Skripta 1848-1914

7/23/2019 Skripta 1848-1914

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-1848-1914 1/26

Доба Капитала 1848 – 1871.

Кримски рат 1853-1856

Русија је од мира у Ункјарискелесију 1833. доминирала у Источном

питању, док су остале силе све више страховале од евентуалног руског

продора на Балкан и мореуе. !ар "иколај # $18%&'18&&( није )елео да

одмах иде на растурање *сманског +арства, него је политком аштите

хришана у -урској, а касније и аштите самог султана, настојао да

претвори -урску у руски протекторат. "акон револу+ија 188/0. Русија

је про+енила да су остале европске силе ис+рпене и да немају снаге

да јој се супротст2ве 4ран+уска је 5ила у политичким потресима

аво6ењем 7ругог +арства, рачунало се и на ис+рпеност устрије

5ог револу+ије и на њену ахвалност 5ог руске интервен+ије против

9а6ара 180. :редуети су кора+и да се на6е компромис саБританијом, која не практикује да улаи у континенталне ратове сама и

5е савеника. Ини+ијатива и :етрограда је подраумеавала да Русија

има верско-политички протекторат над хришанима у +елом

*сманском +арству, какав је од 1;;. имала над <лашком и

9олдавијом. *вај предлог је "иколај инео 1844. приликом посете

=ондону, али су >нглеи тада и касније све до 10&3. игнорисали или

од5ијали предлоге који су подраумевали поделу *сманског +арства

име6у Британије и Русије. Ипак утисак "иколаја је 5ио да >нглеска

није спремна да ратује 5ог -урске.

:овод а ак+ију 5ио је спор око права аштите над хришанима у

:алестини. "аполеон ### је 18&%. притиснуо султана да ово право да

4ран+уској, што је султан прихватио. "иколај је на ово послао у

!ариград кнеа 9ењшикова, који је ахтевао протекторат Русије не

само над светим местима, него и над свим православним хришанима.

:ошто су Британија и 4ран+уска одлучно ираиле противење овом

решењу, султан је одлучио да од5ије руски ахтев. Русија је у !"л" 1853.

послала трупе у <лашку и 9олдавију, а када је од5ијен ултиматум да се

повуче, султан је у октобр" о5јавио рат. :ошто је од5ила прве турскенападе, Русија је нанела одлучујуи пора -урској у мору. Руска ?лота

под командом адмирала "ахимова у 3@. новем5ра је потпуно уништила

турску +рноморску ?лоту ста+ионирану у лу+и #инопа. :ошто је слом

-урске 5ио на видику, ападне силе су савале 5. де$ембра

кон?ерен+ију у %еч", на којој је одлучено да рат на истоку не сме

донети никакве територијалне промене и да право аштите хришана у

1

7/23/2019 Skripta 1848-1914


-урској пре6е на све велике сила. Русија је директно од5а+ила овакав

акучак, на шта су јој Британија и 4ран+уска у април" 1854. о5јавиле

рат.

устрија је ауела претеи став и ултимативно атра)ила од Русије да

се повуче и <лашке и 9олдавије. Aавени+ама се прикучио и

:ијемонт, који је )елео да искористи рат како 5и интерна+ионалиовао

италијанско питање. "ајвее 5ор5е водиле су се на Bриму, где су се у

септембр" 1854. исрк+али Британ+и, 4ран+уи и -ур+и. :рву по5еду

остварили су на речи+и &лми пораивши 9ењшикова. :отом су

до)ивели неуспех код %алаклаве у окто5ру. Битке су се водиле и на

Балтику, ову, 7алеком истоку, али је главна 5итка во6ена око руске

луке #евастопо', коју су опсели савени+и. Упркос хероиму

5ранитеа, након 30 дана опсаде град је пао септембра 1855. 7о

ира)аја је дошла техничка аосталост руске војске, услед привреднеаосталости и индустријске револу+ије спроведене на Cападу. :ошто је

"иколај умро у марту 18&&. његов син лександар ## приватио је

мировне преговоре. Bонгрес сила је одр)ан у (ари)" од *5. +ебр"ара

до 16. априла 1856, а поред европских учествовао је и турски

представник. 9ировни уговор је потписан 3@. марта и подраумевао је

да се право аштите хришана у *сманском +арству са Русије пренесе

на све велике силе, да се !рно море демилитариује, што је начило да

Русија, као ни -урска нису смеле да др)е ?лоту, нити војна утвр6ења

на о5алама. Русија је морала да се одрекне и дела Бесара5ије и делте

7унава. -урска се о5авеала на спрово6ење таниматских ре?орми.

Др",о арство " ран$"ско! 185*-187/.

"акон успоставања друге Репу5лике, а председника је у де$ембр"

1848. иа5ран =уј "аполеон Бонапарта. У5о потом, авео је ни

реак+ионарних мера, које су иавале неадовоство ли5ералне и

демократске јавности, и одо5равање код клерикалних кругова. У

:ариу је 1840. основано Друштво десетог децембра које је ширило5онапартистичку пропаганду. :редседник је, охра5рен поитивним

одје+има на које је наишла пропаганда, сменио владу дилона %ароа и

довео свој лични ка5инет на чело др)аве.Уво6ењем трогодишњег

+енуса настањености о,раничено је и)борно право. Репу5ликан+и су

5или све сла5ији и гу5или су упориште у ситној и средњој 5ур)оаији,

док су монархисти 5или ме6усо5но ава6ени име6у легитимиста

%

7/23/2019 Skripta 1848-1914


$пристали+а унука Dарла E( и орлеаниста $пристали+а унука =уја

4илипа(. Бонапартисти су почетком 18&1. предло)или да се

предеднички мандат проду)и са на 1@ година. "аполеон је у

ме6увремену повукао ни демагошких потеа, од којих је најва)нији

5ио предлог да се уведе опште, права ,ласа. Aкупштина је од5ила

предлог, и тако се Бонапарта прикаао у нај5оем, а скупштина у

најгорем светлу. Друштво десетог децембра тада почиње још

агресивнију агита+ију, а понегде и терор. <ојска наклоњена Бонапарти

апосела је *. де$ембра 1851. све стратегијске тачке у граду, "аполеон

је прогласио опсадно стање и ивршио атак на скупштину. :роглашено

је опште 5ирачко право а мандат председника је проду)ен на 1@ година.

:отом је "аполеон расписао ре?ерендум који је одо5рио др)авни удар

и 1. јануара 10&%. проглашен је нови 2став, који је легалиовао

"аполеонову диктатуру. Cаконодавна скупштина није имала право ни да

предла)е аконе. <е ;. новем5ра Aенат је донео одлуку да се прогласинаследно +арство, и "аполеон је поново органиовао пле5ис+ит, на

коме је ова идеја до5ила још у5едивију подршку. -ако је *. де$ембра

105*. 4ран+уска проглашена а +арство, а "аполеон а +ара "аполена

###.

7руго +арство је период ду5оких и свестраних промена у 4ран+уској.

Fегово прво радо5е од 185* до 106/. о5еле)ено је а"торитарном

владавином "аполеона ###. Репу5ликанска и демократска опои+ија

5ила је сломена, а радничка класа неопоравена од пораа 188. тако

да су услови а диктатуру 5или повони. !ар је поставао <ладу, која

је 5ила само њему одговорна, као и председника Aкупштине, која није

имала никаква права. Gушене су све политичке странке и демократске

сло5оде, укучујуи сло5оду штампе. *ваква владавина се, поред

сеаштва, ослањала на још три друштвене категоријеH во!ск" $друга

нај5ројнија армија у >вропи(, б"роа)и!" и $ркв" $други саве круне и

олтара(. Ипак овај период је о5еле)ен иуетно 5рим и динамичним

привредним напретком и "аполеонов ре)им је погодовао равитку

капиталистичке привреде. :осе5но се експанивно равијао сао5раај,

)еленички и поморски. -ако6е, индустрија се 5ро механиовала,дошло је до начајног пораста 5роја парних машина, металургијске

проиводње, али и лаке индустрије. 4ран+уска се натно о5огатила

током 7ругог +арства и свуда су 5или видиви на+и просперитета.

Репу5ликан+и су се први вратили на политичку с+ену, освојивши

I&@.@@@ гласова на парламентарним и)борима 1857. Иако су у

3

7/23/2019 Skripta 1848-1914


скупштини имали свега & посланика, 5ио је ово први нак да у народу

постоји неадовоство ре)имом. Уследио је атентат на "аполеона од

стране италијанског родоу5а *рсинија 1858, после чега е се ре)им

о5рачунати са домаим репу5ликан+има. Ипак, пошто је апочео рат а

италијанску сло5оду, постало је јасно да е морати се уради нешто на

питању сло5оде самих 4ран+уа. C5ог гу5итака папске др)аве

приликом италијанског уједињења, дои е до смањивања подршке

католичких клерикалних кругова "аполеоновом ре)иму. C5ог политике

ли5ералног капиталима и уајамног сни)авања +арина име6у

4ран+уске и Британије $касније и неких других емаа(, "аполеон е

игу5ити подршку друге полуге своје мои ' индустријске 5ур)оаије,

која се овим мерама осеала пого6ено.

"аполеон се постепено окретао демократама и радни+има, а да 5и њих

придо5ио 5ило је потре5но начинити велике уступке. -ако је дошло доJокретања у левоK и еволу+ија у овом прав+у од 186/ до 187/. упамена

је као ера Либералног царства. :ошто је скупштини дао нека

минимална овлашења и попустио поли+ијске стеге, у5ро је дошло до

о)ивавања политичке активности, нарочито опои+ионе. "акон што

су 186*. репу5ликан+и освојили % милиона гласова, апочет је други

талас ли5ералиа+ије, који није допринео повеању ауторитета и

популарности +ара, чему се он надао, ве је имало супротни е?екат.

Aпонополитички неуспеси допринели су све веем притиску на +ара,

па је1867

. давањем праваинтерпела$и!е

скупштини наставено са

ли5ералиа+ијом. :ошто је на и5орима 1860. ре)им игу5ио веину у

парламенту, "аполеон је дао мандат опои+ионом лидеру мил"

ливи!е" и потом додатно проширио надле)ности скупштине, чиме је

наставено претварање 4ра+уског +арства у парламентарну монархију.

"а поу споне политике "аполеон ### је ванично прокламовао мир,

права, сло5оде и суверенитет на+ија, иако се у пракси ових идеја често

није придр)авао. <ојно је учествовао у италијанском уједињењу, док је

дао само моралну подршку :оском устанку 18I3. чиме им није

помогао, али се америо Русији. "аполеон је водио ам5и+ионуколонијалну политикуH Cауео је #ене,ал 1855, придру)ио се Другом

опијумском рату против Bине и тиме идејствовао натне трговачке и

политичке повласти+е а 4ран+уску. :ротекторат над Кочинкином

успоставио је 186*, а над Bам5оLом 18I3. :ротивречности и

неопрености "аполеонове споне политике највише су дошле до

ира)аја у ексичко! авант"ри. :ошто је у 9ексику и5ио гра6ански

7/23/2019 Skripta 1848-1914


рат, а A7 тако6е 5иле аокупене својим гра6анским ратом, "аполеон

је дошао на идеју да се докопа 5огатастава 9ексика и створи

=атиноамеричко католичко +арство у !ентралној мери+и. Aа

иговором помои мексичким монархистима, послао је први контигент

војске 186*. који је до)ивео пора приликом покушаја ауумања

("ебле. "ова експеди+ија. послата је 18I3. и она је ауела :уе5лу и

град 9есико и а +ара је проглашен 9аксимилијан Mа5с5уршки. :ошто

су од 18I&. револу+ионари до5ијали све веу подршку, а A7 тако6е

почеле да прете, "аполеон се 1866. нагло повукао и 9ексика.

2!едиее тали!е

9а+инијева револу+ионарно'демократска и репу5ликанска кон+еп+ија

уједињења Италије више пута је до)ивела пора, али је и дае 5илаприсутна у свести Италијана. 9е6утим, уједињење је на крају

остварено кро другачију политику чији је носила+ 5ио :ијемонт и

његов први министар Bавур. Bада је постао председник владе 185*.

Bавур је одредио два кучна адаткаH учвршивање Aардинијске

краевине путем у5раног економског равоја и либералних ре+орми

и обе)беивае подршке великих сила а уједињење Италије. Gлавна

подршка и ослона+ а уједињење 5ила је 4ран+уска, чији је +ар и сам

својевремено 5ио кар5онар. Bако 5и додатно ојачао своје пои+ије код

великих сила, Bавур се1855

. укучио у Bримски рат на страни

4ран+уске и Британије и послао преко 1@.@@@ војника пред

Aевастопо. :рва непосредна до5ит и овог потеа је 5ила што је

:ијемонт учествовао на :ариској кон?ерен+ији 18&I. и тиме ушао у

круг европских сила. 7руго је 5ило што је до5ио прилику да

италијанско питање инесе на дневни ред. *во питање је ме6утим прво

инео ?ран+уски министар споних послова, што говори колику је

наклоност 4ран+уске у)ивао :ијемонт.

*д 18&&. Bавур је путем тајних емисара наставио да контактира са

4ран+уима са +ием да што пре 4ран+уска арати против устрије,која је др)ала =омардију и <ене+ију. &тентат 4еличеа *рсинија и

!ан"ара 1858. на први поглед је само погоршао ове те)ње, ме6утим,

након писама које је *рсини слао "аполеону пред погу5ење, код

?ран+уског +ара дошло је до преокрета у погледу на италијанско

уједињење и 5ио је спреман да у најкраем року арати са устријом.

"аполеон и Bавур су се састали у 5ањи (ломби!ер !"ла 1858. :лан је

&

7/23/2019 Skripta 1848-1914


5ио да :ијемонт на6е начин да иаове ратни суко5 са устријом, а

након што устрија нападне, 4ран+ука е пристии у помо. :осле

по5еде :ијемонт е до5ити =ом5ардију и <ене+ију, :арму, 9одену и

део папске др)аве. 7ае е путем кон?едера+ије да се створи

италијанска др)ава. У нак ахвалности :ијемонт е предати

4ран+уској Aавоју и "и+у. "а 5аи овог договора у !ан"ар" 1850.

акучен је тајни уговор о војном и политичком савеу против

устрије. *стало је још само да се утрија испрово+ира, а то је учинио

<иторио >мануеле у свом говору пред сардинијским парламентом, у

коме је рекао да Aардинија не мо)е остати равнодушна на 5олне је+аје

и поиве који су јој упуени са раних страна Италије. устрија је

почела да кон+ентрише трупе у =ом5ардији, а :ијемонт је акучио

ратни ајам. 9е6утим, у једном тренутку умешала се Британија, а а

њом и Русија, са предлогом да се органиује нови конгрес великих сила

који 5и игладио неспораум. "аполоен је 5ио спреман да пристане, иигледало је да од рата нее 5ити ништа, ме6утим устрија је 5ила

неопрена и рачунајуи да 4ран+уска на крају ипак нее уи у рат, *0.

априла о5јавила је рат :ијемонту. "а опште инена6ење, 4ран+уи су

аопчели прелаак преко лпа.

"аполеон ### је у овом походу имао једино 5лагонаклонот Русије, док је

Британија 5ила неадовона. -ако6е ни ?ран+уска војска није 5ила

довоно припремена а рат. Ипак коначан исход преломие до5ра

5ор5ена својства 4ран+уа и ентуијаам италијанских до5ровоа+а,

као и несигурност аустрисјког во6ства. :рва 5итка одиграла се 4. !"на

1850. код аенте и тек уласком у 5ор5у последње реерве N дивиије

генерала 9ак 9ахона, "аполеон ### и <иторио >мануеле су однели

по5еду $иако се нису покаали пуно спосо5нијим од устријан+а

Oулајија(. Cатим се *4. !"на одиграла крвава 5итка код #ол+ерина, у

којој је погинуло %%.@@@ устријана+а и 1;.@@@ 4ран+уа и Италијана.

устрија је опет пора)ена и пут ка <ене+ији је, на одушевење

италијанских родоу5а, 5ио отворен. 9е6утим, 11. !"ла "аполеон је у

амку 9ил+ранка потписао примир!е са 4ран+ом Pое?ом по коме је

<ене+ија остала устрији, =ом5ардија припала "аполеону $а он е јеодмах уступити :ијемонту(, док су у :арму, 9одену и -оскану тре5али

да се врате протерани ха5с5уршки владари. :ијемонте)ани су ово

сматрали а идају. *длуке и <ил?ранке су ?ормално потвр6ене

миром у !ириху новем5ра 18&0. 9е6утим, покрет а уједињење

Италије је отишао толико далеко да су у5ро и5или устан+и у (арми,

одени, :оскани и ;омаи $папска др)ава(, иа5рана су народна

I

7/23/2019 Skripta 1848-1914


представништва, која су прво прогласили уједињење у (ровин$и!"

мили!", и у март" 186/. одр)али пле5ис+ит о уједињењу са

:ијемонтом и =ом5ардијом. Cауврат је Bавур одр)ао пле5ис+ит у

Aавоји и "и+и, које су игласале припајање 4ран+уској и тако

придо5ио "аполеона, који је придо5ио остале европске силе.

<е у април" 186/. и5ио је "станак на #и$или!и против краа

4ранческа ##, а у мају им је у помо стигао Gари5алди са око 1%@@

+рвенокошуаша $ Поход хиљаде(. Qим се искра+ао у 9аршали, почели

су да му прилае италијанске патриоте и сеа+и и у5ро је однео прву

по5еду код Калата+ими!а, а након по5еде код ила$а, острво је

очишено од краевске војске и револу+ионари улае у :алермо.

:отом се Gари5алди %@. августа пре5а+ио у пулију и апочео

напредовање ка северу, док отпор 4ранческа готово да више није

постоајо. Gари5алди је 7. септембра 18I@. ушао у <ап"', док4ранческо 5е)и у Gаету. -ада основна дилема код Gари5алдија постаје

да ли ии на Рим. 9е6утим, пошто 5и евентуални напад на Рим иавао

реак+ију 4ран+уске која је тамо др)ала гарнион Bавур и >мануеле су

спречиле овај поход. <ојска :ијемонта је прешла преко :апске др)аве,

али је ао5ишла Рим и спојила се са Gари5алдијем у "апуу, где је

Gари5алди подравио >мануела као краа Италије. Cатим је **.

октобра и &. новем5ра одр)ан пле5ис+ит о припајању "апуа,

Aи+илије, Ум5рије и 9арке краевини :ијемонту, на коме се огромна

веина ијаснила а уједињење. У ?е5руару1861

. у -орину се састао

први Италијански парламент, који је у март" прогласио <иториа

>мануела а краа Италије, са престони+ом у 4ирен+и. Bавур, који је

умро у јулу 18I1. успео је да до)иви уједињење.

*стало је још питање <ене+ије и Рима. Италија је искористила 1866.

рат име6у :руске и устрије и 8. априла склопила спораум са

:руском. Италијани су у рату прошли неславно Nпора)ени су код

К"сто$е *4. !"на, и у поморској 5и+и код 9иса **. !"ла. :руска је

славила код Aадове 3. јула и устрија је игу5ила рат, тако да је 5ила

приморана да се одрекне <ене+ије, предавши је "аполеону, који је опетдара)еиво уступио ову територију Италијанима. "акон неуспелог

покушаја Gари5алдија 186*. да авлада Римом, 4ран+уска је 1864.

пристала да повуче своје трупе и града, али под условом да Италија

гарантује неповредивост :апске др)аве. 9е6утим, ве 1867. Gари5алди

је поново покушао да овлада градом, али је овога пута 5ио потучен од

стране 4ран+уа. 4ран+уски премијер Руер је тада ијавио да Италија

;

7/23/2019 Skripta 1848-1914


никада нее овладати Римом. Aвега 3 године касније, након пораа

4ран+уа код Aедана и једне мање 5итке испред града, италијанска

војска е */. септембра 187/. умарширати у ;им. :апа је 5ио

најнеадовонији овим исходом и није прихватао никакве понуде а

компромисом, које је нудио >мануеле. Упркос томе, италијански

парламент је принао суверенитет папе над <атиканом и о5еао му

?инансијску помо. :ије #E је остао непомирив и спор е се

отклонити тек 10%0. спораумом име6у 9усолинија и папе :ија E##.

9иктори!анска н,леска 1846-1874

:едесете и шедесете године оначавају до5а новог економског успона

Британије, који се огледа у авршетку индустријске револу+ије и

де?интивној по5еди ?а5ричке над ману?акторном проиводњом.Укидање Cакона о )иту 18I. није стрмоглаво о5орило +ене

прехрам5ених проивода, делом 5ог пораста 5роја становништва,

делом 5ог рата против Русије. Cато је овај поте имао поитивне

последи+е по 5ританску индустрију и трговину, јер су еме које су

продавале )ито Британији, повеале уво идустријских проивода и

Британије. Aве гране 5ританске привреде 5еле)е сталан напредак

током ове две де+еније. "а+онални доходак Британије се од 18@@. до

18;@. повеао а десет пута. "ајвише користи од овог напретка имали

су најмонији друштвени слојеви, док је пролетеријат и дае 5ио у

тешком поло)ају.

:олитички је овај период о5еле)ила домина+ија и суко5и две највее

странке N конерватива+а и ли5ерала. Име6у ове две странке аправо

није 5ило пуно рамимоила)ења око најва)нијих економских,

друштвених и политичких питања, и ривалитет је више последи+а

дневних политичких питања, односа према тради+ијама и личних

интереса и анимоитета. Cаправо и једни и други су 5или умерено

конервативни и покаивали потре5у а одре6еним ли5ералним мерама.

Ипак у +елом периоду 18I'10;. конерватив+и, предво6ени Дерби!ем$18&%, &8' &0, II'I8( и Ди)раели!ем $I8( 5или су свега године на

власти. :ревласт ли5ерала реултат је успеха индустријског

капиталима у Британији и њеног монопола у >вропи. Pака и сигурна у

се5е, енглеска 5ур)оаија је могла да примењује ли5ералније и

демократске методе, а ралику од веине европских ре)има. =и5ерале

су предводили ;асел и (алмерстон $&&'&8, &0'I&(, утемеивач

8

7/23/2019 Skripta 1848-1914


5ританске русо?о5не политике. 7ок је пилита 5ердин ратовао са

Русијом само док не одустане од претенија да овлада -урском,

:алмерстон је ахтевао да Русија потпуно уништи своју ратну ?лоту у

!рном мору. :осле његове смрти 18I&. во6а ли5ералне стрнаке постао

је 9или!ам =ледстон, који је почео као конерватива+ и клерикала+, а

касније је постао 5ора+ а на+ионалну сло5оду, ?илхелен и моралиста у

полити+и. Bонерватива+ БенLамин 7ираели 5ио је Gледстонов

антипод у свему N империјалиста, турко?ил, непријате 5алканских

народа N оснивач модерног 5ританског империјалима и модерне

конервативне странке.

9е6утим, управо је 7ираели ивео Др"," и)борн" ре+орм" 1867, која

је дала и5орно право радни+има и ситној 5ур)оаији. *н је схватио да

ови слојеви становништва аправо подр)авају конерватив+е. У5ро је

Gледстон допунио овај акон >аконом о та!ном ,ласа". Gледстон јетоком свог првог мандата 1868-1874. авео о5авено основно школство

$;@(, доволио штрајкове, ре?ормисао војску и одвојио +ркву од др)аве

у Ирској, чиме је ?актички укинуо Ирску англиканску +ркву. Gледстон

је, у складу са својим начелима, пропуштао да се умеша у европске

кон?ликте 5ог чега га је оштро критиковао 7ираели.

Британија током E#E века апочиње начајно ширење своје колонијалне

империје. И Бенгала у Индији Британија 183;. апочиње ширење

својих поседа у унутрашњости, као и у 7оњој Бурми, "агпуру и уду.

C5ог огромног притиска, који је 5ританска власт вршила на индијско

сеаштво, 1857. и5ио је "станак сипо!а N припадника колонијалне

домородачке армије коју су о5раовали Британ+и. Aипојима су

прилаиле масе сеака, гра6ана и сиротиње и а кратко време су

овладали долином Gанга, укучујуи и град 7елхи. >нглеи су се

при5рали, кон+ентрисали трупе и осталих делова Индије и Бурме и у

септем5ру 18&;. кренули у о?аниву. 7о априла 1850. ра5ијени су

последњи устанички одреди. :осле угушења устанка, +ела Индија је

ставена под непосредну управу <елике Британије, и на челу Индије се

нашао ви+екра. "аставена је и експанија у Bини. "акон (рво,опи!"мско, рата 1830'184*. и мира у "анкингу, Bина је приморана да

отвори додатан 5рој лука а >нглее, које су до5иле екстериторијални

статус. :оред овога, у Bини је 185/. и5ио велики сеачки устанак,

који је до 18&&. ахватио 11. провин+ија. Устанички во6а Mонг Aјен

!јуан се прогласио а +ара, а своју др)аву :а!пин, $небеска држава(.

Британија је ово искористила како 5и ојачала своје пои+ије у Bини и

0

7/23/2019 Skripta 1848-1914


апочела Др",и опи!"мски рат $1856-186/(. 9ир је акучен у

:!ен$ин" 18&8. и >нглеи и 4ран+уи су до5или још 11 лука и право

трговања по +елој Bини. :отом су од 18I1. до 18I. ","шили

:а!пин,ски "станак и уништили -ајпинг. Aматра се да је у рату

укупно погинуло 3@ милиона уди.

2!едиее <емачке

:осле револу+ије 188. питање уједињења "емачке је и дае 5ило

отворено. устрија је у почетку и дае 5ила главни претендент а

спрово6ење уједињења, што је потврдила о5навањем старог

Немачког савеза 185/. и Aавене скупштине свих немачких др)ава.

Ипак консолида+ију свог економског прести)а, :руска је остварила

о5навањем Царинског савеза $ Zollveria(, коме су се 18&1.придру)или и неки ранији непријатеи :руске N *лден5ург и

Mановер. Pу)нонемачке др)аве су про+ениле да им је кориснија

привредна веа са Рајном и Dлеијом, него са средњом >вропом.

:олитички покушаји устрије да ра5ије !арински саве 18&;. и 18I@.

авршени су потпуним неуспехом. :оред тога :руска је 186*.

потписала тр,овинске ",оворе са немачким емама готово потпуно

поставене на начела сло5одне трговине. -име је устрија остала

потпуно истиснута и привредног и тр)ишног система осталих делова

"емачке. -ако6е :руска је сао5раајно и )еленички 5ила много 5ое

повеана са немачким др)авама од устрије.

У :руској се 18&8. ра5олео кра 4ридрих <илхем #R $18@'18I1(, па

га је као регент мењао 5рат, који е 1861. постати кра 9илхем ?.

$18I1'1888(. *н је у)ивао репута+ију ли5ерала, иако је уистину 5ио

прави Mоен+олерн N ауторитаран, радан и војник. :ошто је ли5ерално

5ур)уоаски =андтаг у два навраата од5ио ахтеве краа а повеањем

војног 5уLета, <илхем је 186*. а председника владе поставио тоа

+он %и)марка, који је имао репута+ију реак+ионара и противника

ли5ерлаима. :рве четири године владе Бимарк је сломио отпорпарламента успоставајуи реим диктат"ре ивршне власти, који је

чак теоријски о5рало)ио. "апетост са устријом повеала се када је

18I3. :руска од5ила да присуствује састанку "емачког савеа. Pединог

савеника Бимарк је имао у Русији.

1@

7/23/2019 Skripta 1848-1914


*кидач а немачко уједињење 5ие спор са 7анском. -ри војводства

@ле)ви,, Aолшта!н и Bа"неб"р, 5ила су у персоналној унији са

7анском, али насеене "ем+има. :осле смрти данског краа

4редерика R##, три војводства нису принала Bристијана #E а краа,

него су а свог краа прогласила 4ридриха од угустен5урга. :руска и

устрија су принала Bристијана а краа, али су ахтевала да се

дански устав не примењује у војводствима. :ошто је 7анска овај ахтев

енергично од5ила, то је искоришено као повод а рат. ;ат је почео

априла 1864. и 7анска је свега & недеа одолевала пруско'аустријском

нападу, а атим је атра)ила ме6ународну ар5итра)у. У посредовање

4ран+уа и >нглеа, у !"н" је потписано примирје, а у окто5ру мировни

уговор по коме се 7анска одрекла своје три покрајине. *дмах је дошло

до спора име6у устрије и :руске око тога коме е припасти

покрајине. &в,"ста 1865. на =ашта!нско! кон+ерен$и!и донета је

одлука да Dлевиг и =аун5ерг припадну :руској, а Mолштајн устрији,с тим да :руска исплати устрији 1& милиона талира одштете. Cа

Бимарка је ова кон?ерен+ија 5ила само до5ијање времена а

припремање одсудног суко5а са Бечом. Cато се ве у октобр" 18I&.

састао са "аполеоном у %и!ари$" и о5е5едио неутралност 4ран+уске

у 5удуем суко5у са устријом, као и увлачење Италије у саве са

:руском против устрије $склопен 8. априла 18II(.

"акон ниа провока+ија у веи са Mолштајном и "емачким савеом,

Бимарк је8. !"на 1866

. најад успео да увуче устрију у рат. A

о5иром да су на њеној страни 5иле Aаксонија, Mановер, Баварска,

<иртем5ерг и друге др)аве, игледало је да је устрија надмонија.

9е6утим, :руска је повела опера+ије муњевитом 5рином и ве *0.

!"на Mановер је и5ачен и строја, 4. !"ла Баварска, док је одлучујуи

пора устрији нанет 3. !"ла у Qешкој у 5и+и код #адове $Bенигре+а(.

"ајспосо5нији аустријски војсково6а л5ерт послат је на италијанско

ратиште, док је против :руске војском командовао Бенедек. "асупрот

њему налаио се спосо5ни пруски генерал 9олтке. устрија је

претрпела те)ак пора игу5ивши @.@@@ војника. :римирје је

потписано у "иколс5ургу %I. јула 18II, а *3. ав,"ста је преточено у(рашки мир. устрија је предала Mолштајн :руској, принала распад

"емачког савеа и пристала да :руска северно од 9ајне о5раује нови

саве под својим во6ством, као и да анкетира сваку др)аву, осим

Aаксоније. 9орала је да плати и одре6ену ратну одштету. Бимарк је

приликом диктирања услова покаао далековидост тиме што није

11

7/23/2019 Skripta 1848-1914


наметну превише тешке и пони)авајуе услове устрији, свестан да е

она "емачкој у 5удуности постати природни савеник.

*дмах после по5еде Бимарк је анектирао Mановер, 4ранк?урт, Mесен'

Bасел и "асау, и то 5е одр)авања пле5ис+ита у овим др)ави+ама. *д

осталих севернонемачких др)ава које нису анектиране, Бимарк је

1866. створио #евернонемачки саве), који је 1867. до5ио 2став. Aаве

је имао аједничко тело N дводомни парламент $ !ај"стаг( и #ундесрат

у који су др)аве члани+е слале своје предстванике. "ајвишу ивршну

власт у Aавеу је имао његов председник N пруски кра, који води

споне послове и командује трупама кон?едера+ије. :остојао је и

савени кан+елар, који је наравно 5ио пруски кан+елар и тиме је

превласт :руске у савеу 5ила потпуно осигурана. *ва дешавању су

великом 5рином распламсала непријатество :руске и 4ран+уске.

<одеи кругови у 4ран+уској су постали свесни опасности великегерманске др)аве у суседству и 5ог тога су се одмах успротивли

прикучењу ју)них немачких др)ава Aевернонемачком савеу. Aа

друге стране, порасли су апетитити пруске 5ур)оаије и милитариста,

док је Бимарк постојао све уверенији да је рат са 4ран+уском

најсигурније средство у окончању про+еса уједињења "емачке. Рат је

могао да и5ије ве 1867. када је "аполеон хтео да анектира

B"ксемб"р,, у коме је као члану "емачког савеа, 5ила ста+ионирана

пруска војска. Aпор је на крају решен компромисом, пруска војска се

повукла и =уксем5урга, али је ово војводство постало неутрална

др)ава под гаран+ијом великих сила. :отом је "аполеон апочео

опсе)не мере у +иу јачања и реорганиа+ије ?ран+уске армије, али

ове ре?орме су ура6ене о?ре, прекинуте су 18I0. и само су створиле

оптичку варку да је армија реорганиована и сна)на. "аполеон је

тако6е покушао да ступи у контакт са устро'угарском и Италијом, али

се све авршило нео5авеујуим ијавама троји+е владара 18I0. да

немају ништа против стварања тројног савеа.

"аполеон је 5ио у5е6ен да :руска нее 5ити спремна да у6е у рат, када

је јула 10;@. стигла вест да је кандидат а шпански престо =еополдMоен+олерн, ро6ак пруског краа <илхема. "а ову провока+ију

Бимарка, 4ран+уска је одговорила оштро и ?ран+уски ам5асадор у

:руској Бенедети је атра)ио да се кандидатура повуче, на шта је

<илхем пристао. 9е6утим, под притиском милитаристичких кругова,

влада у :ариу је од :руске атра)ила написмену гаран+ију да у

5удуности више нее 5ити сличне кандидатуре. Bра <илхем је ово

1%

7/23/2019 Skripta 1848-1914


учтиво од5ио у својој реиден+ији у >мсу, али је Бимарк у новинама

одговор начинио вулгарним и пони)авајуим а 4ран+уску. :ошто су

на о5е стране по5едиле ратне струје, 4ран+уска је 10. !"ла 107/.

о5јавила рат :руској. Бор5е су почеле %. августа и трајале су до 1.

?е5руара 18;1. :руси су у рат ушли са &@@ хиада спремних војника,

насупрот ?ран+уских %&@. <е . августа :руси су однели прву мању

по5еду код 9исенб"р,а, а потом и решвилера и тако приморали

4ран+уе да напусте лас. Cапочета је и опсада Aтра5ура, која је

успешно окончана %8. септем5ра. 4ран+уи су се повукли у =орену.

"акон пораа код =равелота 18. ав,"ста од 5ројније немачке војске,

?ран+уске трупе ра5ијене су на два дела N део под командом Баена

5локиран је у 9е+у, а +ар и 9аршал 9ахон су од5ачени према твр6ави

Aедан. :ошто је пропао покушај "аполеона да де5локира Баенову

армију, 4ран+уи су сатерани у #едан који су "ем+и опсели 3/.

ав,"ста. :отпуно деморалисан "аполеон је 1. септем5ра истакао 5елуаставу, а %. је потписана капитула+ија утвр6ења. <е 4. септембра

маса у :ариу је провалила у "ародну скупштину, и =еон Gам5ета је

предло)ио 5а+ивање +арства и успоставање ;еп"блике, која је

проглашена у *пштинском дому истог дана. -ако је револу+ија прошла

5е капи крви. "ову J $ладу националне одбране% предводили су

Gам5ета, Sил 4авр и Рош?ор, док је председник 5ио генерал -роши.

*на је прво покушала да склопи мир с Бимарком, али су преговори

окончани 5еуспешно јер 4ран+уи нису хтели да уступе лас и

=орен "емачкој.

*псада :ариа апочета је ве 10. септембра. >нтуијастични Gам5ета

је органивао од5рану и скупао војнике и +еле 4ран+уске. 9е6утим

Баен је *7. октобра предао твр6аву е$ са 1;3@@@ војника, што је

5ило те)ак удара+ 4ран+уској. :окушаји ра5ијања опсаде у новем5ру

нису успели. Бом5ардовањем &. јануара 10;1. почела је последња

ак+ија :руске код :ариа. "ајте)и удара+ је нанет 10. !ан"ара код

%и)енвала. Aитуа+ија у граду је 5ила тешка, недостајали су храна,

лекови, огрев, тако да је народ почео да притиска владу да склопи мир.

Sил 4авр се са Бимарком састао у <ерсају. Cа три недее примирја4ран+уска је морала да плати %@@ милиона ?ранака, раору)а +елу

армију и повуче се и свих утвр6ења северно од :ариа. Pош у

новембр" 107/. Aевернонемачки саве је прерастао у "емачки саве

пошто су му се прикучиле ју)нонемачке др)аве. "а ?ормалну

инивијативу 5аварског краа "емачки саве је претворен у <емачко

$арство, које је ?ормално проглашено у <ерсају 18. !ан"ара 1871. 9ир

13

7/23/2019 Skripta 1848-1914


је потписан у <ерсају %8. ?е5руара и њиме се 4ран+уска одрекла

ласа и =орена са 1,I милиона становника, прихватила ратну одштету

и да :руси могу да др)е војску на северу еме до рати?ика+ије

:релиминарног уговора. Bоначан уговор о миру потписан је у

ранк+"рт" на 9ајни 1/. ма!а 1871. *вај мир авршава епоху

уједињења "емачке и отвара еру немачке превласти у >вропи.

2спостав'ае д"али)ма " Aабсб"ршко! монархи!а

:ораи у Италији отворили су криу +арског апосолутима и

+ентралима у устрији. *дмах после <ил?ранке 18&0. +ар је 5ио

приморан да 1&. јула о5јави &аксенбуршки мани'ест којим је о5еао

административне ре?орме уставног карактера. "ајте)е питање

ре?орми 5ило је на+ионално, пре свега ма6арско. :рви накпопуштања 5ило је повлачење укаа и 180. о подели Угарске на &

округа и враање старе )упанијске органиа+ије. -о је ивршено у

април" 186/, када је најавено и саивање Угарског др)авног са5ора и

)упанијских скупштина. -ако6е +ар је савао JпојачаноK аревинско

вее $ !ај"срат( које је тре5ало да иради предлоге политичких

ре?орми у др)ави. *но се састало у мају и до септем5ра је усвојило

?едералистичку кон+еп+ију др)аве, али не на на+ионалном него на

историјско'правном начелу. "а предлог Рајсхрата 4ран+ Pое? је */.

октобра 186/. о5јавио уставни акт, понатији као

Октобраскадиплома. *на је предви6ала да +ела др)ава има једно аједничко

аконодавно тело N !ај"срајт, у чијем надле)ностима 5и 5иле спона

политика, војска и ?инансије. Aви остали др)авни послови 5или су у

надле)ности локалних N емаских са5ора. Иако је садр)ало елементе

?едералима и парламентарима, овим решењем нико није 5ио

адовоан. "еадовоство 9а6ара, којима је дипломом ма6арски јеик

принат као слу)5ени и укинуто <ојводство Aр5ија, испоавано је

ниом народних демонстра+ија. <о6е ма6арске опои+ије ерен$ Деак

и Cое+ твеш од5или су да у6у у владу. :очетком +ебр"ара 1861.

+ар је а министра унутрашњх послова поставио &нтона @мерлин,а,представника крупне аустријске 5ур)оије и дао му адатак да сачини

нови уставни акт. <е крајем месе+а авршено је саставање акта, који

је понат као ебр"арски патент. :о њему је !аревинско вее

$ !ај"срајт( претворено у дводомни парламент. у чијем су Gорњем дому

седели представни+и крупне 5ур)оаије, именовани од +ара, а у 7оњем

делегати покрајинских са5ора, који 5и се тако6е састојали од вирилних

1

7/23/2019 Skripta 1848-1914


и 5ираних чланова. Бирачко право је 5ило ограничено, а +ар је у свим

питањима имао коначну реч. *вим је укинуто ?едералистичко уре6ење

и уведен веи степен +ентралиа+ије и немачке домина+ије, што је

распламсало неадовоство свих ненемачких народа у +арству, а

нарочито 9а6ара. C5ог тоге је Dмерлингов ре)им $1861-1865( равио

теу да су 9а6ари 5ог своје непослушности и антидр)ава игу5или

политичка права. <е августа 18I1. распуштен је угарски са5ор и

)упанијске скупштине, а 9а6ари су се окренули пасивном отпору N

5ојкоту учешу у др)авној слу)5и.

:ошто је у5ро постало јасно да Dмерлингова политика чврсте руке не

мо)е да реши про5лем, +ар се 18I&. поново окренуо преговорима са

9а6арима, а као нак до5ре вое укинут је 4е5руарски патент и

-рансилванија је прикучна Угарској. :ора код Aадове 18II. у5рао

је окончање преговора. И дае су постојале две оп+ије уре6ењамонархије. Aпораум са свим народима на 5аи ?едера+ије или са

ма6арском аристократијом на 5аи дуалима. :редставни+и :оака,

Qеха и Mрвата састали су се у Бечу и ахтевали тријалистичку основу

5удуе монархије. :од ути+ајем саветника ,ро+а %а!ста, 4ран+ Pое?

се ипак определио а дуалистичко уре6ење. :ошто је Бајст поставен

а председника владе, спораум је постигнут до 17. +ебр"ара 1867. и

о5јавен је у виду +арског рескрипта, а потом га је Угарски са5ор

усвојио %0. маја у о5лико посе5ног акона. :ошто су са5ори Qешке,

9оравске, Bрањске, Dтајерске и Gали+ије покушали да о5оре

дуалистичко уре6ење, веина је распуштена, и 4ран+ Pое? се

крунисао у :ешти 8. !"на 18I;. &"стро-",арском на,одбом

Mа5с5уршка монархија је конституисана као ?едера+ија две др)аве,

које имају аједничког владара и ха5с5уршке династије, војску,

?инансије и споне послове. Aвака члани+а је имала своју владу, са

премијером, министрима а ресоре унутрашње политике, парламент,

аконодавство, управу и судство. У аустријском делу је де+ем5ра 18I;.

донесен нови 2став, који је авео парламентарну монархију, са

агарантованим гра6анским правима и сло5одама.

2кидае +е"дали)ма " ;"си!и

"еуспех у Bримском рату раоткрио је сла5ости ?еудално'

апсолутисичког уре6ења и након смрти "иколаја # широки слојеви

руског друштва су очекивали ре?орме. <е на сам +арев наговештај да

1&

7/23/2019 Skripta 1848-1914


5и ре?орма могла да се иврши, руско племство се поделило на

конервативну веину, која је тра)ила од5арну постојеег система по

сваку +ену и ли5ералну мањину, спремну на уступке сеаштву и на

промене политичког система. :одела на пристали+е и противнике

ре?орме 5ила је ираа)ена и на +арском двору. !ар је 1857. идао

рескрипт гу5ернаторима <илне и :етрограда да ираде планове о

по5ошању )ивота сеака на њиховој еми, а о5раован је и -ајни

комитет који је припремао ре?орме. У јавности и ме6у племством

апочете су велике де5ате пре свега око величине пар+еле која 5и се

оставила сеаку и начина на који 5и је откупио. :лемство је током

ових расправа успело да смањи величину пар+ела које е се уступити

му)и+има. !ар је коначно 10. +ебр"ара $3.марта( 1861. потписао

аконски акт Уредба о ослобаа!у сељака кметске зависности. -име

је укинуто право племиа да распола)е личношу му)ика и његове

породи+е. Aеа+и су могли да напусте посед, да се 5аве гра6анскиманимањима, да купују некретнине и њима сло5одно распола)у. Ипак

племии су остали власни+и све еме, коју су дотадашњи кметови

о5ра6ивали. Aеа+и су морали да откупе ему, а до регулисања

исплате морали су да господару испуњавају новчане о5авее и ренте.

Иако је ахваујуи овако спроведеној ликвида+ији ?еудалима

племство и дае остало најмонија друштвена група+ија, у наредном

периоду се покаало да је +арска ре?орма 5ила начајан и далекосе)ан

историјски чин.

:оред аграрних ре?орми, 1864. преуре6ена је гу5ернијска, а 187/.

градска управа. 4ормирани су ор,ани само"праве, 5ирани по

представничком систему, додуше са ираито ограниченим и5орним

правом. #"дска ре+орма, ивршена 18I, је потпуно именила

дотадашњу органиа+иу судства, а просветне ре?орме апочете у истом

периоду, тако6е су дале поитивне реултате.

Bапиталиам је у5рано напредује у Русији после 18I@. 7у)ина пруга у

Русији се од 18I@. до 188@. повеала са 1&@@ на %%&@@ км. <елики

напредак до)ивава рударство $7оње+ки 5асен(, трговина ииндустрија. Равијају се градови, а Русија врши сна)ан продор у

!ентралну ију. -ашкент је аует 18I&, а Bиргиија је освојена до

18;@. Bанати Bоканд, Бухара и Bива пали су пред руским продором.

*сновни руски +и у споној полити+и 5ило је осло5а6ање од

пони)авајуих одред5и :ариског мира о демилитариа+ији !рног

9ора. Русија је 187/. једнострано о5јавила да више не поштује ту

1I

7/23/2019 Skripta 1848-1914


одред5у уговора, а ападне силе су, укучујуи и огорчене Британију и

устроугарску, прихватиле овај поте.

Доба импери!а 1871 – 1014.

(ариска ком"на

:очетак трее Репу5лике у 4ран+уској о5еле)ен је гра6анским ратом и

првом со+ијалистичком револу+ијом у историји. :ошто је :ари

месе+има 5ио опседнут у граду је владала иуетно тешка со+ијално'

економска ситуа+ија. Националну гарду која је 5ранила град у највеој

мери сачињавали су радни+и, анатлије и ситно гра6аснтво, а класне

супротности, које су расле током другог !арства посе5но су ескалирале

18;@/;1 приликом најте)их 5ор5и против :руса. Bада је стигла вест да је %8. ?е5руара потписан мир и да е :руси ауети делове :ариа

"а+ионална гарда је отворено иступила против предаје и ауела

претеи став према влади. *длучено је да се гарда раору)а и да се

иврши притисак на по5орнике наставка рата. 9е6утим, када је почело

раору)авање 17D18. марта 1071. и5ио је устанак, понат као :ариска

комуна. дол? -јер је преместио остатак војске и владу у <ерсај тако

да су постојала два суко5на +ентра удаена %@ км. 7а 5и легалиовао

власт !ентрални комитет "а+ионалне гарде је *6. марта одр)ао и5оре

а нову градску управу NКом"н"

. У њој су од првог дана главну реч

водиле ме6усо5но ава6ене со+ијалистичке групе N 5ланкисти,

марксисти и прудонисти. Cа мање од два месе+а Bомуна је спровела

со+ијалне и политичке мере N укинула је помо +рквама, иједначила је

араде свих слу)5еника, прогласила је секвестар над имовином свих

предуеа чији су власни+и напустили :ари. -ако6е, одредила је

трајање радног дана и минималне надни+е.

:ари је ве од %@. марта 5ио под строгом опсадом, а док се 5рој снага

версајских власти повеавао, снаге комуне су се постепено осипале.

*дсудна о?анива апочела је *1. ма!а нападом на онмартр и гро5е(ер Bаше). -име је апочета крвава недеља, која е се авршити *8.

ма!а де?инитвним сломом комуне. <ладине трупе под командом

логласног Gали?еа по5иле су преко 3@.@@@ :ари)ана, а десетак

хиада учесника Bомуне је успело да и5егне масакр и домогне се

иностранства. -ако је пора у рату против :руске влада трее

Репу5лике успела да у5ла)и по5едом у унутрашњем, гра6анском рату.

1;

7/23/2019 Skripta 1848-1914


ран$"ска 1871- 1014.

4ран+уска је и рата и Bомуне иашла тешко оштеена, са мањом

територијом и 3I милиона становника. Ипак, економија се 5ро

опоравила и привреда је ;@их поново до)ивела полет. <е до септем5ра

18;3. су исплаене репара+ије "емачкој, а "ем+и се до поседњег

војника повукли са ?ран+уске територије. Репу5лика је 5ила удрмана

новим јачањем монархиста, али је аконима и 1875. ванично

потвр6ена репу5лика, са дводомном скупштином саставеном од

:реставничког дома и Aенатом. :ошто су у почетку репу5ликан+и

имали веину у дому, а монархисти у Aенату, тек 1870. када је а

председника иа5ран Eил =реви, репу5лика је де?инитивно

учвршена. :ериод 18;0'188;. о5еле)ила је неста5илност и често

смењивање репу5ликанских влада, у повратак на с+ену со+ијалиста.Ин+идент са "емачком десио се 1887. када је немачка поли+ија у

пограничном простору на ?ра+уској територији ухапсила ?ран+уског

поли+ијског инспектора Dне5леа. -ада је генерал Eор %"лане

предло)ио војну ак+ију против "емачке, па је европска дипломатија

одмах ивршила притисак да "емачка пусти Dне5леа, што је у5ро и

учињено. Bада је игледало да је про5лем отклоњен, Булан)е је хитно

предло)ио увеање војног 5уLета, на шта је председник владе Gо5ле

поднео оставку. Булан)е је својом на+ионалистичком агита+ијом

адо5ио велику популарност ме6у неадовонима политиком трее

Репу5лике. :ошто је уследила нова политичка криа, Булан)еов ути+ај

је растао, а мере против њега само су му повеале популарност. Ипак

на крају је влада поступила енергично а5ранила је његову

органиа+ију, а њему одуела посланички имунитет, а он је по5егао у

Белгију. :ора 5улан)има је отворио простор ли5ерлаиа+ији др)аве,

сло5оди штампе, синдикалног органивања и ре?орми о5раовања.

<ладе су се и дае 5ро смењивале.

:осле Булан)ове а?ере, нови дога6ај који је потресао 4ран+уску 5ила

је Дра!+"сова а+ера. Bапетан л?ред 7рај?ус је 1804. ухапшен подопту)5ом да је шпијунирао у корист "емачке и да је "ем+има слао

ивештаје о стању у ?ран+уској војс+и. 9е6утим, испоставило се да је

ма6арски гро? >стерхаи, који је 5ио на високом поло)ају у

генералшта5у, аправо шпијунирао а "ем+е. У јавности су се чули

ахтеви а новим су6ењем 7рај?усу. Bлерикални и на+ионалитички

кругови су се противили новом су6ењу и оштро напали >мила Cолу и

18

7/23/2019 Skripta 1848-1914


друге демократе који су пресуду 7рај?усу сматрали атаком на

демократију у 4ран+уској. :ошто је на поновеном су6ењу 1800. опет

осу6ен, а председник га је помиловао, коначно је на треем су6ењу

10/3. проглашен невиним и 10@&. је враен у војску са чином мајора.

<лада 9алдек-;"соа је окончавањем ове а?ере хтела да аврши 5ор5у

против клерикалима и де?инише со+ијалну политику. *ва питања

преокупирала су и следеу владу конерватив+а Комба, кога су у 5ор5и

против +ркве подр)али Sоресови со+ијалисти. 9е6утим, када је

Bонгрес 7руге интерна+ионале осудио сарадњу со+ијалиста са

5ур)оаским странкама, Sорес је ускратио подршку Bом5овој влади,

тако да је она пала, а премијер постао Рувије. 9е6утим са падом

председника =у5еа 10/6, пао је и ;"ви!е, а премијер је постао #ари!ен,

с тим да су у владу ушли и Sор) Bлемансо и ристид Бријан. <е у

окто5ру је Aаријен место премијера уступио Клемансо", који е

владати у наредне три године и посветити се решавању радничкогпитања. И поред мера које је донео N скраивање радног времена, право

на одмор, аштиту на раду и дравственој аштити, велики штрајкови у

Gрено5лу, 4у)еру, :ариу и "анту се нису могли и5еи. "ову владу

?ормирао је &ристид %ри!ан, који тако6е није могао да о5уда

синдикате и раднике N у октобр" 101/. и5ио је огроман штрајк

)еленичара и иако је штрајк оконочан после %@ дана, окончана је и

Бријанова влада. Cа следее 3, & године сменило се 0 влада, а рат је

дочекао ка5инет ;енеа 9иво!ани!а.

<емачка 1871 – 1014

"емачком је владало пруско племство $јункери( у сарадњи са крупним

емопоседничким, ?инансијским и индустријским капиталистима.

:ривилеговани и доминатан статус :руске у др)ави омогуио је

начајну улогу ?инансиски сла5ијим јункерима. :редседник прускевладе је истовремено 5ио кан+елар "емачке, а именовао га је владар,

водеи рачуна о располо)ењу у Aавеном парламенту "а#хстагу.

Рајсхтаг је 5иран општим правом гласа, али су његове компетен+ије

5иле ограничене и пре свега се односиле на 5уLетска питања и мере а

очување др)авног јединства и поретка. -оком седамдесетих

наставено је са +ентралиа+ијом Рајха N уведена је јединствена латна

10

7/23/2019 Skripta 1848-1914


монета, поштански сао5раај, основана "емачка др)авна 5анка и

прихваен је општи кривични аконик. Усвојен је и програм

германиа+ије ненемачких народа. У свим о5ластима индустрије,

рударства, сао5рааја и агротехнике "емачка е престии 4ран+уску, а

у многима е престии и Британију, тако да е уочи 101. аостајати

само а A7.

Кон)ервативна странка емишне аристократије $јункери( сматрала

је да је Бимарк )ртвовао интересе :руске у корист !арства, које су

до)ивавали као проширену :руску. *д њих се одмах одвојила група

5ранила+а Рајха и Бимаркове политике и основала странку #лободних

кон)ерватива$а. *д њих није 5ила далеко ни партија <а$ионалних

либерала. Бимарк е лично 5ити нетрпеив само према

#о$и!алдемократско! парти!и. У5ро по настанку Рајха, противни+и

хегемоније :руске и домина+ије протестантске над католичком +рквомокупили су се у католилчки покрет који е у5ро ирасти у парти!"

ентра. :редводио их је B"дви, 9индхорст. Бимарк је апочео

политичку кампању против њих коју је навао JБор5а а културуK

$ $%&'%()*+,- (. Рајхстаг је ве 18;%. одуео +ркви привилеговано место

у школама, атим а5ранио делатност јеуита и увео строг надор над

верским школома. *ни који су пру)али отпор оваквој полити+и 5или су

хапшени и судски ка)њавани. Ипак, културкап? није дао реултате, а

партија !ентра је 18;&. остварила апа)ени успех. C5ог тога је

културкамп? прво у5ла)ен, а потом 18;I. и о5уставен.

"акон што су се ласалов+и и ајенахов+и ујединили у A7: Бимарк је

само тра)ио повод да предуме мере против њих. -о се десило 1878.

када је анархиста, који није имао никакве вее са A7:'ом покушао

атентат на +ара. У о5рало)ење да со+ијалисти угро)авају др)авну

5е5едност, Бимарк је идејствовао Cакон против со+ијалиста, који није

директно а5ранио A7:, али јесте све њене јавне активности N штампу,

5орове, јавне скупове, тако да су со+ијалисти углавном деловали у

иностранству, али и повеали своју популарност ме6у радни+има.

"акон Берлинског конгреса игледало је да је Бимарк на врхун+у мои.Рајхстаг је приступио уво6ењу протек+ионистичке економске политике

повеавања +арина. -ада се део "а+ионал'ли5ералне странке одвојио и

о?ормио Aло5одоумну странку. :рви велики удаара+ а Бимарка 5ие

смрт <илхема # 1888. и долаак на власт његовог ам5и+ионог унука

9илхема ??. Fих двоји+а е се раии ве по питању A7:'а, а коју је

<илхем сматрао да се ре?ормисао и одустао од револу+ионарне

%@

7/23/2019 Skripta 1848-1914


идеологије, те да је тре5а легалиовати, док је Бимарк остао

непоколе5ив реак+ионар. :ошто је Cакон против со+ијалиста истекао

180@, а +ар је то прихваито, Бимарк није сакривао 5ес. <е у +ебр"ар"

180/. +ар је сменио Бимарка са места кан+елара.

!ар <илхем ## је 5ио свестан да "емачка привредно и војно надмашује

све друге европске еме, а крупна индустријска и ?инансијска

5ур)оаија тако6е је осетила потре5у а новим ширењем и

експаниијом. Реултат овога је 5ила је такована Jсветска политикаK

./&',0&1'1) , која стратегију немачке споне политике преместила са

европског на светски план. *во је 5ило и у складу са на+ионалимом

који се ширио ме6у припадни+има средње класе, и до5рим делом

интелиген+ије, а до почетка рата о5ухватио је и радничку класу и

ревиионистичку струју у A7:'у. !арска светска политика 5ила је

кохеиона снага на којој се темеила унутрашња ста5илност "емачке.У складу са овим те)њама, <илхем највише па)ње посвеује војс+и,

морнари+и, индустрији наору)ања и подсти+ању уверавања о немачкој

мои. Cа ралику од Бимаркове ере, у средишту +аревог интересовања

није :руска него +ела "емачка. Иако уставни поредак ?едеративне

?орме уре6ења није мењан, у пракси су +ентрални органи потпуно

контролисали спону, колонијалну и политику наору)ања. !ар се

више ослања на Рајхстаг, него на емаске скупштине :руске. Иако је

Aо+ијалнодемократска партија појединачно освајала највише гласова,

никада није дошла на власт пошто су се увек удру)ивале гра6анске

партије. Bарактеристика овог периода је и да су аконодавни органи

власти $парламент и партије( имали веи ути+ај у унутрашњој него

споној полити+и др)аве. Bан+елар %ернхард +он %илов $10@@'10@0(

смењен је као недовоно енергичан и на његово место поставен је

%етман Aолве, $10@0'101;(. "еки су ово сматрали искаивањем

надоми аконодавне над +арском влашу, ме6утим Mолвег је управо и

поставен, да 5и +ар лакше кротио парламент.

У "емачкој је у то до5а харала кампања милитарима и експанионима

иа које су стајали мони+и тешке индустрије, која је 5ила у крии икојој је 5ио непоходан нови програм наору)авања, макар и по +ену

рата. "и по5еда со+ијалдемократа на и5орима 101%. није могла да

о5уда кампању милитарима.

;"си!а 187/-1014.

%1

7/23/2019 Skripta 1848-1914


Иако су судске, административне, проветне и друштвене ре?орме 5иле

проресивне у односу на дотадашње прилике у Русији, оне нису

додаткле др)авно'политички систем у Русији N апсолутиам. -о је

иавало неадовоство у свим интелектуалним круговима, који су

18;. оргниовали J:оход у народK и о5илаеи села )елели да

просвете сиромашне и нео5раоване сеаке и придо5ију их а

со+ијалиам. !ео подухват се авршио неуспехом, а со+ијалисти су

у5ро основали илегалну органиа+ију JCема и сло5одаK која се

терористичким средствима о5рачунавала са др)авним апаратом, па је

наилаила на )есток одговор. !ар лександар ## је 1881. припремао

политичке ре?орме са +ием доношења Устава, ме6утим терористи и

народне вое су га у5или 5ом5ом 1. априла, што је иавало нови талас

др)авног терора и до дањег одло)ило ре?орме. лександар ### се

сурово о5рачунао са "ародном сло5одом и увео још стро)у контролумесне самоуправе. лександар је, у складу са европским трендовима,

5ио први руски на+ионалиста ме6у +аревима и под њим почиње про+ес

руси?ика+ије. :ериод његове владавие тако6е је о5еле)ен економским

напретком и равојем капиталима. Број становника се са ;@ среднимо

века, до краја века попео на преко 1%@ милиона. Aтварају се велики

индустријски +ентри широм европске Русије. Cа 1& година је авршена

-ранси5ирска )елени+а. Иво је ушао у 9анLурију, :ерсију, и на

ападу "емачку. лександра ### је 1804. наследио син "иколај ##, који

није поседовао квалитет неопходне руском +ару у том периоду и није

успевао да се носи са сло)еним питањима споне и унутрашње

политике.

Русија је на почетком %@. века 5ила суочена са компикованом

политичком и друштвеном ситуа+ијом. Aо+ијалне, политичке и

на+ионалне ахтеве поставили су масовни протеси у Бакуу, :оској,

4инској и другим +ентрима. 9инистар унутрашњих послова :леве,

сматрао је да е се недае решити ратом, који 5и ис+рпео

реолу+ионарну енергију народа. 9е6утим, покаае се супротно.

"еуспешни рат против Pапана подстакао је револу+ионарно врење. У:етерс5ургу је 8. !ан"ара 10/5. протестовало 1&@.@@@ уди, а када су

сутрадан дошли до Cимског двор+а војска је отворила ватру. Иако је

после 8 дана престони+а умирена, и5или су устан+и у читавој еми,

а посе5но )естоки у 9оскви, Aаратову, Риги, <аршави и Бакуу. -оком

лета је Русија претворена у милионска митингашка 5оришта.

Бошеви+и су настојали да устанак искористе а диање опште

%%

7/23/2019 Skripta 1848-1914


револу+ије, али упркос ?ормирању :етроградског совјета, у томе нису

успели. !ар је у ав,"ст" почео да попушта и о5јавио је и)боре )а

#аветодавн" д"му, атим је 17. октобра о5јавио Прокламаци#у која је

прогласила непоколе5иве основне гра6анске сло5оде. *вај поте су

сви тумачили на свој начин, крупна 5ур)оаија је сматрала да она тре5а

да преуме власт, ли5ерално грашанство и интелиген+ија о5раовала је

партију конститу+ионалних демократа $ (адета(, а крајња леви+а је

хтела наставак револу+ије, што се и десило. 9оранри су се по5унили

%I. окто5ра у Bронштату, а 11. новем5ра у Aевастопоу, а Ростовски

пук у 9оскви је %;. новем5ра откаао послушност команди. "акон што

им се придру)ило радништво, устани+и су авладали 9осквом, али их

је након слања појачања +арска војска потукла. :о5уне и нереди

трајали су до 10@;. у раним крајевима Русије.

)бори а думу су одр)ани у март" 10/6. и у5едиву по5еду однелису Bадети. Ипак, +ар је распустио 7уму, и а новог председника владе је

поставен :етар ркадијевич #толипин. И аристократске породи+е,

имао је велико администратино искуство, и као гу5ернатор је

учествовао у гушењу револу+ије у Cападној Белорусији. Qим је постао

премијер апочео је оштар о5рачун са револу+ијом. Ипак, репресалије и

владавину чврсте руке Aтолипин није видео као свој главни +и и, и

вршио их је јер је сматрао да је Русији потре5ан мир а успешне

ре?орме. "ајвеи про5лем 5ило је аграрно питање. Aтолипин је

предлагаоослобаае се'ака

даегплааа отк"па )ем'е

, и

идејствовао је +арски ука о сло5одном власништву сеака на ему и

подели општинске еме сеоским гадинствима. У Aи5иру и

!ентралној ији ема 5и се доделила 5есплатно, а у европском делу

у хипотекарне ајмове. Bадети су ме6утим од5или овај предлог у

7уми, јер су тра)или радикалнија решења. !ар је распустио и 7ругу

7уму и приступио ревиији и5орног акона, тако да су у -реој 7уми

веину имали десничари. У тој 7уми је Aтолипинов предлог је после

дуге расправе усвојен, али е почети да се примењује тек 101/. и до

:рвог светског рата нее 5ити потпуно реалиован, мада је ве 1011'

1013. давао поитивне реултате.

:оред аграрног Русију је потресало и на+ионално питање. :оа+и су

5или највеи непријатеи +арске Русије, сна)но подр)авани од

Bатоличке +ркве, тра)еи веу чак и са Pапаном. Aтолипин је уимао у

о5ир и идвајање :оске, док је у случају 4инске, сматрао да тре5а

појачати руси?ика+ију. Pеврејско питање се аоштрило револу+ијом, а

%3

7/23/2019 Skripta 1848-1914


интерна+ионалиовано је и раније од стране 5ританске политике,

со+ијалистичко покрета јеврејских капиталиста и >вропе. :рисутни су

5или и други на+ионални покрети. Aтолипин је иаивао отпор на

раним странама, револу+ионарне струје су се 5ринуле да е игу5ити

подршку сеака, Bадети су се осеали угро)ени растом његове

популарности, племство је 5ило на гу5итку његовим ре?ормама. Иако

је +ар под ути+ајем "иколаја "иколајевича од5ио његову пону6ену

оставку, у5ро је 1. септембра 1011. Aтолипин смртно рањен у

5ом5ашком терористичком нападу.

рско питае

"акон пропасти Gледстоновог пројекта хомр"ла 1886. и одласка у

а?ери во6е Ирске партије (арнела 180@, конерватив+и су привременоуспели да угуше ирски на+ионални покрет и одвоје га од аграрног

питања које су донекле решили. Cакон о предаји еме у власништво

сеака који је о5ра6ују усвојен је 10/3, а откупну суму ленд'

лородовима су пре5а+или на терет др)аве. Bонерватив+и су још пре

дали горњем дому парламента право апсолутног вета, уместо

дотадашњег супсеивног. Bада је Gледстон 180%. још једном покушао да

прогура хомрул, успео је да про6е у 7оњем, али је однијен у Gорњем

дому. У5ро након овога, Gледстон је отишао у пенију, а ли5ерали у

опои+ију. Ирски аутономисти су се окренули питањим културне,

историјске и лингвистичке тради+ије Ира+а, па је 1803. основана

2е#лска лига, са +ием проучаваања, неговања и враања у

свакодневну употре5у старог ирског јеика N гејла. =ига је апочела и

етнолошке историјске и друге студије, а под во6ством &рт"ра =ри+ита

окренула се и политичкој активности. 10/6. основана је политичка

партија 3ин 4е#н $ )и сами(, која е уи у сарадњу са Ирском

со+ијалдемократском партијом. *на се у почетку определила а

пру)ање пасивног отпора енглеској власти, али је у5ро прокламовала

нову паролуH J #ританци напо*е и+ ,рскеTK :ошто су ли5ерали

преуели власт у Британији 10@I. покушали су да предупредеевентуалне суко5е новим преговорима са Ир+има. Реултат је 5ио

о5навање Cакона о аутономији Ирске. Aпораум је постигнут 101@, а

101%. га је усвојио 7оњи дом парламента. Gорњи дом је од5ио акон,

али је тиме само могао да суспендује његову примену и ако 5и 101.

5ио поново усвојен у 7оњем дому он 5и ступио на снагу. "а ово су

5ритански унионисти и лстера почели да се наору)аваку, као и

%

7/23/2019 Skripta 1848-1914


хомрулери. Mомрул је коначно усвојен 101. али је одло)ен 5ог

и5ијања :рвог светског рата.

%и)марков систем саве)а

Историчари сматрају да је главна преокупа+ија Бимарка након

уједињења "емачке 5ило очување постојеег поретка и распореда снага

у >вропи, односно спречавање евентуалног ?ран+уско'руског

5ли)авања. Иградња Бимарковог система савеа апочета је 1870.

тајним <емачко-а"стро",арским уговором о војно'политичком савеу,

иа кога је следио "емачко'аустроугарксо'р"ски уговор Jо

реосигурањуK 1881. *вај систем је аокру)ен "емачко'аустроугарско'

итали!анском конвен+ијом од 1@. маја 188*. -о је 5ио први војно'

политички 5лок у епохи империјалима. "ови троје+арски саве и

1881. потписан је на само три године и принавао је утроугарскојправо да у некој повонијој прили+и анектира Босну, а Русији да

уједини Bне)евину Бугарску са Румелијом. :остојала је и клауула о

неутралности ако 4ран+уска нападне "емачку или Британија Русију.

:риступање Италије немачко'аутроугарском савеу и стварање -ројне

алијанске 5ило је реултат италијанско'?ран+уског спора око -униса.

Бимарков услов 5ио је да се Италија одрекне иредентистичке агита+ије

против устрије у -рентину. Италија је пристала и приступила савеу.

;"ско-!апански рат

Bинеско'руски спораум и 10@@.којим је Русији дата довола да шае

трупе у 9анLурију како 5и аштитила своје комуника+ије са

па+и?ичком о5алом иавао је реак+ију Pапана и Британије. У марту

10@%. и :етроград и -окио дали су аједничку ијаву о поштовању

неависности и отворености Bине и Bореје, а Руси да е повуи своје

снаге и 9анLурије до 10@3. Pапан+и су до краја 10@%. у помо

Британије иградили ?лоту која је 5ила јача од Руске у овом делу света.

"акон неуспелих преговора, Pапан+и су %;. јануара 10@. иненада

напали Руску ?лоту у :орт ртуру, потопивши најмодернију крстари+у<арјаг и неколико других 5родова. Cатим су Pапан+ опсели луку и упали

са копненом војском у 9анLурију. Bод Dо Mоа Русија је игу5ила

@.@@@ војника, (орт &рт"р се предао де$ембра 10@. а код "кдена у

март" 10/5. пора је до)ивела и копнена војска. <ојни врх је покушао

да спасе ситуа+ију слањем нај5ое 5алтичке ?лоте. :ошто су јој

>нглеи атворили Gи5ралтар и Aуе+, морала је око ?рике да иде до

%&

7/23/2019 Skripta 1848-1914


:а+и?ика, где су је у ма!" сасвим ис+рпену спремно дочекали

Pапан+и у мореуу "шима. Рат је игу5ен, а у Русији је и5ила

револу+ија. 9иром у :ортсмуту Русија се повукла и 9анLурије,

Pапану је принат ути+ај на полуострва =иаодонг и у Bореји, а до5ио је

и Pу)ни Aахалин.

Date post:	19-Feb-2018
Category:	Documents
Upload:	perica
View:	217 times
Download:	0 times

Skripta 1848-1914

Documents