1

1. Uloga i znaaj informacionih tehnologija i informacionih sistema u upravljanju.

2. Razjasnite znaenje izraza podatak..

3. Razjasnite znaenje izraza informacija.

4. Razjasnite znaenje izraza znanje.

5. ta se podrazumeva pod upravljanjem informacionim resursima organizacije i u emu se

ogleda strategijski znaaj informacionih resursa?

6. ta se podrazumeva pod upravljanjem znanjem u organizaciji i koja je svrha izgraivanja

sistema za upravljanje znanjem?

7. Kako biste definisali informacioni sistem, obrazloite shvatanje i strukturu UIS i navedite

osnovne komponente i aktivnosti informacionih sistema.

8. Koji su osnovni resursi informacionih sistema?

9. Navedite osnovne vrste informacionih sistema.

10. Objasnite koncept Integralnog informacionog sistema.

11. Objasnite koncept Fabrike korporativnih informacija.

12. Predmet etikih razmatranja razvoja i korienja informatikih tehnologija.

13. Etika stanovita sa kojih se procenjuje moralno vladanje.

14. Moralna zrelost i moralno vladanje osobe.

15. Privatnost i sigurnost.

16. Raunarski kriminal-vrste, zatita i kontrola.

17. Znaenje i znaaj infrastrukture informacione tehnologije.

18. Razvoj infrastrukture informacione tehnologije.

19. Tehnoloke promene i razvoj infrastrukture informacionih tehnologija.

20. Komponente infrastrukture informacionih tehnologija.

21. Razvojna usmerenja u platformi raunarskih sistema.

22. Razvojna usmerenja u platformi sistemskog softvera.

23. Definiite pojam raunarskog sistema i logiku rada.

24. Struktura tipine konfiguracije raunarskog sistema.

25. Nain predstavljanja podataka u raunarskom sistemu.

26. Koje kodne sisteme poznajete.

27. Uloga binarnog sistema brojeva u radu raunarskog sistema.

28. Objasnite princip rada raunara.

29. Vreme i neke relevantne veliine raunarskog sistema.

30. Upravljako kontrolna jedinica.

31. Aritmetiko - logika jedinica.

32. RISC i MMC procesori.

33. Multi procesori.

34. Brzina rada i performanse procesora.

35. Funkcije i nain rada glavne memorije.

1. Uloga i znaaj IT i IS u upravljanju

Prvo je bitno spomenuti odnos izmeu organizacije i IS. Izmeu organizacije i IS se formiraju veoma sloeni odnosi. IS i organizacija imaju uzajamni uticaj, te mnotvo relacija tj. veza putem razliitih faktora koji uzrokuju promene kako u organizaciji tako i u njenom IS. Naime, mnogi faktori utiu na odluke menadementa organizacije, a te odluke se tiu toga kakav IS treba izgraditi, ta on sve treba da radi, kako ga implementirati tj. sprovesti i slino. IS treba biti usklaan sa organizacijom jer on treba da je opskrbljuje razliitim informacijama, a sa druge strane organizacija treba da bude otvorena tj. da omogui delovanje IS na nju i da prihvati sve prednosti koje joj donosi nova IT. Znai, kao to IS utie na organizaciju, tako i organizacija utie na IS. Promene IT utiu na promene u organizacionoj strukturi, klimi organizacije, menadmentu organizacije, odluivanju i slino. A promene u organizaciji utiu na promene IS u smislu da se moraju razviti nove IT u skladu sa potrebama i zahtevima menadmenta i zaposlenih u organizaciji, te da se te nove IT implementiraju.Naime, sam uticaj IS na organizaciju se zasniva na rezultatima veeg broja istraivanja i nekih teorija. Teorije su zasnovane na ekonomskom i bihejvioristikom pristupu.

Ekonomske teorije predlau nekoliko modela koji opisuju uticaj informatikih tehnologija na organizaciju, a to su: Mikroekonomski model on informatike tehnologije tretira kao faktor produktivnosti koji u principu supstituie kapital i rad, jer cene IT kontinuirano opadaju, a trokovi rada rastu. Primena IT u proizvodnoj funkciji zahteva manje kapitala i rada za odreeni iznos autputa.

Model transakcionih trokova ovaj model podrava gledite da IS mogu znaajno doprineti efikasnosti organizacije tako to e smanjiti transakcione trokove, trokove internih i eksternih komunikacija, doprinee brem, jeftinijem i jednostavnijem ugovaranju nabavke i prodaje, plaanja, smanjie se broj menadera, administrativnih radnika i slino.

Model agencije ovaj model se zasniva na tome da se zapoljavaju agenti za reavanje nekih znaajnih poslova u ime firme tj. vlasnici firme angauju strunjake kao podrku menadmentu firme u procesu donoenja odluka, a sve u cilju zatite interesa vlasnika, a ne agenata. IS doprinosi smanjivanju ukupnih trokova menadmenta i omoguava poveanje prihoda.

Bihejvioristike teorije baziraju se na psihologiji, sociologiji, politikim naukama, i vie su usmerene na tumaenje individualnog ponaanja lanova organizacije, za razliku od ekonomskih teorija. Jedno od gledita ovih teorija se iskazuje kroz teoriju odluivanja i sam proces odluivanja u uslovima neizvesnosti, rizika i ograniene racionalnosti. U ovim okolnostima menaderi u principu nikad ne raspolau potpunim informacijama. Meutim, organizacije su piramidno struktuirane, tako da autoritet i odgovornost lanova organizacije raste proporcionalno rastu hijerarhije. Obezbeivanjem dirktnog kontakta izmeu menadmenta i operativnih jedinica mendament moe doi do potrebnih informacija za pravilo donoenje odluka.Takoe je bitno spomenuti uticaj IS na kulturu i klimu organizacije. Naime, kultura i klima organizacije se koriste za opisivanje znaajnih osobina organizacije. Pod kulturom organizacije se podrazumeva skup vrednosti, verovanja i shvatanja koja dele lanovi organizacije. Organizaciona kultura se ogleda u tome kako lanovi organizacije vide sami sebe, potom kako vide svoje odnose sa drugima tj. sa okruenje, kako vide aktivnosti i postignua i slino. A pod klimom organizacije se podrazumeva skup svojstava jedne organizacije po kojima se ona razlikuje od drugih organizacija. Re je o takvim svojstvima kao to su: stil rukovoenja u organizaciji, veliina organizacije, organizaciona struktura, priroda rada u organizaciji i slino. Zakljuak je da e svaka promena u IS organizacije, tj. izgradnja i implementacija novog IS koji je zasnovan na razvoju savremenih IT, uticati na kulturu i klimu organizacije.Jedna od osnovnih funkcija IS je da menaderima obezbedi potrebne informacije za efikasno, efektivno i delotvorno odluivanje. Te informacije treba da su:

Relevantne (tj. da li su te informacije koje omoguava IS znaajne za donoenje odluka i reavanje razliitih zadataka) U odgovarajuoj formi (tj. da li IS omoguava da korisnik dobija informacije u pravoj formi)

Pravovremene (tj. da li IS omoguava da korisnik pravovremeno dobija informacije)

Primerene potrebama korisnika (odnosi se na to da li je koliina informacija primerena potrebama korisnika)

Pouzdane i tane (tj. da li IS upuuje prave informacije na prava mesta)

Dostupne (odnosi se na to da li IS omoguava dostupnost informacija od strane korisnika kada su mu potrebne)

Upravljanje organizacijom ukljuuje etiri osnovne funkcije:

1. planiranje

2. organizovanje

3. usmeravanje

4. kontrolisanje.Pod Planiranjem se podrazumeva racionalno odabiranje i postavljanje ciljeva organizacije, kao i odabiranje strategije, politike, programa, projekata i akcija za njihovo postizanje, pri emu je cilj shvaen kao neko eljeno budue stanje koje organizacija nastoji da postigne.

Razlikujem tri nivoa planiranja:

1. strategijsko planiranje

2. taktiko planiranje i

3. operativno planiranje.

Na osnovu toga, razlikuju se:

1. strategijski ciljevi,

2. taktiki ciljevi i

3. operativni ciljevi.

Ciljevi se razvijaju i konkretizuju putem planova. Strategijski ciljevi putem strategijskih planova, funkcionalni ciljevi kroz funkcionalne planove delova preduzea, a operativni ciljevi kroz programe i zadatke odeljenja, grupa i pojedinaca unutar same organizacije.

Strategijsko planiranje zapoinje navoenjem misije organizacije i njenih strategijskih ciljeva. A strategijski ciljevi su shvaeni kao skup iskaza o nekim eljenim svojstvima , oblicima ponaanja i postignuima organizacije u budunosti. Naime, strategijsko planiranje je dugorono i postavlja se na period od oko 5 godina.Taktikim planiranjem se u principu pomae izvravanje strategijskih planova. Njime se odreuje ta organizacione jedinice treba da ine da bi se postigli taktiki ciljevi i ostvario taj opti strategijski plan. Taktiko planiranje je srednjorono, odnosi se na vremenski period od 1 do 5 godina.

Operativnim planiranjem se postavljaju operativni ciljevi, a oni predstavljaju specifine rezultate koje bi trebalo da postignu odeljenja, grupe i pojedinci unutar organizacije. Operativni planovi su kratkoroni i odnose se na period do 1 godine.

Organizovanje predstavlja identifikovanje aktivnosti koje u organizaciji treba obaviti, te izabiranje osoblja koje ima sposobnosti, znanja i vetine da bi obavljalo te aktivnosti. Pored toga, organizovanje ukljuuje i donoenje odluke o tome ko e kome biti nadreen, a ko podreen, odnosno svrha organizovanja je odreivanje ko ta treba da ini i ko kome odgovara za to.Rukovoenje se shvata kao proces obezbeivanja da drugi prihvate ciljeve i zadatke koji e voditi postizanju ciljeva organizacije.

Kontrolisanje podrazumeva procenjivanje postignua organizacije u skladu sa planovima radi postizanja ciljeva organizacije. Na taj nain se stiu informacije o odstupanjima od plana, o trenutnim postignuima i slino.

Za uspeno upravljanje organizacijom i donoenje adekvatnih odluka potrebne su pravovremene informacije koje treba da obezbedi informacioni sistem koji je izgraen savremenim IT. Za menadere je karakteristino da imaju razliite uloge u organizaciji, kao to su:

interpersonalna uloga (predstavljanje organizacije okruenju, odravanje kontakata sa pojedincima i grupama u okruenju, voenje, motivisanje radnika, nadzor i slino)

informaciona uloga (prikupljanje informacija izvan i unutar organizacije, upuivanje informacija lanovima organizacije i okruenju)

uloga donosilaca odluka (reevanje problema, uvoenje inovacija i razliitih promena u organizaciju, razni pregovori i stvaranje povoljnijih uslova za rad i slino).

Menaderi odluuju u skladu sa nivoom upravljanja, tako da razlikujemo sledee nivoe upravljanja: strategijski, srednji i operativni nivo upravljanja. Za nivo strategijskog upravljanja neophodne su informacije irokog raspona, kao o organizaciji tako i o njenom okruenju. Srednjem nivou upravljanja neophodne su informacije preteno internog karaktera, koje su istorijske i omoguavaju neka predvianja. A za nivo operativnog upravljanja su potrebne specifine informacije, u vidu sirovih aktuelnih podataka, vrlo precizne i tane.Odluivanje se oznaava kao proces izbora jedne od niza alternativnih akcija koje su usmerene ka ostvarivanju nekog cilja.

Proces odluivanja obuhvata sledee faze:

postavljanje cilja,

identifikovanje zadataka i problema,

pronalaenje i ocenjivanje alternativnih akcija,

izbor jedne od alternativnih akcija,

sprovoenje izabrane akcije, te

ocenjivanje postignutog rezultata.

Odluivanje moe biti:

1. strukturisano,

2. nestrukturisano,

3. polustrukturisano.

Strukturisano ponavlja se po istim ili slinim uslovima, a pravila odluivanja su unapred determinisana. Uglavnom se odluuje u uslovima izvesnosti, odnosno, kada se za svaku od alternativnih akcija zna da vode ka nekom ishodu.

Nestrukturisano retko se ponavlja i ne mogu se unapred odrediti pravila odluivanja. Odluuje se u uslovima neizvesnosti, odnosno, kada je verovatnoa ishoda nepoznata ili su ak sami ishodi nepoznati.

Polustrukturisano odluivanje na prelazu prethodna dva modela odluivanja. Odvija se u uslovima rizika, odnosno, kada se svaka od alternativnih akcija vodi ka nekom moguem ishodu ali sa razliitim verovatnoama ishoda.2. Razjasnite znaenje izraza podatak?

Postoji mnotvo definicija tog izraza. Podaci su sirove, neanalizovane injenice, brojke i dogaaji iz kojih se mogu razviti informacije (Stoner). Podaci su u stvari injenice i brojke, neobraene informacije. Podatak je iskaz prirodnog ili vetakog jezika o nekom stanju stvari kojim se:

tvrdi ili porie postojanje ili prisutnost nekog objekta, procesa, pojave, stanja

pripisuje ili odrie neko svojstvo objektu

tvrde, poriu ili uporeuju vrednosti svojstva objekta.

Podatak je vest koja primaoca ne upuuje na akciju, dok je informacija vest koja primaoca upuuje na akciju. Bitno je spomenuti odnos izmeu podatka i injenice. injenice se upotrebljavaju dvojako: da iskau relativno istinit iskaz o nekom stvarnom stanju i da oznai samo to stanje stvari. Dok se izrazom podatak ne oznaava samo to stanje stvari.

Podaci se mogu razvrstati na osnovu sledeih kriterijuma:

1. prema izvoru (primarne i sekundarne)

2. prema prirodi (kvalitativne i kvantitativne)

3. prema formi (verbalne i neverbalne)

4. prema vremenu na koji se odnose (aktuelne i istorijske)

5. prema mestu nastanka (interne-nastale unutar organizacije i eksterne-nastale izvan organizacije).

Primarni podaci su oni koji su steeni sa svrhom reavanja odreenog problema, dok su sekundarni oni koji nisu steeni sa istom svrhom, ali za tu svrhu mogu da budu upotrebljeni. Svojstva podataka su: pouzdanost, verodostojnost, tanost i znaajnost.

3. Razjasnite znaenje izraza informacija?Pod informacijom podrazumevamo podatke koji su oblikovani u neku misaonu formu koja je upotrebljiva za ljudska bia. Da bi se neto smatralo informacijom neophodno je da ta informacija: kazuje primaocu neto to je prethodno za njega bilo nepoznato

da govori o neemu to je prethodno bilo manje nesumnjivo za primaoca

da utie na koliinu znanja primaoca

da bude upotrebljena od strane primaoca za neko odluivanje

da proizvodi neke akcije koje mogu biti zamiljene, razmatrane ili preduzete od strane primaoca

da u primaocu stvara neku vrstu neizvesnosti

da primaocu pomogne shvatiti kontekst rei u reenici

da iskljuuje neke od alternativnih stanja stvari i

da menja verovanja primaoca.

4. Razjasnite znaenje izraza znanje?

O izrazu znanje ima nekoliko razliitih teorija, pa je izraz znanje vieznaan. Sve do poetka 60-ih godina prolog veka preovladavalo je klasino shvatanje da je znanje opravdano, istinito verovanje.

Znanje je istinito ako osoba P zna S, i samo ako:1. P je istinito

2. osoba S veruje da P postoji tj. da je istinito i

3. osoba S ima opravdanje, svedoanstvo da P postoji.

Prema ovom shvatanju svako znanje je verovanje, ali nije svako verovanje znanje. Da bi neko verovanje bilo proglaeno za znanje neophodno je da to verovanje bude istinito. Stoga se postavljen uslov da verovanje bude opravdano:

1. od osobe S se zahteva da zna razloge na osnovu kojih veruje u P

2. od osobe S se zahteva da zna ili da opravdano veruje da ti razlozi opravdavaju verovanje.

Navedeni uslovi se smatraju dovoljnim da bi se P proglasilo znanjem.

Postoji mnotvo klasifikacija tj. vrsta znanja:

deklarativna i proceduralna (ova klasifikacija odgovara podeli znanja na znanje da i znanje kako da)

subjektivna i objektivna (subjektivno znanje je nedokuivo znanje ili teko dostupno drugim osobama, vezano je za linost, dok je objektivno znanje bez subjekta znanja)

sredinja ili ekspicitna i periferijska ili implicitna javno znanje, ekspertsko znanje, privatno znanje

5. ta se podrazumeva pod upravljenjem informacionim resursima organizacije i u emu se ogleda strategijski znaaj informacionih resursa?Informacije su shvaene kao jedan od resursa organizacije, koji je vredan kao i drugi resursi u organizaciji, kao to su ljudski resursi, resursi materijala, energetski resursi, finansijski resursi Smatra se da su informacioni resursi veoma vani jer oni u stvari predstavljaju ostale resurse. Ako se informacije shvataju kao resurs organizacije, to podrazumeva da se njima moe upravljati kao i drugim resursima organizacije. Meutim, smatra se da je vrednost tog resursa teko merljiva. I jedan od najboljih naina za upravljanje tim resursima jesu ljudi koji ih kontroliu. Informacije mogu biti shvaene i kao strategijski resurs organizacije. S obzirom da svaka organizacija ima svoje relevantno okruenje organizacioni domen koji ukljuuje mnotvo sektora (izvore radne snage, izvore materijala, finansijske izvore, sektor tehnologije, i sl). Radi uspenog funkcionisanja svake organizacije i njenog permanentnog razvoja neophodno je sticati informacije putem komunikacije sa svim sektorima. Da bi neka organizacija postigla vodeu ulogu u odnosu na druge konkurentske organzacije neophodno je da uspostavi odgovarajue informacione tokove sa svim sektorima svog domena. Porter i Milar su uveli potrebu organizacije da ugradi vrednosti u sve svoje operacije koje u stvari obuhvataju odnose s potroaima, dobavljaima i drugim sektorima domena, te je predloen postupak analize lanca vrednosti. A on podrazumeva podelu poslova u organizaciji na tehnoloke i ekonomske aktivnosti koje su klasifikovane u dve kategorije: primarne i sekundarne. Primarne ili osnovne aktivnosti ukljuuju kreiranje i distribuciju proizvoda i usluga, a sekundarne ili potporne aktivnosti ukljuuju inpute i infrastrukturu za osnovne aktivnosti. Osnovne aktivnosti su povezane u vidu lanaca i svaka dodaje vrednost proizvodu ili usluzi. Analizom tog lanca vrednosti moe se otkriti nain kako stei konkurentski poloaj u odnosu na ostale organizacije.6. ta se podrazumeva pod upravljanjem znanjem u organizaciji i koja je svrha izgraivanja sistema za upravljanje znanjem? Znanje je najvrednija imovina koju poseduje neka organizacija. Mnoge organizacije izgrauju sisteme upravljanja znanjem. Upravljanje znanjem se moe shvatiti kao proces koji ima svrhu proizvodnje, odravanja i obogaivanja baze znanja neke organizacije, sve u cilju korienja tih znanja u procesu upravljanja organizacijom, odnosno omoguavanju njenog uspenog funkcionisanja. Do nedavno je pristup upravljanju znanjem bio preteno usmeren ka tehnologiji i to je nazvano prva generacija upravljanja znanjem. Za razliku od prve generacije, druga generacija upravljanja znanjem znatno vie ukljuuje ljude, procese. Prema stanovitu koje zastupa prva generacija upravljanja znanjem praksa upravljanja znanjem zapoinje tek kada je znanje proizvedeno, pa je stoga svrha upravljanja znanjem bila korienje znanja u praksi, a ne njegova dodatna proizvodnja, za razliku od druge generacije upravljanja znanjem koja podrazumeva da je znanje neto to se proizvodi j ljudskim socijalnim sistemima.

7. Definiite informacioni sistem, obrazloite shvatanje i strukturu UIS, te navedite osnovne komponente i aktivnosti informacionih sistema?

Informacioni sistem se definie kao skup ljudi, maina, opreme i metoda kojima se prikupljaju, obrauju i prezentuju informacije korisnicima. Znai, informacioni sistemi obezbeuju informacije korisnicima, koje su neophodne za donoenje odluka i reavanje problema. Te informacije mogu biti interne (potiu unutar organizacije) ili eksterne (potiu izvan organizacije). Prvo su raunari bili korieni za elektronsku obradu podataka (EOP), a kada je shvaeno da su mogunosti raunara daleko vee nastali su i novi vidovi informacionih sistema kao to su:

MIS upravljaki informacioni sistemi,

DSS sistemi podrke odluivanju,

OA automatizovana kancelarija,

ES ekspertni sistemi.

Svih pet ine jedan celovit sistem koji se naziva CBIS informacioni sistem zasnovan na raunaru. Ovi IS nastaju, rastu, sazrevaju i nestaju i taj proces se naziva ivotni ciklus sistema. ivotni ciklus IS obuhvata nekoliko faza: planiranje sistema, analiza sistema, dizajn sistema, implementacija sistema, te na kraju odravanje sistema.

Dugo su trajale nedoumice o znaenju izraza Upravljaki informacioni sistem MIS. Postoje tri shvatanja o odnosu UIS-a sa drugim informacionim sistemima, i to:

shvatanje da je DSS zamena za MIS,

da MIS ukljuuje sve raunarske aplikacije,

da je MIS resurs organizacije.

Prema prvom shvatanju nastojao se izgraditi jedinstveni IS koji bi mogao da zadovolji sve informacione potrebe lanova organizacije koji se bave menadmentom. Poto MIS nije mogao da ispuni ta oekivanja postojalo je gledite da je DSS zamena za MIS. Neki autori poinju prigovarati da MIS nije namenjen odluivanju, meutim to shvatanje je pobijeno samom definicijom MIS-a kojom se tvrdi da MIS obezbeuje informacije za donoenje odluka.Prema drugom shvatanju DSS nije zamena za MIS, MIS ne bi trebalo naputati, nego mu samo pripisati novu ulogu. Prema ovom stanovitu MIS obuhvata: automatsku obradu podataka, sisteme podrke odluivanju, automatizovanu kancelariju i ekspertne sisteme.

Prema treem shvatanju MIS je samo jedna od pet ravnopravnih raunarskih aplikacija koje se nalaze na istom hijerarhijskom nivou. A te aplikacije su: MIS, DP, DSS, OA i ES. I one skupa ine informacioni sistem zasnovan na raunaru CBIS. U ovom sluaju MIS i DSS nisu suprotstavljeni, nego komplementarni. Mogu koristiti isti hardver, isti softver, te mogu crpiti iste podatke i informacije iz iste baze podataka. Glavna razlika izmeu njih je u principu u tome ko upotrebljava sistem i kako se informacije primenjuju. Ako je sistem oblikovan da pomae velikoj grupi menadera u celoj organizaciji da ree neki problem obezbeujui im potrebne informacije, onda je re o MIS-u. A ako je sistem oblikovan da pomae nekom pojedinanom menaderu ili maloj grupi menadera u organizaciji da ree neki problem obezbeujui im potrebne informacije, onda je re o DSS.Organizacije je u stvari jedan otvoreni sistem, prema shvatanju nekih teoretiara, koju sainjava nekoliko podsistema koji su neophodni za njen opstanak i razvoj, a ti sistemi su:

podsistem proizvodnje,

podsistem podravanja (obezbeuje neophodne sirovine za proizvodni podsistem i distribuciju proizvoda i usluga),

podsistem odravanja (odrava i titi celovitost i karakter organizacije),

podsistem prilagoavanja (odgovoran je za prilagoavanje organizacije promenama na bazi informacija),

podsistem upravljanja (koordinira, kontrolie i usmerava ostale podsisteme).

Resurse svakog IS ini sledeih pet grupa resursa:

1. ljudi,

2. hardver,

3. softver,

4. podaci i

5. raunarske mree.

Ljudski resurs obuhvata specijaliste i korisnike informacione tehnologije, hardverski resurs obuhvata raunarske ureaje i medije, softverski resurs obuhvata skup programa i procedura, resurs podataka obuhvata bazu podataka i znanje, te resurs mree obuhvata komunikacione medije i raunarske mree. Resurs podataka se transformie putem aktivnosti procesiranja u razliite informacione proizvodne koji se upuuju krajnjim korisnicima.

Procesiranje informacija obuhvata sledee aktivnosti:

ulaz,

obradu,

izlaz,

memorisanje i

kontrola.

Ulaz je aktivnost koja podatke o nastalim poslovnim transakcijama obuhvata, priprema i unosi u sistem, odnosno bazu podataka. Uneti podaci se prenose na mainski itljive medije kao to su magnetni diskovi, upisuju se u bazu, a potom uvaju, odravaju i koriste u procesu obrade.

Obrada podataka u informacije je aktivnost procesiranja-koja te podatke izraunava, uporeuje, sortira i sl. Odnosno, u okviru ove aktivnosti podaci se itaju sa elektromagnetnih medija, organizuju, analiziraju te se njima manipulie, na taj nain to se konvertuju u informacije koje su potrebne korisnicima.

Izlaz informacionih proizvoda je aktivnost iji je cilj zadovoljiti informacione potrebe korisnika. U informacione proizvode spadaju razni izvetaji, dokumenta, poruke.Memorisanje podataka je kljuna aktivnost informacionog sistema, jer podaci i informacije ostaju zapisani na elektromagnetnim medijima, organizovani su i poeljnog kvaliteta. U savremenim IS organizovani su kao baze podataka.

Kontrola se odnosi na kontrolu svih aktivnosti IS-ulaza, obrade, izlaza i memorisanja podataka, odnosno informacija i to putem povratne sprege o stanju, procesima i kvalitetu tih aktivnosti IS.

8. Koji su osnovni resursi informacionih sistema?

Resursi informacionog sistema su:

1. ljudski resursi,

2. hardverski resursi,

3. softverski resursi,

4. resursi podataka i

5. resursi raunarskih mrea.

Ljudski resursi su neophodni sa funkcionisanje IS. ine ih specijalisti i korisnici informacionih sistema. Specijalisti IT su ljudi koji razvijaju, implementiraju, ocenjuju i odravaju IS. Oni su organizovani u Informacionom centru, a to mogu biti: projektanti IS, sistemski analitiari, programeri, administratori BP, softver inenjeri, specijalisti za hardver i mree A krajnji korisnici su ljudi koji koriste informacioni sistem i njegove produkte u svakodnevnom radu. To mogu biti: menaderi, analitiari, komercijalisti, raunovoe, tehniko osoblje Veina zaposlenih u organizaciji su krajnji korisnici IS.

U hardverske resurse spadaju celokupni raunarski sistemi koji u stvari tehniki podravaju rad informacionog sistema. U raunarske sisteme spadaju: serveri baza podataka (veliki raunari i raunari opte namene), serveri aplikacija (mini raunari), radne stanice (mikro raunari), periferne jedinice (tampai, monitori, tastature), elektromagnetni mediji koji slue za smetaj podatka (diskovi, diskete, optiki diskovi, magnetne trake).

Softverski resursi ukljuuju sve vrste programskih instrukcija i procedura (operativni sistemi, programi prevodioci, sistemi za upravljanje bazama podataka).

Resursi podataka su vaan resurs kao i informacije i znanje. Podaci se esto organizuju u bazama podataka, bazama znanja i slino.

Resursi raunarskih mrea (lokalnih i globalnih) ukljuuju komunikacione medije (koakcijalni kablovi, satelitski sistemi, mikrotalasni sistemi), mrenu opremu (modemi, habovi), te komunikacioni kontrolni softver. To je veoma bitan resurs, jer su telekomunikacione mree kao to su Internet, Intranet i Ekstranet postale okosnica uspenog funkcionisanja organizacije.

9. Vrste informacionih sistema?IS se dele na: operativne (OIS) i menaderske (MIS).

U operativne IS spadaju:

OLTP on-line sistemi transakcione obrade podataka.

PCS sistemi kontrole procesa,

OAS sistemi automatizacije kancelarije,

KWS sistemi potpore kreiranju znanja.

U menaderske IS spadaju:

MIS - upravljaki informacioni sistemi,

DSS - sistemi podrke odluivanju,

EIS - izvrni informacioni sistemi,

KBS sistem zasnovan na znanju, DW Dana WarehouseOperativni IS su informacioni sistemi koji su namenjeni za obradu podataka koji nastaju u poslovnim transakcijama. Kao to su: obrada narudbi, fakturisanje, knjienje i slino.

OLTP sistemi su sistemi koji trenutno obrauju na milione poslovnih transakcija i automatski auriraju bazu podataka. Pretpostavka su dalje izgradnje IS. Koriste ih operativni radnici, menaderi i tehniko osoblje, koji su i njihovi krajnji korisnici.

Menaderski IS su informacioni sistemi koji slue menaderima kao podrka prilikom donoenja poslovnih odluka.

MIS je klasian upravljaki IS koji se javlja kao potreba da se menadmentu obezbede neophodne informacije za donoenje poslovnih odluka. Iz OLTP-a crpe informacije za menadere. Proizvode mnogo razliitih izvetaja koji su unapred definisani od strane menadmenta.

DSS su na raunarima zasnovani IS koji koriste razliite modele analize podataka i mogu saimati ogromne koliine podataka u formu koju menaderi mogu lako tumaiti i razumeti, a sve sa ciljem da se podri odluivanje menadera. Omoguava menaderima analitiko modelovanje, simuliranje i slino. EIS predstavlja podskup DSS-a. Namenjeni su za podrku odluivanju vrhovnom menadmentu.

KBS je IS zasnovan na vetakoj inteligenciji. Predstavnik takvih sistema su ekspertni sistemi ES. ES su raunarski sistemi, tj. programi koji oponaaju oveka eksperta. Oni poseduju znanje eksperta o nekom domenu, reavaju zadatke simbolike prirode, reavaju teke probleme u uslovima neizvesnosti i slino.

DW jedno veliko, integrisano, jedinstveno spremite podataka za korisnika. Podaci su lako dostupni kako za analiziranje tako i za manipulisanje. Gradnjom DW organizacija sakuplja sve svoje podatke i sakuplja ih u jedno veliko skladite, gde su ti podaci organizovani na takav nain koji obezbeuje laku i brzu dostupnost tih podatka, manipulisanje njima i analiziranje. 10. Objasni koncept INTEGRALNOG IS

Svaki informacioni sistem neke organizacije treba da bude integralan, odnosno, da integrie sve funkcije, procese i sve vrste informacionih sistema u organizaciji. Ta integracija se postie kroz kompozitni sistem, koji u principu daje potporu svim funkcijama, procesima, aktivnostima, podrava odluivanje svih nivoa menadmenta, te ima integrisane informacione resurse koje koriste sve aplikacije i svi korisnici. Prema nekim shvatanjima, sve vrste IS i oblasti primene IT predstavljaju jedan celovit sistem odnosno CBIS. CBIS u tom sluaju predstavlja jedan kiobran koji predstavlja sve vrste informacionih sistema koji su podrani informatikim tehnologijama. Za to se koristi termin informacioni sistem organizacije - ISO.OLTP je u principu najznaajniji izvor podataka za druge sisteme. DW, MIS i EIS su glavni primaoci podataka. DW je u stvari centralno spremite podataka. Podaci se potom razmenjuju izmeu pojedinih vrsta IS i koriste se za odreene namene. Prilikom tog postupka integracije najvanije je postii efikasan i efektivan tok podataka i informacija izmeu IS.

11. Objasni koncept FABRIKE KORPORATIVNIH INFORMACIJA -

CIFPoetkom 80-tih godina razvijena je koncepcija fabrike korporativnih informacija-CIF. CIF oznaava jednu logiku arhitekturu koja obezbeuje mo poslovnoj inteligenciji i upravljanju poslovanjem na osnovu podataka koji su nastali u poslovnim operacijama. Smisao ove arhitekture se moe shvatiti uz pomo tokova podataka koji ulaze u fabriku korporativnih informacija i tokova informacija koji iz nje izlaze. Podaci koji ulaze u CIF su u stvari sirovi podaci koji su prikupljeni aplikacijama iz transakcija preduzea, sa Interneta, te eksterni podaci. Ti podaci potom teku u jedan sloj programa koji te podatke integrie i transformie u korporativne podatke. Potom se ti podaci smetaju u analitiku bazu podataka Data warehouse - DW i operativno skladite podataka ODS. ODS je jedna integrisana, ka subjektu orijentisana i detaljna zbirka podatka koja prua organizaciji potrebne informacije. Dok je DW integrisana, takoe ka subjektu orijentisana, te sumarna i detaljna zbirka podataka koju organizacija koristi za podravanje procesa strategijskog odluivanja. Znai, ODS i DW su slini po tome to su ka subjektu orijentisana i integrisana zbirka podataka. Meutim, uoene su i neke razlike, a tiu se toga to DW sadri velike koliine istorijskih podataka, dok ODS sadri dnevne, nedeljne podatke koji brzo zastarevaju. Potom, to DW sadri i detaljne i sumarne podatke, a ODS samo detaljne podatke. Za upravljanje podacima unutar i izmeu ODS i DW odgovorno je Upravljanje podacima koje ukljuuje: arhiviranje, particionisanje podataka, obezbeivanje kvaliteta podataka i slino. Znai, posle prolazka podataka kroz DW podaci su ocenjeni, analizirani i preobraeni u informacije koje e se potom koristiti za razliite svrhe. Nakon toga sledi dostavljanje podataka okruenju i to u vidu marta podataka. Mart podataka je jedan vid analitike baze podataka. Mart podataka sadri podatke iz DW koji su podeeni da podre neke zahteve odreene poslovne jedinice ili funkcije. Proces izgraivanja marta podataka obuhvata: filterisanje, formatiranje i dostavljanje. Filterisanjem se otklanjaju svi podaci koji nisu potrebni za proces marta podataka. Formatiranjem se podaci pripajaju shemi neke DSS aplikacije. A u ODS se formiraju posebne komponente koje npr. sainjava mnotvo aplikacija DSS (Sistema za podrku odluivanju). Dostavljenjem se informacije alju korisniku. Znai, u fabrici korporativnih informacija-ODS se formiraju razliite komponente koje stvaraju osnovu za dostavljanje informacija i donoenje odluka.12. Predmet etikih razmatranja razvoja i korienja informatikih tehnologijaPostignua u oblasti informacionih tehnologija omoguavaju lako i brzo kreiranje, prenoenje, skladitenje i analiziranje velikih koliina podataka koji slue prilikom procesa upravljanja organizacijom. Tim se postignuima moe koristiti na moralno ispravan ili moralno neispravan nain. Izrazom moralnost se podrazumeva skup konvencija, odnosno nekih sporazume o dobrom i loem ponaanju, odnosno vladanju ljudi. Moralom se iskljuivo bavi etika, koje u principu i predstavlja nauku o moralu.

Tu je bitno spomenuti i jednu vrstu nemoralnog ponaanja, koja se odnosi na zloupotrebu informatikih tehnologija tj. kriminal u podruju IT, a to se odnosi na sledee:

kriminal na Internetu (npr. neovlaeni pristup elektronskoj poti od strane druge osobe)

kraa novca posredstvom raunarskih sistema i mrea

neovlaeno korienje raunarskih sistema i mrea

kraa podataka firmi i njihovo neovlaeno modifikovanje

kraa softverskih proizvoda piraterija hakerstvo (neovlaeni pristup u informacioni sistem)

razaranje podataka i softvera putem razliitih vrsta virusa i dr vrste kriminala u podruju informacionih tehnologija.

13. Etika stanovita sa kojih se procenjuje moralno vladanjeU etici postoje tri opte oblasti: metaetika, normativna etika i primenjena etika.

Metaetika se bavi poreklom i smislom etikih vrednosti, etikih principa, ulogom razume u etikom prosuivanju, te nastankom i znaenjem etikih termina.

Normativna etika ispituje neke moralne vrednosti nezavisno od oblasti primene, za razliku od primenjene etike, te nastoji da doe do nekih moralnih standarda, drei se pretpostavke da postoji samo jedan konani kriterijum moralnog vladanja.

Na pitanje koji je to kriterijum daju se razliiti odgovori, te postoji mnotvo stanovita:

1. stanovite teorije vrlina najstarije stanovite

2. dentoloko stanovite

3. teoloko ili konsekvencijalistiko stanovite

Zastupnici stanovita teorije vrlina verovali su da se moralnost sastoji u sleenju nekih pravila vladanja, koja su jasno odreena, npr. ne kradi. Dentoloko ili nekonsekvencijalistiko stanovite zasniva moralnost na posebnim naelima dunosti, odnosno obaveza, pri emu je dunost shvaena kao postupak tj. kao moralna obaveza koju jedna osoba ima prema drugima npr. vraanje duga poveriocu. Meutim, u okviru dentolokog stanovita postoji jo nekoliko gledita. Prema jednom, popis vrlina je shvaen kao popis obaveza i dunosti koje su znaajnije od prava koje ljudi imaju. Prema drugom, postoje prava koja svi ljudi prirodno imaju i koja drugi ljudi moraju potivati. I prema treem gleditu, kojeg je zastupao Kant, on govori da postoji temeljni princip koji obuhvata posebne dunosti. Teoloke ili konsekvencijalistike normativne teorije podrazumevaju da proishod nekog postupka ili akcije odreuje moralnu ispravnost, a ta ispravnost moralnog vladanja se procenjuje na osnovu posledica moralnog postupka, pri emu je postupak dobar ako su posledice vie povoljne nego nepovoljne.

Sam konsekvencijalizam ukljuuje nekoliko teorijskih stanovita koja se meusobno razlikuju:1. stanovite etikog egoizma

2. altruistiko stanovite

3. utilitaristiko stanovite

Sa stanovita etikog egoizma neki postupak se smatra moralno dobrim ako su njegove posledice pretenije povoljnije nego nepovoljnije jedino po samog delatnika. Prema stanovitu altruizma postupak je moralno dobar ako su njegove posledice preteno povoljnije nego nepovoljnije po druge osobe. Prema utilitaristikom stanovitu, neki postupak je moralno dobar ako su njegove posledice preteno povoljne nego nepovoljne za sve. Moe se razlikovati utilitarizam postupaka i utilitarizam pravila. Utilitarizam postupaka podrazumeva da se moralnost bilo kojeg postupka odreuje u odnosu na povoljne ili nepovoljne posledice postupka. Dok utilitarizam pravila podrazumeva da je pravilo moralno ispravno ako su posledice usvajanja tog pravila vie povoljne nego nepovoljne za svakog.

Primenjena etika je oblast etike koja se bavi ispitivanjem moralnih vrednosti i primenom moralnog kriterijuma u nekoj specifinoj oblasti (medicini, ekologiji, poslovanju i dr), usled ega se razlikuju medicinska etika, ekoloka etika, poslovna etika i sl. pri emu se slui pojmovnim sredstvima metaetike i normativne etike. Tako se poslovna etika bavi ispitivanjem moralnih vrednosti i primenom moralnih kriterijuma u svetu poslovanja, sluei se pri tom pojmovnim sredstvima metaetike i normativne etike.

14. Moralna zrelost i moralno vladanje osobePrema Kantovom uverenju moralne akcije su motivisane razumom i u tom uverenju su ga sledili i mnogi drugi mislioci. Prema Kolbergovom shvatanju moralni razvoj osobe se odvija kroz tri nivoa: predkonvencioni nivo konvencioni nivo

postkonvencioni nivo

Na predkonvencionom nivou ispravnim vladanjem se smatra: slepo pokoravanje pravilima ili autoritetu, izbegavanje kazne, pridravanje pravila i delovanje radi zadovoljenja svojih interesa i potreba i slino. Na konvencionalnom nivou ispravnim vladanjem se smatra: preuzimanje uloge dobre osobe, voditi rauna i brige o drugima, ispunjavanje sopstvenih dunosti u drutvu i slino. Ma postkonvencionalnom nivou ispravnim vladanjem se smatra: podravanje vrednosti, prava i drutvenih ugovora i kada su oni i u neskladu sa normama i pravilima neke grupe ili organizacije, zasnivanje ponaanja na univerzalnim moralnim naelima koja vae za sve ljude (pravda, jednakost ljudskih prava, te dostojanstvo).

Gilden smatra da postoje dva naina na koji osoba tumai neku situaciju kao moralnu:

na osnovu pravde i

na osnovu brige i odgovornosti

Moralnost na osnovu pravde se zasniva na potovanju prava, a moralnost brige ukljuuje brigu, odgovornost, saoseajnost.

15. Privatnost i sigurnostPrivatnost:

Pod privatnou se podrazumeva pravo osobe da bude poteena od neeljenog ulaska drugih u njen privatni ivot, da bude ostavljena na miru kada to eli, da ima kontrolu nad linim posedom i da ne bude posmatrana bez sopstvenog odobrenja. Naruavanje privatnosti je jedan od problema i u oblasti IT. Jedna od oblasti naruavanja privatnosti osobe jeste i njena elektronska pota. Naruavanje privatnosti osobe se kree od puke radoznalosti do kriminalnih poduhvata. Jedna od oblasti elektronskog poslovanja gde je privatnost esto naruena je i sistem elektronskog upravljanja odnosa s kupcima/korisnicima proizvoda ili usluga organizacije. Postoji nekoliko vidova naruavanja privatnosti kada je re o odnosima s kupcima. Jedan od njih je clickstream tj. klikstrim analiza gde se prate informacije o sajtovima koje je osoba posetila, duina njenog zadravanjana tim sajtovima, ta je razgledala, ta je kupila i sl. Sigurnost:

Mnogobrojni su vidovi ugroenosti informacionih resursa organizacije. Izvori ugroenosti mogu biti interni i eksterni. Interni ili unutranji potiu od saradnika unutar organizacije, a eksterni ili spoljanji mogu da potiu od konkurencije i drugih uljeza u sistem. Ogranizacije pri tom treba da uspostave odreene vrste optih kontrola i kontrola aplikacija. Opte kontrole ukljuuju kontrolu hardvera, softvera, raunarskih operacija, sigurnosti podataka, kontrolu nad procesima implementacije sistema i sl. A kontrola aplikacija se tie specifinih aplikacija, a odnosi se na kotnrolu i tanost inputa, obrade i autputa. Naroite mere kontrole i bezbednosti su potrebne u oblasti elektronskog poslovanja. Stoga se postavljaju zatitna sredstva (firewall hardver/softver) izmeu mrea u organizaciji i spoljanih mrea radi spreavanja neovlaenog pristupa. Takoer, u zatiti se koriste i razliiti softveri protiv virusa i slino.16. Raunarski kriminal (vrste, zatita, kontrola)Raunarski kriminal je vid kriminala u ijem izvrenju raunari imaju veliki udeo. Poinitelj se moe koristiti raunarom kao sredstvom (deija pornografija, trgovina drogom, ucenjivanje, reketiranje, irenje poruka mrnje) ili je njegov kriminalistiki in upuen protiv raunara, gde su raunari meta kriminalista.

U oblike raunarskog kriminala spadaju:

raunarski virusi i crvi

napadi DOS

unakaavanje web sajta

trojanski konj

fraudulentno ponaanje i sl.

Raunarski virusi i crvi - Raunarski virusi su softverski programi koji sami sebe prilau drugim softverskim programima ili odreenim fajlovima u kojima se nalaze podaci, iz zle namere u cilju da im nanese tetu. Virusi se obino rasprostranjuju s raunara na raunar kada korisnik preuzme neku akciju kao to je npr. slanje elektronske pote s prilogom ili kopiranje fajla koji je zaraen virusom. Meutim, razlikujemo dobroudne i zloudne viruse. Dobroudni virusi ne razaraju informacije u raunaru, niti nanose tetu raunarskom sistemu, ve samo predoavaju neke poruke ili usporavaju rad raunara. Za razliku od dobroudnih, zloudni virusi razaraju ceo raunarski sistem. U klasu zloudnih virusa spadaju i virusi makroa. Virusi makroa se ire umotavajui se u softverske proizvode kao to su Word i Excel, a kada dospeju u raunar rasprostranjuju se iz fajla u fajl, menjaju ga ili razaraju.Crv je samostalni, nezavisni raunarski programi koji se sami kopiraju sa raunara na raunar i ne zavise od korisnika, mogu da obustave rad raunarske mree i da razore podatke i programe.Napad odbijanjem servisa (DoS) - Tu je re o tome da se korisnik koji je legitiman spreava da pristupi sistemu ili mrei. Kombinacija crv/DoS napad - Kombinacija tipa crv/DoS napada servere sa specifinim tipom sistemskog softvera, rasprostranjivao se koristei e-mail adresar i mogao je dnevno inficirati oko pola miliona servera.Obmana o napadu virusa - Tu je re o upozoravanju ljudi elektronskom potom na nepostojeu pretnju nekog opasnog virusa, koju ljudi shvataju ozbiljno i obustavljaju rad na raunaru.

Izobliavanje web sajta - Re je o tome da uljezi koji dospeju u raunarski sistem mogu da izoblie i unakaze web sajt, da imene i izopae njegov sadraj proizvodei time ozbiljne posledice.Fraudulentno ponaanje - Pod pojmom fraudulentno ponaanje se podrazumeva takvo ponaanje kada neiji postupci prouzrokuju nekom drugom gubitak. Primer takvog ponaanja je manipulisanje sistemima u bankarstvu radi neovlaenog transfera novca.17. Znaenje i znaaj infrastrukture informacione tehnologijePod infrastrukturom se podrazumeva skup meusobno povezanih strukturalnih elemenata kojima se podrava itava struktura. A pod infrastrukturom IT se podrazumevaju tehnoloki resursi koji ine platformu (osnovu) za aplikacije informacionog sistema neke organizacije. Infrastruktura IT ukljuuje raunarski hardver, softver, tehnologije skladitenje, mree i servise koji omoguavaju da se resursi IT dele irom cele organizacije. Osnovne komponente infrastrukture informacione tehnologije su:

1. hardverske platforme,

2. platforme operativnih sistema,

3. softverske platforme,

4. platforme raunarskih mrea i telekomunikacije,

5. softver za upravljanje bazama podataka,

6. Internet platforme i sl.Razlikujemo tri nivoa infrastrukture informacione tehnologije: nivo javne infrastrukture, nivo infrastrukture celovite organizacije, te nivo infrastrukture poslovne jedinice. Svaki od ova tri nivoa ukljuuje skup nekih servisa informacione tehnologije. Nivo javne infrastrukture ini: Internet, Javna telefonska mrea, te ostalo (kablovski sistemi i slino). Nivo infrastrukture celovite organizacije ini: E-mail, centralni Web sajt organizacije, Intraneti irom organizacije, te softverske aplikacije irom organizacije. Nivo infrastrukture poslovne jedinice ini: Produkcioni sistemi, Transakcioni sistemi, Podaci o korisnicima/kupcima, Podaci o dobavljaima.

18. Razvoj infrastrukture informacione tehnologijeIdentifikovano je pet stupnjeva u evoluciji infrastrukture IT:

1. Era automatskih maina specijalne namene (1930-1950)

2. Era mejnfrejmova opte namene i miniraunara (1959. do danas)

3. Era personalnih raunara (1983. do danas)

4. Era klijent/servera (1983. do danas)

5. Era interneta i kompjutacije preduzea (1992. do danas).U najranijem stupnju u evoluciji infrastruktura IT ukljuuje specijalizovane elektronske raunarske maine. U eri mejnfrejmova infrastrukturu je inio meijnfrejm koji je obavljao centralizovanu obradu i mogao je biti umreen sa velikim brojem terminala ili miniraunarima. U eri personalnih raunara infrastrukturu je inilo rasprostranjeno korienje personalnih raunara, koji su 90-tih godina putem operativnog sistemskog softvera mogli da se povezuju u mree. U eri klijent/server infrastruktura se sastojala od desktop ili laptop klijenta koji je bio umreen sa snanim server raunarima sa kojih je crpio potrebne podatke i informacije. U eri interneta i kompjutacije preduzea infrastrukturu IT je inio veliki broj pc-a povezanih u lokalne mree u cilju razmene informacija kroz celu organizaciju.

19. Tehnoloke promene i razvoj infrastrukture informacione tehnologijeNa razvojne promene infrastrukture IT snano utiu razvojne promene u:1. tehnologiji poluprovodnika,

2. skladitenju informacija,

3. umreavanju hardvera i softvera,

4. telekomunikacijama i sl.

Sve ove promene omoguile su nove aplikacije, smanjenje trokova i naglu primenu informacionih tehnologija. 1) razvojne promene i unapreenje performansi integrisanih kola uslovile su veliki napredak informacionih tehnologija. Tome svedoi i Mooreov zakon kojeg je uveo Gordon Moore, koji govori o tome da se performansa uveava s brojem tranzistora po ipu, a cena ipova ostaje fiksna. ipovima su i dodate nove moi pa se koriste u mikroelektromehanikim sistemima kao to su glave hard disk drajva, hemijski senzori i slino.

2) razvojne promene u vezi skladitenja informacija uslovile su poveanjem kapaciteta hard diska iz godine u godinu.3) razvojne promene u umreavanju hardvera i softvera uslovile su rast raunarskih mrea, na taj nain to se raunari organizacija povezuju u mree kako lokalne tako i globalne. Organizacije se sve vie koriste sistemima za mree zasnovanim na Internetu. Na taj nain je stvorena mogunost povezivanja i razmene informacija, te se vrednost informacionih tehnologija naglo uveava.

20. Komponente infrastrukture informacionih tehnologijaOsnovne komponente infrastrukture informacione tehnologije su:

1. platforma raunarskih sistema,

2. platforma operativnih sistema,

3. platforma aplikativnog softvera preduzea.4. platforma raunarskih mrea i telekomunikacija,

5. Internet platforma,

6. konsultantske platforme i integracijske i sl.

Platforma raunarskih sistema (hardverske i softverske platforme) hardverske platforme predstavljaju skup hardverskih komponenti koje ukljuuju: klijent maine (desktop personalne raunare, mobilna sredstva kompjutacije kao to je PDA, laptop raunare) i server maine.

Platforma operativnih sistema bitno je rei je je operativni sistem OS jedan softverski program koji upravlja svim hardverskim i softverskim resursima raunara. Najee se koriste neki od oblika Microsoft Windows operativnih sistema, kao to su Windows 2000, Windows XP, Windows CE.

Platforma aplikativnog softvera preduzea svaka organizacija treba da funkcionie skladno, a neophodan uslov za to je integrisanost njenih funkcija, procesa i operacija. Toj integraciji znatno doprinosi softver preduzea. Taj softver je zasnovan na skupu integrisanih softverskih modula koji ukljuuje zajedniku bazu podataka koja prima podatke te ih dostavlja mnotvu aplikacija koje podravaju sve interne aktivnosti organizacije.

Platforma raunarskih mrea i telekomunikacija raunarske mree predstavljaju znaajnu infrastrukturu elektronskog poslovanja. Jednostavna raunarska mrea povezuje dva ili vie raunara, a u osnovne komponente mree spadaju:

raunari,

interfejsi mree,

medijum konekcije (telefonski kabl, koaksijalni kabl, radio signal)

operativni sistem mree (upravlja komunikacijama u mrei, te koordinira resurse mree).

Na oblikovanje savremenih mrea veliki uticaj su imali:

1. klijent/server kompjutacija (model kompjutacije koji procesiranje deli izmeu klijenta i servera u mrei, te dodeljuje funkcije i resurse onoj maini koja ima najveu mo)2. tehnologija koja rasparava poruke u male pakete podataka i upuuje ih kroz komunikacione kanale na odgovarajue odredite, a potom ih okuplja i objedinjuje u prvobitnu poruku3. usvajanje TCP/IP protokola kao univerzalog standarda za povezivanje razliitih mrea i raunara, koji sadri skup pravila koji omoguavaju komunikacije izmeu razliitih komponenti u mrei.

Internet platforma Internet je postao osnovna infrastruktura savremenog elektronskog poslovanja. Internet je u stvari internacionalna mrea koja se sastoji od skupa javnih i privatnih mrea. Ima mnotvo servisa tj. povezanih softverskih komponenti koje meusobno razmenjuju informacije koristei se jezicima i standardima web komunikacija. Neki od tih servisa su: WWW (World Wide Web), elektronska pota, Usenet (forumi u kojima ljudi izlau informacije i ideje o definisanim temama), Telnet (alat mree koji omoguava da se neko loguje na jedan raunarski sistem dok radi na drugom) i sl.

Konsultantske usluge i usluge integracije sistema savremene organizacije ma koliko bile mone, usled nedostatka znanja, vetine i iskustva nisu u stanju da implementiraju odgovarajue infrastrukture IT. Stoga su im potrebne konsultantske usluge i usluge integracije sistema. Integracija sistema se odnosi na obezbeivanje da nova infrastruktura IT skladno funkcionie sa postojeom. 21. Razvojna usmerenja u platformi raunarskih sistemaSavremena razvojna usmerenja u platformi raunarskih sistema su usmerena ka:

smanjivanju trokova infrastrukture IT

integrisanju informacija raznih platformi i

postizanju veeg stepena fleksibilnosti i usluga drugim organizacijama i kupcima tj. korisnicima njihovih proizvoda i usluga. Bitno je spomenuti integraciju kompjutacije i telekomunikacionih platformi, a tu spada: 1. kompjutacija u reetki i 2. kompjutacija na zahtev.

Kompjutacija u reetki to je vid distribuirane kompjutacije koja ukljuuje povezivanje geografski udaljenih raunara u jednu mreu, s ciljem stvaranja kompjutacione reetke koja zapravo zdruuje moi svih povezanih raunara, radi reavanja odreenih problema. Nije ju opravdano poistoveivati sa kompjutacijom u klasteru, jer klaster predstavlja skup raunara smetanih na jednoj lokaciji. Kompjutacija u reetki se koristi resursima mnogih raunara u mrei i na taj nain reava mnogobrojne probleme.Kompjutacija na zahtev (ODC) je model kompjutacije u kojem organizacije plaaju samo za resurse informacionih tehnologija kojima se koriste tokom odreenog vremenskog perioda. Re je o kompjutaciji koja omoguava pruanje poslovnih usluga i stvara osnovu za autonomnu kompjutaciju, koja omoguava brzo reagovanje na razliite promene u okruenju organizacije koje utiu na njene poslovne procese, za oporavljanje od spoljanjih ugroavanja virusima, crvima, upadima i sl. Savremene organizacije su prinuene da ulau ogromne resurse da bi se obezbedile od padanja sistema. Da bi se prevazile tekoe nastale usled rasta sloenosti raunarskih sistema i da bi se omoguili njihov dalji rast i razvoj, tei se razvoju samoupravljajuih raunarskih sistema, da se sami mogu tititi od raznih vrsta ugroavanja, te da se sami oporave posle kraha. Autonomna kompjutacija jeste jedan od elemenata kompjutacije na zahtev (ODC).

Osnovna etiri aspekta autonomne kompjutacije su:

1) Samokonfigurisanje (podarazumeva automatsko konfigurisanje komponenti)

2) Samooptimizovanje (podrazumeva da sistem automatski monitorie i kontrolie resurse kako bi se obezbedilo optimalno funkcionisanje s obzirom na definisane zahteve)

3) Samoozdravljenje (podrazumeva da sistem automatski otkriva, dijagnostikuje i otklanja softverske i hardverske probleme)

4) Samozatita (podrazumeva automatsko identifikovanje i zatitu od bilo kakvih napada).22. Razvojna usmerenja u platformi sistemskog softveraSavremena razvojna usmerenja u platformi sistemskog softvera su usmerena ka:

smanjivanju trokova infrastrukture IT, integrisanju informacija raznih platformi i postizanju veeg stepena fleksibilnosti i usluga drugim organizacijama i kupcima tj. korisnicima njihovih proizvoda i usluga.Uzlet Open-source softvera i Linuxa

Izrazom Open-source softver oznaan je raunarski softver koji je proizveden od strane zajednice ogromnog broja programera irom sveta. On obezbeuje slobodan i besplatan pristup svom programskom kodu i na taj nain doputa korisniku da prouava i modifikuje njegov programski kod, da otklanja greke i da ga unapreuje. Znai, ovaj softver doputa svakom da napravi novu verziju softvera, da ga postavi na novu hardversku tehnologiju ili novi operativni sistem.Open-source softver se razvija sa svrhom da bude lako razumljiv, te podloan lakom modifikovanju. Pretpostavka je da e biti daleko nadmoniji i pouzdaniji od komercijalnog softvera, jer ga ne proizvode i unapreuju mali timovi jedne softverske firme, ve ogroman broj programera iz celog sveta. Stoga, nastanak i uzlet Open-source softvera proizveo je znaajne posledice za softverske platforme organizacije: veu pouzdanost i fleksibilnost, integrisanost (jer rade na raznim hardverskim platformama) kao i smanjene trokove. Linux operativni sistem je prvi put postavljen na Internet poetkom 90-tih godina, a danas je operativni sistem za klijente i server s najbrim rastom.Java

Java je objektno-orijentisan, nezavisan od operativnog sistema i procesora, programski jezik. Java je razvijan tako da se koristi metodologijom objektno orijentisanog programiranja, da bude lak za upotrebu, te da koristi delove starijih objektno orijentisanih jezika kao to je C++. Java se koristi za programiranje na webu zasnovanih aplikacija u formi apleta (malih aplikacionih programa). Do rasprostranjenog korienja Jave dolo je sredinom 90-tih usled rasta broja korisnika www i Interneta. Danas se koristi za sloene aplikacije elektronskog poslovanja koje podrazumeva komunikaciju sa sistemima obrade transakcija.

Softver za integraciju preduzea

Kljuni faktor uspenosti mnogih organizacija u razliitim oblastima poslovanja postala je integracija postojeih softverskih aplikacija sa novijim, na webu zasnovanim aplikacijama u jedan jedinstven sistem, koji e omoguiti da odgovarajue informacije budu raspoloive u odgovarajuem obliku, odgovarajuim korisnicima, na odgovarajuim lokacijama i u odgovarajue vreme. Mnoge organizacije su prelazile sa postojeih (na mejnfrejmu zasnovanih aplikacija) na klijent-server aplikacije to je ukljuivalo instaliranje: Sistema planiranja resursa preduzea (ERP) oni integriu kljune poslovne procese celovite organizacije u jedan softverski sistem koji omoguava da informacije teku kroz organizaciju.

Sistemi upravljanja lancem snabdevanja (SCM) oni obezbeuju automatski tok informacija izmeu lanova lanca snabdevanja. A softver za upravljanje lancem snabdevanja ukljuuje:

Softver za planiraje lanca snabdevanja (njega organiazcija koristi za predvianje potranje za proizvodima i uslugama)

Softver za izvravanje lanca snabdevanja (njime se organizacije koriste u upravljanju tokovima proizvoda do zavrnih faza proizvodnje)

Sistemi upravljanja odnosima s kupcima (CRM) oni integriu mnoge procese kao to su marketing, prodaja i uspostavljaju komunikacije kojima organizacija obezbeuje interakciju sa svojim korisnicima, obezbeuje nuenje novih i boljih proizvoda i usluga, time i poboljanje imida organizacije, uveanje prodaje i zadovoljstva postojeih korisnika, kao i sticanje novih korisnika.

Sistemi upravljanja znanjem (KMS) oni omoguuju organizaciji da optimizuje kreiranje, distribuiranje i korienje znanja potrebnog za unapreenje odluivanja i svih poslovnih procesa u organizaciji.Neki vidovi integracije postojeih softverskih aplikacija sa novim mogu da se obave stavaranjem interfejsa ili mosta izmeu dva razliita sistema korienjem specijalnog softvera middleware i na taj nain se omoguava povezivanje dveju aplikacija, njihova interakcija i razmena podataka.Web servisi i servisno orijentisana arhitektura SOA

Izrazom servisno orijentisana arhitetkura oznaena je zbirka web servisa koji su upotrebljeni za oblikovanje i izgradnju arhitekture inforamcionog sistema organizacije.

Izrazom web servis oznaen je zapravo standardizovani nain integrisanja aplikacija zasnovanih na web-u korienjem XML, SOAP, WSDL i UDDI.

Web servisi komuniciraju posredstvom XML poruka prema standardnim web protokolima. XML omoguava raunarima da automatski tumae podatke i manipuliu njima bez intervencije oveka. SOAP je protokol za razmenu poruka zasnovanih na XML raunarskoj mrei i koj sadri skup pravila za strukturisanje poruka koji omoguava aplikacijama da prosleuju jedna drugoj informacije i instrukcije. Javni interfejs ka web servisu je opisan jezikom opisa web servisa WSDL. To je zajedniki okvir za opisivanje zadataka koje obavlja web servis, komandi i podataka koje e prihvatiti, tako da ga druge aplikacije mogu upotrebiti. Protokol univerzalni opis, otkrie i integracija UDDI se koristi za publikovanje informacija o web servisu i omoguava da web servisi budu popisani u direktorijumu web servisa i tako da budu lako pronaeni. Korienjem navedenih protokola softverske aplikacije mogu lako da se povezuju s drugim aplikacijama jer se svi koriste istim standardima.

Servisno orijentisana arhitektura SOA se shvata kao skup servisa koji komuniciraju meusobno da bi kreirali radne softverske aplikacije ili kao odnos servisa i konzumenta servisa. Poslovni zadaci se obavljaju izvravanjem niza takvih servisa. Osobe koje razvijaju aplikacije mogu ponovo upotrebiti te servise u drugim kombinacijama gradei neku drugu aplikaciju. Meu osnovne koristi SOA-e spadaju:

ponovna upotrebljivost servisa

uveana mogunost da klijenti i servisi meusobno komuniciraju nezavisno od platforme na kojoj su

mogunost korienja veem broju korisnika

uveana fleksibilnost i dr.

Servisno orijentisana arhitetkura je obino zasnovana na standardima web servisa, koji su stekli iroku prihvaenost i koji obezbeuju veliku interoperatibilnost, odnosno mogunost da klijenti i servisi komuniciraju i razumeju nezavisno od platforme na kojoj su. A u standarde web servisa koji su znaajni za servisno orijentisanu arhitekturu su: HTTP, XML, SOAP (protokol koji se koristi za razmenu poruka zasnovanih na XML, u raunarskoj mrei, koristei HTTP), WSDL (na XML zasnovan servis za opis javnog interfejsa), te UDDI (na XML zasnovan registar za publikovanje opisa servisa i omoguavanja njihovog otkrivanja).23. Definiite pojam raunarskog sistema i logiku radaRaunarski sistem je elektronski ureaj koji deluje pod kontrolom programskih instrukcija koje se nalaze u operativnoj memoriji. On prihvata ulazne podatke, izvrava aritmetike i logike operacije, proizvodi izlazne rezultate, te memorie rezultate obrade podataka za neke budue potrebe. Raunarski sistemi izvravaju etiri osnovne funkcije:

1. Unoenje,

2. Obradu,

3. Memorisanje i

4. Prezentovanje podataka.

Suvremeni raunari vre obradu podataka ovim logikim koracima:

1. podaci i instrukcije se moraju pre unoenja u sistem obuhvatiti na odgovarajui nain,

2. potom sledi unoenje podataka i instrukcija u raunarski sistem pomou ulaznih ureaja, te se uvaju u glavnoj memoriji dok ne zatrebaju,

3. pristupa se instrukcijama, one se tumae i izvravaju pod kontrolom upravljako-kontrolne jedinice,

4. potom se prenose podaci iz glavne memorije prenose u aritmetiko-logiku jedinicu, gde se pod kontrolom upravljako-kontrolne jedinice obavljaju numerike i logike operacije,

5. rezultati obrade se potom skladite u glavnoj memoriji i tamo se uvaju za kasniju obradu ili se pod kontrolom upravljako-kontrolne jedinice predaju izlaznim jedinicama,6. zatim se po nalogu centralnog procesora informacije iz glavne memorije posredstvom izlaznih jedinica prenose na mesta korienja.

24. Struktura tipine konfiguracije raunarskog sistemaSuvremeni raunarski sistemi su sastavljeni od vie funkcionalnih komponenti koje zovemo jedinicama raunarskog sistema. Tipina konfiguracija raunara se sastoji od sledeih delova:

ulaznih jedinica,

operativne ili glavne memorije,

procesora,

izlaznih jedinica,

kanala,

eksterne ili sekundarne memorije.

Ulazne jedinice oitavaju podatke sa nosilaca i pod kontrolom centralog procesora prenose ih u operativnu memoriju. Operativna ili glavna memorija slui za smetaj podataka i programa obrade. Procesor ili centralna jedinica CPU vri obradu podataka i kontrolno-upravljakih funkcija itavog sistema. Ima dve jedinice: kontrolno-upravljaku i aritmetiko-logiku. Izlazne jedinice prihvataju od CPU obraene podatke i prenose ih u odgovarajue medije, odnosno saoptavaju rezultate korisniku.

Kanali su putevi kojima se podaci mogu slati.

Pomoe ili sekundarne memorije su magnetni diskovi, magnetne trake koriste se za uvanje podataka.

25. Nain predstavljanja podataka u raunarskom sistemu

Programske instrukcije i podaci se iskazuju kroz tri vrste znakova: alfabetski, numeriki i specijalni. Tako iskazani podaci se u raunarskom sistemu prezentuju u binarnoj formi, odnosno, svaki od ovih znakova se pojavljuje u memorijskoj lokaciji kao jedan bajt (koji predstavlja kombinaciju od 8 bitova). Oni se potom zapisuju na elektromagnetne medije. Njihovo prezentovanje i manipulisanje se vri putem binarne azbuke i svakom od dva mogua stanja pridruuje se znak ili znak L binarne azbuke. Obrada podataka raunarskim sistemom znai kodiranje pri unosu i dekodiranje pri zavretku obrade, odnosno korenja binarnog i drugih sistema brojeva.

26. Koje kodne sisteme poznajete?

to se tie sistema za kodiranje, bitno je rei da je svrha kodiranja transformacija znakova napisanih u alfabetu - A u znakove alfabeta B, gde se znakovi izvornog alfabeta transformiu u signalni sistem primaoca ili recipijenta. Kodiranje se preduzima ako kanal za prenos podataka i sistem znakova recipijenta zahtevaju da se znakovi primarnog alfabeta transformiu. Alfabet Bm mora da ima vie od dva znaka, to znai da m mora biti vei ili jednak 2. Svaki sistem za kodiranje treba da zadovolji dva zahteva:

1. da je jednoznaan (kod kojem su sve rei razliite),

2. da je ekonomian (kod koji za prijenos neke informacije koristi najmanji broj znakova).

Kod je jednoznaan kada su sve rei u kodu razliite, u suprotnom je vieznaan. A ukoliko su u nekom kodu sve rei jednake duine, od n slova, tada se za taj kod kae da je ravnomeran.

Poznati su sledei sistemi za kodiranje:

1. BCD kod,

2. standardni BCD kod, te

3. EBCDI kod.

EBCDI kod je zapravo proireni standardni BCD kod, koji je sastavljen od 8 bitova, to omoguuje graenje 256 razliitih kombinacija. Broj kombinacija koje znaci nekog sistema za kodiranje mogu da imaju odreuje se pomou obrasca: k = mn. m baza koda (broj znakova alfabeta B)

n broj znakova u kodnoj rei.

1 bajt = 8 bitova. Desna polovina bajta (4 bita) predstavlja numerike bitove, a leva polovina bajta predstavlja zonske bitove, koji zajedno sa numerikim bitovima predstavljaju alfanumerike i specijalne znakove.

EBCDI kod se koristi u dva formata:

1. u zonskom formatu (kada se jedan bajt upotrebljava za prezentovanje jednog znaka)

2. u pakovanom formatu (kada se numeriki deo bajta koristi za prezentovanje jedne, a zonski za prezentovanje druge cifre dekadnog sistema brojeva. Na taj nain se ekonomino koristi glavna memorija, i EBCDI kod dobija znaajnu prednost).27. Uloga binarnog sistema brojeva u radu raunarskog sistemaRazlikujemo sledee sisteme brojeva: decimalni (dekadni) sistem brojeva re je o sistemu brojeva sa bazom 10, odnosno brojevi od 0 9.

binarni (dualni) sistem brojeva najjednostavniji sistem brojeva, ima dve cifre 0 i 1, a baza mu je 2.

heksadecimalni sistem brojeva sa osnovom 16.

Suvremeni raunarski sistemi raunali su i raunaju pomou najjednostavnijeg brojevnog sistema, a to je binarni ili dualni sistem brojeva. Razlog je u tome to se elektronske i magnetske komponente raunarskog sistema mogu nalaziti samo u dva razliita stanja, a sam naziv binarni potie od latinske rei bis to znai dva puta. Binarni sistem brojeva ima bazu 2 i ima samo dve cifre, a to su 0 i 1.

Ako uzmemo proces upravljanja informacijama i uporedimo ga sa strujom koja tee kroz elektrino kolo, struja kroz elektrino kolo ili prolazi ili ne prolazi. Tako je i feritni prsten u memoriji raunarskog sistema pozitino ili negativno namagnetisan. Znai, imamo dva stanja.

28. Objasnite princip rada raunaraSvi raunari rade po istom principu. Koristei binarne signale 0 i 1, po nalogu instrukcija koje se nalaze na raunaru, nastaju odreene aktivnosti. U zavisnosti od napona signala koji se upuuje taj signal ima vrednost 0 ili 1. Najei je napon signala kod raunara 3,3 Volti i tada on nosi vrednost 1, a ukoliko je napon signala 0 Volti on nosi vrednost 0. Raunar reaguje na osnovu niza tih signala koji imaju vrednost 0 ili 1, preuzimaju se odreene akcije koje se potom zasnivaju na odlukama. Odluke se potom procesiraju u logikim sklopovima koji se zovu logika kola. Za svako logiko kolo zaduen je 1 tranzistor. Dananji procesori sadre na milione tranzistora, to ukazuje na sloenost funkcija koje realizuje procesor. Funkcija logikih sklopova se zasniva na Bulovoj algebri. Osnovni Bulovi operatori su: I, ILI, NE. Mogue su njihove kombinacije, pri emu nastaju sloeni logiki sklopovi.

Osnovni logiki sklopovi imaju sledee rezultate:

kod logikog sklopa I rezultat je 1 ako su svi ulazni signali 1,

kod logikog sklopa ILI rezultat je 1 ako je makar jedan ulazni signal 1,

kod logikog sklopa NE rezultat je suprotan vrednosti ulaznog signala.

Znai, u procesoru se nalaze pored osnovnih i sloena logika kola, koja se grade od osnovnih logikih kola.

29. Vreme i neke relevantne veliine raunarskog sistema

Bitno je spomenuti neke kljune nivoe vremena i veliine koje opisuju brzinu i sposobnost raunarskih sistema. Pokazatelji koji se koriste za merenje brzine rada raunarskih sistema, odnosno mainskog vremenskog ciklusa su:

1. milisekunde hiljaditi deo sekunde (ovaj pokazatelj su imali veoma spori i stari raunari),

2. mikrosekunda milioniti deo sekunde (ovaj pokazatelj su koristile monije maine),3. pikosekunda trilioniti deo sekunde (kod veoma monih raunara).

Bitno je rei da se memorijski kapacitet raunara meri u bajtovima. 1 bajt je niz od 8 bitova. Pokazatelji kojima se meri memorijski kapacitet raunara (kapacitet glavne i sekundarne memorije) su:

1. kilobajt (ima hiljadu bajtova, odnosno 1024 memorijska mesta)

2. megabajt (ima priblino oko milion bajtova)

3. gigabajt (ima oko milijardu bajtova), a

4. terabajt (ima trilion bajtova). Taktna brzina mikroprocesora odreuje ili determinie brzinu rada raunara:1. herc (Hz) predstavlja jedan ciklus obrade podataka u sekundi2. kiloherc (KHz) hiljadu ciklusa u sekundi

3. megaherc (MHz) milion ciklusa u sekundi jedinica za meru snage procesora

4. gigaherc (GHz) milijardu ciklusa u sekundi.

Brzina izvrenja naredbi se meri:1. MIPS predstavlja izvrenje milion instrukcija u sekundi.2. FLOPS koristi se kada se eli izraziti broj raunarskih operacija sa pokretnim zarezom koje raunar moe da izvri u jednoj sekundi3. MEGAFLOPS milion FLOPS4. GIGAFLOPS milijarda FLOPS5. TERAFLOPS trilion FLOPS brzina velikih servera se meri teraflopsima.

30. PROCESOR Upravljako kontrolna jedinica

Procesor ili centralna procesna jedinica CPU je glavni producent obrade podataka. Korienjem osnovnih raunskih operacija, CPU preko operativnog sistema upravlja radom raunara i izvrava programe. Brzina procesora odreuje brzinu rada raunara. Brzina procesora se meri u MHz. Prvi IBM-ov personalni raunar iz 1981. godine imao je brzinu procesora 4.77 MHz. Dananji procesori imaju brzinu i preko 2000 MHz tj. 2 GHz. Najvaniji delovi procesora su upravljako-kontrolna jedinica, registri i aritmetiko-logika jedinica. Kontrolna jedinica upravlja radom svih ostalih delova procesora. Aritmetiko-logika jedinica izvrava naredbe iz programa i sva zahtevana izraunavanja. A registri (od njih je graena upravljako-logika jedinica) predstavljaju memoriju koja se nalazi u procesoru i slui za privremeno smetanje podataka prilikom izvravanja nekih operacija.

Znai, procesor se sastoji se iz dve jedinice: 1) upravljako kontrolne i 2) aritmetiko logike jedinice.Upravljako-kontrolna jedinica je najsloeniji i najvaniji deo centralnog procesora. Upravljaka jedinica upravlja i kontrolie rad ne samo centralnog procesora ve i periferije tj. ulaznih i izlaznih jedinica. Upravljaka jedinice odreuje kad treba neto initi, kad treba i ta treba pamtiti, ta treba izraunati i kada donositi logike odluke. Zadatak upravljake jedinice je da upravlja, koordinira rad svih funkcija i organa raunarskog sistema, a u osnovne funkcije upravljake jedinice su:

1. kontrolie i koordinira izvrenje ulazno/izlaznih operacija,

2. uvodi i opoziva podatke i programske instrukcije iz operativne memorije,

3. kontrolie i upravlja transferom podataka izmeu aritmetiko-logike jedinice i operativne memorije, te

4. kontrolie izvrenje aritmetikih operacija i donosi logike zakljuke i odluke.

Sve ove funkcije upravljaka jedinica vri na osnovu upravljakih informacjia koje zovemo instrukcijama. One su zadate od strane oveka i nalaze se u obliku mainskog programa u operativnoj memoriji.Instrukcije se sastoje od tri dela:

1. operacionog koda,

2. indikatora broja karaktera,

3. adresa lokacija operativne memorije (gde su smeteni podaci koji e biti predmet obrade).

Krug potreban upravljako-kontrolnoj jedinici da jednu programsku instrukciju realizuje (znai da primi, protumai i izvri) naziva se ciklus instrukcije, a vreme koje je potrebno da se ta instrukcija realizuje nazivamo vremenom izvrenja instrukcije. Izvrenje svake instrukcije sastoji se od dve faze:1. faze pripreme

2. faze izvrenja.

Upravljako-kontrolna jedinica da bi mogla izvravati svoje kompleksne zadatke, graena je od veeg broja registara opte i posebne namene. Registri su male i brze memorije, sposobne da prime, dre i po potrebi prenose podatke, a to mogu biti: akumulatori, indeksni registri, adresni registri, registri instrukcija, registri memorije i dr.

31. Aritmetiko-logika jedinica

Aritmetiko-logika jedinica sprovodi raunanje kao osnovnu funkciju. Raunarski sistem sabira, oduzima, mnoi, deli, stepenuje, korenuje i slino, kombinujui jednostavne logike operacije. Elementi kojima se obavljaju raunarske operacije su razni registri meu koje spadaju:

1. akumulator

2. opti registar

3. sabira

4. uporeiva.

Redosled raunskih operacija u aritmetiko-logikoj jedinici je sledei: pod rukovodstvom kontrolne jedinice prvi operand se iz glavne memorije prenosi u akumulator (gde e privremeno biti uskladiten), dok se drugi operand prenosi u opti registar (koji moe da ga primi i privremeno memorie). Binarni sabira (ADDER) koji obavlja funkciju sabiranja, sabira cifre i rezultat isporuuje akumulatoru. Taj rezultat koji je smeten u akumulatoru posluie ili kao operand za daljnje operacije ili e se na osnovu instrukcija vratiti u glavnu memoriju. Sabiranje je stoga osnovna raunarska operacija koju obavlja aritmetiko-logika jedinica. Kada oduzima, mnoi, deli ili obavlja bilo koju drugu aritmetiku operaciju ona to obavlja sabiranjem. S obzirom na to, sabira vri najvanije funkcije aritmetiko-logike jedinice. On prima podatke iz dva ili vie izvora, vri nad njima aritmetike operacije, te vraa rezultat u registar. Uporeiva vri logiko uporeivanje sadraja opteg registra i akumulatora. Tipine aktivnosti uporeivanja su: "manje nego", "jednako je", "vee nego".

Procesor koji se koristi na personalnom raunaru esto se naziva mikroprocesor. Stoga je osnovna komponenta svakog mikroraunara mikroprocesor. Njegova uloga je da na osnovu programskih instrukcija (koje su smetene u glavnoj memoriji raunara) upravlja i kontrolie izvrenje funkcija raunara. Mikroprocesor se sastoji od sledeih delova:

1. bloka registra

2. aritmetiko-logike jedinice

3. upravljako-kontrolne jedinice.

Registre ine: programski broja, registar instrukcija, indeksni registar i akumulatori. Osnovna uloga registra je da privremeno memoriu binarne podatke koji su u obradi. Aritmetiko-logika jedinica obavlja aritmetike i logike operacije nad binarnim podacima. Upravljaka jedinica je najvaniji deo mikroprocesora sa zadatkom da upravlja svim procesima koji se deavaju u okviru odreenog zadatka. Rad ove jedinice se bazira na instrukcijama koje su smetene u operativnoj memoriji RAM. Izvrenje instrukcije se sastoji od dve faze: priprme i izvrenja ciklus instrukcije. Svaki deo ciklusa instrukcije u kojem je jasno definisana aktivnost mikroprocesora naziva se stanjem mikroprocesora.Osnovna stanja u kojima se moe nai mikroprocesor su:

pribavljanje instrukcije (instrukcija se unosi u registar instrukcija)

itanje memorije (ako neka instrukcija zahteva rad sa operandima koji su u memoriji, neophodno je izvriti njihovo uitavanje iz memorije u akumulator ili neki drugi registar)

upisivanje u memoriju

ulaz/izlaz

prekid

zadrka

stop.

Svaki mikroprocesor se sastoji od mnotva integrisanih kola ili ipova. Postoje tri osnovna tipa logikih kola: AND, OR i NOT. Kolo procesira ulazne signale da bi proizvelo izlazni signal. Integracijom osnovnih logikih kola nastaju ipovi.32. RISC i MMX procesori

Mikroprocesori mogu biti bri korienjem tehnologije RISC. RISC raunari poseduju u sebi najee koriene instrukcije. RISC raunari su najprikladniji za reavanje naunih problema. MMX mikroprocesori su prilagoeni za multimediju i grafiku, razvijeni su sa dodatnim instrukcijama u cilju povoljanja performansi mnogih aplikacija koje karakterie slika i zvuk.33. Multiprocesori

U reavanju kompleksnih problema koriste se raunarski sistemi koji u svom sastavu sadre vie procesora, pa se takvi raunarski sistemi nazivaju multiprocesorskim sistemima. Ovi sistemi se izgrauju sa ciljem da se obezbedi vea pouzdanost i produktivnost raunarskih sistema. Vea produktivnost se postie na taj nain to se jedan problem koji se reava deli na vie podproblema i svaki podproblem reava ua to odreen procesor.

U praksi se pod multiprocesorskim sistemima podrazumevaju:

sistem sa dva ili vie procesora,

oni gde vie procesora koriste istu glavnu memoriju,

oni gde se vie procesora spreu na U/I ureaje,

sistem koji je upravljan od strane zajednikog operativnog sistema koji se moe izvravati u detaljima ili celini i to samo na nekim ili na svim procesorima u sistemu.

34. Brzina rada i performanse procesora

Izvrenje neke instrukcije poznato je jo i kao mainski ciklus. Vreme mainskog ciklusa se kod modernih raunara meri u deliima sekunde i to nanosekundama (bilioniti deo sekunde) i pikosekundama (trilioniti deo sekunde). Svaka CPU proizvodi seriju elektronskih otkucaja koji se zovu clock speed, koji utie na brzinu mainskog ciklusa. Kontrolna jedinica CPU upravlja razliitim fazama mainskog ciklusa poznatiji kao mikrokod. Ona izvrava instrukcije mikrokoda na osnovu pusla CPU clock-a. to je interval izmeu otkucaja krai, poveava se brzina izvrenja mikrokod instrukcije. Clock speed se meri u megahercima, te na osnovu svega toga moemo zakljuiti da: vie megaherca, vei broj pulseva u sekundi, krai interval izmeu pulseva znai bre izvrenje mainskog ciklusa. Podaci se kroz raunarski sistem prenose u obliku grupe bitova. Broj bitova se naziva duina rei CPU. Podaci se iz CPU prenose u druge komponente sistema preko magistrale, tj. fizikih linija koje povezuju jedinice raunarskog sistema. Broj bitova koje magistrala moe preneti u nekoj jedinici vremena naziva se irina magistrale.Na mo procesora utiu tri faktora:

1. broj bitova u jednoj rei koju raunar moe da obradi u jednom mainskom ciklusu i moemo govoriti o 8, 16, 32, 64-bitnim procesorima. Na primer, 64-bitni procesori mogu obraditi 64 bita ili 8 bajtova u jednom mainskom ciklusu.

2. brzina ciklusa merena u megahercima.

3. irina magistrale podataka koja moe biti 8, 16, 32 i 64-bitna magistrala.

Zakljuak je ako elimo veu mo raunara neophodno je poveati duinu rei procesora, irinu magistrale, te brzinu ciklusa ili sva tri faktora istovremeno.

35. Glavna memorija (funkcije i nain rada)

Glavna memorija se jo naziva i operativna memorija, primarna, RAM memorija ili memorija sa direktnim pristupom. Ona pamti ili memorie aplikativne programe, , programe operativnog sistema kojim upravljaju radom raunara, kao i podatke koje koriste razliiti programi. Glavna memorija se naziva RAM ili memorija sa direktnim pristupom jer se moe direktno pristupiti bilo kojoj izabranoj lokaciji za isto vreme. Glavna memorija je podeljena na memorijske lokacije koje se zovu bajtovi. Bajt je skup od 8 bitova na svakoj lokaciji. Sa jednim bajtom se prikazuje jedan znak (to moe biti slovo, broj, specijalni znak) koristei EBCDI ili ASCII kod. Svaki bajt je na jedinstvenoj adresi u glavnoj memoriji. A veina podatala koje koriste raunarske aplikacije su pohranjeni na sekundarnoj memoriji kao to su diskovi, trake, CD-ovi, i oni su smeteni van podruja glavne memorije. Da bi raunar mogao da radi sa podacima koji se nalaze na sekundarnoj memoriji, on ih prvo mora sukcesivno preneti u glavnu memoriju radi obrade.

Memorija ima pet razliitih podruja:1) podruje u kome se nalazi operativni sistem koji posredstvom upravljako-kontrolne jedinice, a koristei programe upravlja radom sistema u celini

2) podruje u kojem su smetene instrukcije onih programa koji se izvravaju

3) ulazno podruje koje prihvata i memorie podatke uitane sa eksternih memorija

4) izlazno podruje koje prihvata i memorie rezultate obrade

5) te radno podruje u kome su meurezultati ili finalni rezultati obrade.

36. Vrste memorije.

37. Nain graenja, organizacija i kapacitet memorije.

38. Memorijska hijerarhija.

39. Personalni raunari i radne stanice.

40. Mini i veliki raunarski sistemi.

41. Super raunari i paralelno procesiranje.

42. Klijent-server koncept, mreni i lap top raunari.

43. PDA.

44. Magnetna traka.

45. Magnetni disk.

46. Optiki memorijski mediji.

47. Flash disk.

48. Savremeni trendovi skladitenja podataka.

49. Ulazno - izlazni ureaji.

50. Nain raunarske obrade podataka.

51. Oekivani trendovi razvoja informacione tehnologije.

52. Pojam i podela raunarskog softvera.

53. Objasnite ta je multiprogramiranje, time shearing, virtuelna memorija i multiprocesiranje.

54. Objasnite funkcije i vrste operativnih sistema.

55. Program prevodioci funkcija i vrste.

56. Usluni programi i transakcioni jezici.

57. Klasifikacija i odlike programskih jezika.

58. Drugi softverski proizvodi i alati.

59. Aplikativni softver.

60. Pokretljivost softvera ka sistemima korisnikog interfejsa.

61. Izbor softvera i programskih jezika.

62. Telekomunikacije - uloga i primena.

63. Model telekomunikacione mree.

64. Telekomunikacioni mediji.

65. Mrene arhitekture i protokoli.

66. Raunarske mree-prema topologiji.

67. PBX, LAN.

68. WAN, MAN.

69. Internet, Extranet.

70. Virtualne privatne mree, Klijent server mree i Peer-to-peer mree.

71. Korienje telekomunikacionih mrea i komparativne prednosti organizacije.

72. Telekomunikacioni trendovi.

73. Navedite i objasnite hijerarhiju podataka

74. Objasnite pristupe upravljanja resursima podataka

75. Objasnite operacije sa podacima u bazi podataka36. Vrste memorije

Operativne memorije se u savremenim raunarskim sistemima izgrauju od poluprovodnika. A poluprovodnici su integrisana kola koja su napravljena utiskivanjem na hiljade siunih tranzistora na male silicijumske ipove. Postoji nekoliko vrsta poluprovodnikih memorija koje se koriste kao glavna memorija, a to su:

RAM je glavna radna memorija raunara. Kada ukljuivamo raunar operativni sistem se sa diska uita u RAM. RAM dozvoljava i pisanje i itanje podataka.RAM se koristi za kratkorona skladitenja podataka ili programskih instrukcija. Veoma je vano to to su podaci u RAM-u samo privremeni, i da e se izgubiti kada iskljuimo raunar. Veliina RAM memorije bitno utie na brzinu rada raunara. to je vei RAM raunar je bri. Veliina RAM-a se meri u MB. Dananji raunari imaju najmenje 128 MB RAM-a.

ROM je vrsta memorije koja sadri podatke koji mogu biti samo itani, to znai da se u nju ne mogu upisivati niti pohranjivati podaci. Primer je ROM-BIOS koji sadri program za startovanje raunara. ROM-BIOS je jedno integrisano kolo (ip) i smeten je na matinoj ploi, te sadri softver koji nakon ukljuenja raunara proverava ispravnost raunara i onda uitava operativni sistem u RAM memoriju raunara. Takoe, tu spadaju i mrene ili video kartice koje mogu da sadre ROM. Bitno je spomenuti i cache ili ke memoriju koje je veoma brza memorija, i slui za privremeno smetanje podataka koje procesor esto koristi. Korienje ove memorije doprinosi brzini rada raunara. Ke memorija moe da bude smetena u samom procesoru (primarni ke) ili u posebnom integrisanom kolu na matinoj ploi (sekundarni ke).

37. Nain graenja, organizacija i kapacitet memorije

Tokom razvoja raunarske tehnologije menjao se materijal i nain graenja memorijskih elemenata. Prvi memorijski elementi bili su vakum cevi, potom dolazi tehnologija magnetnih jezgara. A danas su aktuelne memorije monolitnih integrisanih elektronskih kola ili semikondakter memorije, kao jedan od najboljih element za graenje memorije, bilo glavne ili sekundarne. Ova tehnologija ima neke prednosti:

u ekonomskom pogledu (trokovi memorisanja jednog bajta nii od feritnih memorija)

ova memorija zauzima manje prostora, te je

vea brzina opercija.

Monoliti su poluprovodnici, to znai da nisu nainjeni od materijala koji dobro provodi struju niti od materijala koji struju uopte ne provodi, ve od tvari koje u datim uslovima provode, a u drugim ne provode struju. Osnovna materija je silicijum. Naime, veoma osetljivom tehnologijom se proizvode monokristalni tapovi od silicijuma, koji su promera oko 60 mm. Ti tapovi se seku u tanke poloice na koje se nanose elektronska kola koja su mikroskopskih dimenzija. Potom se te ploice seku na nekoliko stotina tankih kvadratnih monolita. etiri takva monolita se potom montiraju na keramiku ploicu kvadratnog oblika. Zajedno sa provodnicima za spajanje i zatitnom kapom od lima to ini tzv. modul memorije.

Postoje dva oblika organizovanja operativne ili glavne memorije: rei fiksne duine i

rei varjabilne duine.

Mainske rei fiksne duine zapravo ukazuju na adrese memorije sa lokacijama sastavljenih od stalnog broja bitova, koje se zovu re. Mainske rei varjabilne duine ukazuju na adrese memorije sa promenjivom duinom i one su bajtovski orijentisane duine od po 7 ili 9 bitova. Prve su memorije reno adresirane, a druge karakter adresirane. Znai, svaka lokacija fiksne duine rei identifikovana je jednom adresom. A sistemi sa varjabilnom duinom rei adresirani su tako to svaka memorijska lokacija (set od po 7 ili 9 bitova) ima svoju adresu. Memorije sa reima varjabilne duine su efikasnije u pogledu korienja kapaciteta memorije, dok su memorije sa fiksnom duinom rei bre u vrenju raunarskih operacija.Organizacija memorije: kada procesor obradi podatke, oni se smetaju prvo u registre, pa u ke memoriju, a zatim u radnu memoriju (RAM), pa tek onda na hard disk, disketu i sl.

Naime, sposobnost memorije je odreena vremenom pristupa i kapacitetom memorije. Ukupan broj adresibilnih ili adresiranih mesta odreuje njenu skladinu mogunost ili kapacitet memorije. Kapacitet memorije se u veini sluajeva meri u bajtovima. Bajt je jednak osmobitnoj rei. Kilobajt oznaava priblino hiljadu bajtova, tanije 1 KB = 1024 bajta. Megabajt je esto koriena mera za iskazivanje kapaciteta memorije, i priblino je ekvivalentan milionu. Za razliku od megabajta, gigabajtom se iskazuje kapacitet sekundarne memorije, i ekvivalentan je milijardi, npr. ako se kae da je kapacitet magnetnog diska 20 GB, to znai da se na njega moe smestiti preko 20 milijardi bajtova (znakova).38. Memorijska hijerarhija

Upravljaki informacioni sistemi koriste sloene strukture organizacije relacionih i objektivno orijentisanih baza podataka. Pristup i komunikacija sa ovim bazama podataka je povezana nizom problema koji su pre svega posledica ograniene propusne moi U/I kanala. Ovaj problem je reavan hardverskim inovacijama i strategijom sistemskog upravljanja memorijom koja se bazira na korienju poluprovodnike memorije to blie centralnom procesoru, te za smetaj i uvanje podataka spremljenih za obradu. Ovakva strategija je znaajno uticala na promene organizacije i hijerarhije memorije, kako bi se zadovoljilo vienamensko korienje iste, sa svrhom smanjenja broja i vremena izlaznih operacija, poveanja raspoloivosti podataka korienih od vie procesora i dr. "Cache" memorija je veoma brza memorija, i slui za privremeno smetanje podataka koje procesor esto koristi. Korienje ove memorije doprinosi brzini rada raunara. Ke memorija moe da bude smetena u samom procesoru (primarni ke) ili u posebnom integrisanom kolu na matinoj ploi (sekundarni ke). Ovi podaci su spremni za obradu odmah po izvrenju tekueg posla procesora. Kada procesor obradi podatke, oni se smetaju prvo u registre, pa u ke memoriju, a zatim u radnu memoriju (RAM), pa tek onda na hard disk, disketu i sl. U memorijskoj hijerarhiji je najbra. Operativna memorija je starosedelac svih generacija raunara, naziva se i glavna memorija ili RAM. Proirena memorija je inovacija i poseban tip memorije kojom se proiruje operativna memorija i racionalizuje vreme U/I operacija. Koristi se za smetaj podataka koji se uestalo koriste.

"Cache" memorija kontrolera diskova je meubafer zone izmeu diskova i ulazno/izlaznih kanala. Kanali imaju vee performanse u odnosu na diskove, znatno su bri, pa se meubaferskim memorisanjem podataka postie bolje iskoriavanje kanala i znaajno bri transfer podataka. Podaci se prethodno smetaju u ove memorije, zatim se veim kanalskim brzinama prenose u operativnu memoriju i obrnuto.

Magnetni diskovi.

39. Personalni raunari i radne stanice

Imamo tri osnovne klase raunara:1. mikro raunari - personalni raunari i radne stanice

2. mini raunari

3. veliki raunari serveri

4. super raunari.

Osnova za ovakvu podelu su sledei kriterijumi:

funkcionalne mogunosti procesora,

osobine operativne memorije,

brzina izvrenja naredbi,

efikasnost ulazno/izlaznih jedinica,

pouzdanost sistema,

raspoloivost softvera i

naravno cena raunara.

Mikro raunari - ip je osnovni element mikroraunara. Proizvodi se kao univerzalan, te se njegova namena (raunari, roboti, automobili) programiranjem naknadno odreuje. Mikro raunari su namenjeni za reavanje samo jedne klase problema. A takoe jedno od ogranienja je i mali broj prikljuaka na mikro modulima. Karakteriu ih skromnije performanse i funkcionalne mogunosti, to iziskuje i niu cenu mikro raunara. U ceni mikro raunara u najveem procentu uestvuju periferni ureaji, tako da ne moe da doe do izraaja niska cena mikroprocesora. U mikro raunare spada danas najrasprostranjenija klasa personalnih raunara (PC). Ovi raunari se zovu i DESKTOP ili stoni raunari, koji se zbog dimenzija smetaju na radni sto, zbog ega su i dobili ime stoni. IBM je 1981. godine razvio prvi PC. PC su znatno jeftiniji od superraunara i mainframe raunara, te su mnogo jednostavniji za korienje. Personalni raunari mogu da se koriste za poslovne shvrhe, ali i za zabavu, uenje, gledanje filmova, sluanje muzike i slino. Hardver personalnih raunara (PC) ine:

kuite

tastatura

mi

monitor.

Kuite raunara sadri sledee delove: osnovna ploa, napajanje, dodatne kartice, te diskove. Osnovna ploa sadri centralnu procesorsku jedinicu, glavnu memoriju i ostale procesore koji obezbeuju funkcionalnost raunara. Tastatura je element raunarskog sistema preko kog se ostvaruje fiziki kontakt korisnika sa raunarskim sistemom. Mi je obavezan ulazni ureaj koji je neophodan u radu, a naroito u radu sa grafikim softverima koji danas sve vie dominiraju. Monitor je ureaj preko koga korisnik ostvaruje vizuelni kontakt sa raunarskim sistemom, te se oni dele prema boji i rezoluciji ekrana.

U mikro raunare spadaju i radne stanice koje se takoe mogu smestiti na radni sto, ali za razliku od PC-a imaju monije matematike i grafike sposobnosti obrade, te mogu obavljati komplikovanije zadatke nego PC za isto vreme. Radne stanice se uglavnom koriste za naune, tehnike i projektantske poslove koji zahtevaju monije grafike i raunarske performanse raunara. Na tritu se mogu susresti s