neperspektive razvoja i da na|u re{enja kojima seobezbe|uje kontinuitet u podmirivanju potreba za

vodom i energijom u budu}nosti; (2) da sa tim su-mornim perspektivama upoznaju narod, pripre-maju}i ga da shvati da se snabdevanje vodom ienergijom u budu}nosti moè ostvariti samo slo-ènim, skupim i sa gledi{ta ìvotne sredine neuvek bezbolnim re{enjima. Valja priznati da je dosada uspe{no re{avan samo prvi zadatak, dok jedrugi bio potpuno zanemaren, zbog ~ega je ja-vnost, ~ak i ona najobrazovanija (netehni~ka inte-ligencija, novinari) potpuno neobave{tena o pra-vom stanju stvari u domenu vode i energije, {to je

jedan od osnovnih uzro~nika o{tre oponencijeprema planiranim vodoprivrednim sistemima. Sa-

mo sistematskom edukacijom javnosti o sve teìmproblemima pri obezbe|ivanju vode i energijemoèmo je pripremiti da prihvati neophodnost re-alizacije sve sloènijih vodoprivrednih sistema, zakoje su neophodni odre|eni prostori. Planeri mo-raju napokon shvatiti da “nije dovoljno da ~ovek~ini dobro, potrebno je da i oni za koje to ~ini bu-du u to uvereni”. A mogu se uveriti samo ume{nimi strpljivim komuniciranjem i edukacijom.

Voditi ra~una o zakonitostima delovanja javnogmnjenja. Nijedan projekat na svetu nije sam posebi dobar i lo{, ve} to postaje tek kada se spojisa ljudskim interesima. Moramo uvek imati u viduupravo tu ~injenicu, da }e odnos ljudi prema na-{im razvojnim projektima zavisiti od toga u kojojmeri im na vreme, jasno i plasti~no do~aramo pro-

jekat sa stanovi{ta ljudskih potreba - materijalnih ispiritualnih. Me|utim, va`no je potsetiti na veomabitnu istinu: nije dovoljno ~initi dobro, potrebno jeda i oni za koje se to ~ini budu u to uvereni! A mo-èmo ih uveriti samo ume{nim i strpljivim komuni-ciranjem, vode}i ra~una o zakonitostima pri formi-ranju javnog mnjenja.

Mada poseduje izvesnu vlastitu otpornost naspoljne uticaje, pre svega zbog delovanja konvenci-

onalnih na~ina mi{ljenja, javno mnjenje se ne svodina rezultantu individulanih mi{ljenja, niti na mi{ljenjeve}ine u pogledu nekog doga|aja, te se na njegadobro organizovanom akcijom moè uticati. Za nas

je vrlo bitno znati da “javno mnjenje ima osobinu dase {iri kao mrlja ulja (Supek, 1972), da reaguje poprincipu “domino efekta”, zbog ~ega i jeste izuzetnova`no ko prvi po~inje da na njega deluje organizova-nim prezentiranjem informacija.

U javnom mnjenju razlikujemo trajnija mi{ljenja imi{ljenja koja se tek formiraju. Moramo znati da mi{-ljenja o na{im projektima spadaju u ovu drugu kate-goriju: prednost ima onaj informator koji smislenije i

brè nastupi sa informacijama - u nastojanju da onuti~e na formiranje javnog mnjenja. [to je ~ovek onekom problemu manje obave{ten, utoliko mu je

mi{ljenje o tome manje postojano, to je podlo`niji dapotpadne pod uticaj stavova koji mu se po odre|e-nim propagandnim zakonitostima prvi serviraju. Do-ga|anja u vezi sa velikim razvojnim projektima kojisu dovedeni u pitanje odigravala su se po u sociolo-giji poznatoj {emi: dovoljno je organizovanim nastu-

pom manje neformalne grupe formirati izvesnu “kriti-~nu masu” negativnih ocena nekih projekata, o koji-ma javnost ni{ta ne zna, nakon ~ega }e nastupiti lan-~ana reakcija, koja se moè ve{to kanalisati pozna-vanjem odre|enih zakonitosti delovanja na javnomnjenje. Zato valja znati: javno mnjenje deluje kaofiltar koji propu{ta samo one elemente koji odgova-raju ve} postoje}em raspoloènju. Zbog toga trebablagovremeno stvarati u javnosti blagonaklono ra-spoloènje za vodoprivredne projekte, isklju~ivo do-bro argumentovanim i pravovremeno saop{tenim in-formacijama, ~ime se formiraju stavovi ljudi o zna~a-

ju i neophodnosti gra|enja njima neophodnih obje-

kata. Bitno je znati slede}e zakonitosti bitne za delo-vanje na javno mnjenje:# Stavovi ljudi imaju spoznajnu, emocionalnu i

voljnu komponentu. Informacije treba tako plasiratida deluju na sve tri komponente: spoznajnu - predo-~avanjem jasno formulisanih ~injenica, emocionalnu- delovanjem na emocije ljudi (oponenti na{ih siste-ma, po{to nemaju argumente, deluju prevashodnona tu komponentu, {to se vidi i u jo{ uvek rabljenomsloganu izmi{ljenu u nekoj marketin{koj agenciji o“Tari i bari”) i voljnu - mobilizatorskim delovanjem navolju, {to je vrlo pogodno uraditi u slu~aju razvojnihprojekata, jer su ljudi iz pasivnih krajeva zaista ve-oma voljni da se uklju~e u sve poslove koji ih izvodena put razvoja. Velika gre{ka na{ih komunikatora je{to ne znaju za tu zakonitost, te na profesionalno ve-{to delovanje oponenata na{ih sistema na emotivnukomponentu ljudi, angaòvanjem profesionalaca zataj posao, odgovaraju sa gomilom cifara, i to ~ine ne-

jasnim àrgonom, koji jo{ vi{e produbljuje stereotipo inènjerima kao suvoparnim ljudima kojima su va-`ni samo njihovi objekti. Delovanje i na emocionalnukomponetnu je posebno va`no kada se susre}emosa predrasudama, koje po Socijalnoj psihologijipredstavljaju stav koji nije zasnovan na ~injenicama,

ve} je prevashodno formiran delovanjem na emoci-onalnu komponentu. Predrasude se mogu postupnorazbijati samo na sli~an na~in kako je do njih i do{lo- delovanjem na emocije, ali sa suprotnim usmere-njem.

# Pristrasna filtracija informacija. Da bi smanjiovrednost informacija koje su u suprotnosti sa njego-vim ve} zauzetim stavom, ~ovek nesvesno uklju~ujeza{titne mehanizme pristrasne filtracije ~injenica ko-

je mu se predo~avaju. To delovanje nije vremenskineograni~eno, tako da ljudi ~ak i sa jakim filtrimapristrasne filtracije menjaju stav pod navalom dobroplasiranih novih informacija i delovanjem na emoci-

onalnu komponentu. Zaklju~ak je jasan: (a) pravo-vremenim delovanjem ti formiraj stav umesto da gakasnije menja{; (b) ako je stav ve} formiran, moè{

8/19/2019 Voda i mi br. 42


37VODA I MI BROJ 42

ga promeniti samo profesionalno plasiranim infoma-cijama koje uti~u na sve tri komponente stava.

# Treba ra~unati sa zakonitostima izobli~avanjasmisla ~injenica. Kada su u pitanju socijalni i eko-nomski interesi - izvrtanje smisla je uvek u smeru ko-

ji najvi{e odgovara za{titi tih interesa. [tete koje ljudiimaju od neke gradnje bi}e preuveli~avane, koristi,ako ih treba platiti, bi}e umanjivane.

# Socijalne grupe (formalne i neformalne) me-nja}e smisao informacija na na~in koji odgovara in-teresima grupe, koji ja~a poziciju i ugled njihove gru-pe.

# Izobli~avanje ~injenica je spontan proces - netretira se kao obmana!

Neutralizacija efekata izobli~avanja ~injenica

moè se ostvariti samo blagovremenom i svima ra-zumljivom argumentacijom. Predvi|ati pojavu i delovanje neformalnih gru-

pa. Svi veliki projekti su propra}eni formiranjemneformalnih grupa (NFG) koje mu se suprotstva-ljaju. U Socijalnoj psihologiji (SP) postoji podro-bno razra|ena teorija NFG, pri ~emu je sa na{egstanovi{ta bitno znati slede}e:

# NFG mogu da nastanu i spontano, ali se naj-~e{}e generi{u formiranjem kriti~ne mase po~etnog

javnog delovanja, koga detonira - klika. Prema SPklika je neka manja NFG ~iji li~ne interese ugroàvaprojekat, zbog ~ega ona koristi NFG da bi ga one-

mogu}ila.# NFG se naj~e{}e okuplja oko razli~itih kratko-ro~nih interesa. Nema formalnog vo|u, ali se brzo

name}u privremeni lideri. ^lanovi NFG nisu ni svesnida su uloge podeljene bez ikakvog dogovora. Po{tose okuplja zbog kratkoro~nih interesa, u njoj se, popravilu, nalaze predstavnici sasvim razli~itih intere-snih grupa. Tako su se u svim do sada formiranimNFG koje su se formirale protiv gra|enja sistema sahidroelektranama (i kod nas i u svetu) nalazili i pred-stavnici “zelenih”, ali i nuklearni i termo lobi. [emadelovanja je naj~e{}e ista: ekolo{kim pokretima sepoverava da oni budu udarna pesnica NFG, dok lo-bisti akciju pomaù iz senke. Nakon ostvarenja cilja -zaustavljanja projekta, NFG se raspada, do nove pri-like.

Mudar planer mora da predvidi pojavu NFG i dablagovremeno u ciljnoj strukturi na|e ciljeve koje }e

im sasvim suziti manevarski prostor.4

4 U projektu VHS “Studenica”, u kome oponenti zaista nisu urukama imali ni jedan argument “protiv”, osim emocionihnaboja, rezultat bi, najverovatnije, bio sasvim drukèiji da suu ciljnu strukturu uneti odgovarajuæi kulturološki ciljevi, kojibi bili atraktivni upravo za oponente koji su se kasnije našliu NFG koja se suprostavljala sistemu. Tada je priprata ma-nastira “Sopoæani” bila bez krova, i za takav projekat bi bilasitnica da njegovu obnovu unese u svoju ciljnu strukturu,isto kao što je moglo da bude u ciljeve uvršteno i to da æese graditeljsko naselje nakon završetka graðenja revitalizo-vati i predati manastiru na trajno korišæenje. Naravno, to bi

podrazumevalo i da se sa crkvenim vlastima unapred utvr-di lokacija tog naselja, kako bi bilo u skladu sa njegovimkasnijim funkcijama.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


38VODA I MI BROJ 42

Izbe}i “halo efekat” pri oceni projekta. Efekatpo kome se na osnovu lo{e ocene samo jednogsegmenta koji je u projektu lo{e obra|en, prenosisud na sve ostale perforemanse projekta. To po-drazumeva slede}e: u integralnom projektu nemava`nih i manje va`nih segemata, a jo{ manje se-

gmenata koje moèmo zanemariti u fazi planira-nja. Ukoliko lo{e uradimo ekolo{ke dokazniceprojekta, ili sociolo{ki deo projekta raseljavanja izbrinjavanja stanovni{tva, moèmo biti sigurni da}e se po zakonitostima “halo efekta” taj negativnisud preneti na ceo projekat, bez obzira na svunjegovu perfekciju. Zna~i, projekat ne sme da imanepotpuno obra|ene delove, sve treba obraditivaljano!

Prezentacija projekta - posebno ume}e. Pre-zentacija integralnih projekta je posebno ume}e,koje ne leì svima. Velika gra{ka se ~ini kada sedu`nost prikaziva~a projekta poverava formalno,

najvi{em po rangu u obra|iva~kom timu, te ta du-`nost ~esto zapadne sposobnim inènjerima, alikoji nisu vi~ni tom veoma delikatnom poslu lakogkomuniciranja sa ljudima. Prikaz projekta, naro~i-to u njegovim po~etnim fazama (setimo se zako-nitosti Teorije stavova!) zahteva posebno bri`ljivepripreme, i ima neke va`ne metodske zakonitosti.

# Mudro odabrati redosled prezentacije. Krenu-ti sa saètim, udarnim atributima projekta (“Predstav-ljamo vam integralni projekat koji mno{tvom razvoj-nih ciljeva treba da donese prosperitet do sada zaos-talom podru~ju ...”), a zatim se saèto i pregledno

iznose klju~ni ciljevi iz ciljne strukture i klju~ne perfor-manse projekta, prema redosledu iz ciljne strukture.5# Informacije se saìmaju tako da deluju udar-

no, ubedljivo, sa jasnom vizuelizacijom i za manjeobave{tene. Na tom planu se vrlo ~esto prave velikegre{ke. Sigurno ste bili prisutni izlaganjima kada ne-inventivni i lenj obra|iva~ iz projekta izvadi tabele od

po stotinu cifara i prikazuje ih nekoliko sekundi, sanapomenom da su tu prikazane potrebe za vodom unekoj godini. To izaziva najpre dosadu, a zatim pre-rasta u nervozu i animozitet i prema prikaziva~u, ali,i prema razmatranom projektu. (Jo{ jedan vaànoblik delovanja ‘Halo efekta’).

# Pri grafi~kim prikazima voditi ra~una o “dvose-klom ma~u” pri karikiranju razmera. Moè se desitida karikirana razmera stvori sasvim drugi utisak kodneobave{tenih u odnosu na stvarno stanje. Na sl. 2se prikazuje takav primer za VHS “Studenica”. Obra-|iva~ je u prvim izlaganjima vrlo nepromi{ljeno prika-zao sistem u jako karikiranoj razmeri - sabijene duì-ne, razvu~ene visine (sl.a), ~ime je veoma uzbudioneupu}ene (autor je bio na tom skupu u SANU), jer

je u takvoj razmeri izgledalo da se brana nestvarnonadnosi nad manastirom.

Slika 2: Popre~ni profil VHS ’Studenica’ u zoni brane i istoimenog manastira. (a) vrlo karikirana razmera, (b) bez karikiranja, (c) srednje re{enje. Zapaziti nepovoljan efekat karikiranja! Rastojanje od manastira od brane je 9,75 km.

# Obra}anje javnosti uvek ima dve komponen-te: informacionu, kojom saop{tavamo èljene infor-macije - one kojima èlimo da uti~emo na formiranjestava, komunikacionu, kojom se odràva pa`nja slu-{aoca. Ve{t prezentator stalno prepli}e te dve kom-ponetne, veoma oprezno doziraju}i obim informaci-

ja. Jedno je sigurno: prikaziva~ projekta koji je svojeslu{aoce zasuo bujicom cifara, govore}i u nerazu-mljivom esnafskom àrgonu - stvori}e potpuno su-protan, odbojan efekat.

# Prezentacija projekta se ne ponavlja na isti na-~in, ve} se uvek prilago|ava sistemu vrednosti audi-torijuma. Zemljoradnicima ne treba pri~ati o procen-

tima ekonomskog rasta, MW snage, ve} o tome ko-liko ih taj sistem {titi od poplava, ili jo{ bolje, kako sezami{lja otkup njegovih proizvoda (ukoliko ste po-

5 Postoji jedna vrlo loša praksa da se u komuniciranju sa javnošæu primenjuje potpuno isti pristup kao kada se projekti izlaù pred struènim savetima pri reviziji projekata -kada to radimo onda kada smo mi sami na okupu. Krene se

sa monotonim izlaganjima o podlogama (hidrološkim, hi-drogeološkim, geo-tehnièkim, ...) uz uobièajeno samosaà-ljevanje i vajkanje obraðivaèa tih delova kako su se mnogomuèili zbog nedovoljnih i nepotpunih osmatranja i merenja,zbog prekidi u osmatranjima, zbog nepouzdanih krivih pro-toka, zbog nedovoljnog broja bušotina za pouzdana geot-ehnièka zakljuèivanja. Na struènom savetu se to još i moèrazumeti, jer tim àlopojkama obraðivaèi svojim šefovima iostalom staleù èle da pokaù koliko su se mnogo muèilii trudili, pa su i pored svih teškoæa nekako obavili posao.Meðutim, takav isti pristup pri javnoj prezentaciji - da najpreprièamo o podlogama, vajkajuæi se zbog nepotunosti po-laznih podataka, pa da tek nakon toga krenemo sa prika-zom sistema - pogibeljan je na sticanje utiska javnosti o va-ljanosti projekta sa stanovišta Teorije stavova. Takav pristup

stvoriæe potpuno odbojan stav prema projektu. I to svezbog naše potpune trapavosti i nepoznavanja baznih zako-nitosti komuniciranja sa javnošæu.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


39VODA I MI BROJ 42

krenuli pitanje pove}anja prinosa u melioracionomsistemu budite sigurni da }e vas upravo to sa velikimpravom pitati), zdravstvene radnike podsetiti na hidi-~ne epidemije koje se otkanjaju projektom, a ribolov-cima znala~ki objasniti saètke ihtolo{kih elaborata ona~inima upravljanja vodnim reìmima u cilju pobolj-

{anja ekolo{kih stanja u akvatorijama. Pravo vreme za prikaz projekta. Ve} je istaknutzna~aj prednost vu~enja prvog poteza u informi-sanju o projektu. Prema tome - pravo vreme je -onda kada smo mi prvi krenuli sa prezentacijomprojekta. Me|utim, postoje i u okviru toga nekespecifike. Informisanje o razvojnom projektu jeposebno delotvorno ukoliko se odvija u vreme ne-podmirenih ljudskih potreba. Mudro je udarneakcije obave{tavanja javnosti o potrebi realizacijenovih integralnih sistema sinhronizovati sa nekimkriti~nim periodima, kada je percepcija ljudi pose-bno usmerena ka informacijama koje im pruàju

nadu: energetski ciljevi }e najbolje biti shva}eni uvreme energetske krize, o potrebi realizacije regi-onalnih vodovoda informator }e biti najpa`ljivijesaslu{an u vreme redukcija, u~inke akumulacija uregulisanja vodnih reìma i ublaàvanja povodnjaljudi }e najbolje prihvatiti nakon poplava, ulogusistema u za{titi ekosistema obja{njavati pozivaju-}i se na krizne periode kada su reke doìvljavaleekolo{ku agoniju zbog sinergetskog delovanjamalih protoka, visokih temperature vode i malogsadràja kiseonika, ukazuju}i na prednosti uprav-ljanja vodnim reìmima iz ~eonih akumulacija.

Ra~unati sa selektivnom percepcijom ljudi. Lju-di najpre i najbolje zapaàju ono {to èle da vide,ono {to ih posebno interesuje, {to je u njihovomnajblièm okruènju. Zato izlaganje treba prilago-diti tome, ne ustru~avaju}i se da govorite i o deta-ljima koji su bliski ljudima koji vas slu{aju. To je je-dan od najdelikatnijih momenata sa gledi{ta “haloefekta”, jer potcenjivanje neke lokalne naizgled si-tne vrednosti moè da ima veoma negativan efe-kat.6

Ne zadràvati se u pasivnoj odbrani! Jedna odna{ih velikih slabosti jeste - pasivno }utanje ~ak iu situaciji kada je osporavanje projekta tek zapo-

~elo. Jedno od na~ela SP je veoma jasno: na akciju oponenta mora{ {to pre odgovoriti sa daleko vi-{e argumenata, deluju}i na sve tri ve} navedenekomponente - spoznajnu, emocionalnu i voljnu.Ukoliko na osporavanja ne odgovorimo brzo i saubedljivim argumantima (a mi upravo uvek veoma

kasnimo, i delujemo dosta zbunjeno - jer se nismounapred pripremili za prezentaciju projekta), sti~ese utisak o nesigurnosti. Zbog toga je veoma bi-tno da shvatimo slede}e: u okviru aktivnosti na ra-zradi projekta integralnog sistema, u okviru Pro-

jektnog zadatka treba da bude predvi|en i deokoji predvi|a profesionalnu razradu njegove pre-zentacije - donosiocima odluke (DO) i medijskuprezentaciju. Pritom se valja ~uvati nerazumljivih,tehnokratski obrazloènih re{enja! Mnogo gre{eplaneri koji se u èlji da zvu~e ‘nau~nije’ oslanja-

ju na ljudima nejasanu analitiku i esnafsku termi-nologiju. Takav pristup odmah otvara “pukotinu

poverenja” (“credibility gap”), koja se postepeno{iri i iza{iva sasvim suprotan efekat od èljenog.

5. NESPORAZUMI OKO VODOPRIVREDNIH SISTEMA -KROZ KATEGORIJE ETIKE

Veoma je bitno da se uo~i jo{ jedna dimenzija -eti~ka - kao bitan uzrok nesporazuma koji nastupajuoko velikih razvojnih projekata. Najve}i sociolog pro-{log stole}a Maks Veber napravio je jasnu razlikuizme|u dve vrste etike. Prvu kategoriju etike Veber jenazvao etikom ube|enja, a drugu - etikom odgovo-nosti. Upravo sa stanovi{ta te Veberove jasne distin-kcije u sferi eti~kog poimanja sveta i zaklju~ivanja onjemu mogu se veoma dobro objasniti dijametralnorazli~iti pristupi pripadnika razli~itih socijalnih grupapri tuma~enju nekih va`nih pitanja, pre svega sa sta-novi{ta ocene velikih razvojnih projekata i njihovoguticaja na okruènje.

Etika ube|enja proisti~e isklju~ivo iz odre|enihube|enja ~oveka - ~oveka koji ne}e odgovarati zalo{e posledice svog uverenja. Ta etika je vrlo karakte-risti~na za humanisti~ku inteligenciju, umetnike i sveone intelektualce koji su po prirodi svoga posla slo-bodne i nesputane li~nosti, ~ije stvarala{tvo ima izra-

zito individualan pe~at i ne podleè sankcijama (anaj~e{}e ni kritikama) ~ak i u slu~aju sasvim vidljivogneuspeha. Kao {to je Veber decidno rekao, etikaube|enja je karakteristi~na za one intelektualce kojipo prirodi svog posla ne moraju da daju dokaze i ga-rancije za valjanost svojih stavova. Naviknuti da de-luju kao sasvim autonomne li~nosti, ti intelektualci ~i-tavu zgradu svog eti~kog pona{anja grade isklju~ivona svom ube|enju da je neka stvar onakva kakvom

je oni vide. I, valja ponoviti, jer je to izuzetno va`noza poimanje njihovog shvatanja, nikome nikada nemoraju da polaù ra~une, ni moralno ni materijalno,ukoliko je njihovo ube|enje bilo pogre{no, pa ~ak i

ako je zbog njega bilo i te{kih posledica po dru{tvo.Sasvim su drugi uslovi u kojima se formiraju sta-vovi i eti~ki odnosi druge kategorije intelektualaca -

6 Jedan veoma vaàn projekat je dospeo u veliku krizu zbog jednog - drveta. Samouvereni i dosta osioni projektant jeliniju regulacije reke nizvodno od brane vukao kako ga jevodio krivuljar, te je pod udar njegove regulacije došlo idrvo - “zapis” na obali, koje je selo decenijama tretiralo kaosveto drvo, ogradivši ga i ogradom da ga ne bi ’skrnavila’stoka. Projektant je sve to bagatelisao (èak je meštane“pouèavao” da ne zakeraju “zbog jednog drveta”), umestoda se munjevito izvini, zahvali se na tome što su ga upozo-rili na njegov veliki previd i odmah obeæa da æe greška bitiispravljena, tim pre što nije bilo zaista nikakvog razloga dase insistira baš na takvoj trasi. A i drvo je i bez tog svog

kulta bilo zaista unikalno, te je zahtevalo i ekološku zaštitu.Ta osionost i tvrdoglavost je izazvala “halo efekat” koji jeozbiljno ugrozio ceo projekat.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


40VODA I MI BROJ 42

tehni~kih, menadèrskih, ekonomskih - svih onih koji po prirodi svoga posla moraju da odgovaraju zaposledice svojih stavova. Ti intelektualci svoju etiku isvoje pona{anje koje proisti~e iz nje niti mogu nitismeju da izgra|uju na svom subjektivnom ube|enju,ve} ih moraju da zasnivaju i grade isklju~ivo na ~inje-

nicama i dokazima, a da zatim i pred sobom i predsvojim strogim okruènjem odgovaraju za valjanost ita~nost svojih stavova. Konstruktor aviona mora daodgovara da }e avion ne samo da poleti, ve} i da }ebezbedno leteti u svekolikim nepovoljnim uslovima.Jo{ ve}u odgovornost ima projektant visoke brane,koji mora da otkloni niz geotehni~kih, hidrolo{kih,seizmi~kih i drugih neizvesnosti i da analiti~ki ube-dljivo dokaè bezbedno pona{anje brane i u super-poziciji veoma nepovoljnih doga|aja. Vodoprivredniplaner mora da odgovara za ta~nost svojih prora~u-nost i valjanost svih svojih zaklju~aka - dovode}i usklad mno{tvo stohasti~kih procesa, geofizi~kih i

drugih neizvesnosti. Ekonomski ili bankarski ekspertskupo }e platiti gre{ku u svojim prora~unima ili sta-vovima. Sve to - ta ~injenica da ube|enje nije ni{ta,da je sve samo ta~an prora~un i dokazan stav, stva-ra kod ovih intelektualaca sasvim drugu kategorijuetike - etika odgovornosti. Veber je dobar deo svo-

jih aktivnosti upravo i usmeravao na dokazivanje da je etika odgovornosti vi{a kategorija od etike ube|e-nja. Etika odgovornosti upu}uje ljude na mukotrpnadokazivanja i svekolika proveravanja pre zauzimanjakona~nog stava, dok etika ube|enja omogu}ava ne-obavezuju}a zaklju~ivanja, kao i lagodna i sa gledi-{ta efekata u javnosti znatno popularnija pona{anja.

Sada nam valja u}i u sr` problema, slede}i logi-ku Veberove dedukcije. îm èlimo, ili moramo daostvarimo neki jasan cilj - da ljudima obezbedimodragocenu vodu, da ih za{titimo od poplava i omo-gu}imo im miran san kraj re~nih obala, da im obe-zbedimo neophodnu hranu i energiju - mi moramoda operi{emo isklju~ivo sa etikom odgovornosti, daodbacimo sva svoja li~na predube|enja i da stavovedonosimo isklju~ivo na mnogostrukim dokazima.Moramo da jasno defini{emo ciljeve, da izu~imo ra-spoloìve resurse, da ta~no izra~unamo verovatno}esvih rizika, da uzmemo u obzir pesimisti~ke ocene

tamo gde jo{ uvek postoje neke neizvesnosti. I {to jenajbitnije - iz sveta beskompromisnih ube|enja, kojasmo bili spremni da branimo svim sredstvima, mora-mo da zakora~imo u svet prora~unavanja i mudrihkompromisa. I eto klju~ne razlike. Etika ube|enja jepo pravilu ~vrsta, beskomproisna, rigidna - jer je za-snovana na stavu koji se temelji samo na jednoj vrstiinteresa, ona je i medijski popularna, jer se naj~e{}ezasniva na populisti~kom ube|enju neobave{teneve}ine. Etika odgovornosti podrazumeva ìvot u real-nosti, ìvot manje lep i manje popularan za okolinu,

jer je to ivot kompromisa i mirenja razli~itih interesa.Etika odgovornosti podrazumeva sposobnost ~ove-

ka da se ogradi od sopstvenih emocija i predube|e-nja, u nastojanju da do|e do objektivne istine, spre-mnost da se najnepristrasnije ocenjuju svi dokazi, da

se objektivno analizira i secira stvarnost, ~ak i ondakada su dokazi koje dobijamo sasvim druk~iji odonih koje bi mi li~no voleli i prièljkivali.

Eto, upravo u tome je klju~na razlika planera ra-zvojnih projekata i njihovih oponenata. Planeri svojimprojektima moraju da prilaze sa pozicije etike odgo-

vornosti, dok njihovi veoma glasni i u javnosti vrlorado prihvatani oponenti imaju mnogo lagodniju po-ziciju - mogu da pri~aju {ta god èle, samo sa pozi-cija etike svojih ube|enja, ne odgovaraju}i nikomeza veoma te{ke posledice koje zbog takvog njihovogube|enja i delanja nastaju. Uvek imaju dobru ‘izla-znu strategiju’: kada nastupe redukcije u snabdeva-nju vodom i energijom - izgrdi}e upravo nas, kojimasu stalno vezivali ruke svojim oponentskim delova-njem - za{to nismo bili agilniji da im obezbedimo to{to im po civilizacijskim normama i pripada.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


41VODA I MI BROJ 42

VA@NIJI ZAKLJU^CI Klju~ni razlog nesporazuma sa javno{}u u vezi sa

velikim projektima u oblasti voda je taj {to se ve}u samom po~etku planiranja ciljevi tih u su{tini in-tegralnih razvojnih projekata sasvim nepotrebnosuàvaju samo na oblast voda - na vodoprivredne

i hidroenergetske namene. Zbog toga je potrebanradikalan zaokret na tom planu - upravo pri izborunaziva projekta i formiranju ciljne strukture.

Naziv projekta treba da jasno ozna~ava njegovuintegralnu i razvojnu komponentu. Naj~e{}e je tocilj najvi{eg reda u okviru sloène ciljne strukture,koja treba da obuhvati sve ciljeve - sociolo{ke, pri-vredno / razvojne, ekolo{ke, saobra}ajne, urbane,kulturolo{ke, vodoprivredne, energetske. U toj ci-ljnoj strukturi svi korisnici prostora treba eksplici-tno da vide svoj interes i ulogu u realizaciji proje-kta.

Da bi integralni razvojni projekat u oblasti vodabio prihva}en on mora pored uobi~ajenih stabil-nosti koje se u projektu analiti~ki dokazuju (hidro-lo{ka, hidrauli~ka, geotehni~ka, konstrukcijska,ekonomska stabilnost) da bude i - sociolo{ki iekolo{ki stabilan. To se postiè valjanom razra-dom i prikazom socijalne i ekolo{ke grane u okvi-ru ciljne strukture.

U razmatranju opcija obavezno treba obuhvatiti ivarijantu ‘ne graditi ni{ta’, po svih deset relevan-tnih ekolo{ko-resursnih kategorija (voda, tlo, vaz-duh, ~vrsti otpaci, te~ni efluenti, termi~ko zaga|e-nje, buka, radijaciono zaga|enje, uticaj na bioce-

noze, estetski ugo|aj kao kategorija ivotne sredi-ne). Opciju odustajanja od realizacije projekta tre-ba obavezno proveriti i po uticaju na sociolo{kookruènje. Ta opcija je uvek znatno nepovoljnijapo socijalno orkruènje, a po pravilu i po ekolo{kookruènje. Naime, opcija ‘do nothing’ uvek vodi ustagnaciju, nazadovanje i produbljenje siroma{tva~itavog kraja kome je zbog zabrane realizacije us-kra}en veliki razvojni projekat, a siroma{tvo je naj-ve}i neprijatelj - ìvotne sredine!

U okviru sociolo{kih analiza posebnu pa`nju po-svetiti: definisanju socijalnih granica projekta;identifikaciji socijalnih grupa koje dobijaju proje-

ktom i koje bi gubile, ukoliko se valjano ne re{iproblem njihovog zbrinjavanja; analizi relevantnihsociolo{kih procesa i prognozi mogu}ih konflika-ta, predvi|anju neformalnih grupa koje }e se for-mirati da bi se suprotstavljale projektu.

Uspeh projekta i njegova socijalna stabilnost - ve-oma zavisi od valjanog re{avanja probema zbri-njavanja stanovni{tva iz zona raseljavanja. Proje-kat se moè tretirati kao integralni, razvojni i sociolo-{ki stabilan samo ukoliko su sve socijalne grupena{le u njemu svoj interes. Oblast tercijalnih dela-tnosti je najpogodnija za ekonomsko i socijalnozbrinjavanje stanovni{tva. Punu pa`nju posvetiti i

zoni doseljavanja raseljenih, da ne bi nastupile so-cijalne tenzije zbog pogor{anja ekonomskih, socijalnih, urbanih i drugih uslova na tim podru~jima.

Integralni razvoji projekat treba da ima i posebandeo koji se odnosi na prezentaciju projekta dono-siocima odluke i javnosti. U okviru toga su pose-bno bitni slede}i principi. (a) Pojaviti se prvi sa in-formacijama o projektu. (b) U skladu sa Teorijomstavova treba odabrati valjan redosled i na~in sa-

op{tavanja ~injenica o razvojnim komponentama iefektima projekta. (c) Voditi ra~una o zakonitosti-ma formiranja i delovanja javnog mnjenja. (d) Sis-tematski raditi na edukaciji ljudi o stvarnom stanjuu oblasti vode i energije. (e) Voditi ra~una o zako-nitostima valjanog komuniciranja sa javno{}u. (f)Pravovremenim i valjano raspore|enim i plasira-nim informacijama treba formirati utisak i stav oprojektu, umesto da se kasnije energija tro{i na is-pravljanje i demantovanje dezinformacija kojemarketin{ki dobro planirano plasiraju oponentniprojekta. (g) Treba na vreme predvideti pojavu ne-formalnih grupa i za neutralisanje njihovog delo-

vanja treba pravovremeno na}i ubedljiva re{enja.(h) Pri prikazu i obrazlaganju projekta treba ra~u-nati sa selektivnom percepcijom ljudi, koji u proje-ktu najpre vide ono {to ih vitalno interesuje. (i) Ja-snim, saètim i svima razumljivim informacijamatreba izbe}i mogu}nosti pojave ‘jaza nepovere-nja’, koji se uvek javlja kada se ljudima nejasnimesnafskim jezikom i gomilom cifara i podataka po-ku{ava da obrazloì projekat.

LITERATURA1. \or|evi}, B. (1986): Upravljanje vodama i ure|enje

voda. Uvodni referat na II Kongresu o vodama Jugo-slavije, Ljubljana.

2. \or|evi}, B. (1990): Vodoprivredni sistemi, Nau~naknjiga, Beograd.

3. \or|evi}, B. (1991): O sociolo{koj stabilnosti vodo-privrednih projekata, Vodoprivreda, 129-130.

4. \or|evi}, B. (1993): Cybernetics in Water ResourcesManagement, WRP, Fort Colins.

5. \or|evi}, B. (1999): Do odrìvog razvoja - kroz razvojintegralnih sistema i aktivno upravljanje vodama. Gla-va 2 u: Kori{}enje resursa, odrìv razvoj i ure|enjeprostora (grupa autora), IAUS, Beograd, ISBN 86-803329-26-6.

6. Fiedler, F.E. (1967): A Theory of Leadership Effective-

ness, McGraw-Hill, New York.7. Jezernik, D. (1972): Grupe i grupna dinamika, Rad,Beograd.

8. Katz D. and Kahn, R.L. (1966): The Social Psychologyof Organizations, Wiley, New York.

9. Per{i}, B. (1974): Stavovi i predrasude, Rad, Beograd.10. Raven,B.H. and J.Z.Rubin (1976): Social Psychology:

People in Groups, Wiley, New York.11. Rot, N. (1972): Osnovi socijalne psihologije, ZIUS,

Beograd.12. Supek, R. (1972): Masovne komunikacije i propagan-

da, [kolska knjiga, Zagreb.13. Shaw, M.E.: Group Dynamics, McGraw Hill, New

York.

14. Zvonarevi}, M. (1985): Socijalna psihologija, [kolskaknjiga, Zagreb.15. Watson, R.M. (1976): Social Psychology, Lippincott

8/19/2019 Voda i mi br. 42


Saètak

azmotri}e se koncesijsko financiranje izgradnje, upravljanja i odràvanja vodoprivredne(dràvne) infrastrukture, sa osvrtom i na in-frastrukturu u oblasti voda na lokalnoj razi-

ni, tj. u nadle`nosti lokalne uprave (op}ina). Odvojit }e se podru~je koncesijskog financiranje od same

koncesije. Radi se o oblasti gradnje i osiguranja usluga s jedne strane, te sa druge strane za problematikuulaganja privatnih sredstava u projekte nu`ne za go-

spodarske javne slu`be. Zbog toga se prikazuje sama ideja odnosno koncept, na nju vezani problemi, ri- zici, oblici ulaganja, pravni odnosi izme|u tangiranih i uloga pojedinih korisnika. Koncesija je prikazana sa aspekta razli~itih interesa pojedinih aktera, koji seuklju~uju u takve oblike povezivanja, pa i sa aspeka-ta onih, koji su izvor prihoda koncesijonara i korisnici

njegovih usluga. Analiza spomenutih pitanja pokazuje, da je koncesija realno gledano, samo jedna od mogu}ih opcija projektnoga financiranja, a ne “~aro- bna palica”, koja bi mogla brzo i jednostavno rije{iti probleme (javnih) budèta i istovremeno prenijeti sav rizik na osobe privatnog prava. Dràvnu (pa i lokalnu)

upravu (javni sektor) upotreba koncesija primorava na status u~esnika u proceduri, koji se mora „prekva-lificirati“ iz osiguratelja usluga u status managera (tj.vrhunsko osposobljenog rukovoditelja i pregovara~a)

i preciznog nadzornika. Pri tome mora preobrazba u managera biti gotova ve} u trenutku, kada se prihva-ta odluka za natje~aj za koncesiju. Zato }e se dati os-vrt i na kriterije za dono{enje odluka za ovakav oblik financiranja. Kako postoji vi{e oblika koncesijskog fi-

nanciranja a ne samo jedan univerzalni oblik za sve potrebe i sve oblike projekata, potrebno je analizirati karakteristike kako projekta tako i pojedinih oblika koncesija, da bi mogao izabrati njen pravi oblik. Tre-

ba napomenuti, da tekst temelji na pravilima pravaEvropske zajednice, koji se sve vi{e primarno upotrebljava, i koji poku{ava precizirati pravila za koncesije

i odvojiti ih od pravila koja vaè za javne (budètske) narud`be. Kao prakti~an primjer, prikazat }e se obim i pristup ka definiranju vodoprivrednih sadràja u kon-cesijskom ugovoru poduze}a za upravljanje lanca hi-droelektrana. Takav na~in je nuàn, da bi se na dioni-ci rijeke, na kojeg se odnosi koncesijski ugovor, raz-

grani~ila prava i obaveze vodoprivrede (javnog i eventualno privatnog sektora) od prava i obaveza(privatnog) koncesijonara. Na takvoj osnovi mogu}e

je i redovito odràvanje i kvalitetan nadzor javnog sektora o po{tivanju obaveza iz ugovora.

KONCESIJSKO FINANCIRANJEIZGRADNJE, UPRAVLJANJA IODR@AVANJA INFRASTRUKTURESEKTORA VODA

42

Prof. dr FRANCI STEINMAN

VODA I MI BROJ 42

R

Prof. dr Franci Steinman izlaè referat

Foto: Emil Bakula

8/19/2019 Voda i mi br. 42


Uvod

Koncesija (concession) je pravo ili privilegij zaobavljanje odre|ene javne slu`be, aktivnosti, kojukoncedent dodijeli koncesijonaru. Radi se o mije{a-nom odnosu, gdje se prepli}u javni i privatni interes.Kao koncedent, tj. onaj koji ima pravo da dodijelikoncesiju, pojavljuju se organi vlasti (dràva, regija,op}ina), dok je koncesijonar bilo koja doma}a ilistrana pravna ili fizi~ka osoba, kojoj je dodijeljenakoncesija. Francuski kralj Ludvik VI je u povijesti prviupotrijebio koncesiju, kada je 1170. godine dozvoliopariànima transport robe. U kasnijem razvoju se kon-cesija ne upotrebljava samo kao dozvola za aktiv-nosti, nego i kao na~in za obavljanje usluga za zado-voljenje javnih potreba. Od 13. stolje}a dalje, konce-sija se upotrebljavala i za razvoj i gradnju infrastru-kture. Me|u najva`nije koncesije 20. stolje}a spada-

ju koncesije za gradnju Sueskog i Panamskog kanala.Gledano sa me|unarodnog vidika, koncesije su

tijekom povijesti bile upotrijebljene za mnoge proje-kte izvo|enja javnih slu`bi – bilo onih u domeni drà-ve ili lokalnih zajednica. Pri tome se ne radi samo oobavljanju tih poslova i sa tim izvo|enju odre|enihusluga, nego i za izgradnju infrastrukturnih objekataza potrebe izvo|enja pojedinih usluga. U 20. stolje-}u, kada je porastao dràvni intervencionizam, takavtrend koncesija iz 19. stolje}a je opao. Ipak su ogra-ni~ene sposobnosti dràvnih budèta i èlja vlasti zauvo|enje iskustava i znanja privatnog sektora uupravni sektor, ponovno pribliìle koncesije i pono-vno ih uvele u svakodnevnu praksu osiguranja go-

spodarskih usluga javnih slu`bi. Tako su se po~eliudruìvati interesi – na jednoj strani dràvne i lokalnevlasti, da bi odre|ene aktivnosti iz svoje nadle`nosti,koje se moraju obavljati u javnom interesu, “prenije-le” na drugoga, tko ima znanje, iskustvo, potrebnuradnu snagu i po mogu}nosti kapital za po~etakobavljanja aktivnosti. To je osobito va`no kada se ra-di o aktivnosti, za koju su, za njen po~etak izvo|enja,potrebni odre|eni infrastrukturni objekti, npr. akumu-lacija za opskrbu vodom, ure|aj za pre~i{}avanjeobradu otpadne vode, ure|aj za paljenje otpada i sl.Interesi privatnog sektora su na drugoj strani, daobavlja takve aktivnosti i pri tome osigura dobit, a is-

to tako, po potrebi ili ~ak i primarno, da izgradi potre-bnu infrastrukturu.Odnos izme|u koncedenta i koncesijonara je

opredijeljen tehni~kim, ekonomskim i pravnim vidici-ma s temeljnim pravnim aktom – koncesijskim ugo-vorom. Na jednoj strani se zato pojavljuju temeljnedileme koncesijskih odnosa i na drugoj strani, pro-blematika i otvorena pitanja koja prate koncesijsko fi-nanciranje na podru~ju obnove i odràvanja (npr. vo-doprivredne) infrastrukture. Ako uzmemo poznaturelaciju:

gospodarenje = upravljanje + raspolaganje

time je ve} dano polazi{te za razmatranje odno-sa izme|u koncedenta i koncesijonara. Koncesijskim

se ugovorom odlu~uje i koliki obim prava koncedentprenosi na koncesijonara (samo upravljanje, privre-meno vlasni{tvo, itd.). U nastavku su date neke, pre-teìto tehni~ke osnove koncesije sa namjerom dasistemati~ki prikaèmo prava i obaveze koncesijona-ra, kada se one odnose na vodoprivredno podru~je.

Dobro opredjeljenje rubnih uvjeta, tj. odnosa na vanj-skim granicama, te uvjeta, koje imaju postoje}i kori-snici prostora/voda unutar sistema kojim upravljakoncesijonar, je od klju~nog zna~aja za to, da je mo-gu}e opredijeliti i na njih vezanih (financijskih) bre-mena, koje time preuzima jedna ili druga ugovornastranka. Koncesijskim ugovorom, u kome su dovo-ljno jasno opredijeljene sve tehni~ke osnove, je mo-gu}e smanjiti stupanj rizika, koji proizlazi iz razumije-vanja ugovornog odnosa. Sklapanje koncesijskogugovora samo je prvi ~in, kojim zapo~inje obimanrad sve vrijeme, dok je ugovor na snazi, jer je potre-bno pratiti izvr{enje ugovornih obaveza prema dogo-

vorenim standardima. Koncedent sklapanjem konce-sije preuzima nove, nadzorne zada}e, koje su uveli-ko olak{ane, ako ugovor temelji na dobrim stru~nimpodlogama. Dok koncesijonar mora na jednoj stranibrinuti za profitabilnost svoga rada, sa druge stranemora paziti da ne do|e u situaciju da bi mu bila odu-zeta koncesija (radi neispunjenja dogovorenog).Zbog toga je obi~no potrebna adekvatna (re)organi-zacija i koncedenta i koncesijonara. U taj odnos sedodatno uklju~uju i korisnici koncesijonarevih uslugai drugi korisnici prostora, u ~ija prava bi eventualnomogao zadirati koncesijski ugovor (ili njegova imple-mentacija).

U literaturi se, prije svega, navode interesi koji semogu uo~iti pri naru~itelju, odnosno koncedentu ikoncesijonaru. Koncedent eli prenijeti na koncesijo-nara i neke rizike, vezane na potrebna financijskasredstva, potrebna za ulaganje u infrastrukturniobjekt, da bi sa njima mogao obavljati i ujedno iz-vr{avati koncesijsku djelatnost. Koncesijonar }e setruditi dobiti posao (sam, jo{ ~e{}e sa partnerimanpr. iz joint venture), izvr{avati koncesiju, obavljatikoncesijsku aktivnost i dobiti odgovaraju}u (planira-nu) dobit. Upravo posljednje je i glavni cilj njegovogpoduhvata.

U tim interesima se vide ~etiri osnovne zna~ajkesvih javnih projekata, koji se financiraju iz privatnogkapitala (public private partnership – PPP), gdje spa-daju i razli~iti oblici koncesija:- osiguranje dodatnog (privatnog) kapitala;- osiguranje alternativnog managementa i know-

how-a;- osiguranje javne slu`be javnosti, tj. korisnicima;- postizanje bolje identifikacije potreba javne slu`be i

optimalne upotrebe javnih sredstava.Da bi se sve to osiguralo, odnos izme|u konce-

denta i koncesijonara mora biti ure|en kompleksno iu detalje. Ovaj rad nema namjeru upu{tati se deta-

ljno u to pitanje, ali treba upozoriti na sukladnost i su-protnost izme|u pojedinih navedenih interesa u vezisa interesima korisnika.

43VODA I MI BROJ 42

8/19/2019 Voda i mi br. 42


44VODA I MI BROJ 42

Potrebno je upozoriti, da se kod koncesija neri- jetko desi, da unato~ spomenutim interesima, kori-snici nisu zadovoljni. Osnovno pravilo svake konce-sije je, da sa privatnim sredstvima istovremeno obve-zno dolazi i èlja za dobiti, koja na~elno nije prisutnadok za javnu slu`bu brine nadle`na vlast (npr. u obli-

ku javnog poduze}a). Sa tog }e stajali{ta biti “konce-sija gradnje” ili “koncesija usluge” po pravilu uvijek“skuplja” za korisnika nego {to bi to ina~e bilo. Opti-malna upotreba javnih sredstava je mo`da zato klju~do obostranog, odnosno trojnog zadovoljstva, ukoli-ko ga je uop}e mogu}e dosti}i. Zato da koncesijo-nar previ{e ne optereti korisnike, koncedent pazi nanjegove cijene, obim i standard pruènih usluga. Za-to je mogu}e potvrdno odgovoriti na teoriju i praksu,koja tvrdi da je koncesnina (ili uslu`na pristojbina ilicijena za koncesijsku uslugu) ki~ma odnosa. Konce-sijonar }e morati, da bi uz pritisak koncedenta jo{uvijek ostvarivao dobit, vrlo racionalno (a jo{ uvijek

kvalitetno) poslovati.Koncesijonar je svjestan tih interesa jer ina~e ne

bi rizikovao prijavu na natje~aj. Mora ih biti svjestan ikoncedent. Naime, pogre{no je misliti da koncesijo-nar, zato jer obavlja javnu slu`bu, nema prava na do-bit. Kada koncedent postane svjestan toga, potre-bno je presuditi da li se koncesija “isplati” i samomkoncedentu. Svakako da je pri tome potrebno uzeti

u obzir vi{e okolnosti (npr. ima li vlast dovoljno sred-stava za vlastiti poduhvat, odnosno da li ih moè do-biti sama i da li sama ima znanje ili javno poduze}e,koje bi moglo npr. izvesti gradnju infrastrukture i ka-snije osigurati njeno upravljanje). U svakom slu~ajubez podrobnog razmi{ljanja i vaganja interesa i okol-

nosti, nema smisla upu{tati se u koncesiju. Odgovorna pitanje, kada se odlu~iti za koncesiju, ne moè ine smije biti jednozna~an. Odvagati je potrebno na-vedene interese i prije svega, utvrditi da li su na stra-ni koncedenta ispunjeni uvjeti za izvr{avanje gospo-darske javne slu`be u obliku koncesije. Naime, kon-cesija nije univerzalni oblik gospodarske javne slu-`be, koji bi bio primjeran za sve okolnosti, niti je tokoncesijsko financiranje. Iako koncesijonar moèdosti}i visoki standard nu|enja usluge, sve se moèzaustaviti pri novcu, ako korisnici ne pla}aju. U povi-

jesti PPP se je ve} desilo da korisnici nisu pla}alikoncesijonaru ili da nisu koristili njegove usluge (npr.

izbjegavanje vo`nje po autocesti). I u Sloveniji se pojavljuju takva iskustva, kada je javna slu`ba, koja seobavlja od strane koncesijonara, skuplja za korisnikenego ona (u drugim slovenskim gradovima) koja seobavlja u nekom drugom obliku gospodarske javneslu`be. Na koncedentu je, ako se odlu~i za koncesi-

ju, da u detalje i sa osje}ajem uredi odnose sa kon-cesijonarom, da bi korisnici zaista imali korist koje bitrebala pruìti koncesija.

Kada se radi o vodama, bitan je i reguliran od-nos sa vodoprivredom, koja je zaduèna za radnje,vezane za javni interes na vodama. Uz planiranjeobjekata koncesijonara na podru~ju koncesije, koji-ma se iskori{tava odre|eni dio prirodnog bogatstvadionice rijeke, potrebno je i obavezno po{tivati ogra-ni~avaju}e uvjete iz (razvoja) dru{tva, okoline i pros-tora. Od posebnog su zna~aja uvjeti zbog dobrogstanja vodnih tijela, adekvatnog reìma oticaja, raci-onalnog kori{tenja vode, prostora i za{tite prirodnihbogatstava. Polazna osnova je analiza stanja i izradaprijedloga tehni~kih osnova i osnova za za{titu priro-de, koja se na podru~ju vodnog gospodarstva u {i-rem obimu razrade kao Vodoprivredna osnova, kojadonosi stanje na rije~nom slivu (prema WFD – RiverBasin Characteristics).

Me|utim, za pojedina~ni koncesijski ugovor jeVodoprivredna osnova premalo detaljna, pa trebaizraditi posebne vodoprivredne podloge. U njima sedefiniraju rubni uvjeti rada, obim ve} podijeljenih vo-dnih prava, rezervacije (vode, prostora) zbog planira-nog razvoja drugih sektora, stupanj i vlasni{tvo pos-toje}e infrastrukture i (vodnih) zemlji{ta, tj. sve, {to usektoru voda relevantno utje~e na uvjete rada konce-sijonara. Stru~ne podloge postaju sastavni dio kon-cesijskog ugovora, jer nakon potpisa ugovora omo-gu}avaju da se na inènjerski na~in tuma~e ugovo-reni obim i standardi koje koncesijonar mora obavlja-ti, pa ih koncedent moè odgovaraju}e pratiti. Posto-

janje „novih momenata“, koji se kasnije pojavljuju,mogu izazvati dodatne radnje obje strane, pa i pre-kid ugovora.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


45VODA I MI BROJ 42

Vrste i predmet koncesije

Pojam koncesija zna~i pravo na obavljanje nekeaktivnosti, vezano na dozvolu lokalne zajednice ilidràve ili na obavljanje gospodarske aktivnosti, kojanije svakome dozvoljena. U praksi i teoriji su pozna-te razli~ite vrste koncesija, npr.:

• koncesija za izvo|enje javne slu`be;• obzirom na na~in i sadràj ure|enih pitanja (tj. gra-

dnja - build (B), funkcioniranje (O), prijenos u vla-sni{tvo - transfer (T) ili vlasni{tvo - own (O)), razli-kujemo koncesijske slu~ajeve, ozna~ene sa BOT,BTO, BOO (i druge oblike, npr. BOOT), kao konce-sije za gradnju infrastrukturnih objekta, koje finan-cira privatni partner, a dràva sa dugotrajnim odno-som tom partneru omogu}i povrat tro{kova gra-dnje i unaprijed odre|enu zaradu;

• me|udràvna koncesija, kojom jedna dràva do-zvoljava drugoj da iskori{tava prirodna ili druga bo-

gatstva na njenom teritoriju;• koncesija nekretnina i kretnina, kojom vlasnik do-

zvoljava njihovu upotrebu tre}oj osobi na odre|e-no vrijeme bez komercijalnog iskori{tavanja;

• koncesija fran{izinga i koncesija distribucije, kojom se dozvoljava distribucija odre|enih dobara,odnosno obavljanje odre|enih usluga;

• trgovinska koncesija, na osnovu koje proizvo|a~prepusti pravo prodaje odre|enih proizvoda dru-gom trgovcu na cijelom teritoriju pojedine dràve iliregije;

• licen~na koncesija, kojom vlasnik patenta za izum,

trgova~ki znak ili model odstupi pravo kori{tenjaizuma, modela ili trgova~kog znaka na odre|enomteritoriju dràve i na odre|eno vrijeme.

Kada se razmi{lja o uvo|enju koncesije, trebarazmotriti o kojim se aktivnostima radi – da li su togradnja, osiguranje usluga, i dr., da bi se odvojio slu-~aj koncesija od slu~aja, koje treba voditi po princi-pima javne narud`be.

Koncesija u su{tini nije namijenjena izgradnji. Bitkoncesije je obaveza obavljanja aktivnosti (ne radi sesamo o dozvoli, nego o obavezi) – npr. gospodarske

javne slu`be. To je osnovna zna~ajka koncesije. Kon-cesijom se dodjeli (isklju~ivo) pravo obavljanja odre-|ene aktivnosti. Ipak, kao {to je spomenuto u uvodu,nekih djelatnosti ponekad nije mogu}e obavljati – ni-ti javnim vlastima, kao ni koncesijonaru – bez izgra-dnje potrebne infrastrukture. Svakako je u takvimslu~ajevima od interesa vlasti da onaj, koji èli obav-ljati te djelatnosti, preuzima postoje}e objekte ali i iz-gradi odgovaraju}i objekt ili vi{e njih. U praksi naj-~e{}e nastupa situacija, kada odre|eni gospodarskisubjekt zna obavljati djelatnosti i mo`da pri tome imabogato iskustvo, a nije osposobljen za gradnju po-trebnog objekta. Zato koncesija, koja udruùje i gra-dnju, obi~no predstavlja zajedni~ki podnajam razli~i-

tih subjekata (joint venture). Tako, koncesijonar ~es-to nastupa kao osoba sa dru`benicima razli~itih zna-nja i aktivnosti. Gra|evinska poduze}a, specijalizira-

na za gradnju odre|enih infrastrukturnih objekata, suzato ~esto dru`benici ili dioni~ari koncesijonara. Iakosu aktivni samo u fazi izgradnje, potom su uklju~eniu dobit koncesijonara, prema internom dogovoru.

Va`nije od organiziranosti koncesijonara, tj. ka-kva je dru`beni~ka struktura koncesijonara, je odgo-

vor na pitanje, da li je gradnja, ako se radi o njoj, diokoncesije za obavljanje usluga, da li se radi o konce-siji gradnje i kada samo za koncesiju usluge, kakvapravila vrijede u slu~aju kada se ne radi samo o kon-cesiji, nego se i gradi unutar koncesijskog odnosa,itd. Stoga }e se ukratko prikazati neka od postoje}ihiskustava i pravila iz EU, jer }e se u odre|enom obi-mu i obliku i ona uvoditi u BiH.

Sama gradnja, bez koncesije i sa njom poveza-nog obavljanja djelatnosti, je u slu~aju, kada se radio potro{nji sredstava iz budèta, podvrgnuta pravili-ma o javnim narud`bama. Zna~i, ako bi izgradnjatvorila sastavni dio koncesije, pravila o javnim naru-

d`bama ne bi trebalo po{tivati? Svakako da treba!Ukoliko to ne bi bilo tako, moglo bi se raditi o izbje-gavanju pravilima o javnim narud`bama. Zato trebau osnovi napraviti razliku me|u koncesijama gradnjei koncesijama usluga, najbolje na osnovu prava EU.I ne samo to, potrebno je razlikovati i granice me|ukoncesijama gradnje i javnim narud`bama (isto izprava EU). U slu~ajevima kada se radi o primarnostiprava Zajednice, potrebno je slijediti toj podjeli. Pra-vo EU vrlo jasno ure|uje materijalno i procesno pra-vo javnog naru~ivanja (javne narud`be). Ure|enjedodijele koncesija je u pravnom redu EU skromnodefinirano.

Z druge strane, materijalno pravo javnih naru-d`bi nije definirano samo u jednom propisu, nego senalazilo u vi{e direktiva, pa su razli~ite direktive da-nas udruène u Direktivi 2004/18/EU, koja vrijedi od30.4.2004, a implementirati se mora u pravne siste-me dràva ~lanica do 31.1.2006. U toj direktivi sunorme o koncesijama tako opredijeljene, da ure|ujusamo koncesije gradnje, dok je za koncesije akti-vnosti data samo definicija.

Tako je po definiciji koncesija usluga, koju uklju-~uje ~etvrti stavak 1. ~lana Direktive 2004/18/EU, ugo-vor jednakog tipa kao ugovor javne narud`be, osim

~injenice, da je koncesijonar za svoje aktivnosti pla}enisklju~ivo na osnovu izvedene usluge ili ima to pravozajedno sa dogovorenim prihodom od koncedenta.Direktiva 2004/18/EU se, izuzev 3. ~lana, za koncesi-

ju usluge ne upotrebljava. Taj 3. ~lan odre|uje op}e-nito pravilo pri dodjeljivanju posebnog ili isklju~ivogprava (special or exclusive rights) gdje nije dozvolje-na diskriminacija na osnovu dràvljanstva (dakle i pri-padnosti pravne osobe). Koncesiju gradnje ure|ujeDirektiva 2004/18/EU i njena definicija nije bila promije-njena obzirom na prija{nje direktive. Definicija konce-sije gradnje je, po Direktivi 2004/18/EU, da se radi o ugo-voru iste vrste kao ugovor javne narud`be gradnje,

ali sa zna~ajnom razlikom, da je isplata za obavljeneradove ure|ena time, da se gradnja koristi za osigu-ravanje usluga, pa je to uklju~eno u cijenu usluge.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


46VODA I MI BROJ 42

Postoji dakle razlika izme|u koncesija gradnje i javnim naru~ivanjem izgradnje objekta. Koncesijonar je u su{tini preuzeo odgovornost za pravilno izvo|e-nje javne slu`be. Ta odgovornost obuhvata tehni~ki,financijski i rizik upravljanja. Zato koncesijonar pre-uzima poslovni rizik, pa taj nije kod naru~itelja, nego

bar u preteìtom dijelu ostaje pri koncesijonaru. Na-plata od korisnika usluga }e stoga biti ovisna od to-ga, kako koncesijonar uspje{no vlada spomenutimrizicima. Osim rizika da se ne moè naplatiti (zna~aj-ni obim) od korisnika, postoji i rizik, da korisnici (npr.sudskim putem) traè od{tetu za svaki ispad usluga,tj. za slu~ajeve, kada usluga nije bila osigurana pre-ma ugovorenom standardu.

Pri koncesiji gradnje, koncesijonar ne preuzimasamo rizik neposredne izgradnje i sa time povezanerizike (kao {to je to primjer izvo|a~a javnih narud`bi),nego preuzima i svaki rizik povezan sa upravljanjeminfrastrukture i adekvatnim izvr{avanjem koncesijske

djelatnosti. Za javnu narud`bu }e, dakle biti karakte-risti~no, da }e tro{kovi izgradnje infrastrukture biti nastrani budèta naru~itelja, pa tako izvo|a~ ne}e bitipla}en neposredno od korisnika usluga, preko pos-tavljanja cijene za izvedene usluge u kojoj bi bio do-dat i dio namijenjen naknadi koncesijonarevih tro-{kova pri izgradnji infrastrukture. Funkcioniranje iz-gra|ene infrastrukture mora biti ure|eno na na-~in,kojim se postiè naknada koncesijonarevih tro-{kova zbog potrebne gradnje.

Pri koncesiji usluga koncesijonar preuzima rizikekoji su povezani sa izvo|enjem usluge i njenom na-platom. Rizik se iskazuje u tome da koncesijonarmora osigurati usluge, koje su (moraju biti) vrlo do-bro i mjerivo definirane. Taj rizik se sa koncedentadakle prenese na koncesijonara. Koncesijonar morasnositi i rizik vezan za upotrebu i upravljanje.

Ve} smo ranije spomenuli da se kori{tenje izgra-|ene infrastrukture obi~no vr{i tako da koncesijonarupravlja objektom tijekom razdoblja, za koje je kon-cesijom preuzeo obavljanje gospodarske javne slu-`be. Ako je izgradnja tako zna~ajan element, da jebit koncesijonarovog rada u povratu investicijskihulaganja, tada se radi o koncesiji gradnje a ne o kon-cesiji usluge.

Kada bi npr. koncesijonar izgradio ure|aj zaspaljivanje otpada i sada njime upravljao i obavljaogospodarsku javnu slu`bu upravljanja sa otpadom,od korisnika (stanovni{tva) napla}uje svoju uslugu.U slu~ajevima, kao {to je ovaj, dakle gdje i uslugapredstavlja element koncesije, potrebno je preciznoopredijeliti kada se radi o koncesiji usluge, a kada okoncesiji gradnje. Naime, pravila koja ure|uju jednuili drugu koncesiju nisu jednaka. U sudskoj praksiSuda EZ je ta dilema rije{ena definicijom, po kojoj jeovisno da li je gradnja infrastrukture poglavito namje-na koncesijskog odnosa ili se radi samo o sporednojobavezi (…where the works … are marely incidental

to the main object of the award, the award, taken inits entirety, cannot be characterised as a public wor-ks contract.) Ako bi se koncesija, sukladno sa tim kri-

terijem, opredijelila kao koncesija gradnje, potrebno je po{tovati pravila o koncesijama gradnje, iako }ese istovremeno obavljati kao koncesija odre|enausluga. I obratno, ako }e biti glavna namjena konce-sije izvo|enje usluge, pa bi gradnja bila sporednaobaveza koncesijskog odnosa, takav odnos bi se

okvalificirao kao koncesijska usluga.Koncesijska obnova i odràvanje navodama – o kakvoj se koncesiji radi?

Obi~no je izraèn interes za koncesijama za go-spodarsko kori{tenje pojedinih potencijala vode, ilipak za koncesije usluge, npr. opskrbe vodom, elek-tri~nom energijom i sl. Gradnja objekata na vodama

je tada dio djelatnosti, kojom se osigurava pojedinausluga.

Postoje pa i razmi{ljanja o koncesiji, kao na~inui obliku izvo|enja javne gospodarske slu`be, pose-bno kada se razmi{lja u vezi sa obnovom (repair) i

odràvanjem (maintenance) vodoprivredne infrastru-kture i hidrografske mreè. U grubo, zamisao na je-dnoj strani uklju~uje koncesijonara, izabranog na ja-vnom natje~aju, koji }e osigurati financijska sredstvai relativno brzo, npr. u 6 godina, koliki je ciklus vodo-privrednog planiranja prema WFD, izvesti obnovuvodotoka, kojom bi se unutar koncesijskog prostorauspostavilo zahtjevano stanje mreè dràvnih vodo-toka, te da bi se ta mreà do isteka koncesijskogodnosa odràvala u takvom stanju. Kako postoje slu-~ajevi, kada bi bilo vrlo te{ko (pa i nemogu}e) odre-diti korisnike, koji treba da pla}aju usluge (npr. pro-tivpoplavne za{tite), mogu}e bi bilo, da bi koncedent(vlada) u cijelom koncesijskom razdoblju koncesijo-naru pla}ala koncesninu – pribli`no jednake godi{-nje iznose – {to bi zna~ilo ravnomjerna optere}enjadràvnog budèta.

Pri tome se postavlja pitanje, o kakvoj bi se kon-cesiji radilo (gradnje ili usluge) i kakva je razlikaizme|u njih. To smo ina}e ve} opredijelili, zato poku-{ajmo pravilo (da je gradnja sporednog zna~aja i neglavna namjena koncesije (… incidental rather thanthe object of the contract…) upotrijebiti u slu~ajuobnove i odràvanja dràvne infrastrukture na voda-ma (npr. vodoprivredne, elektroprivredne i sl.). Da-

kle, potrebno je definirati, da li je obnova (gdje segradnja potencijalno pojavljuje) tako vaàn elementda je bit usluge u povratu investicijskih ulaganja -ako je tako, onda se radi o koncesiji gradnje; ako ne,radi se o koncesiji usluge.

O kakvim se uslugama radi pri odràvanju infras-trukture i mreè vodotoka? U slu~aju obnove, konce-sijonar bi preuzeo obaveze, vezane na odràvanjereìma oticaja (Kvantitativno i kvalitativno stanje vo-da), {to je obavezna vodoprivredne javne slu`be. Or-ganizaciju radova na odràvanju, koji se na javnimvodotocima obavljaju u granicama podru~ja vodoto-ka (vodno i priobalno zemlji{te?) i u duìm vremen-

skim periodima radi pobolj{anja i obnavljanja njiho-vih stanja tj. zna~ajki, {to definiraju propisi i drugapravila u struci. Ne radi se o gradnji novih objekata i

8/19/2019 Voda i mi br. 42


47VODA I MI BROJ 42

njihovoj kasnijoj eksploataciji unutar pruànja uslu-

ga, nego }e koncesijonar, da bi mogao obavljati ra-dove na odràvanju za o~uvanje voda u dobrom sta-nju, izvr{iti i odre|ene radove na obnovi na ve} izgra-|enoj infrastrukturi. Dakle, prvenstveno se radi oobavljanju osnove za osiguranje usluga a ne o gra-dnji. Takav stav nije bez sumnji, bar kad se radi oobnovi vodotoka. Iako smo mi{ljenja da se pri obno-vi (odràvanja i popravci) ne radi o gradnji, u pitanju

je, da li se radi o radovima koji se mogu definirati kaogra|enje (tj. construction). Pri tome nam donekle po-maè podjela u Direktivi 2004/18/EU u prilozima I i II.Premda radovi na obnovi nisu posebno definirani ni-ti kao gradnja niti kao usluga, mislimo da je obnovabliè autonomnom pojmu popravka (repair), koji senavodi u prilogu II Direktive 2004/18/EU. Ali, ostajeotvoreno pitanje, da li je bit koncesijonarove uslugeu povratu investicijskih ulaganja, kojeg smo spome-nuli na po~etku. Na to }e trebati odgovoriti pri sva-kom pojedinom slu~aju, mada koncesija obnove iodràvanja vi{e odgovara definiciji koncesije usluganego koncesiji gradnje i to tako po Direktivi, kao i posudskoj praksi Suda EU. Naime, koncesijonar u ne-kim primjerima ne}e primati uplate u ovisnosti od is-kori{tenja izgra|enog objekta (kao {to je slu~aj na-plate cestarine na autocestama). Svejedno, nije suvi-

{no upozoriti da literatura navodi da se u slu~aju su-mnje (da li je to koncesija gradnje ili usluge) konce-sija smatra kao koncesija gradnje. Time se nastoji,

da ne do|e do izbjegavanja pravila o ravnopravnos-

ti, transparentnosti i osiguranju konkurencije. Konce-sija gradnje je dakle u Direktivi 2004/18/ES ure|ena,{to ne vrijedi za koncesiju usluga.

Preuzimanja rizika i sa tim povezano pitanje is-plate koncesijonaru mora, kao poduzetni~ki rizik,preuzeti koncesijonar. Ina~e to nije koncesija. Kon-cesijonar preuzima slijede}e rizike: tehni~ki rizik, jer

je sam odgovoran za obnovu potrebne infrastrukturei njeno odràvanje. Sam }e biti odgovoran za dosti-zanje kriterija odgovaraju}eg stanja voda i reìmaoticaja. Npr. od kvalitete obnove i odràvanja, bi}eovisna propusna mo} hidrografske mreè. Zna~i, dase usluge koncesijonara odraàvaju u nesmetanojupotrebi infrastruktura koje su pravilno odràvane, tjobnovljene. Ako ne bude dostignut takav rezultat, nipotrebna propusnost ni sigurnost ne}e biti dostignu-ti. To }e zna~iti manju isplatu koncesijonaru, rizik uposlovanju (“risk inherent to exploitations”) }e biti nastrani izvo|a~a jer dràva ne}e biti odgovorna zaobaveze do tre}ih (npr. korisnika usluga, drugih tan-giranih u prostoru i sl.), a sam izvo|a~ }e biti odgo-voran koncedentu za pravilno odràvanje. Akoodràvanje ne bi bilo pravilno izvedeno, izvo|a~ nebi dobio isplate za uloèni kapital, rad u obnovi iodràvanju. Prihod koncesijonara }e biti ovisan od

njegovog poslovanja i od prihoda od korisnika. To je jako vaàn kriterij razlikovanja izme|u javnih naru-d`bi i koncesije.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


48VODA I MI BROJ 42

U svakom slu~aju, u tom odnosu dràva ne smije jam~iti da }e dug biti koncesijonaru pla}en. U ta-kvom slu~aju koncesijonar ne snosi rizika, pa }e setakav odnos presu|ivati kao javno narud`beni~kiodnos. Koncesijonar mora biti pla}en od strane tre-}ih osoba – korisnika. Moè to biti i posredna isplata

preko budèta, mada bi se iz budèta ispla}ivalakoncesijonaru samo namjenska sredstva ili njihovdio za upotrebu neke infrastrukture. Sistem po kojembi poslovni rizik snosio koncesijonar je onaj sistem,gdje koncesijonar ne moè ra~unati unaprijed sa to-~nom isplatom niti sa to~nim opsegom posla, a pritome mu ni koncedent ne jam~i za isplatu svih njego-vih tro{kova poslovanja. Tako je i sistem po kojem bikoncesijonar bio pla}en za odràvanje i obnovu vo-doopskrbnog sistema po kriteriju broja registriranihpriklju~aka, jedan od na~ina, kojim se prenese bre-me financijskog rizika na koncesijonara. Naime, tajne zna kako }e se kretati broj registriranih priklju~a-

ka, a ujedno mora osigurati zahtjevano odràvanje inivo stanja opskrbe, kako }e odre|ivati koncesijskiugovor. Koncesijonar }e dodatno snositi i rizik, da li}e biti dovoljno korisnika sistema koje obnavlja iodràva i da li }e biti dovoljan prihod iz njihovih na-knada za upotrebu sistema, da bi mogao pla}atikoncesninu. Pri odràvanju sistema nastaju tro{kovikoji uop}e nisu ovisni o potro{nji, zato potro{nja nesmije biti jedini kriterij. Naime, va`no je i to da konce-sijonar ne dobije unaprijed jamstvo da }e od svih po-reza, naknada, taksi i sl., upla}enih u budèt, dobitiisplatu za odràvanje i obnavljanje. U takvom slu~a-

ju ne bi mogli govoriti o koncesijskom odnosu nego

o odnosu javne narud`be. Dakle, postojati mora ve-za izme|u usluga i poslovnim rizikom. Gore opisanirizici se razlikuju od rizika pri odnosu javnih naru-d`bi, pa se ba{ zato taj odnos moè opredijeliti kaokoncesijski.

Vodoprivredni sadràjikao nu`ne osnove za koncesijeza proizvodnju hidroenergije

Kao primjer, kakve su stru~ne podloge sa podru-~ja vodoprivrede, koje su polazi{te za dogovoreniobim prava i obaveza, razmatri}e se slu~aj dodijele

vodnog prava na na~in koncesije dodijeljene za go-spodarsko iskori{tavanje vode za proizvodnju elek-tri~ne energije. Na podru~ju Slovenije su bili potpisa-ni koncesijski ugovori za ve}e hidroenergetske obje-kte (iznad 10 MW) sa poduze}ima za proizvodnjuenergije, koja mogu biti u mje{ovitoj ili isklju~ivojvlasti osoba javnog i civilnog prava. Kako jo{ nije for-malno usvojena nova Vodoprivredna osnova, produ-èna je valjanost stare, ali je bilo potrebno za svakislu~aj koncesije (HE) izraditi obimne analize i obradi-ti brojna pitanja. Dràva je pojedine koncesijskeodnose u upravnom dijelu formalizirala i sa vlasnici-ma, odnosno upraviteljima malih hidroelektrana i pri

tome odredila petogodi{nji rok u kom moraju biti po-tpisani koncesijski ugovori. Njima su uvjeti rada bilizadani sa vodoprivrednim suglasnostima i dozvola-

ma, pa bi mogla (a ne i morala) biti priprema konce-sijskih ugovora lak{a.

Prikazana i analizirana }e biti pojedina specifi-~na podru~ja, koja su vezana za hidroenergetsko is-kori{tenje voda, ali ne i ona tehni~ka podru~ja, kojasu jednaka za sve vrste gradnji (dostizanje standar-

da izgradnje i sl.). Cilj je, kako oblikovati one vodo-privredne podloge, koje bi integrirala nova dodijelje-na vodna prava u odnosu na postoje}a vodna i dru-ga prava, te uspostaviti sistem pra}enja ispunjavanjaugovorenih i zakonskih obaveza. Nakon dodjelekoncesije, potrebno je izraditi i ocjenu izvedljivostimodela koncesijskog ugovora, odabrati varijantepostavljenog modela ra~una koncesijskih davanja ina~ina dokazivanja, kako su (u svakom trenutku)ispunjavane obaveze iz koncesijskog ugovora. Po-gled u nazad isto tako pokazuje, koje je podatke ianalize bilo potrebno pripremiti na tehni~kom, eko-nomskom i pravnom segmentu, te kvalitetu definici-

ja, koja su i kakva prava i ograni~enja svih sudionika.Kada propisi (kao npr. u Sloveniji) zahtijevaju podje-lu koncesnine izme|u lokalne uprave i dràve, pre-ma zadatim kriterijima (npr. razvijenost i dr.), trebaverificirati i procedure, kako se dijeli naplata za kon-cesiju, kada je na koncesijskoj dionici vi{e lokalnihzajednica koje imaju pravo na dio koncesijskih dava-nja.

Poznato je, da postoji bitna razlika izme|u brutoenergetskog potencijala i iskoristivog energetskogpotencijala. Posljednji je, prije svega, ovisan od pri-rodnih uvjeta, morfologije, protoka, neto pada, kojipreostane uzimaju}i u obzir hidrauli~ke gubitke, te

u~inak odn. iskori{tenje naprava i postrojenja. Zaodre|ivanje lokacije za izgradnju hidroenergetskihobjekata, odlu~uju}e uti~u lokalni uvjeti (npr. geolo-gija), uvjeti za{tite okoli{a, te op}a dru{tvena prihva-tljivost. Ako se u koncesiji radi o odre|enoj dionici ri-

jeke, postavlja se pitanje, {to pla}a koncesijonar?Koncedent nastoji da dobije koncesninu za brutopad, jer je tehni~ki rizik koncesijonara, da postiè {tove~i efekat.

Na osnovu primljenog (bruto) potenciala konce-sijskog podru~ja, uzimaju}i u obzir uvjete prostora ivoda, planirani su i izgra|eni hidroenergetski objektina podru~ju koje je dodijeljeno koncesijom. Obi~nosu sastavljeni iz slijede}ih osnovnih elemenata:

• akumulacijski bazeni s pripadaju}im objektima pri-obalne za{tite,

• brane, obavezni i prate}i objekti brane,• objekti za dovod in odvod vode, obzirom na loka-

ciju iskori{tenja (tunel, cijevni vod),• strojarnica, sa potrebnom opremom i napravama,• elektro strojna oprema,• priklju~ak na mreù sa prate}im objektima i opre-

mom.

Iz nekih od nabrojanih alineja vidi se, da bi poje-

dini objekti mogli biti u „nadle`nosti“ razli~itih strukai/ili sektora. Za{tita obale (npr. potporni zid) moè bi-ti potrebna za koncesijonara HE, a moè biti i dio ce-

8/19/2019 Voda i mi br. 42


49VODA I MI BROJ 42

ste (op}inske, dràvne) ili vodoprivrede (stabilizacijaklizi{ta i sl.). U vodoprivrednim podlogama treba dabudu prije svega analizirani tehni~ki, pravni (vlasni{-tvo, nadle`nost, i dr.), i ekonomski uvjeti (npr. obave-ze ko-investiranja), gra|evinskih i vodoprivrednihobjekta, koji svojim postojanjem utje}u na vodnu

okolinu, odnosno svi elementi koji su va`ni za uspos-tavljanje koncesijskog odnosa.

Podru~je koncesije

Podro~je koncesije se u osnovi moè dijeliti naosnovno i utjecajno podru~je koja pored vodnih po-vr{ina zahvataju i zemlji{ta sa objektima i naprava-ma, te ure|enja (npr. biotehni~ka utvr|ivanja obala).

Osnovno podru~je koncesije je obi~no definira-no uzdu` rijeke, odre|eno geodetskim koordinata-ma krajnjih to~aka dionice rije~nog korita na kojem

je dodijeljena koncesija. U prostoru je obiljeèna sastalno zaposjednutim zemlji{tima sa izgradnjomobjekata i naprava vodoprivredne i energetske in-frastrukture. Podru~je vodnih i priobalnih podru~jaobuhvata osnovno korito teku}ih voda, uklju~uju}iobalu vodnog tijela do visinske granice gdje nastajeizrazita geomorfolo{ka promjena.

U koncesijskom ugovoru je potrebno podru~jekoncesije egzaktno odrediti izradom popisa svih tan-giranih zemlji{ta, koja su odre|ena sa brojem parce-le, katastarskom op}inom, povr{inom po katastru,kategorijom i vlasni{tvom. Podru~je koncesije je gra-

fi~ki prikazano na topografskom nacrtu, gdje je mo-gu}e da se izradi prijedlog parcelacije. Taj predstav-lja osnovu za izradu dokumentacije za prijedlog zaupis u zemlji{nu knjigu, da se javno obznani status iobim nekretnina koja su na podru~ju koncesije. Takose stvaraju uvjeti za ure|enje vlasni{tva kako ener-

getskih objekata, tako i objekata vodoprivredne in-frastrukture, {to je osnova za eventualnu predaju ne-kretnina na upravljanje, odnosno odràvanje.

Utjecajno podru~je koncesije je raz{ireno, naosnovno podru~je koncesije dodano podru~je, kojeobuhvata:

• poplavne povr{ine, izra~unane od strane vodopri-vrede, koje su preuzete u prostorne dokumente lo-kalnih zajednica, kojima se dodaju povr{ine u{}a,na kojima }e se mijenjati uvjeti zbog odlaganja se-dimenta,

• podru~je hidrografskog zale|a vodotoka, na ko-

jem se dodjeljuje koncesija, sa detaljnijim popisompritoka, odnosno obima njihovih izljevnih dionica.

Tako se i utjecajno podru~je koncesije grafi~kiprikazuje na topografskom nacrtu, gdje su posebnoozna~ene poplavne povr{ine i obim pripadaju}eg hi-drografskog zale|a. Poplavne povr{ine su bitan uvjetrazvoja u planskim aktima pojedinih op}ina, dok hi-drografsko zale|e vodotoka sa svim pritocima sas-tavlja vodozbirno, a time i polutanata, podru~je kon-cesije.

Slika 1: Obim osnovnog utjecajnog podru~ja koncesije moè biti veoma razli~it.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


50VODA I MI BROJ 42

Vanredni dogadaji na podru~ju koncesije, kao{to su visoke vode, klizi{ta, potresi i sl., naj~e{}e iza-zivaju {tetu i ugroàvaju sigurnost. U slu~ajevima,gdje analize pokaù da je u~estalost takvih pojavave}a, ima smisla prihvatiti odre|ena rje{enja okopreuzimanja rizika izme|u koncedenta i koncesijo-

nara. Kako protiv mjere mogu biti gra|evinske, kadase izvode u obliku izgradnje nasipa ili drugih objeka-ta ili negra|evinske, kao {to je uvo|enje ograni~enjasa pravnim reìmom ili ~ak i otkup zemlji{ta, dogovo-rene mjere se uklju~uju u koncesijski ugovor. Timese ve} formira osnova, kako se razmatra slu~aj vi{esile, kada prestaje odgovornost koncesijonara.

Objekti na vodama

Objekti i naprave mogu ~initi infrastrukturu navodama, koji se obzirom na resorne zakone dijele navodoprivrednu, energetsku, poljoprivrednu, odno-sno drugu infrastrukturu, u vlasti dràve ili lokalne za-

jednice. Ako su ti objekti na vodama u privatnoj vlas-ti i sluè interesu pojedinog korisnika, govorimo oobjektima za posebnu upotrebu vode, a u slu~aju or-ganizirane grupe korisnika vode, pojavljuje se pri-mjer zajedni~ke upotrebe vode (npr. udruènje zanavodnjavanje). Zna~i, da se objekti na vodama mo-gu svrstavati i na sljede}i na~in:

Objekti na vodama = vodoprivredna infrastruktura+ druga infrastruktura na vodama + objekti za

posebno kori{tenje voda (pojedinaca ili udruènja)

Zavisno od svrstavanja u te tri grupe, pojedini

funkcionalni odnosi prihva}aju i pojedine prioritetekori{tenja vode. Po namjeni jednaki objekti ili ure|e-nja kao u vodoprivredi, mogu se na}i kao objektidruge dràvne infrastrukture (na èljeznicama, cesta-ma), kao objekti lokalne infrastrukture (na vodovodu,kanalizaciji), pa i na drugim objektima na vodi, potre-bni za druge namjene odnosno aktivnosti, me|u ko-

je spadaju objekti namijenjeni rekreaciji, turizmu, itd.Sa pojavom novih (koncesijonarevih) objekata, mo-gu se pojaviti i dodatni utjecaji na ostale korisnikeprostora (voda), kao {to je, zbog pove}anog nivoavode u koritu (kao posljedica pregra|ivanja vodoto-ka i oscilacija povr{ine vode u akumulaciji), pojavaerozije na obali, ugroàvanje njihove stabilnosti itd.

Redovitim tehni~kim nadzorom se utvr|uje i po-treba za obnovom ili izgradnjom novog objekta.Obaveza odràvanja objekta je obi~no koncesijskimugovorom prepu{tena koncesijonaru. Zato se, pripotpisivanju koncesijskog ugovora, izradi i popissvih vodoprivrednih objekata, pa i njihova podjela naspomenuta tri tipa, da se na podru~ju koncesije mo-è vidjeti vlasni{tvo, pa i evidencija, ~ija je obavezaodràvanja. U slu~aju, kada se susre}e na istomobjektu vi{e osoba (javnog i civilnog prava), po{toobjekt sluì razli~itim namjenama, odnosno korisnici-

ma, na temelju dobrih iskustava preporu~uje se izra-diti „razdjelni nacrt“, kojim se evidentira vlasni{tvo,nadle`nost i obaveze odràvanja objekata.

Razdjelni nacrt sadrì pojedine grupe objekata.Me|u objekte energetske infrastrukture na podru~jukoncesije spadaju pojedini objekti hidroelektrana,kao {to su brana sa hidromehani~kom i elektroopre-mom, objekti ure|enja korita prije prelivnih polja i uslapi{tima, mostovi u sklopu brane, regulacioni obje-

kti na podru~ju brane, zahvatni objekti sa hidrome-hani~kom opremom te regulacionim objektima i na-pravama. U spomenutu grupu spadaju objekti koji suisklju~ivo namijenjeni proizvodnji elektri~ne energijei to derivacioni sistemi i strojarnice sa pripadaju}imobjektima i napravama, te priklju~ci na elektroener-getsku mreù. Kao stru~nu podlogu za sklapanjekoncesijskog odnosa je potrebno dakle izraditi i po-pis objekata energetske infrastrukture na podru~jukoncesije (postoje}ih, budu}ih), koji postaje dio kon-cesijskog ugovora.

Drugo kori{tenje vode

Koncesijom za gospodarsko kori{tenje vode zaproizvodnju elektri~ne energije je dodijeljeno pravona kori{tenje prirodnog bogatstva - vode u prostoru.Okolina i prostor su skup razli~itih korisnika i intere-sa i za drugo, dodatno kori{tenje vodnih potencijala.Izme|u njih su i takvi, koji prema propisima moguimati apsolutnu prednost kori{tenja vode (sirovine) injenog pojavljivanja u prostoru. Pri pripremi konce-sijskog dogovora, va`ni su i podaci o postoje}im ibudu}im korisnicima vode na podru~ju (tzv. rezerva-cije u prostoru), o drugim kori{tenjima i vodoza{ti-tnim zonama na podru~ju koncesije, o plovnim obje-ktima, turisti~kim i sportskim aktivnostima itd. Va`no

je odrediti odnose i prava sa pojedinim korisnicima,da su poznati prioriteti, obi~no zabiljeèni kao pri-marno i sekundarno kori{tenje.

Objekti dràvne i op}inske infrastrukture

U odre|enim predjelima koncesijskog podru~jase pojedini objekti, kao {to je npr. dio potpornih obje-kata èljezni~ke trase, mogu pribliìti, a ponegdje ipoistovjetiti sa objektima vodoprivredne infrastruktu-re. U takvim se slu~ajevima pojavljuju zajedni~ki te-hni~ki elementi za dva ili vi{e vlasnika (op}ina, drà-va), koji mogu svoje obaveze prenijeti na nekogupravlja~a infrastrukture ili ~ak i svog (nekog dru-

gog) koncesijonara. Radovi na odràvanju se u pra-ksi ~esto dijele na osnovu posebnog klju~a, na osno-vu redovitog tehni~kog pregledavanja tih objekata iinspekcije, odnosno drugog nadzora sa strane kon-cedenta odnosno tangiranih osoba. Zato je prepo-ru~ljivo da je sastavni dio npr. dràvnog koncesij-skog dogovora i spisak zajedni~kih objekata vodo-privredne infrastrukture i druge dràvne infrastruktu-re (èljeznice, dràvne ceste i dr.) na podru~ju kon-cesije. I ti sadràji ulaze u tzv. razdjelni plan, koji evi-dentira vlasni{tvo objekta, opredijeli nadle`ne drà-vne resore, evidentira odabrani na~in upravljanja nji-me (javno poduze}e, koncesijonar i dr.), te odredi

podjelu pojedinih obaveza. Svakako je jo{ bolje, akose u te procese uklju~e i drugi nivoi vlasti (npr. op}i-ne), da je pristup bolje koordiniran.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


51VODA I MI BROJ 42

Kod zahvata vode na koncesijoniranom vodoto-ku, opskrba pitkom vodom ima svakako prednost,pa se postoje}i zahvati dobro evidentiraju (uklju~uju-

}i i vodoza{titne zone). Nove zahvate za pitku vodumora, kao prioritetni oblik kori{tenje vode, koncesijo-nar prihvatiti, obi~no bez ograni~enja. Druga~ija mje-rila vrijede za budu}e korisnike vode za gospodarskisektor, npr. za tehnolo{ke i druge potrebe. Vodna di-rektiva EU ve} zahtjeva ocjenu gospodarnosti po-tro{nje vode, koja je zahtjevana za postoje}u potro{-nju (da se smanji potro{nja), a za budu}e korisnikevrijede tr`na na~ela, jer se radi o konkurentnoj po-tro{nji vode. Taj mehanizam omogu}ava dodatno,da koncedent ograni~i ve} dodijeljena vodna prava(ako se npr. koristi samo manji procenat ina~e do-zvoljenih koli~ina), ali i u slu~aju da se utvrdi nego-spodarno kori{tenje voda. Ugovorom moraju bitiure|eni i takvi slu~ajevi kada bi koncedent èlioomogu}iti drugo, konkurentniju (profitabilniju) po-tro{nju vode. U takvim slu~ajevima, radi dodjele no-vih vodnih prava drugim korisnicima vode, moè kodkoncesijonara nastati i {teta, npr. radi nepovratnogzahvata vode iz vodotoka, pa }e traìti od{tetu.

Jedan od ~estih primjera aktivnosti u javnom in-teresu, koja se moè osiguravati i putem koncesije jei izgradnja kanalizacione mreè i ure|aja za pre~i{-}avanje. Ta infrastruktura je obi~no u nadle`nosti lo-kalne zajednice, pa ona moè neovisno od drugih tu

djelatnost dodijelit svom koncesijonaru (ne nu`noonom za HE) –treba dakle dodatno uklju~iti novi su-bjekt. Obi~no se dozvoljava uno{enje zaga|enja

ispod granice maksimalno dozvoljenih koncentracija(MDK) u vodno tijelo, tj. i na podru~je koje je dodije-ljeno koncesijskim ugovorom. Koncesijonar za HE,

koji po pravilu mora da brine i o kvaliteti vode, svaka-ko mora dozvoliti izgradnju takvih objekata ali pos-tavlja se pitanje, kako moè utjecati na novu situaci-

ju, jer mu se zbog ispu{tanja iz kanalizacije dovodedodatne supstance. U ukupnom bilansu prekomjer-no uno{enje zaga|enja, sedimenata i sl. bi vjeroja-tno, radi novih aktivnosti, ograni~ilo njegovu dozvo-ljenu aktivnost, a moè i nesrazmjerno utjecati naekonomi~nost njegovog poslovanja. Da li je nepo-sredno uklju~en kao stranka u postupku uskla|iva-nja i prihva}anja prostornih planskih dokumenata lo-kalne zajednice, odnosno u postupku za pridobiva-nje dozvole za aktivnost u prostoru? Kada mu propi-si neposredno ne omogu}uju takva prava, trebalo bida se koncesijskim ugovorom odredi na kakav na~inkoncesijonar moè aktivno sudjelovati u upravnompostupku za gradnju ure|aja za pre~i{}avanje, kana-lizacije i sl.

Ali, postoji i bolja mogu}nost, tj. neposrednouklju~ivanje u izradu Vodoprivrednih osnova, Vodo-privrednih nacrta, a kod konkretne implementacije iu izradu vodoprivrednih sadràja u upravnom aktuza predstoje}u aktivnost (VP suglasnost, dozvola),gdje bitne sadràje priprama vodoprivredna javnaslu`ba. Na takav na~in bi se koncesijonaru omogu}i-

lo da ostvari svoje interese, tj. uvjete za funkcionira-nje njegovih objekata i naprava, odnosno za dostiza-nje ciljnog kvalitativnog stanja voda sukladno sa vo-

Slika 2: Iz katastra se uzimaju parcele vodnog zemlji{ta.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


52VODA I MI BROJ 42

doprivrednim sektorom. Jednako razmi{ljanje vrijedii za drugu lokalnu infrastrukturu, kao {to su op}inskeceste, deponije i sl.

Drugi interesi na vodama

Voda i vodne povr{ine privla~e ljude, te sa tim irazvoj aktivnosti vezanih za vodu. Svaka nova vodnapovr{ina porodi nove ideje za turisti~ke i rekreacioneaktivnosti, kao i mogu}nosti za plovidbu i gradnjupristani{ta, te razvoj ribolova. Za takvo sekundarno

(podre|eno) kori{tenje vode moraju jednako biti ure-|eni me|usobni odnosi. Da bi izvo|enje radova naodràvanju teklo nesmetano, preporu~ljivo je da je

sastavni dio koncesijskog ugovora i spisak takvihobjekata na podru~ju koncesije i da je izra|en ra-zdjelni plan, po kome se razdvaja vlasni{tvo objeka-ta, evidentira upravitelje i obaveze. I za taj dio morabiti ure|en nadzor nad uskla|eno{}u sekundarnihaktivnosti sa primarnom aktivno{}u na podru~ju kon-cesije. Mada bi aktivnosti korisnika sekundarnih pra-va trebale te}i sa znanjem i suglasno{}u koncesijo-nara, moè se o~ekivati da nastupe i neke konfliktnesituacije. Za brzo i u~inkovito rje{enje takvih primje-

ra bi mogao biti, ve} u osnovi ugovora odre|en su-bjekt, koji bi stru~no i neovisno od u~esnika (tj. kon-cesijonara i drugih korisnika vode) pratio zbivanja, te

Slika 3: Vodne zgradbe mogu biti u nadle`nosti razli~itih sektora.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


53VODA I MI BROJ 35

ih dokumentirao, i predloìo koncedentu, kada bitvrdnje u~esnika bile u odre|enim pogledima supro-tne. U slu~aju formirane rije~ne nadzorne slu`be, sadodanim zadacima (i ovlastima sakupljanja podata-ka), vodoprivredni stru~njaci bi mogli evidentirati sta-nje i posljedice, te ih posredovati koncedentu u obli-

ku stru~nih osnova za odlu~ivanje. Iako se o~ekujedobra suradnja svih u~esnika u prostoru, na~ine rje-{avanja sporova treba urediti unaprijed.

Naplata za koncesiju, prava i obaveze

Zahtjevana visina koncesnine je objavljena ve}sa koncesijskim aktom, pa su u koncesijskom ugo-voru detaljnije odre|eni uvjeti pla}anja, po~etak i na-~in pla~anja i dr. Naplata za koncesiju se npr. u Slo-veniji dijeli izme|u dràve i onih op}ina, ~iji teritorijleì na podru~ju koncesije. Koncesnina se dijeli uomjeru 40:60 u korist op}ine, a na demografskougroènim podru~jima u omjeru 20:80 u korist op}i-ne. Dakle Vlada, sa odredbom visine koncesnine,neposredno odredi i opseg prava i sudjeluju}imop}inama. Na koji na~in se dijeli izme|u vi{e op}ina,predmet je posebne analize, a polazi{te je podjela uomjeru sa cjelokupnim bruto potencijalom, koji pri-pada podru~ju pojedine op}ine za primjer srednjeggodi{njeg proticaja vodotoka i bruto pada pri nivousrednje godi{nje vode. Koncedent si obi~no zadrìposebno pravo za izvo|enje nadzora ugovora, {touklju~uje kako tehni~ki, tako i financijski aspekt (npr.pravilnost pla~anja koncesnine op}inama). U fazi pri-prema koncesije, izvode se i analize upore|ivanja

koncesije u inostranstvu da bi koncesijonar otprilikeimao jednake uvjete kao u susjedstvu. To je bilo ura-|eno i za alpski prostor, pa se uporedilo zakonodav-stvo i druga rje{enja u Italiji i [vicarskoj, te u Austriji.Mo`da je korisno zabiljeìti, da se za neke oblike ko-ri{tenja vode ne pla~a koncesnina (npr. crpna hidro-elektrana).

Prava i obaveze za iskori{tavanje vodnog po-tencijala u fazi javnog natje~aja su najavljene pra-vnim aktom (Uredba Vlade o koncesiji). Po javnoobjavljenoj namjeri obavi se izbor koncesijonara, dabi se sa izabranim kandidatom dogovorili drugi uvje-ti u koncesijskom ugovoru. Potpisom ugovora, se na

operativnom nivou po~inju realizirati pogonski pravil-nici i druge detaljne procedure (financijski tok, moni-toring, i sl.). U Sloveniji su bili temeljni uvjeti za isko-ri{tavanje vodnog potencijala za postoje}i hidroener-getski objekat ve} definirani u vodoprivrednoj dozvo-li, koja se uzima u koncesijski ugovor i nadgra|ujedrugim sadràjima (financijskim, itd.). Na kratko sudati neki aspekti iz koncesije:

• odre|en je dozvoljeni zahvat vode iz vodotoka, pase osim osnovnih parametara hidroelektrane, prijesvega definira visina instaliranog proticaja, koji jeneposredno ovisan od proticaja vodotoka i ve} ra-

nije dodijeljenih vodnih prava nizvodno,• odre|ena je kota uspora akumulacijonog bazena(normalna, izuzetna, minimalna),

• odre|ene su dozvoljene oscilacije nivoa vode prinormalnom radu i brzina spu{tanja nivoa, odre|e-no je dozvoljeno pove}anje proticaja (vrh, brzina) isl., da bi mogli biti svi objekti osiguranja obala (po-tporni zidovi, objekti od kamenog naba~aja, gabi-oni, itd.) dimenzijonirani na optere}enje koje izazi-

va brzina oscilacije. U ljetnoj sezoni moè biti, radituristi~kog iskori{tenja jezera, veli~ina oscilacijaograni~ena i to subotom i nedjeljom na 1.0 m, a uostale dane moè biti druga~iji dogovor,

• u koritu je potrebno osigurati ekolo{ko prihvatljivproticaj, odre|en na osnovu hidrolo{kih, morfolo-{kih, fizikalno-kemijskih, biolo{kih i parametara za-{tite okoline, uz po{tovanje po~etnog stanja. Zanadzor propisanog proticaja je uspostavljen kon-trolni (mjerni) profil i dana potrebna ovla{tenjanadzorniku,

• izvo|enjem redovitog monitoringa zasipanja aku-mulacije nanosom, te izvo|enjem sanacijskih ra-

dova za odrànje stabilnog stanja u bazenu, sma-njuje se poplavna ugroènost na podru~ju pod uti-cajem akumulacije. Odvoz nanosa iz korita se izvo-di na osnovu svakogodi{njeg plana radova u ko-

jem su navedene lokacije, predvi|eno vrijeme is-kopa i koli~ina iskopanog materijala. Na nekim lo-kacijama se moè odrediti i dodatni koncesijonar,koji ima pravo uzimati nanos (npr. za betonske po-luproizvode), pa treba odnose izme|u vi{e konce-sionara obavezno urediti,

• redovito treba odstranjivati iz korita, odnosno po-dru~ja koncesije, plivaju}e predmete i otpad - akose ne moè utvrditi izvor (vlasnik) otpadaka te tro-{kove snosi koncesijonar. Na~in rada sa tim mate-rijalom pripremi koncesijonar, ali dokumentacijupotvr|uje koncedent, obi~no u obliku Uputstva zaodstranjivanje i odlaganje otpada,

• treba voditi ra~una i da se ne pojave {tetne poslje-dice na priobalnim zemlji{tima i izgra|enim obje-ktima radi uspora i rada HE, npr. radi pove}eniherozijonih procesa na podru~ju akumulacije i pro-mijenjenih uvjeta toka u vodotoku nakon izgradnjehidroenergetskih objekata, {to zahtjeva stalnu kon-trolu priobalnog pojasa i po potrebi izvo|enje sta-bilizacijskih mjera na obalama,

• koncesijonar HE se je duàn dogovoriti sa vlasnici-ma zemlji{ta na podru~ju HE o pitanjima vezanana nadzor i odràvanje objekata, kao npr. pravopristupa objektima gdje se izvode radovi na odrà-vanju, isplata eventualne {tete na zemlji{tima i sl.,iako se u svakom slu~aju, nakon zavr{etka radova,na zemlji{tu mora uspostaviti prvobitno stanje,

• spre~avati, da se u prostor pod usporom ne odla-è otpadni materijal ili materijal koji bi pogor{aoproticajne uvjete ili ugrozio siguran rad HE. U okvi-ru redovitog monitoringa i odràvanja koncesijonarmora pratiti stanje u prostoru, ali se moè Zako-nom o vodama i ovla{tene osobe javne vodopri-

vredne slu`be (ti. rije~ni nadzornici) obavezati zaneke zadatke, a koncesionaru omogu}iti, da moèdodatno uvesti pove}an nadzor,

8/19/2019 Voda i mi br. 42


54VODA I MI BROJ 42

• zahvat protivpoàrne vode na podru~ju koncesijetreba omogu}iti, za {to su na pojedinim mjestimauz akumulacijono jezero ure|eni pristupi i platojina kojima je mogu}e postaviti crpke i ostala pos-trojenja za opskrbu s protivpoàrnom vodom. Napitanje, da li je koncesijonar duàn odràvati i te

objekte, odgovor je – o njima mora brinuti vlasnik(odn. korisnik),• treba odgovaraju}e reagirati u slu~aju opasnosti

od ru{enja brane i istovremeno predvidjeti akti-vnosti koje bi o~uvale sigurnost stanovni{tva nautjecajnom podru~ju koncesije, kao npr. uspostav-ljenje alarmnog sistema obavje{tavanja stanovni{-tva, na vidnim mjestima postavljenje oznaka ma-ksimalnih visina koje bi se na osnovu analiza mo-gle pojaviti na tom podru~ju i sl.

Kratak pregled pokazuje, da je do sada vodopri-vredna dozvola ve} odgovaraju}e ure|ivala uvjete zagospodarsko iskori{tenje vode na HE, pa su se ti sa-dràji prenijeli i u Koncesijski ugovor. Iskustva ste~e-na stru~nim nadzorom dosada{njih dozvola dobro bibilo iskoristiti i za nadzor ispunjavanja koncesijskogugovora.

Pra}enje i spunjenjaobaveza iz koncesije

Kako koncedent, tako i koncesijonar, kada stu-paju u koncesijski odnos, trebaju dodatno znanje,metodologije i odgovaraju}u organiziranost. Preci-znost pri odre|ivanju prava i du`nosti se iskazuje usvakodnevnom radu, kada koncesijonar mora biti

sposoban u svakom momentu da koncedentu doka-è da ispunjava sve obaveze iz koncesijskog ugovo-ra i da ne prekora~uje steknuta prava. Sa druge stra-ne, koncesijonar mora biti pripremljen i osposobljenpratiti sve radnje koncesijonara, pa i provjeravati dali korisnici usluga, koje osigurava koncesijonar, dobi-

ju pravi standard, u dogovorenom obimu i vremenu,za pravu cijenu itd.

Ve} za slu~aj normalnog pogona, u poduze}u(koncesijonara) je treba dopuniti postoje}i model or-ganiziranosti, po{to se pojavljuju novi zadaci, vezaniza ispunjenje koncesijskog ugovora, sve od tehni-~kih sadràja, do pravovremenog i pravilnog pla~a-nja koncesnine dràvi i op}inama. Po~etak vaènjakoncesijskog ugovora zahtjeva internu podjelu novo-prihva}enih obaveza na pojedine slu`be, tako da seu najve}oj mjeri smanji rizik da pojedina obaveza nebi bila ispunjena, a ujedno treba urediti i odgovaraju-}e unutarnje komunikacije.

Za redovito i pravovremeno ispunjenje obavezapla~anja za koncesiju, financijsko ra~unovodstvenojslu`bi poduze}a, potrebno je i pravovremeno sku-pljanje i posredovanje potrebnih podataka za odre|i-vanje visine naplate za koncesiju, kao {to su koli~inaproizvedene elektri~ne energije i ostvareni prihod

njenom prodajom u hidroelektranama koje su pre-dmet koncesijskog ugovora. Potrebno je brinuti zaaùrnost garancija (banaka) za isplate koncesnine i

osiguranje tehni~kog ìvotnog vijeka hidroenerget-skih objekata za pravilno financijsko poslovanje i in-formiranje koncedenta putem posredovanja redovi-tih godi{njih izvje{taja, ali i davanjem prava, da kon-cendent ima dostup do relevantnih poslovnih poda-taka. Na drugoj strani, od koncedenta se o~ekuje da

svemu slijedi, kontrolira i reagira, kako bi obavio sveradnje dobrog gospodara.Koncesijonar istovremeno moè planirati izgra-

dnju novih i obnovu ili pobolj{anja postoje}ih hidro-energetskih objekata, {to su strate{ki ciljevi poduze-}a kojima slijedi slu`ba za razvoj. Na osnovu trendo-va i {irih dru{tvenih planova se izra|uju studije i ana-lize, koje ukazuju na potencialno zanimljiv objekat,gledano sa ekonomsko-tehni~kog stajali{ta i stajali-{ta za{tite okoli{a. Ujedno se prati razvoj i stanje no-vih tehni~kih rje{enja, da bi se moglo predlagati po-bolj{anje, obnovu i rekonstrukciju objekata, ~ime semoè posti}i bolje iskori{tenje raspoloìvog bruto

energetskog potencijala, koji je predmet koncesij-skog ugovora. Time se smanjjuje poslovni rizik priispunjenju koncesijskog ugovora. Od koncedenta seo~ekuje, da svemu tome slijedi, potvr|uje primjere-nost predlaganih rje{enja i reagira ako nije dostignu-to pona{anje u skladu sa dobrom praksom (best ma-nagement practice).

Izgradnja i investicijsko odràvanje objekata semora organizirati tako, da je gradnja kvalitetna, pra-vovremena i u okviru predvi|enih financijskih sred-stava, {to zahtjeva nadzor kvaliteta radova, ugra|e-nih materijala i opreme. Isto tako, obavezna je pre-ventivna kontrola stanja naprava i postrojenja, otkri-vanje gre{aka prije nego {to te izazovu ispad proi-zvodnje, materijalnu {tetu, ljudske povrijede ili nega-tivne uticaje na okoli{. Tu spadaju i du`nosti konce-sijonara za manipulaciju sedimentima, ~i{~enje na-nosa i akumulacijonih prostora, o~uvanje kvalitetevodotoka na podru~ju koncesije itd. Za godi{nji, sre-dnjero~ni i dugogodi{nji plan obi~nog i investicij-skog odràvanja, te izgradnje objekata u opsegusvojih obaveza, npr. za tangiranu vodoprivrednu ienergetsku infrastrukturu, potrebno je dobiti i sugla-snost koncendenta. Od koncedenta se o~ekuje utom podru~ju, da prati stanje i trendove na objekti-

ma, potvr|uje primjerenost predlaganih sardàja,dodatno implementira ciljeve iz osuvremenjenih stru-~nih podloga (npr. nove Vodoprivredne planove i sl.),sve sa namjerom da je trenutno stanje odgovaraju}eali i da }e objekti po zavr{enom periodu koncesije bi-ti predani koncedentu u zahtjevanom (dobrom) sta-nju.

Istovremeno se otvaraju i pitanja, vezana za ra-spolaganje prirodnim resursima. Koncesijonar naosnovu godi{njeg plana i kasnije godi{njeg izvje{ta-

ja od nadle`nog ministarstva dobija suglasnost iovla{tenja, {ta i kako se radi npr. sa sedimentima –koliko se toga (besplatno?) koristi za radove odrà-

vanja, kako se prati preostali materijal (na deponiju,prodaja na trì{tu sa dozvolom koncendenta, itd.).Od koncedenta se o~ekuje, da je osposobljen odre-

8/19/2019 Voda i mi br. 42


55VODA I MI BROJ 42

agirati na odgovaraju~i na~in i dozvoli raspolaganjena na~in, i obezbediti uvjete, kojim dobija najboljeekonomske, ekolo{ke i dr. rezultate.

Po{tivanje koncesijskog ugovora je u osnovi ve-zano na pra}enje funkcioniranja, tako da je uvijek

mogu}e dokazati da su svi uvjeti iz koncesije ispu-njeni, a ujedno mora biti osigurano da su sve radnjeu skladu sa svim vaè}im propisima, npr o za{titi vo-da, o za{titi vodnog reìma i sa tim povezanim kori-{tenjem vode, o za{titi prirodnih resursa i kori{tenjaprostora itd. Dodatno je, uz nadzor ispunjavanjaugovornih obaveza, potrebno uspostaviti monitoringi za niz pojava (stanje voda, vibracije, buku, elektro-magnetno zra~enje). Za neke moraju izvo|a~i moni-toringa imati ovla{tenje za izvo|enje mjerenja (npr.akreditacija). Koncesionar zato angaìra ovla{tenuosobu i na nju prenese i odgovornost za odgovara-

ju}e izvo|enje monitoringa. Na drugoj strani, konce-dent mora biti sposoban preuzeti i provjeriti izvje{ta- je o monitoringu ili u suprotnom, odgovaraju}e an-

gaìrati vanjske stru~njake, da to izvode. Ako se u cijelom obimu razmotri samo zahtje-

vnost rada koji se pojavljuje u segmentu pra}enja,da li su ispunjene obaveze (i nisu prekora~ena pra-va) iz koncesijskog ugovora, moè se zaklju}iti, da je

potrebna reorganizacija poslovanja i kod koncesijo-nara i koncedenta. Ponekad, to je potrebno i kod tre-}ih osoba, pa je tu dat i primjer, kada op}ina dobijaneki iznos koncesnine, pa zato i ona mora pratiti pra-vovremenost, pravilnost itd. toga ~ina, {to daje novezadatke i njima.

Zaklju~ci

Koncesijsko financiranje izgradnje, upravljanja iodràvanja infrastrukture sektora voda je jedan odna~ina izvo|enja javne slu`be. Kako se radi o vi{evrsta koncesija, treba praviti razliku u koncesijama -

kako se koriste prirodni resursi u gospodarske na-mjene, kako se mogu osiguravati usluge, i sl. Kako jeu vi{e slu~ajeva potrebna i gradnja objekata, prvo je

Slika 4: Hidroenergetska infrastruktura se ponekad moè jednostavno odvojiti od VP infrastrukture.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


56VODA I MI BROJ 42

prikazano, kako se i za te okolnosti odre|uje pojedi-ni oblik koncesije (za gradnju, za uslugu, za gospo-darsko kori{tenje resursa itd.).

Da bi bila koncesija mogu}a, potreban je niz za-da}a, procedura i potreba za odgovaraju}im stru-~nim podlogama, sa kojima se obavi analiza stanja

voda, prostora, odnosno, ve} dodijeljenih (vodnih)prava. Problematika koja se javlja na dodjeljivanjukoncesija je bila prikazana sa stajali{ta gospodare-nja vodama. Ilustrirana je prikazom tehni~kih, eko-nomskih, ekolo{kih i dr. sadràja, koji bi se trebali ra-zmotriti u slu~aju, kada bi se dodijelila koncesija zagospodarsko izkori{tavanje vode za proizvodnjuelektri~ne energije. Prikazane su klju~ne vodoprivre-dne podloge, koje bi trebale biti uklju~ene u konce-sijski ugovor. Analizirana je vodoprivredna problema-tika, dok drugi, npr. elektro, strojni, ekonomski, pra-vni i dr. vidici u koncesijskom ugovoru zahtijevaju sli-

~nu obradu. Poja{njeni su i neki pojmovi u koncesiji,kao {to su predmet koncesije (brutoenergetski po-tencijal), osnovno podru~je koncesije i utjecajno po-dru~je koncesije, te kriteriji za njihovo odre|ivanje.

Prikazani su sadràji, koji su klju~ni u postupci-ma ure|enja koncesijonih odnosa, pri podjeli mode-la ra~una koncesijonih davanja odnosno, precizira-nju obaveza u~esnika u cijelom periodu trajanja kon-cesijskog ugovora. Crvena nit je, kakva su tehni~ka

rje{enja za pra}enje ispunjenja vodoprivrednih zah-tjeva iz koncesijonog ugovora da bi sa jedne stranekoncesijonar mogao pratiti i dokazivati ispunjenjekoncesijskih obaveza, a koncedent ih pregledati ipotvrditi, tj. utvrditi da koncesionar ispunjava svojeobaveze ali i ne prekora~uje svoja prava.

Potpisivanjem (pa i u fazi priprema) koncesij-skog ugovora, pojavljuju se nove obaveze i zada}ekako pri koncesijonaru, tako i pri koncedentu. U po-duze}u (koncesijonar) ih prihvataju razli~ite slu`be,od financijske, razvojne, investicijske, do slu`be po-gona i odràvanja jer neispunjenje obaveza iz konce-sijskog ugovora moè imati te{ke posljedice za kon-cesijonara kao {to su isplata ugovornih kazni itd.,sve do oduzimanja koncesijskog prava. Kod konce-denta je, osim preuzimanja novih obaveza, problemi gdje dobiti nova znanja. Onaj, koji se kandidira zadobivanje koncesije, obi~no ima vi{e iskustava odkoncedenta, koji (ponovo) uvodi koncesiju u svoj

pravni sistem.Koncedent se moè, u fazi priprema svojih novihstru~nih podloga za koncesiju na vodama, u velikomse obimu osloniti na izvo|a~e (vodne) gospodarske

javne slu`be, koji imaju tehni~ku opremu i znanje, is-kustvo sa pogonom infrastrukturnih sistema i stru~nikadar. Dodatna prednost su izra|eni resorni doku-menti, kao {to su Vodoprivredne osnove, a kada jepotreba po ve}oj preciznosti su potrebni i Vodopri-vredni nacrti i detaljije stru~ne podloge. Preporu}ujese, da se kao polazi{te za koncesijski odnos pripre-mi evidencija infrastrukturnih objekata, a u nastavkurazdjelni nacrt. Na dobro izra|enim tehni~kim sa-dràjima mogu}e je dobro razraditi i druge sadràje(ekonomske i sl.), pogotovo ako se na istom podru-}ju susre}u subjekti, koji su dobili koncesiju za razli-~ite radnje nad funkcionalno povezanim resursom,kao {to je voda. Primjer, kada je na istoj dionici rije-ke data koncesija za proizvodnju na HE i za kori{te-nje sedimenta, pokazuje da se mogu u koncesij-skom ugovoru pojaviti i vrlo komplicirane relacije.

Pokazalo se je ve} u razli~itim slu~ajevima, da jevodoprivredni sektor osposobljen integrator navede-nih sadràja, a isto tako, da za koncedenta moèobavljati stru~no zahtjevne zadatke. Prije podjele no-

vih vodnih prava, mogao bi izvesti odgovaraju}eanalize, ocjene opravdanosti, prihvatljivosti i profita-bilnosti predloène djelatnosti koncesijonara, opse-ga o~ekivanih zadiranja u postoje}a prava pa i izra-diti prijedloge za rezervne djelatnosti (svrstane pokriterijima konkurentnosti) ili izraditi metodologiju zaure|enje eventualnih zahtjeva za povrat nastale {te-te. Zato bi se ve} pri potpisivanju koncesijskog ugo-vora moglo regulirati i na~in rje{avanja konfliktnih si-tuacija. Bar za predvidljive doga|aje obje strane bise mogle ve} unaprijed suglasiti, da je izvo|a~ javnevodoprivredne slu`be ovla{ten i kao stru~na organi-zacija (vje{tak), prihva}en sa svih strana, da pripre-

ma podloge za odlu~ivanje, arbitraù, pa i programi-ranje i planiranje zajedni~kih obaveza (npr. odràva-nja).

8/19/2019 Voda i mi br. 42


57VODA I MI BROJ 42

LITERATURA1. Caponera, D.A. (1992). Principles of Water Law and Admi-

nistration. A.A. Balkema, Rotterdam.2. Colenco Power Consulting Ltd., Baden, Switzerland. Euro-

pean Bank for Reconstruction and Development. (1994).Upgrading of So~a River Hydropower Schemes - Final Re-port.

3. Elektroin{titut Milan Vidmar Ljubljana. Energy and PowerValue of Doblar II HPP and Plave II HPP in DevelopmentScenarios of the Electric Power System of Slovenia, FinalReport.

4. European Commission: Guidelines for Sucessful Public-Private Partnership, March 2003,

5. F. Steinman, Fakulteta za gradbeni{tvo in geodezijo, Slo-vensko dru{tvo za za{~ito voda, Dru{tvo vodarjev Sloveni-

je. (1996). Strokovno posvetovanje o koncesijah v vodnemin komunalnem gospodarstvu. Zbornik referatov, strokovnoposvetovanje, Bled, 1996.

6. Grilc, P. (1995). Koncesijska pogodba, Pogoji za prevzemkoncesij na podro~ju javnih slu`b. Razvojni projekt kako-vost v gospodarskih javnih slu`bah varstva okolja. Ljubljana.

7. Il canone per i diritti d acqua- il tributo piu importante in ma-teria di utilizzazione delle forze idriche in svizzera.( 2002).Rapporti dell UFAEG, Serie Acque N.3.

8. Ile{i~ M., Javne koncesije in pogodbe “BOT” (Built-Opera-te-Transfer), v: Zbornik, Gospodarsko pravo, Institut za go-spodarsko pravo, Maribor, 1998.

9. Knez R., Oblike koncesijskega financiranja na podro~jucestne infrastrukture, Kongres o cestah in prometu, Porto-ro`, 2004

10. Krisper – Kramberger, M. ( 1991). Dobrine v splo{ni rabi.Pravnik, 3-5/91.

11. Koncesijska pogodba za gospodarsko izkori{~anje vodeSo~e, Idrijce in Ba~e za proizvodnjo elektri~ne energije.

So{ke elektrarne Nova Gorica – Vlada RS. Ljubljana,2002.12. Martinand, C. (1995). Private Financing of Public Infras-

tructure the French Experience. Ministry of Regional De-velopment, Public works and Transportation, 205 str.

13. REGIO DECRETO 11 dicembre 1933, n. 1775. – Approva-zione del testo unico delle disposizioni di legge sulleacque e sugli impianti elettrici. Publicato nella gazzetta Uf-ficiale n.5 dell 8 gennaio 1934.

14. Rice, L., White, M.D. (1987). Engineering Aspects of WaterLaw, J. Wiley&Sons. N. York.

15. Steinman, F., Banovec, P.( 2000/2001). Zmanj{evanje tve-ganj pri gospodarjenju z vodami. Ujma, {t.14/15, str. 313-318.

16. Uredba o koncesijah za gospodarsko izkori{~anje napla-vin iz reke So~e. Ur.l. RS {t. 99/01.

17. Uredba o koncesiji za gospodarsko izkori{~anje vode So-~e, Idrijce in Ba~e za proizvodnjo elektri~ne energije. Ur.l.RS {t. 63/96.

18. WFD – Direktiva EU o politiki do voda EC 60/2000.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


1. OSNOVNI PRINCIPI PLANIRANJAUPRAVLJANJA VODNIM RESUR-SIMA u EVROPSKOJ UNIJI

eneralni pristup upravljanju vodnim resur-sima u okviru Evropske Unije se bazira nainternacionalno usagla{enim principimakoji su prvenstveno fokusirani na uravno-

teèn, efikasan i odrìvi naèin kori{tenja vodnih re-sursa. U ovom tekstu su prezentirani odreðeni EUprincipi koji predstavljaju nadogradnju osnovnih in-ternacionalnih principa usagla{enih na Internacional-

noj konferenciji o vodama i okolisu odrzane u Dabli-nu 1992. U prvom redu to se odnosi na slijedeæi setprincipa:

institucionalno-upravljaèki; socijalni; ekonomsko-finansijski; okoli{no-ekolo{ki; informaciono-komunikativno-edukativni; tehnolo{ki.

Izuzetno je va`no imati u vidu da se gore nave-deni principi moraju uvijek razmatrati kao meðuso-bno povezani principi, tj. oni se imaju kompatibilnoprimjenjivati za sve tipove i aspekte aktivnosti kojese pojavljuju u sektoru voda.

1.1. Institucionalni i upravljaèki principiKao kljuèni principi iz ove grupacije mogu se na-

vesti oni koji zagovaraju da:

Uloga vladinih i drugih oficijelnih institucija morabiti na svim upravljaèkim nivoima jasno definisa-na sa oficijelno uspostavljenim podruèjima odgo-vornosti;

Struktura i sistem upravljanja trebaju biti uspos-tavljeni na naèin koji æe maksimizirati efiksnostuce{æa odgovornih institucija na svim nivoima;

Da bi se pospje{ila efikasnost upravljanja vodnim

resursima neophodno je da se kod procesa do-no{enja odluka obezbijedi intenzivnije uèe{æe di-rektnih korisnika vodnih resursa i privatnog se-ktora;

Kontinuirano jaèanje institucionalnih i personal-nih kapaciteta se postavlja kao jedan od osno-vnih preduslova uspje{nog upravljanja vodnimresursima;

Za uspje{no upravljanje vodnim resursima neop-hodno je uspostaviti adekvatan informacioni sis-tem koji æe obezbijediti, izmeðu ostalog, po-veæanu transparentnost i jednostavnu mjerljivost

kljuènih upravljaèkih parametara.1.2. Socijalni principiKao kljuèni principi iz ove grupacije mogu se na-


Zadovoljavajuæe snabdijevanje vodom i adekvatannaèin odvoðenja otpadnih voda su osnovne ljudskepotrebe i stoga moraju biti obezbijeðene za sviju;

Krajnji korisnici moraju dobiti mnogo znaèajnijuulogu u procesu upravljanja vodnim resursima ito treba obezbijediti uspostavom adekvatnih me-hanizama interaktivne participacije;

U procesu planiranja upravljanja vodnim resursi-ma uloga ène se mora adekvatno sagledati usvim fazama planiranja i implementacije.

EVROPSKI TRENDOVIU OBLASTI UPRAVLJANJAVODNIM RESURSIMAI NJIHOVA APLIKACIJAU SLIVU RIJEKE SAVE

58

SENAD PLOÔ

VODA I MI BROJ 42

G

* Rukovodilac konsultantskog tima EC CARDS projekta “Pilot plan upravljanja rijekom Savom”; SAFEGE Consutling Engi- neers, France

8/19/2019 Voda i mi br. 42


1.3. Ekonomski i finansijski principiKao kljuèni principi iz ove grupacije mogu se na-


Voda posjeduje ekonomsku vrijednost i stoga jeu svim analizama treba tretirati kao ekonomsko

dobro; Uspostava odgovarajuæih tarifa za razlièite vrste

servisa u okviru sektora voda mora biti razmatra-na kao jedan od kljucnih faktora uspostave odr-ìvog kori{tenja vodnih resursa;

1.4. Okoli{no-ekolo{ki principiKao kljuèni principi iz ove grupacije mogu se na-


Bilo koja aktivnost vezana za vodne resurse trebada se realizira na naèin koji æe imati minimalnonegativne posljedice na okoli{ i pripadajuæa sta-ni{ta;

Raspodjela i potro{nja voda u svrhu za{tite okoli-{a mora dobiti mnogo veæi prioritet u svim plan-skim dokumentima;

Okoli{ne aspekte upravljanja vodnim resursimatreba kontinuirano osmatrati kako bi se podstica-la “zdrava” kori{tenja.

1.5. Informaciono-komunikativno-edukati-vni principi

Kao kljuèni principi iz ove grupacije mogu se na-vesti oni koji zagovaraju da:

[iroka dostupnost postojeæim podacima i infor-

macijama predstavlja jedan od glavnih preduslo-va za obezbjeðenje efikasnog upravljanja vodnimresursima;

Kontinuirana edukacija predstavlja jedan od klju-ènih faktora u cilju osiguranja odrìvog kori{tenjavodnih resursa;

Pojaèanje komunikacije i {ireg javnog razumije-vanja problema vezanih za vodne resurse morajuèiniti sastavni dio bilo koje forme upravljanja vo-dnim resursima;

1.6. Tehnolo{ki principiKao kljuèni principi iz ove grupacije mogu se na-


Moderno upravljanje vodnim resursima traì ba-lansiran pristup u kori{tenju novog “hardwera” inovog “software”;

Tehnolo{ki izbor treba da je podreðen kriterijimaefikasnosti, racionalnih tro{kova i prilagoðenostilokalnim uslovima.

2. OSNOVNI ZADACI VEZANIZA IMPLEMENTACIJU OKVIRNEDIREKTIVE O VODAMA

Direktiva Evropskog parlamenta i Vijeæa2000/60/EC koja je uspostavila okvir za aktivnostiEvropske Unije (EU) u sektoru voda, generalno po-znata kao Okvirna direktiva o vodama (Direktiva) jestupila na snagu 22. decembra 2002. Uz sve poten-cijalne manjkavosti ove Direktive ona zasigurnopredstavlja izuzetan korak naprijed u cilju uspostav-ljanja odrìvog kori{tenja vodnih resursa u EvropskojUniji. Naime, Direktiva traì od zemalja èlanica EU dapoduzmu sve neophodne mjere kako bi njihove vo-de u ekolo{kom pogledu dostigle “dobro stanje” do2015.

U nastavku se prezentiraju èetiri osnovna zadat-

ka vezana za implementaciju Direktive. Potrebno jenaglasiti da su ostali va`ni aspekti Direktive, kao {tosu definisanje okoli{nih ciljeva, detaljna karakteriza-cija rijeènih tijela i analiza finansijskih modela, izos-tavljeni u ovom èlanku kako bi se problem implemen-tacije Direktive prikazao u {to jednostavnijoj formi.

2.1. Uspostavi “vodna podruèja”i odgovarajuæeorganizacione/upravljaèke forme

Osnovne incijalne aktivnosti usmjerene ka im-plementaciji Direktive traè da se:

identificiraju rijeèni bazeni; identificiraju vodna podruèja ukljuèujuæi jedan ilivi{e rijeènih bazena;

59VODA I MI BROJ 42

8/19/2019 Voda i mi br. 42


60VODA I MI BROJ 42

ustanove odgovarajuæe administrativne forme; identificiraju kompetentni organi upravljanja; osigura harmonièna realizacija zahtjeva Direktive

u svim vodnim podruèjima.

Realizacija ovih aktivnosti podrazumijeva da se,u su{tini, naðu odgovori na slijedeæa kljuèna pitanja:

Kako usaglasiti granice izmeðu vodnih podruèja? Kako tretirati granice podzemnih i obalnih voda

prilikom definisanja granica vodnih podruèja? Da li postoji (vje{taèki) transfer voda izmeðu ri-

jeènih bazena? Ko su glavni stejkholderi koje treba ukljuèiti prili-

kom definisanja granica vodnih podruèja i kojiproces planiranja treba koristiti da se identificira-

ju, informi{u i ukljuèe relevantni stejkholderi? Da li postoje relevantni stejkholderi izvan granica

vodnog podruèja koje treba ukljuèiti u proces pla-niranja (npr. u sluèaju podzemnih i obalnih vo-da)?

Da li su postojeæe strukture efikasno angaòvaneu procesu definisanja politièkih, administrativnih itehnièkih odnosa za uspostavljanje vodnih po-druèja? Da li su odgovornosti jasno definisane?[ta se treba unaprijediti u organizacijskom smislukako bi se osigurala uspje{na implementacija Di-

rektive? Kako da se kadrovski i finansijski kapaciteti ade-

kvatno mobili{u da bi se usagla{eni planovi stvar-no i reliazovali?

Da li je administrativna struktura na nivou podba-

zena dovoljno jasna i transparentna za relevantnestejkholdere?U okviru iznalaènja odgovora na prethodno

postavljena pitanja, a na osnovu iskustava evropskihzemalja koje su veæ radile na implementaciji Direkti-ve, mogu se formulisate slijedeæe preporuke:

U procesu identifikacija rijeènih bazena, podze-mne i obalne vode se moraju pridruìti odgovara-

juæim rijeènim bazenima na samom poèetku, ka-ko bi se izbjegle naknadne intervencije koje cijeliproces mogu znatno usporiti, pa èak i vratiti nasami poèetak usagla{avanja.

Ako se zbog operativnih razloga vodno podruèjerijeènog bazena mora podijeliti u pod-bazene on-da njihove granice i/ili spojevi moraju biti jasnodefinisani i formulisani u planovima rijeènih baze-na.

Upravljaèko tijelo vodnog podruèja treba imati ja-sno definisan mandat, sna`no liderstvo i osnovneupravljaèke principe njegovog djelovanja. Usluèaju da se od samog poètka ne uspostavi ja-san, opste prihvacen i rezultatima orijentisan pra-vac razvoja, postoji opravdana bojazan da æe ci-

jeli proces biti usporen od strane postojeæe biro-kracije. Naime, Direktiva predstavlja novu paradi-

gmu u oblasti upravljanja vodnim resursima uEvropskoj Uniji, te stoga postojeæe nacionalne/lo-kalne vlasti moraju biti spremne na promjene ka-

ko bi se visoko zacrtane ambicije Direktive ostva-rile u predviðenom vremenu.

Istovremeno, uvoðenjem Direktive se ne traì pro-mjena svih postojeæih (upravljaèkih) struktura,nego naprotiv, traì se adekvatno kori{tenje pos-tojeæih kapaciteta, i to naroèito onih koji su veæ

demonstrirali svoju efikasnost. Pri tome se moranaglasiti da sve postojeæe strukture, koje se na-mjeravaju zadràti u (upravljaèkom) sistemu, mo-raju biti izloène znaèajnim adaptacijama kako bimogle uspje{no ispuniti sve zahtjeve postavljeneDirektivom.

Da bi osigurali brzo, jednostavno i efikasnouèesæe javnosti i stejkholdera, upravljaèko tijelovodnog podruèja mora uspostaviti jasno definisa-nu informacionu proceduru. Naime, veæina pro-blema u upravljanju vodnim resursima kao i njiho-va rje{enja su strate{kog karaktera, odnosno oni

se mnogo lak{e rje{avaju na nivou rijeènog baze-na nego li na lokalnom, pod-bazenskom nivou.Stoga vladine institucije treba uvijek da ukljuèe uproces planiranja i predstavnike najznaèajnijihstejkholedra (komunalna preduzeæa, veæi korisni-ci vodnih resursa, veæi (industrijski) zagaðivaci,

javni mediji, nevladine organizacije, …). Kod prekograniènih rijeènih bazena neophodno

je osigurati da se sva prekogranièna vodna tijelaukljuèe u isto internacionalni vodno podruèje ri-

jeènog bazena. U Evropi vlada dosta velika raznolikost u pogledu

administrativnih pristupa koji se koriste kod plani-ranja na nivou rijeènog bazena. Direktiva ne dajepreciznu specifikaciju koji pristup treba usvojiti, tj.Direktiva ostavlja slobodan izbor svakoj oddràva da odabere najprikladniji naèin upravlja-nja vodnim resursima u okviru vodnog podruèja.Meðutim, koji god sistem da se usvoji, mora seosigurati da odgovarajuæa institucionalna struktu-ra bude sposobna da pripremi i implementiraplan rijeènog bazena slijedeæi osnovne principedate u Direktivi . Da bi se ovo i ostvarilo biæe ne-ophodno obezbijediti kontinuiranu i efikasnu sa-radnju izmeðu (upravljaèkih) institucija pod-baze-

na i vodnog podruèja. Prekogranièna saradnja æe najèe{æe biti neopho-

dna na nekom od slijedeæih nivoa:

a) Izmeðu èlanica EU;b) Izmeðu zemalja èlanica EU i zemalja kandi-

data za pridruènje EU;c) Izmeðu zemlja kandidata za pridruènje EU;d) Izmeðu zemalja èlanica i/ili zemlja kandidata

i “treæih” zemalja.

U Evropi postoje mnogi bilateralni i multilateralniugovori koji reguli{u naèin upravljanja (prekogra-

niènim) vodnim resursima. Svi oni ugovori koji senalaze u potencijalnoj koliziji sa zahtjevima Dire- ktive su izloèni dodatnim usagla{avanjima.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


61VODA I MI BROJ 42

2.2. Ustanovi i usaglasi kljuèna pitanja izoblasti upravljanja vodnim resursima

Osnovne aktivnosti usmjerene ka identifikaciji iusagla{avanju kljuènih pitanja iz oblasti upravljanjavodnim resursima traè da se:

analiziraju karakteristike svakog vodnog podruè- ja u skladu sa Aneksom II Direktive sagledaju posljedice ljudskih aktivnosti koje se

odnose na sve povr{inske i podzemne vode, akoje su vezane za kori{tenje/upotrebu voda, za-{titu voda, za{titu od voda i za{titu vodnih ekosis-tema

provedu ekonomske analize naèina kori{te-nja/upotrebe voda u vodnim podruèjima;

registruju sva zastiæena podruèja; identificiraju vodna tijela koja se koriste za snab-

dijevanje pitkom vodom; ustanove okoli{ni/ekolo{ki ciljevi; identificiraju kljuèna pitanja iz oblasti upravljanja

vodnim resursima.

U su{tini realizacija ovih aktivnosti podrazumije-va da se naðu odgovori na slijedeæa kljuèna pitanja:

Koji su to izvori raspoloìvih podataka i na kojimse nivoima oni nalaze (vodno podruèje, pod-ba-zen, grad/selo, industrija, farma, …)?

Da li je kljuène probleme moguæe identificarati naosnovu ovih podataka ili je potrebno uraditi doda-tne analize, studije, modele, …?

[ta je neophodno uraditi da se popravi koodina-

cija postojeæeg naèina sakupljanja, pohranjivanjai analize relevantnih podataka? [ta su osnovni uzroci koji su kreirali kljuène pro-

bleme u oblasti upravljanja vodnim resursima?Kako æe ovi uzroci i njihove posljedice evoluiratido 2015 godine?

Koje informacije su raspoloìve za provedbu eko-nomskih analiza kori{tenja/upotreba vodnih re-sursa. Da li nacèin kori{tenja/upotrebe vodaomoguæuje odrìvo kori{tenje raspoloìvih vo-dnih resursa?

Na koji naèin æe se kljuèni problemi analizirati i njiho-va rje{enja usaglasiti sa kljuènim stejkholderima?

Da li su moèvare (wetlands) adekvatno integrisa-ne u proces identifikacije i karakterizacije vodnihtijela?

U okviru iznalaènja odgovora na prethodnopostavljena pitanja, a na osnovu iskustava evropskihzemalja koje su veæ radile na implementaciji Direkti-ve, mogu se formulisate slijedeæe preporuke:

Analiza kljuènih problema u oblasti upravljanjavodnim resursima mora uvijek ukljuèiti i procjenuvremenske varijabilnosti prihranjivanja vodnih re-sursa i stvarnih potreba za njihovim kori{te-

njem/upotrebom. Ovo je naroèito bitno analiziratiu podruèjima poznatim po duìm “su{nim” i/iliplavnim vremenskim periodima.

Izuzetno je va`no uspostaviti odgovarajuæe vezesa prija{njim, postojeæim i planiranim istraìvanji-ma, studijama i projektima kako bi se svi relevan-tni podaci/ informacije adekavatno valorizirali.

Kori{tenje zemlji{ta u poljoprivredne svrhe pred-stavlja u Evropi dominantan naèin koristenja po-

vr{inskog tla i kao takvo u najveæoj mjeri utièe nakvalitativne i kvantitativne karakteristike vodnihresursa. Stoga, prikupljanje i analiza podatakavezanih za poljoprivredno kori{tenje zemlji{ta injihov uticaj na vodne resurse postavlja se kao je-dan od kljuènih prioriteta u dostizanju okoli-{nih/ekolo{kih zahtjeva definisanih Direktivom.

Sektor poljoprivrede se pojavljuje kao glavni kori-snik vodnih resursa u Evropskoj Uniji. Zahvatanjavode za poljoprivredu iznose u prosjeku 30% odukupno zahvaæenih kolièina vode. Npr. u Grèkoj i[paniji to iznosi i 80%. Kljuèni problemi uzrokova-ni pojaèanim poljoprivrednim aktivnostima seogledaju u kvantitativnom pogledu prvenstvenokroz nekontrolisano zahvatanje povr{inskih i pod-zemnih voda za potrebe navodnjavanja, ekstenzi-vno isu{ivanje/dreniranje pojedinih poljoprivre-dnih podruèja, promjene u procesu evaporacijeusljed promjene u vegetacijskom pokrivaèu. Ukvalitativnom pogledu glavni problemi su vezaniza procese pojaèane eutrofikacije (rezultat ekse-sivnog kori{tenja nutrijenata) i unos toksiènih za-gaðivaca (rezultat pojaèane upotrebe pesticide).

Krucijalni uzroci koji su kreirali probleme u oblas-ti upravljanja vodnim resursima se moraju analizi-

rati i u kontekstu drugih sektoralnih planskih pro-cesa kao {to su elektroenergetski, urbanistièki,rudarski, turistièki, …

Veoma je va`no osigurati, kod analize posljedicaantropogenih uticaja u okviru vodnog podruèja, dase interakcija povr{inskih i podzemnih voda razma-tra integralno. U tom kontekstu neophodno je daanalize (antropogenih) pritisaka i korespondiraju-ca selekcija kljuènih pitanja u oblasti upravljanjavodnim resursima ukljuèe simultano sagledava-nje ekonomskih i okolisno-ekoloskih posljedica.

Kljuèna pitanja u oblasti upravljanja vodnim re-sursima se moraju prezentirati u planovima ri-

jeènih bazena. Ona prvenstveno treba da ukaùkako da se postojeæe (fizièko-hemijsko-biolo{ko)stanje odreðenog vodnog tijela promijeni u “do-bro” (fizièko-hemijsko-biolo{ko) stanje zahtijeva-no Direktivom. Ovo se mora definisati èak i u situ-acijama kada je postojeæe stanje “dobro” jer semora ukazati koje aktivnosti je neophodno provo-diti kako bi se takvo stanje adekvatno i odràvalo.

2.3. Razvij program mjera upravljanjarijeènim bazenima i pripremiplanove upravljanja

Osnovne aktivnosti usmjerene ka razvoju pro-grama mjera upravljanja rijeènim bazenima i pripre-mi planova upravljanja traè da se:

8/19/2019 Voda i mi br. 42


62VODA I MI BROJ 42

Ustanove obavezne “bazne mjere” (shodno Èla-nu 11 Direktive) i opcionalne “dodatne mjere”(shodno aneksu 6, dio B Direktive).

Defini{e proces noveliranja programa mjera naj-kasnije do 2015.

Pripremi plan upravljanja rijeènim bazenima za

svako vodno podruèje shodno informacijama/za-htijevima prezentiranim u aneksu 7 Direktive. Objavi plan upravljanja rijeènim bazenima najka-

snije do 2009. i, nakon toga, noveliraj ih svakih 6godina.


Na osnovu trenutno raspoloìvih informacija ipostojeæeg znanja, koje aktivnosti se mogu im-plementirati bez dodatnih analiza?

Da li su sve postojeæe aktivnosti, planovi i proje-kti adekvatno identificirani?

Da li su osigurana adekvatna finansijska sredstvakoja æe osigurati uce{æe stejkholdera i javnosti urazvoju programa mjera i kreiranja planova rije-cnih bazena?

Da li je za svako kljuèno pitanje iz oblasti uprav-ljanja vodnim resursima predloèno nekoliko va-rijanti praæenih odgovarajucim analizama te-hnièke izvodljivosti, finansijske efikasnosti kao iprocjenama uticaja razmatranih mjera na drugerazvojne sektore?

Da li su uloge i odgovornosti vezane za imple-mentaciju i zakonsko sprovoðenje usvojenih mje-

ra jasno definisane i predstavljene {iroj javnosti? Da li se kljuèna pitanja, koja se moraju razmatra-ti i izvan granica vodnog podruèja (npr. poljopri-vredni razvoj, klimatske promjene) jasno identifi-cirani i predstavljeni odgovarajucim dràvnim in-stitucijama?

Da li plan upravljanja rijeènim bazenima i pro-gram mjera ukljuèuju adekvatne analize dugogo-di{njih promjena izazvanih stohastièkim pojava-ma kao {to je npr. promjena klime?

Koje edukativne aktivnosti su potrebne da se osi-gura kontinuirano informisanje planera ukljuèenihu noveliranje planova upravljanja rijecnim bazenima?

U okviru iznalaènja odgovora na prethodnopostavljena pitanja, a na osnovu iskustava evropskihzemalja koje su veæ radile na implementaciji Direkti-ve mogu se formulisate slijedeæe preporuke:

Sa definisanjem programa mjera je bolje zapoèeti{to ranije, èak i u sluèaju slabo raspoloìvih poda-taka, tj. program mjera se treba “pokrenuti” {toprije shodno postojeæim lokalnim saznanjima i is-kustvima drugih zemalja;

Da bi se obezbijedilo povjerenje stejkhodlera i si-re javnosti o svrsishodnosti implementacije Dire-

ktive pozeljno je realizovati ubrzanu implementa-ciju onih mjere koje mogu jednostavno demon-strirati pozitivne rezultate;

Iako se set potencijalnih mjera treba ustanovitisistematskim analizama, veoma je vazno da serealno ocijeni koje mjere se trebaju/mogu realizo-vati direktno na nivou distrikta rijecnog bazena akoje se mogu efikasnije realizovati promjenama upolitici sektora voda.

Ako se program mjera definise razlicito za pojedi-ne pod-bazene u okviru istog distrikta onda semora posvetiti posebna paznja njihovoj koordina-ciji i harmonizaciji na nivou distrikta;

I za ovu kljucnu aktivnost vazi da se stejkholderitrebaju ukljuciti sto ranije u proces planiranja ka-ko bi se njihovo znanje sto prije iskoristilo u testi-ranju socijalno-ekonomskih karakteristika poten-cijalnih mjera;

Socijalno-ekonomski i okolisni/ekoloski parametri(npr. ocjena uticaja pojedinih mjera na vodna tije-la) treba obavezno biti obuhvacena odgovaraju-cim analizama (npr. koristenjem visekriterijumske

analize); Planovi upravljanja rijeènim bazenima traèni Di-

rektivom imaju strate{ki karakter sa definisanjem jasnih aktivnost na dostizanju cilja “dobrog sta-nja” povr{inskih i podzemnih voda. Su{tinski jeva`no da se razlika izmeðu planiranja i stvarnogupravljanja posebno naglasi tokom procesa fo-mulacije planova.

Planiranje na nivou rijeènog bazena je postojalou mnogim Evropskim zemljama i prije uvoðenjaDirektive. Stoga treba teìti da se postojeæe stru-kture iskoriste {to vi{e u cilju dostizanja zahtijevapostavljenih Direktivom.

Planovi upravljanja rijeènim bazenima treba dapredstavljaju osnovu za pojacano usaglasavanjesektorskih politika (npr. sektor voda i poljoprivre-de) i strukturnih politika (npr. davanje prioriteta fi-nansiranju onih aktivnosti/projekata koji pomaùdostizanje ciljeva Direktive).

Va`no je imati u vidu da se kod izrade planovaupravljanja rijeènim bazenima mogu pojavitisluèajevi koji su izvan kontrole ili uticaja kljuènihstejkholdera (npr. potreba za promjenema u se-ktorskim politikama koje se mogu provesti samona nivou Evropske Unije ili na dràvnom nivou).

Za implementaciju planova upravljanja rijecnimbazenima, drzave kandidati za clanastvo u Evrop-sku Uniju trebaju korisititi sto je moguce vise pos-tojece Evropske finansijske instrumente, tj. imple-mentacija Direktive se treba koristiti kao za osno-vno opravdanje za aplikaciju kod odreðenihEvropskih fondova.

Od krucijalne va`nosti je osigurati da se planoviupravljanja rijeènim bazenima koriste kao sred-stva za promociju odrìvog razvoja vodnih resur-sa.

2.4. Uspostavi i odràvajadekvatan monitoring sistem

Osnovne aktivnosti usmjerene ka uspostavljanju iodràvanju adekvatnog monitoring sistema traè da se:

8/19/2019 Voda i mi br. 42


63VODA I MI BROJ 42

Da se za svako vodno podruèje ustanovi monito-ring program/mreà potrebna za koherentno sa-gledavanje stanja vodnih tijela

Da monitoring adekvatno obuhvati, kako povr{in-ske (ukljuèujuæi i obalne vode) tako i podzemnevode

Da monitoring programi i monitoring mreè obu-hvate adekvatno nadzorni, operacioni i istraìvac-ki monitoring.

Da se za posebno za{ticena podruèja ustanovidodatni monitoring.


Da li je postojeæi monitoring sistem dovoljan daobezbijedi podatke definisane èlanom 8 Direkti-ve?

U kojoj mjeri je postojeæa monitoring mreà do-

voljno reprezentativna za cijelo vodno podruèje? Da li postoji adekvatan monitoring sistem na ni-vou pod-bazena?

Da li je monitoring moèvara (wetlands) i podze-mnih voda adekvatno integrisan u cjelokupni sis-tem monitoringa?

Da li je monitoring poljoprivrednih uticaja (na-roèito od strane rasutih zagaðivaèa) adekvatnointegrisan u cjelokupni sistem monitoringa?

Koji mehanizmi se koriste za koordinaciju monito-ring podataka prikupljenih od strane razlièitih in-stitucija? Da li postoji potreba za dodatnim usa-gla{avanjem?

Da li su u okviru vodnog podruèja monitoring pa-rametri/standardi/kriteriji meðusobno kompatibil-ni izmeðu (internacionalnih) pod-bazena?

Da li su monitoring podaci vec kori{teni u identi-fikaciji uzroka zagaðenja i njihovim kvalitati-vnim/kvantitativnim uticajima?

Da li je finansiranje monitoringa dugoroèno rije-{eno?

Koja kadrovska pojaèanja je neophodno uvesti

da bi se obezbijedio monitoring zahtjevan Direkti-vom?

U okviru iznalaènja odgovora na prethodnopostavljena pitanja, a na osnovu iskustava evropskihzemalja koje su veæ radile na implementaciji Direkti-ve, mogu se formulisate slijedeæe preporuke:

Efektivan monitoring predstavlja esencijalnukomponentu “dobre prakse” u upravljanju ri-

jeènim bazenima i praæenju progresa implemen-tacije Direktive, te stoga, na samom poèetku im-plementacije Direktive mora se uspostaviti moni-toring mreà (ukljuèujuæi analizu uklapanja pos-tojeæe mreè);

Pripreme za uspostavljanje nove mreè treba daobuhvate nivo i tip monitoringa potrebnog zapraæenje promjena pritisaka i posljedica, kako bise ustanovile i potencijalne promjene uzroka za-gaðenja;

Potrebno je ustanoviti naèin kori{tenja i/ili integri-sanja postojeæih (monitoring) podataka koji seèuvaju u raznim (dràvnim) institucijama.

3. KLJUÈNI PRINCIPI HORIZONTALNEINTEGRACIJE U OBLASTI UPRAV-LJANJA RIJEÈNIM BAZENIMA

Iskustva Evropskih zemalja ukazuju da planeri imenadèri koji rade u oblasti upravljanja rijeènim ba-

U~esnici skupa

Foto: Emil Bakula

8/19/2019 Voda i mi br. 42


64VODA I MI BROJ 42

zenima moraju kao stvar standardno “dobre” prakseukljuèiti 5 kljuènih principa u sve komponente svogarada kako bi se osigurala neophodna koordinacija ikoherentnost svih poduzetih aktivnosti. Principiukljuèuju:

Jaèanje institucionalnih i personalnih kapaciteta Integraciju kljuènih aspekata upravljanja vodama

(administrativno-institucionalni, socijalno-eko-nomski i tehnolo{ki)

Pravovremeno uvoðenje javnosti u proces izradei noveliranje planova

Kompatibilnost planskih (vremenskih i prostor-nih) nivoa.

Realizacija vremenskih rokova zacrtanih Direkti-vom.

3.1. Jaèanje institucionalnihi personalnih kapaciteta

Uzev{i u obzir svu kompleksnost Direktive, izu-zetno je bitno osigurati i odgovarajuæe kapacitete po-trebne za njenu implementaciju. Generalni elementiprograma ojaèanja kapaciteta mogu ukljuèiti poja-èano informisanje {ire javnosti (kako bi se osiguralapodr{ka provoðenju ciljeva upravljanja rijeènim ba-zenima), neformalni transfer znanja (susreti sa me-nadèrima iz drugih rijeènih bazena) formalne obuke(npr. specijalne tehnike monitoringa). Naravno, pre-cizne potrebe se moraju prilagoditi potrebama svakedràve i svakog rijeènog bazena.

Programom jaèanja kapaciteta treba obuhvatiti

relevantne vladine i nevladine forme organizovanja uokviru svih sektora koji imaju dodira sa sektorom vo-da. Pri tome treba insistirati na osiguranju “dvosmjer-nog protoka informacija” kori{tenjem prvenstvenoInterneta.

Finansiranje jaèanja institucionalnih i personal-nih kapaciteta se mora ukljuèiti u planove upravljanjarijeènim bazenima.

3.2. Integracija kljuènih aspekataupravljanja vodama (administrativno-institucionalni, socijalno-ekonomski itehnolo{ki)

Za najveæi dio vodnih resursa u Evropi moè sekonstatovati da se, prvenstveno zbog fragmentacijeuloga, odgovornosti i interesa izmeðu glavnih stej-kholdera, ne koriste/upotrebljavaju u skladu sa prici-pima odrìvog razvoja. Da bi se preduprijedile nega-tivne posljedice takve prakse Direktiva je uspostavilakao kljuèni preduslov da se koordinacija svih akti-vnosti mora obavljati na nivou rijeènog bazena. Ima-nentna posljedica takvog zahtijeva je uslovila porastpotreba za svrsishodnom integracijom svih aktivnos-ti koje se javljaju na operativnom nivou i to naroèitou radu:

unutar institucija direktno ukljuèenih u upravljanjevodnim resursima;

izmeðu sektora voda i drugih sektora (energetika,poljoprivreda, urbano planiranje, rudarstvo, turi-zam/rekreacija, …);

institucija uobièajeno razdvojenih u zaduènjimaza upravljanje podzemnim i povr{inskim vodama;

institucija, uobièajeno razdvojenih u zaduènji-

ma, koje su vezane za upravljanje obalnim i ko-pnenim vodama.

U sluèajevima prekograniènih rijeènih bazenapojaèana integracija traì dodatno usagla{avanje za-htieva Direktive sa veæ postojeæim bilateralnim i/ilimultilateralnim dogovorima.

Na nivou Evropske Unije se oèekuju dodatneaktivnosti na sprovoðenju integracije kreiranja politi-ke, zakonodavstva i finansijskh instrumenata kako bise uveæao broj prilika za kreiranje pozitivne sinergijeizmeðu “nekompatibilnih” vidova kori{tenja/upotre-be vodnih resursa. U prvom redu to se odnosi namodifikaciju postojeæe “Zajednièke poljoprivredne

politike unutar EU”, ukoliko se moraju ostvariti ciljevizacrtani Direktivom.

3.3. Pravovremeno uvoðenje javnosti uproces kreiranja i noveliranje planovaupravljanja rijeènim bazenima

U poreðenju sa ostalim principima horizontalneintegracije moze se istaæi da je princip uèe{æa ja-vnosti jedini posebno izdvojen unutar Direktive i de-taljno nagla{en èlanom 14. Naime, uoèeno je da suvjerovatnoæe male da se, uz trenutne socijalne, poli-tièke i zakonske trendove koji vladaju unutar Evrop-

ske Unije, usvoji bilo koji plan upravljanja rijeènimbazenom, ukoliko izostane {iroka javna podr{ka svihgraðana a narocito podr{ka kljuènih stejkholdera.

U èlanu 14 se pominje da rad sa {irom javno{æutreba obaviti kroz informisanje, konsultaciju i partici-

paciju. Esencijalno je va`no razumijevanje da su ovatri termina u ovom kontekstu fundamentalno razlièitai da ih ne treba koristiti kao sinonime.

Ukoliko se informisanje provodi transparentno ipravovremeno ono predstavlja izuzetno vaàn korakka osiguranju pozitivne participacije {ire javnosti.Drugim rijeèima participacija predstavlja jedan dina-mièan i interaktivan proces zasnovan na izgradnjimeðusobnog povjerenja kojim se treba obezbijediti

javnosti i stejkhoderima da imaju stvarni uticaj u kre-iranju plana upravljanja rijeènim bazenom, tj. da imse omoguæi da su njihovi interesi u tim planovimaadekavatno i zastupljeni.

Pri tome konsultacije se mogu obaviti na dvojaknaèin: pruànjem ili uskraæivanjem prava onima kojisu konsultovani da imaju i stvarni uticaj u kreiranju idono{enju relevantnih menadèrskih odluka.

Osnovne prednosti koje se mogu ostvariti reali-zacijom jednog otvorenog uvoðenja javnosti u pro-ces kreiranja i noveliranja planova upravljanja ri-

jeènim bazenima se mogu sumirati u slijedeæem:

znatno je veæa vjerovatnoæa da æe se kljuèni pro-blemi upravljanja vodnim resursima mnogo preci-znije identificirati a potom biti i usaglaseni;

8/19/2019 Voda i mi br. 42


65VODA I MI BROJ 42

znanje, iskustvo, elje i bojazni lokalnih zajednicasu ugraðene u planove od samog poèetka;

znatno su veæi izgledi da æe predloèni programimjera biti politièki i kulturolo{ki prihvatljivi ipodràni;

najveæi broj potencijalnih konflikata se rje{ava na

samom poèetku planiranja, tj. prije nego {to istieskaliraju u velike (politièke) nesuglasice; tro{kovi implementacije æe najvjerovatnije biti

znatno niì jer æe stejkhodleri minimizirati pojavupotencijalnih gre{ki i neophodnog dupliranja po-

jedinih aktivnosti; mnogo su veæe {anse za uspjeh planiranih mjera

ako su bazirane na kombinaciji regulatornih i do-brovoljnih aktivnosti stejkholdera.

3.4. Kompatibilnost planskih(vremenskih i prostornih) nivoa

Veæ je ukazano da se u oblasti upravljanja vo-dnim resursima najveæi dio aktivnosti mora prven-stveno usaglasiti na nivou rijeènog bazena (npr. za-{tita od poplava i poljoprivredno kori{tenje zemlji-{ta). Meðutim, postoji dosta pitanja koja se morajuusaglasiti i na dràvnom/regionalnom nivou (npr.usagla{avanje zakonske regulative vezane za kori-{tenje vodnih resursa i okoli{nu za{titu vodnih resur-sa). Istovremeno postoji dosta aktivnosti koje mogubiti usagla{ene iskljuèivo na internacionalnom nivou(npr. plovidba vodotocima).

U sluèajevima znaèajnih varijacija u velièini (na-cionalnih dijelova) rijeènih bazena mora se voditi

raèuna da metodologije upravljanja usvojene za je-dno veæe podruèje nisu automatski prenosive na ma-nje pod-bazene.

Du`na pa`nja se mora posvetiti i koordinacijiaktivnosti inciranih obostrano “odozgo-nadole” i“odozdo-nagore”, tj. mora se osigurati da mnoge, “fi-zièki” odvojene akcije su dovoljno kompatibilne upogledu dostizanja glavnog cilja: “dobro stanje” vo-da na nivou rijeènog bazena.

Istovremeno, svi ovi nivoi prostornog planiranjaiziskuju da se du`na pa`nja posveti i razlièitim vre-menskim nivoima (npr. kod rje{avanja za{tite od po-plava razmatra se znatno duì planski period nego

kod rje{avanja odvoðenja otpadnih voda).Shodno prethodno navedenim razmatranjimamoè se konstatovati da se sve aktivnosti na imple-mentaciji Direktive moraju veoma bri`ljivo prilagoditiodgovarajuæim vremenskim i prostornim nivoima.

4. OKVIRNA DIREKTIVA O VODAMA -ZAJEDNIÈKA IMPLEMENTACIONASTRATEGIJA

U novembru 2003, radne grupe za pripremu za- jednièke strategije za implementacju Direktive su pu-blikovale 13 vodièa i 3 tehnièke infomacije vezane za

struèna pitanja tretirana Direktivom a koja su traìladodatna poja{njenja u odnosu na neke fomulacijedate u Direktivi . CIS-vodièi nisu zakonski obavezuju-

ci dokumenti za zemlje èlanice EU. Meðutim, pojedi-ne zemlje mogu njima dati odreðeni “oficijelni status”kroz njihove interne mehanizme usvojene u pravcuimplementiranja Direktive. U svakom sluèaju CIS-vo-dièi pruàju veoma korisne informacije o trenutnoaktualnim trendovima u pogledu planiranja upravlja-

nja vodnim resursima u zemljama èlanicama EU.CIS-vodièi ukljuèuju preko 1500 stranica teksta.Vecina vodièa je sastavljena iz tri bloka:

saètak sa glavnim politièkim porukama/uputama; sam vodiè; set aneksa koji sadrè veoma detaljne tehnièke

smjernice sa primjerima i/ili informacijama o de-monstracionim projektima.

Generalno, svi vodièi/informacije su podijeljeni u“horizontalne” i “vertikalne”. Osnovna razlika seogleda u tome da aplikacija horizontalnih vodièa nije

uslovljena vremenskim rokovima kao ni specijalnimzahtjevima u odnosu na neke druge implementaci-one aktivnosti. Vertikalni vodièi su uslovljeni preciznodefinisanim rokovima i uglavnom su fokusirani na re-alizaciju jednog specificnog zadataka. Za primjenuvertikalnih vodièa neophodne je imati veæi broj infor-macija koji mogu dobiti tek po primjeni horizontalnihvodièa.

4.1. “Horizontalni” CIS-vodièiGlavni horizonatalni CIS-vodièi su:

a) “Identifikacija vodnih tijela” koji prezentira zaje-dnièko razumijevanje definicije vodnih tijela ipruà praktiène sugestije za provodjenje procesaidentifikacije. Vodna tijela su definisana kao osno-vne operativno-upravljaèke jedinice na koje semoraju primjeniti zahtjevi iz Direktive i na koje semoraju primjeniti okoli{ni/ekolo{ki ciljevi za{tite.Naèin na koji se vodna tijela identificiraju pred-stavlja najznaèajniju aktivnost u procesu imple-mentacije Direktive. Naime, naknadno se za sva-ko vodno tijelo ponaosob “mjeri” da li se odgova-rujuæe upravljaèko tijelo vodnog podruèjapridràva zahtjeva Direktive.”

b) “Uèe{æe javnosti” daje odgovor kako da se osi-

gura {to je moguæe {ire uèe{æe javnosti u proce-su pripreme plana upravljanja rijeènim bazenom.

c) “Moèvare” (wetlands) daje dodatno obja{njenjekako integrisati funkciju mocvara u proces planira-nja upravljanja vodnim resursima jer mo~vare ni-suu potpunosti tretirane u vodièu “Identifikacija vo-dnih tijela” niti su posebno obradjene u Direktivi .

4.2. “Vertikalni” CIS-vodièiGlavni vertikalni CIS-vodièi su:

a) “IMPRESS - Analiza pritisaka i posljedica” kojiprezentira za prethodno definisana vodna tijela in-

formacije potrebne za identificiranje antropogenihpritisaka na povr{inske i podzemne vode kao imetode koje se trebaju koristiti kako bi se procije-

8/19/2019 Voda i mi br. 42


66VODA I MI BROJ 42

nio njihov uticaj na kvalitativno-kvantitativno sta-nje vodnih tijela.

b) “HMWB-AWB - Identifikacija i oznaèavanje jakopromijenjenih i vje{taèkih vodnih tijela” kojimse obja{njava u kojim sluèajevima se dozvoljavodstupanje od kriterija “dobrog ekolo{kog statu-

sa”. Za vodna tijela koja su bila izloèna znaèaj-nim fizièkim promjenama se dozvoljava da onatreba da dostignu samo “dobar hemijski status”ali i “dobar ekolo{ki potencijal”.

c) “REFCOND - Tipologija, referentni uslovi i kla-sifikacioni sitem za kopnene vode” ukazuje nareferentne uslove i granice izmedju “visok”, “do-bar” i “umjeren” status u jezerima i vodotocima.Referentni uslov “dobar status” predstavljajaosnovu za klasifikaciju svih vodnih tijela.

d) “COAST - Tipologija, referentni uslovi i klasifi-kacioni sitem za tranzicione i obalne vode”objasnjava kako razlikovati i tipizirati tranzicione i

obalne vode uz istovremeno poja{njenje referen-tnih uslova i ekolo{ke klasifikacije tranzicionih iobalnih voda.

e) “Ekolo{ka procjena rijeka i jezera” pretstavljasveukupna pravila ekolo{ke klasifikacije kori{teneu REFCOND, COAST, HMWB/AWB i monitoringvodicu. Ovaj vodiè prvenstveno ukazuje koje fi-zièko-hemijske parametre treba koristiti za potre-be ekolo{ke klasifikacije i kako kombinovati para-metre kvaliteta u jednu jedinstvenu ocjenu. Ovajvodiè obja{njava takoðer kako treba tretirati sto-hastièke pojave/procese u kontekstu ekolo{keklasifikacije.

f) “Interkalibracija” prezentira interkalibracioneaktivnosti koje æe morati poduzeti zemlje èlaniceEvropske Unije i Evropska komisija kako bi se osi-

guralo da je ekolo{ka klasifikacija usagla{ena saDirektivom i konzistentno primjenjena u svim ze-mljama èlanicama EU.

g) “WATECO - Ekonomija i okoli{“ daje detaljnouputstvo kako da se provede ekonomska analizakori{tenja vode u rijeènim bazenima, ekonomska

procjena potencijalnih mjera za dostizanje “do-brog statusa” i procjena naplate servisnih tro{ko-va.

h) “Proces planiranja” informi{e o zadacima i akti-vnostima koji se moraju organizovati i koordiniratiu toku porcesa planiranja i prezentira smjernicekako da se pripremi plan upravljanja rijeènim ba-zenom.

i) “Monitoring” daje osnovne podatke {ta je potre-bno i kako da se obavi monitoring u procesu im-plementacije Direktive.

j) “GIS - Geografski informacioni sistem” obja{-njava kako da se odreðeni podaci prezentiraju uGIS-u i koje tehnièke zahtjeve treba ispo{tovatiprilikom pripreme prezentacije.

5. EC CARDS REGIONALNI PROJE-KAT: “PILOT PLAN UPRAVLJANJARIJKOM SAVOM”

U okviru CARDS regionalnog programa, Evrop-ska Komisija je potpisala ugovor sa medjunarodnimkonzorcijumom (SAFEGE Consulting Engineers -Francuska, UNESCO-IHE - Holandija/Nizozemska, iGraðevinski fakultet iz Beograda - Srbija i Crna Gorada obezbijede tehnièku asistenciju usmjerenu ka po-

dr{ci vlada Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije iCrne Gore u cilju implementacije Direktive u slivu ri-

jeke Save (vidi sliku 1).

Slika 1: Sliv rijeke Save (Izvor: UNDP/GEF-DRP, 2004. Final Report-Preparation of the Sava River Basin Management Plan)

8/19/2019 Voda i mi br. 42


67VODA I MI BROJ 42

Generalno, osnovni cilj ovog projekta je da usta-novi efikasnu sinergiju sa aktivnostima:

implementacije Direktive u evropskim zemljama(razvijenim i onim u razvoju), tj. sa aplikacijom Za-

jednicke implementacione strategije (CommonImplementation Strategy-CIS) definisane od stra-ne Evropske Komisije.

aktivnostima na implementaciji Direktive u slivu rijeke Save kako bi se u svim “Sava dràvama” ko-ristio meðusobno usagla{eni metodolo{ki pristupu primjeni Direktive;

Evropske Unije u slivu rijeke Save (CARDS regi-onalni i nacionalni projekti, aktivnosti Pakta zastabilnost i ISPA projekti);

ICPDR-a (Internacionalne komisije za za{titu Du-nava) na za{titi i odrzivom razvoju rijeke Dunav; UNDP/GEF projekta vezanog za pripremu plana

upravljanja slivnim podruèjem rijeke Save; drugih internacionalih (finansijskih) institucija/or-

ganizacija (Evropska Agencija za Rekonstrukciju,[panska i Nizozemska vlada, JICA, USAID) kojesu aktivne u slivnim podruèjima Save i/ili Dunava;

Savske komisije.

5.1. Ciljevi projektaU skladu sa projektnim zadatakom, sveukupni

cilj projekta je da intenzivira saradnju Savskih zema-lja u oblasti integralnog upravljanja vodnim resursi-ma koristeæi smjernice Direktive i ICPDR-a. Istovre-meno, posebni ciljevi projekta su:

da podrì kapacitete Savske komisije koja æe bitiodgovorna za koordinaciju svih aktivnosti vezanihza upravljenje slivnim podruèjem rijeke Save;

da obuæi i ojaèa personalne i institucionalne ka-pacitete u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji iCrnoj Gori koji ce biti ukljuèeni na implementacijiDirektive;

da implementira kljuène principe Direktive u tri pi-

lot rijeèna bazena (Kupa u Hrvatskoj, Vrbas u Bo-sni i Hercegovini i Kolubara u Srbiji i Crnoj Gori)sa ciljem da se identificra harmonizirana imple-

mentaciona metodologija koja bi se onda mogladirektno primjeniti i u drugim pod-bazenima rije-

ke Save; da obezbijedi adekvatane povratne informacije

prema ICPDR i UNDP-GEF projektu; da obezbijedi adekvatnu harmonizaciju ovog pro-

jekta sa drugim projektima relevantnim za primje-ne Direktive u slivu rijeke Save;

da pojaèa svijest i znanje lokalnih stejkholdera oDirektivi.

5.2. Kljuène projektne aktivnostiU cilju uspje{ne realizacije ovog projekta sve

planirane aktivnosti su svrstane u 5 osnovnih grupa:

rukovoðenje projektom; promocija projekta; uvodna faza; implementaciona faza; zavr{na faza.Projektne faze i medjusobna povezanost kljucnihaktivnosti je prikazana na slici 2.

5.2.1. Rukovo|enje projektom(36 kalendarskih mjeseci)

Nominovanje jasno definisanih nosilaca pojedi-nih projektnih aktivnosti, definisanje njihovih zadatakai odgovornosti predstavlja osnovnu bazu za uspje-sno definisanje rukovodjenja projketom. U tom kon-tekstu osnovni ciljevi ove projektne komponente su:

da osigura visok nivo koordinacije projekta, logis-tièku (materijalnu i struènu) podr{ku kao i kvalite-te kontrole;

da obezbijedi kontinuirani monitoring progresana realizaciji projekta kako bi se moglo djelovatipromptno u sluèaju pojave bilo kakve vrste pro-blema;

da osigura koordinaciju ljudskih i tehnolo{kih

aktivnosti kako bi se obezbijedila zadovoljava- juæa realizacija ciljeva projekta i obezbijedili sviplanirani rezultati.

Kljuène karakteristike ovog projekta su date uslijedeæoj tabeli.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


68VODA I MI BROJ 42

Projektne faze i me|usobna povezanost klju~nih aktivnosti je prikazana na slici 2.

Slika 2: Organizacija prokelta

8/19/2019 Voda i mi br. 42


69VODA I MI BROJ 35

5.2.2. Promocija projekta(36 kalendarskih mjeseci)

Promotivne aktivnosti æe prvenstveno biti fokusi-rane na osiguranje podr{ke {ireg javnog mijenja i en-tuzijazma stejkhodera u cilju realizacije ovog proje-kta. Pri tome se mora imati u vidu da promocija pro-

jekta zahtijeva mnogo veæe sposobnosti nego {to je“prosto prodavanje” projekta. U su{tini, osnovni prin-cip u osiguranje uspje{ne promocije nije da se pro-

jekat “proda” nego da se obezbijedi kontinuirana ko-munikacija o progresu projekta i da se shodno timinformacijama adekvatno kanali{u oèekivanja {ire ja-vnosti i relevantnih stejkholdera.

Gotovo po pravilu, odgovarajuæe (vladine) insti-tucije su uvijek fokusirane na realizaciju kratkoroènihciljeva (projekta) sto u sluèaju ovog projekta mozeimati za posljedicu refokusiranje interesa ovih institu-cija na druge projekte. Stoga ce promotivne akti-

vnosti biti adekvatno osmi{ljene i “dozirane” kako bise interes za projekat odrzao tokom cijelog imple-mentaciong perioda od tri godine. U tom kontekstuosnovni ciljevi ove projektne komponente su:

da osigura kontinuirano informisanje relevantnihstejkholdera o realizaciji projekta

da aktivira sredstava i mehanizme koji æe omogu-citi {iroj javnosti da bude adekvatno informisanao Direktivi ;

da distribuira informaciju o (privremenim) rezulta-tima projekta svim zainteresovanim stranama;

da aktivira sredstva i mehanizme za dobijanje po-vratne informacije od strane {ire javnosti i rele-vantnih stejkholdera;

da obezbijedi prevod na lokalne jezike najznaèaj-nijh dokumenta vezanih za Direktivu.

5.2.3. Uvodna faza (4 kalendarska mjeseca)

Znaèaj uvodne faze se æesto potcijeni {to kasnije moè imati ozbiljne posljedice u realizaciji proje-kta. Stoga je za ovaj projekat odluèeno da se usvojine{to duà uvodna faza (4 mjeseca) kako bi se obe-zbijedilo dovoljno vremena za konstruktivno sagle-davanje svih “konturnih uslova” u kojima se ovaj pro-

jekat ima i realizovati.

Istovremeno. konsultant je zelio da izbjegne ne-potrebnu ùrbu na poèetku projekta jer ista budenajèe{æe praæena improvizovanim zakljuècima koje

je kasnije u toku realizacije projekta izuzetno te{kopreformulisati. Ovo je posebno znaèajno ako imamou vidu i obim poslova koji se ima odraditi u toku uvo-dne faze kao {to su: konsultacije sa dràvnim institu-cijama, internacionalnim organizacijama i lokalnimekspertima, uspostava kancelarija u tri dràve,ubrzani pregeled raspoloìvih podataka/informacija iosiguranje logistièke podr{ke.

Uvodna faza je prvenstveno zami{ljena da dodaneophodnu preciznost projektnom zadataku. Stoga

uvodni izvje{taj ovog projekta (nedavno publiciran)pruà jezgrovitu prezentaciju {ta se ima uraditi, kojisu neophodni/oèekivani inputi, aktivnosti, rezultati i

posljedice. U tom kontekstu osnovni ciljevi ove projektne komponente su:

da odrì uvodne sastanke sa svim relevantnimstejkholderima;

da provede svu neophodnu (logistièku) pripremuna aktiviranju projekta;

da se pripremi nacrt uvodnog izvje{taja, prodis-kutuje sa stejkholderima u okviru posebno orga-nizovane radionice kako bi se na kraju ove fazeusvojila finalna verzija dokumenta koji æe se ko-ristiti kao osnovni sinopsis u daljnjoj realizacijiprojekta;

da omoguæi inicijalno sagledavanje raspoloìvihpodataka/informacija kako bi se pravovremenomoglo ukazati na potrebu iniciranja dodatnih ra-dnji na prikupljanju novih podataka;

da se osigura usagla{avanje komunikacijskih ka-nala izmedju svih uèesnika u projektu.

5.2.4. Implementaciona faza:(30 kalendarskih mjeseci)

Implementaciona faza predstavlja najznaèajnijidio svakog projekta. Ona je prvenstveno kritièna jerse oèekivani rezultati projekta ostvaruju u ovoj fazi. Utom kontekstu osnovni ciljevi ove projektne kompo-nente su:

a) da implementira regionalne i nacionalne treninge iradionice usmjerene ka apliakciji CIS-vodièa

b) da aplicira CIS-vodièe u tri pilot rijeèna bazenac) da ojaèa institucionalne kapacitete koji æe raditi na

(dugoroènoj) implementaciji Direktive;d) da ojaèa kapacitete Savske komisije;e) da se postigne konsensus izmeðu tri zemlje o je-

dinstvenom metodolo{kom pristupu u implemen-taciji Direktive.

Genralno posmatrajuæi proces aplikacije vodicace ukljuciti slijedece aktvinosti:

a) Organizacija serije treninga i radionica za CIS-vodièe

b) Za svaki CIS-vodiè i za svaki pod-bazen (Kupa, Vrbas, Kolubara)

Ocjena postojeæeg stanja, procjena upotreblji-vosti raspoloìvh podataka za aplikaciju svakogod vodièa;

Analiza podataka koje je potrebno dodatno saku-piti u cilju izrade “Karakterizacije pilot rijeènih ba-zena” a u skladu sa obavezama zemalja èlanicaEU koje su to trebale ostvariti do kraja 2004;

Selekcija CIS-vodièa i/ili disciplina za koje æe serazviti zajednièka metodologija za sve tri zemlje.

c) Praktièa aplikacija odabranih CIS-vodièa

Nominacija ekspertnih grupa za svaki od odabra-nih CIS-vodièa;

Struèna anliza svakog od odabranih vodièa i nje-gova praktièna aplikacija na sva tri pilot rijeènabazena;

8/19/2019 Voda i mi br. 42


70VODA I MI BROJ 42

Analiza i diskusija (privremenih) rezultata; Identifikacija struènih pitanja za koje je potrebno

organizovati dodatne treninge/radionice.

d) Kompilacija iskustava/rezultata i priprema Zaje-dnièke Metodologije

Poreðenje rezultata dobijenih separatno za svakiod pilot rijeènih bazena;

Procjena korelacije rezultata izmeðu pilot rijeènihbazena;

Priprema Zajednièke Metodologije; [iroka distribucija rezultata i iskustava steèenih u

realizaciji ovog projekta.

5.2.5. Zavr{na faza (2 kalendarska mjeseca)

Da bi se osigurao zadovoljavajuæi prenos steèe-nih znanja, posljednja dva mjeseca æe se koristiti naj-vi{e za prezentacione aktivnosti putem Interneta i ja-

vnih medija. Ove aktivnosti æe se okonèati zavr{nim jednodnevnim seminarom. U tom kontekstu osnovniciljevi ove projektne komponente su:

da se svi rezultati i odgovornosti prenesu lokal-nim korisnicima;

da se svo steèeno znanje stavi na raspolaganjesvim zaintersovanim stejkholderima.

6. EVROPSKI TRENDOVI I UPRAVLJA-NJE VODNIM RESURSIMA U BOSNII HERCEGOVINI

Na osnovu najnovijih iskustava evropskih zema-

lja u oblasti upravljanja vodnim resursima i njihovimkorespondirajuæim planovima daljeg razvoja, s jednestrane, i trenutnom stanju planiranja upravljanja ri-

jeènim bazenima u Bosni i Hercegovini, s druge stra-ne, onda se relevantnim stejkholderima u Bosni iHercegovini moè preporuèiti da ubrzano usvoje sli-

jedeæe planske postulate/ideje:a) Potrebno je pod hitno razviti nacionalnu strategiju

vezanu za implementaciju Direktive kako bi sepravovremeno pripremio planski dokument koji bise korisitio u svim sluèajevima kada Bosna i Her-cegovina bude u prilici da traì finansijsku pomoæod strane Evropske Unije a vezano za realizacijuonih infrastrukturnih projekata koji æe ubrzati dos-tizanje ciljeva definisanih Direktivom. U tom kon-tekstu se kao kljuèni zadatak postavlja ubrzanodefinisanje prioritetnih projekata i priprema odgo-varajuæe projektne dokumentacija kako bi se uprvoj izglednoj prilici ti projekti mogli i prijavitiEvropskoj Uniji za (su)finansiranje. Naime, negati-vna iskustva drugih zemalja centralne i istoèneEvrope ukazuju da su iste “nepovratno” zadocnileu pripremi projektne dokumentacije jer su sa izra-dom iste poèele tek kada su i zvanièno postalekandidati za pridruènje EU, tj. tek kada su i zva-

nièno stekle pravo na kori{tenje EU grant-fondovakoji stoje na raspolaganju zemljama kandidatimaza prikljuèenje. To je imalo za posljedicu da su te

dràve nepotrebno “potro{ile” 2-3 poèetne-kandi-datske godine na projektovanje i kao rezultat toga“uspjele” su iskoristiti iz raspoloìvih EU grant-fon-dova “samo” 30-70 % od ukupno raspoloìvih sred-stava.

b) Da bi se “popularnost” sektora voda ubrzano vra-

tila na nivo koji je ovaj sektor imao prije rata, ne-ophodno je da nadle`na ministarstva u oba entite-ta promptno identificiraju zajednièki projakat kojibi imao karakter slièan projektu izgradnje autopu-ta kroz Bosnu i Hercegovinu.

c) Potrebno je {to prije formirati odgovarajuæu insti-tuciju/tijelo/komisiju koja bi bila zaduèna za koor-dinaciju aktivnosti Bosne i Hercegovine u svimmeðunardonim institucijama i/ili komisijama kojetretiraju sektor voda.

d) Horizontalno povezujuæe planiranje upravljanjavodnim resursima se mora ojaèati sa posebnimnaglaskom na:

jaèanje institucionalnih i personalnih kapaciteta; integraciju kljuènih aspekata upravljanja vodama

(administrativno-institucionalnih, socijalno-eko-nomskih i tehnolo{kih);

pravovremeno uvoðenje javnosti u proces izradenoveliranje planova;

kompatibilnost planskih (vremenskih i prostornih)nivoa.

8/19/2019 Voda i mi br. 42


8/19/2019 Voda i mi br. 42


Date post:	07-Jul-2018
Category:	Documents
Upload:	ajla-halak
View:	226 times
Download:	1 times

Voda i mi br. 42

Documents