Ute kolku zaboleni odKovid-19 treba dapo~inat za propustiteda bidat otstraneti?

Na Skopje mu nedostasuva ~ist vozduh, higiena, ekogradini, parkovi...

Xabe e nezavisnosta,koga dozvoluvame celo vreme da ni japotkopuvaat

MANDATOT ZAVR[UVA, KADE E OT^ETOT ZA SRABOTENOTO?

[ilegov da ne ka`uvato ]E pravi, tuku tonapravil i kade setroea gradskite pari

^itajte nä i na internet i tamu sme besplatni skopskoeho.mkKLIKNI!

br. 180 09.09.2021

Makedonija slavi. Pred triesetgodini, na referendumot na 8

septemvri 1991 godina, 95 procentiod makedonskite gra|ani izlegoa naizjasnuvawe, i 1.132.981 lica re i -ja Republika Makedonija da bidenezavisna dr`ava. „Neka ni e ~es-tita slobodna, suverena, samostojnaMakedonija!”, pora~a taa ve~er prediljadnicite sreni gra|ani toga ni -ot pretsedatel Kiro Gligorov. E~e -e refrenot od dr`avnata himna„Makedonija slobodna, slobodno e`ivee...” Taka bee ostvaren veko v -niot son na makedonskiot narod zaformirawe nezavisna i suverenadr`ava.

No, so toa ne zavruvaa naporiteza gradewe na nezavisnata dr`ava.Vsunost, toga trebae serioznoda po~nat. Mnogu subjekti i od vna-tre i od nadvor rabotea na toa daima somne`ite dali Makedonija eopstane, dali „e ja bide”, e uspeeli navistina da bide nezavisna...Narodot se trudee, no imae ipre~ki i sopki.

Prvo mu najda mana na ustavnotoime. EU vo Lisabon donese dek la ra -cija so koja ne ni dozvoluvae da se

koristi imeto Makedonija vo imetona dr`avata, Grcija vovede blo ka -da... Vsunost po~naa pritisocitepod koi po~naa i poputawata natoganite vlasti vo odnos na ba ra -wa ta od strana i nedorazbirawatadoma. Domanite politi~ari lesnoprifatija zemjata da stane ~lenkapod „privremenata” referenca BJRM

vo ime na priemot vo Obedineti na -cii tro predizvika revolt kaj golembroj na gra|anite.

Nezavisnosta ja na~naa i na vna -treen plan vo 1994 godina seslu~ija izbori ~ii rezultati gi bo-jkotirae opozicijata koja potoa nevleze vo parlament, se slu~i parti-zacija na optestvoto, somnitelna ikrajno tetna privatizacija koja jauniti srednata klasa vo zemjava isozdade kasta na bogatite.

Promenata na vlasta vo 1998 go-dina donese „Tajvanska avantura” ivetuvawa deka e dobieme „mili-jarda dolari” a to vnese novi pre -mre`ja i problemi.

Vojnata vo 2001 godina bee novudar vo toganite dr`avni temeli.

Po konfliktot koj po~na so terito -ri jalni barawa na albanskite bun-tovnici na krajot presmetkataza v ri so Ohridskiot dogovor. Sopomo na stranskite posrednicise postigna dogovor so koj se smeniustavot, so koj se vovedoa elementikoi ja naru`uvaat unitarnosta naMakedonija.

Ovoj dogovor, prakti~no, otvorivrati na postojanoto stransko me -a we vo vnatreni me|upartiskisu diri i nesposobnosta na make -donskite politi~ki eliti da postig-nat konsenzus za va`ni dr`avnipraawa. A na nadvoreen planucenite i zavisnosta od drugitepro dol`ija. Vo 2008 na samiotot naNATO vo Bukuret ne stanavme~lenka na NATO poradi gr~koto vetoi baraweto da go smenime ustav no -to ime na dr`avata.

Dojde Zaev na vlast i poputipred gr~kite barawa, vo 2018 sesklu~i Prespanski dogovor, pak sopomo na stranskite posrednici, sokoj dr`avata dobi dodavka „Severna”,se otka`a od del od istorijata, seproblematizira make donskiot iden-titet, a to pak predizvika dlabokipodelbi na gra|anite. Se naruiute edna nezavisnosta.

Sega najnovo e, se pregovara soBugarija za neto za to ne se pre-govara...

Poradi seto ova Makedoncitese povee si ja naputaat sopstve-nata tatkovina za koja pred tridencenii glasaa so polno srce idua deka e bide navistina neza-visna dr`ava.

Xabe e nezavisnosta, koga dozvoluvamecelo vreme da ni ja potkopuvaat

I prezadol`uvaweto janaruuva nezavisnosta

A na vnatreen plan, se slu~uva sepogolemo zadol`uvawe na zemjata koeotide nad sedum milijardi evra, seslu~i zavisnost od stranski krediti, za-visnost od stranskite banki, fondovi.

Lu|eto stanuva zavisni od partiite

Gra|anite stana zavisni od mi -lo sta partiite koi se menuvaat navlast. Partiite vrabotuvaat, par-tiite sudat, partiite... Gra|a ni tese zavisni i od mi lo s ta na ga z ditekoi pred se mislat na pr o fitot igo osiromauvaat rabotnikot...

2 RETROVIZOR

Tragi~niot bilans na pandemijatana korona virusot vo Makedonija

nikako da zapre. Naprotiv, ~etvrtiotbran za samo nekolku nedeli smrtnopokosi povee od 500 gra|ani, a dnev-nata crna statistika bele`i voprosek po triesetina po -~inati lica. I brojkite nateko bolni se se po go -lemi, zarazeni vee imaokolu 15.000. [to pre -

ze maat nadle`nite za da se namalatovie strani brojki? Menuvaat lineto vo lekuvaweto, vo organi-zacijata... ili samo povtoru-vaat – vakcinirajte se?

Najnovo e deka zdrav st -venite vlasti se nadevaatdeka pikot go pominal svo-jot vrv i deka e se namalu-vaat brojkite na umreni ina novozarazeni. I do segaimae takvi nade`i pa za ku -so vreme virusot pak eska -lirae. No, i po godina i pol odpojavata na virusot ostanuva istotopraawe: zoto vo zemjava imame

tolku visok broj na po~inati lica odkorona virusot?

Makedonskite zdravstveni vlastido sega davaa razli~ni objasnuvawa:pacientite imale drugi hroni~nizaboluvawa, oslabnat imunitet, doc -

na se javuvale na lekari, virusotbil nepredvidliv... a sega i

deka ne bile vakcinirani...Me|utoa, praaweto koe lo -gi~no se nametnuva e dalisamo vo Makedonija imalotolku bolni so hroni~nizaboluvawa i tolku lica

koi docna se javuvale nalekar? I vpro~em – anali zi -

raat li vo ministerstvoto zazdravstvo zoto nekoi lu|e docna

se javuvaat-odat vo bolnica i topravat toa da se smeni?

- Ima premnogu po~inati, vo nietueden bran nemalo tolku.

O~igledno, preventivnitemerki ne se dobri, dok-torite ne znaat to dadadat vo odredena faza

na bolesta, mislam deka ne znaat ideka nemaat protokoli za lekuvawe,smeta gra|ankata Keti Ivanovska-[ur bevska.

Po ovie praawa na videlinapo~naa da izleguvaat i drugi soz-nanija za toa kako se vodi bitkata sokorona virusot. Se greelo so pre-ventivnite merki, deka ~esto ~kripatrelaciite mati~ni lekari – za bo le -ni, se vide deka na zarazenite ne -potrebno im se prepiuvaat silnidozi na antibiotici koi im go oslab-nuvaat organizmot, deka ne postojatsoodvetni Protokoli za leku-vawe na zabolenite. Minis-terot za zdravstvo VenkoFi lip~e vakvite raboti gidemantira tvrdeji dekaprotokoli ima, a deka hro -ni~nite zaboluvawa seglavni pri~ini za visokatasmrtnost. No, denovive ipo raneniot direktor nasko pskiot Zdravstven dom Zla -

te Mehmedovi izjavi deka e po t re -ben unificiran medicinski pristap.

-Treba da se ima to~no odredenprotokol kako da se lekuvaat pacien-tite, da bide objaven vo Slu`benvesnik i redovno apdejtiran za da seznae koga treba da dadete odredenaterapija, re~e toj.

Poznatiot doktor-infektolog Ve -lo Markovski nekolku pati opo -menuvae deka nema ili pak postojatpogreni protokoli na lekuvawe, a ideka zatvorenosta na nadle`nite dane primaat pomo od drugi ekspertie golem problem. Za gra|anite prob-lem e i o~iglednata nekoordinira-nost.

- Visokata smrtnost se dol`ikako na golemiot broj na hroni~nobolni, no nekade i na nesoodvetnapostapka na doktorite pri leku-vaweto na pacientite. Definitivnotreba konsultacija so drugi zemjiokolu pro tokolite. Tie treba da sekristalno jasni i isti nasekade,smeta gra|ankata Tina Balova.

Nadle`nite do sega ne informi-raa dali i so koi zemji imale so -rabotka na planot na razmena naiskustva vo pogled na lekuvaweto nazabolenite.

- Postapkite na doktorite ne sesoodvetni. Davaat premnogu antibi-otici i sli~no. Treba da se pobara

pomo od stranstvo vo leku-vaweto za da im ka`at po

kakvi protokoli da leku-vaat, smeta gra|aninotLutfi Demiri.

SE ^EKA NA FILIP^E I KOMISIJATA

Ute kolku zaboleni od Kovid-19 treba dapo~inat za propustite da bidat otstraneti?Ima premnogu po~inati, vo nietu eden bran nemalo tolku.O~igledno, preventivnite merki ne se dobri, doktorite neznaat to da dadat vo odredena faza na bolesta, smetagra|ankata Keti Ivanovska-[urbevska

Zoto nema promeni vo Komisijata zazarazni zaboluvawa?

Posebno praawe e i zoto do seganemalo kadrovski promeni ili na do -pol nuvawa vo Komisijata za zaraznizaboluvawa. Od po~etokot na pandemi-jata taa raboti vo re~isi identi~ensostav, a fakt e deka odredeni merkikoi gi predlagala ne bile soodvetnina sostojbata. Tokmu letniot period vokoj preventivnite merki bea premnogupoputeni poradi to ~etvrtiot branna delta – virusot zema golem zamav, epri mer za toa. No, i pokraj toa, nad -le` ni te ne se reavaat za promenikoi e donesat podobra strategija voborbata so virusot.

KETI IVANOVSKA-[URBEVSKA:

Preventivnite merki ne se dobri

LUTFI DEMIRI: Treba pomo od

stranstvo za dobriprotokoli

3GRA\ANSKA DIOPTRIJA

9 septemvri 2021

TINA BALOVA: Hroni~no bolnite, noi nesoodvetna postapkana doktorite - pri~inaza visokata smrtnost

Kone~no vo Skopje rabotat gra -de`ni maini, se udiraat „ka-

meni – temelnici” za novi gradinki,parkinzi, ambulanti..., a se dr`at ipres - konferencii kade se sluaatvetuvawa „e napravime ova,e napravime ona...”. Ed-nostavno, skopskiot, no iop tinskite grado na ~a -l nici se rastr~ani na -

se kade – predizborie e. Da, seto toane bi bilo nito loo dokolku sepravae vo prvata-vtorata godinaod nivniot mandat. Me|utoa, prob-lem e to vakvata zabrevtanost seslu~uva na samo neto malku poveeod mesec dena do novite lokalni iz-bori. Toga, praaweto koe sepostavuva e: [to se pravae vo iz -mi native tri ipol godini? Zototie proekti e se po~naa porano?

Logi~no e sega gradona~alnikotPatre [ilegov i negovite optin-ski kolegi da ka`uvaat to naprav-

ile za svojot mandat. Dapodnesat izvetaj za sra -bo tenoto, a potoa da ka` u -va at to planiraat da

pra vat vo idnina.- Gradona~alnikot na

Skopje i gradona~alnicite naskopskite optini ne gi ispolnija

predizbornite vetuvawa i pro-grami. Sega samo se obiduvaat dazapo~nat realizacija na nekojveten kapitalen proekt, spro -ti zapo~nuvawe na izbor-nata kampawa za lokalniteiz bori, veli gra|ankataDo brila Andonovska.

NEZAPO^NATI FARAONSKI PROEKTI

No, namesto ot~et [ilegovde novive odi po skopskite op ti -ni, vo Butel najavuva ~istewe nakanalot na Serava, vo K. Voda nov

trotoar na ulicata „H. Tatar~ev”, voSaraj zbori za rekonstrukcija napatita kon Glumovo, Kondovo, Ra -~e... najavuva smart-parkinzi kaj Zo -o lokata gradina, se grebe as faltotna bulevarot kaj MANU, se najavuvanova ulica kaj Klini~ki centar...Fino e toa, ama to vsunost odvetenoto sraboti skopskiot grado na -~alnik vo izminative godini? Lis-

tata na raboti koi im gi vetina skopjani bee prili~no

golema i najavuvae me -nuvawe na likot na gra -dot. Bea poso~eni pe de-

setina golemi proekti za koi se garan-tirae deka e bidat napraveni.

Kade e zavrenata gasifikacija,kade e kombiniraniot gradski pre-voz, kade e tunelot pod Kale... [ile-gov neodamna na praaweto zotone napravil kapitalni proekti samokuso odgovori: „Ne sum faraon pa dagradam kappitalni proekti”.

No, ova ne pominuva kaj gra|a -nite.

- Nitu gradona~alnikot nitu so -vetnicite ne zaslu`uvaat vtor man-dat. Ne gi ispolnija vetuvawata zakoi ja dobija naata doverba. Pov -ee od sigurno e deka ako ne ispol-nile vo ovoj mandat toa nema da gonapravat nitu vo naredniot, smetaskopjanecot Quben Gogu~evski.

MANDATOT ZAVR[UVA, KADE E OT^ETOT ZA SRABOTENOTO?

QUBEN GOGU^EVSKI:Povee od potrebno e

da dadat ot~et zasrabotenoto dosega. Tie

gi troea naite pari inajnormalno e da znaeme kade se

potroeni

[ilegov neka ne ka`uva to ]E pravi tuku tFino e toa, to ima najavi za novi proekti, ama tovsunost od vetenoto srabotiskopskiot gradona~alnik vo izminative godini? Bea poso~uvani pedesetinagolemi proekti za koi segarantirae deka e bidat napraveni

4 VO FOKUSOT

9 septemvri 2021

[to (ne) napravi skopskiot gradona~alnik?Listata na proekti koi trebae vee da bidat napraveni od strana na skopskiot

gradona~alnik Petre [ilegov voopto ne e mala. Tuka se: Gasifi ka ci ja/ Ko m bi ni -ran gradski prevoz/Grad bez smog/Tunel pod Kale/Univerzalna sa la/ Revi ta li za -cija na Treska/Dve novi gimnazii/Pea~ka zona Mal Ring / Zelen ko ridorSe rava/Poumuvawe na Vodno/Ureduvawe na Akvaduktot/Luna park / Sputenaraskrsnica kaj „Mavrovka”/Kolektorski sistem/Kru`en tek vo Sa raj/Natpatnik „Al-kaloid”/Monta`ni parkinzi na Xon Kenedi” i „Чa ir ~an ka”\Protivpo`arni stanicivo Dra~evo i vo Rasadnik/Revitalizacija na parkot Gazi Baba...

Kako napraveni proekti, pak, mo`e da mu se pripiat stacionarot „Lajka”, no -vi velosipedski pateki, golema nabavka na kontejneri i na komunalna mehani -za ci ja, zavruvawe na bulevarite „Karpo“ i „ASNOM”, „Nikola Karev”,po lo vina od „BIH”, triesetina novi avtobusi na gas, novi zeleni povrini kakoIbni-pajko, Mi~urin i drugi, ureduvawe na terasata na GTC i na vtoriot del odgradskiot plotad, ureduvawe na vnatrenosta na Klini~kiot centar, kru`entek vo Чair, gradba na noviot most vo Aerodrom…

DOBRILA ANDONOVSKA:Gradona~alnicite sedol`ni da podnesatot~et pred gra|anite za se to e sraboteno vonivniot mandat

Negoviot sogra|anin Vlado Da -nilov, pak kuso ni re~e: „Del od pro -ek tite e ostvaren, a del ne”.

Dol`ni na gra|anite im ostanaai optinskite gradona~alnici. VoAerodrom Zlatko Marin na-javuva golf-tereni, a janema gasifikacijata naoptinata, novi parki-ralita, nov zatvoren

zelen pazar, nova optinskazgrada, nova gimnazija, nov kulturencentar... Vo Kisela Voda gra|aniteod Filip Temelkovski ute ~ekaatna poliklinika, katna gara`a,gasifikacija, 40 internet zo -ni, nova optinska zgrada,fekalni kanalizacii ponaselbite Pripor, Usje...Boris Georgievski vo GaziBaba, pak, na gra|anite u -te im dol`i nov sportsko-rekreativen centar, bazen,nova poliklinika vo Avtoko-manda, katna gara`a vo Ma xa -ri, inicijativa Skopska Crna Gorada stane nacionalen park. Vo Cen-tar Saa Bogdanovi neodamna sepofali deka najgolem del od prek-tite gi napravil no gi nema vetenitesportska sala vo Gradskiot park,novi 2.000 parking mesta, kula zapro~istuvawe na vozduhot... Na go -lem moderen dom za stari lica, de-vette eko-parkinzi, besplatno u~ewena stranski jazici za osnovcite,rekonstrukcija na sportskata sala„Partizan 4”, golemiot park voKarpo 4 ute se ~eka od gra do na -~al nikot Stefan Bogoev.

Gra|aninot Viktor Jovanovski,`i tel na naselba @elezara ni velideka o~ekuval da bide napravenapro~istitelna stanica za Skopje za

pre rabotki na otpadni vodi.- Vo ~etiri godini naselbata ni

vo eden den ne e izmetena kako totreba. Ku~iwata – skitnici treba dase trgnat od ulicite, zeleniloto da

se vrati po optinite. Tuka ze-leniloto e storeno pepel,

lokalnite deponii treba dase ~istat redovno. Ova seosnovni raboti za koi netreba da se razgovara vo -op to, potencira ovoj gra -|anin.

KADE OTI[LE PARITE NAGRA\ANITE?

Od druga strana, nitu eden odgradona~alnicite vo ovoj period neizleze so detalen ot~et za toa to

se napravil, to ne napravili kako se troeni buxet-

skite pari. Toa od niv goo~ekuvale i gra|anite.

- Gradona~alnicite

se dol`ni da podnesat ot~et predgra|anite za se to e sraboteno vonivniot mandat, no sekako i da dadatot~et za optinskite kasi, za koitvrdea deka im se ostaveni prazniod nivnite prethodnici, a vla-data im gi napolni. Pa sepostavuva praaweto: Akoostavaat prezadol`eni op - tini bez da realiziraatkapitalni proekti, kadezavrile parite na gra |a -nite, prauva Andonovska.

Sli~no misli i QubenGogu~evski:

- Povee od potrebno edadat ot~et za srabotenoto dosega.

Tie gi troea naite pari i najnor-malno e da znaeme kade se pot ro e -ni.

Zasega gradona~lanicite si pro -dol`uvaat so vetuvawata, najavu-vaat deka „e napravat ova i ona”.Odnosno, so toa si ja baraat dover-bata za nov mandat so obrazlo`eniedeka im e potreben za da gi zavratzapo~natite proekti. Toa e prikaz-nata i scenarioto koe se povtoruvaod izbori do izbori. Prakti~no, iz -le guva ona to vo anktetata na „Sk -

o p sko eho” go ka`a RobertVe qa novski.

- Od 1992 godina dosega nikoj ne gi ispolnilvetuvawata, ni re~e toj.

ROBERT VEQANOVSKI:Od 1992 godina do sega

nikoj ne gi ispolnilvetuvawata

o napravil i kade se troea gradskite pari

Ul. Blagoja Stefkovski bb Maxari, 1000 Skopje Makedonija

Tel: +389 2 2535 510 Mob: +389 71 382 062e­mail: info@agronova.com.mk

AGRONOVA DOO - SKLADI[TA MAXARI

JAVNI I CARINSKI SKLADI[TA I [PEDICIJA

5VO FOKUSOT

9 septemvri 2021

VLADO DANILOV: Del od proektite eostvaren, a del ne

VIKTOR JOVANOVSKI:Naselbata @elezara

vo ~etiri godini ni voeden den ne e izmetena

kako to treba

Gradona~alnikot na Skopje i onie na skopskite optini ne giispolnija predizbornite vetuvawa i programi. Sega sprotilokalnite izbori samo se obiduvaat da zapo~nat realizacijana nekoj veten kapitalen proekt, smeta Dobrila Andonovska

7VIZIJA

9 septemvri 2021

Elektri~niot transporten sistem poprimerot na Tokio e odli~na solucija

Za Viktor Cveti, dr`aven slu`benik i magister popravo, prioritet bi bilo ~ista `ivotna sredina,

~ist soobraaj, no i namaleno doseluvawe vo gradot.

1. Namaleno aerozagaduvaweDokolku bi ja imal ansata da bidam tatkoto na

Skopje eden den, prva neophodna obvrska koja bi japrezel e intervencija vo poleto na aerozagaduvaweto.So ovoj problem Skopjani se borat izminatite 40-et go-dini. Aerozagaduvaweto vo Skopje mo`e da se nadminena povee na~ini, no pred se bi prezel aktivnosti koito se empiriski doka`ani vo moderniot svet, odnosno,davawe subvencii za greewe na gas, stimulirawe nagra|anite subvencionirano da vlo`uvaat vo avtomobiliso elektri~en pogon, postavuvawe na elektri~nitrotineti so mo`nost na nivna renta po pozitivniotprimer vo Solun vo Grcija, izgradba na velosipedskipateki i iznajmuvawwe na velosipedi i sl.

2. Reenie za prenaselenostaSledno bi vovel uslovi za trajno naseluvawe na Skopje,

po primerot vo Slovenija odnosno naseluvaweto vo gradotQubqana. Za da se rei problemot so prenaselenosta voSkopje od osobeno zna~ewe e razvojot na ostanatiot del nadr`avata vo ekonomska i industriska smisla. Prenase-lenosta na Skopje pretstavuva seriozen problem bidejiso migracijata selo – grad, naata dr`ava kako agrarnotaka i sto~arski gi namaluva svoite kapaciteti i kom-pletno se preorientira kon uslu`niot sektor pri todoveduva do dizbalans na ekonomsko – industriskata mapa.

3. Elektri~en transporten sistem

Bi se zalo`il za izgra -d ba na celosna mre`a naele ktri~en transporten si -s tem. Morame da bidemeodgovorni pred samata pri -roda i da se obideme da jaza~uvame po sekoja cena.Elektri~niot transportensistem odnosno mre`notopokrivawe po primerot naTokio e odli~na solucija zaefektizirawe na trans-portot i u`asniot soo bra -aj so koj to se borime sodecenii. Skopje e grad sogolemi bulevari so to nise dava odli~na mo`nostda go ispolnime ovoj na~inna transport so elektro bu -si koi zamenuvaat do 100av tomobil na edna edinicaelek trobus.

VIKTOR CVETI]

DA SUM GRADONA^ALNIK NA ^AIR

Na optinskite osnovniu~ilita e napravam vertikalno zeleniloZelenite postojki mislam deka se najdobraideja za onie mesta kade to nema zelenilo

Arta ]erimi, nevladin aktivist, vo uloga na gra do na -~al nik bi napravila povee ekoloki proekti.

1. Razubavuvawe na u~ilitataTrgnuvaji od faktot deka decata povee u~at dodeka

se mali i polesno steknuvaat naviki, tokmu vo osnov no -to obrazovanie e super mo`nost da se dadat razli~niprimeri za da se razbere kolku e bitno zeleniloto vomes toto kade i `iveat. Za toa, vertikalnoto zelenilobi bilo super primer za decata sami da gi sadat ras-tenijata i samite da se gri`at za niv. I taka to e bi -dat del od celiot proces i tie naviki e im ostanat zacel `ivot i na kraj e vidat kolku poubavo mesto e bideu~i liteto.

2. Zelen pokriv vo zgradata na OptinataZeleniot krov na samata zgrada na Optina Чair, bi

bilo top primer za da se zgolemi svesta na lu|eto za ze-lena okolina. Toj e se iskoristi ne samo od lu|eto torabotat na samata optina za vreme na pauza, tuku ebide super mesto za piewe kafe so drutvo, rekreacijana deca ili pak ~itawe kniga. ]e bide multifunk cio -nal no mesto so top zelen izgled i e bide iskoristen odse koj gra|anin na optinata.

3. Zeleni postojkiZelenite postojki mislam deka se najdobra ideja za

onie mesta kade to nema zelenilo, bideji osven toe pomaga da se namali temperaturata vo okolinata ida se zgolemi vla`nosta, e vlijae pozitivno na lu|etoto ~ekaat avtobus i vo isto vreme sigurno deka e imapo dobar estetski izgled. I najdobrata rabota e dekafak tot deka tie sobiraat voda za vreme na vrne`i, i taavoda ja iskoristat za odr`uvawe na samite rastenija.

„SKOPSKO EHO“ PRA[UVA: KOI TRI RABOTI PRVO BI GI NAPRAVILE AKO STE GRADONA^ALNIK?

ARTA ]ERIMI

DA SUM GRADONA^ALNIK NA GRAD SKOPJE

]e vovedam uslovi za trajnonaseluvawe vo Skopje

8 FOTO DOKAZ

9 septemvri 2021

GRA\ANITE DO GRADONA^ALNICITE

Ova e objektot koj trebalo da bide „N U TurskiTeatar“. @alosna slika da go gledate ova sekoj den(pominuvam tuka sekoj den). Gradbata stanala deponija, se raspa|a i toa to se izgradilo, dodekapak e sluame predizborni prikazni za toa to egradat! A da go dovrat vee po~natoto od koj i da eizgradeno! Sepak ova se nai pari koi propa|aatod negri`a i nesovesnost na vlastite!!!!! Olivera

Bistata na herojot Stiv Naumov vo krugot na studentskiot dom so godini e is~eznata. Nema li nekoj heroj da ja obnovi? Dimitar

Ova se ute ne se rei. Na bulevarot „Boris Trajkovski“ kaj raskrsnicata kaj Cementarnica demne vakvaopasnost. Nadle`nite ute ne ja videle. Tihomir

OVA E MESTO ZA VA[ATA REKLAMA

]E VE VIDAT NAD 25.000 SEMEJSTVA

(PO NAJNISKI CENI)Marketing tel: 078/444-021

marmaksstep@eho.mk

OVA E MESTO ZA VA[ATA REKLAMA

]E VE VIDAT NAD 25.000 SEMEJSTVA

(PO NAJNISKI CENI)

9FOTO DOKAZ

9 septemvri 2021

Po~ituvani ~itateli,Preku rubrikata „FOTO DOKAZ“ mo`ete daispratite poraki do skopskite gradona~alnici zase ona to mislite deka treba da go popravat, dopravat, napravat, is~istat... ili pak da gi pofalite za neto dobro sraboteno. Site vaifotografii i kratok komentar mo`e da ni gi ispratite na e­mail: skopskoeho@yahoo.com

Vo zavisnost od prostorot i soodvetnosta naporakite Redakcijata na „SKOPSKO EHO“pogolemiot del od niv e gi objavi vo vesnikot.

GRA\ANITE DO GRADONA^ALNICITE

Na noviot bulevar ASNOM se e zavreno no ne imaloto par~e od velosipedskata pateka koja trebada ja zaobikoli avtobuskata postojka: Nadzorot ova go vide li? Daniela

Gi najavuvaa kako reenie za sobirawe na otpadocite no, za `al, novite kanti za |ubre e zavrat naskoro vo |ubre. Mario

sledete ne na

Skopsko Eho

Na nadvoznikot kaj Avtokomanda, mu treba generalno renovirawe za da ne se slu~i nekojahavarija. Ili, toa se ~eka prvo? Mile

11INTERVJU

9 septemvri 2021

Za pisatelkata Lidija Dimkovskamakedonskata metropola stanala

centralno mesto vo koe se sleva nase-lenieto iako vo svetot se stremattokmu kon sprotivnoto.

Koga e ka`ete Skopje, koimisli i sliki Vi se pojavuvaat?

- Moeto voobi~aeno prvo pret-pladne koga sum povtorno vo Skopje:izleguvawe od starata zgrada naulica „Karl Libkneht” vo Maxari, kojame inspirirae da ja napiamzbirkata raskazi „Koga zaminav odKarl Libkneht”, pominuvawe pokrajudolnicite na zgradite vo koi Zlata iSrebra od romanot „Rezerven `ivot”ja igraat so Roze igrata napretska`uvawe, kupuvawe dnevni ves-nici, ~ekawe avtobus broj 50 na posto-jkata so nekoj nov nekrolog prika~en nadrvoto, sleguvawe na Bit-pazar, potoavozbudliva proetka niz Starata~arija, simit-poga~a vo salfetka,dobra izlo`ba, tihuvawe vo crkvata„Sveti Dimitrija”, piewe voda odmalata fontana vo dvorot, slevaweso minuva~ite na Kameniot most koina plotadot pristignuvaat sekoj sosvoja prikazna, a potoa skrnuvaji sosopstvenata prikazna po ulicite se dokni`arnicata na „Ili-Ili”, kade tose „doma” i moite knigi.

Koe Skopje go sakate povee:ova sega ili toa od porano?

– I ova sega, mo`ebi zatoa toretko go gledam, no sekojpat so odli~no

poseteni kni`evni i umetni~ki nas-tani, i ona od porano, od krajot na os-umdesettite, koga kejot na Vardarmirisae na drvja i vqubuvawa popoetskite sredbi vo Domot nagrade`nicite „Ko~o Racin”, ili napo~etokot na devedesettite koga skop-skiot univerzitet vriee od mladi`elni za znaewe, koga i mejnstrimot ialternativata si imaa svoi omilenimesta, noen `ivot, dnevni debati,vizii i idei, noni avtobusi so mirisna burek i jogurt, plotad golem kakosonce, no i pretesen za sebepotvrdu-vawata na makedonskiot narod poraspa|aweto na Jugoslavija. Skopje e,vsunost, sekoga inspirativno.

Dali Vie dovolno mu dadovtena gradot?

- Da, kolku to mo`ev. Skopje e za-sekoga prisuten vo mojata bi-ografija i vo mojata proza i poezija,vo romanot „Rezerven `ivot” e op-faten, na primer, od osumdesettite pase do prvata decenija na 21 vek, ge-ografski, emotiven i kulturen fon eto go nosam nasekade niz svetot.Skopje e bro vrz moeto srce to megree i me bocka za da ne go zaboravam.

So to najmnogu se gordeete voSkopje?

- So toa to Starata ~arija seute uspeva da ja odr`i svojataforma, iako e o~igledno deka komer-cijalizacijata saka da ja pot~ini, pavo taa smisla ja nema povee, naprimer, Menada, kultnoto kafule zanastani i svirki, i sekako najmnogu sokulturnoto nasledstvo kako to secrkvite, xamiite, prenamenetiteamami, kako i par~iwata modernapostzemjostresna arhitektura, setoona po to i svetot bi trebalo da goznae Skopje.

Pregolemo li e Skopje za Vas,treba li da raste ili da se namali?

- Skopje ne e ni golem ni mal - tukuprepoln, a toa se dol`i na politikatavo celost. Ne sakaji, Skopje stanagrad-polis i centralizirano mesto vokoe se sleva naselenieto, adenenite eko i geopolitiki vo svetotse stremat tokmu kon sprotivnoto:lu|eto da sakaat da `iveat nadvor odglavniot grad za da mo`at da mu sevraaat ne od egzistencijalnapotreba, tuku od zadovolstvo.

[to Vi nedostasuva vo gradot,a to bi odzele?

- Mi nedostasuva ~ist vozduh, hi gi -ena, avtobusi bez turkanici, praznitrotoari, sovesni `iteli, kultura naodnesuvawe, multikulturno so`itel-stvo, profesionalno rabote we na in-stituciite, depolitizacija na gradot,povee kni`arnici, biblioteki, ga-lerii, detski centri za u~ewe, domovii dnevni centri za stari lica,mo`nosti za site marginaliziranigru pi, ekogradini i parkovi. Bi mu giodzela zdanijata od proektot Skopje2014, odnosno bi gi prenamenila voumetni~ki, konceptualni i moderniceli, a so humor i ironija toa e apso-lutno mo`no.

Vo kakvo Skopje sakate da`iveete?

- Bi sakala toj da e multikulturengrad vo koj mostovite povrzuvaat, a nerazdvojuvaat, kosmopolitski grad soiroka nasmevka vrz licata na zado-volni, sreni i sovesni `iteli inamernici koi nitu frlaat nitupreskoknuvaat |ubre, grad vo koj ne seunituva se to e nikne od entuzi-jazam, grad vo koj generaciite `iveatvo me|usebno razbirawe i po~it, gradbez stres, grad vo koj se vovlekuvakako vo sopstven dom vo koj ti e udobnoi ubavo, grad vo koj sekoj ~ovek ima

Ni skopjani ni gradot ne go dobivaat potrebnoto Skopje i skopjani davaat i pla -

a at, no dali instituciite i gra do -na ~alnicite dovolno mu davaat nagradot?

- Ima ubavo sredeni kat~iwa nizSkopje, no nedovolno, gradot vo osnova ene~ist, prenatrupan so gradbi i soobra -aj, nema zelenilo, neoteteni de t skiigralita, a ni dovolno korpi za smet.Apsolutno skopjanite ne go dobivaat onaza to mu pla a at na gradot, noponekoga ni gradot ne go dobiva onato bi trebalo da mu go dadat `itelite– ~istota, li~ni za lo` bi, odnos kako konbli`en, ~uvstvo de ka gradot e dom totreba da se odr u va i ~uva.

LIDIJA DIMKOVSKA

Na Skopje mu nedostasuva ~ist vozduh,higiena, eko gradini, parkovi...Skopje ne e ni golem ni mal - tuku prepoln, a toa se dol`i napolitikata vo celost, veli Dimkovska

12 ZA NAS

VESNIKOT GO IMA I VO VA[ETO MAALO...

Автокоманда: Маркет КАЛИНКА; Драгстор ЕЛ ДЕ

Аеродром: Тобако ТАБАК ИВ; Пекара ЈОВЧЕ ТЦ Бисер; Пилјара греен

Фруит; Маркет ОКИ; ДИСКОНТ М; Месарница БЕЈБИ БИФ ТЦ Бисер

Битпазар: Тобако ГАБЕРЦИ ТРЕЈД

Бутел 2: ТП КИКИ; Продавница МАТАК

Влае: ТИКТАК Тобако

Водно: ВОДНО МАРКЕТ

Железара: ПАПАК ТРЕЈД

Капиштец: Тобако МАРТОН ТП

Карпош 1: Продавница УН АМИГО ГРАНДЕ

Карпош 2: Тобако ЕСТЕРА ЛУКА.

Карпош 3: ТАК ТОБАКО; ДАНИ МЦ.

Карпош 4: Зур и Гранап

К. Вода: Тобако МОРНАР; Тобако ТО МИ АС; Маркет ДИМ

Козле: ЗОКИ ГОЛД

Населба Лисиче: ДИСКОНТ М, ЕЛИДА 28, ЕЛИДА 29

Населба Лисиче: ДИСКОНТ М

Ново Лисиче: АГРОВАРДАР ПРОМЕТ

Тафталиџе 1: МЕСАРА АНДРЕА

Тафталиџе 2: ТОБАКО ВЕНЕРА

Центар: ДЕНЕСА ТОБАКО, ТОБАКО МТ АС,

ТОБАКО ЛА ЦДИ, продавница ЦАЦИ, КИОСК ВИТА ПРЕС

Црниче: ПОЛО МАРКЕТ

Чаир: Продавница ГИЛЕ СУПЕР ТРЕЈД; ТП КИКИ

Ченто: МАРКЕТ АН ГО КОМЕРЦ

Zemete primerok na „Skopsko Eho“ na 100 lokacii niz gradotOva se lokaciite kade mo`e da si zemete vesnik „Skopsko eho“, koj besplatno ve ~eka sekoj ~etvrtok:

25.000tira`

PEKARI

OBLO@UVALNICI

МАРКЕТИ ЕЛИДА

МАРКЕТИ ГРАНАП

Vesnikot mo`e da go pobarate i vo objektite na

Makedonija ima dobri lu|e, dona-tori koi im pomagaat na licata

na koi im e potrebna pomo. No tiei nemaat sekoga dovolno vreme ibrz na~in kako da doznaat komu mu epotrebno da mu se rei konkretenpro blem.

Zatoa platformata Ways2help(„Na~ini da se pomogne”) e sozdadenaza da gi povrzuva lu|eto koi sakaat dadoniraat i onie semejstva, na koi ime potrebna taa donacija. Zad ovaa hu-mana platforma stojat grupa volon-teri, a eden od koosnova~ite e iMonika Rizovska.

- Vo jadroto na naata gru-pata sega se 11 volonteri, nonie obedinuvame preku 800drugi volonteri koi delu-vaat vo site makedonskigradovi. Ways2help e plat-forma koja gi povrzuva or-ganizaciite, kompaniite iindividualnite donatori, socel da se pomogne na socijalnozagrozeni semejstva, deca bez ro di -te li i deca na samohrani roditeli.Po kraj mo`nostite za onlajn doni ra -we, platformata nudi i opcii za re-dovno plaawe na smetki za struja ivoda, donacii na u~ilien pribor,hrana i sanitarni proizvodi, ni ob-jasnuva Rizovska.

Semejstvata na koi treba da im sepomogne se selektiraa spored poveeparametri: mese~nite primawa, ra bo -tosposobnosta na ~lenovite vo semej -s tvoto, kako i zdravstvena so s tojba.Pri ova se dobiva slika dali spa|aatvo kategorijata na semejstva koi ne sevo mo`nost da gi pokrijat svoitetrooci na mese~no nivo kako i dalipripa|aat vo kategorijata na soci-jalno zagrozeni semejstva. Vo ovoj pro-ces na proverka zna~itelno pomaga

humanitarna organizacija „Vi -s tinski Dela na qubeznost”.

- Donatorite preku in-ternet stranicata „Pla tismetka” se za po z navaat

so problemite koi gi ima odredenosemejstvo, to li~no ne go poznavaat.Na portalot e napiano i kratko ob-jasnuvawe za semejstvoto za nivnatamomentalna situacija i potrebata odpomo. Taka, onoj donator to e reida pomogne, vedna mo`e da platinekoja neplatena smetka za struja ilidrugo, objasnuva Rizovska.

Blagodarenie na ova do sega po -mota ja dobile povee od 152 semej -s tva. Poto~no ka`ano, humanite lu|ena ovoj na~in do sega uplatile re ~i -si dva milioni denari ili povee od30.000 evra so koi se plateni zaosta-nati smetki.

- Voodueveni sme od humanostakoja ja poka`uvaat donatorite. Ova eute edna potvrda deka lu|eto se hu-mani, no i deka sakaat da znaat kadepomagaat, za to se koristat nivnitepari. Nie navistina ne o~ekuvavmedeka tolku brzo e najdeme donatori,koi se podgotveni bezuslovno da po-mognat, bez vozvrat, duri i anonimno.Treba da se poddr`uvame eden sodrug i nie e prodol`ime po ovoj pat,potencira Monika Rizovska.

WAYS2HELP

SKOPSKO EHOul. Dimo Haxi Dimov br. 38, Skopje

tel: 078/418-692osnova~:

Antonio SpasevRedakcija:

glaven i odgovoren urednik: Branko \or|evski

skopskoeho1@yahoo.comIzdava~:

EHO MEDIA GRUPAul. Dimo Haxi Dimov br.38, Skopje

`iro smetka: 290-1000000918-08Direktor:

Vladimir PandovskiMarketing:

marmaksstep@eho.mk tel.078/444-021

Tira`: 25.000 primerociIspe~ateno na: 8.9.2021 g.

Pe~ati: „Evropa 92“ Ko~aniul. Kri`evska br.22

Sega gra|anite im se najva`ni

Lokalnite izbori se daleku, a ka -m pawata odamna po~na. Nominiran-ite ili objavenite kandidati zagradona~alnici – iako se ute ne epo~nata predizborna kampawa serastr~aa me|u gra|anite. Naedna nasite va`ni im se gra|anite.

Toa e neseriozno i po malku pot-cenuva~ki kon lu|eto. Kako toa aktuel-niot, a i kandidat za gradona~alnikna Skopje, Petre [ilegov, ba sega seseti na Saraj, pa i maalski sredbiima so gra|anite? Toj kako aktuelengradona~alnik go pravee li toa mi-native 4 godini i ne samo vo Sarajtuku niz celo Skopje?

Vide ne vide i negovata soper ni~ -ka na ovie izbori - Danela Arsov s ka,zaedno so kandidatot za gra do na ~al -nik na Чair etaa na teren... Trgnu-vaat vo „pohod” i drugite..., a da nezboruvame i za optinskite kandi-dati za gradona~alnici.

Sigurno si mislat deka taka e po -ka at deka se rabotlivi i bliski sonarodot. No to ako poka`uva deka seskloni pred se na propaganda?

Gi povrzuvame donatorite ionie na koi im treba pomo

Se pomaga i sohrana, obleka,u~iliten pribor...

Platformata ovozmo`uva idonacii vo hrana, mebel, ob le ka...Na akcija „Doniraj konzervi ra nahrana” bea donirani 93 ki lo gra -mi konzervirana hrana, 75 kg. dru -gi prehrambeni proizvodi, okolu4 kg. higienski sredstva i 27 kg.obleka. Vo momentov aktiv na e ak-cijata za donirawe u~i lien pri-bor. Dosega sobrani se nad 150ko mpleti u~ilini ran ~i wa ipri bor. Vo akcijata, aktivistiteimaat pomo kafu liwata „Srea”vo Skopje i „Bliku” vo Struga.

Preku internet stranicata„Plati smetka“ donatorite sezapoznavaat so problemitekoi gi ima odredeno semejstvoi im plaaat zaostanati komunalni smetki, objasnuvaMonika Rizovska

MONIKA RIZOVSKA: Ne o~ekuvavme deka

tolku brzo e najdemedonatori koi se spremni

bezuslovno da pomognat

13@IVOT

9 septemvri 2021

ТАБЛО Медиа

ЕХО МЕДИА ГРУПА

Скопје

тел: 078/444-021

marketing@emg.mk

www.tablomedia.mk

Концепт на рекламирање сокој најлесно може да се дојдедо саканата таргет група

Рекламирањето е во рамка вокоја се поставува постерот сорекламната порака

Рамките се лоцирани во станбени и деловни згради,исклучиво во приземјето, предлифтот или во самиот лифт

Истакнете ја вашата реклама преку

Забележлив и кога не очекуваш Флексибилен во промена на постерите Прецизно одредување на таргет група Сугестивен Идеален за пренесување на детални

информации Внимателно избрани 500 локации во градот 50.000 лица дневна фреквенција

15

9 septemvri 2021

IN BOKS

@iviot tanc na lastovi~kitenautro za moment e me ot-

trgne od prvata teka misla: kakoe im pomine denot na decata vou~ilite. Iznesuvaweto na pro-centi na zarazeni i kolku godinataso onlajn nastava bila uspena za-strauva i vleva nedoverba. Po pi -sot e nu`nost za planirawe narazvojot, a pritoa nikoga nemaloplaniran prirast na naselenieto.Vo sekoj slu~aj, straniot virus ba -ra posebna pretpazlivost. Voqatana narodot nikoga i za nito nepobedila nasproti arogantnatavla st. Ruzvelt na barawata na nar-odot odgovoril: „Ako me prinudu-vate (so demonstracii, protesti itrajkovi) e go storam toa, e mibide milo da vi ugodam”.

I pred ovie lokalni izbori sepovtoruva istata prikazna: rasko -pa ni ulici, se pravat drugi po p -rav ki i po~nuvaat da gradat i seka uvaat la`ni vetuvawa. Imastru~waci vo svojata oblast nora bo ta za gradot (za podobar`ivot) ba ra drugi sposobnosti ana iz vi kani „vizioneri” i „sezna-jkovci za govor na omraza” Borhes(avtor na Alef) e re~e: „Moramda se izvinam (pred Sabato), znamdeka sum neznalica”. Nie nemameskromna no posvetena i kompe-tentna li~ nost, vo nikoj slu~ajnatpartiska. I Noam Чomski pi u -

va za krajot koj ne znaeme kako eizgleda: do toga i amerikanskitekandidati se re kla mirale kako„pasta za zabi”. Par tiite kaj nas nerazgovaraat tuku se napa|aat zaedni isti ra boti. Tie ne se zdru -`i ja nitu vo naj krizni periodi.Bed no! Mo`e da se zboruva zala`en patriotizam i otsustvo namoralna dimenzija vo deluva we -to. Koga imaat interes tie znaatedinstveno – da se pa za rat. Mnogubedno! Kako mo`e po e di nec dabide vinoven za enormnoto za-gaduvawe koga stanuva zbor zastara pojava koja vo minatoto pre -diz vikuvala ~uma! No ne e samotoa: temelni ~ove~ki vrednostiis ~ez nuvaat kako to e solidar -nos ta i so~uvstvuvaweto.

Parite se oblik na govor vopresuduvaweto, a te`neeweto dase krade, spored Darvin, „mora dae nasledno”. Se razbira, mo`e dane mu veruvame. Neo~ekuvano, me -|u toa kandidat za Centar izjavi:Skopje 2014 bilo minato (bezogled na tekite posledici togi ostavi, se ute prisutni)! Kakomisli kandidatot da go podobri`ivotot vo gradot koj odi vo pro -past zaradi neukosta, destruktiv -

nos ta, omra zata i|ubreto, osobeno ag -re sivnata nekontro -li rana betonizacijai instrumentaliza -ci ja.

Vo ime na narodotse donesuvaat (i so pritisok)nepravedni odluki, reenija i pre-sudi bez potkrepena argumentacijaso te ki posledici po celi seme-jstva. Sekoj i pravda mo`e da sekupi i potkupi. Vo sistematskiunituvan grad (problemot so voda,poplavi od ka na lizacija i vo po ve -e katnici, itn) ne mo`e da imamaalski `ivot (kako vo arhitekton-ski unitenata ulica „Majakov-ski”), vo neprirodno ras po rede ni -te zgradi. Bronzenata realisti~naskulptura na klupa po svetena naGoran Stefanovski pobuduva po-suptilni asocijacii i razmisli.Se obnovuva Univerzal na sala none se znae kako: pote mel no ilisamo fasadata! Do mi nira ne-mirot i kaj decata, vo semejstvoto,na u~ilite i vo socijalniot`ivot. Vo gradot dominira men-talniot i optestveniot haos,golema nesigurnost i nekoj nov sojna kopitari.

Na 1 septemvri 233.000 u~enici zapo~naafizi~ka nastava. Vee na 3 septemvri, 14u~enici se Kovid-19 registrirani. Sekakodeka ne se zarazeni vo u~ilite! No eden

zarazen u~enik, go stava celo oddelenie vo karantinod 2 nedeli. I zoto seto toa? Zaradi popisot vonedela! Sram!

Jasna Koteska, 3 septemvri, Tviter

Nov soj na kopitari vo gradot

I M A M E

K V O R U M

Zaradi popisot...

Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „SKOPSKO EHO“

VladimirVELI^KOVSKI

OVA E MESTO ZA VA[ATA REKLAMA

]E VE VIDAT NAD 25.000 SEMEJSTVA

(PO NAJNISKI CENI)Marketing tel: 078/444-021

marmaksstep@eho.mk

OVA E MESTO ZA VA[ATA REKLAMA

]E VE VIDAT NAD 25.000 SEMEJSTVA

(PO NAJNISKI CENI)

16 IMAME KVORUM

9 septemvri 2021

IN BOKS

Vo vlasta e vklu~en alarmot – iz-bori idat, tr~ajte na site strani

i glumete deka neto ra botite.Vriti porakava po ministerski igradona~alni~ki kabineti. Nie gra -|anite ne mora da ja ~ueme, gle damedeka na teren se rastr~ani i uiteim se crveni.

I taka, alarmot tretel i vo Mi -nisterstvoto za kultura. [to da pra-vat?

[to da srabotat? Im teknalodeka gri`ata za starite istoriskigradbi e eden od vrvnite prior-iteti vo evropskite dr`avi. Ne setedi nitu sredstva, nitu vreme,nitu energija, za da se zatitat.

A nam istorijata ni dala mnogu.Makedonija izobiluva so istoriskigradbi od razli~ni periodi i sesetile deka go zaboravile Akvaduk-tot, za koj mnogu pati se vetuvaedeka e se zatiti. Toj e eden od naj -starite „`iteli” na Skopje - videlse i seto. Gi pameti i Rimjanite iOsmanliite, gi pominal i balkan-skite i svetskite vojni. Ja pameti inegri`ata na vladeteli na Make-donija i na Skopje vo pos lednite 30-

tina godini, a kako vo magla se se -ava i na poslednata negova re -konstrukcija po skopskiot zemjo tresvo 1963 godina.

A, Akvaduktot pokraj toa to dol -go pameti, znae i koga ima izbori,zatoa to toga site sakaat da mu sevo drutvo, da se vrtkaat okolunego, da dr`at presovi i da se ras-frlaat so planovi i vetuvawa zanegova zatita.

Toj se seava i kako seganatadr`avna i gradska vlast go bra ne eod poranenata, obvinuvaji ja dekane vodi dovolno gri`a. Ah, koga bimo`el da mrda i da zbori, toj segasigurno bi im viknal: UAAA, na oniekoi pred nekolku de na gi povtorijastarite najavi deka e go zgri`uvaat.

Vpro~em, kako i pred nekolkudena, koga Ministerstvoto se raz budiod izborniot alarm, odlu~ni najaviza zatita, Akvaduktot dobivae i dosega. I vo 2011 godina i vo 2014, aposledna golema najava bee kon kra-jot na 2018 godina koga premierotZaev, toganiot minister za kultura

Ala|ozovski i sko p skiot gra do na -~a l nik [ilegov najavija akcija za

negova ce losna za -tita i ko n zervacija isoz davawe na edenprijaten ambient sopovee pridru`ni re -kreativni i kulturnisodr`ini.

No i po tri godini nito odtoa, osven to spomenikot utepovee propa|a. [to e bide segaporazli~no?

]e pominat i ovie izbori, e~ekame li pak do slednite za star-iot Akvadukt povtorno da gi dobiestarite vetuvawa? Ili treba li dase ~eka toj kompletno da se srui,pa potoa da se prezeme neto?

A ne e ova slu~aj samo so Ak-vaduktot, Skopje ima i drugi vakviobjekti: spomenici, crkvi, manas-tiri, xamii, anovi... Istoriskiteobjekti i vo drugite gradovi „pla -~at” za zatita.

Srea graditelite pred mnoguvekovi dobro si ja zavrile rab-ota, pa Akvaduktot se ute „sedr`i”. No, do koga? No mnogu drugispomenici se vo poloa sostojba.No...

Alarmot im vriti - zbuneto se rastr~ani

Nikola TASEV

Balkanski egi na svoja smetka

Balkanski egi na svoja smetka: sedime sokolegite i im ja ka`uvam na glas egata naEdi Rama i site se smeeme na glas, osobenokolegata od Turcija. No, Jasmin Hasanovi do-

dava: ima ute poloo! Nie od BiH voopto ne sme ni del odvicot. Vee te~at solzi od smea. Na toa, kolekata Nakaradadodava: ni Srbija ne e vo vicot, a vo EU e vleze verojatno zavreme na ruskoto pretsedatelstvo! I tuka vee po~nuvame sournebesna smea.

Kako i da e, barem smislata za humor ne sme ja izgubile - itolku odamna ne sme se smeele na glas!

Biljana Vankovska, 4 septemvri, Fejsbuk

Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „SKOPSKO EHO“

Koga e mrdneme odmrtva to~ka

Koga e prestaneteda glasate za partija (i

toa ne od ideoloki, tuku od lukrativnipri~ini), a e po~nete da glasate za~ovek, za koj smetate deka e ja opravi rab-otava malku od malku - e, toga e mrd-neme od mrtva to~ka.

Do toga - divogradba i deponija it iz.Darija Andovska,

1 septemvri, Fejsbuk

17IMAME KVORUM

9 septemvri 2021Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „SKOPSKO EHO“

Na ovie lokalni izbori ansite na kandidatite odnezavisnite listi da ostvarat pozitiven rezultat

se minimalni bideji e vospostaven dolgogodien “de-fekten” sistem na vrzani sadovi na izborniot procesvoopto, na lokalno i dr`avno nivo. Sistem, vo kojishodot od izborite, odnosot na silite, zavisi is klu -~i vo od predhodno dogovoreniot dol`ni~ko-doverite-len odnos na koalicionite “vladeteli” i “suvereni”od koi vo narednite 4 godini e zavisi pred se nivnata“svetla” idnina.

Ostanuva vpe~atokot deka elektoratot e samo iz-boren dekor na denot na izborite bideji golem delod elektoratot utredenta, denot posle izborite, se~uvstvuva “izborno” izmamen, umoren, razo~aran, po-radi naglata promena i evolucija vo stavovite, prom-ena na principite koi bile predizborno vetuvani i vokoi izbira~ite, barem dobar del od niv, veruvale.

Za ponudeniot, stru~en, kadrovski kapacitet i po -ten cijal, vo vaka postaveniot “suveren” defekten sis-tem, koj se nudi isklu~ivo od partiskata baza, ne

treba nitu da se troat zbo -ro vi. Bit no e da se ostvari“dogovorenata”pobeda i da sevospostavi “suverena” kontro -la nad site segmenti vo op -test voto, kontrolirani od“st ru ~en” i “profesionalen”kadar koj proizleguva isklu -~i vo od podobnata partisko-po liti~ka matrica.

Kako i da e, nezavisnite listi na kandidati zasovet nici se vo osnova dobar po~etok i zaslu`uvaatpodrka za da poleka no sigurno zapo~ne procesot nadeinstalirawe na vospostaveniot i nametnat sistemna “betonirani” koaliciono “slo`no” dogovoreni iz -bor ni pobedi, na koi “dogovara~ite” treba samo trpe-livo da do~ekaat da po~ne i da zavri izborniot den.

Se drugo e predhodno vee zavreno i dogovoreno.Od utredenta, sledi knigovodstveno sreduvawe na

ispora~anite fakturi i ispolnuvawe na obvrskite.

Nezavisnite listi za sovetnici se dobar po~etok

Kaj nas kako i po ve -e to dr`avi vo

Sve tot se ograni~uvako li~estvoto na al ko -hol kaj voza~ite zasopstveni potrebi do0.5 promili, no da lise potrebni izmeni,odnosno nama lu vawena ovaa br o jka? Se ra -zbira deka se pot reb -ni izmeni. Na ma lu va-

weto na 0.0 promili bi pridonelozgolemuvawe na bezbednos ta na soo-braajot, zatita na site u~esnicivo soobraajot i po bez bed ni voza~i.Zoto bi go konstatirale ova, sepostavuva praawe, - Znae li nekoj,kolku iznesuva toa 0.5 primili ilikolku ~aki alkohol iznesuva? Ni -koj! Ne go znae od go vorot, nitu eks per -ti ili me dicinskite lica. Zo to? –Zatoa to pri konzumirawe na alko-holot vlijaat mnogu faktori, naprimer: glad, zamor, nervoza... istotaka vre men s ki period (leten pe-riod, teloto, pot itn.).

]e napomenam – kolku voza~iizdr`uvaat kazna zatvor, zaradisoobraajni nezgodi pod prisustvo

na alkohol ili kolku “nevini” vo za -~i izdr`uvaat kazna zatvor, zaradifaktot na prisustvo na alkohol, kojdrugata strana (drugiot u~esnik vosoobraajnata nezgoda) go koristikako argument vo svoja odbrana. Giima premnogu!

Kako lider vo regionot e ja is-taknam sosedna Albanija, vozewetopod vlijanie na alkohol e najstrogozabraneto t.e. dozvoleno nivo e do0.01 promil (kaj nas toa bi bilo 0.1promil) za site voza~i, isto taka bija spomenal sosedna Srbija doz vo -leno nivo na alkohol vo krvta kajvoza~ite iznesuva do 0.3 promili(0.03 promili), dodeka 0 promili zaprofesionalni voza~i. Ili. do ko -lku medicinskoto ispituvawe uka -`e na narueni normalni fun k cii,voza~ot mo`e da se kazni bez og ledna nivoto na alkohol vo krv ta.

Spored analizite na MVR, Biroza javna bezbednost, oddelot zakri minalisti~ko razuznuvawe ianaliza brojkite se frapantni, voposlednite 10 godini (2010-2019),vkupna brojka na soobraajni nez-godi iznesuva 103 iljadi ili toa bidolo 10,3 iljadi nezgodi na go -

di no nivo ili vo procent na 100iljadi u~esnici vo soobraajni ne -z godi, od niv okolu 65 procenti sevoza~i, dodeka samo 10 otsto se pe -a ci, ostanato sopatnici. Vo pro -sek, brojkite na godino nivo sena vistina strani, iznesuvaat ok -o lu 178 nezgodi na 100 iljadi `i te -li, okolu 6,8 lica go gubat `ivotot,a okolu 248 lica se so teki ililesni povredi, koj najgolemiot pro-cent pri~initel pripa|a na pris-ustvoto na alkohol. ]e dodadamsa mo deka nikade vo Zakonot neveli „Nemoj da pie“. Samo se za -bra nuva vozeweto pod dejstvo naal kohol. Doa|aat ubavi momenti vo`ivotot (diplomirawe, veridba,ra|awe na dete itn.) sekoj ke naz-dravi, e proslavi takvi momentivo `ivotot. No koga ste na takvipro slavi sovet e: Parkiraj go vo zi -lo to na najbliskiot parking, za klu -~i go, klu~ot stavi go vo xeb iza boravi na voziloto, za vraawekon doma koristi javen prevoz ilitaksi. Drugiot den mo`e da si gozeme voziloto. Ima edna izreka„Na patitata vistinskiot neprija-tel sekoga e bide alkoholot”!

Nula promili alkohol za site voza~i

Pece LOZANOV

VladimirTUFEGXI]

skopskoeho.mk~itajte ne i na internet i tamu sme besplatni

KLIKNI!

18 IMAME KVORUM

Naiot Olimiski komitet e for -mi ran vo 1993 godina, so mnogu

ra dost, zadovolstvo i poddrka odpoirokata javnost, od golem brojstopanstvenici, biznismeni, na-cionalnite sportski federacii,od site politi~ki strukturi i par-tii, oti toa bee osnoven uslov zane pre ~en nastap na makedonskitespo r tisti na site me|unarodni nat -prevari, toga Republika Makedo -ni ja da ima Makedonski olimpiskikomitet.

Vo svoeto deluvawe i razvoj naolimiskoto „dvi`ewe i stoewe” vonaata zemja ovaa organizacija ost-vari visoki ostvaruvawa preto~enivo prepoznatlivi „rekordi”.

Prviot rekord e so pretsedate -lot koj vo periodot od 1992 do 2020godina go vodee MOK celi 30 godi -ni, a noviot pretsedatel e izbranili ne e izbran, samo Gospod znae.

Vtoriot rekord e isto taka uni -ka ten od 1993 do 2020 godina, na i -ot Olimiski komitet imal najgolemoSobranie od okolu 150 delegati,pre tstavnici ili kako saka imenu-vaj gi. Toa bile lica koi glasale, iz -bi rale, debatirale i se obiduvaleda odlu~uvaat, vo uredena i sve~enateatarska atmosfera. Sekoe Sobra -nie na naiot Olimpiski komitetzavruvalo, sigurno se seavaatu~e s nicite, so nevideno raskonobogati kokteli kako vo bajkite. Bla -godareji, na povee biznismeni so

dobra i ~ista namera, da pomognatna pretsedatelot i Sobranieto, pai na sportot. Kuriozitet vrzan za de -mo kratskoto vodewe na naiot Oli -mpiski komitet, vo perodot od 1993do 2020 godina, e faktot deka ~le no -vi na Sobranieto bile i lica koibile po~inati godina, dve, tri, de -set i povee godini. Razbirlivo, neu~estvuvale vo glasaweto i Sobra -ni eto, no zatoa site odluki se no se -ni, so usvoeni standardi i procedriso aklamacija.

Svoeviden rekord se i olimpis -ki te delegacii i funcioneri, koizadol`itelno, pokraj skromniot brojna sportisti, bile sostaveni naj ~es -to od soprugi, deca, prijateli koiima le osobeni privilegii da godo`iveat najgolemiot sportski nas-tan, nekoi i po nekolku olimpijadina nekolku kontinenti. Otvorete giarhivite, za toa slu`at.

Poseben rekord na naiot, Oli -m piski komitet sigurno e negovotodeluvawe vaka, onaka, ili kako nekojsaka, kako zdru`enie na gra |a ni, paverska zaednica, pa zdru e nie, amanikako da go usoglasi svoeto ra bo te -we so nacionalnoto zakonodavstvo,kako to toa go pravat site sportskizdru`enija, nacionalni spo rtskife deracii i drugi pravni lica soispolnuvawe na uslovite za ra botavo dejnosta sport. I denes na i ot,Olimpiskiot komitet, s* ute nemareenie za vrewe dejnost sport,

ne gi priznava ipo~ituva zakonite, akoristi i ostvaruvaseriozni prava isredstva.

Na rekordite imne ma kraj, za da bi -de vraboten na bilokoe rabotno mesto,ili na rakovodna fu -n kcija mora da se ob-javi oglas, konkurs,us lovi i se to bara zakonot. Vonaiot Oli mpiski komitet toa ne epraksa i obvrska, otvoreti giarhivite za toa slu`at, proveretekoj, koga, za to e vraboten, a videtei za kakva plata rabotat.

Na krajot, svoeviden unikatenrazvoj naiot Olimpiski komitet gokreiral vo svojot osnoven dokumentza rabota, Statutot, po~nuvaji odonoj prviot, pa site ostanati. Bezpo~ituvawe na me|unarodnoto spor -t sko pravo, olimpiskata sportskapo velba i nacionalnoto zako no dav -st vo. Zatoa, statusot na Olimpis ki -ot komitet, e nedore~en, is kriven,konstruiran da obezbedi vlijanie iostvaruvawe na interesi na poed-inci, grupi i nivni politi~ki pod -dr`uva~i, bez razlika dali se vopozicija ili opozicija. Bideji, va -ka koncepiran, organiziran i insta -li ran Olimpiski komitet ne mo`eda mu slu`i na sportot i sportis-tite.

Site „rekordi“ na Olimpiskiot komitet

Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „SKOPSKO EHO“

Tomislav ANDONOVSKI

So Kiril Minanov, elektroteh -ni~ ki in`ener od nevladinata

organizacija „Elektromobilnost”,zbo ru vame za najavenoto vovedu-vawe na sistemot - Brz avtobuskiprevoz vo Skopje (BRT).

Kako organizacija „Elektro-mobilnost“ kategori~no zasta -nav te protiv voveduvaweto nasi s temot BRT. Zoto smetate dekaovoj proekt ne e dobar za gradot?

- Stanuva zbor za nedemokratskousvojuvawe na plan bez javna nau~nadiskusija, nema proekt, nema detali...Spored toa, ova e definitivno av-tokratsk-re`imska buda la tija. Par-tiskite manifestacii za vakovka libar na javen interes ne gi treti-ram seriozno. BRT postoi vo mega-lopolisi so nad 10 milioni lu|e kakoIstanbul, Manila, Meksiko Siti ka -de to se spojuvaat kraevi na ogrom-nite gradovi so golemi brzini pospecijalni trasi bez semafori i tn.,i spored toa sistemot e nekompati-bilen za Skopje. Vlasta vo gradot mo -ra da gleda vo sostavi kako voBil bao, Zagreb, Utreht i tn. za LRT(light rail transit) ili vo prevod, LesenTramvajski Sistem, so vozen parkkoj to e sli~en, no reduciran odkla si~en tramvaj, no raboti so pogo -lem kapacitet, i ima i takanare~eno„ekskluzivno pravo na pominuvawe.”

Smetam deka so ovoj nesreenproekt se po~nuva od po~etok so ide-jata za javen transport po apsolut-

niot debakl so dabldekerite i te -ko to materijalno otetuvawe na jav -ni te finansii frleni niz grad skatainfrastruktura od kanali koeto,isto vaka, kako so BRT, ni bee na -met nato bez da ima jasno i nedvos-misleno izjasnuvawe od glasa~katapartiska tolpa. Ovoj proekt vleguvavo istata ideja na irewe na bule-vari i prodol`uvawe so asfaltnatasaga, a toa e za osuda. Na~inot nagra d ba na toa ~udo od ekstra betonpo sre dina na bulevarite kade e sevadi sredinoto zelenilo e predi-zvika negativni reakcii od gra |a ni -te zatoa to gradot ima u`asnospo ra transportna mre`a zatoa touli ci te ne se proektirani za tolkumnogu vozila. I uporno i tvrdoglavose od be gnuva trajnoto reenie, atoa e ele ktrifikacija na javniottrans port.

Kakov nov sistem na javenprevoz mu e potreben na gradot?Kako bi se realiziral toj proekt?

- Potrebna e kombinacija od po -ve e vidovi na prevoz. Prvenstvenoe potreben LRT — lesna `eleznicavo forma na tramvaj. Vo strukturatana javniot prevoz toj bi bil zastapenso 60-65 procenti i toj bi odel polinii koi ne se vo dopir so bule-varskiot transport. Na primer, biodele po linijata po koja sega odatgradskite avtobusi na bulevariteili po linijata po koja sega odatvelosipedite, a tie bi se pomestilepovnatre. Na krstosnicite, kade toae potrebno, bi odel pod zemja ilinad nea preku most. Seto ova ovoz mo -`uva da se so~uva bulevarskoto ze-lenilo koe so proektot za BRT e seiskorne. Tramvaite bi imale eks klu -zivni pravo na pominuvawe. Os venova, bi imalo i „teka elek tri~na`eleznica” za suburban transport odTransporten centar do Aerodrom voPetrovec, kako i po ju`en bulevar od\or~e Petrov do Transporten centari potoa kon Zelenikovo. Na odredenilinii bi imalo i dopolna so trolej -buski sistem i elektri~ni avtobusiza specifi~ni trasi. Pea~kite zo -ni so ogromni koridori na zelenilose del od ovaa perspektiva kako toe toa vo Utreht, na primer.

Zoto smetate deka toj sis-tem e podobar od BRT, na koj na~inbi se realiziral?

- Se vodam od principot deka se

to zagaduva mora da se isfrli odsistemot, zagaduvaweto ne mo`e dase svede na nula, no klimatskatakatastrofa e radikalno naru u va -we na ekosistemie na planetata inie mora da se vodime od toa. NaSkopje mu e potreben kompletno novformat vo smisla na finansiraweso to robusnite proekti lesno ebidat podneseni. So denenata stru -ktura i obem na godien buxet nemo`at da se organiziraat javniteraboti na na~in kojto im e po tre benna skopjani i tuka toa ne e limiti-rano na elektrificiran trans port,tuku i na centralizirawe na toplo -vo dite, upravuvaweto so toplinskaenergija eden i edinstven generaleni detalen urbanisti~ki plan za celoSkopje so planirawe po 10 i 20 godininapred, namesto seganiot op ti nar -s koklientelisti~ki par tisko kapi ta -lis ti~ki haos i tn. Evropski Zagreb,imeno, ima godien buxet od nad 1milijarda evra i naselenie od okolu800 iljadi. Mojot predlog e da se uki-nat desette optini niz Skopje, celakomunalna uprava da se sredi na nivona Komuna Skopje so buxet od 300 do400 milioni evra i toga mo`e da ra -bo time na izgradba na metropola bezseriozni nadvoreni zadol u va wa.

KIRIL MANANOV

Predvideniot nov avtobuski prevoz e celosno nekompatibilen za Skopje

Kandidatite zagradona~alnici daka`at kakov javenprevoz planiraat Treba li da se po~eka da za vr -

at lokalnite izbori za da gi slu -ne me ideite na site kandidati ipo toa da se reava za gradbata?

- Smetam deka ovaa besmislena rab-ota mora ekspresno da se naputi po-radi nedemokratskoto odlu~uvawe. No,iskreno od nitu edna kandidatka i kan-didat do sega ne ~uv za to se zalagaaatvo smisla na Grad Skopje za narednite50 godini, za finansii, za infrastruk-tura, za elektrifikacija na transportvo irok spektar, pa taka, od toa e zav-isi i moeto glasawe na izborite.

19DIREKTNO SO...

9 septemvri 2021Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „SKOPSKO EHO“

Da se postigne li~en rekord vobilo koj sport ne e mala rabota.

Toga i gor~inata za neosvoen medale pomala. Li~niot rekord e do kazdeka sportistot dal se od sebe, dekabil maksimalno podgot ven i deka jaopravdal doverbata. Tak vo opravdu-vawe na doverbata pred makedon-skata javnost mu se slu ~i godinavana 20-godiniot Filip Der koski,eden od naite pliva~ki talenti kojnas ta pi na neodamna za vr eniteOlim pis kite igri vo To kio. Filippli vae na 400 metri slo bodno sovreme od nov nov li~en rekord. Toj esreen to bee del od ovoj elitensvetski sportski natprevar i to muse ostvari sonot i cel ta so koja `i -vee vo izminative go dini, otkako sezanimava so plivaweto.

- Potpolno sum zadovolen odsvo jot nastap i postignatoto vremena mojata prva Olimpijada. Da seu~es t vuva na Olimpiskite igri sme -tam deka e ogromno dostignuvawe,uspeh i se razbira son, ne samo zamene, tuku i na sekoj drug sportist.Чuvst vo to da se bide tamu, ramo doramo so site najdobri sportisti odceli ot svet e neverojatno. Celataatmosfera i energija koja tamu pre - o vladuva ne mo`at da se opiat sozborovi, ni veli toj.

A ovoj student na Fakultetot zaelektrotehnika i informaciski teh -no logii - FEIT vo Skopje so pliva -we to po~nal da se zanimava odsvo jata esta godina. Toa bilo poini cijativa na negovi roditeli, bi -dej i plivaweto e eden od najdob ri -te sportovi so koj treba da seza nimava edno dete vo ranite godi -ni za negov zdrav rast i po nata mo -en razvoj.

- Najprvo toa bee rekreativno,no ponatamu qubovta kon plivawetoi `elbata za pogolem uspeh me do ve -de tokmu tuka, na ova profesionalnonivo. So plivaweto stasav do Olim -pis kite igri, do Svetskoto prven-stvo vo Gvang`u, Ju`na Koreja 2019godina i Evropskoto prvenstvo godi-nava vo Budimpeta, Ungarija. Pro-glasen sem za najuspeen pliva~ naMakedonija vo apsolutna kategorijaza 2019 i 2020 godina, ni naveduvaFilip.

Toj otvoreno ka`uva deka seto ovase dol`i najmnogu na upornoto ve` -ba we.

- Od moe li~no iskustvo, uporna -

ta rabota ima pogolema uloga vopro cesot na podgotovka i ostvaru-vawe na zamisleniot uspeh. Toa sme -tam deka va`i za bilo koja sfera od`ivotot ne samo vo oblasta na spo -rtot. Spored mene talentot e samo10 otsto od uspehot, se ostana to erezultat na upornata i mako trp narabota. Nekoga e navistina te koda se postigne toa to sme go za mis -li le, no so posvetenost, fokus iupo rna rabota mo`e da se ostvarisonot, otka`uvaweto nikoga nemada dade rezultat, potencira ova na -a pliva~ka nade`.

Toj dodade deka vo Makedonijaima navistina mnogu talentiranispor tisti koi se trudat i rabotatna porno za da postignat uspeh.

- Smetam deka sportot i odnosotkon sportistite vo Makedonija e da -le ku od sjaen. Potrebno e mnogu po -vee da se poddr`uvaat talentite voovaa zemja zatoa to tie se eden vidnejzini ambasadori koi e ja pre -tstavat vo najdobro svetlo i e go za-poznaat svetot so ova malo par ~ezem ja na najdobar mo`en na~in, po -ra ~uva Filip.

FILIP DERKOSKI

Talentot e samo 10 otstood uspehot, se ostanatoe mnogu rabotaToa smetam deka va`i za bilo koja sfera od `ivotot ne samovo oblasta na sportot, naveduva Filip

Celta mi e nastap na Olimpijadata voPariz vo 2024 godina

Filip naveduva deka prodol`uvaso upornata rabota za da postigne topodobri sportski rezultati.

- ]e prodol`am da treniram i da setrudam za postignuvawe na to podo-bar rezultat. Narednite Olimpiskiigri se vo Pariz 2024, pa zasega kval-ifikuvawe na istite mi e primarna inajgolema cel. ]e prodol`am da u~ami da se nadograduvam so novi rabotivo site oblasti to bi mi pomognalevo ponatamoniot del od `ivotot ikarierata, veli toj.

20 TALENTI

9 septemvri 2021

Бул.Јане Сандански 118

Тел 2450 590

Б Е С П Л А Т Н А

Д О С Т А В А

в о А е р о д р о м

Бул. Теодосиј Гологанов бр. 67

Тел. 02/3111-261

23TV MANIJA

9 septemvri 2021

Za Renata Mateska, novinar i ma -gi ster po studii na kulturata,

~i ta weto knigi e poprivle~no odgle daweto televizija.

[to im prepora~uvate nasko pjani da gledaat na televi zis -ki te programi i zoto?

- Iako televizijata si ima svojamagija, sepak jas slobodnoto vremesakam da go troam na dobra kniga iako toa me praavte odgovorot e be -e „Svila” na Alesandro Bariko. Nokoga magijata na televizijata oku pi -ra, mojata preporaka se serija li tena Entoni Bordein koi se emi tuvaatna edna od naite televizii, noimame mo`nost da go gle da me i nanekoi od svetski po z natite TV ka na -li. Na~inot na koj Bordein uspeva dago dolovi `ivotot, duhot, tradicija -

ta, kulturata, socijalniot moment naedna dr`ava e unikaten, uspeva da gozadr`i moeto i vnimanieto na mo jotsoprug i sin (koj inaku ima 15 go di ni)vo celost. Ova definitivno ne e sa -mo emisija za kulinarski tajni i ve - tini, taa nudi neto mnogu po ve e.

Nie kako semejstvo, obo`avameda gledame i dokumentarci na His­tory Channel, smetam deka toa e se ko -ga dobro iskoristeno vreme. Za`al, vo ova vreme/nevreme i celatasituacija so Kovid-19 mora da sesle dat i informativnite emisii,vestite na skoro site nacionalnitelevizii, duri i debatni emisii sokompetentni lica, smetam deka sitetreba da sme mnogu svesni i da bi -de me vo tek so site merki i aktuel-nata sostojba.

Sakam da izgledam i dobar filmi posledno dobro to bi prepora ~a -la e „Pokajanie”, britanski film,dra ma/romantika od 2007 godina.

[to smetate deka gra|anitebi trebalo da go izbegnuvaat i dago smenat kanalot koga toa e napro gramata i zoto?

- Spored mene toa bi bile real-nite oua koi ne bi gi ni imenuvala,a gi imae vo regionov, se emituvaana malite ekrani i za `al si imaapopularnost i gledanost i mislamdeka vo niv vrednostite go dopiraadnoto.

Dali Skopje e dovolno zasta -pe no kako tema na makedonskitetelevizii?

- Nedostasuvaat „Rubriki od Sko -p je” neto to bi izobiluvalo soinformacii od tipot kade denoviveima koncert, dobra svirka, proek-cija na film, pretstava, interesnomesto za ru~ek ili proslava, izlo` -ba, interesni vikend lokacii vo oko -li nata na glavniot grad...

Isto taka bi bile korisni in-formaciite kade vo Skopje ima re -s to ra ni i namirnici za vegani ive getarijanci, kako i informaciiza qubitelite na `ivotni, kade mo -`at da se pogri`at za nivnite mi le -ni ~iwa, koi restorani i kafuliwase otvoreni i za poseta so milenicii sli~no.

RENATA MATESKA

Makedonska verzija na serijalot na Entoni Bordein[to bi napravile kako emisija

za da bide zadovolitelna i vrednaza gleda~ite?

- Sekako neto vo stilot na serija -li te na Entoni Bordein, iako toj beeeden i edinstven. No, samo si zamis-liv kolku ubavi kraita imame nie vonaava dr`ava koi bi mo`ele da sedo lovat vo negov stil.

Od koroni u TV vesti ne mo`amglava da dignam. ]e otsvire toa

po~etnata pica za vesti i odmapo~nuvat onoa voditelite |oa nas-meani ama so vakvi dumi– delatasojot mnogu e opasen, odnese i de-

neska mnogu `rtvi, Filip~e re~e dase vakcinirate. Po~nuva vtora vest– vo kolite ima po nekoja koronaama vlasta tvrdi deka ne treba daimate gajle oti ute u~ilitata nese opasni za irewe na pandemi-jata. Po~nuva treta vest – deneskase vakciniraa...

I taman na pola vesti zavru -vat so koronata, po~nuvat za lokal -ni te izbori. Zna~i, za drugio tip nakorona virus e se zbore. Ovoj nadve nozi odi i mnogu po~esto mu-tira. Napa|a ne samo duni pati -

ta, tuku i celi dr`avni institucii,a lesno se uvlaka i u xebovite nagra |anite. I to posebno go praviopasen ovoj virus e toa to mnogula`ni simptomi dava – prvo ti se~ini deka si najzdrav na svetot, aposle koga e te obzeme te poboluvaduri i po 4 godini.

Zatoa ja si dr`am distanca i odtelevizoro. Morav yid u stanot daruam za da bide to podaleku odmene. A mnogu e verojatno i da gozat vo ram nam u druga soba. Dodekane pomine pandemijata...

Yid ruev televizor oddale~uvam od mene

TELE – SKOP

Realnite ou - emisiitreba da se izbegnuvaatNedostasuvaat „Rubriki od Skopje“ neto to bi izobiluvaloso informacii od tipot kade denovive ima koncert, dobrasvirka, proekcija na film, pretstava.... smeta Mateska.

24 GRADSKI INFORMATOR

9 septemvri 2021

POVA@NI TELEFONI VO SKOPJEProtivpo`arna brigada 193

Brza Pomo 194

Policija 192

Klini~ki centar 3147 147

Gradska opta bolnica 3087 400

Vodovod i kanalizacija- Prijavi defekt-Skopje 0800 22555

EVN Makedonija-prijava na defekti 0890 88888

JSP-Skopje 3174 264

Nacionalna besplatna SOS linijaza `eni `rtvi na semejno nasilstvo -070 141 700; 141 700

AMSM-Telefon za sostojba napatita i informacii 15555

AMSM-Telefon za pomo na pat ilepuvawe 196

@elezni~ka stanica-Skopje 3164 255

Aerodrom TAV 3148 333

Me|ugradska avtobuska stanica- Skopje 2466 313

Mati~na slu`ba 3223 787

Hram „Sv. Kliment” 3237 218

Pazaren inspektorat 3220 547

Celosen telefonski imenik na Republika Makedonija 1188

MNT biletarnica 02 3230 304

ARENA „BORIS TRAJKOVSKI“

8 – 14 septemvri 10.00 ~.

Saem na kniga 2021

DAUT-PA[INI AMAM

9 septemvri 20.00 ~.

Izlo`ba: 70 Godini od sve~enotootvorawe na prvata Postavka voNacionalnata galerija

9 septmevri 11.00 ~.

Europe House Skopje: Serijal narabotilnici - Xez muzikata nizprizmata na tapanite

MKC

10 septemvri 9.30 ~.Mladinski samit za klimatskipromeni vo Skopje – na patot doMilano, Glazgov i ponatamu

10 septmevri 21.00 ~.Stadion na ARM Gradski park:SKOPJE CALLING FESTIVAL

12 septemvri 10.00 ~.Neolitsko selo Tumba Maxari:Edukativna interpretaciska turaniz neolitskoto selo i muzejTumba Maxari

16 septemvri 17.30 ~.Muzej na sovremena umetnost:EXPO.30

17 - 18 septemvri 18.30 ~.

Ulica Makedonija: Statua fest -Skopje na ulica

SINEPLEKS

9 septemvri

Kralica na kuponi, komedijaUlogi: Kristen Bel, Kirbi Hovel -Baptiste

Нема јазик што нема да го научите со нас!!!

БЦ Палома Бјанка

2 спрат

078/313-398

yл. Meтодиja Шaторов Шapлo, лoкaл 1 Пoртa AepoдpoмТел: +389 2 5116 569www.novaoffice.mk/super-nova-shopfacebook: SupernovaMakedonijainstagram: super_nova.mk

Се што ти треба на едно место!Што е SUPER NOVA?Ние во Super Nova сакаме да ви го направиме секојдневието полесно! Работиме според концептот One stop - One shop

Нашата цел е да им овозможиме на нашите потрошувачи да ги купат сите потребни производи со врвен квалитет на едно место, по најдобри цени.

26 PISMA

Skopjani, i pokraj site vetu-vawa od gradskite i otins ki -te tatkovci, ostanaa so prstvo usta koga stanuva zbor za gra -d skite parkinzi. Zeleniloto gounitija a problemite so ne-propisno parkirani vozila osta -naa. Ostanaa i sekojdnevnitener vozi pri baraweto slobodenparking.

Nekade pro~itav deka Dr av -niot zavod za statistika, imapodatoci od pred tri godinideka vo Skopje se registriraninad 149.484 patni~ki avtomo-bili, i deka vo prosek taa brojkase zgolemuva za okolu 20.000 vo zi -la godino. I deka skopjani se vopotraga po dopolnitelni 8.000parking mesta. Nebitno dali seotvoreni, zatvoreni, so rampi,bez rampi. Bitno e deka 10-teiljadi parkinzi to se na raspo-lagawe na skopjani ne gi za -dovoluvaat pobaruva~kite. Nesamo poradi brojkata, tuku iporadi uslugata.

Ara~ot to go sobira Gra -dot, odnosno optinite so toato postavija naplatni rampina otvoreno preku JP #Gradski

parking# i drugi firmi, a vo imena bezbedno i sigurno parkirawena vozilata na gra|anite, e neo-pravdan. Nadle`nite velat dekae staven red i deka ispora ~u vaatusluga, deka parite to gi sobi-raat gi vlo`uvaat vo odr u va wena parkinzite no toa voop tone e to~no. Niv gi interesirasamo nivnata zarabotuva~ka a nepotrebite na vo za~ite.

Deka samo sopstveniot xeb gogledaat potvrduva i poslednatainformacija deka kosovska firmake gradi podzemni i katni gara`ivo ^air, duri na 12 lokacii.

Se prauvam kakvi se toa in-vestitori, kakva e toa investi-cija? Se razdava dr`avno ioptinsko zemjie za biznis vokoj sami parite te~at. In-vestitorot e gi izgradi park-inzite no i e si stopanisuva soniv. Parkinzi na vakvi lokaciise biznis od sonitata, ednavlo`uva i posle samo sobira.Zoto optinata ili Gradotne gi gradi ovie parkinzi? Ne so-braa li dovolno pari do sega? Odkade i kako dr`avno ili op ti -n sko zemjite se dava vo ~etiri

o~i za na nekoj sami da mu te~atpari i toa so memorandum? Ako edr`avno zemjiteto i ako neznaat od optinata, od gradot,od dr`avata da sto pa ni suvaat iprihodot da vleguva vo dr`avnaili optinska kasa, zototoga ne bilo dostapno za nad-davawe za koristewe, sto -panisuvawe, investirawe? Samolud ne bi sakal da e vo ovoj biz-nis.

A velat deka parkinzite sevo na interes.

Agim M. ^air

Po~ituvani ~itateli,rubrikata „Pisma“ e namenetaza vai reakcii i mislewapo razni temi to ve zasegaat. Obraawata mo`eda gi ispraate na naiteadresi: ul. Dimo Haxi Dimovbr.38, Skopje; i na skopskoeho@yahoo.com Dopisite e se objavuvaat vo izdanijata na vesnikot vo zavisnost od prostorot.

Koja e prikaznata na privatnite parkinzi vo ^air?

Majka mu mu veli naTrpe: – Te izbrkale odkolo poradi loopovedenie? Sram da tie! Ugledaj se na tatko ti!Nego utre go putaat odzatvor poradi dobropovedenie!

* * *Vleguva Cvetko voapteka i prauva:– Eurokrem imate li?– Ne.– A martadela?– Ne.– Sigurno i konzervisardina nemate?!– Nema! Ova e apteka ine prodavame takviraboti.– Loo trguvate tuka.– [to ne zastanete Vie

na moeto mesto i da tr-guvate podobro?!Si gi promenile mes-tata.– Eurokrem imate li?– Ima!– A crn kavijar?!– Ima!– Dobro, daj mi po stograma od dvete!– A, recepti imate li?

* * *Trpana go nao|a maliotTrpe kako pla~e: – [opla~e be? – Si ja izgu-biv diplomata… – E osea? – E o… Sea neznam to sum zavril…

* * *Definicija za plata? –Finansiska pomo zatie to ne znaat da kra-dat.

H U M O RS U D O K U

28 ZABAVA

9 septemvri 2021

Masiraweto na odredena to~ka odteloto e edno od najstarite me to -

di na lekuvawe na Istokot, to datiraod prednekolku iljadnici godini.Vkupno, ~ove~koto telo poseduva 365to~ki i 12 glavni me ri di ja ni, tosoodvetstvuva na brojot na denovi imeseci vo godinata. De lu vaweto natakvata masa`a (aku pre sura - pri-tiskawe na prs ti te na odredeni to~ -ki), e bazirano na u~e we to dekame ridijanite i energetskite kanali sepovrzani so od re- de ni organi. Vo ki-neskata medicina teloto se gleda kakoenergetski sistem, taka to preku ma -sa`a mo`e da se vlijae na energijatana dvi`ewe i funkcionalnata aktiv -nost na organite.

TO^KA CV 17

Masirawe na to~kata CV 17 po ma -ga vo borbata so stresot i an ks i o -znosta. Se nao|a re~isi direktno nasredinata na gradite, a vo tradici o -nalnata kineska medicina se narekuvai “more na mirot”. So vrvo vi te naprstite poleka preminuvajte prekugradnata koska. Treba da naj de te malvovle~en del. Tamu e to~ ka ta CV 17.Sednete i vnimavajte rbe tniot stolbda bide ispraven i ramen. Namestete

gi racete vo poza kako da se molite, apotoa so sredinata na palecot ne`nopritisnete go centarot na ovaa to~ka.Zatvorete gi o~ite i diete dlaboko.Pro dol e te so ovaa meditacija naj-malku tri mi nuti. Srceto e godovedete vo opu tena sostojba. Seko-jdnevno pr a k tikuvajte go vakvoto opu -ta we i masirawe na to~kata dve dotri mi nu ti. Isklu~itelno e korisna voborbata so stres i anksioznost, a te -ra pevtite ja koristat vo rabota solu|e koi stradaat od depresija, hro ni -~en umor i hormonalen disbalans.

TO^KA ZU SAN LI

Aktivirawe na to~kata Zu San Lida va regenerativen i iscelitelskiefekt i go odlaga stareeweto. Vo Ki -na e poznata kako “to~ka na dol go ve~ -nost”, vo Japonija - “to~ka od sto tinabolesti”. Se nao|a pod ~a ka ta nakolenata. Za da ja najdete, pokrijte gokolenoto so dlankata na istata raka.To~kata se nao|a me|u zavretokot namaliot i domaliot prst vo vid namalo vdlabnuvawe me|u koskite. Mo -`ete da ja najdete i na drug na~in. Sed-nete na podot, pritisnete gi cvrstostopalata na podot i povle~ete gi konsebe. ]e zabele`ite deka pod kole-

nata se sozdalo vozviuvawe. Prona-jdete ja najvisokata to~ka na toj del iza ze me te startna pozicija. Masir-aweto na ovaa to~ka e podobro vo ut -rins ki te ~asovi, pred ru~ek, 9 pati sokru ni dvi`ewa vo nasoka na ~asov ni -kot na sekoja noga, nazameni~no (9 patina edna, i 9 pati na druga).10 mi nuti,vkupno.

Ovaa to~ka ja kontrolira rabotatana organite koi se nao|aat vo dolniotdel od teloto, potoa rabo ta ta na rbet-niot mozok vo delovi koi se odgovorniza pravilno funk ci o nirawe na gas-trointestinalniot trakt, polnite or-gani, bubrezite...

Ako sekojdnevno ja masirate “to~ -ka ta na dolgove~nosta”, e gi nor - malizirate krvniot pritisok, glu ko- za ta, insulinot, e gi suzbiete vo s - palitelnite procesi vo organizmot,e go regulirate imunitetot. So vak -va masa`a se tretiraat i po sle di ciod mozo~en udar.

AKUPRESURA

So masa`a na odredeni to~kina teloto do pomalku bolka Palecot e povrzan so srceto i so belite drobovi. Ako ote`nato diete, masirajte go palecot i povle~ete go.Kako rezultat na ovaa ednominutna masa`a ot~ukuvawata nasrceto e se zabavat

30 ZDRAVJE

9 septemvri 2021

31MALI OGLASI

OGLASUVAJTEBESPLATNO

MALI OGLASI vo SKOPSKO EHODovolno e da dojdete vo Redakcijata so napian tekst;

da ni ispratite pismo ili vaiot kratok tekst zaoglas (napiano kirili~no) da go dobieme na naata

e-meil adresa (najdocna do ponedelnik do 16 ~.)ul. Dimo Haxi Dimov br.38, Skopje

skopskoeho@yahoo.com

НЕДВИЖНОСТИ

Се издава стан од 55 м2 во непосреднаблизина на ТЦ Зебра во Капиштец. Кон­такт на телефонски број: 075 747 157Продавам стан 50м2 +паркинг+подрумво Горни Припор на Ул.Христо Татар­чев. Цена по договор. 078 896 907Продавам гарс. 25кв. Капиштеч кај фи­зикална болница цена 30.000€ Тел:070993190Продавам стан од 45 м2 + шупа 13м2во Нова Колонија во близина на поли­циското училиште. Реновирано купа­тило со ПВЦ врата, кујна, ламинат восите простории и два инвертери. Ста­нот се продава наместен. Цена 30000евра. Контакт 075398977Се издава стан 40м2 со посебна спалнасоба,локација поликлиника Ј.СанданскиАеродром) комплетно наместен070688111 200 евраСе продава куќа од 200м2 и двор 600м2во нас. Радишани контакт 076/485­230Се продава нива од 4700м2 на по­следна 8 ца Бутел, до пат има струја,вода до заобиколница тел.076/485­230Се продава нива во КО Црешево местовикано Драче 894м2 со градба на куќа5м2 (во фаза на недовршена кара­бина). Нивата е одалечена 500 метриод од асвалтниот пат,Tel.078 223 623Се продава нива во КО Марино ­ (ви­кано место Барбарево) 1573 м2 со ви­кенд куќа 35 м2 легализирана и лименагаража, оддалечна 700 м. од асфалтенпат и има вода од пумпа. Тел.075 630844Се продава двоспратна куќа во населбаК.Вода­Скопје 88м2 со дворно место190м2 плац 254м2.Цена по договор.Тел070 901­846Се издава 52 м2 празен стан во Аеро­друм близо до Хемиско училиште кон­такт тел. 071 346563Издавам стан, 80м2, празен, исклучивоза деловен простор, на ул ,,Мајка Те­реза,, ­Државна болница. Има 10 пар­кинг места. Цена по договор.Се продава куќа на 2 спрата во ГорнаБелица, Струга. 60м2 со 800м2 двор.078 444 021Се продава куќа во Ѓорче Петров кај по­следна 5ка. 200м2, на 2 спрата, по­себни влезови, со мебел. 070 248 448Купувам стан во Карпош 2 од 40м2 до60м2, на 1ви или 2ри кат. Може да е зацелосно реновирање.телефон за кон­такт : 070/238­195Продавам спрат 100 м2 од 2 спратнакуќа, во центарот на Велес. Борче 078744 373Продавам нива 4700 м2 последна 8 воБутел. Тел. 076485230

Се издава или се продава дуќан во ДЦСтара Рампа во Кисела Вода, Скопје 24м2,кoмплетно наместен како канцелa­риски простор.Тел.078 310 816Продавам стан 74 м2 во Кисела Водакули расадник на 11 кат од 13 ката ценапо договор 075666621Се продава или се издава комлетно на­местен канцелариски простор од 46 м2цо ДЦ Плата Кузман во Центар,СкопјеТел. 078 257 175Се изнајмува спрат од куќа од 100м2,комплетно и луксузно опремен, парно,тв, wifi, паркинг. тел. 078 239 744

РАЗНО

Продавам кожна гарнитура ­ тросед,двосед, фотеља и витрина за телеви­зор (гарнитура за дневна соба). Тел.070 233 603Се продава користено ќумбе за печењепипер за само 199 ден. Тел.02/2038087Продавам трпезариска маса од ореоводрво резбана. Должина 160cm, ширина80cm, висина 77cm. Масата се издол­жува уште 80cm. Цена по договор. Те­лефон 071331224 Јорданка од ВелесПродавам паркет одлично сочуван, 5 го­дини користен 35Х5 ­ 24 м2, 4 евра м2.Тел: 076 617 120Сликање и Снимање на Настани, Про­слави и Фотосесии. Цена: 1.000 ден.Моб: 078 678941 и 070 708059Продавам барокно биро, столица имало масиче, наткасни 3 ком, радио и 7кујнски елементи нови висок сјај075/828­603Купувам книга Сведоштва 2001 од авторПанде Петровски. Тел . 070 217 150Продавам Грундиг кабинет ТВ, радио ,грамофон .од 1959 год. погоден за мо­дерни кафичи ,и уметнички слики маслона платно,тостер за кујна. тел .075 532747Продавам бочви за вино во различнаголемина.Тел . 070 349 315Продавам јамболии во одлична со­стојба. За повеќе информации обратетесе на контакт телефонот 070 349 315Се продаваат стаклени тегли со капаци.Цена за една 5ден. Тел. 070 349 315Часови по германски јазик за основци ипочетници. Тел 070 358 374Ја предвидувам вашата иднина и ги ре­шавам вашите семејни проблеми.Тел.072/702 030Изработувам украсни пликоа и кутив­чиња за родендени, свадби и другисвечености. Цена: 25 денариТелефонза контакт: 078 311 392Електричар поправа бојлери, шпорети,грејни тела и др. 078571210

Продавам товарна приколка брако.Цена по договор. Контакт телефон070279861Продавам Кокошки Јарки 400 денариедна, тел 078355253. Ведени подквачка.Продавам Автоматска сателитска ан­тена со мотор, ресивер и даљинско.цена 170 евра. тел.07835525Математика деветолетка, средно, фа­култетско образование во Вашиот домили кај мене, ON LINE: ZOOM, Viber,Skype, 90 минути 300,00 денари. Тел:076229515; 070548879, проф Павле.Продавам мотор Томос за вадење вода.Комплетно исправен. Цена по договорИнфо телефон 077632171Продавам трајножаречки шпорет нацврсто гориво Феникс. Комплетно ис­правен. Цена по договор. Инфо теле­фон 077632161Електричар поправа бела техника,до­мофонија, менува стански табли и елек­трични инсталации 075666621Продавам гасно/електричен шпорет.Малку користен, комплетно исправенскоро нов. Цена по договор.Инфо теле­фон 077632171Помагам во домаќинство кај постарилица попладне... 078425165Нудам нега и грижа за стари лица 6 или8 часа. Телефон 072 245 526Барате фотограф?. Фотографиракрштевки во црква. Цена: 1.000 ден.тел: 071 902 628

ВОЗИЛА

Продавам „Гранде пунто“, бензинец,2008 година, 1400 јубика, 75 коња, по­минати 76.000 километри. Тел. 070 267148Се продава Шкода фелиција од 95­тагод. од прв сопственик. Колата е макси­мално сочувана, со вистинска / не вра­ќана/ мала километража, со атестиранплин, централна брава, кука за при­колка. За озбилни купувачи цена по до­говор. Тел.075947510 или 2038087Продавам Опел Мерива најнов модел2015. 139 000км.Не е од увоз. Со ком­плетна опрема. Фабрички вграден плин,не загадува, потрошувачка 3,7 л/ 100км. Во одлична состојба. Цена 7300евра.тел 072 312 504Продавам Дачија Соленца 2005г. 99000км, со атестиран плин. Клима , кука,за 1000 ден минува 500 км. Во одличнасостојба. Цена1 300 евра. тел 072 312504Продавам за лада ланче со запча­ници,ракета,полуосовина, крило идруго.Ауспух за 101 и југо ламела за са­мара и друго. Тел.070/749812