Page 1
1
1. Увод
1.1. О граду Лесковцу
Лесковац1 је град који се налази на југоистоку Србије и представља административни
центар Јабланичког округа. Град потиче још из доба Римског царства.Грчки историчар
Херодот помиње у V веку пре наше ере да је на месту или у близини данашњег Лесковца
постојало илирско (дарданско) насеље, око којег се гајила конопља. У II веку нове
ере,пошто су победили Илире, Римљани су нашли једно насеље на левој обали Ветернице,
и на брду Хисар подигли тврђаву, која је доминирала градом и друмом.После
распадаРимске империје у IV веку област Лесковца припала је Византији.
О животу наших предака на овим просторима не налазимо помена све до XII века. Грчки
цар Манојло је жупану Стефану Немањи поклонио Дубочицу, плодну област око
данашњег Лесковца.Из времена цара Душана и непосредно после тога поједина села у
Дубочици, па и сам Лесковац, били су даривани манастирима: цар Стефан Душан је 1348.
године дао на поклон манастиру Хиландару село Лесковац; 1395. године монахиња
Јефимија (књегиња Милица) са синовима Вуком и Стефаном дала је светогорском
манастиру Св. Пантелејмон неколико села у околини Лесковца. Тада је Лесковац први пут
поменут као град. Међутим, то не значи да Лесковац као град није постојао и раније.
Град је под турску власт пао 1441. године. Ослобођен је тек 1877. у Српско-турском рату.
Налазећи се под турском влашћу, Лесковац је ушао у састав Крушевачког санџака. Турски
извори кажу да је Лесковац у XV и XVI веку био варошица.
Крајем XVIII века Лесковац је већ центар Лесковачког пашалука који је обухватао целу
територију бившег санџака Алаџи-Хисар (Крушевац) и Параћин. Француски географ Ами
Буе 1837. године пише да Лесковац има укупно 15.000 становника.
Око средине XIX века Лесковац је био један од највећих занатских центара у Србији. Од
заната нарочито се истицао ужарски занат, претеча касније лесковачке текстилне
1Град се најпре звао Глубочица (од прасл. придева *glubokь, са значењем дубок), затим Дубочица, да би
Лесковац био први пут поменут крајем XIV века.
Page 2
2
индустрије, којом се овај град почетком XX века и прославио (Павићевић, Ракић 1986: 19–
45).
1.1.1. Географски положај града Лесковца
Лесковац се налази у централном делу Лесковачке котлине (дугачке 50 и широке 45 км) на
малој реци Ветерници, у подножју брда Хисар. Средином општине пролази река Јужна
Морава, са најзначајнијим притокама и водотоцима: Ветерницом, Јабланицом, Вучјанком,
Пустом реком и Рупском реком. Лесковац је окружен и са три вештачка језера:
Брестовачко језеро, Барје и Власинско језеро. Лесковачку котлину уоквирују планине:
Бабичка гора (1098 м), Селичевица (903 м) и Крушевица (913 м). Висина котлине креће се
од 210 м до 240 м. Најзначајније узвишење је брдо Хисар (341 м), Рударска чука (371 м) и
брдо поред села Винарца (398 м). Лесковац лежи на надморској висини од 228 м, смештен
са још 300 насеља у плодној котлини која обухвата 2250 км², која је била огранак
некадашњег Панонског мора.Око котлине су планине Радан и Пасјача на западу, Кукавица
и Чемерник на југу и Бабичка гора, Селичевица и Сува планина на истоку. На северу се
граничи са Нишком котлином, а на југу преко Грделичке клисуре са Врањско-
-бујановачком котлином (Павићевић, Ракић 1986: 5–9).
1.1.2. Становништво
Према подацима Републичког завода за статистику(popis 2011.stat.rs ), у попису из 2011.
године град Лесковац има 65.289 становника, док у читавој општини Лесковац има
144.206 становника.
1.1.3. Тип насеља
Села у општини Лесковац су углавном равничарска збијеног типа, са појединим
планинским гомиластог типа (Павићевић, Ракић 1986: 8–11).
Page 3
3
1.2. Лесковачки говор
„Под лесковачким говором подразумевамо говор Лесковца и његове околине.“Иако има
„довољно елеменaта да се сматра лингвистичком реалношћу“, односно да је „довољно
самосвојан систем језичких јединица за споразумевање“, још увек није посебно издвојен у
науци о језику, већ је подтип јужноморавских говора призренско-тимочког дијалекта
(Богдановић 2009: 5). Овај говор нашао се у науци већ 1903. године код Олафа Брока,
норвешког слависте, у делу Дијалекти најјужније Србијеа затим 1905. године у
капиталном делу Александра БелићаДијалекти источне и јужне Србије,Јован С.
Михајловић објавио је 1977. године расправуЛесковачки говор. Речник лесковачког
говора(у даљем тексту РЛГ)објавио је Брана Митровић,Речник говора Јужне Србије (у
даљем тексту РГЈС)2Момчило Златановић а Речник говора Јабланичког краја(у даљем
тексту РГЈК)РадмилаЖугић(Богдановић 2009: 9–15).
2. Методологија истраживања
У раду се истражују ојконими лесковачке општине. Ојконим је термин из ономастике. У
класификацији микротопонима постојеојконими као имена насељених места, комоними
као имена села и астионими као имена градова(Шћепановић 1997:67). У нашој анализи
постоји један астионим – Лесковац, вароши –Вучје, Грделица и Предејане, засеоци –
Збежиште, Лугаре и Шутилница, насеља – Анчики, Ново Насељеи Чифлук Мира, али с
обзиром да преовладавају имена села, тј. комоними, најпоузданије их је све терминолошки
одредити као ојкониме, тј. имена насељених места.
Корпус за овај рад узели смо из катастарских књига града Лесковца, у којем смо добили
попис од 140 катастарских општина3, али се крајњи број ојконима у нашем раду разликује
од овог броја из разлога што поједина насељена места нису самосталне катастарске
општине, већ припадају катастарској општини другог насељеног местаили постојиисти
2У овом раду користили смо електронску верзију речника која се налази на страни
http://www.vranje.co.rs/Default.aspx#sthash.Zds1oa04.dpbs. 3Попис катастарских општина налази се у Прилогу на крају нашег рада.
Page 4
4
назив и за варошицу и за село у њеној близини.4 Крајњи корпус који смо анализирали
броји 150ојконима. Сваки ојконим акцентован је на основу аутохтоних говорника.5Говор
овог подручја има експираторан акценат, без квантитета и квалитета, нема неакцентоване
дужине, тако да је само требало означити слог на коме је акценат. Ознака за овај акценат у
науци је ˈ, али из техничких разлога за потребе овог рада користили смо ознаку ˊ.
Након увида у катастар, с пописом ојконима крећемо у теренско испитивање јер постоје
одступања у облицима ојконима, како између извора пронађених у катастру и на
интернету (sr.wikipedia.org/Лесковац), тако и међу самим говорницима. После теренског
испитивања следи језичка анализа ојконима. Метод изучавања је лингвистички, с обзиром
на то да је ономастика (грч. онома име) лингвистичка дисциплина. Њен задатак је да
објасни сам процес давања имена, али и теоријска елаборација тог
процеса.Ономастикакористи и резултате других лингвистичких дисциплина –
дијалектологије, историје језика, етимологије, али и ванлингвистичких дисциплина
етноисторијске науке и митологије.Лексичка анализа обухвата семантичку анализу
забележених ојконима, начин њихове творбеи морфо-фонолошку анализу ојконима.
Насеља која припадају лесковачкој општини први пут су пописана у Турском дефтеру (у
даљем тексту ТД) из 1516. године. Да бисмо идентификовали насеља, утврдилу њихову
старину и пратили промену назива, која је од важности за семантичку анализу ојконима,
користили смо студију историчарке Олге ЗиројевићЛесковац и његова нахија од 1455. до
1683. године, у којој је приказан управо попис турских феудалних поседа у Дубочици из
1516. године. Онда смо претраживали насеља из нашег корпуса угеографско-
етнографскимстудијама у оквиру којих је понегде анализирано и порекло имена
насељених места. Микротопонимима који припадају општини Лесковац бавили су се у
својим етнографским студијама:
Јован Јовановић у студијама Лесковачко поље и Бабичка гора;ЛесковачкоПоречјеи Доња
Јабланица; 4Катастарској општини Бунуша припадају три насељена места: Бунушки Чифлук, Горња Бунуша и Доња
Бунуша. Катастарској општини Сејаница припадају насељена места Велика и Мала Сејаница. Насељено
место Накривањски Чифлук припада катастарској општини Накривањ. Заселак Лугаре припада катастарској
општини Мирошевце. Засеоци Збежиште и Шутилница припадају катастарској општини Вучје, као и насеље
Ново Насеље. Грделица варош и Грделица село су две катастарске општине, а у раду ћемо обрађивати
ојконим Грделица.Предејане варош и Предејане село су две катастарске општине, а у раду ћемо обрађивати
ојконим Предејане. Насељено место Чифлук Мира припада катастарској општини Лесковац.Приградско
насеље Анчики припада катастарској општини Лесковац. 5Регистар имена насељених места са акцентом налази се у тачки 4. у овом раду – Регистар ојконима.
Page 5
5
Ристa Николић у студији Пољаница и Kлисура;
– Јован Ф. Трифуноскиу студијиГрделичка клисура.
Ојконим Мелово не помиње се ни у једној етнографској студији, мада је наведен у попису
катастарских општина Лесковца.
Јован Јовановић се није бавио лингвистичком анализом назива, али је под одредницом
„Име села“ говорио о претпоставкама о настанку имена, које су или његове личне
претпоставке или су поткрепљене анегдотама које је чуо од својих информатора. Друга
двојица аутора о именима села говоре тек спорадично. Те претпоставке су полазиште за
нашу анализу. О осталим селима обавештавали смо се из различитих извора.6
Имена насеља објашњавана су анегдотама, а понекад је за један ојконим било више
тумачења о постанку имена. Ми смо се даље бавилиетимолошком и творбеном
проблематиком имена јер нема студија са истом темом у нашој творбеној и ономастичкој
литератури7а то је и пут којим се може поузданије осветлити порекло ојконима.
Творбеним процесима у ојконимији су се више бавили хрватски лингвисти од српских,
што смо закључили прегледом литературе из творбе професора Божа Ћорића у Прилогу
библиографији творбе речи, 2014).
Поређењем имена насеља из пописа из XVI века са студијама из XX века и наших сазнања
данас бавимо се променом назива у тачки 3.2.У тачки 3.3. издвајамо значењске
категоријеојконима на основу семантичког типа мотивне речи увидом у дијалекатске
речнике8, етимолошки речник Петра Скока (у даљем тексту ERHSJ) и Речник САНУ (у
даљем тексту РСАНУ). За поједине речи консултовали смо и Рјечник Вука Стефановића
Караџића (у даљем тексту Вуков Рј.), Рјечник из књижевних старина српских Даничића (у
даљем тексту РКСС) и Речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске (у
даљем тексту РМС)пошто има ојконима са непрозирном семантиком, дијалекатског
постања а уједно смо утврдили и порекло имена.Затим у тачки 3.4. класификујемо
ојкониме по саставу. Творбом ојконима бавимо се прегледајући основну литературу из
творбе речи у Граматици српскога језика(Станојчић, Поповић1995), Творби речи у
савременом српском језику (Клајн 2002, 2003) и Творби именица у српском језику (Ћорић
6Списак извора налази се под тачком 7.1. у овом раду – Извори.
7Јован Михајловић у студији „Топоними и микротопоними у Лесковцу“ 1974. само пописује топониме и
микротопониме самог града Лесковца, а не читаве општине. Налазимо Анчики за које је написао да је
насеље, Мира – насеље, Чивлˈк – насеље. 8Митровић 1984, Златановић 1998, Жугић 2005
Page 6
6
2008), одређујемо творбене типове ојконима у тачки 3.5., да бисмо се у тачки 3.6. бавили
и морфо-фонолошким особинама ојконима. У тачки 4. дајемо регистар ојконима. После
сваке анализе износимо закључке, које синтетишемо као крајњи резултат нашег рада у
тачки 5.У тачки 6. наводимо физиогеографске особине насеља са етницима и ктетиком
који постоје на терену а у тачки 7. наводимо изворе и литературу.
3. Ојконими лесковачке општине
3.1. Процес именовања насеља уопште
Имена насеља настала су кад и сама насеља. Док су наши преци били сточари-
-номади, нису се задржавали на једном месту, јер осим својих стада нису имали никакву
имовину која би их везала за једно место. Чим би пашњаци остали без траве, кретали би се
са својим стадима даље, у потрази за новим изворима хране за стоку. Кад су почели да се
баве земљорадњом, задржавали су се на једном месту док не покупе летину. Сви они
послови које је захтевало њихово бављење пољопривредом обављали су се у различито
време и то је утицало на трајније задржавање на једном месту, тј. стварање трајних
насеља. Услед различитих недаћа, наши преци су се селили и тражили повољније место за
живот. Свим тим сеобама руководио је један у племену, онај најискуснији, најспособнији,
највећи ауторитет међу својом сабраћом (Загорка Вавић Грос 2014: 8).
Када су Словени дошли на Балкан, затекли су насеља са античким именима (грчким и
латинским). Како нису знали значења тих назива, прилагођавала су њихов изговор свом.
Име човека је најчешће био пресудан мотив за именовање насеља(Загорка Вавић Грос
2014: 6).У психологији човека је да се веже за личност која је од значаја и да јој то покаже
на начин који ће имати трајну вредност Човекова пролазност је порив да трајно забележи
себе у времену а процес именовања је један од начина. Међутим, именовање може бити и
сасвим случајно, резултат неке околности коју данас не можемо докучити ниједном
научном методом.
3.2. Промена назива насељених места од XVI века до данашњег дана
Page 7
7
Насеља су углавном још из времена српске средњовековне државе, нека потичу из
периода с крајаXVIII ипочетка XIX века, а нека су настала тек уXX веку.
У ТД из 1516. године, првом целовитом приказу структуре турских феудалних поседа,
можемо пратити промену назива насеља која обрађујемо и утврдити њихову старину, бар
у односу на средину XVI када је овај попис настао. Овде вршимо анализу оних насеља
која је Олга Зиројевић (1983: 219–267) у свом делу идентификовала.
3.2.1.Насеља са непромењеним називом
Бадинце, Бели Поток, Бобиште, Бојишина, Букова Глава, Вина, Вучје, Горина, Горња
Јајина, Горње Стопање, Горњи Буниброд, Градашница, Грданица, Доња Јајина, Доње
Стопање, Доњи Буниброд,Зољево, Јашуња,Јелашница,Козаре, Кутлеш, Липовица,
Манојловце, Навалин, Накривањ, Ново Село, Паликућа, Прибој, Радоњица, Разгојна,
Ступница, Тупаловце, Црвени Брег, Црковница, Чекмини Шарлинце.
3.2.2. Насеља са делимично промењеним називом
Промене назива крећу се у три правца:
1. променa у саставу без промене у облику ојконима;
2. промена у саставу са променом у облику ојконима;
3. промена у облику ојконима без промене у саставу.
3.2.2.1. Промена у саставу без промене у облику ојконима
а) Промена једночланог у двочлани ојконим:
Биљаница (данашњеВелика БиљаницаиМала Биљаница), Бунуша (данашње Горња
БунушаиДоња Бунуша)иГрабовница (данашња Велика Грабовница);
б) Промена двочланог у једночлани ојконим:
Page 8
8
Горње Игриште и Доње Игриште (данашње Игриште), Добротин Дол (данашњи
Добротин),Доња Дрводеља (данашња Дрводеља).
До промене назива ојконима из примера а) је дошло ванлингвистичким утицајем. Насеља
су поделила територију на два дела и од једночланог имена насталису двочлани ојконими
са опозитним придевима у саставу. У трећем примеру је ојконим променио свој састав по
аналогији разликовања села са истим именом опозитним придевима велики/мали.Код
примера б) ванлингвистички фактор је узрок промене у првом и трећем примеру. Ојконим
Игриште је пример спајања територија двају села у једно и губљењa дела који означава
просторну опозицију. Промена ојконима Доња Дрводеља у Дрводеља указује на постојње
још једног ојконима Дрводеља у прошлости, чијим нестанком или променом назива је
изостала потреба за разликовним делом у именовању двају села истог назива. Промена
ојконима Добротин из двочланог у једночлани илуструје супстантивизацију адјектива, тј.
поименичење придева.
3.2.2.2. Промена у саставу ојконима са променом облика
а) Промена једночланог у двочлани ојконим са морфолошком променом:
-из мушког рода множине у средњи род једнине
Синковци (данашње Горње Синковце и Доње Синковце);
Трњани (данашње Велико Трњане);
б) Промена двочланог у једночлани ојконим са морфолошком променом:
-из женског рода једнине у средњи род једнине
Бабичка Глава (данашње Бабичко);
-из мушког рода једнине у средњи род једнине
Доњи Рудар (данашње Рударе)9;
в) Двочлани ојконим од кога су настала два нова ојконима (са измењеним првим чланом):
9Постојало је и насеље Горњи Рудар, које највероватније одговара данашњем селу Рудари, јужно од
Куршумлије.
Page 9
9
Горња Копашница (данашњеВеликаКопашницаи Мала Копашница),Камена Слатина
(данашње ГорњаСлатинаиДоња Слатина);
г) Двочлани ојконим од кога је настао двочлани ојконим са измењеним првим чланом
Горња Грабовница (данашња Мала Грабовница).
Места из примера а) су вероватно имала облике на -ци и -ни док су била мала насеља
од неколико кућа (највероватније патроними), али како су та микронасеља расла и
постајала села, њихова имена мењала су наставак у -це и -не под утицајем показне
заменице то – то село, то место. Доказ за то су мања насеља, засеоци код којих није
дошло до промене јер се нису развила у села. Једно од њих је заселак села Бели
ПотокБисаци које чини истоимени род који се иселио из Белог Потока. У примеруб) је у
првом случају дошло до супстантивизације адјектива, а у другом је детерминатив утицао
на промену рода. До промене у примеримав) и г) дошло је из ванлингвистичких разлога. У
другом пару у примеру в) од једног села су постала два. У првом пару ојконима придеви
служе да укажу на разлику у величини територије коју села заузимају, а у другом на
позицију једног села у односу на друго.Ојконим Горња Грабовница је добио назив Мала
Грабовница да би био у дистнкцији према постојећем ојкониму Велика Грабовница.
3.2.2.3.Променa у облику ојконима без промене у саставу
а) Ојконими који су променили фонолошки облик:
-промена и у е као резултат дисимилације самогласника
Грдилица (данашња Грделица);
-промена Ø ˃а
Каштвар(данашњи Каштавар);
-асимилацијао ˃ е
Пресочина (данашња Пресечина);
-промена о у а као резултат дисимилације самогасника
Горња Локошница и Доња Локошница (данашње Горња Лакошница и Доња Лакошница);
-губљење гласа х
Page 10
10
Ораховица (данашња Ораовица) иТухлово (данашње Тулово);
-промена завршног консонанта
Смрдај (данашњи Смрдан).
Све ове промене могу бити резултат наведених гласовних промена, али и резултат
грешака у преписивању или хиперкорекције преписивача, а касније грешка
администрације одомаћена у месном говору. Потврда за то је село Турековац које
администрација бележи у том облику, а становништво га назива још и Турковце или
Турковац. Споран је и ојконим Грделица јер га народ још и данас понекад именује као
Грдилица. Једино се пример губљења гласа х може са сигурношћу сматрати
лингвистичким фактором промене као дијалекатском одликом краја.
б) Ојконими са промењеним морфолошким обликом:
-из облика мушког рода множине у облик средњег рода једнине
Белановци (данашњеБелановце), Братмиловци (данашњеБратмиловце), Брејановци
(данашње Брејановце), Власи (данашње Власе), Горњи Трњани (данашње Горње Трњане),
Доњи Трњани (данашње Доње Трњане),Загужани (данашње Загужане), Злокућани
(данашње Злокућане),Злоћудовци (данашње Злоћудово), Мирошевци (данашње
Мирошевце), Мрштани (данашње Мрштане), Свирци (данашње Свирце), Славујевци
(данашње Славујевце), Стројковци (данашње Стројковце),Тодоровци (данашње
Тодоровце), Шишинци (данашње Шишинце);
-из облика мушког рода множине у облик мушког рода једнине
Губеревци (данашњи Губеревац10
),Драшковци (данашњи Драшковац), Дрћевци (данашњи
Дрћевац);
-из облика мушког рода једнине у облик средњег рода једнине
Жабљан(данашњеЖабљане), Кукуловац (данашње Кукуловце);
-из облика мушког рода једнине у облик женског рода једнине
Брзил (данашња Брза);
-из облика средњег рода једнине у облик женског рода једнине
10
Међутим, становници овог краја и данас село зову Губерeвце, па и Губеровце.
Page 11
11
Жижовце (данашња Жижавица);
-из облика женског рода једнине у облик мушког рода једнине
Брестовица>Брестовац11, Орашница (данашњи Орашац);
-из облика женског рода једнине у облик средњег рода једнине
Жабљаница(данашње Жабљане), Рајина Поље (данашње Рајино Поље);
-супстантивизација адјектива
Бријан12
(данашње Доње Бријање и Горње Бријање13
), Винарска (данашње Винарце);
До ових промена је дошло из разлога којe смо навели и објаснили у тачки 3.2.2.2.
Од назива родова који су чинили насеобине добили смо називе села. На оне који су
прешли у средњи род утицај је извршила показна заменица -то, а они који су прешли у
мушки и женски род представљау утицај мотивационих наставака карактеристичних за
топониме, најчешће суфикса -ац и -ица.У последњем примеру реч је о линвистичком
фактору при промени назива – супстантивизације адјектива. Код неких примера опет
може бити речи о грешкама у преписивању.
в)Ојконими са морфо-фонолошком променом облика:
-промена из мушког рода множине у женски род једнине са асимилацијом сугласника е у
о, тј. промена у у о
Богојевци/Богујевци (данашње Богојевце);
-промена из мушког рода множине у женски род једнине и јотовање
Залужани (данашња Залужња);
-промена из мушког рода множине у мушки род једнине и губљење х
Шахиновци (данашњи Шаиновац14
);
-промена из мушког рода множине у мушки род једнине и рефлекс носног вокала предњег
реда из ја у е
Турјаковци (данашњи Турековац);
11
Некада би било именовано и као Брестовица. Ту се јавља колебање између мушког и женског рода. У
попису је и село Горњи Брестовац и Доњи Брестовац која се не могу тачно идентификовати због постојања
трију насеља са истим именом у области Крушевачког санџака коме је припадао и данашњи Лесковац са
околином од времена пада под турску власт. 12
-Ан је стари словенски посесивни суфикс. 13
Доње Бријање припада општини Лесковац, Горње Бријање општини Бојник. 14
И данас се код мање образованог дела становништва чују и облици Шиновац и Шеновац.
Page 12
12
-промена из мушког рода једнине у средњи род једнине са алтеранацијом и уе
Јарсинова/Арсинова – ове две варијанте највероватније долазе од колебања у изговарању
гласа ј (данашње Јарсеново),Кумарива (данашње Кумарево).
До промена у примеру в) је дошло из разлога који смо навели и објаснили у тачки
3.2.2.2. Фонолошке промене такође могу бити и производ грешке у преписивању.
3.2.3.Насеља која су променила име:
Дупљани/Дупљане (данашњеЖивково);
Церница (данашњи Карађорђевац).
До ових промена је дошло из ванлингвистичких разлога. Живково је то име добило 1946.
године (Јовановић 1979: 87) по имену истакнутог организатора НОП-а у овом селу Живка
Цекића, кога су Немци са још петорицом његових другова стрељали 24. фебруара 1944.
године.О имену села Карађорђевац Јовановић (1982: 342) каже да се читава ова област по
церовој шуми звала Церница, али да је по завршетку Првог светског рата село Церница
променило своје име и названо је по вођи Првог српског устанка Карађорђу.
3.2.4. Насеља која не налазимо у ТД
У овом попису не налазимо следећа насеља: Анчики, Барје, Бистрица, Боћевица,
Бричевље, Бунушки Чифлук, Велика Сејаница, Виље Коло, Влашко Поље, Гагинце,
Голема Њива, Горња Купиновица, Горње Крајинце, Грајевце, Граово, Дедина Бара,
Доња Купиновица, Доње Крајинце, Душаново, Збежиште, Калуђерце, Карађорђевац,
Ковачева Бара, Кораћевац, Крпејце, Личин Дол,Лугаре, Мала Сејаница, Мало Трњане,
Међа, Мелово, Миланово, Мрковица, Накривањски Чифлук, Несврта, Ново Насеље,
Номаница, Оруглица, Падеж, Палојце, Петровац, Печењевце, Пискупово, Подримце,
Предејане, Равни Дел, Рашин Лаз, Сушевље, Црцавац, Чифлук Мира, Чифлук
Разгојнски, Чукљеник, Шутилница.
Page 13
13
Поређени су катастарски попис из XXI и попис феудалних поседа из XVI века како бисмо
утврдили који савремени ојконими се не налазе у попису из XVI века. У даљем току
истраживања поредили смо те ојкониме са ојконимима за које ауторка тврди да су данас
непознатi. У попису се налази село Грахотовац које може одговарати данашњем Граову.
За село Доња Грабовница у опису стоји да се може читатии као Грајовци, па то може бити
и село Грајевцеиз нашег пописа.У оба случаја на делу је фоно-морфолошка промена
назива. У првом ојкониму долази до промене из мушког лица једнине у средње лице
једнине и до губљења гласа хи губљење слога ради лакшег изговора. У другом ојкониму
долази до промене из мушког рода множине у средњи род једнине и промене гласа о у е
као резултат асимилације.
Одређена насеља из нашег корпуса се не налазеу овом попису зато што су припадала
Пољаници.Пољаница је област у изворишту Ветернице и обухвата њен слив у горњем
току. Наиме, Крушевачки санџак, коме је припадао Лесковац са околином, делио се на
више нахија:Крушевац, Прокупље, Дубочица, Куршумлија, Петруш, Бован, Загрлата,
Козник, Пољаница, Кислина и Изморник (Зиројевић 1983). То су села: Барје, Гагинце,
Калуђерце, Оруглица(фонолошка промена у називу губљење сугласника – Округлица) и
Равни Дел (Рамни Дел, Равни Деја –колебање између гласова в и м у првом слогу и
фонолошка варијанта финалногл (-ја) као дијалекатска одлика).
Истраживањем је утврђено да су следећа насеља основана након XVI века, те се
стога не налазе у посматраном попису:
-крај XVII века: Подримце;
-у другој половини XVIII века:Дедина Бара, Миланово, Падеж, Чукљеник;
-крај XVIII века: Предејане, Сушевље;
-крај XVIII, почетак XIX века:Кораћевац, Личин Дол, Мрковица;
-у првој половини XIX века: Бистрица, Боћевица, Бричевље,КовачеваБара,
Крпејце(промена у називу је морфо-фонолошка – из мушког рода множине у средњи род
једнине и промена вокала и у е као резултат асимилације – Крпијци), Несврта;
-у периоду између 1798. и 1808.: Велика Сејаница и Мала Сејаница;
-средином XIX века: Виље Коло;
-после 1878.:Душаново;
-прва половина XX века: Карађорђевац, Петровац;
Page 14
14
-друга половина XX века:Анчики, Ново Насеље.
Чифлуци15
су формирани за време турске власти, па како их није било у попису из XVI
века, њихов постанак је после 1516. године, највероватније почетком XIX века – села
Бунушки Чифлук, Чифлук Мира, Чифлук Разгојнски и Накривањски Чифлук.
У изворима из којих смо се обавештавали о насељима за поједина села је наведено да су
насеља новијег порекла, без ближег временског одређења: Голема Њива,
ГорњаКупиновица, Доња Купиновица, Међа, Номаница.
Неидентификовано је и село Радиша, које може бити данашњи Рашин Лаз, зато што се
Раша може тумачити као скраћеница (надимак) од Радиша.Неке ојкониме не треба
тражити у попису зато што су засеоци других села: Влашко Поље језаселак села Брзе,
Лугаре је заселак села Мирошевца а Збежиште и Шутилница засеоци вароши Вучје.
У попису нисмо успели да идентификујемо следећеојкониме из нашег корпуса: Горње
Крајинце,Доње Крајинце, Мелово, Палојце,Печењевце, Пискупово и Црцавац.
Закључак 1:
У распону од четири века (XVI до почетка XX века)ојконими лесковачке општине
углавном нису мењали своја имена. Ојконими коју су променили своје називе су Дупљане
у Живково и Церница у Карађорђевац. Разлог за овe променe је ванлингвистички.
Долазило је до делимичне промене назива која се кретала у три правца: промена у саставу
ојконима без промене у облику; промена у саставу ојконима са променом облика и
промена облика ојконима без промене састава. Највећи број ојконима је делимично
промењен. Више је ојконима са промењеним обликом од оних са промењеним саставом.
Код ојконима који су променили облик највише је оних са морфолошком променом и ту је
приметна тежња ка промени у облик средњег рода. До ове промене долазило је због тога
што су насеобине најпре именоване по родовима који су их чинили, а како су се оне
развијале, шириле територију и формирале села, под утицајем детерминатива – показне
заменице -то (то село, то место) њихова имена су добијала облик средњег рода. Остали
ојконими су се мењали под утицајем мотивационих суфикса за творбу топонима, међу
којима преовладавају суфикси -ац и -ица. Фонолошке промене могу бити и производ
грешке у преписивању и хиперкорекције преписивача, будући да су ојконими први пут
15
спахијска имања
Page 15
15
пописани у рукопису а и данас погрешним пописивањем у администрацији ојконими
мењају свој облик.Разлози ових делимичних промена су углавном ванлингвистички.
Трећина ојконима се не налази у попису из XVI века, од тога велика већина зато што је
новијег постања.
3.3. Семантичка класификација ојконима
Мотивација настанка већине ојконима се може пратити од народне етимологије преко
лингвистичке аналаизе уз доступне етноисторијске потврде.С обзиром на семантику
коренске морфеме, све ојкониме смо поделиле на две велике значењске категорије и то на
оне настале од онима, тј. властитих имена и оне настале од апелатива, тј. заједничких
имена.У оквиру ових двеју категорије ојкониме смо даље класификовали у значењске
поткатегорије.
Пошто смо приметили да се понегде два облика истог имена забележена у разним
раздобљима међу собом разликују, онај који је раније забележен треба узети као старији,
тј. ближи ако већ не истоветан првобитном и од њега треба поћи у семантичком
осветљавању. Треба рачунати да су нека имена до нас дошла у затамњеном облику, затим
да се облик неких имена није развијао кроз општеважеће фонетске прелазе, па осим
закономерних промена, нека имена су затамњена мање-више произвољним упрошћавњем
свог сувише дугог или сувише тешког гласовног склопа а јављају се и
народноетимолошка извртања која су производ секундарних семантичких
контаминација16.
А.Оними
1. Антропоними(лична имена и надимци)
1.1.Лична имена (мушка и женска)
1.1.а. Историјске личности:
-Душан(цар Душан)˃Душаново,
16
Контаминација је спајање више облика речи у један.
Page 16
16
У РГЈК (80) налазимо одредницу Душàново „село“.
Јовановић (1979: 84) наводи да је Душаново добило име по српском цару Душану. Код
народа југа Србије је у то време буктала мисао о слободи и обнављању, па је у складу с
тим истакнута национална свест и понос насељеника кроз именовање места.
-Живко ˃ Живково,
У РГЈК (88) налазимо одредницуЖùвково„село“.
Објашњење о постанку овог ојконима дато је у тачки 3.2.3. (в. стр. 12 овог рада).
-Карађорђе˃Карађорђевац,
Објашњење о постанку овог ојконима дато је у тачки 3.2.3. (в. стр. 12 овог рада).
-Јаја-паша ˃(Горња/Доња)Јајина,
По једној легенди село је добило назив по птичијим јајима, с обзиром на то да је предео
на коме се село заселило био пун бара са бистром водом, па су се око ње гнездиле птице.
По другој анегдоти село је добило назив од дрвета јова-јајe, које је расло на обалама
Ветернице. Трећа легенда каже да је село добило назив по чувеном генералу Мехмеду Јаја-
паши чије је лено било.
Прегледајући Ботанички речник (Симоновић 1959), наилазимо на следеће врсте:
јоваАlnus,А. glutinosa;јова планинска (сива)Alnus incana;јова белаАlnus incana; јова
црнаАlnus glutinosa.Не наилазимо на поменуту врсту.
Прихватамо трећу анегдоту због компетентности информатора (Јован Маринковић) који
наводи да је на Педагошкој школи у Нишу чуо ово објашњење приликом тумачења
Лексикона са називом места(Јовановић 1973: 42, 44).
-Милан ˃Миланово,
Page 17
17
У РГЈК (195) налазимо одредницуМилàново„село“.
Златановић у РГЈС наводи село Милáново, али то је село у општини Врање – „село у
долини Буштрањеске (Коштанске) реке. Село се раније називало Коњско“. Наиме, постоје
два Миланова: једно у општини Лесковац, друго у општини Врање17
.
Село Миланово „је добило име по кнезу Милану Обреновићу у време чије владавине су и
ослобођени ови крајеви од турске власти“ (Јовановић 1982: 346).
-Петар ˃Петровац,
Петровацје добио име по краљу Петру Карађорђевићу. Друга анегдота говори да су се
овде населили Кучи и Петровићи, противници црногорског краља Николе I, па је село
именовано по презимену других(Јовановић1982: 352).У духу националног поноса по коме
је именовано и село Душаново, тачнијом нам се чини прва претпоставка.
1.1.б. Историјски непознате личности (имена и надимци):
-Бадањ <Бадан < Бад – словенско лично име у чијој је основи глагол бости или румунско
име Баде>Бадинце,
Иако Јовановић (1979: 8) каже да у народу није чуо ни за какву легенду о постанку имена
овог села, међу мештанима, како нам је рекла Јасмина Спасић, кружи анегдота да је на
подручју села Бадинца изникло дрво бадема и по томе постало Бадемце, па Бадинце.
Трагом речника наилазимо на следећа значења: У ERHSJ (I: 86) под одредницом
badanaСкок наводи „(Kosmet) «krečenje, prevlačenjezidova krečnom vodom». Turcizam
talijanskog podrijetla (badana ˂ tal. pàtina)“. У истом речнику на истој страни је и
одредница badanj „«kada, kaca»; velika šuplja klada što kroz nju voda teče (Srbija, u tom
značenju)... Izvedenice: badnjara «vodenica, potočara»“.У РМС под одредницом бâд (I: 121)
„покр. 1. а. штап са шиљком на врху“. Затим, под одредницом бàдија(I: 122) „ж.
тур.дрвени суд, чабрија, исп. бадањ (2)“. Бàдањ (122) „2. дрвена каца“. РГЈK под
17
Извор за овој ојконим, а и све друге ојкониме са истим називом као оних из нашег корпуса је
https://sh.wikipedia.org/wiki/Spisak_naselja_u_Srbiji.
Page 18
18
одредницом бьдьњдоноси значење „штап сашиљком на врху за терање волова“; под
одредницомбàд²„плићак уз морску обалу“;бàда„м. заст.мушко чељаде“;бàдьњ„шупља
клада кроз коју тече вода“.РЛГ под одредницом бàдьњ(бàдањ,бьдьњ)доноси значење
„велика шупља клада кроз коју тече вода“. У РСАНУ (I, 234) постоји ова одредница са
истим значењем.
Данас, у говору лесковачког краја постоји реч вадаса значењем канала кроз који протиче
вода за наводњавање земље. Трагом етимологије по којој би бадањбила у ствари вада, јер
и једно и друго имају значење канала кроз који тече вода, можемо закључити да је село
добило назив по томе што је по њивама било распоређено доста таквих канала за
наводњавање, али то остаје на нивоу претпоставке.
Гацовић у својој студији „О етнониму Торлак и о романској и туркменској основи
етногенезе Торлака и Шоп(ов)а“у етимологији неких топонима Тимока наводи румунско
име Баде (Badea). Као апелатив ова реч има значење „брат“ (2008: 55–77).
Вероватно се овде неки Бада или Баде први заселио. У прилог тој етимологији иде и
посесивни суфикс -ин који се додаје именина на -е.
Бадањ постоји у општини Рашка, а још и ојконимиБадан, Бадар, Бадин, Бадовин, Бадро
(Вавић Грос 2014).
-Бојиша ˃ Бојишина,
РМС (I, 243) под одредницом бӧјишни доноси значење „који се односи на бојиште, место
где се бије бој, бојно поље, ратиште, поприште.“ Могуће је да је село названо по томе
што је било место неког боја, али за то нема писмених потврда. Вероватније је да је
названо по неком Бојиши јер је то често име средњовековне Србије. Ако би се село
третирало као место боја, уобичајенији би био наставак -иште и село би се звало
*Бојиште.
-Боћа (Боће, Боче) ˃ Боћевица,
Иако Трифуноски(1964: 129) за село Боћевицу каже да је новијег постања, бавећи се
пореклом родова овог села, од којих су неки досељени из села „испод Ниша“ и на основу
Page 19
19
тога што је село на једној карти из 1958. год. уписано као Бочева, а Гацовић у својој
студији (2008) говори о микротопонимима сличног назива (Бачовац, Бачов бунар, Бачов
рид, Бачове њиве, Бачевица), који указују на румунску сточарску лексику, тј. на сточарска
станишта и румунско становништво које се интензивно бавило сточарством, можемо и
назив овог села довести у везу са тим. Можда је Боћевица (Бочева<Бачева) најпре била
сточарски зимовник. Данас постоје у лесковачком крају надимци Боче и Боћа.
У РСАНУ (II, 83) под одредницом бôч стоји да је то „узвик којим се тера стока“, а под
одредицом бочаовај речник доноси два значења: „вунена кецеља“ и „врста сукње“.
Ниједно од тих значења не можемо довести у везу са овим селом, па је вероватније да је
село добило име од наведеног антропонима.
-Бун ˃ (Горња/Доња)Бунуша,
„Могла је Бунуша у доба номадског сточарства бити зимовник пастира који су своја стада
напасали по Кукавици и пространим пасиштима у побрђу Сушице. Могао се у овом селу
настанити неки пастир Влах, потомак поромањеног становништва по имену Бун“
(Јовановић1973: 31).Гацовић (2008) помиње румунско име Бун као основу неким
топонимима у области Тимока.
Још смо и у Ботаничком речнику наишли на одредницу бун1. Аtropa belladonna; 2.
Hyosciamus H. niger. О постојању ове биљке у области села немамо потврде.
Суфикс -уша у ономастици данас није популаран, али је раније био у доста старијих
женских имена: Анђуша, Јелуша, Петруша, Видуша. У источној Херцеговини је постојао
обичај да се -уша додаје на девојачко презиме удатих жена, нпр. Ђогуша (од Ђого). О
овоме пише Клајн (2003: 198). Ако је икако обичај могао доспети до овог краја, онда би
Бунуша била жена која се презивала Бун, по којој је село именовано. Такав случај би
сигурно пратила нека легенда о тој жени, а она до нас није доспела.
Највероватнијим нам се чини да је ојконим настао о антропонима Бун јер је то
основа и другим топонимима у области Тимока.
-Vinea (румунско име) >Вина,
Page 20
20
Риста Николић (214) не помиње порекло имена Вина.
РСАНУ (II, 630) под одредницом Вüна доноси значење „село и рудник угља у источној
Србији, код Књажевца“.
Гацовић (2008) међу ојконимима румунског порекла наводи и ојконим Вине/Вина од
румунског имена Vinea. По томе што је на овом подручју раније било Влаха, врло је
вероватно да је доста лексике влашког порекла, па и у антропонимији.
-Гага˃Гагинце,
Николић под одредницом „Гагинце – Постанак села и порекло становника“ (90)
каже да су се Срби доласком Арнаута иселили и да је позната само једна српска породица
– Гагини (Алекса и Риста Гага) и да су они прозвани по селу(190). Могућ је и супротан
случај да је по Ристи Гаги село добило име, тј. по надимку овог човека. Свакако Гага
може бити надимак неке особе по којој је село добило име. На то нам указује и посесивни
суфикс -ин.
РСАНУ (III, 143) под одредницом гâг доноси знашење „зоол. покр. в. ноћна птица, гáга и
гäга ж. зоол. в. гачац.Под одредницом гàчац „зоол. врста вране тамнoплавог перја,
дужине до 5 цм“ а под одредницом Гäга„хип. име, 2. м. а)циганско име; б) жар. Циганин“
(РСАНУ III: 215).
РЛГ (52) под одредницом гàга доноси значење„локмаш, муфташ“.
Именовање по личном имену нам се чини вероватнијим од именовања по врсти
птице.
-Доброта˃Добротин18
,
У РСАНУ (IV, 404) Дӧброта је мушко и женско лично име.
Села са именом Добротин постоје још и у општини Бајина Башта и на Косову.
-Јарсен˃Јарсеново,
18
О постанку ојконима видети страну 8. у овом раду.
Page 21
21
„Званични назив је Јарсеново и под тим називом га је забележио и први српски
истраживач ових крајева Милан Ђ. Милићевић19
, а тако исто и познавалац етнографске
проблематике Јужног поморавља Видосава Николић–Стојанчевић. Међутим, на мермерној
плочи прикованој на улазној страни цркве у Јарсенову, постављеној 1902. год. поводом
њеног освећења написано је „Храм овај посвећен св. оцу Николају подигнут трудом
грађана села Ерсенова“. Исто тако је познато да неколико угледних кућа у Лесковцу носи
надимак Ерсеновски. Име села потиче или од имена Ерсен или Јарсен, првом насељенику
или властелину овог села“(Јовановић 1979: 99). На то нам указује и присвојни суфикс -ов
у саставу ојконима.
-Јашун ˃Јашуња,
Јовановић (1979: 102) каже да у селу није наишао ни на какву легенду о постанку
имена.
РСАНУ (VIII, 616) доноси одредницуЈàшун „име“ ијäшāње„гл. им. од јашати“.РГЈК (147)
под одредницом јашàње доноси значење„гл. им. од јашам,јашем“.Њ које је настало
јотовањем говори нам да је овај ојконим творен од основе јашун- и наставка -ја. Већ
имамо потврде у речницима за постојање тог антропонима, па ћемо узети да је и ојконим
настао од њега.
-Ковач >Ковачева Бара,
Село је највероватније добило назив по неком чији је надимак био Ковач по
занимању којим се бавио.
РГЈК (159) има одредницу Ковàч „надимак“.
РСАНУ (IX, 695) Ковáчев презиме, (IX, 696) Ковáчов презиме.
-Кораћ >Кораћевац,
У Вуковом Рј. (291) наилазимо на значење речи кòрâћ „чекић што се коњи кују“.
19
Милан Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, 1884.
Page 22
22
РСАНУ (X, 236) под одредницом кòрāћ доноси значења „покр. 1. чекић за поткивање
коња и друге потребе; 2. а. колац, дирек; 3. дирек у води побијен за грађење моста“и
корáће „ж. мн. покр. ногаре“.
РГЈК под одредницомкòравдоноси значење „који се у опхођењу држи круто, строго,
неприступачно, крут, некомуникативан“.
Како само један предмет не може бити од значаја за именовање насеља а постоји презиме
Кораћ (презимена углавном настају од личних имена), највероватније је село добило назив
по особи. На то указује и посесивни суфикс -ев.
-Кумар ˃ Кумарево,
„Према легенди село је добило своје име по томе што су људи доносили своју
новорођенчад у кумаревску цркву на крштавање из удаљених села, и то без кума, па су по
савету свештеника узимали за кума неког од становника из села. Међутим, кумаревска
црква је новијег датума, па ова легенда не може бити истинита“(Јовановић 1979: 113).
РГЈС наводи Кумарево као „село у непосредној близини Врањске Бање. Раније је село
било на брегу и гребену Кумаревска чука. Можда је ојконим изведеница од келтског
Kомар (о:у), а односи се на брдски и планински терен.Забележено је и презиме Кумар
(Речник САНУ, XI, 21)“.
РСАНУ (XI) под одредницомкӱмар бележи „бот. покр. в. краставац“.
Да је мотивна реч за овај ојконим била реч „кум“, уобичајеније би било да је прозвано
*Кумово. Наставак -ар упућује на nomina agentis, а не наилазимо на такво значење ове
речи. Пошто је у РСАНУ забележено презиме Кумар, могуће је да је постојало и лично
име добијено по називу занимања те особе (данас нама непознатом) и да је овај ојконим
настао од антропонима Кумар.
-Кутлав ˃ Кутлеш,
У објашњењу имена селаКутлеш Јовановић (1979: 116) каже да се село заселило у
куновој шуми. Ово објашњење нема лингвистичког ослонца.
Page 23
23
Придев кутлав означава онога који има кутлаве ноге, тј. криве ноге, па може бити да је по
надимку, пејоративу село добило назив.РЛГ (162) под одредницомкỳтласт доноси
значење„кривоноги на о“.
-Манојло˃Манојловце,
Постоји легенда да је село Манојловце добило назив по византијском цару Манојлу
Комнином, који је у походу на Стефана Немању на тлу садашњег Манојловца наводно
сконцентрисао снаге. По другој легенди, село је добило назив по неком Манојлу који је
бежао из Рајног Поља од злостављања неке спахинице(Јовановић1979: 124). Вероватније
је да је село добило име по Манојлу, човеку из народа, без обзира на то да ли је друга
легенда у потпуности тачна.
-Мел >Мелово,
У РСАНУ (XII, 349) под одредницоммéло налазимо значења „1. житка кашаста храна за
домаће животиње, мећа; 2. доњи воденични камен; 3. малтер; 4. гвоздена лопата“, али и
Меловац(350) као презиме.У Вавић Грос (2014: 137) налазимо Мел као лично име које је у
основи различитих топонима (Мелај, Мелеза, Мелен, Мелка, итд.) и које је по њој постало
од глагола млети. У Ботаничком речнику наилазимо на одреднице мелLoranthus
europaeus;мела1. Loranthus europaeus; 2. Viscum Album,мелевинаLoranthus europaes;
мелединаLactuca muralis; мелекшаViola odorata; меленчанаSolanum melengena;
мелијаMelia azederah; меликаHumulus lupulus; мелинаViscum album; мелисаMelissa
officinalis; мелонCucumis melo. На основу уобичајеног начина мотивације постанка
ојконима, могло је село добити назив по антропониму, али и по биљци. Данас нам није
познато ни то име, ни биљка. Али, пошто у РСАНУ налазимо потврду о постојању
презимена Меловац, закључујемо да име Мел као словенско име може бити у основи овог
ојконима.На то указује и посесивни суфикс-ов који се налази у саставу ојконима.
-Мрк (Марко) ˃ Мрковица,
Page 24
24
Трагом речника пронализомо следеће упутнице: РСАНУ (XIII, 177) под одредницом
мркова доноси значење „крава мрке боје“.Вуков Рј. (371) под одредницом мркôв доноси
значење „2. име псету“.Свакако је мрков назив за животиње мрке, тамне, црне боје. На
овом подручју у 19. веку је обрађиван угаљ, али именовање места по врсти угља, ако
узмемо да је добило назив од мрког угља није уобичајено. Највероватније је да се у овом
ојкониму у затамњеном облику крије име Марко или неко слично име средњовековне
Србије.
-Накривањ˃Накривањ,
„У народу се одржало предање да је неки Накривчанин за време Турака који је био
сакат у ногу, гегајући се, често долазио своме спахији у Лесковац и молио га да га
поштеди давања, јер је сиромашан а при томе и сакат. Турском спахији је дојадио па га је
подругљиво прозвао Накривањ а по њему је и село добило назив (Јовановић 1973: 14).
РЛГ (96) под одредницомнакрѝвен доноси објашњење „прид. накривљен“.
-Палоје >Палојце,
Вавић Грос (2014: 217) бележи да је село Палојце добило име од антропонима
Палоје. У речницима нисмо пронашли значење које би упућивало на другачију
мотивацију.
-Радоња˃Радоњица,
У Даничићевом РКСС (III, 11) под одредницом Радоња читамо: „име мушко“.
Радоњица је добила назив по неком Радоњи који се овде први заселио(Јовановић 1973:
47).
-Раја˃Рајно Поље,
Постоје две легенде о имену села Рајно Поље. По једној, овде се први населио из
планине неки деда Раја, а по другој по томе што се у долину Рајнопољске реке од турског
Page 25
25
терора склањао српски свет из равнице, па је тако село добило име од речи раја и поље
(Јовановић1979: 165).У Вуковом Рј.(695) под одредницом рáја стоји:„У турскоме царству
раја се зову сви људи који не вјерују турске вјере“. Али наводи и антропонимРáја и Рáјо
(на истој страни).Прва легенда је вероватнија зато што је то чест начин давања имена
селима у овој области.
-Раша˃Рашин Лаз20
,
За име села Рашин Лаз Јовановић (1973: 19) каже да је то лаз, тј. крчевина неког Раше.У
Вуковом Рј. (645) имамо антропонимРáша и Рáшо.
-Тупав>Тупаловце;
Немамо писаних потврда о пореклу овог ојконима, али је могуће да је настало од
надимка Тупав, особе која поседује менталну ограниченост. Због дисимилације глас в је
дао л.
-Црцав ˃ Црцавац;
Вавић Грос (2014: 201) Црцавац објашњава од словенског личног имена Црцав, али
га она изводи од придева црн. Може бити да је овај ојконим добио име по човеку који је
назван по својој физичкој особини.Жугић у РГЈК (429) под одредницом црцкав наводи да
је то придев који значи „испуњен ситним детаљима“. РЛГ (359) под одредницом црцòр
пише „врста пасуља в. црцорко“ а затим под одредницом црцòљак„физички недорастао
човек“.
Суфикс -ав нам указује на особину. Могуће је да је човек по својој особини добио
надимак, а од тог антропонима настао ојконим.
-Шутил >Шутилница,
20
Људи овог краја изговарају овај ојконим као једну реч Рашúнлаз.
Page 26
26
У РГЈС под дредницом шут читамо „с већим недостатком“. У Вуковом Рј. (850)
Шỳтан и Шŷтосу наведени као мушки надимци. Највероватније је ојконим добио назив
по антропониму Шутил а то име пак настало по човеку који има неки недостатак.
1.2. Етници (име становника насељеног места)
-Влах˃Власе, Влашко Поље,
Јовановић (1982: 317) наводи речи свог информатора Јоце Михајловића да је село
Власе добило назив по Власима, сточарима. „Ова етничка група се са својим стадима
кретала по пространим пасиштима ободних планина Лесковачке котлине, пресецала је са
својим стадима, крећући се са Власинских планина ка Радану, са Суве планине ка Гољаку,
са Пасјаче ка Кукавици, чији највиши врх носи име Влајина, подизала своје зимовнике на
скутнутим тачкама у Котлини, засељавала се на тим пунктовима: у Прибоју, Кацабаћу,
Влашком Пољу, Дрводељи, Власу.“
О Влашком Пољу исти аутор(1973: 25) каже да је добило име по томешто је на овом месту
погинуо неки Влах.
РГЈК (40) има одредницуВлàшки „надимак“.
РСАНУ (III, 720) има одредницуВлäшко „име(Вук, Рј.)“.
Постоји село Власе и у општини Врање а село Влашко Поље у општини Књажевац.
-Печенези (турско-татарско племе)˃(Печеневце21
) Печењевце,
РГЈК (270) под одредницом печèнкадоноси значења „1. бот. агр. белокора
бундеваCucurbita pepo; 2. анат. експр. глава“, али иПечењèвце „село“ (иста страна).
„Једну легенду о имену села Печењевца забележио је још Милан Ђ. Милићевић 1884.
Прича се да је неки бан био бој на Бојнику. Пре битке био је наредио да му се пече печење
код манастира Свете Марије (а тај манастир био баш у средини данашњег села
Печењевца), на брегу који се зове Белова Глава. По другој легенди, забележеној у
монографији „Печењевце“, село је паљено од Турака и то заједно са становницама. По
трећој легенди село је добило име по Печенезима, турско-татарском племену, настањеном
21
Од Печенега настало Печенеце а поједини људи га и до данашњег дана тако изговарају.
Page 27
27
на обали Црног мора, које је у XI веку продрло преко Бугарске на Балкан и допрло до
Солуна, потучено од Византинаца и насељено око Ниша, Овчег Поља и Сердике.
Последња легенда има историјску подлогу, па је најприхватљивија“(Јовановић 1979: 141–
–142).
1.3. Патроними (имена рода)
-Белановци ˃Белановце,
Жугић у РГЈК (17) бележиБелàновцекао село.
По Јовановићевим изворима (1982: 311) постоје две анегдоте о постанку имена села
Белáновце. По првој село је добило назив по Турчину Бељуљу, како је Јовановић
обавештен од свог информатора Радисава Стефановића из тог села. Најпре се звало
Бељуљово, а затим Белановце. И он сам се одлучује за другу легенду по којој је село
добило име од антропонима Белан, који је био чест у средњовековној Србији.
У РГЈС под одредницом Белáновце Златановић наводи: „село у изворишном делу Јовачке
реке, близу планинског виса Облик. Помиње се у попису војника крајем XV века. (А.
Стојановски, 131). Назив је највероватније, од антропонима Белан, који је био чест у
средњовековној Србији“. Постоје два Белановца: једно је код Владичиног Хана, друго код
Лесковца. Златановић пише о првом.
Пошто је село у ранијем попису било забележено као Белановци, јасно је да је добило име
по роду Белановци чији је представник био неки Белан.
-Богојевци ˃Богојевце,
„Несумњиво је да је село Богојевце добило име по неком Богоју. То може бити или
позната личност краја или онога ко се ту први настанио или по неком властелину“, каже
Јовановић (1979: 15). Међутим, како се село најпре звало Богојевци, оно је добило име по
роду Богојевци који је прозван по неком Богоју.
-Брејановци ˃Брејановце,
Page 28
28
О Брејановцу Јовановић (1979: 21) говори да је насеље новијег порекла, међутим, оно се
налази у ТД из 1516. год. и пописано је као Брејановци. То нам указује на постанак овог
ојконима од патронима Брејановци, који је постао од антропонима Брејан или Бријан.
-Губеревци ˃ Губеревац,
„По легенди село је добило име по томе што су на његовом првобитном месту у
топољаку крај Мораве пастири номади – Ашани, идући са својим стадима из планинских
пасишта у зимовник, застали да предахну. Ту су разапели своје од вуне и козине саткане
шаторе и остали неколико дана. Кад су кренули, неко од њих је заборавио на овом месту
свој вунени покривач – губер“(Јовановић 1979: 59). По том губеру је село добило име. Под
одредницом губер РСАНУ (III, 725) доноси значење „покр. је мала површина земље. Први
досељеници, који су се овде настанили, јавили су својим да су себи нашли један губер
земље. По тој речи губер и село је добило име Губеревци“. У овом речнику је још и
одредница Губèревац (Губерéвац)„презиме“.
Међу данашњим становништвом налазимо још и легенде о постанку имена по болести –
губи (куги) или по – губама (печуркама).РЛГ (63) под одредницом гỳба доноси
значење„врста печурке за јело, назив за разне вртса гљива“.
Гацовић (2008) каже да су „многобројни ојконими латинске и румунске основе
забележени у турским дефтерима XV–XVI века на простору Видинског санџака, који се
једним делом простире и на подручје призренско-тимочког говора“. Између осталих
наводи и ојконим „Губеровце од румунског имена Guber“.
Како је село најпре забележено у облику Губеревци, јасно је да је ојконим настао од
имена рода који га је први заселио а родови су углавном именовани по једном од
представника – у овом случају од неког Губера.
Село под истим именом постоји и у општини Кнић у Шумадији.
-Драшковци ˃Драшковац,
Page 29
29
„Драшковац је добио назив по првом насељенику који се звао Драшко“(Јовановић
1979: 80).
У РСАНУ Дрäшковацсе јавља као презиме а под одредницом Дрäшко и Дрáшко имамо
значења„1. м. хип. од Драгомир, Драгутин и др., б. име“.
Село је добило назив по патрониму Драшковци, који је постао од антропонима Драшко.
-Дрћевци ˃Дрћевац,
О постанку ојконима ДрћевацЈовановић (1979: 82) нема никаквог објашњења. По
раније забележеном облику јасно је да је ојконим постао од патронима а он од неког под
надимкомДрћа, по свом физичком изгледу или похлепе за храном. У лесковачком говору
постоји придев дрдав, са значењем мали, који може бити мотивна реч за давање надимка.
РГЈК (75) доноси одредницу Дрда „м. надимак“.РЛГ (79) под одредницом дрчан
бележи„прид. похлепан на нешто, особито на јело“.
-Жижовци ˃Жижавица,
„Жижавица је добила име по Живку,Жики који се овде први населио, каже Јовановић
(1979: 86). Међутим, како је раније село забележено као Жижовце, по аналогији са
осталим ојконима наведеним под овом тачком, оно је добило име по патрониму Жижавци
а он пак по антропониму Жижа.
У РСАНУ (IV, 398) под одредницом Жüжа „1. м. хип. од Живојин, Живорад и сл.; 2. (и
Жúжа) ж. хип. од Живка, Живана и сл.“.
РГЈК (89) под одредницом жùжа доноси значење „узвик за терање детета од ватре“.
И данас у лесковачком крају постоји надимак Жижа.
-Злокућани ˃ Злокућане,
„Положај села не одговара његовом имену: има добру земљу, планински поток –
Јашуњску реку, а недалеко је и Морава.“ Све је овде добро. Јовановић није чуо никакву
легенду, само износи претпоставку на основу тога што се у непосредној близини налази
Page 30
30
чувено праисторијско налазиште Градац и да су ту пронађени остаци Келта, да се можда
треба значење тражити у некој келтској речи (Јовановић1979: 94).
РСАНУ бележи надимке Злòкућа„1. м. надимак“ и Злòкућан „1. м. надимак“.
По неком представнику рода чији је надимак био Злокућан, прозван је род а затим и
село од кога је оно настало.
-Злоћудовци ˃Злоћудово,
„Злоћудово је добило име по Злоћудку који се овде први заселио“(Јовановић 1979:
96).
У РСАНУ (VII, 98) под одредницом злòћуд и злòћудан стоји „1. који је зле ћуди, нарави,
зао, који сведочи о злој ћуди, који одражава такву нарав“.
Село је могло добити назив по роду који је тако прозван или по својој особини – злој
ћуди или по свом представнику Злоћудку јер је раније забележено у облику Злоћудовци.
Крпијци>Крпејце,
У РСАНУ (X, 654) је забележено Крпéјац као презиме. У истом речнику(655)наилазимо и
на одредницу крпèљица„једногодишња или двогодишњабиљкаTorilis из фам. Umbelliferae“.
Жугић у РГЈК (172) под одредницомкрпенùјанаводи значење „закрпљени,окрпљени одевни
предмети, крпарија, крпен“.
Село је добило назив по роду који се ту први заселио а род највероватније по неком ко је
стално ишао у крпеној одећи и по томе добио надимакКрпејац.
-Кукуловци ˃ Кукуловце,
Јовановић (1973: 38) наводи да је село добило назив по цвећу кукулу или по пастиру
влашке народности Кукулу. Проверавајући Ботанички речник, не наилазимо на облик
кукул за биљку кукољAgrostemma. Најприближнији је облик кукуј.
РГЈК (174) под одредницомкукулòвдандоноси значење „на~никад“.
РЛГ (160) под одредницом кукуљàндоноси значење„врста пасуља в. кукљан“.
Page 31
31
Присвојни суфикс -ов упућује да је реч о антропониму Кукул од кога је постао
патроним Кукуловци а од њега пак ојконим Кукуловце.
-Мирошевци ˃ Мирошевце,
По предању на том месту расла је густа храстова шума, па када су Словени примили
хришћанство, свештеник је долазио овде да под једним великим храстом маже миром
своју паству (Јовановић 1973: 30).РЛГ под одредицом мѝро(180)доноси значење
„посвећено црквено уље“,а под одредницама миросувàљка,мироносỳјем,миросувàње(181)
„помазивање црквеним миром“.
Пошто је ојконим раније забележен у облику Мирошевци, највероватније је именован
по роду чији је представник био неки Мирош.РСАНУ (XII, 619) доноси одредницу Мüрош
презиме.
-Мрштани (Мрсини)˃Мрштане,
Јовановић (1979: 129) од свог информатора Борисава Трајковића сазнаје да је селу име дао
први насељен род Мрсини. Они су се населили из Губеревца.Првобитна насеобина овог
рода названа је Мрштани.
-Синковци ˃(Горње/Доње)Синковце,
Жугић у РГЈК наводи селаДòњо Сùнковце(73) иГòрњо Сùнковце(60)22.РЛГ (301) под
одредницомСинацдоноси значења „1. место у околини Лесковца; 2. врста крушке“. Место
под тим називом нам није познато.
Јовановић (1982: 326) као аргументацију за постанак имена Горњег Синковца од
антропонима Сина наводи то што се у повељи Стефана Првовенчаног између људи које је
овај први српски краљ дао Жичи помињу и тројица са именом Сина. Исто за Доње
Синковце на страни 331.Синковци су род по коме је село добило име.
22
И у говору овог краја села се називају Доњо и Горњо Синковце.
Page 32
32
-Славујевци ˃Славујевце,
Јовановић (1973: 35) нас обавештава да је Славујевце добило име по птици славују.
Славуј (Скок 1973: 283) је свесл. и прасл. придев *soluoпо коме је птица добила име (по
боји перја). Скок не помиње топониме од овог имена, већ антропониме. Највероватније је
да је род по коме је село добило назив постало од антропонима Славујко, Славује или сл.
-Тодоровци ˃Тодоровце,
Варијанта у којој је овај ојконим забележен у ТД указује да је он настао од патронима
Тодоровци који је настао од антропонима Тодор, и Јовановић (1973: 32) каже: „Тодоровце
је име добило по свом оснивачу Тодору, а можда и по неком локалном властелину српске
средњовековне државе чије је лено било“.
-Турјаковци ˃Турековац,
РГЈК (400) има одредницуТỳрковце „село“.
Јовановић (1982: 357) је ово село пописао као Турковце. Он сматра да се очигледно ради о
зоониму. „Константин Јиричек је у својој књизи Историја Срба забележио „Још и у
средњем веку живеле су по шумским ливадама две врсте дивљих говеда. Као
родоначелник неких варијанти нашег домаћег говечета важи сада изумрли тур... Многа
имена места у Крањској, Далмацији, Босни, Србији, Македонији и Бугарској изведена су
од тур. У доба засељавања, говече је ишчезло из ових крајева, али је оставило трага у
топонимији.“
Овај ојконим је добио назив по роду Турјаковци. На то нас упућује раније забележени
облик овог ојконима. Патроним је постао од антропонимаТурјак. Антропоним може бити
мотивисан тиме што се човек бавио чувањем говечета тур.
-Шахиновци ˃ Шаиновац,
Page 33
33
Јовановић је сам контрадикторан поводом порекла овог имена. У студији из 1973. (9.
страна) наводи да је село добило назив по Циганину Шаину који се ту први заселио, а у
студији из 1979. (171. страна) наводи да су у средњовековној српској држави становници
многих села имали обавезе према својим господарима у виду извршавања одређених
дужности и у вези са тим помиње да су Шаиновчани били соколари (шахин на турском
значи соко) и да су гајили соколове за лов.
Село је највероватније именовано по роду Шахиновци, чији је представник био неки
Шахин.
-Шиша˃ Шишинце,
Јовановић (1973: 39) наводи своје мишљење о постанку имена села од глагола
шишати који се односи на шишање оваца, али и мишљење Драгољуба Трајковића да је
село добило име трансформацијом од старог села Сушице (Сушица ˃ Сушинце ˃
Шишинце). Село Сушица већ постоји у попису из 1516. год. Село је раније пописано као
Шишинци. Дакле, реч је о роду Шишинци који је именован по неком Шиши или по томе
што се становништво бавило шишањем оваца. И данас у овом крају постоји надимак
Шиша, па вероватнијом узимамо прву претпоставку.
2. Микротопоними
2.1. Ојконими
2.1.а. Комоними
-Бунуша˃Бунушки Чифлук,
Најпре је овај предео био имање које је улазило у састав Бунуше и било посед неког
од господара Бунуше а онда се развило у село са именом Бунушки Чифлук(Јовановић
1973: 46).
-Накривањ˃Накривањски Чифлук,
Page 34
34
Насеље је „најпре било велико добро обрађивано по систему чифлука. И то највероватније
неког од господара Накривња.“ Хан га не бележи у своме путопису из 1858., али га бележи
Миљан Ђ. Милићевић(Јовановић 1973: 13).
-Разгојна˃Чифлук Разгојнски,
„На простору где је сада село био је спахилук23
великог пространства у власништву
породице Пашагића из Лесковца. У доба спахијског системахаса-добра24 или чифлучку
земљу могли су спахије обделавати25
у личној режији или дајући их у закуп или
наполицу26
. Најефикаснији и најрентабилнији начин привређивања на чифлуцима за
њихове власнике био је обрада земље помоћу најамних радника са којим је чифлук-
-сахибија склапао сваке године уговор о раду“ (Јовановић 1979: 163–164).
3. Топоними – имена места
3.1.Хидроними – имена водених објеката (потапоними – имена река)
-Брзанка (река) ˃ Брза,
„Врло је вероватно да јерека Брзанка, која је добила име по томе што је као планинска
река брзог тока, дала име селу Брзи које се заселило на обалама Мале и Големе реке или
Големе и Мале Брзанке“(Јовановић 1973: 23).
У РГЈК (25) под одредницомбрзàк налазимо значење„брзи ток воде где је корито
стрменитије, само место где је вода брза“.
-Дрим (река) ˃ Подримце;
Село Подримце бележено је још и као Подринце. „Ради се о насељу створеном од
исељеника из Метохије, из неког насеља које је било покрај Дрима, који су се у току сеобе
23
Велики посед, имање спахије. Спахија је 1. коњаник у некадашњој турској војсци; 2. велепоседник. 24
Врста имања. 25
култивисати, обрађивати 26
Начин обрађивања земље по коме се закуп не плаћа у новцу већ узимањем дела природа.
Page 35
35
под Арсенијем Чарнојевићем, издвојили из матичне струје избеглица и населили се близу
Лесковца“(Јовановић 1979: 149–150). Ако се бавимо етимологијом имена Подринце онда
би било речи о насељеницима из области покрај Дрине, а такви случајеви нису
забележени.Сам творбени модел речи нам указује на становнике покрај Дрима.
3.2. Ороними – имена планина и брда
-Мали Грданац, Велики Грданац˃Грданица,
„На месту где се сада налази село Грданица у далекој прошлости чуван је велики број
свиња које су грделе (гр-гр-гр). Међутим, у атару овог села у правцу ј-и дижу се два брега
– Велики Грданац и Мали Грданац“(Јовановић 1979: 56). Јовановић сматра да у основи ова
два назива лежи реч град са значењем тврђаве, па од тога и име села.
У РГЈК (63) грдùмје објашњено синонимима „грокће, рокће“.У РСАНУ (III, 596)значење је
„1. скичати, гроктати (о свињи)“.
Међутим, у основи ових оронима може бити и антропоним Грданили апелатив град.
-Грдил >Грделица,
Од Смиљане Јовић из Грделице смо чули да је Грделица прозвана по некој Јелици и да се
најпре звала Град Јелица, па Грдјелица, затим Грдилица и на крају Грделица. Постоје
Грделица село и Грделица варош. Данашњи облик Грделица може навести на то да се у
овом ојкониму крије антропоним Јелица. Међутим, овај ојконим је раније забележен као
Грдилица. Када одбацимо наставак -ица који је карактеристичан наставак за топониме,
остаје нам корен грдил-. Тако се звао планински теснац 15-ак км јужно од Лесковца, где је
некада постојала Дубочица – град саграђен на развалинама града цара Јустина и
Костадина. То је управо место где се налази Грделица.
Б. Апелативи
1. Атопоними
Page 36
36
1.1. Бионими– имена живих организама и оних које човек тако замишља
1.1.1.Зооними – имена животиња
Ојконими мотивисани називима животиња мање су продуктивни од оних
мотивисаних називима биљака:
-жаба˃Жабљане,
„Земљиште на коме је засељено село Жабљане и оно около села је веома ниско и
подводно. Колико је то земљиште било подводно доказ су и називи локалитета у његовом
атару: Луке поред Вучјанке, Луке поред Ветернице, Лазареве рупе, Језеро. Сви ови
локалитети су до недавне прошлости били под водом, а у њима је било много барског
света, нарочито жаба. Село се најпре звало Жабља Бара, па Жабаре. Површинска вода се
изгубила у свим лучним местима и данас су сва та места плодне њиве“ (Јовановић1973:
21–22). Географски термин лука је турцизам који означаваземљиште поред реке. Према
томе, јасно је да је овде некада постојала река коју су насељавале ове животиње, по којима
је и настао ојконим.
-зоље˃Зољево,
Јовановић (1979: 97) каже да у овом селу није чуо ни за какву легенду о постанку имена,
али да мисли да основу речи чини зоља или зоље, што указује на инсект осу а то нам
потврђује и месни говор.РСАНУ (VI, 144) под одредницом зóља доноси значење„1. зоол.
инсекат Vespa vulgaris из фамилије опнокрилаца, налик на пчелу, оса, осица“.
1.1.2. Фитоними – називи биљака
Називи биљака и других термина у вези са флором спадају у фреквентне основе за
творбу ојконима а међу њима су најзаступљенији називи шумског дрвећа.
1.1.2.а. Листопадно и зимзелено дрвеће
Page 37
37
-брест˃Брестовац,
РСАНУ(I, 151) пописује Брестовац као топоним.
„На простору где се село заселило била је густа храстова шума (брест)“ (Јовановић 1979:
23). Брест Скок у ERHSJ (1971: 207) помиње у вези са биљком бреза. И једно и друго су
балтосл. и ие. називи шумског стабла. Оба шумска дрвета су названа по белини коре.За
брест нема балтичких паралела, слог бре- је настао ликвидном метатезом27(*bhereğ-).
Раширен је као топоним сам и посебно као изведеница са суфиксом -ац, као у нашем
случају.У Ботаничком речникуимамо одредницу брестUlmus.
У Србији постоји још једно село са идентичним именом у општини Бор.
-буква˃Букова Глава,
-бучје>Вучје28
,
Јовановић (1973: 28) каже да је село Букова Глава добило име „по обиљу шуме у којој се
заселило и то букове.“РГЈК (29) под одредницомбỳка доноси значење„бот. листопадно
дрво планинских предела Fagus Silvatica в. ф. Fagaceae, буква“.У Ботаничком речнику
букваFagus silvatica.
О постанку имена вароши Вучје постоје три легенде: по вуковимакојих има у планини
Кукавица, по буци коју је производила река Вучјанка и по буковој шуми којом је овај терен
богат. Насеље је променило свој назив из Бучје у Вучје(Јовановић1973: 53). Самим тим
одбацујемо прву легенду а од друге две вероватнијом нам се чини друга – по букви, управо
по именовању по истом принципу као у првом наведеном примеру.
РСАНУ (III, 268) под одредницомбучједоноси значење „покр. в. буквик, букова шума“.
Села са именом Бучје постоје у близини Трстеника, Књажевца и Прибоја.
Љубиша Рајковић Кожељац у својој студији „Ономастика Тимока“ (1990: 125) каже
за Бучје код Књажевца да се сматра да је добило име по водопадима на Големој реци, који
27
Ликвидна метатеза преставља премештање слогова и гласова л, р, љ. 28
Свештеник вучјанске цркве, Александар Срнић, рекао нам је да је у црквеним пописима из XV века ова
варош уписивана као Бучје.
Page 38
38
се тамо зову букови. Има водопада и на реци Вучјанци, али не можемо доказати да ли је
Вучје добило назив по водопадима или по бучју. Због обиља букове шуме на овом терену
узимамо ово друго као вероватније.
-граб˃ (Велика/Мала)Грабовница,
„Насеље је подигнуто у грабовом густишу, грабовој шуми. Првобитни назив овог села је
још директније указивао на порекло имена пошто се по турским изворима звало Мала
Грабовина“ (Јовановић 1979: 27, 122).РСАНУ (III, 530) под одредницомгрäбдоноси
значење „бот. листопадно дрво Carpinus, Carpinus betulus“; под одредницомГрäб „1. м.
име разних места у нашој земљи“ (III, 530); под одредницомГрäбовица„1. ж. име многих
места у нашој земљи“ (III, 537).Ботанички речник доноси одредницуграб 1. Carpinus C.
betulus, Ostra carpinifolia; грабовина Carpinus betulus.
Грабовница постоји и у општини Куршумлија.
-леска˃Лесковац,
У ERHSJСкок (1972: 298) наводи да је лескареч ие., свесл., прасл. порекла *lesьka без
паралела у балтичкој групи. У топонимима од придева на -ов: лесков
(Лесковац).Ботанички речникбележи одредницу лескаCoylus, c. avellana.
РГЈК (180) бележиЛескòвац „град“. РСАНУ (XI, 369) под одредницомлéскадоноси
значење „листопадни густи грм“а бележи и Лèсковац„град у југоисточној Србији“ (370).
-јела ˃ Јелашница,
Јовановић (1979: 105) каже да није наишао на легенду о имену села, али да мисли да
се у основи налази лично име Јела или четинарско дрво јела.
Скок (1971: 770) под одредницом jéla наводи да је то„baltosl., svesl. i prasl. reč *edla
(abies)“и да је раширен је топоним, сам и у изведеницама.
Сматрамо да мотивна реч за овај ојконим може бити и мушко лично име
Јелаш.РСАНУ (VIII, 719) доноси одредницуЈëлāшкао мушко име.
Page 39
39
Јелашница има у општинама Лесковац, Ниш и Сурдулица.
Рајковић Кожељац (1990: 221) под одредницом Јелашница даје објашњење да је ово
село „добило име по јовама, које овде називају јелама (повише села постоји потес који се
зове Јелак и где је некад било село Јелашница, па се касније спустило наниже низ реку)“.
Пошто се двојица испитивача терена слажу у томе да је село могло добити назив по
четинарском дрвету, узећемо ту могућност као вероватнију.
-липа˃Липовица,
РГЈК (181) бележиЛúповица „село“.
„Село је добило назив по липи, дрвећу које се често среће у нашим брдским
пределима“(Јовановић 1979: 118).У ERHSJ Скок (1972: 305)бележи да је липа балтосл.,
свесл., прасл. реч и као топоним сам и у изведеницама у сингулару и плуралу. Придеви на
-ин: липин, -ов: липов, поименичен на -ина: липовина; топоним на -ьц˃ац:
Липовац.Ботанички речникбележилипаTilia, T. platyphyllos.
-ора, орах˃Ораовица, Орашац,
О Ораовици Јовановић (1979: 137) каже: „Село је добило име по вегетацијским одликама
планинских падина Бабичке горе на којима се заселило. Ове падине су у својевреме биле
покривене орасима.“ На страни 139. у истој студији о Орашцу пише: „И име Орашца је
постало по орасима који су урасли у удолину Орашачке реке, заклоњени од северних
ветрова који доносе хладне таласе и омогућују ране појаве слана.“У ERHSJ Скок (1972:
562)бележи да је орах свесл. и прасл. реч од oreht (nux). Придеви на -ов: орахов,
поименичен у топонимији у средњем роду: Орахово; на -ица:Ораховица, на -ьц˃
-ац:Орашац.Ботанички речникдоноси одредницу орахJuglans regia.РГЈК (252) под
одредницом орà доноси значење„орах“. Губљење гласа х је дијалектска одлика.
-трн ˃(Велико, Горње, Доње) Трњане,
Page 40
40
„Име је дошло од флористичке карактеристике краја. Међу Србима, па и Бугарима, има
много имена села и градова чију базу чини трн: Трново, Трновица, Трнов, Трновац, итд.“
(Јовановић, 1982: 330). О имену Доње Трњане (1982: 337) он каже: „Густи трњаци би за
једно људско насеље били као неки бедем.“ Име Великог Трњана Јовановић (1982: 5)
објашњава на исти начин.Ботанички речникдоноси одредницу трн1. Paliurus aceluatus; 2.
Prunus spinosa.УERHSJСкок (1973: 504)наводи да је трн ие., свесл. и прасл. реч без
паралела у балтичкој групи.Чест је топоним, сам и у вези са придевом. Плод од трња са
-ина је трњина. На Косову трње са придевом на -ън˃-ан: трњан.
РГЈК (60) бележи селаГòрњо Трњанеи Дòњо Трњане (73) а на 395. страниодредницу
трњàкса значењем „место које је обрасло густим трњем“.
Трњана има у општини Алексинац, Неготин и Пожаревац.
Пошто је село раније забележено у облику Трњани, постоји могућност да је тако именован
род насељен у области трња, трњака.
1.1.2.б.Разноврсно биље
-биље ˃ (Велика/Мала) Биљаница,
„По легенди у доба Стефана Немање на месту где је сада Велика Биљаница и благим
брежуљцима на истоку од села расло је разноврсно биље лековитих својстава. Сам српски
великан походио је овај крај, уживао у биљу и ценио његову лековитост. По том
лековитом биљу и кладенцу испод села, чију воду народ сматра лековитом, ово село је
прозвано Биљаница. До 1924. Велика и Мала Биљаница су чиниле једно сеоско насеље“
(Јовановић 1979: 31, 121). Друга претпоставка која се може чути међу становништвом је
да је назив потекао од женског личног имена Биљана. Давање имена по женском имену
није уобичајен начин именовања ојконима. Јединствен случај би био по невероватној
легенди повезаној са женом тог имена, а да је она постојала, сигурно би била запамћена.
Наставак -ан упућује на особину, па нас то може навести да је мноштво биља особина
терена по коме је настао ојконим.
Page 41
41
-бурјан ˃ Доње Бријање29
,
„Село је име добило по биљцибурјан, па се првобитно звало Бурјан илиБурјане“
(Јовановић 1979: 67). До ове промене дошло је ликвидном метатезом.Бурјан (Скок1971:
240) синоним апта (sambucus ebulus) налази се у свим словенским језицима, осим у
словенском и чешком. Такође и топоним.Ботанички речникбележибурјанSambulus
ebulus.РЛГ доноси одредницубурјанка (37) „ракија од бурјана (аптова, ракија од апте)“.
-навала ˃ Навалин,
Према легенди, када се први становник овде настанио, саградио је кућу која се била
нагнула на једну страну, навалила се (Јовановић1979: 132). РЛГ(189)под одредницом
навàљам седоноси значење „наслањам се“.
Ботанички речникбележи одредницу навала 1. Aspidium filix mas; 2. Asplenium adiantum
nigrum.
Највероватније је ипак реч о именовању по биљци навала.Посесивни суфикс -ин указује да
је мотивна реч навала.
-разгон ˃ Разгојна,
Постоје две легенде о постанку имена: према првој легенди на средини села се
налазио простор где су се људи окупљали на разговор, па је од разговора постала Разгојна.
По другој легенди, тај празан простор био је место разбојништва, па одатле
име(Јовановић 1979: 160). РГЈК (322) под одредницомразбòјдоноси значење „свађа,
гужва, метеж“.Међутим, село се налази у турском попису као Разгојна и Разгуба. Ово
друго име не може се довести у везу са наведеним значењима.У Ботаничком речнику
постоји одредница разгонVeronica V. anagillis, V. beccabunga, V. officinalis.Највероватније
је село именовано по биљци разгон, јер разгуб може бити једна од варијанти имена биљке.
1.1.2.в. Воће
29
Бријање ˂ Бријан <Бурјан
Page 42
42
-купина˃ (Горња/Доња)Купиновица,
Јовановић (1979: 47, 76) наводи да је терен на коме се налази земљиште био погодан за
узгајање купине, па је по тој флористичкој особености краја и село добило име.Купина
(Скок 1972: 239) је свесл. и прасл. изведеница на -ина. Раширен је топоним у једнини и у
множини и у изведеницама. Придеви су на -ин купинин, на -ов купинов, у топонимима
Купиново и поименичен на -ьц:Купиновац, -ица:Купиновица. У Ботаничком
речникукупина1. capparis spinosa; 2. ribes grossularia; 3. rubus,r. caesius,r.
fruticosus,r.tomentosus.
1.1.2.г. Поврће
-боб˃Бобиште,
„Вероватно је село добило своје име по повртарској биљци бобу који је овде успевао и од
давнине култивисан“(Јовановић 1979: 10).Боб (Скок 1971: 176) је балтосл. назив за
културну биљку која од других индоевропских језика долази само у латинском fába и у
романским рефлексима одатле (итал. fava, франц.fёve). Представља словенску иновацију
промене рода из женског у мушки. Изведенице се употребљавају више у правом него у
пренесеном значењу. Скок помиње топониме са наставцима -ина и -иште.У Ботаничком
речнику наилазимо на одредницу боб 1. Phaseolus vulgaris; 2. Vicia faba.РСАНУ (I, 669)
под одредницомбӧбūште доноси значење„њива која је засејана бобом“.
-гра, грах˃Граово, Грајевце,
„Постоје две легенде о имену овог села (Грајевце). По једној, овамо је некада било
градско насеље, па је од града постало Грајевце. По другој, на месту „Поседак“ јако
успева пасуљ, грах или гра. По тој култури је село добило назив“ (Јовановић 1979: 54).
Грах (Скок 1971: 604) је ие., балтосл., свесл. и прасл. реч *gorschь (лат. pisum sativum).
Придеви на -ов: грахов и у топономастици: Грахово, Граховац, Граховиk, Ораховина,
Page 43
43
Граховиште.Ботанички речник бележи гра 1. Phaseolus ph. vulgaris; 2.Pisum sativumи грах
1. Phaseolus ph. vulgaris; 2. Pisum sativum.
РСАНУ (III, 578) под одредницомГрäхово доноси значења„1. племе и област у Црној
Гори, између Никшића и Рисна; варошица у тој области; 2. област и место у западној
Босни, северозападно од Ливањског поља“.
Граово је највероватније мотивисано истом речју.
Упоређујући мотивисаност имена и садашњи изглед тих подручја, може се видети да на
тим местима више и нема тих биљака. Обично представљају стару слику подручја.
2. Географски термини
2.1. Узвишења
-гора >Горина,
„Село је добило име по шуми–гори у којој је насељено“(Јовановић 1973: 26).Гòра је
балтосл,, свесл, и прасл. реч (Скок 1971: 589) која има три значења: 1. брег или брдо, 2.
велика шума, 3. виноград. Гора је веома раширен топоним, сам а и у вези са
топонамастичким придевима. Од прилога за место горе месни придев је горњи. То је први
члан неколико двочланих ојконима из нашег корпуса: Горња Бунуша, Горња Јајина,
Горња Купиновица, Горња Лaкошница, Горња Слатина, Горње Крајинце, Горње
Синковце, Горње Стопање, Горње Трњане, Горњи Бунброд.
-брег (деја)>Црвени Брег, Равни Дел, Предејане30,
Говорећи о Равном Делу Риста Николић (210) каже да једино и у општини
Власотинце постојитопоним са истим именом.
Брег је свесл. назив (Скок 1971: 210). Уобичајени је топоним, сам и са придевима (у
нашем случају са придевом црвен31: Црвени Брег).
30
Риста Николић (1905: 210) износи да „дел, деја“ значи брег. Потврду у дијалекатским речницима нисмо
пронашли. 31
Овај придев долази од особине земље брега која се зове црвеничина.
Page 44
44
Постоји више легенди о постанку имена Предејана. По једној, место је добило име
по Јани, вредној, паметној и скромној девојци, која је много прела. Па тако – Предејане од
преде и Јана. По другој, у месту поред Мораве постојао је хан, турско коначиште, у коме
су каравани застајали да се одморе. У говору људи из ових крајева може се чути да је неко
предануја, односно одморио се, па отуда и назив места.32
РГЈС доноси одредницу Предејане„варошица у средишњем делу Грделичкеклисуре. У X
веку уписано је као Пределија (А. Стојановски). Деј и деја значи брдо“.
Отуда зкључак да Предејане означава место „пре брда“.
2.2.Равничарски термини
-поље >Влашко Поље, Рајно Поље,
У тачки 1.2. објаснили смо постанак ојконима Влашко Поље од етника Влах а у тачки
1.1.б. постанак ојконима Рајно Поље од мушког личног имена или надимка Раја. Други
део ових ојконима упућује на то да се људи углавном насељавају на празном плодном
терену – пољу.
-дол (до)>Личин Дол,
За дол Скок (1971: 419) наводи да је чест топоним, сам или у вези са придевима. Од
прилога за место доле развио се месни придев доњи који се налази у саставу више
двочланих ојконима у нашем раду: Доња Бунуша, Доња Јајина, Доња Купиновица, Доња
Лакошница, Доња Слатина, Доње Бријање, Доње Крајинце, Доње Синковце, Доње
Стопање, Доње Трњане, Доњи Буниброд.
РСАНУ (XI, 432) под одредницомлüкадоноси значење „2. влакно лана, конопље или јуте
које се користи за предиво“. По подацима о томе да је у прошлости на овом подручју
узгајана конопља, може се терминологија која се тиче те културе повезати са пореклом
имена насеља.За ово насеље смо утврдили да је новијег постања, па је немогуће
32
Петар С. Петровић, Предејане и околина, Ласер, 2004.
Page 45
45
повезивање са културом која је постојала још у V веку. По анологији са Добротин Долом,
и Личин Дол може у свом првом делу имати неко име или надимак.
-луг33
>Лугаре,
У РМС (III: 239) луг¹ 1. шумица, гај (обично од лиснатог дрвећа); 2. покр. божићно
дрво, јелка; 3. покр. бара, рит (Вуков Рј). Овај заселак је добио назив по томе што се
заселио у лугу (у првом значењу).
Набројани ојконими сведоче о расцепканости и слојевитости подручја које именују.
Црвени Брег,Равни Дел,Горина именују највиша подручја, а Влашко Поље, Рајно Поље,
ЛичинДолнајниже тачке у терену.
2.3. Водене површине
-поток˃Бели Поток,
„Услед квалитета земљишта и његових растворљивих делова, потоци имају „белу“ боју, па
је по томе село и добило име“(Јовановић 1973: 20).
РСАНУ (I, 444) под одредницомБêли Пòтокбележи „село у Србији, код Београда“.
Дакле, у Србији постоји још једно село са овим именом.
-бара˃Барје, Дедина Бара, Ковачева Бара34
,
Риста Николић (211) само износи претпоставку да име села Барја долази од бара,
али додаје да у селу сада нема бара. Међутим, постоји Барска река, која је вероватно
постала од бара којих је било у далекој прошлости.РСАНУ(I, 310) бележи барје као
апелатив „подводно поље, подводни пашњак“.
33
Ојкониме Залужња и Загужане који такође имају у свом саставу реч луг класификовали смо у категорију
ојконима који су именовани у односу на просторни положај. 34
Постање овог ојконима објашњено је и у тачки 1.1.б. у вези са антропонимом Ковач.
Page 46
46
3. Ојконими с обзиром на положај, величину и изгледтла
3.1. С обзиром на положај
-крај (налази се на крају подручја) ˃ (Доње/Горње) Крајинце,
„Село је добило ово име зато што се у односу на друга моравска села нашло „најнакрај“.
Где се село заселило престаје на истоку поље, оивичено коритом Мораве, а с друге стране
настаје земљиште другачије пластике, па и геолошког састава“ (Јовановић 1979: 46, 72).
-међа (налази се на међи) ˃ Међа,
„Налазило се на гранаци – међи између атара двају суседних села Бријања и
Шарлинца“(Јовановић 1979: 127).Међа је ие, балтосл., свесл. и прасл. реч (Скок 1972: 398)
која значи границу (нем. Grenze). Насеље се налазило на међи, на установљеној граници
између двају других насеља.
Постоји Међа и у општини Житиште.
-Предејане35< налази се пре брега
Овде спадају и парови опозитних ојконима са месним придевима горњи/доњи,
горња/доња, горње/доње36
зато што они одређују положај једног села у односу на друго:
Горња Бунуша:Доња Бунуша, Горња Јајина:Доња Јајина, Горња Купиновица:Доња
Купиновица, Горња Лакошница:Доња Лакошница, Горња Слатина:Доња Слатина,
Горње Крајинце:Доње Крајинце, Горње Синковце:Доње Синковце, Горње
Стопање:Доње Стопање, Горње Трњане:Доње Трњане, Горњи Буниброд:Доњи
Буниброд;
без парњака: Доње Бријање.
35
Види тачку 2.1. на 44. страни овог рада, где смо такође навели исти ојконим. 36
Види под тачком 2.1. у вези са гором и под тачком 2.2. у вези са долом.
Page 47
47
-луг ˃ Залужња (налази се иза луга), Загужане(од Залужане, такође „иза луга“).
РГЈК (104) има одредницу Зàлужње „село“.
О имену села Загужана Јовановић није чуо никакву легенду, али сам закључује да је име
могло настати модификацијом од Залужане, са значењем места које се налази иза
луга(Јовановић 1979: 90). Са истим значењем је и назив села Залужња (Јовановић 1979:
92).Луг је свесл. и прасл. реч (*lc§ъ),термин из шумарства (Скок 1972:327). Представља
равно поље. Раширен је као топоним.
РСАНУ (VI, 88) под одредницомзáлужје доноси значење „заст. предео, крај иза луга, иза
шуме“.
Ови ојконими су у ранијем попису били забележени као Загужани и Залужани. Село
је највероватније добило назив по именима родова који су били настањени иза луга.
3.2. С обзиром на изглед/особине терена
-несврта ˃ Несврта,
РГЈС под одредницомнесврта доноси значење„дивљина, беспуће, бестрагија“ и
Несврта„планинско село у близини Криве Феје. На пространом земљишту било је само
неколико домова чивчија37
. Бег је покушавао да насели људе из других крајева, али нико
није хтео да дође у планинску дивљину. На крају се разочарао, одрекао се чивлика и при
поласку викнуо: „Не треба ми овој место: овде се никој не сврћа (задржава).“ Због тога је
насеље, кажу, названо Несврта. „У несврту да идеш!“ – клетва“.Село о коме пише
Златановић је истоимено село у општини Врање. РСАНУ (XV, 458) под
одредницомнëсвртадоноси значење „особа која не може да се скраси“.
-пад ˃ Падеж,
Вероватно се ради о стрмом терену, па је ојконим добио назив од речи пад,
стрмина.
37
кметова
Page 48
48
Исти ојконим постоји и уопштини Крушевац.
-пресечина ˃ Пресечина,
На месту где се заселило село Пресечина налазио се усек у брдо кроз који се лако могло
пролазити кроз Рударску чуку. Томесто, та пресечина је местопрвог засељавања на овом
терену (Јовановић 1973: 7).Реч пресечина је настала од речи пресек, а ова пак од глагола
пресећи˂сећи. Скок (1973: 248) наводи да је сећи реч ие., балтосл., свесл. и прасл. порекла.
Сложенице са префиксом пре-38 спадају у старе сложенице.
-округ(а)л (округао) ˃ Оруглица39
,
РГЈК (253) има одрдницуОрỳглица „село“.
Круг (Скок 1972:213) је свесл. и прасл. реч без паралела у балтичким језицима. Често се
јавља са префиксом о-.РЛГ (221) под одрдницом округалбележи придев
„округао“.Округлица као географски термин представља „округлу њиву, ливаду“. Реч је,
дакле, о засељавању у близини њиве округлог облика.
-раван/равни ˃ Равни Дел40(раван),
Раван, одређено равни (Скок 1973:113) је балтосл., свесл. и прасл. придев на ън˃анкоји је
чест у топономастици, сам и у вези са топонамастичким апелативима.
3.3. С обзиром на величину
Парови опозитних ојконима са описним придевима велики/мали одређују ојкониме једне
према другима по величини:Велика Биљаница:Мала Биљаница, Велика
38
Префикс пре- је номиналан (придевски) и глаголски префикс ие., балтосл., свесл. и прасл. порекла *per
(Скок 1973: 30). 39
Оруглица ˂ Округлица 40
Види под тачком 2.1. у вези са именицом дел у значењу брег.
Page 49
49
Грабовница:Мала Грабовница, Велика Копашница:Мала Копашница, Велика
Сејаница:Мала Сејаница, Велико Трњане41
.
Велик, одређено велики (Скок 1973:573) је придев изведен помоћу суфикса -ик, исто и у
слов., чеш. и рус. од прасл. придева еib «magnus».
-голем ˃ Голема Њива,
Придев „голем,голема“, наводи Скок (1971:586) као источни топономастични придев. Ово
је реч свесл. и прасл. порекла са значењем „велики, велика“.РМС под одредницом
гòлемдоноси значење„а. врло велик, огроман, дуг, широк, простран“.
Из ове групе се издваја један ојконим настао метафоризацијом облика тла: Букова Глава.
Глава је балтосл., свесл. и прасл. реч(*golva)са значењем дела тела (Скок 1971:566), али
метафором представља теренске узвисине и синоним је са брдом. Као таква представља
раширен топоним.
4. Ојконими мотивисани привредним и другим објектима
-ан/анови (дијал. деминутив од хан) ˃Анчики,
Под одредницом АнчѝкиМитровић у РЛГ (13) наводи „крај у близини Лесковца. Туј су пре
били анови за сељаци и држан је велики сабор“.
У ERHSJ „hân², «sinonim: gostionica». Također toponim u vezi s pridevima Simin Han (Bosna)
ili Kadimana f. (Vučitrn, polje). V. sufiks -äna koji se razvio iz te imenice. Balkanski turcizam
persijskog podrijetla (pers. bana ˃ tur. han »kuća« ie. riječ) iz oblasti saobraćaja“.
Суфикс -чики који се користи за образовање деминутива потврђује порекло овог ојконима
од малих ханова који су постојали на овој територији.
-град, градиште˃Градашница,
41
без опозитног парњака
Page 50
50
„У средини села, на левој обали реке, изнад зграде основне школе, уздиже се купаст
брег, стрмих падина. На његовом врху се налазе остаци античке тврђаве знатног обима
или како се у народу каже – остаци градишта. Од речи град у значењу тврђаве, односно
градишта, село засељено под њим названо је Градашница“(Јовановић 1979: 51).
Истоимено насеље налази се и у општини Пирот.
-збег>Збежиште42
,
РМС (II, 261) под одредницом збèг доноси значење „1. место или крај где се више
њих склонило од какве опасности; 2. они који су у збегу, избегли народ“ и збèжūште „с.
збег, уточиште“. Народ се овде населио зато што је терен био погодан за заклон од
Турака.
-каштел˃Каштавар,
У атару села Каштавар налазила се тврђава, кула или утврђење које су Латини
називaли кастелум. Срби су латински назив утврђења прилагодили својим говорним
особеностима и преиначили га у Каштавар (Јовановић 1979: 107).
Град (Скок 1971:602) је ие., балтосл., свесл. и прасл. (*gordz) реч. У феудално доба
castellum, утврђење. Фрудални град је био утврђење на брегу. Реч градь је постала од
прасл. глагола градити, градим, у првобитном значењу sepire, ограђено место.
Свесловенски је деминутив од град на -ьц˃ац:градац раширен као топоним и у земљама
где нема више Словена. Од латинског castellum: каштел (Скок 1972:57).
РСАНУ (IX, 382) под одреднницом кàштāлдоноси значење „послужитељ у цркви,
црквењак, клисар“ а под одредницом Кàштел(IX, 383) бележи „део назива за више места
у околини Сплита“ и кàштел (тал. castello) (на истој страни) „1. а) тврђава, утврђење;
дворац, замак, б) утврђени градић, градић уопште; 3. каштèла ж. покр. коњушница,
штала“.
-локус (locus) ˃ (Горња/Доња) Лакошница,
42
Становници ово село називају и Збејиште.
Page 51
51
„Изнад села Горње Локошнице постоје остаци старе тврђаве, која је по свему судећи била
неки римски или рановизантијски кастел, натраси пута који је ишао десном обалом Јужне
Мораве. Реч Локошница као да у свом корену носи реч латинског језика локус (locus) то
јест место, околина, земљиште, кућа, стан, па и варош“ (Јовановић 1979: 40, 77–78).
-мирија˃Чифлук Мира,
О ојкониму Чифлук Мира Јовановић (1979: 37) каже: „По легенди коју ми је саопштио
Стеван Цветковић стар 65 година, Чифлук Мира припадала је некој Мири, па се тако и
насеље прозвало“. Међутим, даље он наводи: „Када је реч о имену Чифлука Мире легенда
коју сам изложио је чисто народно нагађање, које нема никакву историјску подлогу. Као
што је познато, чифлук је велики турски феудални посед који се јавља у нахији Дубочици
још на почетку XVI века. То је смисао прве речи из имена Чифлук Мире. Друга реч мира
не долази од српског личног имена Мира (скраћено од Мирјана), већ од турске речи
мирија, тј. царско добро, са кога је доходак одлазио директно у државну касу.
Највероватније је да је огроман потез плодне земље у Лесковачом пољу од кога је данас
један део под ливадама „аеродром“ а други сачињава економију и двориште
Пољопривредне школе, у Лесковцу био царски хас, на коме је у његовом западном делу,
подигнуто неколико административних зграда и зграда за становање радника који су
радили на овом царском добру. То је ембрион данашње Чифлук Мире. Врло је могуће да
је турски генерал Ћаја-паша као представник државног ерара43
убирао са овог имања
приходе и слао их у Цариград, али није немогуће да се он на било који начин домогао овог
имања и да је приходе са њега лично убирао.Мирија (Скок 1972:430) је порез, данак на
стоку у време Турака. Ово је балкански турцизам персијског порекла.
-насеље >Ново Насеље,
Овај начин именовања указује на информативну способност апелатива. Апелатив који
постаје властита именица је анафорске природе, директно упућује на оно што именује.
43
пореска управа
Page 52
52
Исто важи и за следећи ојконим. Ово је чест начин именовања нових насеља, оних која тек
настају. Занимљиво је видети да ли ће у будућности она мењати своја имена и како.
-село ˃ Ново Село,
Села са истим именом има у општинама: Кањижа, Рашка, Сурдулица, Трговиште,
Владимирци, Лозница, Велика Плана, Соко Бања, Врњачка Бања, Рашка, Гаџин Хан,
Куршумлија, Прокупље, Бела Паланка, Лебане.
-ступ˃Ступница,
За ојконим СтупницаЈовановић (1979: 168) наводи да је ступ аграрно-правна институција
по црквеном праву средњовековне Србије – манастирско или црквено лено и да је ово
насеље у прошлосто то и било. Ступ (Скок 1973: 353) балтосл., свесл. и прасл. реч што
значи колона, али је чест топоним. Деминутив на-ьц˃ац:ступац је колски термин, на -ица:
ступица, на -ник: ступник (човек који живи на ступу) а sttpiпоставити, stilpnic (глава
цркве).
У општини Лозница се налази исти ојконим.
-чифлук˃Чифлук Разгојнски, Накривањски Чифлук44
, Бунушки чифлук, Чифлук Мира,
Чифлук је балкански турцизам. У Македонији читлук, у Црној Гори се јавља као чивлук.
Скок (1971:322) напомиње да се у Србији, Босни, Далмацији и Косову јавља као чивлак. У
општини Лесковац је то чифлук и представља „имање које осим спахије има још једног
господара“, какву дефиницију имамо у Вуковом Рј. 1852. РЛГ (366) под одредницом
чифлк, чѝфлук, чивлкбележи„остаде салте овј бунушки чифлк који више неје чифлк но
село“.
-црква, црковина ˃ Црковница,
44
Данас се чује да људи ово село зову Чивлак, Чивльк.
Page 53
53
„Црковница је једно од старијих насеља, у коме је према предању било преко 40 цркава.
Према Даничићевом РКСС, реч црков означавала је свакако више цркава“ (Јовановић
1979: 173).У Вуковом Рј.(815) под одредницомцрковинаимамо значење „у Ц.Г. имање
црковно“.
5. Ојконими који изражавају човекову делатности производе делатности
5.1. Делатност
-винари ˃Винарце,
РГЈК (39) бележи одредницу Винàрце „село“.
„Сада велико пространство неогених брежуљака изнад села Винарца захватила је
„Плантажа“ својим виноградима и воћњацима. Али се на тим брежуљцима морала и у
далекој прошлости овог краја гајити винова лоза, врло вероватно још пре доласка Словена
који су виноградарску традицију Ромејаца продужили све до доба српске феудалне
државе. Због тога што се од старине овде гајила винова лоза, насеље које су наши
словенски преци, потоњи Срби, подигли добило је своје име по овој карактеристици целог
краја“ (Јовановић 1979: 33).
Скок (1973: 594) помиње у вези са одредницом вино која је прасл. позајмљеница Вукову
синтагму вина лоза „винова лоза“. Стари придеви на -ьнъ и -ј замењени су. Јавља се у
топонимима са придевима на -ов: Винов (Вина), -ориус ˃ ар винар (Винарце).
Наставак -ар упућује на имаоца занимања. Вероватно су се становници овог места
бавили производњом вина.
-дрводеља˃Дрводеља,
РСАНУ (IV, 673) бележи топоним Дрвòдеља „име двама селима у Србији, у лесковачком и
јабланичком крају“.
Простор у коме се село налазило у прошлости је био под шумом, па је ту боравио велики
број дрводеља који су обрађивали дрво. Иначе ово село је 1935. године кнегиња Милица
Page 54
54
са синовима Стефаном и Вуком даровала руском манастиру у Светој Гори – Светом
Пантелејмону (Јовановић 1973: 37).
-козари ˃Козаре,
Суфикс -ар указује на имаоца занимања. Према томе, село је могло добити назив по
занимању становништва које се бавило чувањем коза.
-номади ˃ Номаница,
Јовановић (1979: 135) каже: „Чини ми се да се у овом случају ради о насељу влашких
номада, или по личном имену неког Влаха – Номанили од латинске речи nomadum, што
значи номади, односно пастирски народ који иде од места до места са својим стадима. Ако
ту претпоставку прихватимо, Номаница би могла значити зимовник старих влашких
номада који су Срби прилагодили духу свога говорног језика у Номаницу“. Трагом
речника и лингвистичке анализе не наилазимо другачију мотивацију.
-прибојци˃Прибој,
„Сретен Вукосављевић у својој Историји сеоског друштва показао је шта су то прибоји.
По њему то су сточарски зимовници у скутнутим местима, кадшто у подножјима планина
на којима су летња пасишта. Ови сточарски зимовници, најпре привременог карактера,
претворили су се у стална људска насеља“(Јовановић 1979: 152).У Вуковом Рј. под
одредницомпрúбој(586) имамо значење „мјесто на води где готово свагда има вјетра“.
РГЈС наводи да је Прибој село у близини Владичиног Хана. Према предању, на потезу
Селиште, на вишем земљишту, први досељеници су подигли колибе и бавили се
сточарством. Постоје и лична имена Приба и Прибоје, па и могућност да су она мотивне
речи за постанак ојконима.
Прибој је и град у Србији.
-рудари ˃Рударе,
Page 55
55
„Етимолошки, назив села Рудара указује на рударску делатност која је некада у његовој
близини постојала. До наших дана у народу живи предање о рудокопима којих је некада
било у Рударској чуки. Радивоје Максимовић је у својој књизи „Наше рударство и
топионичарство“ забележио да се бакарна руда експлоатисала у селу Рудару крај Лесковца
још у средњем веку“(Јовановић 1973: 1). По наставку -ар који је наставак за nomina agentis
закључујемо да је село добило назив по овом занимању својих становника.
Исти ојконим постоји и у општини Куршумлија.
-стопанин˃(Горње/Доње) Стопање,
РГЈК (60) бележи топонимеГòрњо Стопàње и (73) Дòњо Стопàње.
Јовановић (1982: 328) наводи легенду о томе како је најпре постојало једно село Стопање а
затим се оно раселило на два –Горње и Доње Стопање. Узрок томе је била поплава која је
учинила да се у саставу Јабланице и Цернице заглави сто пањева што их Јабланица
носила у бујици. Ниже он каже да по Вуку Караџићу стопанин значи домаћин. Стопање
би према томе било насеље домаћина, тј. земљорадника а земљиште ових села је погодно
за повртарску културу. У истој студији под одредницом Доње Стопање (стр. 333) он
износи још неколико легенди о томе како се близу села налазила шума која је била
посечена, па од ње остало сто пањева. Међутим, творбеном анализом, ниже у тачки 3.5.,
увидели смо да се -ње из ове речи понаша као јотовани наставак -је, што иде у прилог тези
да је назив села настао од речи стопанин, која и у бугарском језику значи земљораднички
посед.
-сушити (о месу) >Сушевље,
О постанку овог ојконима нисмо наишли ни на какве информације. Трагом
семантике полазимо од придева сув, али највероватније није реч о особини тла јер је село
богато водама. Могуће је да је реч о бављењу становништва сушењем меса или од болести
сушице, тј. туберкулозе. Немамо писмених потврда ни о једном ни о другом, а збирни
суфикс -је може да упућује и на једно и на друго.
Page 56
56
5.2. Производ човекове делатности
-туле ˃ Тулово,
Легенда коју је чуо од свог информатора Милована Ђорђевића је да је „место где се
Тулово заселило било у далекој прошлости под шумом увреженом павитовом лозом. Кроз
шуму је ишла стаза за планину кроз шибље које се над стазом надвијало. Да би људи
ишли, морали су се тулити, сагињати се и тако потуљени проћи овим путем.“ Јовановић
сматра вероватнијим да назив села потиче од „занимања становника истог у доба српске
средњовековне државе. Поједина села су била обавезна на вршење одређених занатских
радњи у корист државе. Села Тулово и Туларе израђивала су туле, један важан елемент за
лов и рат. Туле су кутије од дрвета које се везане узицом или кајишем окаче преко главе
на леђа. У тули стоје врхови стрела, а горњи крајеви вире изнад ратниковог или ловчевог
рамена, па он у борби или лову лако извлачи стрелу из туле“(Јовановић 1979: 171).
Ђуро Даничић у РКСС бележи одредницу Тоyль као мушко име. РЛГ(330) под
одредницом тул доноси значење„тоболац за некадање стреле“. Дакле, поред наведеног
значења постоји могућност да је ојконим настао од антропонима Тул. Прихватамо прву
анегдоту јер је она потврђена у писаним изворима, али то не одбацује другу у потпуности
јер је именовање села по особи врло често.
6. Ојконими мотивисани водом
-бистра вода ˃ Бистрица,
У РСАНУ (I, 575) Бистрица је наведена као топоним.
Бистар(Скок 1971: 157) је свесл. придев из прасловенског доба. Два значења: брз и јасан.
Дакле, у овом случају може бити и „бистра вода“ и „брза вода“. Прво значење постоји
само у топонимији (хидроними Бистра, Бистрица) и у апозицији шљиве бистрице –
шљиве које брзо сазревају. Данас је уопштено само значење јасан. То се значење развило
из отицања брзе воде као резултативно. Вода која брзо отиче постаје јасна, док она која
Page 57
57
има полагани ток мутна. С воде се значење метафорички преноси на светлост и на око –
гледање и на апстрактне појмове.
-бун (добар на румунском) + брод˃ (Горњи/Доњи)Буниброд,
„По једној легенди село је добило име за време Турака. У Горњем Буниброду је
живео његов господар – Турчин. На Туловској реци у то време нигде није било моста, па
се с једне стране на другу прелазило преко греде која је премошћивала речно корито.
Таква једна греда премошћивала је Туловску реку на месту где се сада излази из Доњег
Буниброда и иде у правцу Бадинца. Једног дана ишла је из села була бунибродског
господара. Туловска река је била надошла, а греда услед кише влажна и клизава. Када је
була прелазила преко реке, оклизнула се, пала и утопила се у бујици набујале реке. Тако
се село назвало Булин Брод, а затим Буниброд. Друга варијанта ове легенде је да је за
време Турака у Буниброду живела девојка изванредне лепоте по имену Бунка (скраћено од
Добрунка). Она се допала неком Турчину који је хтео да је одведе у свој харем и
помуслимани. Она то није желела, тако да је почела да бежи када су је Турци појурили да
је ухвате и бацила се у реку. Савладала је таласе, прешла на другу страну реке и наставила
са бегом.“ Јовановић сматра да легенда о були не може бити тачна због тога што се у
опису из 1516. год. село налази уписано као тимарско село“ (Јовановић 1979: 42, 70).
Међутим, овај критеријум не можемо узимати у обзир јер су ови крајеви поробљени од
Турака 1441. а попис је настао 1516. Дакле, било је доста времена за настанак
села.Гацовић (2008), говорећи о укрштању румунских и српских речи у топонимима,
наводи и пример Буниброд <румунски bun „добар“ + српски брод „прелаз преко реке“. У
Вуковом Рј. (44) брôдје „место на коме се прелази преко воде“.
-слатина˃(Горња/Доња) Слатина,
Основна реч се и не чува у српскохрватском језику, већ само у руском солоть
„мочвара“ према солотина„исто“: прасл. *soltь : *solt-ina. Првобитни смисао
аугментатива се изгубио, тако да реч функционише као самостални географски термин
(Лома, 1997: 5). „По Вуку Стефановићу Караџићу слатина је место „гдје извире или пишти
Page 58
58
вода слана или накисела, те долази стока и лиже – по томе се многа (села) тако (Слатина)
зову“. Када се у селу пређе речица и пође на исток кроз поље у речној тераси, па иде даље,
терен постаје валовит и прелази у побрђе. Тако се дође до једног рида који се окомито
спушта у нижи терен, али који је по грбини благо заравњен и та раван се све више шири.
То место се зове Манастириште, а онај његов окомити крај према селу Црквиште.
Североисточно од Црквишта слива се слабачак млаз воде, која извире на непуних
стотинак метара од Црквишта. У ствари извор је неприметан и као да вода пишти, како је
Вук рекао. На ово место долази стока да лиже воду сланкастог укуса“ (Јовановић 1979:
49).
У РГЈС под одредницом Слàтина стоји „неолитско насеље у Клиновцу“.
-смрад (о води) ˃ Смрдан,
Јовановић (1979: 166) наводи легенду о баби која је убила Турчина, па се његово
тело усмрдело. Он се, како каже, распитивао о томе да ли је негде у околини постојао
извор воде која би заударала, смрдела на сумпор, али није наишао на потврде. Име села
можемо повезати и са биљком смрдић јер има још села у Србији именованих по њој.Вук у
Рј. под одредницом Смрдан(696) бележи „1) код Смрдана има близу једна бара, која смрди
на сумпор и зове се Смрдљива бара; 2) ријека у Бјелопавлићима“. Дакле, реч је о
топонимима који су своје називе добијали по особини воде. По наставку -ан који је
наставак за особину, можемо прихватити је село именовно по својој особини смрада коју
је попримило од мириса воде.
Постоји Смрдан у општини Прокупље.
7. Ојконими мотивисани културом тла и његовим искоришћавањем
-копа ˃ (Велика/Мала) Копашница,
РГЈК под одредницом копàдоноси значење„купасто сложени снопићи конопље“.
РСАНУ (X, 203)под одредницом кòпалūште доноси значење „место где се
сахрањују мртви, гробље“.
Page 59
59
Пошто има потврде да се у далекој прошлости на овим просторима гајила конопља,
могуће је да ојконим има везе са првом речју.
-њива ˃ Голема Њива45
,
„Када је услед демографског развоја села Црковнице (Старо Село) постало немогуће да
прирођени становници у њему живе, стали су се насељавати на тзв. големој њиви источно
од старог села, па је тако постао заселак Црковница на овој страни, који је у новије време
добио статус самосталног села под именом Голема Њива. На свим старијим картама
простор који покривају Старо Село, Голема Њива и Ораовица убележен је као село
Црковница“ ( Јовановић 1979: 38).
-сејаница ˃(Велика/Мала) Сејаница,
Трифуноски (1964: 149 и 158)износи претпоставку да су ово село населили исељеници из
Сјенице у Новопазарском санџаку, па је од Сјенице постала Сејаница, тако што су
становници ову реч прилагодили свом говору. Међутим, рефлекс јата би гласио „е“, тако
да би место добило име *Сеница. Реч је о њиви сејаници, њиви погодној за сејање.
Становништво се вероватно овде заселило због погодних особина тла.
-чукљеник ˃ Чукљеник,
„Чукљеник означава место на коме се креше храстова шума за лиснике. Говорни језик овог
региона познаје и глагол чукљати, чији је синоним кресати.“ Док је Чукљеник улазио у
састав Накривња, Накривчани су за зимску прехрану своје стоке на овом месту кресали
шуму која је покривала цео крај (Јовановић 1973: 17). Ојконим је једнакапелативу од ког
је настао.
8. Словенска митологија и религија
8.1. Словенска митологија
45
Постање овог ојконима објашњивано је и у тачки 3.3. у вези са придевом голем.
Page 60
60
-вилиње коло ˃Виље Коло,
Мотивација за настанак овог ојконима је преузета из словенске митологије. Виле су
митска бића која се спомињу у старословенским споменицима још у XIV и XV веку. „Оно
што су код нас виле у Бугарској су самовиле... О колу вила у коме оне играју прича
Јиричек „У Средњој гори, као и у околини Трнова, Котела и Ћустендила, показали су ми
самовилско оро или ориште, где Самовиле или виле играју ноћу... И на граници Србије и
Бугарске између Ћустендила и Врања налази се један велики круг и зове се Вилно Коло.
Сељаци не смеју ноћу у њ ући, не косе га, нити ору то земљиште /Cesty po Bulharsku –
Prague, 1888/“ (Васиљев, 1928: 50–53).
Виље Коло је и назив планине у Србији.
-игриште ˃ Игриште,
Игриште је место на коме су Словени док нису примили хришћанство изводили игре са
значењем култне радње(Јовановић 1973: 34).РСАНУ (VII, 230) под
одредницомùгриштедоноси значења„1. в. игралиште за скупљање вила; 2. покр. а. место
на коме расту печурке (Књажевац, Бучје, Белић, Пирот, итд.), б. простор где на њиви
жито бујније израсте, г. голо место, ливада у планини на којој не расте дрвеће“. Реч је
опет о мотивацији митологојим старих Словена и то у вези с вилама.
-свирци ˃Свирце,
РГЈК (351)бележи ојконимСвùрце.
Јовановић (1982, 353) каже да у селу није наишао на објашњење имена и само износи своје
претпоставке о постанку имена на основу свирања.
РЛГ (297)под одредницом свирцидоноси значење„зла митолошка бића; врста птице;
попци, попчики“.
Page 61
61
У овом крају постоји веровање у зла бића попчики или свирци, па је могуће да је
Свирце именовано по томе што је постојала нека анегдота да су та бића настањена на
простору села.
8.2. Религија
-калуђер ˃ Калуђерце,
РСАНУ (IX: 135) има одредницуКалуђéрац„презиме“, тако да може постојати и
антропоним Калуђер који је био мотивација за настанак овог ојконима. Али, можда је у
прошлости овде постојао неки манастир и по калуђерима који су у њему живели село
добило име. Немамо писаних потврда ни за једно ни за друго.
-пискуп (епископ) ˃ Пискупово,
Јовановић (1979: 148) о селуПискупову међу становницима није нашао никакву
претпоставку о постанку имена. Његова претпоставка је да је село у доба српске
средњовековне државе улазило у лено неког епископа.
РГЈК (282) под одредницом пúска доноси значење „свирала од недозреле пшеничне
стабљике“. Ово значење је мало вероватно мотивно за настанак ојконима. Једина друга
могућност је настанак од антропонима Писка. Овај надимак и данас постоји у лесковачком
крају а вероватно долази од особине пискавог гласа. По посесивном наставку -ов могуће је
да је ојконим постао од речи епископ, јер би присвојни придев од имена/надимка Писка
био Пискин (Пискино село).
9. Глаголи или глаголске именице који означавају радњу
-бријање, бричење ˃ Бричевље,
У РСАНУ (II, 173) под одредницом бријење, бријање, бричењестоји: „гл. им. од брити се“
а под одредницом бричење (II, 179) значење„гл. им. од бричити се“. По аналогији са
Page 62
62
ојконимом Сушевље, због наставка -је, који је збирни и означава место на коме се нешто
ради, могуће је да је овде било неког брице и да је по тој радњи село добило назив.
-палити (куће)˃Паликућа,
О Паликући: „Село је добило име по томе што је паљено и то у два маха“(Јовановић 1973,
46). Међутим, село може добити назив и по неком становнику чији је надимак био
Паликућа, по томе што је он сам био паликућа, тј. пироман. Писаних потврда нема, а
пошто је реч композитна, ни преко творбе ојконима не можемо донети одређеније
закључке.
-стројити ˃ Стројковце,
Јовановић (1973, 10) нема објашњења, али је Драгутин Бошковић, становник овог села
оставио белешку у рукопису о постанку имена села по постројавању војника око храста
који се налазио у центру села – „Војници су позивани у строј“.
У Вуковом Рј.(720) под одредницом стрòјити стоји„штројити кожу“.
Могуће је да је село добило име по постројавању војника, али могуће и по занимању
становништва које се бавило обрадом коже. Село је раније забележено као Стројковци,
тако да је сигурно да је насеље именовано по патрониму Стројковци, само остаје
непознато да ли је тај род назван по неком свом представнику Стројку или по томе што су
се бавили штројењем коже.
-чекати ˃ Чекмин,
РГЈК (438) бележи ојконим Чекмùн.
Јовановић (1979, 177)наводи легенду коју је чуо да су на месту где је сада Чекмин хајдуци
из Добре Главе сачекивали турске трговце, те их пљачкали и убијали. По другој легенди
Турци из Лесковца су долазили у Добру Главу да лове разну дивљач, па су је на том месту
чекали.РЛГ (363)под одредницом чèкалонаводи значење „стајалиште, заседа за дивљач“.
Page 63
63
Борисав С. Динић, пишући о пореклу имена села у свом делу Чекмин(Динић, 2014)
наводи више претпоставки. Једна од њих је да је село добило назив од биљке. „Чесмин,
реч за коју у Речнику Матице српске пише: „1. На југу гдено цвату смиље, руже и
чесмин...“ Иста реч као синоним за дрво храста, а негде и за јаблан., а у Систематском
речнику као појам у оквиру одреднице „шума“, у којој се налази и дрво чесмин; 2.
Чесвина, која се односи на грм са гњилим лишћем, од кога јаребице праве своја гнезда, а
назива се црника. У Систематском речнику, исти појам, сврстан је у оквиру одреднице из
ботаничке фамилије реснатица, која обухвата храст, лужњак, цер, белохраст, границу,
чесвину итд.“46
Динић наводи да је село могло да добије назив и од чекала, у које се
ударало приликом позива на богослужење у цркви јер црква није имала звонару.
Највероватније је на простору села у прошлости постојала заседа за дивљач и одатле
је село и добило име јер је занимање становништва битно утицало на постанак насеља.
-шарати ˃ Шарлинце,
Јовановић (1979, 180) каже да је име добило по шарању кућа јер су мештани креч
стављали овде-онде по старим простим кровњарама премазаним блатом.
10. Родбински односи
-баба˃ Бабичко,
РСАНУ (I, 223) бележи ојконимБäбичкō као село у Врањском округу.
„На југоистоку од централног дела села пружа се у правцу с-и ка ј-з рид заобљене грбине
засењене крошњама столетњих храстова. То је Бабичка чука. По легенди која живи у
народу на овом брегу је у непроходној шуми планине Бабичке горе нека баба у доба
узимања данка у крви да би спасла своја два мушка детета од одвођења у јаничаре, нашла
склониште за себе и своју децу. Од потомака ове бабе створено је село које се најпре звало
Бабино, а рид на коме се први пут заселила Бабина чука“(Јовановић 1979, 3).
46
Реч је о Систематском речнику српскохрватског језика Ранка Јовановића и Лазе Атанацковића у издању
Матице српске из 1975. године.
Page 64
64
-брат ˃ Братмиловце,
Јовановић (1979, 18) бележи према легенди коју је чуо од информатора Саве Ђорђевићада
су се на земљишту где се налазило село Братмиловце заселила двојица браће, који су се
међусобно добро слагали и по том њиховом односу село је добило назив (браћа мили).
Друга варијанта истог казивача је да су браћа били и ловци (БратмиЛОВце). Међутим,
како је наставак -овце присутан код многих ојконима, ову тврдњу не можемо прихватити.
Други информатор (управитељ кумаревске цркве Никола Тацић) Јовановићу даје другу
легенду „Оснивач најстаријег братмиловачког рода, Пеша, живео је у далекој старини на
Косову. Пеша је имао пет синова и једну кћер. У Пешину кћер се загледа неки турски бег
и затражи од овога да му је да за харем. Пеша није имао снаге да се одупре Турчину, па му
да свој пристанак, али под условом да се најпре договори са синовима. Ни отац ни браћа
нису желели да Турчин узме њихову кћер, односно сестру, а знали су да ће је, ако на то не
пристану, Турчин узети силом. Тада се отац и синови договоре да отац обавести Турчина
да пристаје и да он може са одређеним бројем својих пријатеља доћи на уговорени дан на
прошевину и вечеру, а после тога ће повести девојку са собом. Међутим, они су скројили
план да побију све Турке када им по девојку дођу и да исте ноћи умакну. У заказани дан
дође бег са својом пратњом у Пешину кућу. Пеша их са синовима срдачно прими и понуди
их да седну за трпезу да их њихова кћер по обичајима послужи и тако види свог будућег
мужа, а бег своју будућу булу. Развесељени срдачним дочеком Турци се раскомоте: ставе
своје пушке уз зид, а они заседну уз трпезу. У неко доба уђе у собу један од петорице
браће, по лепоти раван својој сестри, обучен у женско рухо и поче да служи Турке који
нису скидали очи са „девојке“ очарани њеном лепотом. Тада наједном бану сва браћа у
собу, зграбе турске пушке, и бега и његове пратиоце побију. Пошто су по договору већ
спремили коње и на њих натоварили најнужније ствари, Пеша, његови синови и кћер,
напусте своју кућу и крену у свет што даље. Најпре су стали негде око Призрена, а потом,
бојећи се потере, дођу у Куршумлију, но и ту се не зауставе, па дођу на пространу и пусту
земљу на месту данашњег Братмиловца, и ту се настане. Пошто су целог живота у слози и
љубави живели, били су од људи названи милом браћом, па је и село настало од њиховог
Page 65
65
потомства доби име Братмиловце. По казивању свештеника Николе, Пеша је потицао од
косовског јунака Орловића Павла.“
-деда >Дедина Бара47
;
Не постоји забележена легенда о настанку овог ојконима, али с обзиром на прозирну
семантику, закључујемо да је за то село од значаја био неки деда.
Закључак 2: Мотивацију већине ојконима пратили смо од народне етимологије преко
лингвистичке анализе и уз доступне етноисторијске изворе у намери да што прецизније
осветлимо мотивну реч. Поделом у две велике групе – на оне ојкониме који су постали од
онима и оне који су апелативног порекла, увидели смо да су бројнији ојконими
апелативног постања. Међу ојконимима насталим од онима највећи број је оних од личних
имена и то углавном мушких имена. Како су села најпре именована по родовима а родови
углавном по неком свом представнику, постоје ојконими које можемо сврстати и у оне
настале од антропонима и на оне настале од патронима. Првобитна мотивна реч је свакако
антропоним, а разлог за промену облика имена јесте показна заменица -то која упућује на
село. Код ојконима мотивисаних апелативима преовладава мотивисаност фитонимима и
мотивисаност географским положајем, величином и изгледом. Порекло мотивних речи је
углавном словенско, прасловенско а неке речи су и из индоевропског прајезика. Срећемо
и речи из румунског језика, као и турцизме. Највећи број мотивних речи су именице.
У дијалекатским речницима ојконими су спорадично навођени. Највише ојконима
наведено је у РГЈК Радмиле Жугић. У РГЈС Златановић наводи ојкониме, али углавном
оне из околине Врања. Ојконими лесковачке општине нису систематски бележени ни у
књижевним ни у дијалекатским речницима.
3.4. Структурална класификација ојконима
47
Постанак овог ојконима објашњиван је и у тачки 2.3. у вези са географским терминима.
Page 66
66
Ради лакше прегледности материјала ојкониме делимо по саставу. На структуралном
плану се у ојконимији лесковачке општине разликују једночлани и вишечлани, и то
двочлани ојконими.
Једночлани ојконими: Анчики, Бабичко, Бадинце, Барје, Белановце, Бистрица,
Бобиште, Богојевце, Бојишина, Боћевица, Братмиловце, Брејановце, Брестовац, Брза,
Бричевље, Вина, Винарце, Власе, Вучје, Гагинце, Горина, Градашница, Грајевце,
Граово, Грданица, Грделица, Губеревац, Добротин, Драшковац, Дрводеља, Дрћевац,
Душаново, Жабљане,Живково, Жижавица, Загужане, Залужња, Збежиште, Злокућане,
Злоћудово, Зољево, Игриште, Јарсеново, Јашуња, Јелашница, Калуђерце,
Карађорђевац, Каштавар, Козаре, Кораћевац, Крпејце, Кукуловце, Кумарево, Кутлеш,
Лесковац, Липовица, Лугаре, Манојловце, Међа, Мелово, Миланово, Мирошевце,
Мрковница, Мрштане, Навалин, Накривањ, Несврта, Номаница, Ораовица, Орашац,
Оруглица, Падеж, Паликућа, Палојце, Петровац, Печењевце, Пискупово, Подримце,
Предејане, Пресечина, Прибој, Радоњица, Разгојна, Рударе, Свирце, Славујевце, Смрдан,
Стројковце, Ступница, Сушевље, Тодоровце, Тулово, Тупаловце, Турковце, Црковница,
Црцавац, Чекмин, Чукљеник, Шаиновац, Шарлинце, Шишинце, Шутилница.
Укупно је 102 једночлана ојконима.
Двочлани ојконими: Бели Поток, Букова Глава, Бунушки Чифлук, Велика Биљаница,
Велика Грабовница, Велика Копашница, Велика Сејаница, Велико Трњане, Виље Коло,
Влашко Поље, Горња Бунуша, Голема Њива, Горња Јајина, Горња Купиновица, Горња
Лакошница, Горња Слатина, Горње Крајинце, Горње Синковце, Горње Стопање,
Горње Трњане, Горњи Буниброд, Дедина Бара, Доња Бунуша, Доња Јајина, Доња
Купиновица, Доња Лакошница, Доња Слатина, Доње Бријање, Доње Крајинце, Доње
Синковце, Доње Стопање, Доње Трњане, Доњи Буниброд, Ковачева Бара, Личин Дол,
Мала Биљаница, Мала Грабовница, Мала Копашница, Мала Сејаница, Накривањски
Чифлук, Ново Насеље, Ново Село, Равни Дел, Рајно Поље, Рашин Лаз, Црвени Брег,
Чифлук Мира, Чифлук Разгојнски.
Page 67
67
Укупно је 48 двочланих ојконима. Неки од ових ојконима су ономастичке синтагме
у опозитумима велики:мали (типа: Велика Грабовница:Мала Грабовница), горњи:доњи
(типа: Горње Синковце:ДоњеСинковце), као и са ознаком да је неко место у прошлости
било чифлук другог места (Накривањ:Накривањски Чифлук), па би се елеминисањем
ових варијаната број двочланих ојконима смањио на 14.
Закључак 3: На структуралном плану у ојконимији општине Лесковац разликујемо
једночлане и вишечлане, и то двочлане ојкониме. Једночлани ојконими су бројнији у
односу на двочлане. Поред тога, већина двочланих ојконима су варијанта истог имена са
опозитним придевима.
3.5. Творба ојконима
Ојкониме смо класификовали на основу творбеног типа. Творба ојконима на овде
испитиваном подручју не одступа од творбе географских назива у другим крајевима
српског говорног подручја.
3.5.1. Суфиксална творба
Суфиксална творба је далеко најпродуктивнији начин творбе у ојконимији лесковачке
општине. Поједини суфикси су посебно продуктивни, што ће се видети из појединачне
анализе сваког ојконима.
У наставку следи попис суфикса:
1. -Ø суфикс
Једночлани ојконими:
Брза< Брзанка + Ø, Прибој< прибојци + Ø,
Двочлани ојконим:
Чифлук Мира<чифлук мирија + Ø.
Page 68
68
2. Суфикс -ан
Једночлани ојконим:
Смрдан< смр(а)д + -ан.
Суфикс -ан углавном означава имаоца особине, носиоца стања. У књижевном језику овај
суфикс „додаје се углавном именичким основама, ређе придевским, а само изузетно
глаголским. -Ан је важан суфикс и у грађењу личних мушких имена. Првобитно је био
хипокористичан“ (Клајн 2003: 38). Овде је забележен са именичком основом.Скок о
суфиксу -ан, -на, -но бележи да је то придевски суфикс свесл. и ие. порекла. Овај суфикс је
продуктиван и данас. У неким случајевима је јасно одвојив од основе, а у неким је срастао
са основом. Често живи само поименичен(1971: 36).
3. Суфикс -ане
Једночлани ојконим:
Мрштане< Мрст- + -ане.
3.а. Сложени суфикс -јане
Једночлани ојконим:
Жабљане<жаб- [жаба/е] + -јане,
Двочлани ојконими:
Велико Трњане,Горње Трњане и Доње Трњане< трн + -јане.
4. Суфикс -ар
-Ар је један од најпродуктивнијих именичких суфикса. Потиче од латинског -arius,
директно или посредством грчког или готског (Клајн 2003: 41–42). Углавном је суфикс
који означава вршиоца радње, имаоца занимања, ствараоца. Скок о суфиксу -ар, -ра, -ро
наводи да је то придевски суфикс свесл. и балтосл., ие. порекла(1971:49).
Page 69
69
4.а. Сложени суфикс -авар
Суфикс -ав је придевски суфикс за означавање особине. Њиме се од именица и глагола
граде придеви који означавају да појам уз чије име стоји има оно што значи мотивна
именица или да појам може вршити радњу означену мотивним глаголом (Станојчић,
Поповић 1995: 147).
Једночлани ојконим:
Каштавар< кашт- [каштел/кастел] + -авар.
5. Суфикс -аре
Лугаре< луг + -аре.
6. Суфикс -ац
-(А)ц је општи словенски суфикс за мушки род. Непостојано а је постало од краткога ie.
Због тога се пред њим мењају сугласници к, г, х у ч, ж, ш. Сугласник ц се развио од к.
Раширен је у творби апелатива и топонима. Основна му је функција деминутива, али се
она често губи. Као морфолошки елемент служи у поименичавању придева и прошлих
партиципа актива и пасива(Скок1971:4).-(А)ц„суфикс са великим бројем изведеница,
веома продуктиван са именичким и придевским основама, а нешто мање са глаголским, у
неколико речи и са бројним. Има опште релационо значење, које се код именичких основа
испољава у виду било какве везе с појмом у основи, код придевских значи носиоца
особине означене придевом, а код глагола nomen agentis или nomen actionis. Овај суфикс је
плодан у грађењу имена насеља и градских четврти“ (Клајн 2003: 51–54).
Једночлани ојконим:
Орашац< орах + -ац,Црцавац<Црцав + -ац.
6.а. Сложени суфикс -овац/-евац
Page 70
70
Једночлани ојконими:
-након апелативних основа од фитонима – Брестовац<брест + -овац,
Лесковац<леск- [леска] + -овац,
-након антропонимних основа –Губеревац<Губер + -евац,
Драшковац<Драшк- [Драшко] + -овац, Дрћевац<Дрћ- [Дрћа] + -евац,
Карађорђевац<Карађорћ- [Карађорће] + -евац, Кораћевац<Кораћ + -евац,
Петровац<Пет(а)р- + -овац, Турековац<Турек (Турјак) + -овац,
Шаиновац<Шаин + -овац.
7. Суфикс -е
-Е је суфикс средњег рода који служи за извођење средњег рода од мушког, у овом случају
после наставака-ани -ар.
Једночлани ојконими:
Злокућане<Злокућан + -е,
Козаре<козар + -е
Рударе<рудар + -е.
8. Суфикс -еж
„-Еж је веома хетероген неправилан суфикс, како по значењу тако и по граматичким
особинама (јер бар половина изведеница осцилира између мушког и женског рода).
Долази најчешће с глаголским основама где означава радњу или стање, претежно у речима
с пејоративним призвуком“ (Клајн 2003: 74).
Једночлани ојконим:
Падеж< пад- [падати] + -еж.
9. Суфикс -еш
Page 71
71
Клајн (2003: 79) говори о овом суфиксу као суфиксу који једино Стевановић помиње
и то у „неколико слабо познатих личних и географских имена“.
Једночлани ојконим:
Кутлеш< Кутл- (Кутлав) + -еш.
10. Суфикс -ин, -ина, -ино
Скок (1971:720) каже да треба разликовати придевско ин (-инь) од именичког -ин.
Придевско -ин је ие., свесл. и прасл. порекла. Значење му је придевско
припадање.Именички суфикс -ин користи се са именичким основама, а другу велику групу
изведеница од именичких основа чине етници (Клајн 2003: 91).Суфикс -ин је балтосл.,
свесл. и прасл. именички суфикс за мушки род лица као јединице из целине(Скок
1971:721).
Једночлани ојконими:
Добротин< Доброт- [Доброта] + -ин, Навалин<навал- [навала] + -ин,
Двочлани ојконими:
Личин Дол<лик- [лика] + -ин,РашинЛаз<Раш- [Раша] + -ин,
-ина
Двочлани ојконим:
Дедина Бара<дед- [деда] + -ина,
-ино
Двочлани ојконим:
Рајно Поље<Рај- [Раја/Рајо] + -ино.
10.а.Проширена варијанта именичког суфикса -ин сугласником м-мин:
Једночлани ојконим:
Чекмин<чек- [чекати] + -мин.
Page 72
72
11. Суфикс -ина
Најтипичнија значења суфикса -ина су аугментативно и значење особине. Суфикс
-ина је плоднији од придевских него од именичких основа (Клајн 2003: 95–96).Суфикс
-ина (Скок 1971:722) је именички суфикс балтосл., свесл. и прасл. порекла са различитим
значењима.
Једночлани ојконими:
Бојишина<Бојиш- [Бојиша] + -ина,Горина<гор- [гора] + -ина,
Двочлани ојконими:
Горња Јајина,Доња Јајина<Јај- [Јаја-паша] + -ина.
12. Суфикс -ица
Спада у најпродуктивније наставке у српском језику, а вероватно је и
најпродуктивнији именички суфикс (Клајн 2003: 113). Две главне функције, али не и
једине, јесу деминутивна и моциона.-Ица је свесл. и прасл. суфикс групе к, фонетска
варијанта од -ика (ц је настало од к из прогресивне палатализације). Врши многобројне
морфолошке службе. У моцији изражава женско према мушкоме, и то према -ьц, -ин у
мушком роду(Скок 1971:704).
Једночлани ојконими:
Бистрица<бист(а)р + -ица, Грданица<Грдан + -ица,Грделица<Грдел [Грдил] + -
ица,Номаница<номан (номад) + -ица,Оруглица<округ(а)л + -ица,
Радоњица<Радоњ- [Радоња] + -ица.
12.а. Сложени суфикс -авица
Једночлани ојконим:
Жижавица<Жиж- [Жижа] + -авица.
Page 73
73
Суфикс -ав, -ва, -во (Скок1971:75) је свесл. суфикс ие. порекла. Спада у описне придевске
суфиксе.
12.б. Сложени суфикс -аница
Двочлани ојконими:
Велика Биљаница и Мала Биљаница<биљ- [биље] + -аница.
12.в. Сложени суфикс -ашница
Једночлани ојконими:
Градашница<град + -ашница, Јелашница<јел- [јела] + -ашница,
Двочлани ојконими:
Велика Копашницаи Мала Копашница<коп- [копа] + -ашница.
Суфикс -аш (Скок, 1971:67) је продуктиван српскохрватски суфикс, редак у другим
словенским језицима.
12.г. Сложени суфикс -ница
Једночлани ојконими:
Ступница<ступ + -ница,Шутилница< Шутил + -ница,
Двочлани ојконими:
Горња Лакошница и Доња Лакошница<лакош (локус) + -ница.
12.д. Сложени суфикс -овица/-евица
Једночлани ојконими:
Боћевица<Боћ- [Боћа/Боће] + -евица,Липовица<лип- [липа] + -овица,
Мрковица<Мрк- [Марко] + -овица, Ораовица<ора + -овица,
Двочлани ојконими:
Page 74
74
Горња Купиновица и Доња Купиновица<купин- [купина] + -овица.
12.6. Сложени суфикс -овница
Једночлани ојконим:
Црковница<црк- [црква] + -овница,
Двочлани ојконими:
Велика Грабовница и Мала Грабовница<граб + -овница.
13. Суфикс -иште
Суфикс -иште је веома продуктиван суфикс, који долази са именичким и глаголским
основама, а има неколико битно различитих значења.За суфикс -иштеСкок (1971:735)
бележи да је свесл. и прасл. суфикс сложен од -иско и колективног -је. Основно му је
значење садашње или некадашње место неке ствари.
Једночлани ојконими:
Бобиште<боб + -иште, Збежиште< збег + -иште.
14. Суфикс -ја
Овај суфикс је палатална верзија суфикса -а који углавном јотује основу.
Једночлани ојконими:
Јашуња<Јашун + -ја, Разгојна<разгон + -ја.
15. Суфикс -је
Суфикс -је је широко заступљени суфикс који може изазвати јотовање по уобичајеним
правилима, али често остаје и без измене (Клајн 2003: 128).
Page 75
75
Једночлани ојконими:
Барје<бар- [бара] + -је,Власе<Влах + -је,
Двочлани ојконими:
Доње Бријање<бријан (бурјан) + -је, Виље Коло<вил- [вила/виле] + -је, Горње Стопање и
Доње Стопање<стопан- [стопанин] + -је.
15.а. сложени -евље (-евје)
Једночлани ојконими:
Бричевље<брич- [бричење] + -евље, Сушевље<суш- [сушити] + -евље.
16. Суфикс -ов/-ев, -ова/-ева, -ово-ево
Суфикс -ов (Скок 1972: 577) „веома продуктиван суфикс радних именица (nomina agentis)
пејоративног значења. Настао је од угрофинског партиципа на -ó“. Кратко -ов је пореклом
придевски присвојни суфикс. -Ово/-ево је готово увек топономастички суфикс.
-Ев је свесл. и данас жив продуктиван придевски суфикс који долази у првом реду код
живих бића (људи и животиња) и значи припадање. Он је варијанта суфикса -ов која
долази након палаталних сугласника: љ, р, ч, ћ, ш, ј. Овај суфикс се поименичује са -ьц,
-аца, -ица, -ина, -иште (Скок 1971:496).
-ова/-ева
Двочлани ојконими:
Букова Глава<бук- [буква] + -ова, Ковачева Бара<Ковач + -ева,
-ово/-ево
Једночлани ојконими:
Граово<гра + -ово, Душаново<Душан + -ово, Живково<Живк- [Живко] + -
ово,Злоћудово<Злоћуд- [Злоћудко] + -ово, Зољево<зољ- [зоља/зоље] + -ево,
Јарсеново<Јарсен + -ово, Кумарево<Кумар + -ево,Мелово<Мел + -ово, Миланово<Милан
+ -ово, Пискупово<пискуп (епископ) + -ово, Тулово<тул- [туле] + -ово.
Page 76
76
17. Суфикс –ски/-чки/-шки
Суфикс -ски је придевски суфикс који се додаје искључиво на именичке основе и са
својим аломорфима представља најважнији односни суфикс у српском, као и у другим
словенским језицима (Клајн, 2003: 297).
Једночлани ојконим:
Бабичко < баб(а)-и- + -чко,
Двочлани ојконими:
Бунушки Чифлук<Бунуш(а)- + -шки, Влашко Поље<Вла(х) + -шко,Накривањски
Чифлук<Накривањ + -ски, Разгојнски Чифлук<Разгојн- [Разгојна] + -ски.
18. Суфикс -уша
Суфикс -ушаје плодан и експресиван суфикс. Има готово увек пејоративни призвук,
нарочито изражен у моционим изведеницама од именица мушког рода. Као ономастички
суфикс данас није популаран, али некада се налазио у женским личним именима(Клајн
2003: 198).
Двочлани ојконими:
Горња Бунушаи Доња Бунуша<Бун + -уша.
19. Суфикс -це
Суфикс -це је деминутивни суфикс за именице средњег рода (Клајн2003: 201).
-це
Једночлани ојконими:
Винарце< винар- [винари] + -це,Калуђерце<калуђер + -це, Крпејце<Крпеј- [Крпејац] + -
це, Палојце<Палој- [Палоје] + -це, Свирце<свир- [свирци] + -це.
Page 77
77
19. а. Сложени суфикс -евце/-овце
Једночлани ојконими:
Белановце<Белан + -овце, Богојевце<Богој- [Богој/Богоја/Богоје] + -евце,
Брејановце<Брејан (Бријан) + -овце,Грајевце<грах(ј) + -евце,
Кукуловце<Кукул + -овце, Манојловце<Манојл- [Манојло] + -овце,
Мирошевце<Мирош + -евце, Славујевце<Славуј- [Славујко, Славује] + -евце,
Тодоровце<Тодор + -овце, Тупаловце<Тупал (Тупав) + -овце.
19.б. Сложени суфикс -инце
Једночлани ојконими:
Бадинце<Бад + -инце,Гагинце<Гаг- [Гага] + -инце, Шарлинце<шарл- [шарал, шарао,
шарали] + -инце, Шишинце<Шиш- [Шиша] + -инце,
Двочлани ојконими:
Горње Крајинце и Доње Крајинце<крај + -инце.
19.в. Сложени суфикс -ковце
Једночлани ојконим:
Стројковце<строј- + -ковце,
Двочлани ојконими:
Горње Синковце и Доње Синковце<Син- [Сина] + -ковце.
19.г. Сложени суфикс-јевце (палатална варијанта суфикса -евце)
Једночлани ојконим:
Печењевце<Печен- [Печенези] + -јевце
20. Суфикс-че
Page 78
78
Суфикс -чики се користи за деминуцију и карактеристика је лесковачког говора,
варијанта књижевног суфикса -чићи који је облик за множину од суфикса -че.
Једночлани ојконим:
Анчики<(х)ан + -чики.
3.5.2. Префиксално-суфиксална творба
У префиксално-суфиксалној творби бележимо именичке основе уз префиксе за-, по-, пре-
и суфиксе -ане и његову палаталну варијанту -јане, -ја, -це:
Загужане˂за-+луг (гуз)+-јане,
Залужња˂за-+луг+-ја,
Подримце˂по-+Дрим+-це,
Предејане< пре- + деј(а) + -ане.
3.5.3. Комбинована творба
Братмиловце˂брат + мио + -овце.
3.5.4. Слагање
Грађење ојконима слагањем саставница мање је продуктивно од деривације. У овом
грађењу уочавају се два типа сложеница:
1. просто срастање двеју речи
-императивни композитум(у првом делу сложенице је императивни облик глагола, а у
другом именица)
Једночлани ојконим:
Паликућа˂пали+кућа.
2. сложенице са спојним вокалом
Двочлани ојконими:
Page 79
79
Горњи Буниброд и Доњи Буниброд˂ Бун+-и-+брод.
Сложеница је спој антропонима и именице.
3.5.5. Творба претварањем
Ови ојконими су настали или од антропонима или од апелатива.
Једночлани ојконими:
Вина< Вина, Вучје<бучје, Дрводеља< дрводеља, Игриште<игриште,
Међа<међа,Накривањ< Накривањ, Несврта< несврта,Пресечина< пресечина,
Велика СејаницаиМала Сејаница<сејаница,
ГорњаСлатинаи Доња Слатина<слатина, Чукљеник<чукљеник;
Двочлани ојконими:
Бели Поток, Голема Њива,Ново Село,Ново Насеље, Равни Дел, Црвени Брег.
Двочлани ојконими у првом делу имају придев, у другом именицу коју придев одређује.
Закључак 4:Најпродуктивнији тип творбе у ојконимији лесковачке општине је
суфиксација. Од суфикса најпродуктивнији су суфикси -ица и -це са својим варијантама.
Суфикси се углавном додају на именичке основе. Порекло суфикса је словенско, а неки
суфикси потичу још из прасловенског, па и индоевропског периода. Карактеристично је да
нема примера префиксалне творбе. Остали начини творбе су занемарљиви по броју
примера у односу на суфиксацију. Након суфиксације најзуступљенија је творба
претварањем, где апелативи постају ојконими. Имамо четири примера префиксално-
-суфиксалне творбе, три примера слагања и један примера комбиноване творбе.
3.6. Фонолошко-морфолошке алтернације
Претходно изведена анализа упућује нас да се осврнемо на фонолошке особине ојконима,
дакле, фоно-морфолошку дескрипцију препознатљиву на фоно-морфолошким „шавовима“
онима.
Page 80
80
3.6.1. Аломорфне варијанте
а) Код ојконима на -ац, -ица и на -це наилазимо на проширење -овили његову
аломорфну варијанту -ев што указује на присвојну природу речи и настанак од имена
људи, животиња, места и сл. Варијанта -ев долази након палаталних консонаната.
-ац: БрестОВац, ДрашкОВац,ЛескОВац,ПетрОВац, ТурекОВац, ШаинОВац,
ГуберЕВац, ДрћЕВац, КарађорђЕВац, КораћЕВац;
-ица: Велика ГрабОВница, Горња КупинОВица, Доња КупинОВица, Мала ГрабОВница,
ЦркОВница;
-це: БеланОВце, БратмилОВце, БрејанОВце, Горње СинкОВце,Доње СинкОВце,
КукулОВце, МанојлОВце,СтројкОВце, ТодорОВце, ТупалОВце,
БогојЕВце, ГрајЕВце, МирошЕВце, ПечењЕВце, СлавујЕВце.
б) Аломорф суфикса -ски (-чки/о, -шко):
БабиЧко, БунуШки Чифлук, ВлаШко Поље.
3.6.2. Јотовање:
БричеВЉе, Велико ТрЊане,ВиЉе Коло, Горње СтопаЊе, Горње ТрЊане, Доње БријаЊе,
Доње СтопаЊе, Доње ТрЊане, ЖаБЉане, ЗалужЊа,ЈашуЊа, ПечеЊевце, СушеВЉе.
3.6.3. Палатализација:
ЗагуЖане< луг, ЗалуЖња< луг, ЗбеЖиште< збег,ЛиЧин Дол< лика, ОраШац< орах .
3.6.4. Сибирализација:
Власе <Влах.
Page 81
81
3.6.5. Губљење Х:
Анчики (Ханчики), Граово (ГраХово), Ораовица (ОраХовица).
3.6.6. Изузетак од преласка Л у О, што је карактеристика призренско-тимочког говора:
БратмиЛовце (мио), Личин ДоЛ (до).
3.6.7. Непостојано а:
Бистрица ˂ бистар, Оруглица < округал, Петровац < Петар, Смрдан˂смрад
3.6.8. Сажимање вокала:
Богојевце < Богоје + -евце, Боћевица < Боће + -евица, Драшковац < Драшко + -овац,
Живково ˂ Живко + -ово, Жижавица < Жица + -авица, Зољево < зоље + -ево,
Јелашница < јела + -ашница, Карађорђевац < Карађорђе + -евац.
3.6.9. Губљење сугласника:
Оруглица ˂ ОКруглица.
3.6.10. Прелаз х у ј:
Грајевце < грах + -евце.
3.6.11. Дисимилација:
Грделица < Грдилица, Тупаловце < Тупавовце.
3.6.12. Метатеза консонаната:
Page 82
82
нј > јн: Разгонја >Разгојна.
Поједине гласовне промене су резултат прилагођавања стране речи свом изговору, као у
случају ојконимaЛакошница који је настао од лат. locus.
Закључак 5: Испитивањем фоно-морфолошких алтернација видели смо да је у највећем
броју примера забележена промена о у е у инфиксу -ов-/-ев-. Од глaсовних промена је
најзаступљеније јотовање.
Page 83
83
4. Регистар ојконима
A
Анчúки
Б
Бáбичко
Бáдинце
Бáрје
Белáновце
Бéли Пóток
Бúстрица
Бóбиште
Бóгојевце
Бóјишина
Бóћевица
Братмúловце
Брејáновце
Брестóвац
Бṕза
Бричéвље
Бýкова Глáва
В
Вéлика Биљáница
Вéлика Грáбовница
Вéлика Копáшница
Вéлика Сéјаница
Вéлико Тṕњане
Вúље Кóло
Вúна
Винáрце
Влáсе
Влáшко Пóље
Вýчје
Г
Гáгинце
Голéма Њúва
Гóрина
Гóрња Бунýша
Гóрња Јáјина
Гóрња Купúновица
Гóрња Слáтина
Гóрње Крáјинце
Гóрње Сúнковце
Гóрње Стопáње
Гóрње Тṕњане
Гóрњи Бýниброд
Градáшница
Грáјевце
Грáово
Грдáница
Грдéлица
Губерéвац
Д
Дéдина Бáра
Добротúн
Дóња Бунýша
Дóња Јáјина
Дóња Купúновица
Дóња Лaкóшница
Дóња Слáтина
Page 84
84
Бунýшки Чúфлук
Дóње Крáјинце
Дóње Сúнковце
Дóње Стопáње
Дóње Тṕњане
Дóњи Бýниброд
Дрáшковац
Дрводéља
Дṕћевац
Душáново
Ж
Жáбљане
Жúвково
Жúжавица
З
Загýжане
Залýжња
Збéжиште
Злокýћане
Злоћýдово
Зóљево
Гóрња Лaкóшница
И
Úгриште
Ј
Јарсéново
Јашýња
Јелáшница
К
Калýђерце
Карађóрђевац
Кáштавар
Ковáчева Бáра
Козáре
Корáћевац
Крпéјце
Кýкуловце
Кумарéво
Кýтлеш
Л
Лескóвац
Дóње Бријáње
Лúчин Дóл
Лугáре
М
Мáла Биљáница
Мáла Грáбовница
Мáла Копáшница
Мáла Сéјаница
Манóјловце
Мéђа
Мéлово
Милáново
Мирошéвце
Мṕковица
Мṕштане
Н
Навалúн
Накрúвањ
Накрúвањски Чúфлук
Несвṕта
Нóво Нáсеље
Page 85
85
О
Орáовица
Орáшац
Орýглица
П
Пáдеж
Палúкућа
Палóјце
Петрóвац
Печењéвце
Пúскупово
Подрúмце
Прéдејане
Прéсечина
Прибóј
Р
Рáвни Дéл
Рáдоњица
Разгóјна
Рáјно Пóље
Рáшин Лáз
Лúповица
Рýдаре
С
Свúрце
Славýјевце
Смṕдан
Стрóјковце
Стýпница
Сушéвље
Т
Тóдоровце
Тýлово
Тупáловце
Турéковац
Ц
Црвéни Брéг
Цркóвница
Цṕцавац
Ч
Нóво Сéло
Номáница
Ш
Шаúновац
Шáрлинце
Шúшинце
Шутúлница
Page 86
86
Чекмúн
Чúфлук Мúра
Чúфлук Разгóјнски
Чукљенúк
5. Закључак
У распону од четири века (XVI до почетка XX века)ојконими лесковачке општине
углавном нису мењали своја имена. Ојконими коју су променили своје називе су Дупљане
у Живково и Церница у Карађорђевац. Разлог за овe променe је ванлингвистички.
Долазило је до делимичне промене назива која се кретала у три правца: промена у саставу
ојконима без промене у облику; промена у саставу ојконима са променом облика и
промена облика ојконима без промене састава. Највећи број ојконима је делимично
промењен. Више је ојконима са промењеним обликом од оних са промењеним саставом.
Код ојконима који су променили облик највише је оних са морфолошком променом и ту је
приметна тежња ка промени у облик средњег рода. До ове промене долазило је због тога
што су насеобине најпре именоване по родовима који су их чинили, а како су се оне
развијале, шириле територију и формирале села, под утицајем детерминатива – показне
заменице -то (то село, то место) њихова имена су добијала облик средњег рода. Остали
ојконими су се мењали под утицајем мотивационих суфикса за творбу топонима, међу
којима преовладавају суфикси -ац и -ица. Фонолошке промене могу бити и производ
грешке у преписивању и хиперкорекције преписивача, будући да су ојконими први пут
пописани у рукопису а и данас погрешним пописивањем у администрацији ојконими
мењају свој облик.Разлози ових делимичних промена су углавном ванлингвистички.
Трећина ојконима се не налази у попису феудалних поседа на простору лесковачке
општине из XVI века, од тога велика већина зато што је новијег постања.
Page 87
87
Мотивацију већине ојконима пратили смо од народне етимологије преко лингвистичке
анализе и уз доступне етноисторијске изворе у намери да што прецизније одсветлимо
мотивну реч. Поделом у две велике групе – на оне ојкониме који су постали од онима и
оне који су апелативног порекла, увидели смо да су бројнији ојконими апелативног
постања. Међу ојконимима насталим од онима највећи број је оних од личних имена и то
углавном мушких имена. Како су села најпре именована по родовима а родови углавном
по неком свом представнику, постоје ојконими које можемо сврстати и у оне настале од
антропонима и на оне настале од патронима. Првобитна мотивна реч је свакако
антропоним, а разлог за промену облика имена, како смо и раније навели, јесте показна
заменица -то која упућује на село. Код ојконима мотивисаних апелативима преовладава
мотивисаност фитонимима и мотивисаност географским положајем, величином и
изгледом. Порекло мотивних речи је углавном словенско, прасловенско а неке речи су и
из индоевропског прајезика. Срећемо и речи из румунског језика, као и турцизме. Највећи
број мотивних речи су именице.
У дијалекатским речницима ојконими су спорадично навођени. Највише ојконима
наведено је уРечнику говора Јабланичког краја Радмиле Жугић. У Речнику говора Јужне
Србије Момчило Златановић наводи ојкониме, али углавном оне из околине Врања.
Ојконими лесковачке општине нису систематски бележени ни у књижевним ни у
дијалекатским речницима.
На структуралном плану у ојконимији општине Лесковац разликујемо једночлане и
вишечлане, и то двочлане ојкониме. Једночлани ојконими су бројнији у односу на
двочлане. Поред тога, већина двочланих ојконима су варијанта истог имена са опозитним
придевима.
Најпродуктивнији тип творбе у ојконимији лесковачке општине је суфиксација. Од
суфикса најпродуктивнији су суфикси -ица и -це са својим варијантама. Суфикси се
углавном додају на именичке основе. Порекло суфикса је словенско, а неки потичу још из
пеасловенског, па и индоебропског периода. Карактеристично је да нема примера
префиксалне творбе. Остали начини творбе су занемарљиви по броју примера у односу на
суфиксацију. Након суфиксације најзуступљенија је творба претварањем, где апелативи
постају ојконими. Имамо четири примера префиксално-суфиксалне творбе, три примера
слагања и један примера комбиноване творбе.
Page 88
88
У творби ојконима долази до промена на морфо-фоолошким „шавовима“. У највећем
броју примера јавља се промена о у е у инфиксу -ов-/-ев. Најзаступљенија гласовна
промена је јотовање.
Општи закључак је да ојконими лесковачке општине не одступају од уобичајене
творбе топонима у другим областима. Углавном је мотивација од личног имена, што значи
да је човек, појединац најважнији у именовању својих насеља.
6. Физиогеографске особине ојконимаса етницима и ктетиком
Page 89
89
Мапа Лесковца са околином
У наставку наводимо основне физиогеографске одлике насељених места која смо
анализирали са етницима и ктетицима уколико су они забележени на терену. За поједина
места етници још увек нису устаљени (или се употребљавају врло ретко или постоји
колебање између више облика), пошто је за овај крај карактеристично именовање
становника насељеног места по моделу предлог из + назив места у номинативу једнине
(човек/жена из Анчики). Од их двојних облика углавном је један ближи стандардном
Page 90
90
језику, а други са одређеном дијалекатском карактеристиком (Шаиновчанин и
Шиновчанин). Ктетици су стабилнији од етника. За њих је карактеристично чешће грађење
суфиксом -чки од суфикса -ски.
А
Анчики је насеље полу-урбаног и полу-руралног карактера. Налази се у самом предграђу
Лесковца.48
Етници:/49, /, /
Ктетик: /
Б
Бабичко је планинско село подигнуто на стрмим присојним падинанама Бабичке горе,
одмах испод највише језерске терасе. На простору централног дела села налази се више
извора питке планинске воде.50
Етници: Бабичáнци, Бабичáнац, Бабичáнка
Ктетик: бáбички
Бадинце је засељено у средини алувијалне равни Јужне Мораве на обали Туловске реке и
то највећим делом на левој обали овог малогводотока. Удаљено је од Лесковца око 5 км у
правцу југоистока. Као и остала села у Лесковачком пољу збијеног је типа, али издуженог
облика.51
Етници: БáдинчанииБадинчáни, БáдинчаниниБадинчáнин, Бáдинчанкаи
Бадинчáнка
Ктетик: бáдинчански/бадинчáнски
48
Јовановић, 1979, стр. 18. 49
Ознака да у говору није забележен одговарајући облик. 50
Јовановић, 1979, стр. 3. 51
Исто, стр. 8.
Page 91
91
Барје је село у равници поред Ветернице, и на обема странама Барске реке.52
Етници: Бáрци, Бáрчанин, Бáрка
Ктетик: бáрски
Белановце се заселило на јужним падинама неогених брежуљака који чине делове
најниже дилувијалне терасе некадашњег лесковачког језера. Удаљено је од Лесковца око 8
км западно.53
Етници: Белáновчани, Белáновчанин, Белáновчанка
Ктетик: белáновачки
Бели Поток је село подигнуто на главном путу који води од Лесковца ка Вучју, на 14 км
јужно од Лесковца, а на око 3 км северно од Вучје и то на заравњеном дну некадашњег
Лесковачког мора, баш изнад алувијалне равни коју је Ветерница измоделирала у дну
мора.54
Етници:Белопóточани, Белопóточанин, Белопóточанка
Ктетик: белопóтачки
Бистрицаје планинско село у Грделичкој клисури, насељено лево од Јужне Мораве. Лежи
између Робиндела, Граова и Репишта. Разбијеног је типа.55
Етници: Бúстричани, Бúстричанин, Бúстричанка
Ктетик: бúстрички
Бобиште лежи на равници коју је измоделирала река Јужна Морава. Земљиште на коме се
село налази веома је ниско. Нарочито је низак подводан део равнице североисточно осела.
Тај део поља непосредно до самог села зове се Забарје, које чини велики број ливада.56
Етници: Бобиштáнци, Бобиштáнац, Бобиштáнка
Ктетик: бобиштáнски
52
Николић, 1905, стр. 211. 53
Јовановић, 1982, стр. 311. 54
Јовановић, 1973, стр. 20. 55
Трифуноски,1964, стр. 86. 56
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 10.
Page 92
92
Богојевце лежи на обема обалама реке Ветернице близу њеног ушћа у Јужну Мораву. Од
Лесковца је удаљено око 6 км у правцу североистока. Део села на левој обали Ветернице
зову Абисинија.57
Етници:Бóгојевчани, Бóгојевчанин, Бóгојевчанка
Ктетик: бóгојевачки
Бојишинаје мање планинско село у Грделичкој клисури десно од Јужне Мораве. Лежи
између насеља Дедина Бара и Боћевица. Насеље је разбијеног типа. Основано је крајем 18.
и почетком 19. века.58
Етници:Бóјшинци, Бóјшинац, Бóјшинка
Ктетик: бóјшински
Боћевицаје мање село у Грделичкој клисури десно од Јужне Мораве. Околна насеља су
Бојишина, Палојце и Граово. Разбијени је тип насеља.59
Етници: Бóћевци, Бóћевац, Бóћевка
Ктетик: бóћевачки
Братмиловце се заселило на алувијалној равни Јужне Мораве, на око 3 км источно од
старог Лесковца, поред значајне саобраћајнице која је из давнина ишла из Лесковца на
истоку спајајући са њим тржишним и административним центром не само многа села у
области Лесковачко поље и Бабичка гора, већ и са Горњим Заплањем, а преко овог и са
Лужницом, па и даље.60
Етници:Братмúловчани, Братмúловчанин, Братмúловчанка
Ктетик: братмúловачки
57
Јовановић, 1979., стр. 15. 58
Трифуноски, 1964., стр. 152. 59
исто, стр. 156. 60
Јовановић, 1979., стр. 18.
Page 93
93
Брејановце лежи у алувијалној равни Јужне Мораве у центру Лесковачог поља на обема
обалама давно напуштеног корита реке Јабланице. Удаљено је од Лесковца на око 11 км
на северу.61
Етници:Брејáновчани, Брејáновчанин, Брејáновчанка
Ктетик: брејáновачки
Брестовац је велико равничарско село у северној половини Лесковачког поља.62
Етници:Брестóвчани, Брестóвчанин, Брестóвчанка
Ктетик: брестóвачки
Брза је потпланинско село, засељено на задњим брежуљцима Кукавице. Испод села на
северу и западу настаје алувијална раван реке Ветернице. Од Вучја је удаљено око 3 км, а
од Лесковца око 20-ак км.63
Етници: Брзáнци, Брзáнац, Брзáнка
Ктетик: брзáнски
Бричевљеје село које лежи јужно од варошице Предејане на високој коси рашчлањеној
потоцима. Насеље је разбијеног типа.64
Етници:Бричéвљани, Бричéвац, Бричéвка
Ктетик: бричéвски
Букова Глава је засељена на обема странама Букоглавке на месту где ова планинска река
излази из планинског ждрела. Већи део села је увучен у само планинско ждрело, а извесни
делови махале налазе се дубље у планини на око 2 км узводно.65
Етници: Букоглáвци, Букоглáвац, Букоглáвка
Ктетик: букоглáвски
61
Јовановић, 1979., стр. 21. 62
исто, стр. 22. 63
Јовановић, 1973., стр. 23. 64
Трифуноски, 1964., стр. 129. 65
Јовановић, 1973., стр. 28.
Page 94
94
Бунуша је засељена на источним падинама побрђа која чине западни оквир алувијалне
равни реке Ветернице, на даљини од око 17 км јужно од Лесковца. Подељена је на
ДоњуБунушу и Горњу Бунушу.66
Етници: Бунушáни, Бунушáнин, Бунушáнка
Ктетик: бунýшки
Бунушки Чифлук је засељен на месту на коме се спајају путеви који из Лесковца иду ка
Мирошевцу и Барју. Ово је чисто равничарско село. Од Лесковца је удаљено око 16 км,
идући преко Јајне, а од Вучја око 3 км.67
Етници:Чивлачáни, Чивлачáнин/Чивлачáн, Чивлачáнка
Ктетик: чивл’чки68
В
Велика Биљаница се заселила на десној обали Јужне Мораве на око 7 км источно од
Лесковца на благо нагнутој најнижој дилувијалној тераси која пада са истока на запад
једним делом, а другим нижим на алувијалној равни коју је овде измоделирала Јужна
Морава.69
Етници:Биљáнчани и Бељáнчани, Биљáнчанин и Бељáнчанин, Биљáнчанка и
Бељáнчанка
Ктетик: биљáничко/бељáничко
Велика Грабовница се заселила у подножју неогених брежуљака на дилувијалној тераси
коју Јужна Морава по изласку из Грделичке клисуре није однела својим ерозионим радом.
Удаљена је од Лесковца око 11 км, а од аутопута Београд-Солун само око 300 м. Северно
од ње излази из међубрдског простора Туловска река и улази у поље.70
Етници:Грабовнúчани, Грабовнúчанин, Грабовнúчанка
Ктетик: грáбовнички
66
Јовановић, 1973., стр. 51. 67
исто, стр. 49. 68
Акценат је на полугласнику који је овде обележен апострофом. 69
Јовановић, 1979., стр. 30. 70
исто, стр. 26.
Page 95
95
Велика Копашницаје село у Грделичкој клисури које се налази лево од Јужне Мораве.
Збијеног је типа.71
Етници:Копáшничани, Копáшничанин, Копáшничанка
Ктетик: копáшнички
Велика Сејаница је село које лежи на надморској висини од 626 м у североисточном делу
Грделичке клисуре.Налази се десно од Јужне Мораве. Околна насеља су: Козаре, Ковачева
Бара, Дедина Бара и др.72
Етници:Сејáничани, Сејáничанин, Сејáничанка
Ктетик: сејáнички
Велико Трњане је на око 4 км јужно од села Рудара. Као и Рударе делом је на најнижој
тераси Рударске чуке, а делом на алувијалној равни реке Ветернице. Спада у већа села
Поречја.73
Етници: Тṕњанчани, Тṕњанчанин, Тṕњанчанка и Тṕњанка
Ктетик: тṕњански
Виље Колоје мало планинско село које се налази у североисточном делу Грделичке
клисуре. Захвата земљиште високо од 800 до 900 метара надморске висине. Село је
разбијеног типа.74
Етници: Виљокóлци, Виљокóлац, Виљокóлка
Ктетик: виљокóлски
Вина је последње село у Клисури, идући из Пољанице у Лесковачко поље. Налази се на
обема странама Ветернице.75
Етници:Вúнчани, Вúнчанин, Вúнка
Ктетик: вúнски
71
Трифуноски, 1964, стр. 96. 72
исто, стр. 149. 73
Јовановић, 1973, стр. 5. 74
Трифуноски, 1964, стр. 145. 75
Николић, 1905, стр. 214.
Page 96
96
Винарце је насељено на левој обали реке Јабланице на месту где ова река мења правац
тока јз-си и скреће ка северу. Источни део села је на левој обали Јабланице, а западни се
постепено подиже уз веома благ, готово неприметан нагиб неогених брежуљака.76
Етници:Винáрци, Винáрчанин, Винáрчанка
Ктетик: винáрски
Власесе налази у алувијалној равни Јабланице, 7 километара западно од Лесковца.77
Етници:Влáшани, Влáшанин, Влáшанка
Ктетик: влáшки
Влашко Поље је заселак подигнут усред поречке равни на десној обали реке Ветернице,
која га својим коритом одваја од села Бунушког Чифлука.78
Етници:Влашкопóљци, Влашкопóљац, Влашкопóљка
Ктетик: влашкопóљски
Вучјеје варош која се налази на око 17 км јужно од Лесковца на обалама Вучјанке и
Бачинског потока, на месту где се Вучјанка ослобађа планинског теснаца и улази у поље и
где се у њу улива Бачински поток, падајући са Ките. У саставу Вучја улазе његова два
засеока: Збежиште и Шутилица, чисто планинска насеља са надморском висином од 600
до 900 м.79
Етници: Вучјáнции Вучáнци, Вучјáнац и Вучáнац, Вучјáнка и Вучáнка
Ктетик: вучјáнски и вучáнски
Г
Гагинце налази се између Ветернице и Липовачке реке.80
76
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 33. 77
Јован В. Јовановић, Доња Јабланица (етнографско-социолошка истраживања, део други), Лесковачки
зборник XXII, Лесковац, 1982, стр. 316. 78
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973,стр. 25. 79
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973,стр. 52. 80
Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура (антропогеографска проучавања), Етнографски зборник, књига IV,
Српска краљевска академија, Београд, 1905, стр. 189.
Page 97
97
Етници: Гáгинчани, Гáгинчанин, Гáгинчанка
Ктетик: гáгински
Голема Њива је планинско село засељено на Бабичкој гори, готово на истој надморској
висини као и село Бабичко. Лежи на стрмој падини планине испод највише језерске
терасе. Збијеног је типа као и Бабичко.81
Етници: Големоњúвци, Големоњúвац, Големоњúвка
Ктетик: големоњúвско
Горина је потпланинско село засељено на месту где река Горинка излази из планине и
улази у алувијалну раван Ветернице. Од Брзе је удаљена око 2 км југозападно, а од
Лесковца 22 км. Ово село има свој заселак који се зове Новков Рид, који је засељен
дубоко у планини Кукавици.82
Етници: Гóринци, Гóринчанин, Гóринчанка/Гóринка
Ктетик: гóрински
Горња Јајина је засељена је на 4 км јужно од Доње Јајне, а на око 6 и по км од Лесковца,
на левој обали Ветернице, између речног корита на истоку и брега на западу. По свом
положају ово село спада у групу равничарских села Поречја, а његов атар захвата и део
побрђа на западу од села.83
Етници: Јáјнчани, Јáјнчанин, Јáјнчанка
Ктетик: јáјнски
Горња Купиновица се налази на језерској заравни у јужном подгорју Бабичке горе.84
Етници:Купúновчани, Купúновчанин, Купúновчанка
Ктетик: купúновачки
81
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 38. 82
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр. 26. 83
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр. 44. 84
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 47.
Page 98
98
Горња Лакошница се заселила испод последњих повијараца Бабичке Горе, на месту где
Локошничка река излази из дубоких долина које је она усекла кроз језерске терасе
силазећи у најмање три водотока са својих изворишта изнад села Големе Њиве, Ораовице
и Црковнице на благој падини која постепено прелази у алувијалну раван Локошничке
реке, коју је ова измоделирала на најнижој дилувијалној тераси Лесковачке котлине. Ово
је потпланинско село збијеног типа.85
Етници:Лакóшничани, Лакóшничанин, Лакóшничанка
Ктетик: лакóшнички
Горња Слатина лежи на Отрашачкој или Слатинској реци, али више на десној обали ове
мале притоке Јужне Мораве, која је овде издубила своје корито у најнижој дилувијалној
тераси. Село је збијеног типа.86
Етници: Слáтинци, Слáтинац, Слáтинка
Ктетик: слáтински
Горње Крајинце је подигнуто на најмлађој тераси Јужне Мораве на месту где се
источније од села у ову улива Туловска река. Село је збијеног типа.87
Етници:Крáјинчани, Крáјинчанин, Крáјинчанка
Ктетик: крáјински
Горње Синковцеје село које се налази на око 5 километара западно од Лесковца, под
брежуљком који се протеже од ушћа реке Шумадинке у реку Јабланицу на западу, до
самог Лесковца на истоку.88
Етници: Сúнковчани, Сúнковчанин, Сúнковчанка
Ктетик: сúнковачки
85
Исто, стр. 39. 86
Исто, стр. 49. 87
Исто, стр. 45. 88
Јован В. Јовановић, Доња Јабланица (етнографско-социолошка истраживања, део други), Лесковачки
зборник XXII, Лесковац, 1982, стр. 326.
Page 99
99
Горње Стопање налази се 2 км северозападно од Лесковца, на обалама Доње Јабланице
и путу који спаја Лесковац са Пустом Реком. То је чисто равничарско село груписаног
облика.89
Етници:Стопáњци, Стопáњчанин, Стопáњка
Ктетик: спопáњски
Горње Трњане или Трњане под рид како га још зову, мало је село насељено у подножју
брежуљака Јабланице.90
Етници: Тṕњанчани, Тṕњанчанин, Тṕњанчанка и Тṕњанка
Ктетик: тṕњански
Горњи Буниброд се заселио у алувијалној равни реке Јужне Мораве на обалама Туловске
реке. Ово равничарско село лежи у јужном делу Лесковачког поља. Село је збијеног,
гомиластог типа.91
Етници: Бунобрóђани, Бунобрóђанин, Бунобрóђанка
Ктетик: бýнибродски
Градашница се заселила на уском простору дуж Градашничке реке чије је корито дубоко
усекнуто у језерску терасу. Село има издужен облик, збијених је дворишта.92
Етници: Градáшничани, Градáшничанин, Градáшничанка
Ктетик: градáшнички
Грајевце је засељено на десној страни Јужне Мораве на самој ивици најниже дилувијалне
терасе а неколико домова се спустило у алувијалну равницу ове реке.93
Етници: Грáјевчани, Грáјевчанин, Грáјевчанка
Ктетик:грáјевачки
89
исто,стр. 327. 90
исто, стр. 330. 91
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 42. 92
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 51. 93
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 53.
Page 100
100
Граовоје село у Грделичкој клисури које се налази лево од Јужне Мораве.94
Етници: Грáовчани, Грáовчанин, Грáовка
Ктетик:грáовски
Грданица лежи на најнижој језерској тераси на десној обали Мораве.95
Етници: Грдáнчани, Грдáнчанин, Грдáнчанка
Ктетик: грдáнички
Грделица(варош) лежи у северном делу области Грделичке клисуре где на главни
моравски пут правца југ-север избија спореднији пут из Власотинца и Пирота на
североистоку.96
Етници: Грдéличани, Грдéличанин, Грдéличанка
Ктетик: грдéлички
Грделица (село) се налази око 3 километра северно од Грделице вароши.
Етници: исто као за варош
Ктетик: исто као за варош
Губеревац лежи у алувијалној равни Јужне Мораве на простору између ове реке и њене
прве леве притоке у области Лесковачког поља и Бабичке горе – Туловске реке. То је
најјужније село у равници која се изнад њега све више сужава и испод села Доња
Копашница прелази у Грделичку клисуру.97
Етници: Губерéвчани иГуберóвчани, ГубéровчаниниГубéровчанин,
ГубéровчанкаиГуберéвчанка
Ктетик: губерéвачкиигубéровачки
94
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 84. 95
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 56. 96
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 28. 97
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 59.
Page 101
101
Д
Дедина Бараје село које лежи на надморској висини од 639 м, у близини варошице
Грделице са њене југоисточне стране. Издужено је од запада према истоку и у том правцу
је дугачко 8 км.98
Етници: Бáрци, Бáрац, Бáрка
Ктетик: бáрски
Добротинје село које лежи непосредно крај Јужне Мораве, са њене десне стране. Налази
се у близини Грделичке клисуре, на надморској висини од 321 метар. Село је збијеног
типа.99
Етници: Добротúнци, Добротúнац, Добротúнка
Ктетик: добротúнски
Доња Јајина се заселила на око 2 км јужно од Лесковца на тзв. Горњем путу, који иде из
Лесковца на југ за село.100
Етници: Јáјнчани, Јáјнчанин, Јáјнчанка
Ктетик:јáјнски
Доња Купиновица је засељена на благим падинама два паралелна брега између којих је
на најнижој тераси Купиновичка река издубила своје корито.101
Етници:Купúновчани, Купúновчанин, Купúновчанка
Ктетик: купúновачки
Доња Лакошница је велико село подигнуто на десној обали Јужне Мораве, на најнижој
дилувијалној тераси, на месту где је Локошничка река, силазећи са свог изворног дела на
98
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 156. 99
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964. 100
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973,стр. 42. 101
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 76.
Page 102
102
падинама Бабичке горе, ову терасу продубила, од ње начинила своју алувијалну раван
изнад ушћа у Јужну Мораву.102
Етници:Лакóшничани, Лакóшничанин, Лакóшничанка
Ктетик: лакóшнички
Доња Слатина се заселила на обема обалама Орашачке или Слатинске реке и то до самог
ушћа ове реке у Јужну Мораву. Главни део села се налази иза Орашачке реке и пута
Лесковац-Орашац који је одваја од суседног села Велике Биљанице.103
Етници:Слáтинци, Слáтинац, Слáтинка
Ктетик: слáтински
Доње Бријање је подигнуто на обалама Пусте реке испод завршних повијараца Добре
главе у алувијалној равни коју је измоделирала Пуста река приближавајући се свом
првобитном ушћу у Јужну Мораву после отицања Лесковачког језера.104
Етници: Дoњобријáнчани, Дoњобријáнчанин, Дoњобријáнка
Ктетик:дoњобријáнски
Доње Крајинце је подигнуто у алувијалној равници Јужне Мораве на обали ове реке
нешто ниже ушћа реке Власине у Јужну Мораву.105
Етници: Крáјинчани, Крáјинчанин, Крáјинчанка
Ктетик: крáјински
Доње Синковце сеналази у низу села на северним падинама сушичке дилувијалне терасе,
која се формирала на шуманском путу за Лесковац. Удаљено је од Лесковца 3 км.106
Етници: Сúнковчани, Сúнковчанин, Сúнковчанка
Ктетик: сúнковачки
102
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 77. 103
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 74. 104
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 67. 105
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 72. 106
Јован В. Јовановић, Доња Јабланица (етнографско-социолошка истраживања, део други), Лесковачки
зборник XXII, Лесковац, 1982, стр. 331.
Page 103
103
Доње Стопањесе налази на левој обали реке Јабланице на месту где ова река, долазећи са
запада, мења свој ток у правцу запада све до ушћа у Јужну Мораву напростору између
Разгојне и Доње Локошнице. Од Лесковца је удаљено 3 км северозападно.107
Етници: Стопáњци, Стопáњчанин, Стопáњка
Ктетик: спопáњски
Доње Трњанесе налази у алувијалној равни реке Јабланице, на десној обали, а од
Лесковца је удаљено 7 километара.108
Етници:Тṕњанчани, Тṕњанчанин, Тṕњанчанка и Тṕњанка
Ктетик: тṕњански
Доњи Буниброд је засељен ниже села Горњи Буниброд у алувијалној равници Јужне
Мораве са десне стране Туловског тока. Збијеног је типа.109
Етници: Бунобрóђани, Бунобрóђанин, Бунобрóђанка
Ктетик: бýнибродски
Драшковац лежи у доњем току Пусте реке, на њеној левој обали.110
Етници: Дрáшковчани, Дрáшковчанин, Дрáшковчанка
Ктетик: дрáшковачки
Дрводеља се заселила у долини реке Сушице, 2 км низводно од села Славујевца, а 14 км
од Лесковца.111
Етници:Дрводéљци, Дрводéљац, Дрводéљка
Ктетик: дрводéљски
107
Јован В. Јовановић, Доња Јабланица (етнографско-социолошка истраживања, део други), Лесковачки
зборник XXII, Лесковац, 1982, стр. 333. 108
Јован В. Јовановић, Доња Јабланица (етнографско-социолошка истраживања, део други), Лесковачки
зборник XXII, Лесковац, 1982, стр. 337. 109
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 70. 110
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 80. 111
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973,стр. 37.
Page 104
104
Дрћевацје потпланинско селоподигнуто у долини потока на најнижој дилувијалној
тераси. Издуженог је облика. Спада у села разбијеног типа.112
Етници: Дṕћевчани, Дṕћевчанин, Дṕћевчанка
Ктетик: дṕћевачки
Душаново је подигнуто на неогеним брежуљцима заобљених облика у изворишту реке
Шаранице са моћним слојем активне земље, на месту које је до подизања села било под
храстовом шумом.113
Етници:Душáновчани, Душáновчанин, Душáновчанка
Ктетик: душáновачки
Ж
Жабљане је село лоцирано око 1 км северозападно од Вучја. Ово је равничарско село иако
му се један део атра простире у правцу кукавичких брегова.114
Етници: Жабљáнци, Жабљáнац, Жабљáнка
Ктетик: жабљáнски
Живково је село засељено на левој обали Јабланице. Село је притешњено између реке и
брега.115
Етници: Жúвковчани, Жúвковчанин, Жúвковчанка
Ктетик: жúвковачки
Жижавица је селоподигнуто на Туловској реци недалеко од пута Лесковац-Власотинце.116
Етници:Жúжавчани, Жúжавац, Жúжавка
Ктетик: жúжавачки
112
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 82. 113
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 84. 114
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973,стр. 21. 115
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 87. 116
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 86.
Page 105
105
З
Загужане је подигнуто на обалама Туловске рекена благо заталасаној дилувијалној тераси
кроз коју је Туловска река измоделирала своју долину.117
Етници: Загýжанци, Загýжанин, Загýжанка
Ктетик: загýжански
Залужња је подигнута на левој обали реке Јабланице, на око 7 км северно од Лесковца.
Село је збијеног типа.118
Етници: Залýжљани, Залýжљанин, Залýжљанка
Ктетик: залýжљански
Збежиште је насељено на језерској тераси непосредно иза Скобаљићевог града и по
странама ридова који стрмо падају у Вучјанку изнад Соколице119
. Село је планинско са
свега неколико кућа, данас готово напуштено.
Етници: Збејштáнци, Збејштáнац, Збејштáнка
Ктетик: збејштáнски
Злокућане се заселило на десној обали Јашуњске реке, на најнижој дилувијалној тераси
која се још изнад села благо спушта у правцу северозапада ка Морави.120
Етници: Злокýћани, Злокýћанин, Злокýћанка
Ктетик: злокýћански
Злоћудово је засељено на левој обали Туловске реке, непосредно изнад њеног ушћа у
Јужну Мораву, па се тако нашло између токова ове две реке, у равници коју је створила
Јужна Морава. Збијеног је типа.121
117
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 90. 118
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 92. 119
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр. 65–66 120
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 94.
Page 106
106
Етници:Злоћýдовци, Злоћýдовац, Злоћýдовка
Ктетик: злоћýдовачки
Зољево је засељено у горњем току Туловске реке, на њеној десној обали међу благо
заобљеним брежуљцима извајаним у најнижој дилувијалној тераси у благом паду у правцу
с-и и успона у супротном правцу према планини Кукавици. Село је збијеног типа.122
Етници:Зóљевци, Зóљевац, Зóљевка
Ктетик: зољéвски
И
Игриште лежи у врху сушичке области, 18 км југозападно од Лесковца, међу бреговима
што чине дно Лесковачког мора, на ободу Котлине и у подножју задњих превоја
планинског масива Гољака. Географски ово село не припада Поречју у ужем смислу, него
Сушици, која улази у шири појам Поречја.123
Етници:Игричáнци, Игричáнац, Игричáнка
Ктетик:игричáнски
Ј
Јарсеново је планинско село подигнуто на источном ободу области Лесковачко поље и
Бабичка гора који се овде поклапа са ободом Лесковачке котлине.124
Етници: Јарсéновчани, Јарсéновчанин, Јарсéновчанка
Ктетик: јарсéновачки
121
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 95. 122
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 97. 123
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр. 33. 124
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 99.
Page 107
107
Јашуња је подигнута на обалама Јашуњске реке, на источном ободу најниже језерске
терасе која благо пада не само у правцу запада ка Морави, него и југа ка кориту Јашуњске
реке.125
Етници: Јашýњци, Јашýњац, Јашýњка
Ктетик: јашýњски
Јелашница је подигнута на обема странама Јелашничке реке, изнад самог њеног ушћа у
Јужну Мораву. Од Лесковца је удаљена 8 км на исток. Збијеног је типа.126
Етници: Јелáшчани, Јелáшчанин, Јелáшчанка
Ктетик: јелáшнички
К
Калуђерце је село у равници поред Ветернице, под брдом Копривом.127
Етници: Калýђерци, Калýђерац, Калýђерка
Ктетик: калýђерски
Карађорђевац се налази 12 километара западно од Лесковца на присојним странама
брежуљака који одвајају Пусту реку од источних делова Лесковачке котлине.128
Етници: Карађóрђевци, Карађóрђевац, Карађóрђевка
Ктетик: карађóрђевачки
Каштавар се заселио на левој обали реке Шаранице, на око 3 км узводно од Печењевца.
Збијеног је типа.129
Етници: Кáштаварци, Каштавáрац, Кáштаварка
Ктетик: кáштаварски
125
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 102. 126
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 105. 127
Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура (антропогеографска проучавања), Етнографски зборник, књига
IV, Српска краљевска академија, Београд, 1905, стр. 202. 128
Јован В. Јовановић, Доња Јабланица (етнографско-социолошка истраживања, део други), Лесковачки
зборник XXII, Лесковац, 1982, стр, 342. 129
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 107.
Page 108
108
Ковачева Барасе налази у Грделичкој клисури, десно од Јужне Мораве, у непосредној
близини села Велика Сејаница на надморској висини од 650 м.130
Етници:Бáрчани, Бáрчанин, Бáрка
Ктетик: бáрски
Козареје село које се налази на граници Грделичке клисуре према околини вароши
Власотинце. Оно је у долини Козарачке реке или раније Рупске реке, десне притоке Јужне
Мораве.131
Етници:Козáрчани, Козáрац, Козáрка
Ктетик: козáрачки
Кораћевацје село у Грделичкој клисури, лево од Јужне Мораве. Село је разбијеног
типа.132
Етници: Корáћевчани, Корáћевчанин, Корáћевчанка
Ктетик: корáћевачки
Крпејцеје мало село у Грделичкој клисури које се налази изворишном делу Крпејског
потока, десне притоке Јужне Мораве. Разбијеног типа.133
Етници: Крпéјци, Крпéјац, Крпéјка
Ктетик: крпéјски
Кукуловце се налази 8 км југозападно од Лесковца на обалама реке Сушице. Село је
засељено на задњој речној тераси и цело је у малој равници Сушице.134
Етници:Кýкуловчани, Кýкуловчанин, Кýкуловчанка
Ктетик: кýкуловачки 130
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 151. 131
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 160. 132
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 83. 133
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр 135. 134
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр. 38.
Page 109
109
Кумарево се налази на око 4 км источно од Лесковца, у алувијалној равници Јужне
Мораве.135
Етници: Кумарéвци, Кумарéвац, Кумарéвка
Ктетик: кумарéвски
Кутлеш се налази на месту где се неогени брежуљци који се протежу од Кремена с-и од
Лебана до Добре главе завршавају и настаје алувијална равница Јужне Мораве. Највећим
делом лежи у алувијалној равници. По типу је збијено.136
Етници: Кутлéшани, Кутлéшанин, Кутлéшанка
Ктетик: кýтлешки
Л
Личин Дол је село у Грделичкој клисури које лежи десно од Јужне Мораве. Разбијеног је
типа.137
Етници: Личиндóлци, Личиндóлац, Личиндóлка
Ктетик: личиндóлски
Липовица је подигнута у северном делу Лесковачког поља, у средини алувијалне равни
коју је извајала Морава, на ниском и подводном тлу готово без икаквог пада. Збијеног је
типа.138
Етници: Лúповчани, Лúповчанин, Лúповчанка
Ктетик: лúповачки
Лугаре је заселак села Мирошевца. Има 10-ак кућа.
135
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 113. 136
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 116. 137
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 136. 138
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 118.
Page 110
110
Етници: Лугáрци, Лугáрац, Лугáрка
Ктетик: лугáрски
М
Мала Биљаница се налази на левој обали Јужне Мораве, на најнижој тераси ове реке
северно од Манојловца.139
Етници:Биљáнчани иБељáнчани, Биљáнчанин иБељáнчанин, Биљáнчанка
иБељáнчанка
Ктетик:биљанички и бељанички
Мала Грабовница подигнута је на обема обалама Туловске реке и то код самог излаза из
зоне побрђа у равницу коју је формирала Јужна Морава. Типа је збијеног.140
Етници:Малограбовнúчани, Малограбовнúчанин, Малограбовнúчанка
Ктетик:грáбовнички
Мала Копашницасе налази у Грделичкој клисури, у равни Јужне Мораве. Разнијеног је
типа.141
Етници:Копáшничани, Копáшничанин, Копáшничанка
Ктетик: копáшнички
Мала Сејаница је мало насеље у долини Козарачке реке између Грделице на југу и села
Тупаловца на северу. Село је збијеног типа.142
Етници:Сејáничани, Сејáничанин, Сејáничанка
Ктетик: сејáнички
139
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 121. 140
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 122. 141
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 97. 142
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 158.
Page 111
111
Манојловце се заселило на левој обали Јужне Мораве на најнижој тераси ове реке, а са
обе стране пута који води од Лесковца за Орашац, односно Ступницу.143
Етници:Манóјловчани, Манóјловчанин, Манóјловчанка
Ктетик: манóјловачки
Међа се заселила на левој обали Пусте реке, испод села Доњег Бријања, а изнад села
Шарлинца. Збијеног је типа.144
Етници: Мéђани, Мéђанин, Мéђанка
Ктетик: мéђански
Мелово је село које се налази у Пољаници.
Етници:Мéловци, Мéловчанин, Мéловчанка
Ктетик: мéловачки
Село Миланово насељено је 7 километара западно од Лесковца на најнижој дилувијалној
тераси која пада са севера на југ у правцу корита баре Цернице.145
Етници: Милáновци, Милáновчанин, Милáновчанка
Ктетик:милáновачки
Мирошевце се заселило на крајњем југу Поречја, и то на источном ободу оног дела
побрђа који се налази између токова реке Ветернице на истоку и Јабланице на
северозападу. С једне стране Мирошевце се ослања на благе брежуљке побрђа, а са друге
оно лежи у равници на обали реке Ветернице, па је његов заселак Лугаре са супротне,
десне стране ове реке. Јужно од Мирошевца налази се заселак Вина.146
Етници:Мирошéвчани, Мирошéвчанин, Мирошéвчанка
Ктетик: мирошéвачки
143
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 124. 144
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 127. 145
Јован В. Јовановић, Доња Јабланица (етнографско-социолошка истраживања, део други), Лесковачки
зборник XXII, Лесковац, 1982, стр. 346. 146
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр. 30.
Page 112
112
Мрковицаје село у Грделичкој клисури, десно од Јужне Мораве. Налази се на саставу
Големе и Мале реке. Углавном је збијеног типа.147
Етници: Мṕковчани, Мṕковчанин, Мṕkовчанка
Ктетик: мṕковички
Мрштане лежи у средини алувијалне равнице коју је формирала Јужна Морава. Збијеног
је типа.148
Етници: Мрштáнци, Мрштáнац, Мрштáнка
Ктетик: мрштáнски
Н
Навалин се населио у алувијалној равни Јужне Мораве на левој обали Баре.149
Етници: Навалúнци, Навалúнац, Навалúнка
Ктетик: навалúнски
Накривањ се налази на пола пута између Стројковца и Чукњеника, на обалама реке
Накривањке и поред пута који је овуда водио пуних 400 година за време Турака, везујући
преко планине Кукавице Лесковац и Врање, односно Београд са Солуном. Накривањ је
потпланинско село и у његовом атару налази се равница, побрђе и планина.150
Етници: Накрúвчани, Накрúвчанин, Накрúвчанка
Ктетик: накрúвањски
Накривањски Чифлук је мало село засељено између Стројковца и Накривња и то на
обема обалама Накривањке.151
Етници: Чивлачáни, Чивлaчáн, Чивлачáнка
147
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 122. 148
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 129. 149
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 132. 150
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр. 14. 151
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр 13.
Page 113
113
Ктетик: чивл’чки152
Несвртаје село које се налази у Грделичкој клисури, лево од Јужне Мораве. Куће села
леже у изворишном делу једног потока.153
Етници: Несвṕтљани, Несвṕтљанин, Несвṕтљанка
Ктетик: несвṕтски
Ново Насеље је насеље које се развија у XX веку на подручју између Вучја и села
Жабљана. Данас је изграђено толико да је готово спојено са поменутим местима.
Етници: /, /, /
Ктетик: /
Ново Село је насеље у горњем току Рупске реке. Налази се у североисточном делу
Грделичке клисуре.154
Етници:Новосéлци, Новосéлац, Новосéлка
Ктетик: новосéлски
Номаница је подигнута у алувијалној равни Јужне Мораве на најнижој речној тераси.
Збијеног је типа.155
Етници:Номáновчани, Номáновчанин, Номáновчанка
Ктетик: номáновачки
О
Ораовица је планинско село подигнуто на падинама Бабичке горе. Главни део села је на
благо нагнутој језерској тераси.156
152
Акценат је на полугласнику који је обележен апострофом. 153
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 91. 154
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 139. 155
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 135.
Page 114
114
Етници: Орáовчани, Орáовчанин, Орáовчанка
Ктетик: орáовачки
Орашац је подигнут на присојној страни усеклине коју је Орашачка река издубила у
једној од нижих језерских површи, на око 15 км источно од Лесковца.157
Етници:Орáшчани, Орáшчанин, Орáшчанка
Ктетик: орáшачки
Оруглица је село које се налази на граници Пољане и Клисуре према Јабланици.158
Етници: Орýгличани,Орýгличанин, Орýгличанка
Ктетик: орýглички
П
Падежје село које се налази у Грделичкој клисури које се налази лево од Јужне Мораве.159
Етници: Пáдежани, Пáдежанин, Пáдежанка
Ктетик:пáдешки ипáдежански
Паликућа је село које се налази на мање од пола км јужно од Горње Јајне, па је удаљена 7
км од Лесковца. Село лежи на левој обали реке Ветернице, и то на месту где се у
Ветерницу улива Ботуња.160
Етници:Паликућáни, Паликућáнин, Паликућáнка
Ктетик: палúкућки
Палојце је село које лежи у сливу Палојске реке, са десне стране, притоке Јужне Мораве.
Разбијеног је типа.161
156
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр, 136. 157
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 137. 158
Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура (антропогеографска проучавања), Етнографски зборник, књига
IV, Српска краљевска академија, Београд, 1905, стр. 217. 159
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 92. 160
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр. 46.
Page 115
115
Етници: Палóјци, Палóјац, Палóјка
Ктетик: палóјски
Петровац се налази на грбини брежуљака правца исток-запад, 12 километара западно од
Лесковца.162
Етници:Петрóвчани, Петрóвчанин, Петрóвчанка
Ктетик: петрóвачки
Печењевцесе заселило на обалама Шаранице у свом горњем делу, и Јабланице у доњем
дело, на око 12 км северно од Лесковца.163
Етници:Печењéвци, Печењéвчанин, Печењéвка
Ктетик: печењéвачки
Пискупово се заселило на језерској површини између удолина Градашничке и Орашачке
реке.164
Етници:Пúскупчани, Пúскуповац, Пúскуповка
Ктетик:пúскуповачки
Подримце се заселило међу неогеним брежуљцима у западном ободу Области и то на
месту где се речица Шараница формирала као јединствени поток и створила своју
долиницу међу бреговима.165
Етници:Подрúнчани, Подрúнчанин, Подрúнчанка
Ктетик: подрúнски
161
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 138. 162
Јован В. Јовановић, Доња Јабланица (етнографско-социолошка истраживања, део други), Лесковачки
зборник XXII, Лесковац, 1982, стр. 351. 163
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 141. 164
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 148. 165
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 149.
Page 116
116
Предејане (варош) лежи у средишњем делу области Грделичке клисуре, не месту где
моравски пут правца југ-север избија из слива Власине.166
Етници: Предејáнци, Предејáнац, Предејáнка
Ктетик:прéдејански
Предејане (село) лежи десно од Предејансе реке, притоке Јужне Мораве.167
Етници:исто као за варош
Ктетик: исто као за варош
Пресечина се налази на око 9 км јужно од Лесковца. Као и претходна села Пресечина
лежи једним делом на најнижој тераси Рударске чуке, а једним делом на алувијалној равни
Ветернице. Удаљено је од главног пута кроз Поречје за око 300 м и са њим спојено са два
сеоска пута.168
Етници: Пресечáнци, Пресечáнац, Пресечáнка
Ктетик: пресечáнски
Прибој се заселио на падинама најниже језерске терасе која се као језик увукла између
токова Јабланице и Пусте реке, чији је корен Кремен а завршница Добра глава. Збијеног је
типа, готово сав на гомили.169
Етници:Прибóјчани, Прибóјчанин, Прибóјка
Ктетик: прибóјски
Р
Равни Делје село у изворишту Мијовске реке, а на коси између долина њених изворних
кракова Оругличке и Дупељевске реке.170
166
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 28. 167
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 132. 168
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр. 7. 169
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 152.
Page 117
117
Етници: Равнодéлчани, Равнодéлчанин, Равнодéлка
Ктетик: равнодéлски
Радоњица је најчистије равничарско насеље у Поречју. Ово је село удаљено од Лесковца
13 км идући преко Стројковца.171
Етници:Радоњúчани, Радоњúчанин, Радоњúчанка
Ктетик: радоњúчки
Разгојна се заселила под Бабичком гором на најнижој дилувијалној тераси, која се
протеже до десне обале Јужне Мораве. Згуснуто је сеоско насеље издуженог облика
правца исток-запад.172
Етници:Разгóјчани, Разгóјчанин, Разгóјчанка
Ктетик: разгóјнски
Рајно Поље се заселило у долини Рајнопољске реке, која је усекла своје корито у најнижој
језерској тераси и међу неогеним брежуљцима извајала долину благих нагиба. Збијеног је
типа и на једној гомили.173
Етници: Рајнопóљци, Рајнопóљац, Рајнопóљка
Ктетик: рајнопóљски
Рашин Лаз је лоциран на северним падинама Ките, једног од задњих висова масива
Кукавице на јужном ободу Лесковачке котлине, на једној од тераса Лесковачког мора које
је оно створило у току свог повлачења. То је планинско насеље разбијеног типа. Налази се
на 250 м изнад Вучја.174
Етници: Рашúнчани, Рашúнчанин,Рашúнка
Ктетик: рашúнлачки
170
Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура (антропогеографска проучавања), Етнографски зборник, књига
IV, Српска краљевска академија, Београд, 1905, стр. 210. 171
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр. 47. 172
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 160. 173
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 165. 174
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр. 19.
Page 118
118
Рударесе налази на 4 км од Лесковца. Лоцирано је делом на најнижој тераси Рударске
чуке, а делом на алувијалној равни реке Ветернице.175
Етници:Рýдарчани, Рýдарчанин, Рýдарка
Ктетик: рýдарски
С
Свирце је село које се простире на левој страни реке Јабланице и од Лесковца је удаљено
10 километара.176
Етници: Свúрчани, Свúрчанин, Свúрчанка
Ктетик:свúрчански
Славујевце је засељено у долини коју је река Сушица уз помоћ многих мањих поточића
извајала на око 2 км низводно од Игришта, а на удаљености 16 км од Лесковца.177
Етници: Славýјевчани, Славýјевчанин, Славýјевчанка/Славýјевка
Ктетик: славýјевачки
Смрдан је подигнут на благој падини ниже језерске терасе, на крајњим северозападним
обронцима Бабичке горе. Збијеног је типа и сав је у једној групи кућа.178
Етници:Смрдáнци, Смрдáнац, Смрдáнка
Ктетик: смрдáнски
Стројковце се налази 11 км јужно од Лесковца на месту где се река Накривањка улива у
Ветерницу. Ово село је познато по текстилној радионици гајтана која је основана 1884.
год. и представља прво текстилно предузеће у Лесковачкој котлини.179
175
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр. 3. 176
Јован В. Јовановић, Доња Јабланица (етнографско-социолошка истраживања, део други), Лесковачки
зборник XXII, Лесковац, 1982, стр. 353. 177
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр. 35. 178
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 166. 179
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр 10.
Page 119
119
Етници: Стрóјковчани иСтројковчáни, Стрóјковчанин и Стројковчáнин,
Стрóјковчанка иСтројковчáнка
Ктетик: стрóјковачки
Ступница се заселила у долини Ступничке реке, на источној периферији области
Лесковачко поље и Бабичка гора, на месту где се задњи јужни огранци Бабичке горе
укрштају са огранцима планине Крушевице.180
Етници: Стýпничани, Стýпничанин, Стýпничанка
Ктетик: стýпнички
Сушевљеје село Грделичке клисуре које лежи на десној страни Јужне Мораве. Разбијеног
је типа.181
Етници: Сушéвљани, Сушéвљанин, Сушéвљанка
Ктетик: сушéвљанско
Т
Тодоровце је село засељено у алувијалној равни реке Ветернице, 18 км јужно од
Лесковца, а 3 км северно од Мирошевца. По свом положају је типично равничарско село
на левој обали реке Ветернице.182
Етници: ТóдоровчанииТодоровчáни, Тóдоровчанин иТодоровчáнин,
ТóдоровчанкаиТодоровчáнка
Ктетик: тóдоровачки
Тулово се заселило у долини Туловске реке под планином Кукавицом, на крајњем југу
области Лесковачко поље и Бабичка гора. Има један заселак Липову Чуку. Налази се
изнад главног села непосредно под Кукавицом. Збијеног је типа и издужено.183
180
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 168. 181
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 119. 182
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр. 32.
Page 120
120
Етници: Тýловци иТýловчани, Тýловчанин, Тýловчанка иТýловка
Ктетик: тýловачки
Тупаловцеје село које се налази поред вароши Грделица, на путу ка Власотинцу, на обали
Козарачке реке. Село је збијеног типа.184
Етници:Тупáловци, Тупáловчанин, Тупáловчанка
Ктетик:тупáловскии тупáловачки
Турековацсе налази у центру источног дела Доње Јабланице. Од Лесковца је удаљен око
7 км према западу.185
Етници:Турéковчани, Турéковчанин, Турéковчанка
Ктетик: турéковачки
Ц
Црвени Брегје село које лежи на стрмим падинама у изворишном делу Предејанске реке.
Разбијеног је типа.186
Етници: Црвенобрéжани, Црвенобрéжанин, Црвенобрéшка
Ктетик:црвенобрéшки
Црковница се заселила на падинама највише језерске терасе на западним обронцима
Бабичке горе.187
Етници:Цркóвничани, Цркóвничанин, Цркóвничанка
Ктетик: цркóвнички
183
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 170. 184
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура(антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 158. 185
Јован В. Јовановић, Доња Јабланица (етнографско-социолошка истраживања, део други), Лесковачки
зборник XXII, Лесковац, 1982, стр. 357. 186
Јован Ф. Трифуноски, Грделичка клисура (антропогеографска расправа), Народни музеј у Лесковцу,
Лесковац, 1964, стр. 131. 187
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 173.
Page 121
121
Црцавац се налази с десне стране Ветернице, у подножју брда Коприве.188
Етници:Црцавчани, Црцавчанин, Црцавчанка
Ктетик:црцавачки
Ч
Чекмин је село засељено под Добром главом, на најнижој дилувијалној тераси, коју чине
њени источни повијарци, а делимично у алувијалној равници Јужне Мораве.189
Етници:Чекмúнци, Чекмúнац, Чекмúнка
Ктетик: чекмúнски
Чифлук Мира се налази на десној обали реке Јабланице и присаједињено је Винарцу.190
Етници: Чивлачáни, Чивлачáнин, Чивлачáнка
Ктетик: чивлáчки
Чифлук Разгојнски је подигнут поред саме леве обале Јужне Мораве у алувијалној
равници ове реке. Збијеног је типа са кућама поред пута.191
Етници: Чивлачáни, Чивлачáнин, Чивлачáнка
Ктетик: чивлáчки
Чукљеник се налази на излазу Чукљеничке и Мале реке из планине. По свом положају
ово је најизразитије планинско село, изнад ког се непосредно дижу стрми превоји
планинског масива Кукавице. Од Стројковца као раскрснице путева удаљен је око 6 км, а
од Лесковца 17 км. Идући уз Накривањку оно је последње село у Поречју на тој страни.192
Етници:Чукљениúчани, Чукљенúчанин, Чукљенúчанка
Ктетик: чукљенúчки 188
Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура (антропогеографска проучавања), Етнографски зборник, књига
IV, Српска краљевска академија, Београд, 1905, стр. 203. 189
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр, 177. 190
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 37. 191
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 163. 192
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр. 17.
Page 122
122
Ш
Шаиновац се налази нешто више од једног км јужно од села Пресечине, на најнижој
тераси Рударске чуке, и то на месту где Шаиновачки поток напушта побрђе и улази у
равницу.193
Етници: Шаúновчании Шúновчани, ШаúновчаниниШúновчанин,
ШаúновчанкаиШúновчанка
Ктетик: шаúновачкиишúновачки
Шарлинце се заселило у алувијалној равници кроз коју је Пуста река издубила своје
корито.194
Етници:Шáрличани, Шáрличанин, Шáрличанка
Ктетик:шáрлински
Шишинце је засељено на око 4 км југозападно од Лесковца, у доњем крају сушичке
области. Село је подигнуто на тераси која се благо спушта из правца северозапада ка
југоистоку.195
Етници:Шúшинчани, Шúшинчанин, Шúшинка
Ктетик: шúшински
Шутилница је заселак Вучја. Подигнут је на присојним падинама Ките, на надморској
висини преко 700 м. Налази се преко пута Збежишта, а међу њима је дубока разделина,
чијим дном тече Вучјанка.196
Етници: Шутúлчани, Шутúлац, Шутúлчанка
Ктетик: шутúлски
193
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр. 9. 194
Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (историјско-привредна и етнографско-социјална
истраживања, посебни део), Народни музеј у Лесковцу, Лесковац, 1979, стр. 180. 195
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973. стр. 39. 196
Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје, у: Лесковачки зборник, Лесковац, 1973, стр. 66.
Page 123
123
7. Извори и литература
7.1. Извори
Катастар општине Лесковац
www.gradleskovac.org
popis2011.stat.rs
sr.wikipedia.org/Лесковац
Page 124
124
https://sh.wikipedia.org/wiki/Spisak_naselja_u_Srbiji
www.serbiamap.net/mapa_leskovca
Мештани насељених места:
Александар Срнић, 36 година, свештеник цркве Свети Јован у Вучју
Драган Радовић, 60 година, професор књижевности, Лесковац
Драгутин Бошковић (1928–2010), Стројковце
Јасмина Спасић, 51 година, учитељица, Бадинце
Смиља Јовић, 58 година,Грделица
7.2. Литература
Белић 1905:
Белић, А.,Дијалекти источне и јужне Србије, СДЗб I, Београд
Белић 2006:
Белић, А., Историја српског језика, Фонетика, Речи са деклинацијом, Речи са
конјугацијом, Изабрана дела Александра Белића, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд
Page 125
125
Богдановић 2009:
Богдановић, Н., О лесковачком говору, у: Прилози познавања српских народних
говора 1, Лесковачки културни центар, Лесковац
Букумирић 2013:
Букумирић, М., Преглед метохијских ојконима, Универзитет у Приштини са
привременим седиштем у Косовкој Митровици, Филозофски факултет, Катедра за српски
језик и књижевност
Вавић Грос 2014:
Вавић Грос, З., Топоними су чувари нашег језика, Прометеј, Нови Сад
Васиљев 1928:
Васиљев, С., Словенска митологија, Србобран
Гацовић 2008:
Гацовић, С., О етнониму Торлак и о романској и туркменској основи етногенезе
Торлака и Шопова, Развитак, XXLVIII, стр. 55–77.
Даничић 1825-1882:
Даничић, Ђ., Рјечник из књижевних старина српских, Државна штампарија,
Београд
Динић 2014:
Динић, Б., Чекмин,у:Хронике села, Културно-просветна заједница Србије, Месна
заједница Чекмин, Београд
Жугић 2005:
Жугић, Р., Речник говора Јабланичког краја, СДЗб. књ. 25, Институт за српски
језик САНУ, Београд
Зиројевић 1983:
Зиројевић, О., Лесковац и његова нахија од 1455. до 1683. године, Лесковачки
зборник XXIII, Библиотека Народног музеја у Лесковцу, Лесковац
Златановић 1998:
Златановић М., Речник говора Јужне Србије (провинцијализми, дијалектизми,
варваризми и др.), Учитељски факултет, Врање
Ивић 1956:
Page 126
126
Ивић, П., Дијалектологија српскохрватског језика: Увод у штокавско наречје,
Матица српска, Нови Сад
Јовановић В. 1982:
Јовановић В., Ј., Доња Јабланица (етнографско-социолошка истраживања, део
други), Лесковачки зборник XXII, Лесковац
Јовановић В. 1979:
Јовановић В., Ј., Лесковачко поље и Бабичка гора(историјско-привредна и
етнографско-социјална истраживања, посебни део), Библиотека Народног музеја у
Лесковцу, Лесковац
Јовановић В. 1973:
Јовановић В., Ј., Лесковачко Поречје, Лесковачки зборник XIII, Лесковац
Клајн 2002:
Клајн, И., Творба речи у савременом српском језику, Први део: Слагање и
префиксација, у: Прилози граматици српског језика I, Београд
Клајн 2003:
Клајн, И., Творба речи у савременом српском језику, Други део: Суфиксација и
конверзија, у: Прилози граматици српског језика II, Београд
Лома 1997:
Лома, А., Српскохрватска географска имена на -ина, мн. -ине, Ономатолошки прилози
XIII,Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Одбор за
ономастику, Београд, 1–26
Митровић 1984:
Митровић, Б.,Речник лесковачког говора, Библиотека Народног музеја у Лесковцу,
Лесковац
Михaјловић1974:
Михајловић, Ј., Топоними и микротопоними у Лесковцу, Лесковачки зборник XIV,
Лесковац
Николић Т. 1905:
Николић Т., Р., Пољаница и Клисура (антропогеографска проучавања),
Етнографски зборник, Српска краљевска академија, Београд
Павићевић, Ракић 1986:
Page 127
127
Павићевић, М., Ракић Х., Лесковачки и врањски крај (историјско-географски
преглед), Библиотека Дома културе младих Жика Илић Жути у Лесковцу, Лесковац
Петровић С. 2004:
Петровић С., П., Предејане и околина, Ласер, Београд
Рајковић Кожељац 1990:
Рајковић Кожељац Љ., Ономастика Тимока, у: Ономатолошки прилози XI, Српска
академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Одбор за ономастику,
Београд, 109–366
РМС:
Речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске, I–VI, Нови Сад, 1967–
1976.
РСАНУ:
Речник српсохрватског књижевног и народног језика Српске академије наука и
уметности, I–XVIII, 1959–2010.
Симоновић 1959:
Симоновић, Д., Ботанички речник (имена биљака), Научно дело, Издавачка установа
Српске академије наука, Београд
Skok 1971:
Skok, P., Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Knjiga prva, JAZU, Zagreb
Skok 1972:
Skok, P., Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Knjiga druga, JAZU, Zagreb
Skok 1973:
Skok, P.,Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Knjiga treća, JAZU, Zagreb
Skok 1974:
Skok, P., Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Knjiga četvrta, Kazala, JAZU,
Zagreb
Станојчић, Поповић 1995:
Станојчић, Ж., Поповић, Љ.,Граматика српскога језика, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд
Стефановић Караџић 1852:
Стефановић Караџић В., Српски рјечник, Беч
Page 128
128
Трифуноски Ф. 1964:
Трифуноски Ф., Ј., Грделичка клисура (антропогеографска расправа),Библиотека
Народног музеја у Лесковцу, Лесковац
Ћорић 2014:
Ћорић Б., Прилог библиографији творбе речи, Филолошки факултет Универзитета у
Београду, Београд
Шћепановић 1997:
Шћепановић М., Ономастичке категорије и српска ономастичка терминологија,
Књижевност и језик XLV/2–3, Београд, 65–70
Шћепановић 2003:
Шћепановић М.Српска ономастичка терминологија, у: Свет речи 15–16, 14–16
Скраћенице
агр. аграрно
анат. анатомија
балтосл. балтословенски
бот. ботанички
Page 129
129
гл. им. глаголска именица
дијал. дијалекатски
експр. експресивно
жар. жаргонски
заст. застарело
зоол. зоолошки
ие. индоевропски
НОП Народноослободилачки покрет
покр. покрајински
прасл. прасловенски
прид. придев
рус. руски
свесл. свесловенски
СКА Српска књижевна задруга
слов. словачки
тал. талијански
тур. турски
фам. фамилијарно
фран. француски
хип. хипокористички
чеш. чешки
Прилог
