Skripta Za FT

8/21/2019 Skripta Za FT

1/80

Univerzitet u TuzliMašinski fakultetMehatronika

2015 god.

Fleksibilni transport

Adin Ah!etovi" ###$%5&'12

1


2/80

1.Defniši pojam transporta?

Transport e poa! koi! se de(nira u u)e! s!islu

podru*e ludskih aktivnosti sa svrho! da se obekatprievoza+ korištene! odgovarau"eg prevoznog sredstvas!est sa ednog !esta na drugo.

Transport u šire! s!islu obuhvata prevoz sirovina+tokove !ateriala+ energie i ludi.

2. Tri osnovna elementa transporta:

Tri osnovna seg!enta transporta su,1- adna snaga+2- /redstva i%- red!et rada

3. Koje su to funkcije transporta?

1 ri!arne funkie 3funkie otpre!ana i funkiepretovara2 /ekundarne funkie 3izgradna i odr)avane puteva ifunkia davana a!stva

4. Transportni problem?

Transportni proble! e obile)en transportirani!proizvodo!+ strukturo! i de(nirane! dobavnog podru*a+lokaia otpre!e te vrste ponude i potra)ne.

4ardver, oe e napovolnie transportno sredstvo6/oftver, oi e napovolnii transportni proes6

2


3/80

5. Uloga i znaaj transporta u in!ustriji?

1 7stvarene toka !ateriala u proizvodno! proesuunutar skladišta +

2 7d !esta prie!a do skladišta+% 7d skladišta do pogona+8 #z!e9u pogona+5 U okviru pogona+: 7d pogona do skladišta i& 7d skladišta do !esta za utovar na sredstva vanskogtransporta.

". #e$ni%i pojam upravljanja materijalom?

;Upravlane !aterialo! ;$ podrazu!ieva se transport usvi! faza!a tehnološkog proesa po*evši od prie!a idopre!e sirovina+ repro!ateriala+ polufabrikata+...transporta u proizvodno! proesu do skladitena+pakovana i otpre!e gotovih proizvoda kupu.

ukovane !aterialo! e po!erane !ateriala sa edne lokaie na drugu lokaiu.

&. #e$nicija '()*T+'?

;


4/80

8 =a transport !ateriala gde god e to !ogu"e+ pri!enitiure9ae na prinipu gravitaie+5 =adatke transporta trebau obavlati radnii *ii e toosnovni posao+

: U rukovanu !aterialo! treba pri!enivati edini*ne3grupne terete+& Transport !ateriala u proizvodni !ora se ostvariti uskladu sa zahtevi!a tehnološkog proesa+> /a staališta ukupnih troškova proizvodne nabola surešena kada !aterial nikada ne !irue 37dnosi se napoluproizvode+? Transport !ateriala ednos!erni! i pravoliniski!

putevi!a+ ako e !ogu*e organizirati er predstavlanaprihvatlivie rešene+10 /a aspekta s!anena troškova vrlo e va)nauskla9enost transportnih sredstava i ure9aa u pogledutehnoloških i tehni*kih perfor!ansi+ te slo)enosti rukovana+11 U ilu odr)ana postavlene funkie kriteria+ potrebno e vršiti povre!ene analize nivoa ostvarene efektivnosti+ pri*e!u treba favorizirati i inovativna saznana.

-. e!inini tereti?

od po!o! ;edini*ni teret; podrazu!ieva se ;ediniatransportirana;+ bez obzira o kakvo! se !aterialu+pristroi!a ili ure9ai!a radi.@edinio! transportirana se !ogu s!atrati,1 Mane ili ve"e koli*ine istovrsnih ili razli*itih !ateriala

(zi*ki okrupnenih u ednu elinu, Table li!ova+ snop*eli*nih pro(la+..2 azne vrste paleta+ kutia+ kontenera itd. za s!eštasitnieg !ateriala.

/0. 1ta je to paletizacija i njene pre!nosti?

8


5/80

aletizaia predstavla oblikovane edini*nih tereta naplatfor!a!a$podloga!a 3alete su na*eš"estandardizirane.

ri!eno! palete s!anuu se troškovi,1 br)i! utovaro! i istovaro!+2 s!anene! ošte"ena !ateriala+% eli!inirane! a!bala)e+8 poednostavlene! kontrole+5 s!anene! opasnosti od povreda+: pove"ane! stepena !ehanizaie i auto!atizaie+ te& ednostavnii! povezivane! unutarneg i vanskog

transporta.//. #e$ni%i unutarnji transport?

Unutarni transport e ukupno kretane !ateriala+alata+ poluproizvoda i proizvoda u tvorni*ko! krugu+ da bise o!ogu"io proes proizvodne.

Unutarni transport e po!o"na delatnost koaobuhvata sve postupke kretana !ateriala unutar

tvorni*kog kruga+ osi! proesa proizvodne kontrole iskladištena.

U prinipu unutarni transport treba da o!ogu"iblagovre!enu dopre!u !ateriala na radno !esto + a istotako i negovu otpre!u sa radnog !esta

/2. snovni za!atak koji se postavlja pre!unutarnji transport?

7snovni zadatak koi se postavla pred unutarni transport eostvarene toka !ateriala u proizvodno! proesu.

Ta zadatak se ostvarue prevo)ene! !ateriala,1 7d !esta prie!a istovara sa sredstvi!a vanskogtransporta do !esta za odlagane ili skladištene+

2 Unutar skladišta+

5


6/80

% 7d skladišta do proizvodno tehnoloških pogona+8 #z!e9u proizvodno tehnoloških pogona+5 7d proizvodno$tehnoloških pogona do skladišta3!e9ufaznih i skladišta gotovih proizvoda+

: 7d skladišta gotovih proizvoda do !esta utovara nasredstva vanskog transporta.

/3. a!raj ra!a slube unutra%njegtransporta?

1 Upravlane tokovi!a !ateriala koe po*ine pri nabavi+

2 7rganizia ispravno postavlenog voznog reda+% 7rganizaia raionalnog korištena otpadnog !ateriala+8 7pti!izaia tokova !ateriala i transportnih sredstava+5 7pti!izaia u rekonstruisanu i izgradni novih hala irasporeda !ašina+: aionalizaia skladišnog prostora+& azvo+ !ehanizaia i auto!atizaia transportnihsredstava+> 7krupnivane i standardizaia unutrašneg transporta.

/4. #e$ni%i pojam transportnog sistema?

Transportni siste! e skup !e9usobno i svrsishodnopovezanih podsiste!a i ele!enata po!o"u koih seo!ogu"ava proizvodna transportnih ure9aa+ usluga+prevoza+ pre!eštana pred!eta transporta sa ednog

!esta na drugo+ pri *e!u se savladavau prostorne ivre!enske di!enzie.

/5. Koji su to po!sistemi transportnogsistema?

Transportni siste! se sastoi od slede"ih podsiste!a,

1 Transportna sredstva+2 Transportne saobra"anie sa pripadau"o! opre!o!+

:


7/80

% opre!e i sredstava za rukovane !aterialo! koi setransportira+8 7pre!e za upravlane 3upravla*ki siste! itd.+5 7stale opre!e 3signalni ure9ai+ !erni ure9ai+

sigurnosni itd.+: adne snage za rukovane i upravlane

/". Koji je za!atak transportnog sistema?

1 ovezivane proizvodno$tehnoloških seg!enata krozpovezivane transportnih sredstava+

2 ovezivane! transportnih sredstava e !ogu"e posti"ida razli*ita transportna sredstva funkionalno i u vre!enudeluu edinstveno+% Uslov funkionisana transportnog siste!a e e(kasnopovezivane! transportnih sredstava u okviru odre9enogtransportnog siste!a.

/&. 1ta su to vorne take i je!nainakontinuiteta?

Bvorne ta*ke su !esta su*elavana putana koa vi9e ili!ane usporavau ili privre!eno zustavlau transport!ateriala.

/vaka *vorna ta*ka !ora da zadovolava edna*inukontinuiteta *vorne ta*ke,

Cd $ koli*ina !ateriala koa se dovodi u ednu *vornu ta*kuCo $ koli*ina !ateriala koi se odvede iz *vorne ta*ke

∑i=1

m

Qd=∑ j=1

n

Qo,i=1,2,… , m ; j=1,2,… , n

gde e,n$ bro ulaznih kanala u *vornu ta*ku

!$ bro izlaznih kanala iz *vorne ta*ke

&


8/80

/,. Koje su osnovne funkcije vorni taaka?

7snovne funkie *vornih ta*aka su,1 retovar !ateriala+2 7bavlane tehnoloških operaia+% Dielene i skuplane transportnih tokova+8 ro!ena transportno tehni*kog stana robe

3paletalizaia+5 rivre!eno zaustavlane toka !ateriala

3!e9ufazna skladišta.

/-. Transportni sistemi u konvencionalnojproizvo!nji?

od po!o! konvenionalna ili neauto!atiziranaproizvodna+ podrazu!ieva se proizvodna koa se odlikueslede"i! karakteristika!a,$ roizvodni!+ transportni! i po!o"ni! sredstvi!a u

proizvodno! proesu upravla radna snaga+$ valitet proizvoda 3izradaka i proizvodni u*ini veliki!dielo! ovise o ludsko! faktoru+$ Eisokokvali(irana radna snaga+$ Eeliko u*eš"e ludskog rada u proizvodno! proesu+$ =natnii utrošak !ateriala i energie.

*Struktura transportnih sistema ovisna je o tipu industrijske proizvodnje (pojedinačna, serijska i masovna)

Transportne sisteme koji se primjenjuju u pojedinačnoj proizvodnji karakterišu sljedeće osobine:1 Transportna sredstva u okviru transportnog siste!auglavno! su univerzalnog karaktera+ organizaia funkietransporta e entralizirana na nivou preduze"a+2 izak stepen iskorištena transportnih siste!a+% Eisok proenat u*eš"a ludskog rada+

8 Transportna sredstva zahtievau zna*ane površinetransportnih saobr.

>


9/80

Transportne sisteme koji se primjenjuju u serijskoj proizvodnji karakterišu sljedeće osobine:1 7rganiziranii pristup planiranu transportnih operaia+

2 o!biniranu pri!enu transportnih sredstava i ure9aa3uni. i spe.+% Mogu"nost opti!izaie transportnog siste!a+8 ovišenu !ogu"nosti !anipulirana edini*ni! tereti!a.

Za slučaj velikoserijske i masovvne proizvodnje, kojuulavnom karakteriziraju kontinuirani tokovi materijala,transportna sredstva i ure!aje de"niraju slljedeće osobine:

1 /redstva i ure9ai u okviru siste!a transporta sukontinuiranog tipa+2 arakteristike transportnih ure9aa su u funkiikontinuiranog na*ina delovana+% otreban e visok stepen auto!atizaie i opti!izaietransportnog sis.+8 ostavleni su visoki zahtevi za stepen rapolo)ivosti ipouzdanosti !ašina i siste!a transporta u elini.

20. Transportni sistemi u automatiziranojproizvo!nji? 1ta je to $ksna6 a %ta7rogramabilna automatika?

lasi*na auto!atizirana 3!ehanizirana proizvodna !o)ese podieliti u dvie klase,@ #iksna automatika se koristi kada e obi! proizvodnevisok i zbog toga pogodan za proektirane speializiraneopre!e za vrlo e(kasnu izradu proizvoda 3ili neg.ko!ponente i pri vrlo visoki! stopa!a proizvodne.

Ako do9e do pro!ene tipa proizvodne+ dozastarievana ili s!anena obi!a proizvodne+ onda ova

auto!atika postae nerentabilna zbog visokih ulagana uspeialnu opre!u.

?


10/80

@ $roramabilna automatika se koristi kada e obi!proizvodne relativno nizak i gde postoi veliki asorti!anproizvoda. U ovo! slu*au se proizvodna opre!aproektue tako da se !o)e prilagoditi variaia!a u

kon(guraii proizvoda.

2/. Tokovi materijala i na osnovu ega seprojektira raspore! prostora6 opreme i ra!nimjesta?

Tokovi !ateriala povezuu dielove siste!a i o!ogu"avau

kretane !ateriala od ulaza u siste! do izlaza iz nega.

od proizvodnih siste!a ili nihovih dielova+ rasporedprostora+ opre!e i radnih !esta+ !o)e se proektirati naosnovu,1 roesa koi se odviau u siste!u ili negovi! dielovi!a3grupni raspored opre!e$grupisane istih ili sli*nih vrstaopre!e pre!a funkii ili vrsti obrade G HAI7UT JMA7KJ/U2 edoslieda odviana operaia 3opre!a instaliranapre!a redosliedu odviana proizvodno $ tehnološkihoperaia G HAI7UT JMA 7#=E7.% o!ibirane prva dva na*ina 3vrste proesa i odvianaoperaia pre!a tehnološko! postupku $ redoslieduodviana operaia G 7ML##A# HAI7UT G zna*iorganizirane proizvodne opre!e u zasebne eline ili grupe+tako da se u svako od tih elina vrši ko!pletna proizvodna

ko!ponenata sli*nih karakteristika.

22. 8rste transportni tokova materijala?

10


11/80

11


12/80

23. 1ta je to vanjski transport?

Eanski transport e transport van kruga fabrike + prevoznabavlene robe od dobavla*a do skladišta+ te prievozprodane robe kupu.

To e prevoz robe iz!e9u fabrika+ pri *e!u seiskorištavau avni putevi i uglavno! avna prevoznasredstva.

24. Koje su vrste vanjskog transporta?

Erste vanskog transporta su, elezni*ki+ estovni+ vodeni+zra*ni+ evovodni i poštanski.

25. Koje su to vrste transporta? (obrati pa%nju na još podjelutransporta prema vanjski, unutrašnji&&)

1 ontinualni $ transport !ateriala bez zaustavlana radinegovog prihvata i odlagana.

12


13/80

2 Kikli*ni$ pre!eštane tereta se vrši u iklusi!a koi sesastoe iz više razli*itih operaia.2". Koje su to osobine kontinualnogtransporta?

1 Material se transportue horizontalno+ vertikalno i koso+2 ontinualna transportna sredstva po pravilu i!au 1stepen slobode kr.+% retane !ateriala se !o)e izvesti konstantno! ilipro!enivo! brzino!+ t. po taktu.

2&. Koje su to pre!nosti kontinualnogtransporta?

1 Eelik i postoan kapaitet koi ne zavisi od du)inetransporta+2 Mali troškovi po toni transportovanog !ateriala+% rete)no staionaran rad+8 elativno !ali gabariti i ednostavna ugradna+

5 Eelika pouzdanost i lako odr)avane+: U toku transporta se !ogu vršiti odre9ene tehnološkeoperaie.2,. Koji su to ne!ostaci kontinualnogtransporta?

1 7grani*ena Neksibilnost+2 Uglavno! nisu podobna za ostvarene prostorne trase +% Mala rentabilnos pri nepotpuno! iskorištenu tehnološkihpara!etara+8 epogodni za transport tereta ve"ih di!enzia i te)ina.

2-. Klasi$kacija kontinuiranog transporta?

lasi(kaia kontinuiranog transporta pre!a funkionalnokontstruktivni! karakteristika!a,

1%


14/80

9 eaniki transporteri:1 /a vu*ni! ele!ento!,' učeni i noseći element objedinjeni'trakasti transporter&' učeni i noseći element razdvojeni'pločasti, rabuljar,

elevetor 2 Lez vu*nog ele!enta,' ravitaioni, valjkasti, pu%ni, inerijalni,&&&9 pecijalne ma%ine i ure;aji:1 AOE+ !anipulatori i roboti+ !ašine za pakovane ipaletizaiu+ pneu!atski transport+ transportna sredstva zaprevoz ludi.9 7omo


15/80

8 Transport !ateriala unutar tvorni*kog kruga doprie!nih skladišta i prostora za odlagane+5 Manipulirane !ateriali!a u ilu pripre!a za obradu naauto!atizovani! Neksibilni! siste!i!a.

3/. Trakasti transporteri? =sve o njima>

Trakasti transporter e tipi*ni predstavnik sredstvakontinuiranog delovana. a*eš"e konstrukie rade naprinipu trena iz!e9u gu!ene trake koa e nose"i ele!enti pogonskih bubneva.7va vrsta transportnih sredstava na!ienena e zatransportirane velikih koli*ina !ateriala+ prvenstveno urastresito! stanu+ ali i za ko!adne !ateriale 3edini*neterete.

a*eš"e izvedbe !ogu se podieliti pre!a,9 ainu vo;enja trake:

15


16/80

' Sa ravno vo!enom trakom i' Sa koritastom trakom (irlande)&9 7rema vrsti transportiranog materijala:' +astresiti materijali,

' omadni materijali i jedinični tereti&9 7rema pravcu kretanja trake:' -orizontalni transport,' osi transport&9 7rema obliku putanje transportera:' $ravolinijski i'rivolinijski&9 7rema konstruktivnoj izve!bi:

' .epokretne konstrukije,' $okretno'prevozne konstrukije i' $renosive konstrukije&9 7rema vrsti trake:' Sa mekom trakom (uma, plasti, tekstil,&&) i' Sa tvrdom trakom (čelični materijali,&&)&9 7rema nainu kretanja trake:' /ednosmjerni i' 0vosmjerni&

U osnovne segmente trakastog transporteraspa!aju:

/> 7ogonska stanica:onstruktivne izvedbe pogonskih stania zaviseprvenstveno od tehnološke na!ene transportera+ radnihuslova+ kapaiteta itd.$oonska stania se odnosi na bubanj i 12 u sklopu&$rimjer: $oonska stania trakasto transportera sadvobubanjskim poonom&

2> ekcije:/ekie transportera *ine seg!ente nose"e konstrukietransportnih traka i predstavlau konstruktivnu elinu+ nakou se vešau nose"i i povratni val*ani slogovi. /ekie su

izra9ene od standardnih *eli*nih pro(la.

1:


17/80

3> 7ovratna stanica:U pri!eni su konstrukie pogonskih stania koe uednovrše i funkiu zatezana gu!ene trake 3povratno$zateznastania. =atezane trake na strani povratnog bubna obi*no

se pri!enue kod transportera !ane du)ine. a*inizatezana povratno zateznog bubna, Oravitaioni ipo!erane! povratnog bubna.

4> @ubnjevire!a tehnološko na!eni bubnevi transportnih traka sediele na, pogonske+ povratne+ povratno$natezne+ otklonske+natezne i bubneve za odbaivane. ogonski bubnevi

s!ešteni na pogonsko! vratilu na*eš"e ssu oblo)enigu!eni! plašto! radi povišena koe(ienta trena.

5> 8aljci#zvedba val*anih slogova prvenstveno zavisi od vrstetransportiranog !ateriala+ kapaiteta+ itd..

"> Transportna traka: Traka predstavla edan od osnovnih ele!enatatransportera+ er se pute! ne prenosi snaga sa pogonskogbubna i vrši transport !ateriala. Trake !ogu da i!au oblik ravnog li!a ili olu*aste.

ored ravnih traka glatke nose"e površine u pri!enisu trake koi!a se o!ogu"ava transport pod uglo!

3rebraste do &0- kao i trake koi!a e o!ogu"enotransportirane u svi! s!erovi!a u horizo. ravni.

9 obzirom na ulogu traka treba !a posje!uje 3osnovna svojstva:' 1lastičnost,' čvrstoću na kidanje te' da je otporna na abraziju&

1&


18/80

9 Aavisno o! tenolo%ke namjene i uvjeta ra!a6 trakatreba !a je:' atrootporna (po moućnosti nezapaljiva)' 3tporna na statički elektriitet (opasnost od eksplozije)

9 7rema vrsti trake se mogu po!ijeliti na:' 2eke trake (uma, tekstil),' tvrde trake (čelična traka),' ravne ili rebraste trake&

Ou!ene trake se izra9uu sa *eli*ni! i tekstilni! uloši!akoi !ogu biti od prirodnih ili vešta*kih vlakana3poliester+

polia!id+...&> stali ure;aji i elementi trakastog transportera:ored osnovnih sklopova i nose"e konstrukie transporteriposeduu dodatne ure9ae *ia vrsta i bro ovise okonstrukii transportera+ negovo tehnološko na!eni+uveta u koi!a radi+ zahteva tehnološkog proesa itd.a*eš"e pri!eneni ure9ai su, Dodava*i 3ure9ai zapunene$utovar+ Ure9ai za pra)nene+ Ure9ai za

entrirane trake+ Ura9ai za !erene !ase i protokatransportniranih !ateriala$tereta+ upravla*ke ko!ponenteza auto!atizirani transporter+ Bista*i trake.

7re!nosti trakasti transportera su:1 Eelike du)ine transporta+2 Eelike brzine i veliki transportni kapaiteti nedosti)ni zadruge transportne ure9ae+% Mala spei(*na koli*ina energie zbog !alog organa i!alih otpora kretana+8 ednostavna i laka konstrukia+5 eutralno ponašane radnog organa u odnosu napro!enu kvaliteta robe+: Eelika pouzdanost i !ali nivo buke+& iski troškovi odr)avana i eksploataie+e!ostaci trakasti transportera:

1 ri!ena i! nie svugde o!ogu"ena zbog veli*inenagiba+

1>


19/80

2 Trake su osetlive na he!ikalie+ visoke te!perature ipore!e"ae koi nastau kada do9e do leplena !aterie nabubneve i valke+% Eeliko zaprašivane transporteraG dolazi do ošte"ena

skupe trake+8 Trakasti transporter e!a osobinu aktivnog zahvatanatereta pa e neophodna pri!ena sredstava za postavlanetereta na traku+5 Eisoka nabavna iena i kratak viek traana.32. Konvejeri?

onveeri su sredstva kontinuiranog transporta koi!a se!aterial transportue vertikalno i horizontalno 3u ednoravni ili slobodno u prostoru+ a kao vu*ni ele!ent koristelana+ *eli*no u)e+ !otorne valke itd.=avisno od na!ene+ konveeri!a se !o)e transportovati!aterial konstantno! brzino! ili u odre9eno! taktu 3napr.priliko! pretovara ko!adnog !ateriala ve"ih di!enzia i!ase itd..egulisane! brzine se o!ogu"avausaglašavane kretana sa takto! rada na radni! !esti!akoe spaa linia konveera

Mo)e se re"i da e pri!ena konveera tipi*na zavelikoserisku i !asovnu proizvodnu. /voi! osnovni!tehni*ki! rešeni!a o!ogu"ava savladavane nagiba+ avise"i konveeri !ogu da koriste tre"u di!enziu visinu $zarazviane saobra"anog puta.

Transporteri prenose !aterial horizontalno i podulom

onveeri prenose !aterial horizontalno i vertikalnoJlevatori prenose !aterial vertikalno i pod naibom

U pri!eni su razli*ite vrste konveera+ a u!etaloprera9iva*ko industrii su obi*no zastupleneslede"e,$ Eise"i konveer+$ *lankasti konveer+$ lan*ani konveer+

$ valkasti konveer$kotrla*e+$ vibraioni i inerialni konveeri+

1?


20/80

$ pu)ni konveer+$ pneu!atski i hidrauli*ni konveeri+ te$ gravitaioni konveeri $ kliznie.

33. 8ise


21/80

- +oba je stalno ispod vučno elementa tj& nalazi se uvisećem polo%aju&

9 7re!nosti vise


22/80

9 7rema konstruktivnoj izve!bi mogu se po!ijeliti nakonvejere koji vr%e transport materijala:

' .ošenjem,' $ovlačenjem,' $ovo!enjem, te

' Struanjem.9 7re!nosti lanani konvejera:5) elika nosivost uz malo izdu%enje,6) elika savitljivost, tako da zahtijevaju male prečnikelančanika,7) 8ako savladavanje krivina u horizontalnoj i vertikalnojravni,9) 3moućavaju rad pri visokim temperaturama,) 8ako i brzo povezivanje krajeva, skraćivanje i prou%avanje

9e!ostaci lanani konvejera:5) elika sopstvena te%ina i samim time potrošnja enerije,6) 3raničena brzina kretanja ; do 5,6 m


23/80

transportirane !etalnih ko!ada koi svoi! obliko! i!aso! !ogu da oštete nose"i ele!ent 3npr. gu!enutraku+ a pogodan e i za transport !ateriala povišenete!perature 3odlevi+ otkivi+..

2 $ločasti konvejer + e pogodan za transportiraneko!adnih i edini*nih tereta ve"e !ase+ a konstrukia !uo!ogu"ava transport tereta+ osi! pravoliniski! izakrivleni! putana!a.9 7re!nosti ploasti transportera:' $oodni za rad u najte%im uslovima,' 3moućuju izvo!enje slo%enih trasa,

' >maju relativno veliki kapaitet,' 2ou da se koriste kao dozatori i dodavači&9e!ostaci ploasti transportera:' +elativno slo%eno i skupo odr%avanje,' Slo%ena konstrukija nekih elemenata transportera,' elika sopstvena te%ina pokretnih dijelova transportera iveća potrošnja enerije za kretanje neo kod trakastihtransportera&

BCDC* K8++E* AC TEC7ET CT+E*CBC1++

7va vrsta konveera pri!enue se za transport ko!adnih i edini*nih tereta.9 *z ove grupe lanani konvejera %ire se primjenjuju:

1 onvejeri sa poprečnim šipkama, pri!enuu se zatransport ko!adnih i edini*nih tereta za horizontalni itransport pod nagibo! 3do &0-. Transport tereta se vrši po!o"u lanaa s popre*ni!šipka!a koi!a se teret gura po vali!a ili klizno površini.2 $odni povlačni konvejeri s koliima+ uglavno! se koristeza transport tereta vee !ase 3od 2kg $ 200kg. /tazapodnog povla*nog konveera obi*no e kru)ne i reverzibilneizvedbe.

2%


24/80

% $odni ovjesni konvejer s koliima+ pri!enue se zatransport !ateriala po ravno podlozi koa o!ogu"avanepro!ieneno rastoane vu*ne staze 3ovesnog konveerai poda. osivost kolia od 0.2 do 2.0 3t+ a brzina 0+015

$0+0%5 3!'s. a*eš"e se pri!enuu na operaia!apretovara i skladištena.

BCDC* K8++E* AC TEC7ET CT+E*CBC78F++

7va vrsta konveera se za transport rastresitog !ateriala

ni)eg stepena granulaie.#zra9uu se u otvoreno 3koritasto+ )lebasto i zatvorenoizvedbi. isu pogodni za transport leplivih !aterialaPnapogodnii za transport koksa+ šlake+ pepela+ ugla+ itd..

K8++E* AC TEC7ET CT+E*CBCTEUGC+HGEC@UBCE*

od ove vrste konveera transport !ateriala se vrši naprinipu beskona*nog lana na koi su pri*vrš"eni stru)niele!enti 3grabule+ razli*itog oblika 3na*eš"e plo*astog.Upotreblavau se za transport ko!adnog !ateriala 3ugal+koks+ šlaka+ itd.apaitet konveera e ovisan o veli*ini popre*nog presekakorita i brzini kretana grabula sa lane!.Orabulasti! transportero! !aterial se !o)e

transportovati pri uglu uspona do %5-+ a brzina kretanalana e do 1+5 !'s.#zra9uu se sa edno! ili dva pogona u zavisnosti od vrstetransporta i kapaiteta.9 7re!nosti grabuljasti transportera:' +elativno prosta konstrukija,' $oodan i lak utovar i istovar na bilo kom mjestu du%trase,' 2ou da transportuju zarijane materijale do 7??@A

' 2ou da obezbijede potpunu hermetičnost&

28


25/80

9 e!ostaci grabuljasti transportera:' eliko habanje lana, struača i posebno zidova %ljeba(oluka),' +elativno veliki utrošak enerije,

' 8omljenje i trošenje transportno materijala, te' eliki otpori pri kretanju&

35. 8aljkasti konvejeri?

/lu)i za transport ko!adnih tereta 3odlivi+ otkivi+ !ašinskidielovi+ sandui+ palete itd. pri operaia!a pretovara i

skladištena u proizvodno! proesu za transport+ !onta)uitd. za povezivane poedinih proizvodnih seg!enata kako uklasi*no tako i u auto!atizovano Neksibilno proizvodnitransporta !ateriala na rastoani!a 35 do 50 !.

9snovna po!jela valjkasti konvejera moe seizvr%iti:1 re!a vrsti pogona,B ručne i ravitaione (bez poona)B staionarniB prenosni

Q s pogono!.2 re!a vrsti kotrlau"eg ele!enta

25


26/80

B valjak,B kula,B točki% re!a obliku staze,

B ravne,B zakrivljene&8 re!a nagibu staze,Q horizontalni+Q kosi.

od konveera bez pogona transport !ateriala se vrsiru*no+ gurane! ili utiae! sile gravitaie. Du)ina

transportovana od 5 do 20 !.od valkastih tansportera bez pogona kod koih se teretkre"e pod utiae! sile gravitaie+ veli*ina nagiba ne s!ieiznositi više od 1.5R do 12R. Ugao nagiba gravitaionogtransportera zavisi od vrste !ateriala i negove !ase+brzne kretana tereta su od 0+%5 do 2!'s.

9Ko! valjkasti transpotrera sa pogonom6 pogon sena valjke prenosi na !va naina:

a) traka B trenje sa donje strani valjakaa) lana (5& ili 6& lana) B zahvata sve valjke na konvejeru iliod valjka do valjka ' Za transporte veće mase&

onveeri sa vali!a kao seg!enti!a pri!enue se zakonveere ve"eg kapaiteta+ koi!a se transportirau teretive"e !ase.onveeri sa to*ki"i!a+ radi konstruktivnih karakteristikapogodni su za operaie pretovara+ skladšne operaie+ itd.

3". 7uni =zavojni> Konvejeri

u)ni! konveeri!a vrši se transport sipkog i ko!adnog!ateriala ni)eg stepena granulaie. U pri!eni su pu)ni

konveeri za horizontalni+ kosi i oko!iti transport.

2:


27/80

97uni konvejer se sastoji o! slje!e


28/80

=a podizane rasipnih !ateriala koriste se ko(*astielevatori 3vedri*ari a za ko!adaste terete elevatori saspeialni! hvata*i!a i platfor!a!a .

9 +levatori se !ijele na slje!e


29/80

transportera+ na*eš"e pri!enivani ure9ai u !nogi!proesi!a.9 snovni !ijelovi elevatora su:

5) učni elemenat (traka ili lana),

6) o"e (0uboke, plitke te levkaste ko"e),7) $oonska lava elevatora, te9) Zatezna lava elevatora&

9 7re!nosti elevatora su:' Zahtjeva mali prostor za uradnju,' zbo kućišta tj oklopa veoma malo zaa!uje okolinu pa prevozi praškaste materijale,

' osiurava veliki stepen iskorištenja prostora,' oristi relativno malo enerije u odnosu na hidrauli&li4tove,' ne koristi ulje,' svi dijelovi su iznad zemlje,' mo%e raditi na hidraulički poon&

9e!ostaci elevatora su:' Transportna staza mo%e da bude samo strma ili vertikalna

što znači da onemoućava Deksibilno vo!enje staze,' elevator nije poodan za transport široko asortimanamaterijala,' pri transportu materijala pojavljuju se dinamički udari, a postoji i moućnost zalavljivanja komada izme!u ko"a i zidova kućišta,' $risutna opasnost od eksplozije usled transporta uljene prašine i šećera,' 3prema'te%e servisiranje i odr%avanje&

3,. re!stva za zavat materijala =nose?

@ re!stva za zavat materijala mogu se svrstati uslje!e


30/80

$ /redstva za zahvat rasutih !ateriala.b re!a vrsti transporta,

$ /redstva za zahvat pri diskontinuirano! transportu i$ /redstva za zahvat pri kontinuirano! transportiranu.

re!a vrsti pogona,$ u*ni i. Motorni

U industrisko proizvodni našire e pri!enen transportko!adnih !ateriala i edini*nih tereta. 7bziro! na vrstesredstava za zahvat !ateriala u pri!eni su slede"i na*inizahvatana,

$ ovešene!+

$ pretovarno! plo*o!+$ prihvato!+$ stezane!+$ !agneto!+$ vakuu!o!.

Aavatanje materijala ovje%enjem

ao sredstva za ovešene ko!adnog tereta u upotrebi su,

$ konopi+$ *eli*na u)ad+$ *eli*ni lani+$ plasti*ne trake+$ koturi+$ kuke+$ /tre!eni+$ grede

$ kliešta+$ JMagnetni zahvata*i+$ pneu!atska hvatala+$ viluškasti hvata*i+$ grabilie.

onopi i *eli*na u)ad su pogodna za vezivane ko!adnog!ateriala+ odnosno tereta+ zbog svoe elasti*nosti i ednostavnog rukovana sa ko!adi!a razli*ite

kon(guraie.>zra!uju se od: prirodnih, sintetskih i čeličnih materijala&

%0


31/80

K7*U)ad izra9ena od konople su pogodna za vezivane teretazbog svoih osobina,

' elastičnost,' ne oštećuje teret i' ne izaziva povrede rukovaoa&

edostai u)adi izra9enih od konople su,' niska nosivost,' osjetljivost na vanjske utiaje (t, vlaa, hemijski), te' relativno kratak vijek trajanja& (7'9 odine na 6?@A)

$ostoje i u%ad izra!ena od sintetičkih materijala&E%ad izra!ena od prirodnih materijala mou se podijeliti na:' smolisana u%ad,' nesmolisana u%ad&

D+B*DC UIC#Beli*na u)ad su u na9iro pri!eni u industrii. Mane suelasti*na od kudelne i u)adi od siteti*kih !ateriala+ ali su

otpornia na vanske utiae.7vešena od *eli*ne u)adi izra9uu se u ko!binaia!a,

' zatvorena beskonačna,' dvokraka podesiva,' jednokraka,' jednokraka podesiva, itd&

/astav *eli*ne u)adi,' Eljenični čelik ?&7'?&FG' 2anan ?&9'?&HG' Siliij ?&7G

Beli*na u)ad se pri!enuu u razli*ite svrhe u svi!grana!a industrie+ a na*eš"e se koriste kao,

' Sredstva za vezivanje i dizanje tereta (dizalie),' Sredstva za povlačenje tereta (konvejeri, %ičare),' ao vozna sredstva (%ičare), te

' ao nosiva sredstva (skele)&

%1


32/80

Ua! se izra;uju u !vije osnovne izve!be:*>stosmjerno pletena u%ad6 se izra9uu tako da se pletenepra!enova vrši u isto! s!eru u ko!e se pletu )ie upra!enove. #stos!erno pletena u)ad su dugotrania od

unakrsno pletenih3%0R$50R+ ali se priliko! dizananevo9enog tereta obr"u.

* Enakrsno pletena u%ad6 nastaju pletenjem pramenovasuprotno smijeru pletenja %ie u pramenove& >maju kraćivijek trajanja od istosmijerno pletenih u%adi ali se ipak više primjenjuju u industriji radi ne obrtanja tereta&

KUK+uke !ogu da nose teret te)ine od 2 $ %500 3k.uke !ogu biti,

$ ednostruke i dvostruke+$ 7kaste te vretenaste.

Mogu podnieti teške uslove rade i standardizirane su.

3-. #izaline ma%ine i prenosni elementi!izalini ma%ina?

Orupi sredstava za dizane i transport pripadau razne vrstedizalia+ koi!a se u okviru odre9enog prostora vrši dizane+horizontalni transport i spuštane tereta.

Dizali*ne !ašine !ogu"e e klasi(irati na više na*ina,9 7rema vrsti pogona:' +učni poon (do 6?k., rijetko rade, relativno kratko

vrijeme, manja nosivost, kratki radni hodovi),' 1lektrični poon (rasprostranjen, laka kontrola,

omoućava automatizaiju, moućnost korištenjamotora istosmjerne i naizmjenične struje),

' $arna mašina (kod plovnih i %eljezničkih transporta),' SES motor (kod pokretnih i prenosnih dizalia),

' -idraulika,

%2


33/80

'$neumatika&

9 7rema nainu i mogu


34/80

3-. ostne !izalice?

adni organ !osne dizalie e mačka sa kuko! ilihvatalko! za teret.

@ Mostne dizalie slu)e za transport rastresitog i ko!adnog!ateriala.@ osivot iznosi od 20$%00 3k+ a visina dizana od :$153!.@ osivi dio Mosne dizalie e *eli*ni nosa* izra9en od

pro(la 3pro(lna konstrukia ili e li!ene konstrukie3kutiasta konstrukia.@ Ako Mostna dizalia posedue kransku prugu i voznapostola+ raspon kretana iznosi od 10$%5 3!.@ Mostne dizalie se !ontirau na stubove hale odnosno nakratke konzole.@ okretni dio dizalie se sastoi od to*kova sa sopstveni!pogon na koe e !ontirana !a*ka sa kuko! ili hvatalko!za teret+ te eventualno kabino! za rukovaoa.

%8


35/80

@ ogon !osne dizalie e na*eš"e elektro !otorni 3sareduktoro! koi e integriran sa vitlo!.@ adni organ !osne dizalie e !a*ka sa kuko! ilihvatalko!

9stali !ijelovi mostne !izalice su:' E%ad i lani,' koturi,' koturače,' doboši'bubnjevi,' kočnie i ustavljači&

40. 7ortalne !izalice?

azlikuu se od !ostnih dizalia po to!e što se kre"u postaza!a bez uporišta tih staza na zid gra9evinskog obekta+odnosu kre"u se na vlastiti! to*kovi!a u obekti!a i naotvoreno! prostoru. adi te karakteristike portalne dizaliesu pogodne za pretovar teških tereta razli*itog oblika idi!enzia. osebno se koriste za pretovar sa sredstavavanskog transporta u obektu ili prostoru.

adni organ portalne dizalie e mačka sa kuko! ilihvatalko! za teret.osivi dio ovih dizalie e ra!ska prostorna konstrukia sato*kovi!a+ a pokretni dio 3iako e iela !ašina pokretna se!o)e podieliti na,

' lavni mobilni dio sa točkovima, i' mačka koja se kreće po šinama rama&

%5


36/80

ogon ovih dizalia e elektro!otorni i !ora obezbiediti trivrste kretana,

' retanje rama,' kretanje mačke,

' dizanje


37/80

' li4tovi za poon sa jednosmjernom strujom,Jkspres liftovi v10 3!'s,

' poonska mašina sa direktnom vučom bezreduktora

5 Hiftovi posebne grupe,' ra!evinske dizalie,' li4tovi u rudarskim oknima, itd&

9 snovni !ijelovi lifta su:' poonski ure!aj,' kabina' noseća u%ad ili lani,

' protivte,' vo!ie kabine i vo!ie protivtea&

43. +lektromeaniki liftovi?

osivost eleketro !ehani*kog lifta iznosi od 250 $ 15003kg.9 7o!jelu +e. liftova moemo izvr%iti prema vi%ekriterija:1 re!a kriteriu bezbednosti diele se na,

' li4tovi za prijevoz osoba,' li4tovi za prevoz tereta sa pratioem,' teretni li4tovi za prijevoz tereta, a pristupačni su

osobama samo prilikom utovara i istovara,' li4tovi za prijevoz tereta u koje nije mouć pristup

osobama,' kosi osobni li4tovi i' kosi teretni li4tovi&

2 re!a vrsti prienosa snage,' li4tovi sa reduktorom i' li4tovi bez reduktora (slučaj kod ekspres li4tova)

9 snovni !ijelovi lifta su:' poonski ure!aj,' kabina' noseća u%ad ili lani,' protivte,

' vo!ie kabine i vo!ie protivtea&

%&


38/80

7ogonski ure;aj o!ogu"ava kretane kabine i nenozaustavlane na ta*no odre9eni! !esti!a t. eta)a!a.ogonski ure9a se sastoi od,

' elektromotora,' kočnie (često više njih)' reduktora i' poonsko kotura ili bubnja&

Kabina e elasti*no ugra9ena u nosivi okvir iz *eli*nihpro(la+ koe e izveden s ovesni! ure9ae! i sigurnosni!ure9ae! za prisilno ko*ene 3sa postupni! ili prisilni!ko*ene!.abina e izra9ena od *eli*nog lii!a+ lakirana i oblo)ena ela!inato! ili nehr9au"i! *eli*ni! li!o!. Eo9ena e svoi!

vo9ia!a du) *itave visine voznog okna.#z!e9u kabine i okvira kabine kao sredstvo za spre*avaneprienosa vibraia postavleni su gu!eni ele!enti.Erata kabine !ogu i!ati ru*no ili auto!atsko teleskopskootvarane i !ogu se oš podieliti na,

'jednokrilna ' klizna,' dvokrilna ' klizna ili obrtna i'makazasta&

7svetlene kabine e propisano kao,' osobni li4tovi ? (lK),

%>


39/80

' bolnički li4tovi 6?? (lK)&Eentilaia !o)e biti,

' prirodna (otvori na kabini veličine 5G od veličine poda),

' vještačka (pomoću ventilatora)&

U kabini se tako9er nalaze ure;aji za upravljanje irazvo!Aparatura za elektri*no upravlane na dug!ad u kabinisastoi se iz ,

' kutije za unutrašnje upravljanje s kompletnimreistrom dumadi za vo%nju ore i dolje prema broju

stania,' dumetom za alarm,' dume za otvaranje vrata,' optički sinali koji pokazuju da je primljen nalo za

vo%nju,' smjer daljnje vo!nje li4ta, i' trenutni polo%aj kabine u oknu&

od svakog ulaza u vozno okno nalazi se po edna kutia zavansko upravlane.

Ue kod prevoza tereta !o)e biti sa!o edno+ dok kodliftova za prevoz ludi vešane kabine !ora biti obavezno sadva u)eta.

7rotivteg slu)i za s!anene potrebne snageelektro!otora. Te)ina protivtega se od9reue iz uslova da e potrebna istasnaga elektro!otora pri dizanu kabine sa puni! tereto! ispuštanu prazne kabine.

#o!atni elementi ko! liftova

$ ozno okno:/vi zidovi voznog okna treba da budu glatko obra9eni bez

udublena i izbo*ina ve"ih od 1+5!!. Eozno okno e

%?


40/80

izvedeno kao zatvoreno ali !ora i!ati !ogu"nost stalneventilaie.

$ rata vozno okna:

Erata voznog okna izvedena su kao ru*na ili auto!atska+ ali!orau biti osigurana od otvarana ako e lift u pokretu.

$ $oonska (mašinska) prostorija:ogonska prostoria s!eštena e u prize!lu+ pored ili navrhu voznog okna. ogonski ure9a u prostorii !ora bitiizolovan od šu!ova i vibraia koe prenosi na zgradu.rostoria !ora biti izvedena i di!enzinisana pre!a

propisi!a+ suha+ zra*na i svietla. rostoriu i vrata trebaizolovati vatrostalno. U prostorii se nalazi aparat za gašenepo)ara i izolaioni tepisi ispred elektri*nih ure9aa.

44. )i!rauliki liftovi?

4idrauli*ki liftovi !ogu da podnesu visine dizana od 20$%03!.re!a konstruktivno! rešenu hidrauli*kog pogona !ogu

biti, sa direktnim i sa indirektnim upravljanjem&

80


41/80

7snovni ele!enti hidrauli*kog lifta su,$ 4idrauli*ki ilindri+$ agregat snage+$ ko!andni siste!+@ vozno okno+

81


42/80

$ kabina+$ !ašinska prostoria sa neophodno! opre!o! i$ sigurnosni ure9ai za zaustavlane kretana kabine.

45. Jiklini transport i kapaciteti?

Kikli*ni transport se de(niše kao, re!eštane tereta sevrši u iklusi!a koi se sastoe iz više operaia.odrazu!ieva se da radni organ i!a svo radni$produktivnihod 3pre!eštane tereta i povrati$prazni hod.

@ apaitet pretovarnog siste!a Cps baziranog na pri!enitransportnih sredstava ikli*nog delovana predstavla broiklusa koi se realizuu u neko! unapried odre9eno!vre!ensko! intervalu,

Qps= 3600

T c(s)broj ciklusau1 satu

T $ traane iklusa $ niz sukesivnih aktivnosti pretovarnog

sredstva. $ interval iz!e9u dvie uzastopne

realizaie aktivnosti

@ Maseni kapaitet,Qps=

3600

T c(s)∗ z∗Q c(T /h)

@Ukupna du)ina pretovarnog iklusa,T c=φ∑

i=1

n

t i+t g

ti $ parialna vre!ena+φ $ koe(ient koi! se uzi!a u obzir preklapane

realizaie poedinih aktivnosti $ funkia obu*enosti iveštine radnika φ=0,85

82


43/80

4". *n!ustrijska vozila ciklinog !jelovanja?

=a odviane transporta !ateriala u proizvodno! proesu+odnosno za realizaiu i osigurane transportnih tokova u

proesu proizvodne+ industriska vozila i!au zna*anupri!enu. Mo)e se slobodno konstatirati da ne!aproizvodnog proesa i !etaloprera9iva*ko industrii u ko!ese ne koriste industriska vozila .#ndustriska vozila se !ogu podieliti u dvie osnovne grupe,

$ ru*na vozila (podrazumijeva sva vozila kojaizvršavaju osnovnu 4unkiju putemljudske radne snae tj& ručni poon)

$ !otorna vozila (vozila koja posjeduju motorni poon.

4&. Euna in!ustrijska vozila ciklinog!jelovanja?

u*na vozila predstavlau naprostii na*in transportirana!ateriala odnosno tereta !ase do % 3t i du)inetransportirana do 50 3!.od po!o! ru*na vozila podrazu!ieva!o sva vozila koaizvršavau osnovnu funkiu pute! ludske radne snage t.ru*ni pogon

9 Euna in!ustrijska vozila se !ijele zavisno o!namjene i konstruktivne izve!be na !vije grupe:1 Eozila op"e na!ene,

' ručna kolia raznih izvedbi,

' viljuškari&

2 Eozila posebne na!ene,' paletna kolia,' dizalie,' kolia za vučni voz,' poličari,' pneumatska ručna transportna sredstva

4,. Kolica?

8%


44/80

olia su napri!itivnie sredstvo u grupi vozila sa ikli*ni!delovane!.isu izgubila svo zna*a u eri široke pri!ene !ehanizaiezbog svoe ednostavne konstrukie+ visokog koe(ienta

gotovosti za rad+ nabavne iene+..olia se koriste prvenstveno kao po!o"na sredstva uproesi!a gde se poavluu sporadi*ne operaie zatransporto!.odela kolia se !o)e izvršiti pre!a,1 Lrou to*kova,

$ edni!+$ dva+

$ tri ili$ *etiri to*ka2 a*inu zahvatana i odlagana tereta,

$ aktivno+ i$ pasivno zahvatane.

% re!a na*inu upravlana,$ kolia koa se vuku i$ kolia koa se gurau.

8 re!a karakteristika!a transportiranog !ateriala,

$ kolia za rasute terete 3sa edni! ili dva gu!enato*ka+ konstrukia li!ena ili drvena+na!enena za gurane preko ru*ki+ i

$ kolia za ko!adne terete 3edno diela i dvodielnakolia.

Paletna kolica su kolia koa su posebno prilago9ena zatransport paleta i ona i!au !ogu"nost aktivnogzahvatana i odlagana !ateriala.Poličari (podizači) slu)e za zahvat+ dizane+ prienos+spuštane i odlagane tereta prvenstveno na!ieneni zako!adni teret. odizane !o)e biti !ehani*ko sa ru*no!polugo! i viko! ili hidrauli*ka sa ru*no! pu!po!.*Pretovarni ciklus kolica

T c=t 1+t 2+ t 3+t 4 3s

t 5 ' vrijeme utovara tereta zavisi od načina utovara, vrstetereta, nosivosti,&&

88


45/80

t 6 ' vrijeme vo%nje opterećenih kolia ' t6; Lradno.

v s.opt. ,

t 7 ' vrijeme istovara tereta (isto kao kod t5),

t 9 ' vrijeme vo%nje neopterećenih kolia ' t6;

L povr .

vs. neopt. &

## arialni/. *zvr%iti klasi$kaciju transportni sre!stava zaautomatizirani transport =7rema nainu ra!a>? /b

Auto!atizirana transportna sredstva 3AT/ se pre!a na*inurada dele na,@ AT/ ontinuiranog delovana,

' konvejeri,' trakasti transporteri,

' elevatori,' kotrljače(valjkasti konvejer), konvejeri sa točkićima i

kulama i' kliznie&

@ AT/ ikli*nog delovana,$ transportna+ paletna+ niskopodizna kolia+$ viluškari+$ !anipulatori+$ dizalie i

$ liftovi.

2. *zvr%iti klasi$kaciju transportni sre!stava zaautomatizirani transport prema stepenu slobo!ekretanja ? /b

Transportna sredstva za auto!atizirani transport Q pre!astepenu slobode kretana dieli!o na,

1. sa (ksni! linia!a kretana, ve"i obi! transportnih !asa+teret u rinfuzi+ različiti oblii i dimenzije, terete čiji se oblik

85


46/80

značajnije ne mijenja u proesima' konvejeri, trakasti transporteri, elevatori, li4tovi itd

2. sa deli!i*no slobodni! linia!a kretana 3ne zahtievau ve' tereti različitih oblika, većih masa i dimenzija, raznovrsnedinamike i raznovrsnih putanja u okviru mouće poljaopslu%ivanja, rukovanje se vrši iznad radno mjesta

' konzolne, portalne, poluportalne i mosne dizalie, kranoviitd

%. sa slobodni! linia!a kretana' promjenjivi tokovi kretanja' paletna i niskopodizna kolia, viljuškari itd

3. 1ta po!razumijeva upravljanje transportnim sistemom? /b

Upravlane transportni! siste!o! podrazu!ieva slede"e,' izvršenje svih zadataka transportno sistema (ostvarenje toka

materijala'so4tverska rješenja za radne naloe, naredbe,komunikaiju sa nadre!enim upravljačkim sistemom itd)' upravljanje mre%om transportnih staza (so4tverska ihardverska rješenja)' koordinaiju sa ostalim proesima (podproesima) u okviru

proizvodno sistema

7snovu upravlana auto!atizirani! transporto! predstavlapovezivane tokova !ateriala i infor!aia.

4. eto!e pra


47/80

izbegavane grešaka koe !ogu nastati u toku sni!ana+ uzveo!a dobru ta*nost dobivenih rezultata.U ilu zadovolavau"eg izvo9ena sni!ana rada povratno!!etodo! neophodno e izvršiti odgovarau"e predradne,

' uvjeriti se da je radno mjesto poodno za snimanje tj& da je stabiliziranoL' obaviti pokusno snimanje, te na temelju njea odrediti

potreban broj očitavanjaL' unijeti sve potrebne podatke u snimački listL

2. !etoda trenutnih zapa)ana 3MT=$ 7snovna karakteristika Q na osnovu odre9enog broa kra"ihpos!atrana bilo kakve poave+ koe se vrši slu*ano odabrani!!o!enti!a+ zaklu*ue se o neni! karakteristika!a.$ ravila, )elena opa)ana !orau biti trenutna i !orauobuhva"ati sa!o edan detalP period pos!atrana !ora bitidovolno duga*ak da bi se izbegla spei(*nost proizvodne+sezonska proizvodna i sli*noP ako se radi o skupu !ašina one!orau biti reprezentativne.

5. 8ali!acija i veri$kacija mo!ela transportni sistema ?

2b$ eri"kaija (provjera modela) e postupak koi! se proveravaponaša li se !odel onako kako e za!išleno 3npr, prethodno seizra*una o*ekivano stane !odela+ a zati! se si!ulaio!proveri da li se dobiveni rezultati podudarau 7 V !odel eispravan.

$ alidnost ili valjanost predstavla utvr9ivane da li !odel sa)eleno! ta*noš"u opisue siste! koi predstavla. Tako9erpokazue koliko verno edan !odel predstavla si!ulirani siste!Q proes utvr9ivana stepena slagana podataka o realno!siste!u sa podai!a !odela.

$ ri proveri 3veri(kaii !odela ispitue se ispravno ponašane!odela bez obzira na prou*avani siste!+ dok se u vriednovanu3validaii !odela ispitue koliko e prou*avani siste! dobroopisan !odelo!.

". Upravljanje vozilima ko! CG8 2b

8&


48/80

Upravlane vozili!a,1 vo9ene AOE odre9eno! putano! 3otkrivane+ identi(kaia ipra"ene+ (ksni! i slobodni! putevi!a,

Funkia sustava auto!atski vo9enih vozila koa vozili!a

o!ogu"ue da prati prede(niranu stazu naziva se vo9ene 3eng.guidane ili navigaia.Eo9ene o!ogu"ue vozilu da prati prede(niranu stazu koa eopti!izirana za tiek !ateriala u konkretno! slu*au.

ostoe razli*ite !etode vo9ena u pri!eni 3prinipi vo9ena+koe su svrstane u dvie osnovne grupe,@ /a (ksni! putevi!a 3s vode"o! rto!,

$ !ehani*ko vo9ene+$ indukisko vo9ene i$ opti*ko vo9ene.

@ /lobodi! putevi!a 3bez vode"e rte,$ inerialno 3)iroskopsko vo9ene+$ lasersko vo9ene+$ vizisko vo9ene+$ vo9ene ultrazvuko! i$ vo9ene O/ tehnologio!.

2 skretane+ regulaia brzine+ zaustavlane+ spre*avanesudara+ otkrivane i pra"ene drugih vozila

Funkia us!eravana vozila se bavi odabiro! opti!alne rutedo odredišne destinaie vozila. Us!eravane se koristi kada sevozilo nalazi na to*ki puta u koe!u dolazi do negovog ra*vanate tada vozilo odabire put koi! "e se kretati do odredišta+ dakleus!eravane vozila e odlu*ivane puta kretana u s!islu

odabira opti!alne rute do odre9ene destinaie.oriste se dvie !etode koi!a se vrši us!eravane vozila,

$ !etoda izbora po!o"u frekvenie+$ !etoda izbora po!o"u prekida*a te

U !re)i puteva s više vozila edna od funkia sustava svakako e i regulaia 3upravlane pro!eto!. egulaia pro!etapredstavla sposobnost sustava ili vozila da izbegnu kolizie+istovre!eno !aksi!izirau"i tiek vozila a ti!e i !ateriala.

ostoe op"enito tri tipa regulaie,

8>


49/80

5' ontrola zone (entralna, distribuirana te kontrola zonevozilima):

ontrola zone e napopularnii i našire korišteni tip regulaiepro!eta. HaWout staza podieli se u zone. rinip regulaie

pro!eta kontrolo! zone e da sa!o edno vozilo !o)e zauzetiodre9enu zonu+ dok se sliede"e vozilo koe )eli u"i u tu zonu!ora zaustaviti i pri*ekati dok vode"e prvo vozilo ne napusti tuzonu. Unutar edne zone !o)e biti više !esta zaustavlana+ ivozilo u to zoni nes!etano !o)e voziti od ednog do drugog!esta.ostoe tri !etode koi!a se ostvarue regulaia pro!etakontrolo! zone,1- Metoda distribuirane kontrole zone,

Metoda distribuirane kontrole zone+ koristi individualnu kontrolu svakezone+ povezane !e9usobno sa!o sekvenialno. Ure9a kontrole zonepovezan e s ko*nio! po!o"u koe se odre9eno vozilo zaustavla priulasku u zonu ukoliko se u to zoni nalazi neko drugo vozilo. ada to vozilonapusti zonu i nastavla vo)nu u sliede"o+ ure9a sliede"e zone šalesignal ure9au zone ispred da isklu*i ko*niu.7va !etoda zahteva više kontrolnih ure9aa pa e zato pogodnia za!ane sustave. Troškovi ugradne ove !etode zavise od broa zona er odtoga broa ovisi i bro kontrolnih ure9aa.

2- Metoda entralne kontrole zone ,

Metoda entralne kontrole zone koristi isti prinip+ sa!o što ko*nia!aupravla edan entralni kontrolor. U!esto da svaka zona i!a svokontrolni ure9a+ entralni kontrolor regulira ielu !re)u. ada vozilo do9edo kontrolne ta*ke 3ulaza u zonu+ to avla entralno! kontroloru+ teukoliko e slede"a zona slobodna+ entralni kontrolor avla vozilu da !o)eu"i. U protivno!+ vozilo *eka na dozvolu.7*iti nedostatak ove !etode e ta da sa kvaro! entralnog kontrolnogure9aa dolazi do kvara ielog sustava regulaie pro!eta te da na tana*in dolazi do zastoa dok se kvar ne otkloni. 7va !etoda e pogodna zakorištene u ve"i! sustavi!a.

%- Metoda kontrole zone vozili!a,Metoda kontrole zona vozili!a e nanovia !etoda kontrole pro!eta. 7va!etoda se te!eli na ko!unikaii iz!e9u vozila pute! radioveze za štosu potrebni !ikroproesor i adekvatna progra!ska podrška na ure9au.=bog takve ko!unikaie nie potreban kontrolni ure9a. Olavna prednostove !etode e što nastanko! kvara iz upotrebe se izbaue sa!o ednovozilo dok druga vozila !ogu i dale nor!alno raditi. oš edna prednost e ta što iena sustava ne ovisi o brou zona ve" sa!oo ieni vozila pošto e sustav kontrole ve" integriran u vozilu. ada voziloprie9e preko oznake po*etka zone tada to vozilo ostali! vozili!a šaleinfor!aiu da e ušlo u zonu. akon toga vozilo koe )eli u"i u tu zonu*eka da dobie infor!aiu od vozila koe e u zoni da e izašlo iz te zone.

8?


50/80

ada vozilo izlazi iz zone prelazi preko oznake po*etka druge zone i šaleinfor!aiu o zoni u koo se nalazi. Eozilo koe e *ekalo na ulazak u zonudobiva tu infor!aiu i ulazi u zonu.

6' Senzorska kontrola:

/enzorska kontrola se te!eli na senzori!a koi su ugra9eni uAOE vozila i koi slu)e za odre9ivane prisustva drugih vozila. Tisenzori !ogu biti zvu*ni 3prinip radara+ opti*ki 3koristeinfrarvene zrake i (zi*ki 3odbonii. a*eš"e su vozilaopre!lena sa odbonii!a koi se nerietko koriste kaopreventivno sredstvo ukoliko drugi senzori ne rade. o!o"usenzora vozilo detektira zaustavleno ili sporie vozilo ispredsebe i tada se ono zaustavla. ada se zaustavleno ili sporievozilo dovolno udali tada se vozilo koe ga e detektiralo

nastavla kretati7' ombinirana kontrola:

o!binirana kontrola e zapravo ko!binaia kontrole pozona!a i senzorske kontrole. U takvo se !etodi koristisenzorska kontrola kod kontrole na ravni! putevi!a štoo!ogu"ava ve"u gusto"u pro!eta+ a kod !esta razdvaana ispaana puteva se koristi kontrola po zona!a. ave"i proble!

e što se za ko!biniranu !etodu kontrole trebau koristiti vozila

koa !ogu biti kontrolirana po zona!a i senzorski. Dakle vozila!orau biti opre!lena senzori!a+ !ikroproesori!a iprogra!sko! podrško! koa o!ogu"ava nihovu kontrolu štododatno pove"ava ienu vozila.

% povezivane sa utovarno Q istovarni! stania!a i drugo!opre!o! za rukovane !aterialo!

retovar e funkia AOE vozila koa podrazu!ieva utovar iistovar tereta. Funkia pretovara !o)e biti sa!ostalna ili

integrirana sa drugi! podsustavi!a.Metode pretovara su,ručna (manualna),metoda automatsko spajanja i razdvajanja,metoda pretovara lančanim, trakastim ili valjčanim konvejerom,metoda dizanja i spuštanja&

&. Transportne staze CG8? 2b

Transportne staze su putane ili površine koi!a se kre"utransportna sredstva. 7snovna uloga transportnih staza eposedovane svih ele!enata potrebnih za sigurno i pouzdanokretane transportnih sredstava.

50


51/80

@ Ersta i oblik staze zavisi od,' proizvodno tehnolosko proesa,' rasporeda radnih mjesta,' rasporeda tehnoloških odjeljenja,

' oblika ra!evinsko objekta,' vrste transportnih sredstava,' kapaiteta transportiranja te' rasporeda objekata&

@ re!a vrsti transportne staze se !ogu podeliti u 8 osnovnegrupe,

' proste staze(vozilo se kreće izme!u 6 tačke, u povratku prazno),

' radijalne staze(vozilo povezuje više tačaka, u povratku prazno),' kru%ne staze(vozilo se kreće izme!u 6 tačke, u povratku

natovareno) te' slo%ene kru%ne staze(više zatvorenih kru%nih linija

kretanja vozila)&

@ 7snovni uveti koe transportna staza !ora da ispunava,' potrebnu nosivost,' kontinuiranu prohodnost,

' manji broj povratnih hodova i kretanja praznotransportno sredstva,

' minimalan broj ukrštanja staza u istom nivou&

@ Transportne staze AOE izvode se kao staze za,' mehaničko vo!enje,' indukiono vo!enje,' vo!enje manetnom trakom,' optičko vo!enje,

' vo!enje ultrazvukom' vo!enje laserom,' vo!enjem in4rarvenim zraima (>A)

@re!a obliku !ogu biti,' pravolinijski i krivolinijski te' u ravni i u prostoru&

Transportne staze sa meanikim vo;enjem:

51


52/80

/taze za !ehani*ko vo9ene AOEa i!au na!anu Neksibilnost er se transport tereta !o)e vršiti sa!o u delovi!a proizvodnotehnoloskog proesa gde e postavlena transportna staza.

Eo9ena AOEa se vrši tako 9to se u kanal pravougaonog

preseka 20X5!! postavla *eli*ni U pro(l ili šine. U kanal zavo9ene postavlena e poluga za vo9ene kolia. a osnovuodgovaraueg polozaa poluge vrsi se kretane+ skretane izaustavlane odnosno UAEHAJ AOEo!.

9Transportne staze za in!ukciono vo;enje9

/taze za indukiono vo9ene AOEa u odnosu na ostale vrstena*eš"e su zastublene zbog niza prednosti,

' isok stepen Deksibilnosti transportno sistema,

' omoućavaju pristup transportnih sredstava radnimmjestima,

' jednostavno povećanje kapaiteta transportiranja povećanjem broja transportnih jedinia,

' brzo i jeddnostavno proširivanje transportnih staza te' niske investiije za uradnju transportnih staza&

/tazu za indukiono vo9ene+ pored instalaia uz stazu3!arkeri+ oznake+ kontrolna opre!a+ itd. *ini elektri*ni

provodnik postavlen u plitki pravougaoni kanal u podu obekta3ponekad se postavla i na sa! pod. rotiane! elektrilnestrue kroz provodnik stvara se !agnetno pole. o!o"u antenena vozilu indukue se elektri*ni potenial koi e ovisan o a*ini!agnetnog pola. a*ina !ag. pola proporionalna eudalenosti od vodi*a što u odre9eno !eri odre9ue radiuskretana vozila.

Eodi* slu)i za napaane pogonskog el.!otora struo! pobude.

ro!eno! karakteristika elektri*ne strue pobude vrši seregulisane kretana vozila. ro!eno! s!era kretana

52


53/80

indukovane strue !ena se i s!er okretaa elektro!otora+odnosno vrši se pro!ena s!era kretana kolia. ro!enabrzine kretana vozila vrši se pro!eno! broa okretaa JM.egulaia broa obrtaa JM vrši se pute! potenio!etra t

pro!eno! intenziteta indukovane strue.

Mre)e transportnih staza za indukiono vo9ene,

Funkia us!eravana vozila se bavi odabiro! opti!alne rutedo odredišne destinaie vozila. Us!eravane se koristi kada sevozilo nalazi na to*ki puta u koe!u dolazi do negovog ra*vanate tada vozilo odabire put koi! "e se kretati do odredišta+ dakleus!eravane vozila e odlu*ivane puta kretana u s!isluodabira opti!alne rute do odre9ene destinaie.

@ oriste se dvie !etode koi!a se vrši us!eravane vozila,5) 2etoda izbora pomoću 4rekvenije:Metodo! izbora frekvenie vozilo nakon dolaska do ta*ke nakoo odlu*ue o odabiru rute odabire frekveniu kou "e pratiti iti!e se odabire s!er kretana+ odnosno izvršava us!eravane.Ure9a koi! se detektira frekvenia e pasivan ure9a 3na*eš"e!agnet koi se nalazi na sa!o! AOE vozilu. Frekvenia se uovo !etodi e!itira iz poda+ a u !e!orii AOE vozila se nalazi

podatak o to!e kou frekveniu vozilo treba pratiti kako bi seodabrao opti!alan put.

6) 2etoda izbora pomoću prekidača:U ovo! na*inu odabira rute vozilo ne!a !ogu"nost odabiraputa ve" se put odabire po!o"u prekida*a. Eozilo u ovo !etodidolazi do ta*ke odlu*ivana i dae nalog prekida*u koi ednustazu uklu*ue+ a drugu stazu isklu*ue. 7dabir puta eunapried odre9en pa vozilo na ta na*in !o)e pratiti sa!o

ednu stazu i ti!e e obavleno us!eravane+ odnosno odabir

5%


54/80

rute. edostatak ove !etode e što e potreban ti! progra!erakako bi se AOE kretao na )eleni na*in što !o)e dovesti dopove"ana troškova.

Transportne staze sa magnetnim trakama:od ovog vida vo9ena na površini poda su postavlene!agnetne trake+ vozilo prati !agnetnu traku po!o"u senzorakoe e ugra9eno na nega. utana e (ksna ali se !o)e vrlolako da pro!eni. Magnetne trake su oblo)ene epoksilo! radisigurnosti i zaštite.

Transportne staze sa magnetnim takama:od ovog vida vo9ena na površini poda su postavlene!agnetne ta*ke koe dau signal vozilu gde se treba kretati+vozilo treba da posedue senzor za vo9ene kao i )iroskop koi!u slu)i za kalibraiu putane. utane su otvorene i !ogu sevrlo lako !enati tako da e siste! vo9ena Neksibilan.

Transportne staze za optiko vo;enje:rinip opti*kog vo9ena vozila odvia se na dva osnovna

na*ina,a) $utem staze za optičko vo!enje postavljene na pod objektalijepljenjem


55/80

b) $omoću optičko traača, koji reaira na vidljiv izvor svjetlosti, koji se postavlja du% staze na odovarajućimtačkama:7va vrsta vo9ena konipirana e na prinipu koi funkionira na

odgovarau"i! vešta*ki! izvori!a svetlosti+ postavleni! du)staze koo! se kre"e vozilo+ na koo vrši odre9ene operaie.#zvori svetlosti koi se postavlau du) staz !orau biti visokogkvaliteta radi apsorbovana i odbiana svetlosti od zidove iostale pred!ete.

Transportne staze za vo;enje vozila ultrazvukom: Transportne staze na prinipu ultrazvuka ne!au širu pri!enu

posebno kada su u pitanu razgranate !re)e transportnih staza./tarie izvedbe staza U=+ funkionirale su na osnovuodgovarau"eg rastoana od zidova od koe se odbiau U= talasikoi su senzori!a na vozilu prepoznavani i na osnovu nih slaliinfor!aie upravla*ko! ure9au na vozilu.U= vo9ene AOE+ oš uviek ne!a zna*anu pri!enu kaosa!ostalni na*in vo9ena+ ve" se ko!binira sa drugi! na*ini!avo9ena+ a vrlo *esto se sa video vo9ene!3video ka!ere

Transportne staze za lasersko vo;enje:re!a predvi9ani!a nekih autora staze sa laserski! vo9ene!AOEa predstavlau okosniu budu"eg razvoa sredstavaunutarneg transporta. Dobra strana ovog vida vo9ena ogledase u pouzdanosti dobienog signala i proesu stvarana slikeokoline. 7va prinip vo9ena+ o!ogu"ava %di!enzionalnoproesuirane okoline. 7snovu laserskog vo9ena transportnihsredstava ine laserski senzori za kontrolu proesa transporta.

ontrola proesa transporta laserski! senzori!a podrazu!ievakorištene odre9enih !etoda i proedura za ra*unarsku kontrolustana transportnih sredstava odnosno vozila na ni!a.a*unar koristi siste! za vo9ena na osnovu koga odre9uetrenutni polo)a vozila ili de(nira putanu negovog kretana.veo!a Neksibilan siste!+ siguran i ta*an za poziionirane.

Transportne staze sa vo;enjem *J zracima:=avisnost od razgranatosti i stepena tehnolo9ke slo)enosti!re)e transportnih staza+ našire su pri!enene 2 vrste stazaza vo9ene #K zrai!a,

55


56/80

1Transportne staze za kretanje vozila pomoću >A snopasvjetlosti+ funkionirau na prinipu transfor!arie koordinata ukoordinatno! siste!u+ *ie se ishodište nalazi u ta*ki u koo eloiran izvor #K zra*ena. 7vakvi! na*ino!+ izbegavau se

greške pri vo9enu vozila+ koe !ogu nastati nepo)elno!reNeksio! #K zraka+ od obekta uz stazu ili ele!enataproizvodnog siste!a.7va prinip vo9ena pogodan e za staze za !ane razgranato!!re)o! i ni)i! stepeno! tehnološke slo)enosti.

2 Drugi na*in vo9ena vozila #K snopo! svetlosti+ pri!enuese za razgranate !re)e transportnih staza. 7snovu ovog na*inavo9ena+ *ini pored senzorskih edinia i siste! ogledala+ koi!a

se vrši prela!ane #K snopa svetlosti+ *i!e e o!ogu"eno da sesa ednog 3entralnog izvora zra*ena+ pokrie elokupna!re)a transportnih staza ili nen nave"i dio. 7gledalao!ogu"uu da se vode AOEovi na razli*iti! visinski! nivoi!a irazli*iti! s!erovi!a. Moee do"i do greške s!era upravlanapriliko! prora*una zato što se svetlost u ogledali!a prela!a tne)elene reNekie #K snopa svetlosti.

,. Cspekt sigurnosti ko! CG8 ?

/igurnosni sustavi AOE vozila su sustavi koi se nalaze navozili!a i koi slu)e za otkrivane opasnosti. Ta opasnost seprete)ito !anifestira u obliku sudara.U nastavku "e biti obašneni osnovni sigurnosni sustavi kodAOE vozila,

$ 7re!nji branik e zaštitni ure9a koi štiti vozilo s negovepredne strane i sa prednih bo*nih strana. redni branik eure9a koi radi na !ehani*ko! prinipu+ odnosno spre*avadodir vozila sa strani! obekto!+ standardni predni branik enapravlen od polikarbonatne plastike i on koristi dvie foto"elie!ontirane na reNektori!a na sa!o! braniku. redni branik ekonstruiran kako bi se izbegao udar bilo koeg diela vozila oneki obekt ili o neko drugo vozilo.$ Baserski skener e ure9a koi štiti vozilo sa!o na visinilaserske zrake. rednost laserskih skenera e što se oni !oguprogra!irati pa se o!ogu"ue stvarane sigurne zone oko AOEvozila+ laserski skeneri se koriste tako9er i za s!anene brzineukoliko se otkrie obekt u blizini vozila. Haserski skener bi se

!ogao svrstati u ure9ae koi se koriste u senzorsko kontroli.

5:


57/80

Me9uti!+ laserski senzori su skupi što znatno ograni*avanihovu pri!enu.$ tranji branik i!a istu svrhu kao i predni branik. /tra)nibranik se nalazi u

$ +Lstop 3eng. J!ergenW /top $ J$stop su tipke po!o"u koihdolazi do zaustavlana vozila u slu*au nu)de. Te tipke se nalazena kutevi!a vozila na o*ito! i dostupno! !estu.$ vjetlosna i zvukovna upozorenja su postala standard naAOE vozili!a. /vetlosna upozorena !ogu biti rotirau"a svetla+konstantna svetla ili u obliku bleskalie.$ Kontrola stabilnosti+ odnosno odr)avane stabilnosti AOEvozila se vrši tako da se brzina vozila auto!atski s!anue uoštri! zavoi!a i pri veliki! visina!a dizana s AOE vili*aro!.

a ta se na*in !ini!izira utea delovana !o!enta tereta napo!iane te)išta natovarenog vozila

/igurnost AOE,Detekia,$ prisustva$ !ogu"nosti sudara$ prepreka' narušavanja radno prostora' siurnost proizvodno proesa' proesuiranje materijala' detektovanja poziije

/igurnost AOE,' 2ehanička' #otoelektrična' Eltrazvučna' 3ptička, itd

re!a na*inu realizaie,asivni siste!i sigurnost AOE,

$ uzdignute staze za radnike+$ estovna pravila+$ signalizaia+$ staze za pešake+

5&


58/80

$ ogra9ivane i$ padau"i obekti.

Aktivni siste!i sigurnosti AOE,$ osiguravau razu!ievane stana vozila kako bi se

izbegao sudar sa drugi! obekti!a ili s!anile poslediesudara.$ senzorski zasnovani+$ auto!atski se aktivirau kao odgovor na sigurnosni

proble! ili neo* dog$ !o)e se ostvariti, na AOE vozilu ili u okviru proizvodnog

laWouta.

re!a na*inu funkionisana,

' kontaktni i' nezkontaktni' moućnost prisustva odre!eno broja ljudi,' dozvoliti pristup samo obučenom osoblju&

-. Upravljanje CG8 kao cjelinom ? 2bL Upravlane siste!o! AOE kao elino!,

1. Kentralizirani upravla*ki siste! 3svi nivoi pod edno!ko!ando!

5>


59/80

rednosti,

' M i aktivnosti unutar sistema moućepratiti u realnomvremenu (kontinuirana komunikaija)

' >zmjene u upravljačkom sistemu se lakše realiziraju

' 2ouće instalirati slo%ene mre%e puteva za vo!enjeedostai,' =roj M oraničen zbo potrebe kontinuirane

komunikaije na relaiji M'entralna upravljačka jedinia

' Aentralna upravljačka jedinia u hardverskom smislu kod

velikih sistema hardverski Nsna%anO

2. Deentralizirani upravla*ki siste!

ri deentralizirano! upravlanu+ korištene! tehnologia!obilnih agenata+ sa!ou*ena+ heuristi*kih algorita!a ineizrazite logike+ svako vozilo sa!ostalno odlu*ue koi! pute!"e krenuti pre!a svo! ilu+ te što "e poduzeti u slu*aunailaska na drugo vozilo. o zbog vrlo strogih zahteva na

sigurnost sustava u industriski! okru)eni!a+ te *estoograni*enih i sku*enih prostora koi ograni*avau gibane vozila+*esto ovakav na*in upravlana nie prihvatliv.

5?


60/80

rednosti,' moućnost postavljanja i testiranja sekija puteva za vo!enje

po 4azama prije povezivanja sa lokalnim entralnim

upravljačkim jediniama

' lokalne upravljačke jedinie olakšavaju izmjene u sistemu

(izmjena, dodavanje jedinia, dok sistem neometano radi)

' upravljanje saobraćajem nezavisno od entralne upravljačke jedinie i u potpunosti podr%ano na nivou lokalnih upravljačkih

jedinia

' moućnost korištenja manjih entralnih računara B dio odluka

se donosi na lokalnom nivou

' moućnost e"kasno upravljanja većim brojem M

' je4tiniji

edostai,' induktivne petlje za komunikaiju izme!u M i lokalnihupravljačkih jedinia B dodatni ra!evinski radovi' komunikaija M sa lokalnom upravljačkom jediniom naoraničenom broju tačaka B tačna lokaija M nepoznata/0. Konstrukcioni mo!eli CG8 ? 2b jos pojasni

$ ose


61/80

!ehaniz!i, za upravlane vozilo! i dodatni! ure9ai!a zautovar Q istovar tereta itd.$Upravljaki sistem 3entralna edinia+ upravla*ke edinie,pogona+ vo)ne+ vo9ena+ poziionirana+ ko!uniirana sa

okolino!+ utovarno Q istovarnog ure9aa za vozila na koa eugra9en itd.

ose"a konstrukia se oslanane o pod preko to*kova.Erste to*kova,@ ogonski G o!ogu"avau kretane vozila

$ adheziona sila sa podlogo! o!ogu"ava prienos snage sapogonskog+ $ !ehaniz!a na šasiu vozila te

$ vezani za vozilo preko opruga$ konstantan pritisak na

podlogu.@ Upravlani 3nepogonski G oslanane vozila+ bole !anevarskesposobnosti

$ Mehaniza! za progra!sko upravlane zakretane! to*kau horizontalno ravni@ /lobodni G obezbe9uu stabilnost vozila@ Merni G o!ogu"ava kretane vozila izvan putane vo9ena

$ Mo)e biti bilo koi nepogonski to*ak opre!leninkre!entalni! enkodero!@ ogonske osovine@ ogonski to*kovi sa integrirani! elektro!otoro!

/2. Upravljanje sistemom CG8 2b

Upravlane siste!o! AOE se realizue na % nivoa+ i to,

1 Upravlane vozili!a' vo!enje Ma odre!enom putanjom,' skretanje, reulaija brzine, zaustavljanje, sprječavanje

sudara te

' povezivanje sa utovarno


62/80

Uglavno! se oslana na siste! blokirana zona pri!eno!referentnih ta*aka koe odre9uu zone,

$ blokirane lokalni! U+

$ blokirane entralno! U+$ blokirane U u vozili!a te$ kontinuirano blokirane.

% Upravlane siste!o! AOE,$ entralizirani upravla*ki siste!+ te$ deentralizirani upravla*ki siste!.

/3. 7asivno i aktivno zavatanjeHo!laganje transportni

je!inica ko! CG8? 2b1 $asivno zahvatanje


63/80

$ De(nisane !ate!ati*kih !odela i drugih prikaza koi suneophodni za opti!izaiu transportnih proesa ' siste!a iiznala)ene opti!alnih rešena

$ #zgradna !odela upravlana za dati transportni siste!+

odnosno obekt opti!izaie$ au*na istra)ivana i'ili prakti*ne pri!ene u realni!transportni! proesi!a

/5. #e$nirati pojam mo!eliranja transportnog sistema ?/b

Modelirane predstavla isplativo 3u s!islu troškova korištenene*eg 3!odela u!esto ne*eg drugog 3realni siste! sa ile!

da se do9e do odre9enog saznana+*i!e se uspostavla vezaiz!e9u realnog siste!a i !odela. roes !odeliranao!ogu"ava uo*avane obrazaa+ proenivane i predvi9ane+upravlane proesi!a i obekti!a+ te iznala)ene zna*aa isvrhe.

/". #e$nirati pojam paletizacije H !epaletizacije ? /b

od po!o! paletizaia ' depaletizaia podrazu!ieva se

slagane robe na paletu odnosno skidane robe s palete.

/&. a%ine i ure;aji za paletizaciju H !epaletizaciju ? 2bH!o!aj jos

Mašine za slagane tereta+ nalaze se na kraevi!a proizvodnihlinia u proesi!a proizvodne i to u dva slu*aa,

1 na kraevi!a linia gde se završava izrada poluproizvoda+ te

se oni stavlau na palete da bi se prenieli u druge pogone2 na kraevi!a linia gde se završava izrada i pakovanegotovih proizvodaP te se oni stavlau na palete kako bi seprenosili u skladišta gotovih proizvoda+ a odatle sredstvi!avanskog transporta izvan fabrikeMašine za razlagane tereta,$ nalaze se na po*ei!a proizvodnih linia u proesu proizvodne$ na Ynaponi!Y !esti!a gde se donosi teret na paleta!a te ihtreba razlo)iti kako bi se napaale proizvodne linie

:%


64/80

/,. abrojati vrste pakovanja? /b

azlikuu se slede"e vrste pakovana,@ osnovno ili podedina*no $ direktna raz!ena sa korisnii!a $prvi nivo pakovana $ zaštita i pro!oia+

@ zbirno ili transportno $ odgovara osnovno! !odulu zapaletizaiu+@ paletizaia+@ ru*no, !anuelno ili uz upotrebu ednostavniih ure9aa+ !alaproduktivnost i visoka ena pakovana@ !ašinsko te@ ko!binirano.

/-. *zvr%iti klasi$kaciju ma%ina i ure;aja za pakovanje ?/bMašine za pakovane,1. oluato!atske

' upotreba odre!eno broja mašina koje pojedine operaijeobavljaju uz pomoć čovjeka

' veća brzina rada, smanjuje se "zički napor radnika' rade samostalno ili u sklopu linija za pakovanje' pakovanje serijske proizvodnje

2. otpuno auto!atizirane' sve operaije bez direktno učešća čovjeka koji je zadu%en za kontrolu proesa

' velika brzina pakovanja uz zadovoljavajuću kvalitetu' visoka produktivnost ' niska ijena' masovno pakovanje proizvoda

20. a%ine za osnovno =poje!inano> pakovanje? /b

ripre!a i pakovane neupakiranog ili delo!i*no upakiranog!ateriala za direktnu raz!enu sa naširi! krugo! korisnika.

1. Mašina za for!irane a!bala)e' ambala%a se mo%e 4ormirati direktno u okviru operaija

pakovanja ili da je prethodno pripremljena

2. Mašina za punene a!bala)e' prema vrsti materijala koji pakuje

*rasuti materijali u vreće i kese

*tečni materijali u posude


65/80

%. Mašina za zatvarane a!bala)e.e koriste se izolirano već u kombinaiji bar sa mašinom za

punjenje&

Zatvaranje:*Daša od stakla ili plastike navojnim zatvaračima, plutanim

ili plastičnim čepovima

*kesa i kesia od papira i plastike omotavanjem, veća od

kudjelja ili papira prošivanjem, vreća od papira

lijepljenje, vreća od plastike zavarivanjem

*buradi i kanistera od metala i plastike poklopima s

navojem

*posuda od papira,plastike ili metala, lijepljenjem i presovanjem zatvarača od papira i plastik

2/. #e$nirati pojam pretovarnog segmenta transportnogsistema ? /

retovarni seg!ent transportnog siste!a e !esto gde seteret prihvata i predae+ odnosno !esto veze iz!e9u poedinihtransportnih sredstava koe !ora da se podredi uslovi!atransportnog zadatka isto kao i poedini transportni ure9ai

datog siste!a.

23. Kako se izraunava ukupno trajanje pretovarnogciklusa transportni sre!stava ciklinog !jelovanja ?

Kikli*ni transport se de(niše kao, re!eštane tereta sevrši u iklusi!a koi se sastoe iz više operaia.odrazu!ieva se da radni organ i!a svo radni$produktivnihod 3pre!eštane tereta i povrati$prazni hod.

@ apaitet pretovarnog siste!a Cps baziranog na pri!enitransportnih sredstava ikli*nog delovana predstavla broiklusa koi se realizuu u neko! unapried odre9eno!vre!ensko! intervalu,

Qps=3600

T c(s)broj ciklusau1 satu

:5


66/80

T $ traane iklusa $ niz sukesivnih aktivnosti pretovarnogsredstva.

$ interval iz!e9u dvie uzastopnerealizaie aktivnosti

@ Maseni kapaitet,Qps=

3600

T c(s)∗ z∗Q c(T /h)

@Ukupna du)ina pretovarnog iklusa,

T c=φ∑i=1

n

t i+t g

ti $ parialna vre!ena+φ $ koe(ient koi! se uzi!a u obzir preklapane

realizaie poedinih aktivnosti $ funkia obu*enosti iveštine radnika φ=0,85

*Pretovarni ciklus kolicaT c=t 1+t 2+ t 3+t 4 3s $ odgovara iklusu karete

t 5 ' vrijeme utovara tereta zavisi od načina utovara, vrstetereta, nosivosti,&&

t 6 ' vrijeme vo%nje opterećenih kolia ' t6; Lradno.

v s.opt. ,

t 7 ' vrijeme istovara tereta (isto kao kod t5),

t 9 ' vrijeme vo%nje neopterećenih kolia ' t6; L povr .

vs. neopt. &

Du)ina iklusa TK obuhvata ukupno traane niza vezanih

aktivnostipretovarnog sredstva 3zahvatane tereta+ kretane+odlagane...+ dakle ozna*ava interval iz!e9u dve uzastopnerealizaie identi*nih aktivnosti proesa+ a de(niše se*esto i kao Zvre!enski interval iz!e9u dva uzastopna zahvatatereta[

24. 7roces opsluivanja ko! pretovarni i primopre!ajnisegmenata transportni sistema? 2b

::


67/80

$ Kelokupni proes dolaska transportiranog tereta napretovarno !esto+ negovog prihvata i odlagana na za topredvi9eno !esto predstavla proes opslu)ivana.

@roes opslu)ivana zavisno od na*ina izvo9ena !o)e se

okarakterisati narazli*itii! pokazateli!a,' brojem sredstava za opslu%ivanje,' brojem ljudi koje vrše opslu%ivanje,

' brzinom opslu%ivanja,' du%inom reda čekanja,' vremenom čekanja na opslu%ivanje,' vremenom trajanja opslu%ivanja ili' brojem otkaza pri opslu%ivanju&

o!ovi,lient $ seg!enti unutrašneg transporta koi i!au!ogu"nost izdavana proizvolnog zahteva ili narud)be zaopslu)ivane.

rotok klienata$ skup klienata koi pristupau na !estoopslu)ivana.

anal opslu)ivana$ sredstva koi!a se vrši opslu)ivane3!obili ili stati*ni i *ine skup transportnih tokova

Model siste!a unutrašneg transporta !o)e se predstaviti

kao edna apstraktna !re)a !e9usobno povezanih putana$kanala opslu)ivana koe de(nišu prostornu strukturu siste!a.Lro kanala opslu)ivana u proizvodno! siste!i!a !o)e

biti ograni*en zbog niza razloga što i!a za poslediune!ogu"nost opslu)ivana svih klienata kada se za to uka)epotreba.

eravno!ernost u poavlivanu klienata na !estuopslu)ivana dovodi do nakuplana zahteva za opslu)ivane tdo obrazovana redova klienata.

J*B: proektovati transportni siste! kod koga e kanalopslu)ivana !aksi!alno anga)iran ili klient i!a !ini!alnovrie!e *ekana na uslugu.

@riliko! pretovara !ateriala potrebno e obezbiediti prostorneophodan za negovo izvo9ene u zavisnosti od vrstetransportnog sredstva i operaia obrade+ a osnovne variate se,

$ !esto za pretovar na glavno! putu na!ienenovozili!a koa i!au ure9a za pretovar

$ !esto za pretovar na po!o"no! putu koe o!ogu"ueprolazno kretane i na!ieneno e vu*ni! vozili!a

:&


68/80

$ transportno sredstvo 3uglavno! viluškari izvodepovratno kretaneretovar !ateriala uglavno! se susre"e u auto!atizirani!transportni! siste!i!a i J =AB# potpunu auto!atizaiu er

se povezivane transportnog i obradnog siste!a ostvarue i!anuelni! pute!Lez obzira na vid pretovara !ateriala !anuelni ili

auto!atizirani pretovar se !o)e diferenirati na,$ posredni pretovar, transportno sredstvo odla)e edini"*ni

teret pored obradnog !esta i nastavla svo put ne*ekau"i na reakiu radnika

$ neposredni pretovar, podrazu!ieva direktno izuzi!ane edini*nog tereta sa transportnog sredstva od strane

poslu)ioa nakon *ega transportno sredstvo produ)avasvo put

25. 8rste simulacija transportni sistema? 2b

U pri!eni su 2 osnovne vrste si!ulaia,' kontinuirana te' diskretna simulaija&

/vaka od navedenih si!ulaia i!a spei(*an pristup for!iranu

!odela koi su zasnovani na odgovarau"i! progra!ski! ezii!a i !ate!atski! osnova!a.

ontinuirana si!ulaia,$ odru*e pri!ene ove si!ulaie su siste!i *ie se staneneprestano !iena sa vre!eno! 3transport Nuida evovodo!+kretane sve!irskih letelia+ itd.. ra"ene! stana siste!apute! odre9enih !erena+ nastoi se na bazi tih !erenaodgovarau"i! akia!a$naredba!a odr)ati stabilno

funkionirane siste!a.$ ontinuirano! si!ulaio! siste!i se opisuu !odeli!a koi se!ogu rešavati nu!eri*ki. Ti !odeli su odgovarau"enu!eri*ke+ algebarske ili diferenialne edna*ine. ezultatidobieni kontinuirano! si!ulaio! tako9er su kontinuiranogkaraktera.

Diskretna si!ulaia,

Transportni siste!i uglavno! se si!ulirau diskretno!si!ulaio!+ sa obziro! da su kod ovih siste!a do!inantne

:>


69/80

diskretne+ t. skokovite pro!ene stana koe se doga9au uodre9eno! vre!ensko! trenutku. U edno! trenutku vre!ena+odnosno si!ulaiono! trenutku+ !ogu"a e poava t. realizaiave"eg broa doga9aa. Doga9ai *ii! dešavane! dolazi do

pro!ene stana siste!a+ naziva se kriti*ni! doga9ae!.

Diskretna si!ulaia se vrši na dva na*ina+ i to,a) 2etodom kritčno doa!aja, kada se sat pomjera

na trenutak kritično doa!aja&b) 2etodom jednako vremenesko intervala, kada

se sat pomjera u jednakim intervalima, dje se zasve doa!aje provjerava da li su kritični u tom

vremenskom intervalu

2". 7re!nosti i ne!ostaci kori%tenja simulacijetransportni sistema ? 2b

rednosti korištena si!ulaie transportnih siste!a,' Simulaija je relativno vjeran prikaz realno sistema' 2o%e se koristiti za analizu velikih i kompleksnih realnih

problema koji se ne mou riješiti konvenionalnimmodelima

' Simulaija dozvoljava rad sa bilo kojom raspodjelomvjerovatnoća

' Zahvaljujući simulaiji e4ekti moućih promjena u sistemusu odmah vidljivi

' Simulaija dopušta Pšta B akoP analize' Simulaija ne remeti realan sistem, što je velika prednost

jer je nemouće eksperimentirati sa pravim 4abrikama,bolniama ili aerodromima

edostai korištena si!ulaie transportnih siste!a,' 0obri simulaioni modeli su skupi' Simulaija ne arantuje nala%enje optimalno rješenja

problema' Simulaioni modeli ne daju odovore bez adekvatnih,

realnih ulaznih podataka' Svaki simulaioni model je jedinstven i obično se ne mo%e

primijeniti na drue probleme

' $roblemi vezani za troškove simulaije i prikupljanje podataka (duotrajno i teško)

:?


70/80

2&. a koji nain se realizira protok vremena u!iskretnom mo!elu mo!elu pri simulaciji transportnisistema? /b

Doga9ai *ii! dešavane! dolazi do pro!ene stana siste!a+naziva se kriti*ni! doga9ae!.Diskretna si!ulaia se vrši na dva na*ina+ i to,

a) 2etodom kritčno doa!aja, kada se sat pomjerana trenutak kritično doa!aja&

b) 2etodom jednako vremenesko intervala, kadase sat pomjera u jednakim intervalima, dje se zasve doa!aje provjerava da li su kritični u tomvremenskom intervalu&

2,. Kojim parametrima ko! !iskretne simulacijetransportni sistema se zaustavlja proces izvo;enjasimulacije ? /b

roes kod diskretne si!ulaie se zaustavla postavlane! 2para!etra prvi e zadavan!e broa kritinih dogadaa a drugi

e postavlane! vre!ena za koi treba da se izvede si!ulaia

2-. a koje naine se moe izvr%iti mo!eliranje igenerisanje sluajni promjenljivi pri simulacijitransportni sistema?/b

Modelirane i generisane slu*anih pro!enlivih !o)e se izvršitina više na*ina,

' $o teorijskoj raspodjeli' $o neprekidnoj empirijskoj raspodjeli' $o diskretnoj empirijskoj raspodjeli

7blik teoriske raspodele se pretpostavla na osnovupoznavana prirode t. onašana Q rada siste!a ili proesa+ azakonitost ponašana koi opisue slu*ana pro!enliva dobia sena osnovu podataka dobienih pra"ene! na terenu.

30. bra!a i sistematizacija snimljeni po!ataka zapotrebe simulacije transportni sistema ?2b

$ odai se koriste kako bi se donio zaklu*ak o pos!atrano

poavi

&0


71/80

$ /tatisti*ka !etoda Q opšti zaklu*i o pos!atrano!proesu ili radu ure9aa

$ /tatisti*ko zaklu*ivane e induktivno$ /ni!ane! izvesnog broa ele!enata populaie $ uzorak Q

zaklu*ak o karakteristika!a iele populaie$ Tehnika uzi!ana uzorka $ reprezentativni uzorak Q sadr)iosobine populaie iz koe e uzet

$ /tatisti*ki osnovni skup ili statisti*ka populaia Q skup svihvriednosti nekog obile)a+ odnosno+ slu*ane pro!enliveX sa funkio! raspodele F3X i zakono! verovatno"e f3X

$ opulaia Q !o)e se aproksi!irati neprekidno! funkio!rasporeda Q pribli)no opisue raspored populaie

$ /ni!ane Q evidentirau se frekvenie i verovatno"e

slu*anih veli*ina$ odai se prikazuu histogra!ski$ Kil obrade i siste!atizaie sni!lenih podataka e

uproštavane proble!a prou*avana$ Eeri(kaia statisti*kih hipoteza

• U ilu utvr9ivana zakona koi opisuu ponašaneslu*ane pro!enlive neophodno e sprovesti odre9enestatisti*ke testove

• 7snovni zadatak Q pri proveri statisti*kih hipoteza Q

odre9ivane pravila ili kriteria po koi!a se !o)e+ naosnovu eksperi!entalnih podataka 3uzoraka+ prihvatitiili odbiti odre9ena hipoteza

• /tatisti*ki testovi zahtievau postavlane dviehipoteze,$ nulta hipoteza 3pretpostavla da e odre9enastatisti*ka raspodela ta*na Q oznaka 40i$ alternativne hipoteze 3testirane radi postoanasu!ne o ta*nosti 4o Q zahtieva se neno testirane Q

oznaka 4A• =a testirane statisti*kih hipoteza 3kontinualnih i

diskretnihnstatisti*ki testovi za veri(kaiu hipoteza,$ 4i Q kvadrat test za kontinuirane i diskretnedistribuie$ ol!ogorov Q /!irnov test za kontinuirane distribuiebazirane na e!piriski! funkia!a distribuie$ Anderson Q Darling test za kontinuirane distribuie$ /hapiro Q


72/80

3/. a koji nain se utvr;uju vremenski parametri zapotrebe simulacije stoastiki transportni sistema ?0.5b

Ere!enski para!etri se !ogu odrediti iskustveno ili analizo!

3sni!ane! postoe"ih siste!a i proesa,' >skustvene pretpostavke B rube analize i proračuni' Snimanje proesa B duačak vremenski period za

prikupljanje i 4ormiranje baze podataka

32. 1ta omogu


73/80

Oeo!etriski para!etri vozila koi uti*u na negovu prohodnostsu, $ podu)ni i popre*ni polupre*nik prohodnosti vozilaP $ klirens$na!ana visina iznad stane površineP $ predni i zadni ugloviprohodnostiP $ polupre*nii zaokretanaP $ gabaritne !ere.

Oeo!etriski para!etri prohodnosti vozila de(nisani suodgovarau"i! standardi!a. odu)ni! i popre*ni! radiuso!de(niše se veli*ina neravnina koe vozilo !o)e da savlada bezdodira.

2 Eu*ne karakteristike

$ /ila koa obezbe9ue kretane sredstva+ odnosno savladavaneotpora pokretana sopstvene te)ine i te)ine prikolia koe seeventualno vuku+ tereta na vu*no! sredstvu i prikolia!a kao i

vu*nu silu za savladavane otpora kretana na usponu$ o!inalna snaga pogonskog !otora n zavisi od vu*ne sile3ukupnog otpora kretana


74/80

' Stabilnost tereta pri maksimalnom usporavanju u tokukočenja B klizanja

' =očna stabilnost pri kretanju kroz krivinu

Test na prevrtane viluškara+ koi! se si!ulura utia dina!i*kih

sila+ izvodi se na*eš"e preko platfor!e sa pro!enlivi! uglo!naginana. Meduti!+ za prakti*nu pri!enu poseban zna*a i!aprovera stati*ke stabilnosti *eonog viluškara i diagra!nosivosti u funkii od udalenosti te)išta tereta od pete viluške.

Statička stabilnost čeono viljuškara de"niše se kao odnosstatičkih momenata tereta s i sopstvene te%ina viljuškara n,oko prednje osovine&

/a slike e o*igledno da se !o!enti sila Os i On+ u odnosu nata*ku oslanana prednih to*kova o tlo+ koa predstavla osuprevrtana+ Ms i Mn+ respektivno+ !ogu izraziti kao,

MsGOs3X] MnGOn@0Ode e,s B te%ina teretan B sopstvena te%ina viljuškara

ri to!e+ da bi viluškar bio stabilan+ odnos ovih !o!enata+ koipredstavla i koe(ient stati*ke stabilnosti+ treba da e ve"i od

edan+ a obi*no se viluškar s!atra stabilni! ako e,^GMn'Ms_1+&

8 Jksploataione karakteristike elektrobateriskih vozila,

$ Autono!nost pogona realizira se snadbievane! vozilaenergio! iz bateria$ Eiek traana bateria %$? godina+ 1500 Q 1:00 iklusapra)nena na >0R no!inalnog kapaiteta.

$ a viek traana bateria uti*e,' porešno punjenje koje dovodi do PprepunjenjaP baterija,' izbor suviše malo kapaiteta baterija,' intenzitet radnih proesa koji dovodi do prekoračenja

maksimalno dozvoljene temperature itd&

#o!atna pitanja:

/. 7o!jela motorni in!ustrijski vozila premakonstruktivnoj izve!bi?

&8


75/80

2ou se podijeliti na:a Eozila sa nepokretno! nose"o! platfor!o!,/lu)e za prevoz tereta obi*no do 23t+ a brzina kretana vozilaiznosi od 10$20 3k!'h. Utovar i istovar se vr9i ru*no ili

!ehani*ki.b Eozila sa nagibno! nose"o! platfor!o!,7va vozila slu)e za prevoz rasipnog !ateriala ele ko!adnog!ateriala !alih di!enzia. ri istovaru !ateriala !o)e biti sabo*ni! ili *eoni! iskretane! nagibne nose"e platfor!e.osivost i! e do 1+5t+ a brzina kretana do 20 k!'h

Eozila sa niskopodizno! nose"o! platfor!o!,7va vozila slu)e za prevoz edini*nih+ ko!adnih tereta+ paleta

itd. Eeo!a povolna za utovar i istovar zbog !ale visine nose"eplatfor!e+ a hod kretana platfor!e obino do 100!!. osivost e obino !ana od 2t+ a brzina e do 5 k!'h

d Eiluškari,osivost viluškara e do 5t+ iako i!a izvedbi i do 50t. Eiluškarise pogone po!o"u /U/ !otora ili aku!ulatora+ a pogon !o)ebiti na 2 ili 8 to*ka.Eiluškari poseduu AT#E7 zahvatane i odlagane !ateriala.odizane neoptere"enih viluški e %0R br)i.rednosti viluškara,

' relativno velika nosivost ' kompakta, relativno jednostavna konstrukija,' velike manevarske moućnosti te' široki spektar primjene&

odela viluškara,' čeoni viljuškari,' bočni viljuškari (za transport tereta veće du%ine

npr&ijevi) te' viljuškari sa zakretnim viljuškama u horizontalnoj ravni

(posjeduju dodatne manevarske moućnosti pa su poodni za transport tereta u uskim i krivolinijskimsaobraćajniama)Aiklus rada viljuškara mo%e se saledati u 9& 4aze:

' operaije pri zahvatanju,' vo%nja u opterećenom stanju' operaije pri odlaanju te' vo%nja u neopterećenom stanju

&5


76/80

Kiklus rada viluškara e isklu*ivo funkia tipa viluškaraodnosno konstrukione izvedbe.

e nadvozna vozila,

/lu)e za transport velikih snopova !ateriala ve"e du)ine kaošto su šipke+ pro(li+ ievi+ drvna gra9a i sl. osivost ovog tipavozila e do %0t+ a u zavisnosti od tipa pogona zavisi i brzinakretana+ tako u slu*au /U/ dizelskog !otora !ogu se kretati ido 100 k!'h

f vu*na vozila,7va tip vozila slu)i za transport na kra"e udalenosti+ a pogoni! e ak!ulatorski ili /U/ !otor+ te se ova vozila kre"u nato*kovi!a eventualno gusenia!a. Tipi*ni predstavnik ovihvozila e industriski traktor.

2. abroj premje%tanje materijala unutar proizvo!nogsistema?

re!eštane !ateriala obavla se,' od mjesta istovara (sa sredstava vanjsko transpo) domjesta odlaanja,

' unutar skladišta,' od skladišta do proizvodno poona,' unutar proizvodno poona,' izme!u proizvodnih poona,' od proizvodnih poona do skladišta te' od skladišta do kupa sredstvima vanjsko transporta&

3. CG8 vozila i po!jela?

U literaturi postoi više de(niia AOE+ pa neke od nih su,' M su industrijska vozila bez vozača, obično poonjena

pomoću baterija i električnih motora&' Mutomatski vo!ena vozila (M) su vozila kojima se upravljana automatski način, primjenom različitih sistema vo!enja&' Mutomatski vo!ena vozila (en& Mutomati uided ehile,

M) su računalom upravljana vozila bez vozača, opremljena

&:


77/80

sustavom navo!enja i izbjeavanja sudara, koja se koriste zatransport materijala&

Te)ine tereta koe AOEs !ogu prevoziti se kre"u u veo!a

veliko! opsegu+ od !alih 3lakih tereta te)ine nekolikokilogra!a do tereta te)ine preko 100t. Auto!atski vo9enavozila se koriste prvenstveno za realizovane proesaunutrašneg transporta+ pa e zahtev za !ali! prostoro!za kretane od velikog utiaa.

rednosti AOE siste!a,' +edukovani troškovi radne snae i ostalih troškova rada,' /edno M vozilo koje radi u tri radne smjene mo%e da

zamjeni tri operatera

Date post:	07-Aug-2018
Category:	Documents
Upload:	ajdin-herc-ahmetovic
View:	233 times
Download:	1 times

Skripta Za FT

Documents