vezivna sredstva - kreč

8/17/2019 vezivna sredstva - kreč

1/12

MATERIJALI U GRAĐEVINARSTVU II

PREDAVANJE br. 10

V. Radonjanin & M. Malešev1

V E Z I V A

Vezivima se nazivaju takvi materijali koji su sposobni da pređu iz praškastog,plastično-viskoznog ili žitkog stanja u čvrst materijal, pri određenim uslovima poduticajem fizičko-hemijskih procesa. Vezivni materijali se dele na:

organske (prirodne i sintetičke smole) neorganske (mineralne)

U građevinskoj praksi se uglavnom koriste različite vrste mineralnih veziva, pa će sezato njima posvetiti ovo predavanje.

Mineralna veziva su fino mleveni - praškasti materijali koji imaju svojstvo dapomešani sa vodom obrazuju plastična testa, koja posle izvesnog vremena usledrazličitih fizičko-hemijskih procesa očvrsnu i prime svojstva kamena. Sva mineralnaveziva mogu se generalno podeliti u dve grupe:

nehidraulična (vazdušna) i hidraulična.

Nehidraulična (vazdušna) veziva su materijali koji pomešani sa vodom obrazuju"plastična testa", koja očvršćavaju i osobine čvrstih materijala zadržavaju samo uvazdušnoj sredini. U ovu grupu veziva ubrajaju se:

građevinski gips, građevinski kreč, magnezitna veziva,

vodeno staklo i dr.

Hidraulična veziva su materijali koji pomešani sa vodom obrazuju "plastična testa",koja očvršćavaju i osobine čvrstih materijala zadržavaju i u vodi i u vazduhu. Ovojgrupi veziva pripadaju:

hidraulični kreč, portland cement, cementi na bazi portland cementa i dr.

GRA ĐEVINSKI KREČ

Kreč je jedan od najstarijih građevinskih materijala. Pomešan sa peskom, koristio sepre oko 5000 godina kao vezivni materijal. Prema određenim istorijskim podacimaproizvodnja kreča je počela sa razvojem civilizacije na ostrvu Kritu, veština pravljenjakreča je sa Krita preneta u antičku Grčku, a zatim iz nje u Rim, gde je dostigla svojvrhunac za vreme Rimskog carstva.

Danas se koristi u građevinarstvu kao komponenta: raznih vrsta maltera za zidanje i maltera za malterisanje spoljašnjih i

unutrašnjih površina, boja za krečenje i


2/12


PREDAVANJE br. 10


krečno-silikatnih materijala (krečno-silikatna opeka i blokovi od gas i penobetona).

Građevinski kreč spada u grupu nehidrauličnih mineralnih veziva.

Dobijanje građevinskog kreča

Građevinski kreč se dobija pečenjem krečnjačkih (CaCO3) stenskih materijala natemperaturama oko 900-10000C. Pošto u sirovini preovlađuje kalcijum karbonat,osnovna reakcija koja se javlja u toku pečenja je:

CaCO3 ⇒ CaO + CO2

Proizvod koji se dobija zove se kacijumoksid ili negašeni (živi) kreč, bele boje je idosta je porozan jer se prilikom pečenja krečnjaka oslobađa velika količinaugljendioksida (44%).

Ukoliko krečnjak sadrži i dolomit (MgCO3), pored kalcijumoksida u pečenimkomadima naćiće se magnezijumoksid (MgO).

Prema važećim standardima u građevinskom kreču treba da bude: najmanje 85% (CaO+MgO), pri tome najviše 8% MgO.

Ako je sadržaj MgO veći od 8%, takav kreč se deklariše kao dolomitni građevinskikreč.

Tehnološki proces proizvodnje kreča sastoji se iz : eksploatacije krečnjaka u kamenolomu, pripreme sirovine za pečenje (usitnjavanje i separacija do komada veličine 8-

20 cm, čišćenje od jalovine) i pečenja, najčešće u vertikalnim - šahtnim pećima a mogu se koristiti i rotacione

peći (u tom slučaju sirovina mora biti još sitnija).

Na slici 1 je prikazana jedna klasična vertikalna peć sa neprekidnim radom imešovitim loženjem. Sirovina i gorivo (ugalj) ubacuju se odozgo u peć, pomoću

mehaničkog ure

đaja. Na ovaj na

čin sirovina, idu

ći od vrha prema dnu prolazi krozzone zagrevanja, pečenja i hlađenja. Vazduh se pomoću specijalnih ventilatora

uduvava u peć sa donje strane i u zoni hlađenja delimično hladi pečeni kreč. Dim igasovi koji se stvaraju prilikom pečenja krečnjaka, podižu se u gornji deo peći gdesuše i delimično zagrevaju sirovinu i gorivo i konačno izlaze kroz dimnjak. Pečenikreč vadi se iz peći pomoću posebnih uređaja. Ova vrsta peći ima najmanji utrošakgoriva, ali daje finalni proizvod (živi kreč) manje čistoće.

Vertikalna peć sa bočnim loženjem (slika 2) na čvrsto gorivo, predstavlja velikinapredak u tehnologiji dobijanja živog kreča. U ovim pećima krečnjak nije udirektnom dodiru sa čvrstim gorivom (kao u prvom slučaju!), već samo sa vrelim

gasovima, tako da je finalni proizvod mnogo čistiji živi kreč.


3/12


PREDAVANJE br. 10


Dobijeni proizvod naziva se živi kreč u komadima.

Slika 1 - Vertikalna "šahtna" pe ć namešovito loženje

Slika 2 - Vertikalna "šahtna" pe ć sabo č nim loženjem

U industrijskim uslovima proces razlaganja krečnjaka (dekarbonatizacije) počinje natemperaturi od cca 6000C, a njegovo potpuno razlaganje se događa na temperaturiod cca 9000C. U praksi se u industrijskim pećima krečnjak peče na temperaturamaizmeđu 10000 i 12000C.

Pečenjem krečnjaka na temperaturama nižim od potrebnih, dobija se proizvod koji jenepotpuno dekarbonatiziran, odnosno proizvod koji veliku količinu nerazloženogCaCO3 (nepečenih delova).

Suprotno, ako je temperatura pečenja bila previsoka i vreme pečenja bilo duže odobičnog, dobija se "tvrdo" pečeni kreč, koji ima daleko manju hemijsku reaktivnost prihidtrataciji, odnosno dobija se kreč koji se teško gasi. Iz navedenih razloga sekoličina nepečenih i prepečenih delova u kreču ograničava.

Gašenje živog kreča

Kada se živi kreč (kalcijumoksid) pomeša sa vodom doći će do gašenja kreča,odnosno do hemijske reakcije:

CaO + H2O = Ca(OH)2 + q

Proizvod ove hemijske reakcije je Ca(OH)2 - kalcijumhidroksid ili gašeni kreč.

Prilikom gašenja kreča oslobađa se velika količina toplote, tako da dolazi doisparavanja jednog dela vode i izgleda kao da kreč kipi, a takođe se i komadi krečaraspadaju na sitne čestice veličine oko 0.001mm.

Osnovna osobina gašenog kreča je vrlo velika specifična površina koja uslovljavasposobnost zadržavanja vode i izuzetnu plastičnost krečnog testa. Nakon mešanjasa vodom, svaka čestica se obavija tankim filmom adsorbovane vode, koji ima uloguhidrodinamičkog podmazivača. Na taj način dobija se velika plastičnost krečnogtesta, koja je neobično važna prilikom spravljanja raznih vrsta maltera.


4/12


PREDAVANJE br. 10


Teorijski potrebna količina vode za prelazak cele količine CaO u Ca(OH)2 je 32% uodnosu na masu kreča, a stvarna količina vode kreće se između 60 i 80%, pre svegazbog isparavanja vode usled oslobađanja velike količine toplote i prisustva drugih jedinjenja (primesa).U zavisnosti od količine vode koja se upotrebi za gašenje živog kreča, razlikuju se

sledeće vrste gašenog kreča: hidratisani kreč u prahu (nakon hemijske reakcije nema slobodne vode) krečno testo (nakon hemijske reakcije preostaje 30-40% slobodne vode u

odnosu na količinu hemijski vezane vode).

Krečno testo se može dobiti i dodavanjem hidratisnog kreča u prahu u vodu. Ukolikose krečnom testu doda još vode, u zavisnosti od njene količine dobiće se krečnomleko ili krečna voda.

Posebnu tehnologiju gašenja živog kreča predstavlja gašenje kreča u vazdušnoj

sredini sa povećanim sadržajem vlage. Ovaj postupak "suvog gašenja" potiče još izvremena antičkog Rima. Ovakvim postupkom gašenja kreča (koji traje od nekolikomeseci do nekoliko godina!) dobijan je kreč izvanrednih svojstava sa kojim suizvedeni i danas očuvani objekti iz antičkog Rima.

Gašenje živog kreča može se izvršiti na dva načina: industrijskim postupkom, čime se postiže ubrzanje procesa gašenja, dobijeni

proizvod je hidratisani kreč u prahu i u plitkim drvenim posudama, čiji je proizvod krečno testo, koje se cedi kroz

rešetku i sipa u tzv. krečnu jamu da "odleži" najmanje dve nedelje, kako bi se

gašenje kreča u potpunosti obavilo.

U praksi se često koristi i pojam izdašnosti kreča, koji se određuje pomoću izraza:

z

g

M

Vi =

gde je: Vg - zapremina gašenog kreča, m

3, a Mž - masa živog kreča, kg.

Vrednost parametra "i" za građevinske radove treba da se kreće između 2 i 2.5⋅10-3,što znači da je za 1m3 gašenog kreča potrebno 400 - 500 kg negašenog kreča.

Krečno testo koje sadrži nehidratisane delove, ne sme se koristiti za spravljanjemaltera pošto kasnije, u očvrslom stanju dovodi do oštećenja maltera i zidova.Naime, tokom vremena, CaO reaguje sa vlagom i prelazi u Ca(OH)2 i tom prilikompovećava svoju zapreminu što dovodi do lokalih oštećenja maltera i pojave tzv.kokica.

Prepečeni delovi kreča sporo se gase i postoji opasnost od njihovog gašenja uočvrslom malteru, zbog toga se kao uslov kvaliteta kreča propisuje da količina

prepečenih delova, krupnijih od 0.6mm, mora biti manja od 10%.


5/12


PREDAVANJE br. 10


Očvršćavanje kreča

Proces očvršćavaja kreča u malterima, na običnim temperaturama odvija se uvremenskom periodu koji traje od nekoliko dana do nekoliko godina. Očvršćavanjese odvija na sledeće načine:

sušenjem krečnog testa (maltera), usled čega dolazi do zbližavanja česticaCa(OH)2 i njihovog srastanja,

kristalizacijom Ca(OH)2 i karbonizacijom, koja se odvija po hemijskoj reakciji:

Ca(OH)2 + CO2 = CaCO3 + H2O

Obrazovani CaCO3 srašćuje sa česticama (kristalima) Ca(OH)2, što dovodi dopovećanja čvrstoće maltera. Prilikom odvijanja procesa karbonizacije, izdvaja sevoda. Veštačkim sušenjem površine zidova proces karbonizacije se može znatnoubrzati.

Isparavanje vode i karbonizacija odvijaju se veoma sporo i neravnomerno, naročitokarbonizacija koja zahvata samo površinske slojeve (što se objašnjava malomkoncetracijom ugljendioksida u vazduhu (0.03%) i velikom kompaktnošćuobrazovanog površinskog sloja CaCO3, koji otežava prodiranje CO2 u unutrašnjedelove maltera). Dodavanjem sitnozrnog punioca (npr. peska) u krečno testopovećaće se međuzrnska poroznost i na taj način ubrzati proces karbonizacije.

Krečni malter ne može da očvršćava u vodi, ali očvrsli, karbonatizovani krečni malter je postojan u vodi i zapreminski je slabo osetljiv pri naizmeničnom vlaženju i sušenju.

Čvrstoća krečnog maltera je mala (oko 1MPa) i povećava se procesomkarbonizacije.

Vrste građevinskog kreča

1.Negašeni - živi kre č :

Negašeni (živi) kreč u komadima - proizvod koji se dobija na izlazu iz peći,sastoji se pretežno iz CaO. Komadi (grumenje) negašenog kreča suhigroskopni i zbog toga ih treba čuvati od vlage ili što pre zagasiti. Koristi se zadobijanje drugih vrsta kreča (negašeni mleveni kreč, hidratisani kreč). Što setiče uslova kvaliteta, za ovu vrste kreča, osim sadržaja CaO i MgO, propisujese:

− sadržaj nepečenih delova izračen preko sadržaja CO2 treba da bude manjiod 5% (7%).

− sadržaj primesa izražen preko gubitka mase žarenjem na 10000C morabiti manji od 5.5%.

Negašeni (živi) mleveni kreč - dobija se mlevenjem prethodne vrste kreča doodređene finoće. Finoća mlevenog kreča treba da je takva da na situ otvora

0.6mm nema ostatka (ili max 0.5%), a da ostatak na situ 0.09mm iznosi max10%. To je vrlo higroskopan materijal i treba ga čuvati od vlage. Isporučuje se u


6/12


PREDAVANJE br. 10


vrećama od 50 kg i koristi se za dobijanje krečnog testa, kreč-silikatnih opeka ićelijastih betona. Uslovi kvaliteta su isti kao i kod negašenog kreča ukomadima.

2.Gašeni kre č :

Hidratisani kreč - je gašeni kreč u prahu. Dobija se gašenjem CaOindustrijskim putem sa dovoljnom količinom vode da bi se zadovoljio njegovhemijski afinitet prema vodi u uslovima hidratacije. To je prah bele boje koji sesastoji pretežno od Ca(OH)2. Dodatni uslovi kvaliteta po pitanju hemijskogsastava su:

− sadržaj CO2: za uzorak iz prizvodnje, max 5%, a za uzorke uzete sadrugih mesta najviše 7%. Razlikom od 5 do 7% procenata obuhvaćen jeproces karbonizacije Ca(OH)2 u toku skladištenja materijala.

− sadržaj slobodne vode: max 5%.

Čestice hidratisanog kreča treba da su tako sitne da na situ otvora 0.6mmnema ostatka (ili max 0.5%), a da ostatak na situ 0.09mm iznosi max 10%.

Ova vrsta kreča se najviše koristi u građevinarstvu. U visokogradnji se koristiza izradu raznih vrsta maltera i za proizvodnju kreč-silikatnih opeka. Uniskogradnji se koristi za izradu stabilizacija za tlo. Na gradilišta se isporučuje uvrećama od 50kg.

Krečno testo - je gašeni kreč plastične konzistencije, dobijen gašenjem živogkreča u komadu ili mlevenog živog kreča sa količinom vode koja je dovoljna dase postigne plastična konzistencija. Sastoji se pretežno od Ca(OH)

2. Može se

dobiti i dodavanjem u vodu hidratisanog kreča.

Hidraulični kreč

Hidraulični kreč se definiše kao nesinterovano hidraulično vezivo, koje se posvojstvima nalazi između građevinskog kreča i cementa. Hidraulični kreč, osimbaznih oksida, CaO i MgO, sadrži i kisele okside (SiO2 (S), Al2O3(A) i Fe2O3(F)) kojisu nosioci hidrauličnih svojstava ovog veziva. Ukupan sadržaj kiselih oksida uhidrauličnom kreču ne prelazi 20%. Hidraulični kreč očvršćava na drugačiji način odobičnog građevinskog kreča. Mehanizam očvršćavanja hidrauličnog kreča se opisuje

na sledeći način: U prvoj fazi očvršćavanja gašeni kreč (Ca(OH)2 ili CH) reaguje sa

ugljendioksidom (CO2) iz vazduha i obrazuje se kalcijum karbonat (CaCO3). U drugoj fazi očvršćavanja hidrolizovani silikati, aluminati i feriti stupaju u

hemijsku reakciju sa gašenim krečom (Ca(OH)2) obrazujući u vodi nerastvorljiva jedinjenja tipa CSH, CAH, CAFH, (H=H2O).

Prema postupku proizvodnje razlikuju se: "hladni" hidraulični kreč i "vrući" hidraulični kreč


7/12


PREDAVANJE br. 10


Hladni hidraulični kreč je mešavina hidratisanog kreča i odgovarajućih količinapucolana, topioničkih zgura ili, po hemijskom sastavu sličnih materijala.

Vrući hidraulični kreč se dobija pečenjem odgovarajuće sirovine na temperaturamanižim od temperature sinterovanja.

Hladni hidraulični kreč je korišćen u građevinarstvu još u starom veku. Koristili su garimljani, grci, egipćani, mongoli i drugi narodi starih civilizacija. Rimljani su otkrili dase dodavanjem kreču usitnjene amorfne silicije, koje ima u vulkanskom pepelu itufovima, dobija nova vrsta veziva koja reaguje sa vodom (hidratiše), vezuje iočvršćava na vazduhu i u vodi i postiže višestruko veće čvrstoće od gašenog kreča.Neorganske materijale koje su dodavali gašenom kreču nazvali su jednim imenom"pucolani" po vulkanskom pepelu iz okoline mesta Puzzoli u napuljskom zalivu.

"Pucolane" su poznavali i drugi narodi: stari grci su santorinsku zemlju i samlevenič

erpić

koristili za dobijanje hidraulič

nog kreč

a, stari egipć

ani su koristili samleveničerpić, a mongoli su gašenom kreču dodavali pustinjski pesak.

Ovaj vezivni materijal su koristili za: spravljanje maltera za povezivanje kamenih blokova u temeljima pod vodom, za povezivanje kamenih blokova i opeka u nadzamnim delovima objekta i za spravljanje prvih vrsta betona koji je korišćen za građenje objekata i u

običnoj i u morskoj vodi.

Najpoznatiji objekti koji potiču iz ovog perioda, a sagrađeni su sa hladnim

hidrauličnim krečom su: Koloseum u Rimu (sagrađen 85. godine) Akvadukt Pont du Gard, koji su rimljani sagradili kod grada Nimesa, Francuska Trajanov most preko Dunava nizvodno od Kladova (sagrađen 100. godine)

Pod pucolanima se podrazumevaju neorganski materijali koji se pretežno sastoje odamorfnog silicijumdioksida, koja se brže i lakše rastvara od kristalnog ili kristalastogsilicijumdioksida, pa stoga može da reaguje sa krečom (Ca(OH)2) i vodom,ispoljavajući tzv. pucolansko svojstvo i obrazujući hidraulično vezivo. Naime,pucolani sami pomešani sa vodom nemaju hidraulično svojstvo, već ga dobijaju u

prisustvu kreča (Ca(OH)2). Ova pojava je dobila naziv pucolansko svojstvo .

Upotreba hladnog hidrauličnog kreča se gotovo ugasila negde oko V veka, da bi odXV veka opet počeo da se primenjuje, ali u znatno manjem obimu. Polovinom XVIIIveka je John Smeaton sagradio veliki svetionik Eddistone na jugu Engleske i tomprilikom je koristio vezivo za malter od pečenog krečnjaka sa primesom gline i uzdodatak pucolana. Proizvod ustvari predstavlja "vrući hidraulični kreč", vezivodevetnaestog veka, koga je potisnuo portland cement početkom dvadesetog veka.Jedna od prvih fabrika za proizvodnju ove vrste hidrauličnog kreča počela je da radi1818. godine u Nemoursu (Francuska). Vrući hidraulični kreč se prodavao podnazivom "Roman" cement, jer je podsećao na antičko vezivo koje su koristili staririmljani. (U Novom Sadu stubovi starog železničkog mosta "Franca Jožefa"napravljeni su od betona spravljenim sa Roman cementom.)


8/12


PREDAVANJE br. 10


Vrući hidraulični kreč se dobija pečenjem laporovitih krečnjaka sa 6 do 20% gline, natemperaturi od 900 do 10000C. U toku procesa pečenja, krečnjak prelazi ukalcijumoksid, a glina se posle dehidratacije razlaže na okside: SiO2, Al2O3 i Fe2O3,tako da se stvaraju nova jedinjenja: silikati, aluminati i feriti kalcijuma, koji se

nazivaju minerali. Ovi minerali imaju sposobnost očvršćavanja i u vodi i na vazduhu.Pošto ovaj proizvod sadrži u sebi veliku količinu negašenog kreča, delimično se gasivodom (običan hidraulični kreč), ili se samo fino melje (hidraulični kreč visokeotpornosti).U zavisnosti od procentualnog učešća slobodnog kreča u masi, hidraulični kreč ćeimati jače ili slabije izražena hidraulična svojstva - što je sadržaj slobodnog krečaveći, hidraulična svojstva će biti slabije izračena.

Hidraulični kreč se koristi u vidu fino samlevenog praha, za dobijanje maltera zaupotrebu u suvim i vlažnim sredinama i za izradu betona nižih mehaničkih

karakteristika. U našoj zemlji se danas ne proizvodi hidraulič

ni kreč

. Ranije su seproizvodile tri klase hidrauličnog kreča u zavisnosti od ostvarenih mehaničkihkarakteristika (tabela 1). U današnje vreme ovaj kreč se koristi pri obnovikulturnoistorijskih spomenika tj u slučajevima gde je primena savremenih materijalaneodgovarajuća.

Tabela 1. Mehani č ke karakteristike osnovnih klasa hidrauli č nog kre č a

Čvrstoća pripritisku (MPa)

HK -25 HK -50 HK - 100

posle 28 dana ≥2.5 ≥5.0 ≥10.0

posle 90 dana ≥5.0 ≥10.0 ≥20.0

Krečno-silikatna opeka

Krečno-silikatna opeka je prvi put proizvedena i patentirana u Engleskoj1866.godine. U Nemačkoj je njena proizvodnja i primena započela krajem XIX veka.

Pod krečno-silikatnom opekom podrazumeva se proizvod dobijen termičkimtretiranjem pod pritiskom i u sredini zasićenoj vodenom parom (autoklaviranjem)sirovih proizvoda napravljenih od smeše kvarcnog peska, kreča i vode.

Za proizvodnju krečno-silikatnih opeka upotrebljavaju se živi mleveni kreč ilihidratisani kreč, što zavisi od tehnološkog procesa proizvodnje sirovinskog maltera.

Tehnološki proces proizvodnje krečno-silikatne opeke zasniva se na ubrzanomočvršćavanju postupkom autoklaviranja sirovih proizvoda.

Proces proizvodnje krečno-silikatnih opeka se sastoji iz sledećih osnovnih operacija: dozirajne sirovinskih komponenti, izrada sirovinske smeše,

transport sirovinske smeše do prese za oblikovanje sirovih proizvoda, oblikovanje sirovih proizvoda presovanjem,


9/12


PREDAVANJE br. 10


slagajne oblikovanih sirovih proizvoda na vagonete za autoklaviranje, autoklaviranje oblikovanih sirovih proizvoda i sortiranje i uskladištenje gotovih proizvoda.

Dispozicija postrojenja za proizvodnju krečno-silikatnih opeka prikazana je na slici 3.

Samo autoklaviranje se vrši pod pritiskom od 12-16 bara u sredini zasićenojvodenom parom, u trajanju od 4 do 6 sati. Proces autoklaviranja je kraći što jepritisak veći i obrnuto.Autoklavi su uređaji u kojima se može ostvariti sredina zasićena vodenom parom, ukojoj istovremeno vladaju visoki pritisci i povišene temperature.

Slika 3 - Dispozicija postrojenja za proizvodnju kre č no-silikatnih opeka(sirovina živi mleveni kre č )

Prirodna boja krečno-silikatne opeke je bela, eventualno svetlo siva. Dodavanjempigmenata mineralnog porekla mogu se proizvoditi opeke u svetlim pastelnimtonovima (ružičasta, plava, žuta itd.). Pošto se radi o pigmentima mineralnogporekla, dobijene boje su postojane tokom vremena.

Na našem tržištu se mogu naći sledeći krečno-silikatni proizvodi: pune krečno-silikatne opeke, dimenzija 250x120x65 (55)mm šuplje krečno-silikatne opeke, dimenzija 250x120x65 (55)mm šuplji krečno-silikatni blokovi dimenzija:

dužina od 250 do 390mmširina od 120 do 190mm


10/12


PREDAVANJE br. 10


visina od 120 do 240mm i elementi za oblaganje koji se dobijaju cepanjem krečno-silikatnih punih opeka.

Osnovi asortiman krečno-silikatnih opeka prikazan je na slikama 4 i 5, a primena naslici 6.

Osnovni uslovi kvaliteta nabrojanih krečno-silikatnih proizvoda, propisani suodgovarajućim standardom i obuhvataju:

Određeni stepen tačnosti mera, oblika i izgleda, Zapreminsku masu, koja kreće od 600 do 2200kg/m3, pri čemu fasadne krečno-

silikatne opeke moraju imati najmanju zapreminsku masu od 1200kg/m3, afasadni krečno-silikatni blokovi 1000kg/m3,

Odgovarajuću marku opeke:Čvrstoća pri pritisku (MPa)Marka opeke i bloka

srednja Najmanja pojedinačna10 ≥10 ≥815 ≥15 ≥1220 ≥20 ≥1625 ≥25 ≥2030 ≥30 ≥2435 ≥35 ≥2840 ≥40 ≥3245 ≥45 ≥3650 ≥50 ≥40

Postojanost na mrazu (posle 50 ciklusa naizmeničnog zamrzavanja iodmrzavanja ne smeju imati vidljiva oštećenja)

Slika 4 - Osnovni asortiman kre č no-silikatnih opeka i blokova


11/12


PREDAVANJE br. 10


Slika 4 - Asortiman punih kre č no-silikatnih opeka i elemenata

Slika 4 - Osnovni asortiman kre č no-silikatnih opeka i blokova

Krečno silikatne opeke i blokovi koriste se za izradu fasadnih i nefasadnih nosećih inenosećih zidova. Elementi dobijeni cepanjem punih krečno-silikatnih opeka koristese za oblaganje unutrašnjih i spoljašnjih zidnih površina.

Krečno-silikatne opeke su građevinski materijali koji se ne odlikuju dobrim toplotno-izolacionim svojstvima. Po toplotno izolacionim svojstvima nalaze se izmeđuopekarskih proizvoda od pečene gline i betonskih prefabrikata. U zavisnosti od

zapreminske mase koeficijenti toplotne provodljivosti iznose: za punu opeku λ=0.78 - 1.10 W/(mK)

za šuplju opeku λ=0.49 - 0.78 W/(mK)

Relativni koeficijent otpora difuziji vodene pare zavisi, takođe, od zapreminske masei iznosi:

za punu opeku µ=10 - 18

za šuplju opeku µ= 8 - 10

za šuplji blok µ= 7 - 8

Upijanje vode krečno-silikatnih opeka se kreće u granicama od 10 - 15%.


12/12


PREDAVANJE br. 10


Krečno-silikatne opeke i blokove karakteriše i zadovoljavajuća otpornost na dejstvoagresivnih voda i odsustvo iscvetavanja soli.

Date post:	06-Jul-2018
Category:	Documents
Upload:	alen-sogolj
View:	252 times
Download:	0 times

vezivna sredstva - kreč

Documents