8/16/2019 6.2-Uvod u Gasnu Hromatografiju

http://slidepdf.com/reader/full/62-uvod-u-gasnu-hromatografiju 1/9

Uvod u gasnu hromatografiju

Gasna hromatografja je fzičko-hemijska metoda za razdvajanje komponenatasmeše na povišenoj temperaturi.

• Pokretna faza je inertni gas,najčešće azot ili helijum

• Nepokretna faza je tečnost ili čvrsto telo.

• Prema tome razlikujemo dve vrste gasne hromatografije:

• a) gasna – adsorpciona hromatografija 

• (GSC - Gas-Solid Chromatography

• !  gasna podeona ili gasno-tečna hromatografija (G"C- Gas-"i#uidChromatography

 

GSC-nepokretnu fazu $ini aktivni $vrsti adsor!ens

G"C- nepokretnu fazu te%ko isparljivu te$nost koja je raspore&ena preko povr%ine$vrstog nosa$a'

Gasna hromatografija je tehnika iz!ora za komponente koje lako isparavaju i kojese ne razgra&uju na visokoj temperaturi'

ehanizam razdvajanja jedinjenja iz sme%e zasniva se na podeonom mehanizmuizme&u sta)ionarne faze* koja je te$nost sa visokom ta$kom klju$anja naneta utankom sloju na $vrst inertni nosa$ ()elit* dijatomejska zemlja* silika gel i inertnognose+eg gasa'

ehanizam razdvajanja u gasnoj hromatografiji

 

8/16/2019 6.2-Uvod u Gasnu Hromatografiju

http://slidepdf.com/reader/full/62-uvod-u-gasnu-hromatografiju 2/9

 Shema razdvajanja u gasnoj hromatografiji

Gasni hromatograf 

Shema gasnog hromatografa

 Aparatura

Aparatura za izvođenje gasne hromatografije se sastoji iz više delova.

!. "o#a sa nosećim gasom

$. %ređaj za podešavanje pritiska

&. %ređaj za merenje pritiska

'. (njektor

). *olona

+. etektor sa pojačivačem

-. %ređaj za merenje rzine protoka kroz kolonu

/. Pisač ili neki drugi sistem za registrovanje električnog signala

8/16/2019 6.2-Uvod u Gasnu Hromatografiju

http://slidepdf.com/reader/full/62-uvod-u-gasnu-hromatografiju 3/9

 %ređaj za podešavanje pritiska gasova

,njektor0Mesto gde se ubacuje izorak. %zorak mora iti u te$n o j ili gasnoj fazi

Injektor je metalni blok , posebno konstruisan, postavljen je na ulazu u kolonu i uvek

 je na povišenoj temperaturi koja se kreće oko !"#$.

%neta zapremina uzorka, zog visoke temperature u injek#ionom loku, trenutno isparava i prelazi u gasovito stanje i ulazi u kolonu.

Inj ektova nje se izvodi posebnim špricevima sa zapreminom do %" &'.

1ečni uzor#i se unose pomoću injek#ione igle kroz gumenu memranu.

2asni uzor#i se mogu unositi pomoću injek#ione igle ili automatski preko autosemplera.

Uno%enje uzorkaKolone

olona predstavlja najva3niji deo hromatografskog sistema, jer se u njoj vrši razdvajanjeanalizirane smeše.

*olone se prave od metalnih, staklenih ili plastičnih #evi odgovarajuće du3ine i prečnika ukojima se nalazi odgovarajući adsorens.

*olone mogu iti prave* savijene ili spiralne'

 Postoje dve vrste kolona:

8/16/2019 6.2-Uvod u Gasnu Hromatografiju

http://slidepdf.com/reader/full/62-uvod-u-gasnu-hromatografiju 4/9

 Punjene ili analiti$ke* du.ine / m* pre$nika 0-1 mm* napunjene inertnim nosa$em koji jeprevu$en te$nom fazom'

*ao nosač se koristi inertan materijal sa velikom površinom. 1ečna faza je odgovorna zarazdvajanje komponenata, pa su njene fizičke i hemijske osoine od velikog značaja.

apilarne kolone su )evi du.ine od /2 m do nekoliko stotina metara* pre$nika 3'4- 3'2 mmu kojima se te$na faza nalazi u o!liku tankog filma nanesenog sa unutrašnje strane dok jesredina kapilare sloodna za prolaz gasa nosača.

 4hema kolona u gasnoj hromatogtafiji

5esto kolone u hromatogrfu 6peć7

(ovezivanje kolone sa injektorom i detektorom

)odlekova, gde postoje funkcionalne grupe kao što su H, OH, O, COH i koje imajuslabu isparljivost, ona se poboljšava stvaranjem derivata koji će omogućiti boljuisparljivost, a time i omogućiti bolju analizu na G$. *redstvo koje se najčešće koristiza derivatizaciju je BS!"# Bis$trimetilsilil%tri&uoroacetamid 

8/16/2019 6.2-Uvod u Gasnu Hromatografiju

http://slidepdf.com/reader/full/62-uvod-u-gasnu-hromatografiju 5/9

5aktori koji uti$u na do!ro razdvajanje supstan)i vezani za kolonu su:

• izbor nosača

•  vrsta tečnosti naneta kao tanak film

•  način punjenja kolone

•  dimenzije kolone

• 6vrst nosa$ ne sme reagovati sa tečnim slojem kao ni sa supstan#om koja se razdvaja pri visokim temperaturama.

• 7e!ljina filma nanetog tečnog sloja je značajan faktor za razdvajanje supstan#i.

• Prema funk)ionalnim grupama organskih jedinjenja formirane su i različite sta#ionarnefaze. 1ako postoje sta)ionarne faze na kojima se doro razdvajaju alkoholi, masnekiseline, fenoli, nitro jedinjenja, primarni i sekundarni amini, dok se na drugima

razdvajaju lekovi, droge, pesti#idi itd.Postoje dva na$ina rada gasnog hromatografa.  Izotermski rad   i Temperaturni programIzotermski proces se zove onda kada se temperatura kolone ne menja tokomrazdvajanja supstance. 8emperaturni program podrazumeva menjanje temperature uodgovarajućem opsegu tokom razdvajanja supstan#i.Ovakav način se koristi kod složenih vie

komponentnih smea gde se isparljivost jedinjenja znatno razlikuje!

 "etektori- Ure&aji za registrovanje eluiranih komponenti iz kolone'Postoje detektori sarazličitim prin#ipima rada. Najčešće korišćeni su

•  #lameno jonizuju$i -%I"

•  &zot-fosfor - '#"

•  (vatač elektrona - *"

8ni rade na prin)ipu elektri$ne provodljivosti koja je direktno propor#ionalnakon#entra#iji naelektrisanih česti#a u nosećem gasu. 2as nosilač prolazi kroz izvor joniza#ije koji jonizuje prisutne molekule. 1ako nastali joni 6pozitivni ili negativni7izazivaju stvaranje struje.*ada između elektroda prolazi čist gas nosač, kon#entra#ijanaelektrisanih česti#a je konstantna, što stvara konstantnu struju

8/16/2019 6.2-Uvod u Gasnu Hromatografiju

http://slidepdf.com/reader/full/62-uvod-u-gasnu-hromatografiju 6/9

4hema jonizujućih detektora

9l

ame ionisation dete#tor 9(  *hema

+( i $ detektora )adagas koji izlazi iz kolone nosi neko razdvojeno hemijsko jedinjenje ono će se jonizovatiu detektoru usled čega se povećava broj naelektrisnih čestica, pojačava se struja, asmanjuje vrednost otpora.

8/16/2019 6.2-Uvod u Gasnu Hromatografiju

http://slidepdf.com/reader/full/62-uvod-u-gasnu-hromatografiju 7/9

vakvo smanjenje otpora u otporniku dozvoljava protok struje koja posle pojačanjadaje signal koji se registruje kao pik na pisaču.

:romatogram

romatogram %. /azna linija

 

. romatogram sa tri razdvojena jedinjenja -0obijeni zapis se zove'romatogram( 

štri pikovi na hromatogramu predstavljaju neko jedinjenje koje je razdvojeno nakoloni i detektovano u detekltoru.

(dentifika#ija jedinjenja se vrši prema odgovarajućoj propuštenoj standardnoj supstan#i pod

istim uslovima i na osnovu izračunatih reten#ionih vremena 6;t7. 1etenciono vreme jednog jedinjenja se meri od trenutka injiciranja u aparat, odnosno početka zapisa nahromatogramu , pa do vrha pika.

8/16/2019 6.2-Uvod u Gasnu Hromatografiju

http://slidepdf.com/reader/full/62-uvod-u-gasnu-hromatografiju 8/9

 

1etenciono vreme je vreme koje je potrebno da se jedno jedinjenje izdvoji izispitivane smeše i stigne do detektora, posle čega se bele2i pisačem u obliku pika.

9romatogrami 

3zorci biološkog materijala se pripremaju postupkom ekstrakcije, bazne ili kisele,što zavisi od jedinjenja koje se ispituje.

(ored pripreme uzorka, potrebno je pripremati odgovarajuće standardne rastvore ukoncentracijama bliskim onim koje se očekuju u ispitivanom materijalu.

Standardni uzor)i se mogu koristiti kao4  Eksterni i Interni standard

Eksterni standard -)oristi se za4

•  (otvrdu retencionog vremena i

• )vantifkaciju ispitivane sustance

(ripremaju se u odgovarajućim koncentracijama bliskim koncentracijama ispitivanesupstance

*erijom razbla2enja osnovnog rastvora pravi se kalibraciona kriva.

8/16/2019 6.2-Uvod u Gasnu Hromatografiju

http://slidepdf.com/reader/full/62-uvod-u-gasnu-hromatografiju 9/9

,nterni standard 

 5o je supstanca koja se dodaje u svaki ispitivani uzorak, pa i useriju standardnih rastvora pri izradi kalibracione krive.

6a interni standard se bira jedinjenje koje ima vrlo slično hromatogr7asko ponašanjekao i ispitivana supstanca.

)oristi se za4

•  (oboljšanje preciznosti i

•  )vantifkaciju

• 8stovremeno sa analiziranim uzorkom radi se opterećeni serum, plazma iliurin.

Opterećeni serum, plazma ili urin se dobijaju kada se u pool serum, plazmu iliurin doda tačna koncentracija tra2enog jedinjenja i zatim se sa takvimuzorkom pro9e celokupni proces ekstrakcije koji se primenjuje za rad analize.+a taj način se kontroliše uspešnost, sigurnost i reciznost ekstrakcije, pravilan

rad i hromatogra7ski uslovi. Injektovanje )'eadspace* te'nikom

<ema gasnog hromatograma sa spektrometrijskim detektorom