US - Modul 1 - Uvod u Informacione Sisteme

5/25/2018 US - Modul 1 - Uvod u Informacione Sisteme

1/124


2/124

Milan MilosavljeviMladen Veinovi

Zoran Banjac

MODUL 1

UVOD U IS

Sadraj je napravljen na osnovu dokumenta:

EUROPEAN COMPUTER DRIVING LICENCE

SYLLABUS VERSION 4.0(Module 1 Concepts of Information Technology IT)

Beograd, 2008.


3/124

MODUL 1 - UVOD U IS

Autori:

Prof. dr Milan MilosavljeviProf. dr Mladen Veinovi

Zoran Banjac

Recenzenti:

Prof. dr Milovan Stanii

Doc. dr Ljubia Stanojevi

Izdava:

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Beograd, Danijelova 32

Za izdavaa:

Prof. dr Milovan Stanii

Dizajn korica:

Aleksandar Mihajlovi

Godina izdanja:

2008.

Tira:

200 primeraka

tampa:

ugura print, Beograd

ISBN:


4/124

III


5/124

IV


6/124

SADRAJ:

MODUL 1 OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA (IT)....... 1

CILJEVI MODULA 1 .................................................................................. 1

NASTAVNI PLAN........................................................................................ 1

1. OSNOVNI POJMOVI............................................................................ 13

1.1.Hardver, softver, informacione tehnologije................................... 141.1.1. Hardver (hardware) ..................................................................... 141.1.2. Softver (software) ........................................................................ 141.1.3. Informacione tehnologije (Information Technology- IT)............ 14

1.2. Vrste raunara ................................................................................. 151.2.1. Super-raunari (supercomputer) .................................................. 151.2.2. Meinfrejm (mainframe) raunari ................................................. 161.2.3. Personalni raunari (Personal Computer - PC) ........................... 171.2.5. Umreeni raunari (network computers)...................................... 20

1.3. Osnovni delovi personalnog raunara ........................................... 21

1.4. Svojstva raunara ............................................................................ 23

2. HARDVER .............................................................................................. 25

2.1. Centralna procesorska jedinica - CPU .......................................... 25

2.2. Memorija .......................................................................................... 282.2.1.RAM(Random Access Memory) .................................................. 302.2.2. Ke (Cache) memorija ................................................................. 322.2.3. Virtuelna (Virtual) memorija ....................................................... 332.2.4.ROM(Read Only Memory) .......................................................... 332.2.5. Jedinice mere raunarske memorije............................................. 34

2.3. Ulazni ureaji ................................................................................... 36

V


7/124

2.3.1. Tastatura (keyboard) .................................................................... 362.3.2. Mi (mouse).................................................................................. 372.3.3. Skener (Scanner) .......................................................................... 39

2.3.4. Trekbol (Trackball) ...................................................................... 402.3.5. Touchpad i pointing stick............................................................. 402.3.6. Digitalna kamera .......................................................................... 412.3.7. Mikrofon ...................................................................................... 42

2.4. Izlazni ureaji .................................................................................. 422.4.1. Monitor......................................................................................... 432.4.2. tampa (printer) ......................................................................... 452.4.3. Ploter (plotter).............................................................................. 472.4.4. Zvunici ....................................................................................... 47

2.5. Ulazno-izlazni ureaji...................................................................... 472.5.1. Modem ......................................................................................... 472.5.2. Touchscreen ................................................................................. 48

2.6. Ureaji za skladitenje podataka ................................................... 492.6.1. Magnetne trake (magnetic tape) .................................................. 50

2.6.2. Magnetni diskovi.......................................................................... 502.6.3. Optiki diskovi............................................................................. 532.6.4. Fle memorija............................................................................... 54

2.7. Portovi............................................................................................... 55

3. SOFTVER................................................................................................ 57

3.1. Vrste softvera ................................................................................... 57

3.2. Operativni sistemi ............................................................................ 58

3.3. Aplikativni softver ........................................................................... 60

3.4. Grafiko korisniko okruenje ....................................................... 60

3.5. Razvoj sistema.................................................................................. 623.5.1. Istraivanje ................................................................................... 623.5.2. Analiza ......................................................................................... 62

VI


8/124

3.5.3. Dizajn ........................................................................................... 623.5.4. Razvoj/programiranje................................................................... 633.5.5. Testiranje...................................................................................... 63

3.5.6. Primena i odravanje.................................................................... 633.5.7. Povlaenje iz upotrebe ................................................................. 63

4. RAUNARSKE MREE....................................................................... 65

4.1. Lokalna i prostorna raunarska mrea ......................................... 654.1.1. Lokalna raunarska mrea (Local Area Network - LAN)............. 654.1.2. Prostorne raunarske mree (Wide Area Network - WAN) .......... 66

4.1.3. Klijent i server.............................................................................. 664.1.4. Prednosti upotrebe raunarskih mrea ......................................... 67

4.2. Intranet i ekstranet .......................................................................... 684.2.1. Intranet ......................................................................................... 684.2.1. Ekstranet (Extranet) ..................................................................... 68

4.3. Internet ............................................................................................. 694.3.1. World Wide Web WWW............................................................ 71

4.4. Telefonska mrea i raunari ........................................................... 72

5. UPOTREBA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA (IT) USVAKODNEVNOM IVOTU.............................................................. 75

5.1. Raunari na poslu ............................................................................ 755.1.1. Prednosti oveka nad raunarom ................................................. 75

5.1.2. Primena sloenih raunarskih sistema u poslovne svrhe ............. 755.1.3. Primena sloenih raunarskih sistema u dravnim poslovima......... 765.1.4. Primena raunara u bolnicama i zdravstvenim ustanovama ........ 765.1.5. Primena raunarskih programa u obrazovanju............................. 765.1.6. Primena raunara u radu od kue (teleworking) .......................... 78

5.2. Svet elektronike................................................................................ 785.2.1. Elektronska pota (e-mail) ........................................................... 785.2.2. Elektronska trgovina (e-commerce) ............................................. 79

5.2.3. Prednosti i nedostaci elektronske trgovine................................... 80

VII


9/124

6. ZDRAVLJE, SIGURNOST I OKOLINA ............................................ 81

6.1. Ergonomija ....................................................................................... 81

6.1.1. Izbor ergonomski dizajnirane opreme.......................................... 816.1.2. Ureenje radnog mesta................................................................. 816.1.3. Prilagodljivost .............................................................................. 826.1.4. Odmaranje.................................................................................... 82

6.2. Zdravstveni problemi ...................................................................... 82

6.3. Mere sigurnosti ................................................................................ 82

6.4. Zatita okoline .................................................................................. 83

7. BEZBEDNOST ....................................................................................... 85

7.1. Bezbednost informacija ................................................................... 857.1.1. Opti pojmovi i mere zatite ........................................................ 857.1.2. Problemi privatnosti..................................................................... 867.1.3. Pravljenja rezervnih kopija podataka (backup)............................ 87

7.1.4. Posledice krae prenosnih raunara ............................................. 87

7.2.Raunarski virusi ............................................................................. 887.2.1. Antivirusni programi.................................................................... 897.2.2. Preventiva..................................................................................... 89

8. AUTORSKA PRAVA I ZAKON........................................................... 91

8.1. Autorska prava ................................................................................ 91

8.2. Zakonodavstvo u oblasti zatite podataka..................................... 92

9. PRIMERI ISPITNIH PITANJA ........................................................... 93

VIII


10/124

Modul 1 Osnove informacionih tehnologija (IT)

Matrijal koji je izloen u ovoj knjizi predstavlja osnovu za polaganje

teorijskog testa iz gradiva koje obuhvata Modul 1 Osnove informacionihtehnologija (IT). Modul se sastoji od osam poglavlja, a test obuhvata pitanjaiz svakog od njih.

Ciljevi modula 1

Modul 1 - Osnove informacionih tehnologija, namenjen je da upozna itaoca

sa osnovnim pojmovima koje obuhvataju informacione tehnologije kao tosu: sastavni delovi personalnog raunara, uvanje podataka, nain radaraunarske memorije, raunarske mree i znaaj upotrebe raunarskih

programa u savremenom poslovanju. Kandidat treba da se osposobi zaprocenu mogunosti primene IT sistema u svakodnevnom ivotu kao i dausvoji osnovna znanja o zdravstvenim problemima koji mogu nastati kao

posledica upotrebe personalnih raunara. Pored toga, kandidat treba da seupozna sa osnovama zatite raunarskih podataka od neovlaenogkorienja kao i sa postojanjem zakonskih regulativa u ovoj oblasti.

Nastavni plan

Nastavni plan modula 1 je sainjen na osnovu programa preporuenog odECDL udruenja (European Computer Driving License, Syllabus Version 4)i sastoji se od sledeih celina:

1


11/124

Oznaka i ime poglavlja Ciljevi

1. Osnovni pojmovi

1.1 Hardver, softver, informacionetehnologije

Upoznavanje sa pojmovima: hardver(hardware), softver (software) iinformacione tehnologije (IT).

1.2 Vrste raunara Poznavanje i razlikovanje velikihraunara (mainframe), mrenihraunara (network computer), linihraunara (personal computer - PC),

prenosnih rauranara (laptop,notebook) i linih digitalnih

pomonika (personal digitalassistant-PDA). Poreenje raunarau odnosu na kapacitet, brzinu, cenu iuobiajene korisnike.

1.3 Osnovni deloviPC-a Poznavanje glavnih delovaPC-a, kaoto su: centralna procesorska jedinica(Central Processing Unit - CPU),hard disk, uobiajeni ulazno-izlazniureaji, memorija raunara i periferniureaji.

1.4 Svojstva raunara Poznavanje inioca koji utiu nasvojstava raunara kao to su brzinacentralne procesorske jedinice,veliina radne memorije (Random

Access Memory - RAM) i brojistovremeno pokrenutih programa.

2


12/124


2. Hardver

2.1 Centralna procesorska jedinica Upoznavanje sa funkcijama centralneprocesorske jedinice kao to susvojstva i naini raunanja, logikakontrola, brzi pristup memoriji.Poznavanje jedinice merenja brzinerada CPU.

2.2 Memorija Poznavanje razliitih vrstaraunarske memorije kao to su:

RAM Random Acess Memory,ROM Read Only Memory,njihovasvojstva i razlike.

Poznavanje jedinica mera raunarskememorije: bit, bajt (byte), kB, MB,GB, TB. Poreenje jedinice mereraunarske memorije sa jednimznakom (slovom), veliinom fajla idirektorijuma/foldera.

2.3 Ulazni ureaji Prepoznavanje osnovnih ureaja zaunos podataka u raunar kao to su:mi, tastatura, trackball, skener,dojstik, touchpad, digitalna kamera,mikrofon.

2.4 Izlazni ureaji Prepoznavanje osnovnih izlaznih

ureaja za prikazivanje ili beleenjerezultata obrade raunarskihpodataka kao to su: monitor, ekran,tampa, ploter i zvunik. Nauitigde se ti ureaji koriste.

2.5 Ulazno-izlazni ureaji Poznavanje ureaja koji mogu daobavljaju i ulazne i izlazne funkcijekao to su: modem, touchscreeen.

3


13/124


2.6 Ureaji za skladitenje podataka Poreejne glavnih vrsta ureaja za

skladitenje podatala kao to su:diskete,Zipdiskovi, magnetne trake,CD-ROM, interni i eksterni harddisk, po brzini ceni i kapacitetu.

Razumeti svrhu formatiranja diska.

3. Softver

3.1 Vrste softvera Razlikovati operativne sisteme iaplikativne softvere. Razumetirazloge za uvoenje verzije softvera.

3.2 Operativni sistemi Objasniti glavne funkcijeoperativnog sistema i imenovati nekeod uobiajenih operativnih sistema.

3.3 Aplikativni softver Navesti neke od uobiajenih

predstavnika aplikativnog softvera imesto njihove upotrebe kao to suprogrami za: obradu teksta, tabelarnaizraunavanja, rad sa bazama

podataka, prikaz podataka sa Web-a,pripremu za tampu i raunovodstvo.

3.4 Grafiko korisniko okruenje Upoznavanje sa pojmom grafikokorisniko okruenje (Graphical

User Interface - GUI).3.5 Sistemski razvoj Upoznati faze razvoja raunarski

zasnovanih sistema. Upoznati se saprocesom analize, dizajnaprogramiranja i testiranja.

4


14/124


4. Raunarske mree

4.1 Lokalna i prostorna raunarskamrea

Upoznavanje sa pojmovima lokalne(Local Area Network - LAN) i

prostorne (Wide Area Network WAN) raunarske mree.Razumevanje pojmova klijent/server.

Navesti neke od prednosti grupnograda kao to su: deljenje tampaa,

programa i dokumenata preko mree.

4.2 Intranet i ekstranet Razumeti ta je Intranet i odreditirazliku izmeu intraneta i Interneta.

Razumeti ta je ekstranet (extranet) iodrediti razliku izmeu ekstraneta iInterneta.

4.3 Internet Razumeti ta je Internet i navestineke od osnovih naina njegove

upotrebe.Razumeti ta je WWW (World WideWeb) i odrediti razliku u odnosu naInternet.

4.4 Telefinska mrea i raunari Razumeti upotrebu telefonskih mreau raunarstvu. Razlikovati pojmove

jevne telefonske mree (Public

Telephone Switch Network - PSTN)digitalne telfonske mree (IntegratedServices Digital Network - ISDN) iasimetrine digitalne pretplatnikelinije (Asimetric Digital Subscriber

Line-ADSL).

Upoznavanje sa pojmovima:analogni, digitalni, modem, brzina

prenosa (merena u bitima u sekundi,bits er secund- b s

5


15/124


5. Upotreba informacionih

tehnologija u svakodnevnomivotu

5.1 Raunari na poslu Upoznavanje sa radnim mestima nakojima je prikladnija upotrebaraunara od oveka za izvrenje

posla, a gde ne.

Upoznati neke od naina primenesloenih raunarskih programa na

poslovima kao to su: poslovniadministrativni sistemi, sistemi zarezervaciju avionskih karata, obradazahteva za osiguranje, elektronsko

bankarstvo.

Upoznati neke od naina primenesloenih raunarskih programa za

potrebe vlade kao to su: sistemijavne evidencije (popis, registracijavozila), prikupljanje poreza ielektronsko glasanje

Upoznati neke od naina primenesloenih raunarskih programa za

potrebe bolnica i zdravstvenihustanova kao to su: voenjezdravstvenih kartona, sistemi zakontrolu vozila hitne pomoi,instrumenata, alata i posebne hirukeopreme.

6


16/124


Upoznati neke od naina korienja

raunarskih programa u obrazovanjukao to su: sistemi za registracijustudenata i izradu rasporeda asova,obuka i uenje zasnovano naupotrebi raunara (computer basedtraining - CBT), uenje na daljinu(distance learning) i izrada zadataka

primenom Interneta.

Razumeti pojam rada od kue(teleworking). Navesti neke odprednosti takve vrste rada kao to susmanjenje vremena koje se troi na

putavanje do posla i nazad, veamogunost usredsreenosti naodreeni zadatak, prilagodljivraspored radnog vremena, smanjenje

potrebe preduzea za radnimprostorom. Navesti neke odnedostataka ovakvog naina rada:gubitak kontakta meu ljudima,manje mogunosti za timski rad.

5.2 Svet elektronike Razumeti pojam elektronske pote(e-mail) i nain njene upotrebe.

Razumeti pojem elektronskog

poslovanja (e-commerce). Razumetinain kupovine roba i pruanja on-line usluga, ukljuujui davanjelinih podataka pre poetkatransakcije, nain plaanja i osnovno

pravo kupca da vrati robu kojom nijezadovoljan.

7


17/124


Nabrojati neke od prednosti on-line

kupovine robe i usluga kao to su:dostupnost usluge tokom celog dana,dostupnost podataka od veeg broja

ponuaa robe i usluga. Navesti nekeod nedostataka on-linekupovine kaoto nepostojanje kontakta meuljudima, rizik nesigurnog naina

plaanja.

6. Zdravlje sigurnost i okolina

6.1 Ergonomija Upoznati elemente i postupke kojimogu pomoi u stvaranju zdravogradnog okruenja kao to su:

pravilno postavljanje monitora i

tastature, upotreba odgovarajuestolice, upotreba ergonomsketastature i podloge za mia, filtra zaekran, primena pravilnog osvetljenjai provetravanje prostorije, pravljenjeestih pauza na mestima udaljenimod raunara.

6.2 Zdravstveni problemi Nabrojati neke od zdravstvenih

problema koji mogu nastati kaoposledica rada na raunaru kao tosu: upala zglobova na rukama zbogdugog kucanja, zamor oiju kao

posledica ekranskog osvetljenja,problemi sa kimom koji nastaju kaoposledica nepravilnog sedenja.

8


18/124


6.3 Mere sigurnosti Navesti neke od mera sigurnosti koje

se primenjuju kod upotrebe raunarakao to su: pravilna upotreba i izborkablova za napajanje.

6.4 Okolina Upoznati se sa injenicama daprerada upotrebljenog papira,prerada dotrajalog tonera tampaa iupotreba ekrana sa tedljivimmodom rada moe bitno doprineti

zatiti okoline.

7. Bezbednost

7.1 Bezbednost informacija Razumeti pojam bezbednosti

podataka i prednosti organizacijekoja preduzima mere radi otklanjanjabezbednosnih rizika kao to su:usklaivanje mera zatite saznaajem podataka, postojanje

postupaka za izvetavanje o pojavibezbednosnih propusta, stalnopodseanje osoblja na njihovuodgovornost u odnosu na bezbednost

informacija.

9


19/124


Upoznati se sa problemima

prvatnosti koji mogu nastati kodupotrebe raunara. Poznavanjepreporuka kod izbora lozinki(password). Znati ta se

podrazumeva pod pojmomkorisniko ime (user name) irazliku izmeu korisnikog imena ilozinke. Razumeti pojam prava

pristupa (access rights) i znati zatosu ona vana.

Poznavanje namene i vanostipostupaka pravljenja rezervnihkopija (backup) podataka i softverana prenosna sredstva za skladitenje

podataka.

Upoznavanje sa moguim

posledicama krae prenosnihraunara, PDA i mobilnog telefonakao to su: mogunost zloupotrebe

poverljivih podataka, gubitakpodataka, gubitak podataka zakontakt ako nisu dostupni na drugommestu, mogunost zloupotrebetelefonskih brojeva.

7.2 Raunarski virusi Razumeti pojam virusa uraunarskom svetu kao i da postojerazliite vrste virusa. Upoznati se sanainom zaraze raunara.

10


20/124


Upoznati se sa merama zatite od

virusa (anti-virus) i sa postupcima usluajevima zaraze raunaravirusom. Razumeti ogranienja anti-virusnih programa. Razumetiznaenje pojma dezinfekcijefajlova.

Razumeti preporuene postupke(good practice) za preuzimanje

(download) fajlova, pristup fajlovimakoji se nalaze u prilogu e-pote(attachment).

8. Autorska prava i zakon

8.1 Autorska prava Razumeti pojam autorskih prava zapodruje softvera i dokumenata kaoto su: grafika, tekst, audio i video.Razumeti znaanje autorskih prava uodnosu na preuzimanje informacijasa Interneta.

Razumeti pojam autorskih prava uodnosu na razmenu materijalasnimljenih na prenosnim sredstvimakao to su CD,Zipi diskete.

Poznavanje postupka provere

identifikacionog broja (ID number)odreenog softvera. Razumetipojmove shareware, freeware ikorisnika licenca (end-user licence).

8.2 Zakonodavstvo u oblasti zatitepodataka

Upoznati zakonske odredbe u oblastizatite podataka u naoj zemlji.Upoznati se sa posledicama krenjazakonskih odredbi o zatiti podataka.

11


21/124

12


22/124

1. Osnovni pojmovi

Postoji veliki broj novih pojmova koji se koriste u oblasti raunara iinformacionih tehnologija. Za uspean rad u ovim oblastima nije neophodnoda se poznaju svih ti pojmovi i nazivi, mada korisnicima u velikoj merimogu da olakaju meusobno sporazumevanje i usvajanje novih znanja.

Raunar (computer) je vienamenski programabilan ureaj. Namenjen je zarazliita izraunavanja, obradu, uvanje podataka (data) i za obavljanjenadzornih i upravljakih poslova.

Namena raunara moe da bude veoma razliita: od skupe igrake dokontrolnog centra velikih energetskih ili vojnih sistema. Sutinski razlozi zauvoenje raunara proizilaze iz potrebe da se povea brzina obavljanjaodgovarajuih poslova uz veoma veliku tanost i pouzdanost.

Obzirom da esto jedan isti raunar treba da ima mogunost da obavljarazliite poslove (obrada teksta, sistemski nadzor i sl.) neophodno je da se zasvaku pojedinanu namenu odredi odgovarajui niz naredbi (instruction)koje e upravljati radom raunara. Skup naredbi koje ine jednu celinu senaziva program. Programi se uvaju u memoriji raunara, moe ih biti vie i

po potrebi se mogu doraivati, zamenjivati ili brisati.

Postupak obrade podataka u raunaru zapoinje prihvatom podataka izspoljnjeg sveta (sa tastature, video kamere, mikrofona, modema i sl.), a

potom se ti podaci prevode u odgovarajui elektrini oblik razumljivraunaru. Nakon toga se ulazni podaci privremeno uvaju u memorijiraunara ili stalno u jedinicama za skladitenje podataka radi razliitihizraunavanja i analiza koje se jednim imenom nazivaju obrada (processing).Rezultati obrade se mogu uvati u jedinicama za skladitenje podataka,mogu posluiti kao novi podaci za obradu ili mogu predstavljati izlazne

podatke (slika na monitoru, zvuni signali i sl.).

Raunar se, prema tome, moe posmatrati kao skup delova koje nazivamohardver (hardware) i skup programa softver (software). Jedno bez drugog

je neupotrebljivo. Hardverom su odreene mogunosti raunara, a softverupravlja radom hardvera.

13


23/124

1.1. Hardver, softver, informacione tehnologije

1.1.1. Hardver (hardware)

Hardver predstavlju svi fiziki delovi raunara u koje spadaju: centralnaprocesorska jedinica (Central Processing Unit - CPU), osnovna ploa(motherboard) sa razliitim mikroipovima i elektrinim kolima (chipset),memorija, tastatura, monitor, kuite, izvor napajanja, kao i ureaji (drive)za pristup podacima CDureaj,DVDureaj i sl. Ovi delovi raunara se jonazivaju i komponentama raunara.

Jedno od svojstava raunara je da se njegovi delovi mogu menjati pa prema

tome ne moraju nuno svi raunari iste vrste biti jednaki. Delovi koji inejedan raunar se biraju u skladu sa namenom raunara i materijalnimmogunostima. Odabrani skup delova koji ine jedan raunar se nazivakonfiguracija raunara.

1.1.2. Softver (software)

Softver predstavlja skup raunarskih programa koji se izvravaju na

raunaru. Raunarski programi mogu da budu veoma razliiti kako poveliini tako i po svojoj nameni, a u osnovi predstavljaju skup naredbi kojeupravljaju radom hardvera raunara radi obavljanja nekog zadatka ili obrade

podataka. Pod zadacima se mogu podrazumevati prihvat ili itanje podataka,zapisivanje i prikazivanje rezultata obrade.

1.1.3. Informacione tehnologije (InformationTechnology- IT)

U optem sluaju naziv informacione tehnologije se odnosi na celokupnutehnologiju za obradu informacija.

U raunarskom svetu ovaj pojam se odnosi na upotrebu raunara za prihvat,uvanje, i obradu podataka. Drugim reima, odnosi se na sve oblike upotrebeinformacija koje su u vezi sa primenom raunara. Zbog toga se ovaj pojamesto pojavljuje u sloenijem obliku: informacione i komunikacionetehnologije (Information and Communication Technology -ICT).

14


24/124

1.2. Vrste raunara

Raunari mogu da se grupiu u skladu sa njihovom namenom i sloenou.

Poev od najsloenijeg, dele se na: super-raunare,

meinfejm raunare,

personalne raunare,

prenosne raunare i

mrene raunare.

1.2.1. Super-raunari (supercomputer)

U ovu grupu se svrstavaju oni raunari koji mogu da postignu najveu brzinurada i imaju mogunost da reavaju veoma sloene raunske probleme.Pored toga to mogu da postignu izvanrednu brzinu obrade podataka,odlikuju ih veoma visoke cene koje se mere milijardama dolara. Merila zasvrstavanje u grupu super-raunara su zbog brzog tehnolokog napretka

dosta promenljiva. Zbog toga e raunari koji se danas nazivaju super-raunari u bliskoj budunosti postati sasvim prosenih karakteristika.

Super-raunari se najee koriste u posebnim dravnim i naunimustanovama za izvravanje vremenski veoma zahtevnih prorauna isimulacija kao to su: odreivanje parametara vremenske prognoze,molekularna istravanja, simulacije dejstva nuklearnih reakcija i reavanje

problema kripto-analize.

Prednost nad drugim raunarima, super-raunari postiu primenomnajsavremenijih tehnolokih dostignua i istovremenim izvravanjem jednogzadatka na vie procesorskih jedinica (parallel processing). Najee sunamenski projektovani za jednu vrstu posla, npr. za numerike proraune, pazbog toga mogu da imaju primetno loije rezultate u reavanju optih

problema. Za postizanje najboljih rezultata neophodne su primene posebnihtehnika programirnja, a napisani programi su najee mogu primenjivatisamo na pojedinanim raunarima. Pored toga, jedan od velikih problemakoji prati ovu vrstu raunara je hlaenje procesorskih jedinica koje se zbog

velike brzine rada previe greju.

15


25/124

Jedinica mere brzine rada super-raunara je FLOPS (FLoating pointOperations Per Second).

Dananji super-raunari rade uz istovremenu upotrebu oko 30 000procesorski jedinica i postiu brzinu od priblino 135TFLOPS(1TFLOPS=teraFLOPS= 1012FLOPS).

Slika 1. Super raunar kompanjijeNEC( earth simulator) iz 2002. godine

1.2.2. Meinfrejm (mainframe) raunari

Meinfrejm raunari su veliki i skupi raunari koji se najee koriste udravnim ustanovama i velikim preduzeima. Osnovne osobine meinfrejmraunara su izuzetna pouzdanost, sposobnost obrade velike koliine podatakai mogunost istovremenog opsluivanja velikog broja korisnika.

Meinfrejm raunari se obino primenjuju na poslovima kontrole avionskogsaobraaja, nadgledanja velikih energetskih i odbrambenih sistema, obrade

bankarskih podataka, obrade podataka sa popisa stanovnitva i rezultataglasanja. Zbog njihove primene na osetljivom poslovima posebna panja jeusmerena na kvalitet izrade sastavnih delova raunara i na postizanje velike

pouzdanosti celokupnog sistema. Ovi raunari mogu da rade godinama bezprekida, a proizvoai garantuju srednje vreme izmeu dva otkaza vee i od20 godina. Pored toga, proizvoai meinfrejm raura svojim kupcimaobezbeuju izuzetno kvalitetnu tehniku podrku. Ovakva svojstva pratevisoke cene ali su one znaajno manje od cena super-raunara i trino

prihvatljive.

Meinfrejm raunari su velikih dimenzija, ponekad zauzimaju povrinu odnekoliko desetina kvadratnih metara. Mogu istovremeno da opsluuju i vie

16


26/124

hiljada korisnika koji su na raunar povezani preko tzv. neinteligentnih(dumb) terminala. Sva raunarska obrada se obavlja na jednom, centralnom,mestu dok se kod korisnika (koji mogu biti udaljeni) najee nalaze samo

terminali, odnosno neophodan hardver za unos podataka i prikaz rezultataobrade.

Savremeni meinfrejm raunari svoj rad zasnivaju na istovremenoj upotrebioko 30 procesorskih jedinica i velikoj koliini radne memorije (RAM) kojadostie vrednosti nekoliko stotina GB(gigaBajt).

Brzina njihovog rada se meri u MIPS-ima (Millions of Instructions PerSecond). Savremeni meinfrem raunari dostiu vrednost od oko15 000MIPS-a.

Slika 2.IBM-ov meinfrejm raunarz serije

1.2.3. Personalni raunari (Personal Computer - PC)

Personalni raunari ili PC, su raunari opte namene, relativno male cene,jednostavni za upotrebu, namenjeni za opsluivanje potreba jednogkorisnika. Najee se koriste za obradu teksta, programiranje, kao zamena

za multimedijalne ureaje, ali zbog svoje pristupane cene i dobrih svojstavanalaze veliku primenu u malim i srednjim preduzeima kao zamena za skuperaunare.

Personalni raunari su se na tritu pojavili 60-tih godina prolog veka.Njihov razvoj je podstaknut potrebama manjih laboratorija i istraivakihtimova koji nisu imali mogunosti za kupovinu meinfrejm raunara. Prvi PCraunari su bile neto veih dimenzija (veliine friidera) i znatno skuplji oddananjih personalnih raunara.

17


27/124

Sredinom 70-tih godina prolog veka, proizvoa raunarskike opreme Intel(INTegrated ELectronics) je uspeo da sve delove prcesorske jedinice smestiu jedno integralno kolo koje je nazvano mikroprocesor (microprocessor).

Ovaj tehnoloki napredak doveo je do naglog smanjenja cena personalnihraunara.

IBM (International Business Machine) je 1981. godine ugradio Intelovmikroprocesor u svoj personalni raunar.

Uvoenje personalnih raunara u dravne ustanove SAD zahtevalo jenjihovu standardizaciju, jer su ih do tada potpuno neusaglaeno proizvodilamnoga preduzea. Rezultat je bio masovna pojava personalnih raunarazasnovanih na pristupu koji je prvi primenio IBM. Danas se oni najeenazivaju IBMkompatibilniPCraunari ili jednostavnoPC raunari.

SavremeniPCraunari poseduju znaajnu procesorsku snagu i imaju velikuprimenu na radnim mestima i kolama. Cene im se kreu od nekoliko stotinado par hiljada dolara u zavisnosti od kvaliteta i osobina.

Slika 3. PC raunar

1.2.4. Prenosni (portable) raunariPrenosni raunari predstavljaju posebnu vrstu personalnih raunara

prilagoenu za korisnike koji imaju potrebu da raunar stalno nose sa sobom.Ovde se svrstavaju laptop ili nootebook raunari i PDA (Personal Digital

Assistant) raunari.

Svi prenosni raunari pored standardnog imaju i baterijsko napajanje koje imobezbeuje vieasovni samostalni rad.

18


28/124

Laptopili notebookraunari su mali prenosni raunari preosene teine 3kgidimenzija A4 formata. Mogu da obavljaju zadatke kao i standardni PCraunari ali su barem dva puta skuplji od njih.

Slika 4.Laptopraunari

Delovi laptop raunara su slini onim u standardnim PC raunarima ali sumanji i prilagoeni za mobilne korisnike (otporni na potrese, promenetemperature i imaju smanjenu potronju energije). Pored toga Laptopraunari imaju ugraen LCD (Liquid Crystal Display) ekran i ugraenutastaturu sa donekle drugaijim rasporedom tastera zbog smanjenjadimenzija. Na tastaturi moe da se nalazi poseban taster (pointing stick) u

obliku gumice na olovci ili poseban senzor (touchpad), povrine nekolikocm2, osetljiv na dodir koji zamenjuju fukcije mia.

Slika 5PDAraunar

PDA (Personal Digital Assistant) raunari su prenosni ureaji za linu iposlovnu upotrebu tako napravljeni da mogu da stanu na dlan. U poetku imje osnovna namena bila pohranjivanje adresa, telefonskih brojeva i kratkihporuka, meutim, danas imaju mnogo znaajniju namenu i veu procesorsku

snagu.

19


29/124

PDA raunari koriste posebne operativne sisteme i programe sline onimkoji se koriste na ostalimPCraunarima. Najee nemaju tastaturu a podacise unose preko ekrana osetljivih na dodir (touch screen).

1.2.5. Umreeni raunari (network computers)

Raunarska mrea je skup raunara povezanih na takav nain da mogumeusobno da razmenjuju podatke i dele resurse (procesorsku snagu,tampae, prostor za skladitenje podataka i softver). Raunarske mreemogu da se realizuju na vie naina, a jedan od estih je onaj u kome postojicentralni raunar koji se naziva server. Za server se obino postavlja PC

vee procesorske snage i sa vie memorijskog kapaciteta ali se kod velikihmrea za server moe odabrati i meinfrejm raunar. Serverupravlja radommree, dok se ostali raunari u mrei nazivaju terminali.

Raunari koji se nalaze u mei, mogu za rad da koriste sopstvene resurse(CPU, RAM, softver). Mrea u tom sluaju predstavlja samo sredstvokomunikacije, za razmenu fajlova na primer. Takve terminale nazivamointeligentnim (Intelligent terminal). Ukoliko postoji potreba, inteligentniterminali mogu da koriste kapacitete drugih ranara u mrei. U grupu

inteligentnih terminala se pored ostalih ubrajajuPCi laptopraunari.Drugi tip terminala je onaj koji ne raspolae svojim resursima ve senajee sastoji od tastature (za izdavanje komandi) i monitora (za prikazrezultata). On ne moe samostalno da funkcionie nego koristi mreuodnosno druge raunare i ureaje u mrei za izvravanje zadataka. Ovaj tipterminala se naziva neinteligentni (dumb terminal).

20


30/124

1.3. Osnovni delovi personalnog raunara

Svi raunari, bez obzira na veliinu, imaju iste osnovne delove: ulaznejedinice, procesorsku jedinicu, izlazne jedinice, jedinice za skladitenjepodataka i memoriju. Svaki od delova koji sainjava raunarski sistem semoe svrstati u neku od ovih ceina, a blok ema jednog ovakvog sistema je

prikazana na slici 6.

ulaznejedinice

procesor

skladitenjepodataka

izlaznejedinice

memori a

Slika 6. Blok ema raunarskog sistema

Standardni PC raunar se sastoji od kuita (case, system unit), monitora itastature. Unutar kuita je smetena veina delova neophodnih za radraunara. Mozak raunara je mikroprocesor ili CPU (Central ProcessingUnit). Smeten je na osnovnoj plou (motherboard) unutar kuita raunara,a namenjen je da upravlja radom celog sistema. Pored CPU, unutar kuitase nalazi ureaj za skladitenje podataka (hard disk) i memorijski moduli.

Memorija se deli na dva osnovna tipa: RAM (Random Access Memory) ukoju se mogu upisivati ili itati prethodno zapisani podaci iROM(Read OnlyMemory) iji sadraj se moe samo itati. Osnovna uloga memorije je daskrati vreme potrebno CPU da pristupi potrebnim podacima u toku radaraunara.

Hard disk slui za skladitenje vee koliine podataka na due vreme.Koliina podataka koja se moe zapisati na hard disk (kapacitet) zavisi odvrste hard diska, a kod savremenih PC raunara se kree izmeu 100 i

21


31/124

200GB (gigabajta). Pristup podacima zapisanim na hard disku je mnogosporiji nego to je sluaj sa memorijom.

Postoje i druge vrste ureaja za skladitenje podataka kod kojih su medijumiza zapis podataka prenosni (removable). Njihova odlika je da mogu da seodvoje od matinih ureaja. Na taj nain je mogue da se podaci prenoseizmeu raunara ili da se fiziki zatite na nekom bezbednom mestu.

Disketni ureaj (Floppy Disk Drive) slui za itanje i upis manje koliinepodataka na magnetni disk, upakovan je u plastino kuite i naziva sedisketa (diskette). Dimenzije diskete su tako odabrane da ona moe da staneu dep od koulje, a kapacitet joj je 1,44MB(megabajta).

CD ureaji su namenjeni za itanje i pisanje podataka na optike diskovekapaciteta do 700MB.DVDureaji rade na slian nain, ali imaju tehnolokisavrenija reenja od onih koja su primenjena kod CD ureaja. Posebnodizajnirani optiki diskovi za DVD ureaje mogu da imaju kapactet i do8GB.

Zipdisk je magnetne prirode ija je veliina slina veliini diskete, a izraujese u dve varijante: od 100 i 250MB. Za skladitenje podataka na zip disketise koristeZipureaji.

Ureaji kao to su hard disk, CD i DVD ureaji, Zip ureaj i sl. mogu dabudu interni ili eksterni. Interni ureaji su smeteni u kuite raunara, aeksterni ureaji se nalaze izvan kuita raunara, ali su sa raunarom

povezani odgovarajuim kablovima.

Monitor predstavlja izlaznu jedinicu (za prikaz podataka), dok tastatura i mipredstavljaju standardne ulazne jedinice (za unos podataka i komandi). Porednjih postoji vie drugih ulaznih i izlaznih jedinica. Tako, na primer, za

prihvat zvunog signala moe da se koristiti mikrofon, skener (scanner) zadigitalizaciju i snimanje slike, kamera za beleenje video materijala i sl.Izlaz, takoe, moe biti u obliku zvuka, tampanog materijala i sl.

Periferijijama (preripherals) se nazivaju svi ureaji koji su sa spoljanjestrane prikljueni na kuite raunara. Predstavljaju poseban oblikraunarskog hardvera koji se prikljuuje na raunar radi proirivanjanjegovih mogunosti.

Ponekad se izraz periferija koristi za one delove koji nisu neophodni za rad

raunara a izraz hardver za delove bez kojih rad raunara ne bi bio mogu.

22


32/124

Polazei od ove definicije, u periferijske ureaje se ubrajaju, tampa(printer), skener, ita memorijske kartice (memory card reder), modem, isl. Monitor i hard disk su neophodni za rad raunara pa se ne ubrajaju u

periferije.

1.4. Svojstva raunara

Svojstva raunara predstavljaja ocenu mogunosti raunara za obavljanjeodgovarajuih poslova. One su rezultat svojstava pojedinanih delovaraunara i njihove meusobne usklaenosti.

Vanost svojstava pojedinih delova raunara zavisi od namene raunara.Ako je osnovna namena raunara grafiki dizajn onda su rezolucija monitorai brzina osveavanja slike neka od osnovnih merila koja formiraju ocenusvojstva raunara. Pored toga, ocena brzine i efikasnosti raunara uizvravanju odgovarajueg programa ili brzina snimanja nekog fajla na harddisk, takoe, moe biti bitna u ocenjivanju svojstava raunara.

Odnos vrednosti pojedinanih svojstava posmatranog raunara u odnosu naprethodno odreene vrednosti se naziva benchmark. Takva poreenja se

mogu nai u veini raunarskih asopisa a postoje i gotovi programi koji semogu pokrenuti na raunaru radi odreivanja njegovih karakteristika.

Brzina procesora se meri u GHz (gigaherc) i ima veliki uticaj na ukupnuocenu raunara. to je vea brzina to je mogue obaviti vie operacija u

jedinici vremena. Pored toga:

Poveanje veliine memorije (RAM size) pozitivno utie na svojstvaraunara.Ukolika je vea memorija moe se uitati vie programskog koda i

podataka. Ovo je posebno bitno jer je pristup podacima koji se nalaze uRAM-u daleko bri od pristupa podacima koji se nalaze na harddisku ilinekom drugom medijumu za skladitenje podataka. U sluajevima kadaveliina RAM-a nije dovoljna za uitavanje celog programa i potrebnih

podataka pre poetka izvravanja programa, ova uitavanja se obavljajuvie puta u toku rada programa. To bitno usporava ceo sistem. Veliina

RAM-a najee iznosi 256MBa moe biti i vea (256, 512, 1024MB).

Vrsta harddiska moe da utie na svojstva raunara.

Jedno od najbitnijih svojstava hard diska, pored kapaciteta, je vreme

23


33/124

pristupa podacima (access time) i ono predstavlja vreme koje protekneizmeu trenutka zahteva za itanjem nekog podatka do trenutka kada jetaj podatak dostupan. Vreme pristupa se izraava u ms (milisekundama)

sa tipinim vrednostima od oko 5ms. Vremene pristupa podacima je netovee kodDVD-ai CD-a a najvee je kod diskete.

Upotreba hard diska koji je gotovo popunjen podacima moe bitno dautie na ukupna svojstva raunara.

Neki operativni sistemi, meu koje spada i Windows XP, u toku radaprave privremene (temporary) fajlove na hard disku i u njih smetajupodatke koji su potrebni za rad raunara. Ukoliko na disku nema dovoljnoprostora, u toku rada raunara se prave se privremeni fajlovi manje

veliine uz prethodno brisanje postojeeg privremenog fajla. Zbog toga seee pristupa disku i usporava rad raunara.

Istovremenim pokretanjem vie od jednog programa moe se usporiti radraunara.Mogunost da se na jednom raunaru istovremeno izvrava vie programanaziva se multitasking. Ovakav nain rada je veoma koristan i to jesvojstvo veine savremenih operativnih sistema. Meutim, kako raste broj

programa koji se istovremeno izvravaju vreme njihovog izvravanja se

produava. Ukupno vreme izvravanja naredbi moe postati vee odprostog zbira vremena poterebnog za njihovo pojedinano izvravanje.

Snana grafika kartica moe da unapredi mogunosti raunara brim iboljim prikazom sadraja na ekranu.Grafika kartica je namenjena za obradu slike i stvaranja video signala zamonitor. Grafike kartice mogu da sadre sopstvenu procesorsku jedinicui memoriju i da oslobode standardne delove raunara (kao to su CPU i

RAM)za obavljanje drugih poslova.

Ukupna svojstva raunara zavise od usklaivanja mogunosti svihpojedinanih delova raunara. Veoma dobra svojstva procesora ne mogu dadou do izraaja ako raunar ima malo memorije (RAM) jer e u tom sluajunajvie vremena zahtevati prenos podataka izmeu diska i RAM-a. Na sliannain, spor hard disk moe da predstavlja usko grlo, bez obzira to su ostalivani delovi raunara izabrani na najpovoljniji nain nain.

24


34/124

2. Hardver

Hardver ine fiziki delovi raunara kao to su CPU, memorija iulazno/izlazni ureaji.

2.1. Centralna procesorska jedinica - CPU

Centralna procesorska jedinica (Central Processor Unit - CPU) je jedan odnajvanijih delova raunara. Zaduena je za izvravanje aritmetikih ilogikih operacija. UPC raunarima, CPUje preko odgovarajueg podnoja

smetena na osnovnu plou (motherboard).

Slika 7 Izgled Intelovog procesora Pentijum 4

Na velikim raunarima CPU najee nije jedinstvena celina, ini je vieipova koji mogu da budu rasporeeni i na vie tampanih ploa. Nasuprottome, kod PC raunara je smetena u jedan ip i esto se zbog toga nazivamikroprocesor (microprocessor) ili jednostavnije procesor (processor) to seskraeno obeleava kao Pili uP.

Gotovo sve to se obavlja na raunaru je pod direktnom ili indirektnom

kontrolom CPU. Iako ostali delovi sistema igraju vanu ulogu, karakteristikeCPUsu najvanije u formiranju ocene mogunosti raunara.

Posao mikroprocesora (CPU) je da izvrava naredbe koje su odreenesoftverom. Veina programa je napisana u viim programskim jezicima, alise oni pre izvravanja prevode (compile) na jezik razumljiv raunaru mainski jezik. Broj razliitih naredbi (instruction) koje odreenimikroprocesor moe da razume (izvri) je konaan i njihov skup se nazivainstrukcijski set (instruction set). Broj i vrsta naredbi koje podrava jedan

procesor ima bitan uticaj na ukupna svojstva raunara.

25


35/124

Koliko e uspeno i brzo CPU obaviti ove naredbe zavisi od njegovearhitekture tj. od naina na koji je procesor realizovan. Arhitektura procesoraodreuje njegovu unutranju strukturu i kako on radi. Svi procesori su

izraeni od poluprovodnikih materijala, ali nain na koji su oni upotrebljeniza izradu procesora odreuje svojstva procesora.

Mada e o memoriji raunara kasnije biti vie rei, radi detaljnijeg uvida urad CPUpotrebno je da se razmotri veza izmeu CPU i memorije. Raunarikoriste dve vrste memorije: primarnu (RAM) i sekundarnu (hard disk). Zbog

brzog pristupa podacima, CPUse u svom radu najee oslanja na primarnumemoriju.

Slanje podatakaka CPU

Ulazne jedinice

C P U

Interfejsnajedinica

Izvrnajedinica

Primarna memorija (RAM)

Sekundarna memorija

uvanje podataka iprograma

Rezultati obrade

Izlazne jedinice

Obrada

Slika 8. Centralna procesorska jedinica

CPU kontrolie ceo raunar i za razmenu informacija sa memorijom i

drugim delovima sistema (ulazne i izlazne jedinice) koristi spojene putevekoji se nazivaju magistrale (bus). Postoje magistrale za podatke (data bus) imagistrale za adrese (address bus). Prilikom prihvata ili slanja podataka

procesor poznaje adresu na kojoj se nalazi podatak ili na koju e ga upisati.Adresa podatka je brojna vrednost koja jednoznano odreuje mesto podatkau nekoj memoriji ili na nekoj perferiji. Magistralu ine elektrine linije za

prenos podataka. to je broj tih linija vei, to je vei broj podataka koji semoe preneti u jedinici vremena.

26


36/124

Prema slici 8, u mikroprocesoru razlikujemo sledee osnovne celine:

Jedinica za interfejs prema magistrali (Bus Interface Unit BIU ) jenamenjena za komunikaciju mikroprocesora sa ostatkom raunara tj. zaitanje (fetch) naredbe iz memorije, itanje operanada iz memorije i slanjerezultata u memoriju ili na odgovarajuu periferiju.

Izvrna jedinica (Execution UnitEU) je zaduena za izvravanje naredbi.Glavni deo izvrne jedinice je aritmetiko logika jedinica (Arithmetic LogicUnit - ALU) koja, u zavisnosti od prethodno uitane naredbe, obavljaodreenu aritmetiku ili logiku operaciju nad operandima. Pod aritmetikimoperacijama se podrazumevaju matematike operacije kao to su sabiranje,oduzimanje, mnoenje i deljenje dok logike operacije najee predstavljajurealizaciju logike negacije, konjunkcije i disjunkcije.

Pored ALU, izvrna jedinica sadri registre (register) koji predstavljajumemorijske jedinice malog kapaciteta (merenog u bajtovima), namenjene za

privremeno uvanje podataka i naredbi. Registri su deo deo CPU i osnovnaodlika im je izuzetno kratko vreme pristupa (itanja i pisanja).

Postupak izvravanja programa zapoinje uitavanjem programa i potrebnihpodataka iz sekundarne memorije ili periferijskih ureaja u primarnu

memoriju. Kada se podaci i naredbe uitaju u memoriju (RAM), CPU zasvaku instrukciju obavlja sledee korake:

1. Prihvata(fetch) naredbu iz memorije i odreuje (decode) njenoznaenje.

2. itanja podatak, ako se to zahteva u naredbi. Ovaj podatak se estonaziva operand jer se nad njim obavlja aritmetika illi logikaoperacija.

3. Izvrava naredbu.4. Upisuje rezultat obrade u memoriju (RAM) ili u odgovarajuu

perifernu jedinicu, ukoliko se to u naredbi zahteva.

Svaki PC sadri sistemski takt (system clock) koji radi odreenom brzinom(clock rate, clock speed). Inverzna vrednost vremenskog trajanja takta senaziva frekvencija takta i izraava se u megahercima (MHz) i gigahercima(GHz). to je vea frekvencija takta to je vea brzina kojom mikroprocesorizvrava naredbe. Sa porastom frekvencije takta poveava se broj naredbi

koje se mogu izvriti u istom vremenu, ali treba naglasiti da je najvea

27


37/124

frekvencija takta koju procesor moe da podri odreena njegovomarhitekturom.

Pored ovoga jedna od najvanijih uloga sistemskog sata je vremenskasinhronizacija rada svih delova raunara.

Karakteristike CPUse definiu u MIPS (Millions of Instructions Per Second)to je broj najkraih naredbi koje se mogu da se izvre u jednoj sekundi.Meutim, uobiajeno je da se brzina procesora (CPU) izraava umegahercima (MHz) i gigahercima (GHz), odnosno da se poistoveti safrekvencijom takta.

Svojstva CPU se mogu bitno unaprediti upotrebom ke (cache) memorije.

Osnovna namena ke memorije je da ubrza rad raunra.Kao i svi ostali delovi raunara, CPU se stalno razvija i usavrava.Mogunosti CPUse udvostrue svakih 18 meseci to je poznato kao Murovzakon (Moors Low), a nema naznaka da e na tom podruju doi do bitnih

promena.

2.2. Memorija

Tehniki gledano, pod memorijom se podrazumevaju oni delovi raunarakoji slue za uvanje podataka u elektromagnetnom ili nekom drugomobliku.

Postoji vie naina za podelu memorije. Prema nameni podataka koji seuvaju memorjia se moe podeliti na:

primarnu (primary memory, primary storage) i

sekundarnu (secondary memory, secundary storage).

U primarnu memoriju se ubrajaju brze memorije, manjeg kapaciteta kojeesto, mada ne uvek, ne mogu da uvaju sadraj bez elektrinog napajanja.Sadraj ovih memorija su podaci koji su trenutno predmet obrade. CPUnajee direktno pristupa podacima u primarnoj memoriji. Predstavnik ovegrupe jeRAMmemorija.

Nasuprot primarnoj, sekundarna memorija obino slui za trajno uvanjepodataka i ona za uvanje podataka ne zahteva elektrino napajanje. CPUnajee pristupa posredno podacima iz ovog tipa memorije, preko RAM-a.Predstavnik ove grupe je hard disk.

28


38/124

Druga podela se odnosi na potrebu pojedinih memorija za postojanjemelektrinog napajanja u toku uvanja memorijskog sadraja. U ovom sluajuse memorija deli na:

stalnu (permanent, nonvolatile) i privremenu (temporary, volatile)

Stalna memorija moe da uva svoj sadraj i bez postojanja elektrinognapajanja, dok privremena memorija uva podatke samo dok postojielektrino napajanje. Predstavnici stalne memorije su hard disk iZipdisketa,a privremeneRAMi ke memorija.

Pored toga memorije mogu da se dele u odnosu na tehnologiju izrade, vreme

pristupa podacima i cenu. U ovom poglavlju e biti vie rei o sledeimvrstama memorije:

1. RAM (Random Access Memory)

2. ROM(Read Only Memory)

3. Ke (Cache) memorja

4. Virtuelna (Virtual) memorija

Kada se ukljui raunar, prvo se uitavaju neophodni podaci iz ROM-a iobavlja se samotestiranje svih osnovnih delova raunara. Potom se, takoe izROM-a, uitava BIOS (Basic Input/Output System) koji nudi osnovnepodatke o hard disku, konfiguraciji raunara i druge podatke potrebne zapravilno pokretanje raunara. Sledei korak je uitavanje operativnogsistema u RAM, najee sa hard diska, kako bi CPU imala direktan (bri)

pristup operativnom sistemu i tako unapredila svojstva celokupnog raunara.Pored toga, svaki pokrenuti program se pre izvravanja zajedno saneophodnim podacima za obradu uitava uRAM.

Razloge za postojanje ovoliko razliitih tipova memorije treba traiti uosnovnim zahtevima trita: to bolje karakteristike po to nioj ceni.

Da bi CPUna najbolji nain iskoristio svoje mogunosti treba mu obezbeditidovoljno brz pristup potrebnoj, esto velikoj, koliini podataka i naredbi.Kako su podaci i naredbe kojima pristupa CPU smeteni u memoriji,

potrebno je da memorije imaju malo vreme pristupa. Meutim, dovoljnovelike i dovoljno brze memorije su veoma skupe.

29


39/124

Ukoliko se razmatra odnos koliina memorije/cena, najjeftiniji oblikmemorije koja dozvoljava upis i itanje podataka je hard disk. Pored niskecene, podaci koji se nalaze na hard disku su stalni, odnosno ne zahtevaju

elektrino napajanje za njihovo uvanje, pa se zbog toga hard disk najeekoristi za trajno uvanje podataka i softvera. Naalost, vreme pristupa

podacima na hard disku je relativno sporo u odnosu na mogunosti CPU.Hard disk se, osim za trajno skladitenje podataka, koristi i kao virtuelnamemorija.

Sledei tip memorije u razmatranom nizu definisanom prema odnosukoliina memorije/cena, je RAM. On ima mnogo krae vreme pristupa

podacima pa se aktivni programi i neophodni podaci za obradu uitavaju u

RAM (sa hard diska, na primer) kako bi se bolje iskoristile mogunosti CPU.

2.2.1.RAM(Random Access Memory)

RAM je deo raunarskog sistema namenjen za upravljanje sa veomkoliinom podataka i naredbi u toku rada raunara. Odlikuje ga malo igotovo isto vreme pristupa podacima (reda nanosekundi), bez obzira u komdelu memorije se podaci nalaze i zbog toga se koristi za neposredni rad sa

CPU. RAMje u neposrednoj vezi sa CPU, ali nije njen deo. esto se naziva:primarna memorija, glavna memorija, interna memorija, sistemska memorijaili samo memorija.

U RAM se, nakon ukljuivanja raunara, prvo uitava sistemski softverneophodan za upravljanje radom raunara (BIOS, operativni sistem) a potomi svi podaci i programi koji su pokrenuti.

Vana osobina RAM je da on moe da uva podatke samo dok postoji

napajanje. To znai da se svi podaci koji se nalaze u RAM-u, nakonprestanka rada odreenog programa ili iskljuivanja raunara nepovratnogube, osim ako se prethodno zapiu na hard disk, CD-RWi sl.

Po tehnologiji izrade i nainu rada razlikujemo dva osnovna tipa RAM-a:Dinamiki RAM (Dynamic RAM - DRAM) i Statiki RAM (Static RAM-SRAM)

30


40/124

Slika 9. Razliiti tipoviRAM-a

DRAMje jeftiniji i manjih dimenzija. Zbog tehnologije izrade neophodno jeesto osveavanje njegovog sadraja, zbog ega je on neto sporiji. Ovavrsta memorije ima osobinu da u vremenu od nekoliko ms (milisekundi)gubi prethodno upisani sadraj, pa je neophodno da postoji dodatnihardver (memory controller) koji e unutar tog vremena proitati i ponovoupisati proitani sadraj.

SRAM koristi potpuno drugaiju tehnologiju koja ne zahteva osveavanjememorije. Odlikuje ga vea brzina od DRAM-a. S druge strane, zbog sametehnologije izrade neto je veih dimenzija i skuplji odDRAM-a.

Zbog ovakvih osobina se SRAMkoristi kod memorija koje zahtevaju velikubrzinu (ke memorija) dok se DRAM koristi za realizaciju sistemskememorije (RAM).

Savremeni PC raunari imaju obino 256MB ili vie RAM-a. Optimalnu

veliinu RAM-a je teko unapred odrediti jer to zavisi od namene raunara,ali za rad sa Windows XP operativnim sistemom i obavljanje uobiajenih

poslova (obrada teksta, rad se manjim bazama podataka, tabelarni prorauni)preporuuje se rad sa 256MBRAM-a. Za zahtevnije korisnike ova vrednostse poveava. U optem sluaju, vea koliina RAM-a nudi bolje mogunostiraunara.

Trenutni tehnoloki razvoj je usmeren na izradu tzv. non-volatile RAM-ovakoji bi u perspektivi mogli da ugroze industriju hard diskova.

31


41/124

Brzina rada CPU se naglo poveavala u prethodnih nekoliko godina. Porastbrzine procesora bitno je uticao na poboljanje karakteristika sistema.Meutim, procesor je samo jedan od mnogobrojnih delova raunara koji

utiu na ukupnu ocenu sistema. Kako se sve informacije koje CPU treba daobradi moraju upisati i proitati iz RAM-a jedna od presudnih veliina jevreme koje se utroi na komunikaciju izmeu CPU i RAM-a. Poveanje

brzine pristupa podacima uRAM-u je samo deo reenja. Vreme koje je utroina prenos informacije odRAM-a do CPUje obino vee od vremena koje je

potrebno RAM-u da informaciju stavi na raspolaganje. Korak dalje ureavanju tog problema nudi ke memorija.

2.2.2. Ke (Cache) memorija

Ke memorija je relativno mala (obino manja od 1MB) veoma brzamemorija koja je ugraena u CPU ili se nalazi u njegovoj neposrednoj

blizini. Uloga Ke memorije je da za CPU obezbedi najee potraivanepodatke i naredbe iz RAM-a. Kako je vreme pristupa podacima iz kememorije manje od vremena pristupa podacima iz RAM-u moe se ostvaritiznatna uteda u vremenu. Zahtev CPUza novim podatkom ili naredbom se

uvek prvo prosleuje Keu, a ukoliko se eljeni sadraj ovde ne nae tekonda se zahtev preusmerava naRAM. Vremenski gubici koji nastaju kada seeljeni podaci ne pronau u Keu su prihvatljivi jer je vreme pristupa Keumalo. Ovaj pristup se zasniva na pravilu 80/20, po kom se 20% od svih

programa, podataka i informacija koje se nalaze na raunaru koristi tokom80% vremena rada raunara. Na osnovu toga sledi da postoji velikaverovatnoa da e se podaci i naredbe koje su se prethodno koristile koristiti

ponovo.

Princip rada Ke memorije se zasniva na pravljenju liste prethodnokorienih podataka i naredbi. Svaki put kada CPU zahteva novi podatak ilinaredbu on se prvo obraa Keu, ukoliko je pronae (cache hit) ta naredba se

prosleuje ka CPUi istovremeno se pozicionira na vrh pomenute liste. Kadase Ke popuni, a CPU zatrai podatak ili naredbu koji se ne nalaze u Keu(cache miss) oni se itaju izRAM-a, ali se istovremeno upisuju u Ke na dnoliste, na mesto gde se nalazio sadraj koji nije potraivan najdue vreme. Naovaj nain je mogue da bre pristupi esto upotrebljavanim podacima i dase ubrza rad celog sistema.

32


42/124

Postoji vie vrsta Ke memorije, a najee su zastupljna dva:

1. L1 Ke (level 1 cache) koji se nalazi u okviru samog CPU, radi na

istom taktu kao i CPU, obino je veliine od 128KBdo 512KB.2. L2 Ke (level 2 cache) koji se nalzi u neposrednoj blizini CPU, radi

na duplo manjem taktu od CPUi obino ima veliinu do 2MB.

Razlozi za relativno malu koliinu ove memorije mogu biti tehnolokeprirode (L1 ke se ugrauje u CPU) ali i finansijske, jer je ova vrstamemorije (SRAM) skuplja odRAM-a.

2.2.3. Virtuelna (Virtual) memorija

to je vie programa istovremeno pokrenuto to je zauzet vei deo RAM-a.Obzirom da je veliinaRAM-a konana i ne suvie velika, moe se desiti daraunar ne moe da odgovori na zahteve korisnika. Jednostavno reenjemoe da bude ograniavanje broja istovremeno pokrenutih programa ilikupovina dodatnog memorijskog modula. Drugo reenje je rezervisanje

potrebnog prostora na hard disku kako bi se nadoknadila memorija koja

nedostaje u RAM-u. Pri tome se jedan deo podataka i naredbi, za koje seproceni da im nije pristupano u skorije vreme, kopira iz RAM-a na hard diski na taj nain se oslobaa deo memorijeRAM-a. Ovi podaci se potom, kadaizvravanje program to zahteva, ponovo kopiraju u RAM. Deo memorije nahard disku koji se unapred rezervie za ove potrebe se naziva virtuelnamemorija.

Obzirom da hard disk ima malu brzinu pristupa podacima (i do 100 puta jesporiji od RAM-a), u sluajevima este potrebe da se podaci kopiraju iz

RAM-a na hard disk i obrnuto, dolazi do primetnog usporavanja raunara uizvravanju uobiajenih poslova. Tada je jedino reenje ulaganje u novi

RAM.

2.2.4.ROM(Read Only Memory)

ROM je posebna vrsta stalne (nonvolatile) memorije realizovane u oblikuintegralnog kola. Ime je dobio po tome to mu se upisani sadraj (podaci i

naredbe) ne moe naknadno menjati, ve se moe samo itati. Celokupan

33


43/124

sadraj se upisuje u ROM samo jednom, pre njegove prve upotrebe inaknadno se ne moe menjati.

Pored mogunosti direktnog pristupa podacima, osnovna odlika mu je da zauvanje upisanog sadraja ne zahteva elektrino napajanje.

Iako je vreme pristupa podacima u ROM-u predmet usvravanja, ono je jouvek vee nego kodRAM-a. Zbog toga se sadrajROM-a, neophodan za radraunara, kopira u RAM pri svakom pokretanju raunara, a potom odatleizvrava.

Slika 10.ROM memorijski modul, smeten na osnovnoj ploi raunara

Mada je u ranijem periodu itav operativni sistem nekih raunara smetan uROM,danas je ta ideja naputena. Ipak jedan deo sistemskog softvera koji se

naziva BIOS (Basic Input/Output System) je upisan u ROM (odnosnosavremeniju varijantu ovoe vrste memorijeFlash).BIOSje usko povezan sa

pojedinim hardverom osnovne ploe raunara, zaduen za njegovopokretanje, proveru ispravnosti osnovnih delova raunara, upravljanjetastaturom, monitorom, hard diskom kao i za brojne druge funkcije.Savremeni raunari BIOS upisuju u Flash memorije, poseban oblik stalnememorije koja nudi mogunosti i naknadnog upisa podataka u memoriju.

UpotrebaROM-a i njegovih naprednijih oblika (PROM, EPROM, EEPROM,

Flash) je nala veliku primenu i van raunarske tehnike.

2.2.5. Jedinice mere raunarske memorije

Najmanja jedinica koliine informacija u raunarskom svetu je bit (BInarydigiT, sa oznakom jedinice b). Bit predstavlja binarnu cifru koja moe imatidve vrednosti, najee oznaene kao logika nula (0) ili logika jedinica (1).U samom raunaru se ove vrednosti fiziki predstavljaju sa

postojanjem/nepostojanjem napona, struje, namegnetisanja, ali i drugih

34


44/124

vrednosti. Nizovi binarnih cifri (nula i jedinica) se nazivaju binarni brojevi.Sve informacije u raunaru (podaci, programi, slike) su u osnovi

predstavljene na binaran nain. Vea jedinica koliine informacije od bita je

bajt (Byte, sa oznakom jedinice B) i predstavlja niz od 8 bita. Kapacitetmemorije se izraava u bajtovima i predstavlja najvei broj bajtova kojimemorija moe da sadri.

Vee jedinice koliine informacije su:

kb(kilobit, 1kb= 210bita= 1024 bita),

Mb(megabit, 1Mb=220bita),

Gb (gigabit, 1Gb=230bita)

Tb (terabit, 1Tb=240bita)

kB (kilobajt, 1kB=210bajtova = 1024 bajtova),

MB(megabajt, 1Mb=220bajtova),

GB(gigabajt, 1GB=230bajtova)

TB(terabajt, 1TB=2

40

bajtova)Memorijski moduli se razlikuju i po kapacitetu. Standardne vrednostikapaciteta pojedinih memorija savremenog raunara su sledee. Kapacitethard diska oko 100GB,RAM-a oko 256MBili vei a Ke memorije do 2MB,mada je obino manji.

Pored toga pojedini podaci i programi mogu da zahtevaju razliite koliinememorije. Tako na primer jedan otkucani karakter (slovo, broj ili specijalniznak) u tekstualnom fajlu zauzima od 1 do 2 bajta, desetak linija kucanog

teksta sa standardnim proredom zauzima oko 1kB memorije, jedna stranaoko 10kB dok neto opirniji dokument kao to je seminarski rad zauzimamemoriju i do nekoliko megabajta (MB). Fajlovi u kojim su zabeleenefotografije, snimljene digitalnim fotoaparatom, zauzimaju od nekolikostotina kB do nekoliko MB, a fajlovi sa dugometranim filmovima odnekoliko stotina MBdo nekoliko GB. Memorija koju zauzima jedan foldermoe biti razliita, a zavisi od veliine fajlova koji su u njemu zapisani.

35


45/124

2.3. Ulazni ureaji

Ulazni ureaji (input devices) su delovi raunarskog sistema kojiomoguavaju unos podataka i naredbi u raunar. Postoje brojni naini nakoje raunar moe da prihvatiti ulazne podatke. Veina metoda se ipak moesvrstati u dve osnovne grupe: runi unos podataka (tastatura, mi...) iautomatizovani unos podataka (skener, ita bar kodova,...)

2.3.1. Tastatura (keyboard)

Tastatura slui za unos informacija i zadavanje naredbi raunaru. Postoji vievrsta tastatura, a uglavnom se razlikuju po obliku i rasporedu tastera. Jednaod najzastupljenijih vrsta tastature u odnosu na raspored tastera je QWERTYtastatura (dobila je ime po rasporedu prvih est slovnih tastera). Obinoimaju 101 ili vie tastera, gde pored tastera za unos slova i brojeva postojinumerika tastatura, zatim funkcijski (F1, F2, ... F12) i specijalni (komandni)tasteri. Neki od najee upotrebljavanih komandnih tastera su Control iliCTRL,Alternate iliAlt, Shitftaster, Windowsi Commandtaster.

Dizajn raunarske tastature se zasniva na pisaoj maini. Mada je rasporedtastera na pisaoj maini uslovljen mehanikim ogranienjima (razdvajali suse tasteri slova koja su esti parovi, da kod brzog kucanja ne bi dolo dozaglavljivanja metlica) on je zadran i na raunarskoj tastaturi. Bilo je vie

pokuaja da se uvede raspored tastera koji prua mogunost breg unosa alitakvi poduhvati nisu naili na ire interesovanje.

Numerika tastatura je dodatak od 17 tastera u desnom delu tastaure, sarasporedom zasnovanim na izgledu veine raunskih maina i kalkulatora.

Cilj ovakvog dizajna je da korisnicima koji su prethodno obavljali posloveraunanja na tradicionalnim ureajima olaka prelazak na raunare.

Slika 11. Izgled standardne tastature

36


46/124

Sama tastatura u elektrinom smislu predstavlja mreu prekidaa kojukontrolie poseban procesor ugraen u telo tastature. Njegov zadatak je da utoku rada raunara nadgleda tastaturu i da u sluaju aktiviranja jednog ili

vie tastera istovremeno, omogui slanje informacije ka CPU.Tastatura je putem konektora (PS/2 ili USB) povezana sa raunarom. Postojei tastature sa beinim prenosom podataka ka CPU.

Cena tastature koja se dobija uz standardnu konfiguracijuPC raunara iznosisvega par dolara, to i odgovara njenom kvalitetu pa svakako treba razmislitio dodatnom ulaganju za kupovinu kvalitetnije tastature koja e doprinetilagodnijem radu i spreiti pojavu nekih oboljenja (repetitive stress injury-

RSI) koja nastaju kao posledica dugotrajnog rada sa tastaturom.

2.3.2. Mi (mouse)

Mi predstavlja nezaobilazni ulazni ureaj koji se pojavio uvoenjemgrafikog operativnog sistema.

Glavna uloga mia je da pokrete ruke prevede u elektrine signale koji eraunaru predstavljati svojevrsne naredbe. Na donjoj strani mia je smeten

senzor koji prati kretanje mia po podlozi. Ovo dvodimenzionalno kretanjemia se potom, nakon vie konverzija, prikazuje na ekranu u vidu pokretanja

pokazivaa (cursor).

slika 12. Anatomija mia

Na slici 12 su prikazane osnovni delovi mehanikog mia. Usled povlaenja

mia po podlozi, dolazi do okretanja kuglice (1) koja zbog trenja rotira

37


47/124

valjke (2) i pokree optike diskove (3). Optiki disk im rupice po ivicamatako da u odgovarajuem poloaju kroz njih moe proi svetlost koju stvara

LED (light emitting diode) na mestu (4). Prolazak svetlosnog snopa kroz

optiki disk belei senzor (5). Pravac kretanja mia se odreuje na osnovuinformacije da li se okree jedan ili oba optika diska, a na osnovu brzineokretanja optikog diska moe da se odrediti brzina povlaenja mia.

Pored mehanikog mia, razvijen je i optiki mi koji za praenje pokretakoristi optiki senzor uparen saLED-om. Optiki mi direktno prati relativnokretanje mia u odnosu na podlogu dok mehaniki mi prati kretanje kuglice.Prva generacija optikih mieva je morala da se koristi sa posebnim

podlogama (mouse pad) zbog lakeg praenja kretanja mia. Novije

generacije optikih mieva obino u sebi imaju ugraen namenski procesorza obradu slike (image processing chip). Ovo omoguava praenjerelativnog kretanja mia na razliitim podlogama a ne samo na nameskim.

Optiki mievi se jednostavnije odravaju, dok je ienje mehanikog miaest i pomalo dosadan posao. S druge strane, u zavisnosti od ugraenog

procesora, optiki mi ponekad ne moe da prati nagle pokrete ili imaproblema sa razliitim podlogama na kojima treba da radi.

Laserski mi umesto LED-a koristi laserski izvor svetlosti. Osnovni ciljzamene LED-a laserskim izvorom je poveanje preciznosti u praenjukretanja i reavanje problema koje optiki mi ima sa razliitim podlogama

Levi i desnitaster

scrolldugme

providnokuite

Laserski izvor

slika 13. Laserski mi

38


48/124

Kao i veini drugih ulaznih ureaja miu je potreban prikljuak na raunar.Obino se koristi tanak elektrini kabl koji se zavrava sa PS/2 ili USBkonektorom. U poslednje vreme veliku popularnost imaju beine (cordless,

tail-less) vrste koje informacije prenose primenom infrared, radio iliBluetooth tehnologije.

Mi obino imaju dva tastera, levi za selektovanje objekata i teksta, a desniza aktiviranje posebnog menija. Kod nekih mieva su sve funkcijeobjedinjene u jednom tasteru (Macraunari), mada postoje mievi koji imajuvie od dva tastera, a korisniku se ostavlja mogunost da im po potrebidodeli eljenu funkciju.

2.3.3. Skener (Scanner)

Skener je ulazni ureaj koji moe da stvori ditalni zapis tampanogmaterijala. Najrasprostranjeniji modeli skenara su tzv.flatbed skeneri koji su

po izgledu i po nainu rada najsliniji fotokopir mainama, osim to umestopapirne kopije stvaraju raunarski fajl. Ova vrsta skenera nije skupa (cenamu je od 50 do 100 dolara) i zbog toga ima veliku primenu za linu upotrebuali i za manje zahtevne poslovne namene. Mnogo skuplji modeli se koriste u

grafikom dizajnu. Ovi modeli skenera nude pre svega vei kvalitetdigitalizovanog materijala (veu rezoluciju), mogunost digitalizacijefotografija, negativa i slajdova. Za izrazito zahtevne poslove kod kojih jekvalitet slike od presudnog znaaja, kao to je izdavatvo, neophodna jeupotreba velikih i monih Drum skenera. Nasuprot ovoj krajnosti, postoje iizuzetno jeftini prenosni skeneri.

slika 14. Izgledflatbedskenera

Bez obzira na vrstu skenera, njegova osnovna namena je digitalizacija

fotografija, crtea, dijagrama, drugih pisanih (tampanih) materijala i

39


49/124

pohranjivanje takvog zapisa u memoriju raunara. Ovakvi digitalizovanisadraji su najee predmet dalje raunarske obrade primenomodgovarajuih programa.

Glavne odlike skenera su rezolucija, broj boja koje moe da prepozna,najvee dimenzije dokumenta koje moe da skenira i brzina rada.

2.3.4. Trekbol (Trackball)

Trekbol je ulazni ureaj koji prati kretanje kuglice postavljene u kuite sasenzorima. Po nainu rada je veoma slian miu, a osnovna razlika u odnosu

na mia je da korisnik direktno pokree kuglicu prstima ruke ili dlanom a nepokretanjem ureaja. Pokretanje kuglice se nakon vie konverzija prikazujekao pomeranje pokazivaa na ekranu raunara.

slika 15. Trekbol proizvoaaLogitech

Koristi se uglavnom kod CAD (Computer Aided Design) programa ali i kodprenosnih raunara zbog estih okolnosti u kojima nije dostupna ravnapodloga koja je neophodna za rad mia

2.3.5. Touchpad i pointing stick

Touchpad je ravna povrina manjih dimenzija (nekoliko cm2) osetljiva nalagani pritisak. Koristi se kao zamena za mia. Korisnik povlai prst poovom ogranienom prostoru i u zavisnosti od brzine i putanje kretanja prstaupravlja kretanjem pokazivaa po ekranu. Dva uzastopna i dovoljno brzaudarca prstom po ovoj povrini proizvode isti efekat kao i dvoklik na levitaster mia.

40


50/124

Veliku primenu ima na prenosnim raunarima zbog toga to upotreba mia umobilnom uslovima esto nije praktina.

Pointing stick koji se esto naziva i Track point je ureaj koji je po oblikuslian gumici na olovci, osetljiv na pritisak i reaguje pomeranjem pokazivaau pravcu u kom je pritisnut. Najee je smeten u sredinjem delu tastature,meu ostalim tasterima. Kao i Touchpad primenu je naao kao ureaj zazamenu mia kod prenosnih raunara.

slika 16.Touchpad ipointigstick na laptopu

2.3.6. Digitalna kamera

Namena digitalne kamere je u osnovi veoma slina obinom fotoaparatu, alisliku primenom posebnog senzora pretvara u elektrini oblik i belei namemorijsku karticu. Digitalna kamera, za razliku od skenera, nije ogranienana digitalizaciju tampanog (pisanog, crtanog...) materijala.

slika 17. Digitalna kamera

Savremeniji digitalne kamere mogu da snimaju i krae filmove, a najee

koriste fle memoriju za uvanje snimljenog sadraja. Posebna prednost ovih

41


51/124

ureaja je da se njihov memorijski sadraj veoma lako prenosi na raunargde moe da se pregleda i da se po potrebi dalje obrauje.

Sve digitalne kamere koriste CCD(Charge-Coupled Device) ipove koji sesastoje od mree fototranzistora sposobnih da registruju promenu jainesvetla koje prolazi kroz optiko soivo kamere.

2.3.7. Mikrofon

Mikrofon je jedan od standardnih ulaznih ureaja za koj slui za pretvaranjezvunog signala (govora, muzike,...) iz mehanikog u elektrini oblik.

Nakon toga se novodobijeni signal vodi na zvunu karticu (sound card) gdese digitalizuje i dovodi u oblik pogodan za sluanje, dalju obradu ilisnimanje.

slika 18. Proces digitalizacije zvunog signala

2.4. Izlazni ureajiBez obzira na uspenost i brzinu obrade podataka koje raunar moe daobavi, vrednost razultata obrade postoji tek onog momenta kada ti rezultati

postanu dostupni korisniku. Izlazni ureaji su namenjemi za prikaz ilibeleenje rezultata obrade raunarskih podataka. Najei su monitori,tampai i zvunici.

42


52/124

2.4.1. Monitor

Monitor (Video Display Terminal - VDT) je najzastupljeniji izlazni ureaj.

Dve najee vrste monitora su katodni (Cathode Ray Tube - CRT) i LCD(Liquid Crystal Display) monitori. Monitor se sastoji iz ekrana (screen) kojislui za prikazivanje slike, pratee elekronike i kuita. Povezan je saraunarom preko video adaptera, posebnog hardvera, koji se nalazi u kuituraunara. Pre prikazivanja na ekranu, elementi slike se prvo formiraju uvideo memoriji ili VRAM-u, posebnom delu RAM-a za rad sa monitorom.Video adapter je esto zasebna celina i tada se naziva video ili grafikakartica (video card).

Prenosni raunari koriste iskljuivo LCD monitore zbog manjih dimenzija,teine, ali i manje potronje elektrine energije, dok standardni PC koristeobe vrste monitora.

slika 19.LCD monitor

Neke od najvanijih osobina monitora su: veliina ekrana, rezolucija i brojboja koje mogu da prikau.

Ekran moe da se posmatra kao mrea vodoravnih i uspravnih linija. Takepreseka tih linija se nazivaju pikseli (pixel). Svaki piksel moe da budeosvetljen razliitim intenzitetom i bojom. Skup svih piksela ini sliku.Rezolucija predstavlja broj piksela koji se nalaze na ekranu monitora inajee se izraava kao proizvod broja piksela u jednoj vodoravnoj iuspravnoj liniji (800x600, 1024x768, ...). Sa poveanjem broja piksela

poveava se kvalitet prikazane slike. Rezolucija zavisi od brojnih inioca ukoje spada i veliina ekrana, pa se zbog toga esto izraava kao broj piksela(taaka) na povrini jednog kvadratnog ina (dot per inch - dpi).

LCD monitori mogu da imaju samo jednu rezoluciju i to onu za koju suprojektovani (17-inni monitori 1024x768, 19-inni monitori 1280x1024,...).

43


53/124

CRT monitorima se, u zavisnosti od postojee video kartice, moepodeavati rezolucija.

Na kvalitet slike utie i broj razliitih boja koje monitor moe istovremenoda prikae (color depth). Ova veliina je direktno uslovljena veliinomVRAM-a. Ako svaki piksel zauzima 1 bajt (8 bita) video memorije onda se

pomou tog piksela moe prikazati do 28= 256 razliitih boja. Ukoliko sejednom pikselu dodeli 3 bajta memorije onda je pomou jednog pikselamogue prikazati preko 16 miliona razliitih boja (true color).

Ekran je pravougaonog oblika, moe imti razliite dimenzije ali ustaljenogodnosa due i krae stranice 4:3. U novije vreme se javljaju i drugi odnosikao to je 16:9 kod tzv. irokih (wide) ekrana.

Veliina ekrana se najee odreuje preko duine vee dijagonale i izraavau inima (1inch 2,54cm). Zanimljivo je da kod CRT monitora ova duinaobuhvata i deo ekrana koji nije vidljiv jer je pokriven kuitem monitora pa

je duina dijagonale vidljivog dela ekrana u nekim sluajevima manja i zaitava dva ina. KodLCD monitora nema razlike izmeu veliine dijagonalei vidljivog dela ekrana. Standardne veliine monitora su 17, 19 i 21 in.

Informacije koje treba da se prikau na ekranu se unutar raunara nalaze u

digitalnom obliku. Kako veina CRTterminala zahteva za svoj ulaz analognisignal (kontinuirani talasni oblik) mora da se koristi grafika kartica kojaima sposobnost digitalno-analogne (D/A) konverzije. Analogni signal se

potom, putem posebnog (VGA) kabla dovodi do monitora. LCD monitorimogu da prikazuju digitalni signal, pa pomenuta konverzija nije neophodna.Iz raunara se doLCD monitora alje digitalni signal putemDVI kabla.

Vana osobina CRT monitora je brzina osveavanja (refresh rate). Iztehnolokih razloga se slika prikazana na ekranima CRT monitora mora

stalno osveavati (ponovo prikazivati). Broj slika koje se prikau u jednojsekundi predstavlja brzinu osveavanja i izraava se u hercimma (Hz).Obzirom da mala brzina osvevanja izaziva kod korisnika oseaj treperenjaslike i moe negativno da utie na vid, ne preporuuje se da ova veliina

bude manja od 75Hz.

Ukoliko se LCD monitor posmatrata iz nekog ugla, a ne frontalno, slikamoe da izgleda nejasno, a boje razliite od prikazanih. Zbog toga

proizvoai navode vidljivi ugao LCD monitora (kree se od 120 do 170).

Pravu vrednost je najbolje praktino proveriti zbog razliitih naina merenja.

44


54/124

Nagli pad cena i sve vee mogunostiLCD monitora vode ka njihovoj veojprimeni u standardnimPC kofiguracijama.

2.4.2. tampa (printer)

Prikaz izlaznih rezultata na monitoru je gotovo trenutan ali je privremenogoblika. tampa moe da proizvede trajni prikaz (hard copy) informacijakoje se pojavljuju na ekranu u obliku koji ovek moe da razume (tekst islika).

Postoji vie vrsta tampaa, a meusobno se razlikuju po primenjenoj

tehnologiji, kvalitetu tampe, brzini, ceni potronog materijala i sl.

slika 20. Linijski tampa

U optem sluaju tampai mogu da se podele u dve vrste. U prvu vrstuspadaju linijski tampai (line printer) i matrini tampai (dot-matrix

printers). Zajednika osobina im je da otisak stvaraju fizikim pritiskompapira, indigo trake (ribbon) i odgovarajueg pokretnog dela tampaa zastvaranje eljenog otiska, na slian nain na koji radi pisaa maina.

Linijski tampai imaju veliku primenu kod meinfrejm raunara i na

mestima na kojima se tampaju velike koliine materijala kao to su banke,raunski centri, skladita i sl. Veoma su brzi, esto buni ali su trokovikorienja izuzetno niski. Ogranieni su na tampanje karaktera (slova iznakova) pa nemaju primenu u izdavatvu.

Matrini tampai mogu da tampaju tekst i grafiku. Umesto da istovremenotampaju ceo karakter, kao linijski tampai, otisak stvaraju kao skup malihtaaka koje obrazuju eljeni oblik karaktera ili dela slike. tampana strana

predstavlja matricu crnih i belih takica. Kod kolor matrinih tampaa

koriste se i druge boje. Konaan rezultat moe biti tekst, slika ili njihova

45


55/124

kombinacija. Prosean matrini tampa moe da tampa materijal sarezolucijom oko 100 taaka po kvadratnom inu (100dpi). Rezolucija od100dpije prilino mala za tampanje zahtevnijih grafikih materijala kao to

su elektrine eme i fotografije.Dva glavna predstavnika druge grupe tampaa su laserski i inkdet (ink jet)tampai.

Lasersli tampai, u zavisnosti od modela, mogu ottampati i do 30 stranavisokokvalitetnog tekstualnog ili grafikog sadraja za jedan minut (pages

per minute - ppm). Rezolucija ovih tampaa je 300, 600 i vie dpi. Zbogbrzine, otpornosti i trajnosti nali su veliku primenu u svakodnevnimposlovima. Nain njihovog rada je vema slian onom kod fotokopir maina.Na osnovu ulaznog signala, laserski zrak menja raspored naelektrisanja narotirajuem valjku i na njemu pravi sliku eljenog oblika. Potom se na tamesta nanosi toner koji se prilikom okretanja valjka prenosi na papir. Kolorlaserski tampai prave sliku tako to ponavljaju ovaj postupak sa tonerimarazliite boje.

slika 21. Laserski tampa

Inkdet tampai koriste kapljice mastila razliitih boja za pravljenje otiska,a boju nanose direktno na papir. Sporiji su od lasesrskih tampaa (tampajudo 12 stranica u minuti) ali su jeftiniji. Koriste se na mestima gde nema

potrebe za velikim brojem kopija i gde rezolucija nije presudna. Posebnavrsta inkdet tampaa je prilagoena za izradu visokokvalitetnih fotografijasnimljenih digitalnim kamerama.

46


56/124

2.4.3. Ploter (plotter)

Ploter je izlazni ureaj namenjen za tampanje slike zadate u vektorskom

obliku. Svaka slika moe da bute definisana kao matrica taaka razliitihboja i intenziteta (bit map) ili preko koordinata svih osnovnih elemenataslike. Prve verzije plotera su koristile olovku (flomaster) koja je uz pomomehanikih pokretnih delova crtala sliku. Osnovna prednost u odnosu natampae im je bila mogunost tampanja na papire veih dimenzija (A0,A1,..) ali su bili prilino spori.

Vremenom su njihovu ulogu preuzeli laserski i inkdet tampai. Danas sugotovo potisnuti iz upotrbe, ali se inkdet tampai koji su namenjeni za rad

sa papirima velikog formata, po analogiji, esto nazivaju ploteri.

2.4.4. Zvunici

Savremeni PC raunari sadre zvunu karticu (sound card). Zvuna karticaslui za prihvat signala iz mikrofona, reprodukciju muzike i drugih zvunihsignala putem zvunika ili slualica kao i za obradu zvunih signala.

Zvunici se smatraju standardnom komponentom raunara a svojstva imzavise od materijala upotrebljenog za izradu zvunih kutija, snage, brojazvunih kutija i sl.

Zvunici koji ulaze u sastav PC raunara su razliiti i mogu biti veomajednostavni i skromnih mogunosti ali i oni koji se koriste za stvaranjeizuzetno sloenih zvunih efekata (5.1surround sound speakers).

2.5. Ulazno-izlazni ureaji

Pod ulazno-izlaznim ureajima se podrazumevaju oni ureaji koji mogu daobavljaju i ulazne i izlazne operacije.

2.5.1. Modem

Re modem je nastala kao skraenica od naziva MOdulation-DEModulation,a osnovna namena mu je da omogui slanje digitalnh podataka putem

klasine telefonske linije.

47


57/124

ezdesetih godina prolog veka nastala je potreba da se poveu udaljeniraunari i terminali. Postojea telefonska mrea koja je prilagoena za

prenos govornog (analognog) signala nije mogla da se pravolinijski iskoristi.

Naime, raunarski podaci (digitalni signali) ne mogu da se telefonskommreom prenose na vee udaljenosti bez prethodne obrade. Zbog toga seinformacija iz digitalnog signala pre slanja utiskuje u pogodni kontinuirani(analogni) signal. Ovaj postupak se naziva modulacija, a dobijeni signalmodulisani signal. Nasuprot njemu, postupak izdvajanja informacije izmodulisanog signala se naziva demodulacija. Oba ova kao i niz drugih

postupka neophodnih za uspostavu i odravanje komunikacije, obavljamodem. Modem se pravi kao interni ili eksterni ureaj.

Prvi modemi su se koristili za povezivanje neinteligentnih (dumb) terminalana meinfrejm raunare. Brzina slanja i prijema podataka prvih modema jeiznosila 300bps (bita u sekundi bit per second). To je bilo sasvimzadovoljavajue za korisnike koji su slali i primali samo tekstualne poruke

jer je ovom brzinom mogue da se prosledi vie od 30 karaktera u toku jednesekunde, to je vie nego to prosean korisnik moe da proita (otkuca) zato vreme. Kasnije su, pojavom interneta i zahteva za prenosom veihkoliina podataka, poveavane brzine kojim modem prenosi podatke na

1200bps, 2400bps, 4800bps, 9600bps, 19200bps, 28800bps, 33600bps i56000bps.

slika 22. Eksterni modem

Za ostvarivanje veih brzina prenosa mogu da se koriste ureaji slinenamene, kao to su:ADSL, kablovski i satelitski modemi.

2.5.2. Touchscreen

Touchscreen, touch screen, touch panelili touchscreen panelsu uobiajenaimena za monitore iji su ekrani osetljivi na pritisak, promenu kapaciteta ilisu foto osetljivi (infra red). Posebni senzori omoguavaju da se monitori

48


58/124

koriste i kao ulazne jedinice za interakciju korisnika sa sadrajemprikazanim na ekranu. Mogu da budu deo raunara ili samo terminalipovezani na raunarsku mreu.

slika 23. Primena Touch screena kodPDAraunara

Raunari sa ovakvim ekranima se esto koriste u javnim bibliotekama,aerodromima, informativnim centrima i slinim mestima na kojima postoji

potreba da se prue informacije irem krugu korisnika koji najee nisuosposobljeni za rad sa raunarima.

Veliku primenu imaju i kod PDA raunara gde se zbog malih dimenzijaekrana i postizanja vee preciznosti koristi posebna olovka umesto prsta.

Jedna od uobiajenih tehnologija za izradu touchscreen monitora jeoblaganje ekrana izuzetno tankom metalnom, elektrino vodljivom folijom uobliku otpornike mree (Resistive touchscreen). Dodir ruke izaziva

promenu jaine struje koja prolazi kroz vodljivu strukturu a mesto promenese alje na dalju obradu. Loa strana ovog pristupa je smanjenje vidljivostisadraja prikazanog na ekranu i do 25% kao i mogunost oteenjaotpornike mree metalnim ili otrim predmetima.

2.6. Ureaji za skladitenje podataka

Ovi ureaji su namenjeni za trajno uvanje podataka, a ponekad se nazivajusekundarna memorija. Za razliku od RAM-a koji nema sposobnost uvanja

podataka bez elektrinog napajanja i ROM-a u koji se naknadno ne moguupisivati podaci, ureaji za skladitenje podataka (storage devices)omoguavaju raunaru da zapie podatke i da ti podaci kasnije bududostupni tom ili nekom drugom raunaru.

49


59/124

2.6.1. Magnetne trake (magnetic tape)

Ureaji za rad sa magnetnim trakama se koriste na veini meinfrejm

raunara ali i na nekim PC raunarima. Ovi ureaji mogu da zapiu iproitaju podatke sa magnetnih traka smetenih u posebna kuita

Date post:	15-Oct-2015
Category:	Documents
Upload:	anel-19
View:	28 times
Download:	3 times

US - Modul 1 - Uvod u Informacione Sisteme

Documents