Mariana Jaskov - Master Rad (f1-158)

7/24/2019 Mariana Jaskov - Master Rad (f1-158)

1/54

Uticaj vannastavnih aktivnosti na

motivaciju i aktivnost uenika

Master rad

Mentor: prof. Maja Stojanovid Kaniat: Mariana Jakov

Novi Sad, 2014.

UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATIKI

FAKULTET

DEPARTMAN ZA FIZIKU


2/54

1

Sadraj1. Uvod .................................................................................................................... 22. Motivacija ............................................................................................................. 3

2.1. Teorija motivacije .................................................................................................................... 3

2.2. Faktori koji utiu na motivaciju............................................................................................... 42.3. Uticaj mogudnosti izbora i socijalne pripanosti na motivaciju............................................. 6

3. Vannastavne aktivnosti ........................................................................................ 83.1. Dopunski rad ........................................................................................................................... 9

3.2. Dodatna nastava ..................................................................................................................... 9

3.3. Sekcija ................................................................................................................................... 10

3.3.1. ta se sve moeraditi na sekciji? .................................................................................. 10

3.4. Zimska-letnja kola (kamp)................................................................................................... 11

4. Realizacija istraivanja ...................................................................................... 134.1. Radionice i predavanja .......................................................................................................... 13

4.1.1. Raanje ivot i smrt zveze........................................................................................... 13

4.1.2. Unutranje planete Sunevog sistema .......................................................................... 16

4.1.3. Maketa Sunevog sistema............................................................................................ 19

4.1.4. Astronomska posmatranja ............................................................................................ 20

4.1.5. Mesec ............................................................................................................................ 21

4.1.6. Rad sa teleskopom ........................................................................................................ 22

4.1.7. Organizovano posmatranje nodnog neba..................................................................... 22

4.1.8. Burna hemijska reakcija ................................................................................................ 23

4.1.9. Naelektrisanje ............................................................................................................... 23

4.1.10. Smena goinjih oba, klimatski pojasevi i nastanak aurore ....................................... 26

4.1.11. Uticaj sredine na kretanje ............................................................................................. 28

4.1.12. Akcija i reakcija .............................................................................................................. 29

4.1.13. Poseta Festivalu nauke.................................................................................................. 30

4.2. Stuija pojeinanih sluajeva.............................................................................................. 30

4.2.1. Dobijanje podataka ....................................................................................................... 30

4.2.2. Analiza ........................................................................................................................... 34

5. Zakljuak ........................................................................................................... 446. Literatura ........................................................................................................... 46


3/54

2

1. Uvod

Cilj asova prirodnih nauka jeste da se uenici uvedu u nauni vid razmiljanja, da se ukaena vanost nauke i tehnike u njihovom ivotu, kao i da se motiviu da oni sami nastavesvojevoljno sakupljanje naunih saznanja unutar i izvan uionice. Da bi se uspelou ovomcilju mora se obratiti panja na afektivne komponente unutar izuavanjaprirodnih nauka. Podovim se ne smatra da treba da bude vie igara na asu, ve da uenici treba da imaju prijatanoseaj, i da bude rastereeni oseaja da se gradivo mora savladati i usresreeni na to darazumeju gradivo. Unutar afektivnih komponenti motivacija je bitna, jer motivacija kod

uenika igra bitnu ulogu u procesu pojmovne izmene, kritikog miljenja, strategija uenja ipostignua uenja prirodnih nauka.

Uenika motivacija i interesovanje za uenje prirodnih nauka je iroko diskutovana tema

unutar istraivanja koja se bave edukacijom prirodnih nauka. Iako uenici stvari koje suvezane za prirodne nauke doivljavaju kao vane generalno gledano, ne opisuju neke odprirodnih nauka kao svoje omiljene i retko vide sebe u poslu koji se zasniva na prirodnim

naukama. Uenici najee imaju negativne stereotipe i jednostrano gledite o delatnostimakoje podrazumevaju prirodne nauke, one im nisu privlane niti ljudi koji se njima bavezanimljivi kao potencijalni uzori u ponaanju i izboru posla.

U ovom radu e biti predstavljena sekcija koja interdisciplinarno posmatra fenomene koji suuenicima interesantni. S obzirom da se radi o vannastavnoj aktivnosti uenici e imati deoudela u dizajniranju program tj. u odabiru pojmova koje e izuavati. Namerno su uzeti

uenici petog razreda osnovne kole jer kod njih negativne predrasude o prirodnim naukamajo uvek nisu duboko utemeljene. Namera jebila da se ispita da li e doi do pozitivnogpomaka u stepenu motivisanosti uenika, ako on ima veu mo izbora tj. ako se vieuvaavaju njegova individualna interesovanja; ako je akcenat stavljen na afektivnekomponente asa (ree e se u radu koristiti pojam asa ve pojam susreta i radionice jeraktivnosti nisu bile ograniene normama koje bi imao standardni as). elja je da se poveaaktivnost uenika u sticanja znanja i zato je deo aktivnosti formiran tako da uenicisamostalno vre oglede i simulacije problema koje treba da objasne. Na ovaj nain seobezbeuje ujedno i dublji nivo obrade informacije te samim time njeno due pamenje ilake nadograivanje. Zbog uvaavanja teorije Vigotskog da vii mentalni procesi lee usocijalnoj interakciji []insistirano je da uenici rade u parovima ili grupama. ak i kada je u

pitanju bio individualan rad uenika, diskusija i donoenje zakljuaka o zapaenom su seodvijali na nivou cele grupe.


4/54

3

2. Motivacija

2.1.

Teorija motivacije

Motivaciju bi se definisala kao psiholoku karakteristiku koja nagoni pojedinca da dela naodreen nain u elji za postizanjem zacrtanog cilja; kao potreban i dovoljan razlog zadelanje; daje smisao i pravac ponaanja. []

Teorija motivacije podrazumeva podelu na unutranju (internu) i spoljanju (eksternu)motivaciju. Spoljanja motivacija je uslovljena ne samo samim uenikom ve i spoljanjomsredinom, normama koje vladaju u njoj i statusom koji uenik ima u radnom okruenju.

U spoljanju motivaciju spadaju:

oseaj duga i obaveze

potreba za perspektivom i usavravanjem

potreba za blagostanjem

potreba za prestiom

izbegavanje neprijatnosti

Unutranja motivacija potie iz unutranjeg ivota uenika, poto kao takva postaje

svojstveni deo na neki nain uenikove linosti. Mnogo je vie utemeljena i istrajnija odspoljanje motivacije.

Unutranja motivacija podrazumeva:

potrebu za stimulacijom

potrebu za novinom i promenom

potrebu za angaovanjem i aktivnou

potrebu za ovladavanjem sobom i okolinom

Kod mlaeg uzrasta

1

dece motivacija je veinski (moemo rei skoro i potpuno) spoljanjajer je za unutranju motivaciju potreban odreeni stepen metakognicije i svesti o znaaju ismislu uenja kao i sposobnost apstraktnog razmiljanja2. Razvojem svih ovih sposobnostidete razvija i unutranje faktore motivacije. Ovo ne znai da spoljanji faktori motivacijenestaju, naprotiv oni nastavljaju da egzistiraju paralelno sa unutranjim faktorima motivacije.Ovo se lako moe i zakljuiti ako se razmotri Maslovljeva skala potreba, s obzirom dacenjenje (prihvatanje, uvaavanje) kao potreba koja lei kao koren u faktorima spoljanjemotivacije dolazi pre potrebe za znanjem i razumevanjem kao i samoaktualizacijom, koji su

1Prekolski uzrast, mlai kolski uzrast.

2

Ovo ne treba brkati sa eijom raoznalodu, koja je obra preispozicija za razvijanje unutranj ih faktoramotivacije, jer ete u ranom etinstvu postavljajudi pitanja najede nema svest o znaaju obijene informacijea bez svesti ne moemo govoriti o unutranjim faktorima motivacije.


5/54

4

osnova za spoljanje faktore motivacije. Bitno je istai da tek sa sazrevanjem uenikamotivacija postaje dugorona i trajna. Ranije se smatralo da osoba u vezi jednog cilja ima ilisamo spoljanje ili samo unutranje faktore motivacije ali dananje studije pokazuju da to nijeistina, tj. da motivacija pojedinca za delanjem ka odreenom cilju predstavlja sloenu

meavinu ovih faktora. Zapaeno je da je stepen prisutnosti spoljanjih faktora motivacijepriblian, ako ne i isti, stepenu prisutnosti unutranjih faktora motivacije kod uenika. Zasvakog uenika je vano da ima i jedne i druge faktore i oni zajedno formiraju njegovumotivaciju. [][]

2.2.

Faktori koji utiu na motivaciju

Motivacija je sloena psiholoka pojava, i jo uvek nije postavljena sveobuhvatna teorija kojabi mogla da opie ta sve utie na motivaciju. Ispitivanje motivacije, kao i mnoga drugapsiholoka istraivanja, oteava injenica da se injenice o njoj sakupljaju putem upitnika,skala, anketa i intervjua. Na ovaj nain prikupljeni podaci veoma zavise od iskrenostiispitanika i njegove sposobnosti za objektivnou i samokritinosti, to ne mora uvek biti

prisutno. Posebno u radu sa decom, ankete im deluju nezanimljivo i dosadno i podaci

dobijeni na ovaj nain ne moraju predstavljati realnu sliku neke promene. U ovom radu e seuzeti premisa koju su dali Edward Deci i Richard Rayan []u svojoj teoriji motivacije da u

posmatranju i analiziranju motivacije u odeljenju ne gleda se prosena motivaciju i kako seona menja pod nekim uslovima. Ovako dobijeni podaci nisu od znaaja i ne govore dovoljnoo tome da li se motivacija znaajno menja i da li je do napretka (nazadovanja) dolo. Umestotoga posmatra se promena motivacije pojedinanog uenika, sa promenom ispitivanogfaktora (ili skupa faktora) i onda se posmatra kako to utie na celokupno odeljenje.

U radu koji se bavi razvojem upitnika za merenje motivacije autori []predlau est faktoramotivacije, kao pokazatelje stepena motivisanosti uenika:

1. Sopstvena efikasnost uenici veruju u line sposobnosti i mogunosti izvravanjaradnog zadatka.

2. Strategija za aktivno uenje uenik koristi raznolike strategije da bi povezao veusvojeno i novo gradivo.

3. Znaaj usvojenog gradiva da li je usvojeno znanje potrebno za reavanje nekogproblema, da li ono stimulie dalje razmiljanje, da li mogu da pronau znaaj naukeu svakodnevnom ivotu. Ako ovo ne mogu da spoznaju nee imati motivaciju ka

prirodnim naukama.

4. Nadmetanje kao cilj takmie se sa drugim uenicima i/ili da dobiju panju odnastavnika.

5. Znanje kao ciljuenici se oseaju zadovoljno pri sticanju i proirivanju znanja.

6. Stimulacija od strane radnog okruenja kurikulum, tehnike poduavanja, interakcijaizmeu uenika utie na motivaciju za uenjem


6/54

5

Posmatrajui gore navedene motivacione faktore, moe se proanalizirati koja bi mogla bitiuloga nastavnika u svakom od njih u cilju podsticanja motivacije. Ovo e se uinitirespektivno3:

1. Ovde se moe rei da postoji mogunost da nastavnik utie na ovaj faktor u svom

radu, studije raene do sad sve ukazuju na to da uenici kojima nastavnici ukazuju daoni sami veruju da su sposobni da postignu neki cilj taj cilj mnogo ee i postiu.

2. Pored strategija koje uenik koristi u samostalnom uenju nastavnik moe koristitistrategije koje teraju uenika da aktivno savladava gradivo, davati mu priliku daumesto dobijenog serviranog gradiva dobija uputstvo kako da sam doe od zakljuka isaznanja o odreenoj pojavi, oslanjajui se na teoriju pamenja da to je dublja obrada

podataka to je pamenje egzaktnije i dugotrajnije. Ujedno ovim se obezbeujerazvitak razumevanja, a ne samo memorisanja.

3. Povezivanjem gradiva i svakodnevnice primerima i domaim zadacima.

4. Organizovanje dela nastave kao kviza ili takmienja u cilju sistematizacije iliponavljanja. Ovo je posebno podobno kod dece mlaeg uzrasta.

5. Usmeravati uenika na dodatan sadraj, rad na dodatnim i sekcijama. Ovdevannastavne aktivnosti posebno dolaze do izraaja.

6. Naalost kao pojedinaan nastavnik nemamo veliku mogunost da utiemo nakurikulum. U kolama kakve su nam danas uenici su preoptereeni injeninimgradivom i malo je funkcionalnosti u svemu. Veina gore navedenih predloga za

pospeivanje pojedinih motivacionih faktora spada u nae tehnike poduavanja. Aliovde je kljuno da se kae da je bitno gledati uenika kao pojedinca jer ono to

jednom ueniku odgovara nemora i drugom. Ovde bi najvie pomogla diferencirananastava, o njoj se u teoriji mnogo pria ali u praksi retko sree, predstavljakompleksan i sloen problem i bila bi podobna tema za jedan zaseban rad pa se ovom

prilikom neemo previe udubljivati u to. Interakcija izmeu uenika i status kojiuenik ima u deljenju delom mogu biti kontrolisani od strane nastavnika jer on poredsvoje obrazovne uloge ne sme da zaboravi svoju vaspitnu.

Uz ovo kao jako bitan faktor i moemo rei jedan od osnovnih preduslova za postojanjemotivacije kao i stepena motivacije je regulacija ponaanja samog uenika. Regulacija

ponaanja moe biti samostalna (samo-determinisana, autonomna) ili kontrolisana u

zavisnosti od stepena internalizacije. Kod uenika se moe zapaziti odsustvo regulacije upotpunosti pa sve do rigidne regulacije. U sluaju potpunog odsustva regulacije dolazi doamotivacije4. Ako su amotivisani uenici ne nalaze ni jedan razlog zato bi uestvovali u bilokojoj aktivnosti ili angaovali sebe zarad savladavanja gradiva. Do amotivacije dolazi usluaju nedostatka predznanja ili usled problema sa uvianjem znaaja krajnjeg ishoda. Uedukaciji ovo predstavlja najvei problem vezan za motivaciju. Deca koja imaju dominantnokontrolisano ponaanje od strane nastavnika pokazuju vei stepen spoljanjih faktoramotivacije dok deca sa samostalnim regulativnim sistemom ponaanja pokazuju vei

3

Za ovu analizu koristidemo neke pozitivne tehnike prestavljeneu []4Veoma esto eca koja imaju osustvo regulativnih sistema imaju problem i sa ponaanjem, sa ovim seotvara jo jena tema koja nije premet ovog raa tako a se ove nede idi u irinu sa opisom problema .


7/54

6

procenat unutranjih faktora motivacije. Spoljanja regulacija se vri da se ispune spoljanjizahtevi i konvencije (potreba za odreenom ocenom). Unutranja (sopstvena) regulacijavezana je za unutranje zahteve i pritiske pojedinca vezane za samopotovanje. Ovakvaregulacija se sprovodi da bi se izbegao oseaj krivice i srama ili da bi se unapredio ego i

dobio oseaj vrednosti. Autonomni oblik spoljanje regulacije obuhvata identifikovanu iugraenu regulaciju. Pod identifikovanom regulacijom ponaanja podrazumevamo daregulacija postane sastavni deo pojedinca. Osoba svesno osea da je aktivnost lino vana, odznaaja, i uestvuje samovoljno u njoj. Naj-samodeterminisanija forma spoljanje motivacijeima svoj koren u integrisanoj ugraenoj regulaciji, gde je aktivnost od znaaja za nekieljeni ishod. Integrisana spoljanja motivacija deli mnogo osobina sa unutranjommotivacijom. S druge strane unutranja motivacija je preduslov autonomnog samostalnog isamodeterminisanog ponaanja. Prema Rayan-u i Deci-ju []Baza unutranje motivacije jeinteresovanje. Unutranja motivacija je diktirana oseajem zadovoljstva a ne nekomspoljanjom posledicom. Odreena aktivnost je od znaaja zato to je visoko kotirana od

strane pojedinca, ili stvara ugodan oseaj. Kako se poveava internalizacija poveava sesamostalnost u regulaciji (ovde vodimo rauna da kod male dece ovo nije razvijeno. U ranomuzrastu regulativni sistemi su skoro iskljuivo kontrolisani i sa sazrevanjem oni dobijajuodreeni stepen autonomije). Uenici sa autonomnim motivacionim profilima imaju visokeocene, uporniji su, ue bolje, zadovoljniji su i iskusniji u koli [] []. []

2.3.

Uticaj mogunosti izbora i socijalne pripadnosti na motivaciju

Lavigne [] zastupa stav da nastavnici treba da budu podrka ueniku, oseajsamostalnosti i mogunosti izbora u izboru gradiva i obima kao i preciznijeg opredeljenjaunutar jedne celine mogu znatno doprineti unutranjoj motivaciji uenika kao i njihovommoguem opredeljenju da se kasnije bave prirodnim naukama.

Pintrich-t []istie znaaj motivacije pri savladavanju gradiva, jer ako uenik ne vidi ciljsavladavanja pojedinog znanja on koristi povrne strategije uenja i ne dolazi do stapanja

znanja i formoranja finkcionalnog znanja. Drugaije reeno procena uenika o cilju gradivaima znaaj u savladavanju pojmova, konstrukciji i dekonstrukciji nauenog pojma. Akouenik uvidi da je sposoban i da je zadatak vredan panje, a cilj uenja da se dobije nakompetenciji, spreman je da uloi trud i izvri pojmovnu izmenu. Podravajui ovu ideju uovom radu konstruisan je program koji bi podrao interesovanja uenika, i slobodan programkoji bi se u hodu formirao u dijalogu s njima. Na ovaj nain se elela obezbediti maksimalnaangaovanost uenika i osigurati da oni vide znaaj u savladavanju sadraja.

Rad na temu znaaja linih potreba u motivaciji uenika [] koji je pokuao da dauenicima vei oseaj samostalnosti, kompetencije i pripadnosti grupi, predlae zanimljivu

ideju da ako uenicima omoguimo da zadovolje navedene potrebe oni e eleti samovoljnijeda uestvuju u aktivnosti, bie angaovaniji, uvidee njen znaaj a samim tim njihova


8/54

7

motivacija ka tom predmetu e skoiti. Rezultate koje su putem anketa istraivai prikupili uovom radu nisu im ili u prilog ali intervjui sa uenicima su pokazali dosta drugaiju sliku izapravo se vidi u njima skok u interesovanju i volji za radom. Oni su naveli kao mogueobrazloenje da su deca imavi saznanje da e uestvovati u istraivanju bila motivisana i sa

mnogo veim elanom odgovarala na prvu anketu nego na drugu koja je sprovedena nakonzavretka dizajniranog programa. Kao i u mnotvu pedagoke literature i ovde je istaknutapotreba za pripadanjem, ovo se obezbeuje omoguavanjem rada u grupi. Uenici se na ovajnain povezuju, razvijaju svoje socijalne vetine i zadovoljavaju jednu od svojih primarnih

potreba.

Ovde se ne sme zaboraviti da se istakne jo jednu bitna komponenta a to je afektivnakomponenta. Iako Brophy [] istie da akcenat treba da bude na znaaju i primenjljivostiznanja a ne na zabavnosti, ali afektivnost nastave ne sme prilikom toga biti zapostavljena.

esto se dogaa da nastava zapostavi ili predimenzionira emocionalnost. Afektivno se javlja,

pored ostalog, u jednoj i drugoj krajnosti - zanemareno je ili prenaglaeno. Ni jedna ni drugakrajnost nije reenje za kvalitetnu nastavu. Teko je osigurati srednju, odgovarajuu poziciju,

jer je afektivno determinirano brojnim faktorima i procesima koji se javljaju u nastavnoj

strukturi. Skoro su sve etape nastave zaboravile na ovaj deo nastavnog utemeljenja, te nije ni

mogue ire govoriti o nastavi veeg uspeha, radosti i zadovoljstva. Postoje delovi u nastavikoji se mogu prezentirati kao igra, relaksacija, zadovoljstvo, ali se to ne dogaa. U stvarnojnastavi uenici ih doivljavaju kao nuno zlo. Znai, uprkos svim pretpostavkama zaorganiziranje nastave u kojoj uenici trebaju uivati, odmarati se od drugih teih nastavnihoblasti, dogaa se suprotno. Ne treba prihvatati ni preterani emotivni egzibicionizam bezvrednih vaspitno-obrazovnih rezultata. []

Vigotski je miljenja da vie kognitivne funkcije imaju koren u sociolokim interakcijama. Uistraivanju koje je imalo za cilj da dokae ovu izjavu []vidi se koliko je vana socijalnamotivaciju u procesu saznanja i da uenici pojedinano imaju potekou da sagledaju

problem u celini ali u timu to ipak uspevaju.

Ukratko reeno, namera je bila u ovom radu da se deci kroz dijalog da prilika da sami birajusfere znanja kao i obim sadraja. Ovo je bilo lako izvriti jer je istraivanje sprovedeno nafakultativnoj aktivnosti u vidu sekcije koja je obuhvatala razliite prirodne nauke (fiziku,astronomiju, biologiju, medicinu, hemiju) ali o ovome e biti vie rei u delu Realizacijaistraivanja.


9/54

8

3. Vannastavne aktivnosti

U najirem smislu rei pod vannastavnim aktivnostima se mogu smatrati sve ono ime seuenici bave izvan klasinih kolskih okvira tj. formalnih asova predvienih strogim planomi programom. Ovakve aktivnosti predstavljaju sastavni deo uenikovog vremena i u tom leinjihov znaaj.

Ako sagledamo da se dan sastoji od 24 sata, od toga 8 sati spavate, 5 sati ste u koli, uite iradite domai jedno 2 sata, 1 sat je izdvojen za linu higijenu, 1 sat na obroke, sat gledatecrtae, 1 sat igrate igrice, odmarate oko sat, pola sata etate psa, pola sata spremate sobu, sat i

po da se druite sa drugarem. I kada ste sveovo uradili ostane vam sat i po kada nemate tada radite vie. U ovih sat vremena vi radite gluposti i mi smo sad tu da ispunimo to vreme saneim pametnim i korisnim. 5

Dobro organizovanim i voenim vannastavnim aktivnostima zadovoljavaju se raznovrsne potrebe i interesi uenika, razvijaju njihove psihofizike sposobnosti, stiu nova znanja ivetine i stvaraju pretpostavke za kulturno ivljenje, celoivotno uenje i organizovano

provoenje slobodnog vremena. Nastavni i vannastavni rad predstavljaju jedinstvo vaspitno-obrazovnog uticaja na mladu linost, ime se stvaraju svi potrebni uslovi da se razvija kaootvorena, samostalna, kreativna i karakterna osoba. Vannastavne aktivnosti ine sponuizmeu kole i ivota, obaveznih i neobaveznih sadraja, vrste i fleksibilne organizacije,zatvorenosti i otvorenosti nastavnog procesa, tradicionalne i moderne kole, konformistike inekonformistike linosti uenika. []

Vannastavne aktivnosti sem svog obrazovnog i vaspitnog karaktera moraju imati slobodu da

uenik unutar njih razvija svoj potencijal individualnije nego na redovnoj nastavi. One sufakultativne i iz tog razloga vie ovise od motivacije uenika ali dozvoljavaju da nastavnik usaradnji sa uenikom osmisli aktivnost i na taj nain podstakne uenikovu radoznalost. Iakovannastavne aktivnosti imaju irok spektar u ovom radu mi emo navesti one varijetete kojisu u direktnom ili pak indirektnom kontaktu sa fizikom.

Primeri vannastavnih aktivnosti

Moe se napraviti osnovna podela na:

- Dopunsku nastavu

- Dodatnu nastavu

- Sekcije

- Letnje/zimske kole tj. kampove

U ovoj podeli nisu obuhvaene aktivnosti poput festivala nauke ili pak manifestacija koje seorganizuju nezavisno od klasinih kolskih okvira radionice, prezentacije i istraivanja zadecu.

5Marelo (Marko elid) na otvaranju omlainskog centra u Lukinom selu 2007. God.


10/54

9

Svaka od gore navedenih vannastavnih aktivnosti ima za ulogu da zadovolji razliite aspekteuenikovih potreba i da ih prilagodi individualnim uenikovim aspiracijama.

3.1.

Dopunski rad

U osnovnim i srednjim kolama se dopunska nastava najee organizuje po potrebi ina njojse dodatno rade zadaci koji nisu odraeni na asu, sa ciljem da se uenici bolje pripreme za

budui kontrolni. Organizuje se u vannastavnom terminu i ne ograniava se na 45 min. venajee na 60 ili 90 min.

Dopunska nastava podrazumeva mnogo vie od samo dodatnih zadataka. Da bi dopunskanastava bila zaista kvalitetno sprovedena nastavnik mora da poznaje uenike i vidi gde su

problemi u savladavanju gradiva. Problem moe nastati prilikom iitavanja knjige, potrebnoje uenike nauiti kako da koriste udbenik, i iako se ovo radi na redovnim asovima svakiuenik je individua za sebe, te sam udbenik e nekim uenicima biti laki za itanje adrugima tei. Ako se uenici na poetku naue kako da ue i kako da razumeju i njima inastavnicima e kasnije biti lake da nadgrauju njihovo znanje. Jako esto se moemosusresti sa tim da uenici napamet ue formule i definicije, a da razumevanje istih izostaje.Ba zato se dopunsku nastava mora iskoristiti da se vidi da li nai uenici razumeju sutinuformula i zakona koje su nauili, jer ne vredi da im se objanjavaju zadaci ako oni ne

razumeju pojmove i veliine koje koriste.

Dopunska nastava mora biti organizovana po razredima tj. generacijama. Ona nije samo za

uenike koji imaju loe ocene ve za svakog kome za savladavanja gradiva nije dovoljnoono to se radi na redovnim asovima. Mada se mora voditi rauna dopunska ne treba da

bude zamena za samostalan rad uenika kod kue.

Uenici na dopunsku nastavu dolaze jer su sami odluili da im je ona potrebna ili zato to imje nastavnik to predloio ili na zahtev roditelja. Jako je bitno ostvariti odnos sa uenikom dane doivljava dopunsku nastavu kao kaznu ve pomo i odskonu dasku u samostalnom

radu.

3.2.

Dodatna nastava

Na dodatnu nastavu dolaze nadareni i zainteresovani uenici kojima gradivo raeno naredovnim asovima fizike nije dovoljno. Dodatna nastava u osnovnim i srednjim kolama se

najee organizuje sa ciljem da uenike pripremi za takmienja. Pored zadataka uenicimase prezentuju i gradivne celine najee malo unapred nego to se rade na redovnim asovima


11/54

10

i u veem obimu da bi im dali teorijsko predznanje neophodno za izradu zadataka. Kada seorganizuje dodatna nastava posebno se mora voditi rauna o kapacitetima uenika. Moe sedesiti daje uenik samo izuzetno marljiv i da iz tog razloga sa lakoom postie savladavanjegradiva predvienog na redovnim asovima. U ovom sluaju on moe imati potekoe da

savlada gradivo unapred i u veem obimu, kao i u samostalnoj izradi problemskih zadataka, adodatna nastava ovo nikako ne sme imati za cilj. Cilj dodatne nastave treba da bude neosvojeno mesto na takmienju, mada ono jeste veoma stimulativno za uenika, ve daomogui da uenik razvije svoje predispozicije u celosti.

3.3.

Sekcija

Osnovna greka kod organizovanja sekcija je da se smatra da je ona samo za talentovane.Sekcije bi trebalo da budu dovoljno fleksibilne za sve zainteresovane, da svi uesnici to

bolje ostvare svoj potencijal i zadovolje svoje potrebe. Na osnovu fizike kao predmeta u

osnovnoj i srednjoj koli moe se organizovati sekcija iz fizike, astronomije ili da sadrajiove dve nauke budu inkorporirani u neki vid opte sekcije o prirodnim naukama. Ali ujednosadraji fizike mogu biti inkorporirani na dramskim sekcijama, likovnim sekcijama i slino,ali o tome e se vie govoriti malo kasnije. Poto su sekcije znatno fleksibilnije od redovnenastave one zahtevaju od nastavnika veu dozu organizovanosti. Da bi sekcija bila uspenanastavnik mora u dogovoru sa uenicima osmisliti program koji prati njihova interesovanja izte oblasti. []

3.3.1. ta se sve moeraditi na sekciji?

Nastavnik moe drati popularna predavanja i proiriti pojedine gradivne jedinice iliprezentovati neko gradivo koje nije predvieno redovnim asovima a uenici pokazujuinteresovanje za isto. U ovu svrhu najpopularnije je da nastavnik koristi video bim i

projektor. U sluaju nedostatka sredstava lepa predavanja se mogu odrati i uz kredu i tablu imoda koju odtampanu ili nacrtanu sliku ili plakat (u zavisnosti od afiniteta prezentera).Predavanja ne mora da dri samo nastavnik, sekcija je odlina prilika gde uenici mogu jedni

drugima prezentovani teme koje su im interesantne. Na ovaj nain se uenici stimuliemo dasamostalno saznaju nove stvari i da vebaju svoje izlagake vetine. Prilikom ovoga mora sevoditi rauna da uenik dobije svu neophodnu nau asistenciju, najvie u tome da se usmerigde moe nai eljene sadraje i kako da napravi svoju prezentaciju. Iako nekimnastavnicima pravljenje Power Point prezentacije deluje rutinski za uenike to moe bitizazov. Ovde se mora voditi rauna i o koliini gradiva koje uenik planira da izlae, da ne bi

bilo preveliki zalogaj ili pak previe tanko.

Na sekcijama se mogu gledati nauno popularne emisije i priati o pogledanom sadraju, iligledati nauno fantastini filmovi i sa uenicima diskutovati o naunim nedoslednostima u

filmu. Prilikom ovog mora se voditi rauna o uzrastu uenika i njihovom predznanju da ono


12/54

11

bude dovoljno da mogu aktivno da uestvuju i argumentuju svoje stavove. Na ovaj nainstimuliemo uenike da primene znanje koje imaju i formiraju kritiki pogled na svet.

Mogu se izvoditi kompleksniji ogledi za koje nismo imali dovoljno vremena na redovnoj

nastavi, ili neki jednostavni koje uenici sami mogu konstruisati i izvesti, te se uveriti ili

spoznati fizike zakone.

Unutar sekcije mogu se organizovati ekskurzije i izlete. S obzirom na to da su izabrani

predmeti fizika i astronomija ii e se na lokacije koje nude neka saznanja o ovimpredmetima. Moe se posetiti hidroelektrana erdap i upoznati se sa njenim mehanizmomrada ili otii u zooloki vrt i dati uenicima zadatke npr. da prebroje i skiciraju poluge kododreenih grupa ivotinja. Takoe, mogu se posetiti planetarijum, specijalizovani muzeji(npr.Teslin muzej), opservatorije ili instituti. Moe se ii na nona posmatranja neba iupoznati se sa sazveima i nebeskim svodom ili organizovati praenje vanrednih dogaaja

poput tranzita planeta, pomraenja, meteorskih kia ili prolazaka kometa.

U koli se mogu organizovati minijaturni festivali nauke gde bi uenici nekoliko nedeljaunapred pripremali oglede i prezentacije koje mogu prikazati svojim vrnjacima i lokalnojzajednici.

Mogu se organizovati nauno popularne predstave. Kod nas u zadnjih nekoliko godinapostoje ovakve predstave ili performansi, te se moe pozvati neka ovakva trupa koja biuenicima pokazala malo drugaiji pristup nauci (npr. predstava Zvuk fizike []). Ali istotako postoje ili se mogu napraviti kratki skeevi sa nauno popularnim ili istorijskimtekstovima o naunicima koji se u saradnji sa dramskom sekcijom mogu napraviti. U saradnjisa modelarskom i likovnom sekcijom moe se napraviti npr. model Sunevog sistema ili

presek Zemljine kore ili minijaturni pejza Marsa. Moe se pomoi uenicima da napiuscenario za strip ili im dati gotov scenario i onda u okviru likovne sekcije pustiti uenike danaprave strip sa naunim sadrajem6.

3.4. Zimska-letnja kola (kamp)

Razlikuju se dva oblika, prvi moe biti kao produetak sekcije tokom letnjeg ili zimskograspusta i organizaciono se ne razlikuje mnogo od sekcije, jedino to se tada moguorganizovati ei susreti i malo vei zadaci jer deca nisu optereena kolskim obavezama.Drugi vid predstavlja kolu u prirodi(kamp) iliviednevnu posetu nekoj istraivakoj stanici.

Velika prednost organizovanih kampova je to se tada mogu raditi veliki ogledi kojizahtevaju vieasovnu pripremu ili vieasovno merenje. Pored ogleda mogu se raditi i sve

6Slian strip moemo nadi u Diplomskom rau Alternativni pristup naunom saraju []


13/54

12

aktivnosti koje su navodene kod sekcije kao vannastavne aktivnosti. U ovakvim kolama jenajlake sprovesti aktivno uenje i meuvrnjaku edukaciju.

Organizacija ovakvih kampova je veoma kompleksna i po pravilu uestvuje vie nastavnika. Ikada se osmiljava program vano je predvideti pored vremena za izradu ogleda, odlaske na

predavanja, posmatranja i vreme za odmor uenika. Dodatni izazov je nai odgovarajuulokaciju, jer ona mora da ispunjava osnovne standarde da uenici imaju gde da spavaju i davre linu higijenu ali mora i da ispunjava potrebe naeg programa. Npr. ako se eli dauenici, kojih ima 60-ak, ogledaju neki film potrebno je da postoji sala gde e oni svi moi dastanu, i gde ili ve postoji projektor ili ima mogunosti za montiranje projektora i platna koje

bi bili doneti, kako bi svi mogli da prate film. Mora se voditi rauna i o vremenu, da se neplanira da sve aktivnosti budu predviene da se izvode iskljuivo napolju, jer se moe desitida vreme bude loe.

Kod nas u dravi postoje organizacije koje predviaju ovakve kampove za uenike poput ISPetnice [], neto slino je i astronomski kamp na Frukoj gori Letenka [].


14/54

13

4. Realizacija istraivanja

Sekcija sa nazivom Nauno oe7se odravala svake druge nedelje u O Jovan Cviji u

Zrenjaninu od oktobra do maja kolske 2013/2014. god. Njeni polaznici su bili uenici petograzreda. Na prve dve radionice je bilo vie od 30 uenika, ali kada su doznali da koordinatorkoji e drati radionice ne predaje u njihovoj koli i da im to nee uticati ni na jednu ocenu

broj uenika je opao na 9. Iako to nije bila namera na ovaj nain je uinjen filter zadominantan faktor motivacije, a to je ocena. Broj dece na radionicama je oscilovao tokom

rada. U radu e biti prikazana studija za 5 uenika koji su izostali sa manje od 3 akt ivnosti ikoji, iako su bili odsutni, su se informisali o tome ta je raeno.

4.1.

Radionice i predavanja

Kada sam se predstavila uenicima na njihovim redovnim asovima i izloila plan sekcijekoja e biti realizovana u njihovoj koli, deca su imala najviepitanja vezana za astronomiju iiz tog razloga sam reila da prva vienja budu rezervisana za ovu oblast.

4.1.1. Raanje ivot i smrt zvezde

Za ovu radionicu je korien televizor u uionici, raunar i pp prezentacija.

U kosmosu vlada vakuum, to znai da emo u jednom kubnom metru nai tek po nekuesticu8, zapravo jedna do dve u metru kubnom. Ali postoje mesta gde postoji mnogo viematerije9, ovakva mesta se nazivaju maglinama i one su kao neki veliki oblaci usred

vakuuma. One mogu biti razliitih boja, zavisno od toga ta sve imaju u sebi, a ponekad su ijako tamnetamne magline su jako gusti oblaci ba velikih estica. Mogu se videti samo akosu obasjani nekom zvezdanom svetlou od pozadi, kao to je primer maglina Konjska glava.

Neke od najpoznatijih svetlih maglina su Orion i Eta Karina prepuna mladih zvezda i druge.

[] []

7Sline radionice su odrane 2011. god u DKC Matalite, i iskustvo sa ovih radionica je sluilo kao merilo za

stepen podobnog znanja u realizaciji ovog projekta.8Koristili smo na poetku termin estica umesto molekula ili atoma poto deca nisu bila upoznata sa ovim

pojmovima. Rezervisano je jedno od narednih predavanja samo za ova dva pojma.9I ovde nismo zalazili u definiciju materije, ved smo se oslanjali na njihov naivni pojam materije kojim

raspolau.


15/54

14

Poto ba ovde dolazi do stvaranja novih zvezda, meuzvezdani gas tj. magline nazivamo iporodilitima zvezda. Sunce je nastalo kao i mnoge druge zvezde skupljanjem meuzvezdanepraine i gasa u jednom delu magline. Naunici jo ne znaju u kojoj je ovo maglini bilo, naovo pitanje odgovor e dati nove generacije []. Ali da bi do ovog dolo neka jaka

eksplozija mora da pogodi maglinu i pogura meuzvezdani gas. Kada se jednom gas poneskupljati, gravitacija izmeu estica, poto su sada blie jedna drugoj, i vea je masa najednom mestu, poinje da bude sve jaa i sve vie da skuplja taj meuzvezdani gas. Ovosakupljanje ili kako astronomi vole da kau saimanje gasa se deava sve dok gas ne postane

jedna velika lopta koja je tolika gusta da je pritisak u sredini toliko velik da se temperature

povea na 10 000 000 stepeni, materija u zvezdi nije vie u obinom gasovitom stanju ve jeprela u etvrto agregatno stanje koje se zove plazma10. Tada gas kao da gori na neki udannain pretvarajui vodonik u helijum11, ovakvi procesi se zovu termonuklearne reakcije.

U trenutku kada se upale termonuklearne reakcije nova zvezda je roena. Ona tada zasija.

Deo gasa koji nije bio iskorien dabi se ona napravila oduvaju termonuklearne reakcije ilise nae u disku oko nje koji nazivamo akrecioni disk. U ovom disku prepunom gasa i prainee se nai nekoliko novih mesta gde ce materija poeti da se saima. Poto tu ima mnogomanje materijala, lopte koje e se praviti e biti mnogo manje od zvezde koja je nastala, ovelopte e biti, kada zavre svoje formiranje, ono to nazivamo planetama. Komadi materijekoji ne uspeju da se spoje u planete ostae kao komadi kamenja razbacani po sistemu naezvezde u vidu planetoida (to su nebeska tela koja izgledaju kao planete ali su manje i ne

kreu se u ravni sa svim ostalim planetama), asteroida i kometa.

Ovo se naziva stabilnim delom ivota zvezde, ali daleko je od toga. Gravitacija bi da urui

zvezdu u samu sebe a termonuklearne reakcije bi da je raznesu iznutra i tako zvezda

balansira. Sve zvezde se nalaze u odreenom opsegu veliina zavisno od svoje temperature iivotne dobi. Ovo se vidi na HR dijagramu, na kojem jo vidimo da boja zvezde zavisi odnjene temperature. Pored onih na glavnom nizu meu kojima je i nae Sunce koje je srednjemala zvezda imamo jo plave i crvene dinove i bele patuljke. Na Jupiter, da je samo 4 putavei, bio bi braon patuljak, zvezda male mase slabog sjaja, niske temperature i jako dugogivota. Zapravo, to su zvezde vee i toplije to manje ive.

Nae Sunce bi trebalo da ivi oko 10 milijardi godina a sada se nalazi na polovini svogivota. Kada sagori sav vodonik u svom jezgru Sunce e da se naduva kao crveni din, da bimoglo da stapa helijum i pravi ugljenik12. Naunici procenjuju da e kada se ovo bude desiloSunce biti toliko veliko da e progutati Veneru sigurno a moda i Zemlju. Kada vie ne budemoglo da nadvlada svojom gravitacijom termonuklearne reakcije Sunce e eksplodirati.Svedok ove eksplozije e biti planetarna maglina koja e nastati kao posledica ovogdogaaja, a u svom sreditu e imati belog patuljka koji e se postepeno gasiti i postajati svemanje vidljiv dok ne postane taman grumen koji luta kosmosom. Ali beli patuljci se jako

10Lepo je bilo primetiti da su deca ula za plazmu i znala da je opiu kao uareni gas.

11Uenicima je vodonik poznat kao raketno gorivo i kao deo vode, u dijalogu sa njima oni potvruju da su uli

za ovaj element, a helijum znaju iz balona i crtanih filmova kao lagani gas zbog kojeg glas menja frekvenciju priudisaju.12

Deca znaju za ugljenik u olovkama.


16/54

15

sporo hlade tako da naunici pretpostavljaju da e oni biti jedni od poslednjih svetlih objekatau kosmosu kada kosmos ostari. Neke od poznatijih planetarnih maglina su maglina Heliks,

koja izgleda ko veliko ljudsko oko, Eskimo i Maije oko (Cats Eye). Njihov oblik zavisi odtemperature zvezde, veliine i jo nekih parametara kao i toka eksplozije.

Zvezde manje od naeg Sunca nemaju ovako burnu smrt ve se samo lagano ugase i zovu secrveni patuljci. Dok one znatno vee od Sunca mogu da doive Super novu. To je ogromnaeksplozija koja se moe videti na nebu i sa Zemlje golim okom, ako je dovoljno blizu.Izgleda kao jako sjajna zvezda, koja se u nekim sluajevima moe videti ak i po danu. Kadasu je ljudi prvo zapazili smatrali su je novom zvezdom, tj. trenutak raanja nove zvezde, pada je odatle tako jak sjaj i zato su je i nazvali Super nova, ali zapravo ona predstavlja smrt

jedne velike zvezde. Na internetu moemo nai razne slike Super nova koje je Habl (velikiteleskop u orbiti Zemlje) uslikao. Zavisno od toga koliko je bila velika zvezda posle Super

nove na mestu zvezde ostaje ili crna rupa ili neutronska zvezda.

Zapravo ljudi kada su prvi put detektovali neutronske zvezde, prvo nisu znali da su to zvezde,

nego su mislili da su to vanzemaljci koji im alju signale i nazvali ih LGM (little green men)to bi na srpskom znailo mali zeleni ljudi. Zato su oni to pomislili? Astronomi su

posmatrali odreeni deo neba i sa tog dela neba je as dolazio neki signal as ne tj. kao imasignala, na tom mesu na nebu, pa nema signala, i tako u pravilnim vremenskim intervalima.

Poto je bilo toliko precizno to ponavljanje naunici koji su ovo prvo videli protumaili sukao vanzemaljski signal. ta se deava? To je bila neutronska zvezda koja je ostala nakonSuper nove dinovske zvezde, ona ima uasno veliku gravitaciju, koja zgusne njenu materijutoliko da jedna kaiica te materije tei preko milion tona! Ova zvezda ima veoma jako

magnetno polje i severni i juni pol tog polja nazivamo svetionik, jer samo sa njih nam aljesignale. Ali ova zvezda ima i osu rotacije (osa oko koje se okree i koja prolazi kroz nju) isto kao i Zemlja i Sunce i ova osa ne mora da se poklopi sa pravcem sever-jug koji imasvetionik. To onda izgleda kao kada se ja okreem u mestu i drim jednu ruku nakoso gore adrugu nakoso dole (kao du jedne linije) a da sam pri tome uzela jo po lampu u svaku ruku.Ako zamislite da vi vidite signal samo onda kada ja uperim svetlo tano u vas, postaje jasnozato na mestu neutronske zvezde as vidimo signal as ne vidimo. Kako se neutronskazvezda okree oko svoje ose njen svetionik u tanim vremenskim intervalima je uperen u nasi mi samo tada vidimo signal. Isto tako ako neka neutronska zvezda ima svetionik koji nije

uperen prema nama tokom svog okretanja mi ni ne znamo da je ona tu, ne vidimo je. Zbogovakvog svetljenja, tj ima-nema svetla, nama zvezda deluje kao da pulsira i zato ove zvezde

nazivamo pulsari. Nisu sve neutronske zvezde pulsari ali nama je ovo sad bilo

najinteresantnije.

Ako je zvezda koja je eksplodirala u vidu Super nove bila jo vea zvana super din - njenasva preostala masa se posle ove eksplozije sakupi u jednu taku, mi volimo da kaemo daimplodira13. Poto je tolika masa sabijena u jednu taku gravitacija podivlja i mesto gde jegravitacija podivljala nazivamo crnom rupom. Nazivamo je crnom jer iz nje ni svetlost ne

moe da izae. Mi crnu rupu moemo da detektujemo kada se hrani kada usisava neku

13Ovde se zadrim da objasnim deci razliku izmeu eksplozije i inplozije


17/54

16

zvezdu jer se tada oko horizonta dogaaja, tako nazivamo granicu crne rupe, formira prstenuarene plazme od zvezde koju ona prodire. Ona toliko jako usisava tu zvezdu u sebe da nemoe sve ni da proguta od jednom pa na dva svoja kraja alje dva mlaza estica koje mimoemo isto da detektujemo. Zbog svoje osobine da prodire druge zvezde i planete crne

rupe nazivamo i monstrumima univerzuma. Drugi nain da snimimo da li je crna rupa bilanegde je da posmatramo zvezde i da vidimo da se jedna od njih na neko vreme, koliko jetrebalo crnoj rupi da proe ispred nje prividno pomeri. Ovo se deava jer crna rupa skrenesvetlost koja dolazi od iza nje i nama to onda izgleda kao da se zvezda pomerila. Kada netoue u crnu rupu ono ne moe vie da izae i na neki nain mi moemo da kaemo da vie ne

postoji jer u crnoj rupi vlada neka sasvim druga za nas uvrnuta fizika, koju ni najbolji fiziarina svetu pojma nemaju kakva je. [] []

4.1.2. Unutranje planete Sunevog sistema14

Za ovu radionicu je korien televizor u uionici, raunar i pp prezentacija.

Sunev sistem u sebi sadri osam planeta. Putevi po kojima se kreu planete se nazivajuorbite i sve orbite planeta u naem sistemu lee u jednoj ravni koju nazivamo ravan Ekliptike.Jedan od razloga zato se Pluton vie ne smatra planetom je ba taj to njegova orbita, putanjane lei u ravni Ekliptike ve je see pod nekim uglom. Putanje po kojima se planete kreu

nisu krugovi ve elipse. Ako se setimo prie od prethodnog vienja, onaj disk oko mladezvezde koji smo nazvali akrecioni disk bi bio u toj ravni ekliptike, a poto u njemu imanajvie preostale materije od nastanka zvezde tu se formiraju planete kao najmasivnijisaputnici zvezde. Sunev sistem moemo opisati na sledei nain, u sreditu je Sunce, naazvezda, potom idu Merkur, Venera, Zemlja, Mars, onda dolazi jedan deo gde nemamo

planetu ali imamo jako puno asteroida taj deo nazivamo asteroidni pojas, zatim Jupiter,

Saturn, Uran, Neptun posle planeta ide Kuiperov pojas to je oblast malih tela koji je kao

prsten oko planeta i Sunca (tu je Pluton) i na kraju dolazi Ortov oblak, on okruuje ceoSunev sistem sa svih strana i iz njega potiu komete.

Planete moemo podeliti na etiri unutranje, Merkur, Veneru, Zemlju i Mars. Znai doasteroidnog pojasa. To su vrste planete ili jo kaemo planete Zemljinog tipa. I na spoljanje

planete koje se nalaze iza asteroidnog pojasa, gasovite dinove Jupiter, Saturn, Uran iNeptun.

Merkur je mala tvrda planeta. Na njenoj povrini vidimo mnogo kratera to nam ukazuje nato da je njena povrina stara tj da nema aktivnih vulkana niti drugih tipova erozije to je

14Uenici su ved deo ovog gradiva sluali na asovima geografije tako da se ova prezentacija vie svodi na

dijalog izmeu koordinatora i njih i na dopunjavanje njihovog ved postojedeg znanja.


18/54

17

razumljivo jer Merkur ima jako retku atmosferu15 skoro da je i nema jer Sunce sve oduva.

Zbog ovoga i blizine Suncu na njemu temperatura jako varira od -173C kada je no i do+427C kada je dan. Godina na Merkuru traje 88 zemaljskih dana, jednom da se okrene oko

svoje ose treba mu 58 dana, dok jedan dan tj. od jednog izlaska Sunca do drugog izlaska

Sunca na Merkuru treba 176 zemaljskih dana. Tako da Merkur za dve godine ima samo jedanizlazak Sunca a triputa se svega okrene oko svoje ose. Obdanica na Merkuru izgleda zbog

ovoga jako udno, Sunce izae polako na istoku, postepeno napreduje ka zapadu a zatimpone da usporava sve dok ne stane i krene u suprotnom smeru (od zapada ka istoku). Da bikasnije opet stalo jo jednom promenilo smer i zalo na kraju na zapadu. Merkur je najmanja

planeta u Sunevom sistemu, i ima prenik skoro tri puta manji od Zemljinog, on je ak pozapremini manji od Ganimeda (Jupiterovog satelita) i Titana (Saturnovog satelita) ali je

dodue masivniji od njih. Sastoji se od 70% metala i i 30% silikona, Merkur posle Zemljeima najveu gustinu u odnosu na ostale planete. Naunici su po najnovijim proraunima i

posmatranjima doli do zakljuka da Merkur ima teno jezgro koje je puno gvoa. Ono to

treba jo da istaknemo da Merkur ima pomalo udnu putanju i ona je sluila kao jedna odpotvrda opte teorije relativnosti koju je Ajntajn dao16. [] []

Venera ili kako je jo nazivaju zvezda Danica, jer je toliko svetla da se moe videti upredveerje ili zoru pred izlazak Sunca kada se ostale zvezde ne vide. Po svojim dimenzijamai gravitaciji najblia Zemlji, ali kada se pogleda njena atmosfera razlika ne bi mogla da budevea. Venera ima jako gustu atmosferu i zbog toga ima jako izraen efekat staklene bate17izbog toga ona iako nije najblia Suncu zapravo je najtoplija planeta. Prosena temperatura na

povrini Venere je oko 462C. to je jo zanimljivo oblaci su toliko gusti da ne moemo

videti povrinu Venere nikako sem paljivim skeniranjem radarom. Odavde doznajemo da jepovrina mlada, to znai da imamo esta izlivanja lave i eroziju od strane atmosfere.Dominiraju ravnice ali ima i planina i kratera ali to je sve u manjini. Oblaci na Veneri su

bogati sumpornom kiselinom. Odavde stiemo utisak da Venera nije preterano drueljubiva ida dobro uva svoje tajne, jer kada bismo hteli da poaljemo letelicu sa sondom da ispitaneto na Veneri, sondu bi otetili oblaci puni kiseline a ono to bi ostalo bi unitila visokatemperatura i pritisak. Ali to nas nije spreilo da ipak poaljemo neke sonde da dobijemoneke podatke poput onog da su vulkani mali ali veoma brojni i slino. Godina na Veneri traje224 zemaljska dana, dok joj, da se jednom okrene oko svoje ose,treba 243 zemljina dana.

Zemlja se okree od zapada ka istoku a Venera se okree obrnuto (kao i Uran i Neptun) od

Istoka ka zapadu. Razlog ove obrnute rotacije jo nije sasvim poznat. Postoje nagaanja da toima neke veze sa vremenom nastanka planete ili da je imala sudar sa nekim veim telom usvojoj ranoj mladosti.

15Ovde oni moraju obavezno da opiu koje tipove erozije znaju.To im je gradivo poznato iz niih razreda (ako

na redovnim asovima geografije jo nisu stigli do ovog dela) i moraju da daju objanjenje ta je to atmosfera,to su oni sve veoma uspeno odradili.16

Nismo zalazili u teoriju relativnosti, ali deca su ula za nju i za Ajntajna i delovala su intrigirano ovimpodatkom.17

Uenici su uli za ovaj efekat, ali najede im je predstavljen kao negativan i oni ne vide pozitivnu stranu koju

on daje. Ovde je koordinator dopustio malu polemiku izmeu njih da dodju do zakljuka da kada ne bi bilouopte efekta staklene bate na Zemlji ne bi bilo ivota kakvog ga sad znamo, jer sad je prosena temperaturaoko 14C a bez ovog efekta bi bila oko -14C, to je velika razlika.


19/54

18

Sledea planeta po redu je naa planeta18. Zemlja, planeta sa ogromnim vodenim povrinama,zato je jo nazivamo i plava planeta. Atmosfera19sadri najvie azota 78%, kiseonika 21%20,a svi ostali elementi se nalaze u manje od jednog procenta zbirno. Temperature na Zemlji

variraju od minimalnih -70C (najnia izmerena temperatura je -89C) do +50C (najvia

izmerena temperatura je bila +58C)21

. Na povrini zemlje kopno je razdeljeno pokontinentima22. Zemljina kora je izdeljena na tektonske ploe. Mesto gde se susreu dvetektonske ploe trpi ee zemljotrese zbog njihovih pomeranja, ovo je mogue jer je slojispod njih tean. Evroazijska ploa se susree sa amerikom du linije na kojoj lei LosAneles i to je razlog zato su tamo zemljotresi esti. Ovde moemo maltene da se naalimo ida kaemo da ako skoimo metar ka zapadu biemo na Evroazijskoj ploi a ako skoimometar ka istoku biemo na Amerikoj ploi. Jezgro Zemlje je podeljeno na dva dela,unutranje vrsto i spoljanje teno. Znamo da sve planete koje imaju teno jezgro imajumagnetno polje, pa tako i Zemlja (iako naunici nisu jo sigurni kako ovaj mehanizamfunkcionie). Magnetno polje Zemlje i ozonski omota predstavljaju najveu zatitu od

tetnog kosmikog i Sunevog zraenja23. Znamo da naaplaneta ima juni i severni pol kojise skoro poklapaju sa mestima prolaska ose rotacije. Postoje neki geoloki pokazatelji da jeZemlja menjala juni i severni pol tokom svoje istorije, ali naunici nisu ni blizu odgovorazato niti kako. Ono to je najbitnije da kaemo za Zemlju, da je to jedina planeta za kojusigurno znamo da na njoj postoji ivot24.

Mars, crvena planeta, poslednja u nizu malih planeta unutranjeg Sunevog sistema. PovrinaMarsa je raznolika, imamo ravnice, planine, ugaene vulkane i ogroman kanjon koji izgledakao poderotina du Marsa i lepo se vidi iz kosmosa. Duina kanjona je 4000km irina do200km a dubina dostie 7km a nazvan je ValesMarinaris ( VallesMarineris) i godinama je

predstavljao problem naunicima kako je nastao. Postojale su teorije da je neki veliki asteroidkreui se velikom brzinom okrznuo Mars i napravio ovu brazdu, ali ova teorija jenaputena.Naunici sada smatraju da je najverovatnije prilikom hlaenja Marsa dolo donejednakog i naglog hlaenja i da je deo kore pukao i da je tako nastao kanjon pored kojegkanjon u Koloradu (Grand Canyon) izgleda kao mala beba. Ali Mars je dom jo jednomdinu, najveoj planini tj. ugaenom vulkanu, u celom Sunevom sistemu i nazvali smo gaOlimpusMons (OlympusMons). Visok je preko 22km, skoro tri puta vii od MontEversta.Mars ima veoma tanku atmosferu, bogatu rom koja se nalazi u zrncima praine i koja joj

18

Ovde smo gledali da deca vie priaju o Zemlji, i da moda svoje dosadanje znanje objedine i pogledaju izdrugog ugla.19

Odmah su ovde poeli da navode slojeve atmosfere, to nije bilo oekivano kao i neke karakteristike tihslojeva.20

Jedan od uenika postavio je pitanje zato nema vie kiseonika, i zar to ne bi bilo bolje? Tako da smo moralida napravimo mali osvrt na to. Da bi neto gorelo treba mu kiseonik, oni ovo znaju, tako da ako bi bilo mnogovie kiseonika u vazduhu nego to je sad na organizam bi na neki nain sagoreo.21

Ovde se vratimo na priu o staklenoj bati gde im je izloeno da najznaajniji element za efekat staklenebate nije ugljen dioksid ved vodena para u atmosferi. Ovo im je bilo totalno nepojmljivo.22

Nabrojimo ih.23

uli su za kosmiko i Sunevo tetno zraenje. Kosmiko im je manje poznato ali znaju za Sunevo tetno UVzraenje, a na jednom od narednih susreta bilo je govora o Aurori pa i o drugim esticama koje dolaze sa

Sunca.24O Smeni godinjih doba kao i o procesu smena dana i nodi i rasporedu klimatskih pojava je bilo vie rei na

jednom od narednih predavanja. Jedno zasebno predavanje je izdvojeno za Mesec.
http://en.wikipedia.org/wiki/Valles_Marinerishttp://en.wikipedia.org/wiki/Olympus_Monshttp://en.wikipedia.org/wiki/Olympus_Monshttp://en.wikipedia.org/wiki/Olympus_Monshttp://en.wikipedia.org/wiki/Valles_Marineris


20/54

19

daje crvenkasto skarletnu boju neba na ovoj planeti. Dok je tokom dana nebo crveno, zalazak

Sunca na Marsu je plav25. Mars kao i Zemlja ima etiri godinja doba. Temperatura napovrini varira od +30C do -140C. Na Marsovim polovima se nalaze polarne kape, napovrini se nalazi zamrznut ugljen dioksid (suvi led) a ispod se nalazi sloj zamrznute vode.

Na Marsu su vetrovi veoma esti, ovu injenicu su koristila dva poslednja poslata rovera,Spirit i Oportuniti, da kada im se zaprljaju solarni paneli oni uu u oluju koja oduva prainusa njih da bi mogli punim kapacitetom da pretvaraju svetlost u struju. Zanimljivost vezana za

vetrove na Marsu je to kada im je sezona oni mogu biti toliko jaki da zahvate celu planetu.Tada je cela povrina Marsa u oluji i iz kosmosa se ne vidi ni jedan detalj povrine semoblaka praine. Za razliku od do sad pomenutih planeta Sunevog sistema, Mars nema teno

jezgro, zapravo nema nijedan tean sloj, to znai da nema aktivnih vulkana, nemazemljotresa i nema magnetnog polja. Mars ima dva prirodna satelita, ali oni se razlikuju od

veine prirodnih satelita koji se nalaze oko drugih planeta po tome to oni nisu pravi satelitive dva zarobljena asteroida u gravitacionom polju Marsa. S obzirom da Mars nosi ime poRimskom bogu rata, koji se vozio u kolicima koju su vukla dva plamena konja.Ova dva

njegova saputnika su dobila njihova imena, Fobos i Demos, ili prevedeno Strah i Trepet.

Sa ovim se zavrava etnja kroz unutranji Sunev sistem.[] [] [] []

4.1.3. Maketa Sunevog sistema

Za ovu radionicu su potrebni baloni i kuglice u proporcijama Sunevog sistema. Novine,drvofiks, inije, etke, tempere, ica, kleta i dva hamera. Tokom ove aktivnosti uenici su

bili podeljeni u grupe, broj lanova grupe je zavisio od planete koju prave.

Prvi ciklus astronomije zavrava se izgradnjom makete planeta Sunevog sistema u realnojproporciji. Tehnikom papir-maea i bojenjem dobijenih modela ovo je realizovano. Ovaaktivnost je imala za cilj da stvori deci predstavu o veliinama planeta u odnosu na Zemlju ida se oni s obzirom da dolaze iz razliitih odeljenja, bolje upoznaju i ostvare meusobnukomunikaciju.

Makete ostvarene tokom ova tri vienja su planirane da se okae u kolskom holu, opet uproporciji rastojanja izmeu planeta.

25O plavom nebu je rezervisana demonstracija na nekom kasnijem predavanju, pa je odgovor na pitanja dalje

vezana za ovo odloen do tada.


21/54

20

4.1.4.Astronomska posmatranja

Za ovo predavanje je korien video bim i projektor, pp prezentacija kao i primeri karti neba icrvenih folija koje se mogu nalepiti na lampe.

Astronomska posmatranja moemo podeliti na dnevna i nona. Pod dnevnim mogu sesmatrati posmatranja Sunca i njegove korone, tranzita planeta preko Sunevog diska (tranzit

je kada se neka od planeta koje su blie Suncu od Zemlje nae izmeu Zemlje i Sunca i ondase moe pratiti njen prelazak preko Sunevog diska) i slino. Dok nou kada nestane svetlostod Sunca vidik se iri u kosmos.

Zato se u gradu vidi jako malo zvezda na nonom nebu, a kada se ode daleko od grada neboje prepuno zvezda? Problem lei u tome to u gradu ima jako puno svetlosnog zagaenja.Kada ima puno svetla zenice se skupljaju i onda se ne vide stvari koje malo svetle. Dok kada

nema puno svetla, kao to je na nekoj planini daleko od svake civilizacije, zenice se ire imoguse videti i neki jako slabo sjajni nebeski objekti. U gradovima ima puno ulinog svetla,svetla iz stanova, kola i itd i svi oni doprinose svetlosnom zagaenju. Ovo je razlog zatose sve opservatorije nalaze daleko, daleko od gradova. I zato da bi se posmatralo zvezdano

nebo ide se daleko izvan grada26. Ali pre toga sledi priprema.

S obzirom da su izvan grada noi hladnije mora se koristiti deblja odea. Lampe koje se nosemoraju biti presvuene crvenom folijom, da bi se to manje irile zenice. Nikako se neekoristiti obine lampe i telefoni. Nee se fotografisati, jersamo jedan blic znai da narednih20minuta nae oko nee moi da se skupi dovoljno da bi moglo da vidi sve to je planirano.Svi imaju karte neba i uz pomo njih trae sazvea. Kada se ide na posmatranje meteorskihkia onda se nose i veliki najloni koji se raire dole i vree za spavanje. Posmatranje i

beleenje meteora traje tokom cele noi, pa bi to dovelo do bola u vratu ako bi se sve vremeglavu drala dignuta, zato se raire najloni i svi legnu u svoju vreu za spavanje i u svesku

belee koliko su meteora videli u odreenom sazveu. Predvieno je posmatranje sazvea imlenog puta. Najbitnija sazvea koja treba da se zapamti kako izgleda su cirkumpolarnasazvea, tj. sazvea koja se nalaze oko zvezde Severnjae i vide se tokom cele godine.

U ova sazvea spadaju:

Veliki medved (Velika kola)

Mali medved (Mala kola)u ovom sazveu se nalazi zvezda Severnjaa

Zmaj

Cefej

Kasiopeja

irafa

26Bila je planirana nodna ekskurzija u ruralni kraj tokom jedne nodi bez meseine ali usled loih vremenskih

uslova ovo je odloeno za period tokom letnjeg raspusta.


22/54

21

Sazvea se mogu podeliti na prolena, letnja, jesenja i zimska. Najpoznatije zimskosazvee je Orion, ali tuje i Veliki pas sa najsjajnijom zvezdom na severnom nebu Sirijusom.Kao interesantna letnja sazvea mogu se istai Lira sa sjajnom Vegom koja e za nekolikohiljada godina postati nova Severnjaa zbog kretanja Zemlje u prostoru. Jo jedno zanimljivo

i lako prepoznatljivo sazvee na letnjem nebu je labud. Zavisno od doba godine kada seposmatranje vri vide se razliita sazvea[].

4.1.5. Mesec

Za ovo predavanje je korien video bim i projektor kao i pp prezentacija.

Mesec, Zemljin prirodini satelit, je njen saputnik na putu oko Sunca i kroz kosmos. esto sekae da mesec sija, ali on nije izvor svetlosti jer je on ne pravi ni na jedan nain ve je samokao veliko ogledalo odbija. Odbija svetlost sa Sunca i ta svetlost dolazi do nas u vidu

meseine. Ovde se radi demonstracija sa maijim okom sa bicikla, jer ni ono ne proizvodisvetlost ve je samo odbija od sebe[].

Kada se gleda u pun mesec uvek se vidi ista slika. Ona se zove svetla strana Meseca, zapravo

Mesec je uvek istom stranom okrenut prema nama, mi nikada ni ne vidimo drugu stranu

Meseca, tamnu stranu. To je zato to Mesecu treba da se okrene oko svoje ose isto onoliko

vremena koliko mu treba da obie krug oko Zemlje. Ovo deluje deci apstraktno i zato sekoristi sledea demonstracija. Nacrta se X na podu i on oznaava Zemlju.Oko njega se opieveliki krug, potom deca izlaze jedan po jedan i gledajui sve vreme u X obilaze pun krug.Oni simuliraju kretanje meseca uz postavljena dva pitanja:

1. Koliko krugova naprave oko X-a?

Ovde je oigledno da naprave jedan krug.2. Koliko puta se okrenu oko svoje ose?

Da bi doli do ovog zakljuka potrebno je da njih nekoliko pokua, a da ihostali posmatraju i uvide da se samo jednom okrenu oko svoje ose.

To znai da zapravo neko ko gleda iz X-a nikada ne vidi na potiljak, tako ni mi nikada nevidimo drugu stranu Meseca. Koliko treba Mesecu da obie jedan krug oko Zemlje? Svi suznali da mu treba 28 dana.

Sledee to posmatramo su meseeve mene. Za ovo je korien grafoskop, koji jepredstavljao Sunce, lopta koja je predstavljala Mesec, a glava svakog deteta je bila Zemlja27.

Lopta se isprui ispred sebe i stane se ispred svetla grafoskopa i onda se okree oko sebe. Naovaj nain se lepo vide meseeve mene, i kako dolazi do pomraenja Sunca i Meseca[].Kada Mesec stane ispred Sunca i zakloni ga, tj. Zemlja ue u Meseevu senku nastaje

27Svako ete je moralo a proba a bi vielo u kojoj je poziciji Mesec pri oreenom elu svog ciklusa.


23/54

22

pomraenje Sunca. A kada Mesec ue u Zemljinu senku nastaje pomraenje Meseca. Kada jeu potpunosti pomraen Mesec on ne nestane sa neba ve postane braonkast, mrk.

Ni pomraenje Meseca nipomraenje Sunca nisu retke pojave, ali pitanje je iz kog dela svetase mogu videti kada do njih doe.

4.1.6. Rad sa teleskopom

Za ovu aktivnost je bio potreban mali teleskop, koji se sklapa i rasklapa da bi uenici moglida vide sastavne delove i koji ima razliite objektive.

U planu je bilo posmatranje sazvea po noi bez Meseca, no s obzirom da nas vreme nijeposluilo tokom ovakvih noi umesto ovog organizovali smo dnevnu vebu sa teleskopom.Uenici su samostalno sklapali teleskop i onda vebali da ciljaju objekte sa njim. Ova veba

je imala za cilj da se uenici upoznaju sa sastavnim delovima teleskopa, ovde im je pokazanreflektor ali im je objanjena razlika koju bi imao refraktor sa kojim e se upoznati nanonom posmatranju. Pored ovoga uenici su morali da naue da opiu vidokrug teleskopa,tj. da kau na koliko sati je odreeni objekat koji posmatraju. Iako na poetku obrtanje slikeim je predstavljalo problem do kraja aktivnosti svi uenici su nauili da ciljaju sa teleskopom.

4.1.7. Organizovano posmatranje nonog neba

Za ovu aktivnost je bio potreban teleskop solidnog uveanja, korien je reflektor, sastabilnim nogarima jer aktivnost nije bila rezervisana samo za uesnike sekcije ve je bila

pozvana cela kola. Za demonstrativne svrhe izloen je i mali refraktor.

Tokom noi sa punim Mesecom u saradnji sa astronomskim drutvom Milutin Milankoviorganizovano je posmatranje Meseca, Jupitera i Saturna, pomou teleskopa, oblaci su sekretali nad Marsom pa nije bilo mogue njegovo posmatranje. Tokom ove aktivnostiuenicima je pokazana razlika izmeu teleskopa koji u sebi ima ogledala, reflektora, iteleskopa koji ima soiva, refraktora; kako da na nonom nebu razlikuju planete od zvezda,zvezde trepu kada gledamo u njih, a planete ne trepu.

Tokom ove aktivnosti uesnici sekcije su imali poseban status jer su na malom teleskopuciljali Mesec, i ostalim posmatraima priali neto vie o njemu, planetama i njihovimsatelitima koje smo mogli videti.


24/54

23

4.1.8. Burna hemijska reakcija

Ovu aktivnost su uenici radili u parovima i svaki par je doneo po jednu flau sa dugimgrkljanom, flaicu od soka, kola, tacnu i kaiicu. Jo nam je trebalo sire, soda bikarbona,

deterdent za sudove, levak i boja za kolae.

Prilikom hemijskih reakcija stavljaju se neke supstance, one interaguju i posle se dobijaju

neke druge supstance. Ne moe se bilo ta pretvoriti u bilo ta, moe se zamisliti kao kada bise rei rastavile na slova i onda sastavile u nove rei, ograniene su mogunosti jer imamosamo odreena slova.

Prvi ogled koji je raen je bio naduvaj balon[].U flau sa duim grlom se stavi sire, a ubalon uz pomo levka soda bikarbona i potom se balon paljivo navue na grkljan flae.Drei balon da ne sklizne sa flae balon se uspravi da soda bikarbona ode u flau 28.

Primeuje se da se balon lagano naduvava sam od sebe. ta se deava? Kada se pomeajusire i soda bikarbona dolazi do stvaranja novih supstanci od kojih je jedna ugljen dioksid. Ukom agregatnom stanju pri svakodnevnim temperaturama je ugljen dioksid29?

U gasovitom, i onda taj gas napuni balon.30

Treba obratiti panju da ni u samom siretu, ni u sodi bikarboni nema ugljen dioksida, ve tekkada se udrue oni nestanu, naprave ugljen dioksid i jo neto. Ova reakcija je burna i

praena je sa puno komeanja i mehuria. Zato se ova reakcija moe iskoristiti da se napraviadaja koja bljuje vatru[].

Deca su od staklenih flaica napravili adaje uz pomo kola papira. U svaku su sipali sire ukoje su razmutili malo deterdenta, da bi se mehurii due zadrali. Ovde su dodali boju zakolae da bi adaja bljuvala vatru raznih boja. I onda odjednom dodali jednu kaiicu sode

bikarbone. Reakcija je bila burna i pene je bilo na sve strane31.

4.1.9. Naelektrisanje

Uenici su radili individualno eksperimente ali su u grupi diskutovali o zapaanjima izakljucima. Za ovu aktivnost su potrebni baloni, konac, plastine kaike, komadii papira,so i biber. Uz ovo je korien televizor, raunar i pp prezentacija, kao i kreda i tabla.

28Treba voditi rauna o koliini sirdeta i soebikarbone jer ako ih ima jako puno balon eksploira, nama se ovo

u jednoj situaciji desilo.29

Priali smo o suvom leu, smrznutom ugljen ioksiu kaa smo priali o polarnim kapama na Marsu. 30

Ovde smo diskutovali malo o tome da gas zauzima zapreminu i koliku zapreminu telo zauzima u komagregatnom stanju.31

Ovo se uenicima posebno opalo, i bili su sasvim iznenaeni i fascinirani kako kulja pena iz njihovih aaja.


25/54

24

Svi smo se susreli sa pojavom da kada trljamo balon o kosu, kosa stoji nakostreeno pakaemo da se naelektrisala, ali ta se zapravo deava? Da bi se dao odgovor na ovo pitanjemora se ui u grau sveta oko nas.

ta je elija?32 Ako je elija osnovna jedinica grae svih ivih organizama, onda je atom

osnovna jedinica grae svega u prirodi. Ako se uzme komad gvoa i krenemo da ga seemona sve manje i manje delove doiemo posle nekog vremena do delia koji ako podelimo vienee biti gvoe. Ovaj najmanji deo, a koji po svim svojim karakteristikama i dalje jestegvoe nazivamo atom gvoa. Ovakav misaoni, zamiljeni eksperiment su uradili stariGrki filozofi, i onda taj najmanji deo neega nazvali nedeljiv tj. atom. Postoje razni atomi, akada se poveu oni prave molekule. Npr. dva atoma kiseonika ako se veu napravie molekulkiseonika, ali ako se veu tri atoma kiseonika napravie molekul ozona, ovo je mogue jeratom kiseonika kao da ima dve ruice33pa moe da se dri sa dve strane34. Ako uzmemo

jedan veliki atom kiseonika koji ima dve ruice sa kojima moe da se vee i dva mala atoma

vodonika koji svako ima po jednu ruicu za povezivanje i oni se poveu dobiemo molekulvode. Helijum nema ni jednu ruicu sa kojom bi se povezao tako da je on, to b i se reklo,nedrueljubiv, tako da on ne pravi molekule.35

Sad treba pogledati kako atom izgleda iznutra. On nije neka lopta svuda ispunjena, ve imajezgro u kojem je skoro sva, moemo rei ak i sva masa atoma i omota koji je podeljen poljuskama oko ovog jezgra. Kao one drvene igrake babuke to vea obavija manju i takonekoliko puta, tako i ove ljuske obavijaju jezgro. Izmeu ljuski nema nieg i jezgro je mnogomanje od veliine ljuski, tako da u zapremini atoma najvie ima praznog prostora. U jezgru

postoje dve vrste estica koje se zovu protoni i neutroni, protoni su pozitivni, a neutroni su

negativni, dok u omotau imamo male estice koje ni nemaju dimenziju i skoro 2000 putamanju masu od protona i neutrona, a zovu se elektroni i negativnog su naelektrisanja.36

Koliko pluseva, tj. protona ima u jezgru toliko treba da ima minusa, tj. elektrona, u omotau ikada se to sve sabere jednako je nuli. I onda kaemo da je atom elektro neutralan. Znai, akoima 6 protona, koliko treba da ima elektrona?37 Jezgru ne moe nita da se radi jer je jakovrsto, ali ovi elektroni mogu da se otkinu ili da se zakae za neki omota. Ako se na primeru molekulu koji je imao 6 protona i 6 elektrona otkine jedan elektron, to sad znai da i daljeima 6 plus protona, ali ima samo 5 minus elektrona. Kakvo je sada naelektrisanje celog

atoma? On je plus jedan naelektrisan, kae se da je pozitivno naelektrisan jer ima viak

pluseva. A ako se taj elektron to je otkinut doda nekom drugom atomu, kako e on bitinaelektrisan? Bie minus jedan naelektrisan i onda se kae da je negativno naelektrisan jer

32U biologiji su efinisali deliju kao osnovnu jeinicu graesvih ivih bida. Oni lepo to izeklamuju i to su

prihvatili kao efiniciju, a ovaj koncept osnovne jeinice grae smo iskoristili a im objasnimo ta bi bio atom ata molekul.33

Valenca atoma je aproksimirana na ovaj nain za ovaj uzrast, sa procenom a se ne treba detaljnijeuubljivati u problematiku, ali na ovaj nain se stvara obra baza za razumevanje principa sjeinjavanja i obraoskona aska u latentnom i naivnom znanju iz omena hemije.34

Ovde kao dopunu pp prezentaciji koordinator im crta tabli.35

Ove se koorinator zarava i vrada ako je potrebno a bi celoj grupi bilo jasno ta su molekuli a ta atomi.

Pre preavanja samo je jean eak znao ta je atom, ok su ostali nagaali.36Vedina uenika je ula za elektrone.37

Odgovor je isto 6. I ako su ovo razumeli nastavljamo dalje.


26/54

25

ima viak jedan minus.38 Znai ona tela koja imaju vie pluseva od minusa su pozitivnonaelektrisana, a ona koja imaju vie minusa od pluseva su negativno naelektrisana.

Naduvali smo balone i krenuli da ih trljamo o kosu. Kosa se lepila za balon kada smo zavrilisa trljanjem. Ovde staju koordinatorova objanjenja,uenici su preputeni jedni drugima39. I

dalje navedene zakljuke kako za ovaj ogled tako i za one koji slede oni izvode sami.

Posle diskusije dolaze do zakljuka: Kosa i balon su suprotno naelektrisani, i zato seprivlae. Znai da sa jednog se otkinu minusi i nakae na drugog40.

Dva naelektrisana balona vezujemo koncem koji hvatamo u sredini i vidimo da se oni

odbijaju.

Znai baloni su naelektrisani na isti nain, znai uvek se naelektriu isto kada se trljaju o

kosu.

Ovde koordinator ukazuje na to da kosa ostaje pozitivna a da je balon taj koji je negativan tj.

da su na njega preli minusevi.

Lepimo neke od naelektrisanih balona na zid. Ovo je bio malo sloeniji problem i posleodreenog vremena u meusobnim pregovorima uenici su traili asistenciju sa pitanjem:

Ako je balon sa puno minuseva, onda da bi se zakaio za zid, zid mora da ima pluseve, jel mu

balon uzme minuse?

Odgovor je bio ne, jer na balonu ima ve puno minusa i zato bi onda sami od sebe jo i

minusi iz zida preli na njega.

To onda znai da minusi iz zida moraju negde da pobegnu i da ostave samo pluseve.

Koordinator je podsetio uenike o tome kako izgleda atom i da nee tek tako pobeielektroni, koji su oznaeni kao minusi ali se mogu mrdati. Ovo im je bilo dovoljno da izveduzakljuak.

Svi minusi, ti elektroni pobegnu ka unutra, jer bee od minusa na balonu, kao to su dva

balona beala jedan od drugog. Onda spolja ostanu samo oni plusevi i zato se balon lepi.

Uenici su trljali ealj o kosu i privlaili komadie papira. Ovo objanjenje im je bilo jasno iodmah su uradili analogiju sa zidom i balonom. Zatim su pomeali so i biber i naelektrisanim

plastinim kaiicama izdvajali biber iz smee (so se tek kasnije kada se kaika dovoljnopriblii poinje lepiti za nju). A kao poslednji eksperiment izvedeno je privlaenje mlazavode sa naelektrisanom kaikom. Ovde je ispala mala polemika zato se mlaz ispravi kadadodirne kaiku ali uenici uspevaju da samostalno dou do zakljuka.

38Uenici su lepo zakljuili ogovor na ova koorinatorova pitanja.

39

Oslanjamo se na studiju datu u referencama [] koja nam pokazuje a se vii mentalni procesi eavaju usociolokim interakcijama.40

Iako nije razjanjavano a se plusevi i minusi privlae, a a se plusevi i plusevi tj. minusi i minusi obijaju.


27/54

26

Vodu privlai kaika isto kao i biber, zato to se dele plusevi i minusi ali kada voda pipne

kaiku, voda odnese sve minuse i onda nema ta da je privlai.

Deca iako iz razliitih odeljenja sada su se ve upoznala i prevazila barijere u komunikaciji.Dovedeni u situaciju da moraju sami neto da zakljue pokazuju veliki skok u aktivnosti i

interakciji to meusobnoj to i sa koordinatorom.[]

4.1.10. Smena godinjih doba, klimatski pojasevi i nastanak aurore

Za ovu radionicu je koriena maketa data na slici (1), kreda i tabla, raunar i pp prezentacija.

Slika 1. Maketa osvetljenosti delova Zemlje tokom godine.

Prvo su se deca upoznala sa maketom i razjasnili su ta ona predstavlja i kako se sa njommoe baratati. Deca samostalno manevriu sa maketom. Njima su godinja doba poznata i

pojmovi poput ravnodnevnice, dugodnevnice i kratkodnevnice ali ne razumeju mehanizam

njihovog nastanka, fiziku (astronomiju) koja se krije iza ovih pojmova i ova lekcija je imala

ovo za cilj.

Kada se okree Zemlja na maketi vidi se kako nastaje smena dana i noi. Ovo je oigledno alisledee to treba da se objasni je trajanje polarne noi i polarnog dana. Posmatra seosvetljenost polova prilikom rotacije makete oko svoje ose i prilikom revolucije okosijalice (koja predstavlja Sunce). Primeuje se da je u odreenim poloajima jedan pol


28/54

27

osvetljen a drugi u tami tokom cele rotacije Zemlje oko svoje ose41. To znai da je tamoobdanica tj. no tokom celog dana.Ova pojava naziva se polarni dan i polarna no.Koordinator skree deci panju da to ne izgleda tako da Sunce putuje samo jednom od Istokaka zapadu za tih 6 meseci. Ono svakog jutra kree sa istoka ka zapadu a uvee se vraa

od zapada ka istoku.

Kada je u ovom poloaju najvie je osvetljena severna polulopta. Tada je dan najdui, to je

dugodnevnica. A to znai da poinje leto. Na severnom polu je tokom leta sve vreme dan.

Deci se ukazuje na podatak da je tada Zemlja u najdaljoj taki od Sunca. Ovo ih zbunjuj e namoment ali preispituju maketu, otkrivaju da to nema nikakvog uinka.

I onda na severnom polu nema noi. A kada produimo sada dalje krug, dolazimo u poloaj

kada je i gore i dole jednako osvetljeno. Ravnodnevnica, poinje jesen. Sada i na severnom

polu ima malo mraka, ali kratko traje.

Nastavlja se dalje krug i onda se opisuje kako izgleda kratkodnevnica i prolenaravnodnevnica na slian nain. Date su im instrukcije da obrate panju na odreeneklimatske pojaseve i njihovu osvetljenost tokom godine.

Ovde ovo u sredini to je arki pojas, je skoro uvek jednako osvetljeno.

ta bi to znai? ta ste ranije rekli kakve veze ima osvetljenost i smena godinjih doba?

Pa da to je vie osvetljeno to je toplije godinje doba. To znai da je to po sredini oko

ekvatora najtoplije jer je stalno jednako osvetljen. A polovi se jako ohlade kada je polarna

no i ne mogu da se zagreju toliko tokom polarnog dana42.

Drugi deo ovog susreta bio je rezervisan za auroru jer su uenici traili razjanjenje ovepojave. Ovde jepredloeno objanjenje koje je jako malo aproksimirano i moda deluje kaoneprikladno za uzrast ali je koordinator procenio da ovo nee predstavljati veu potekou jer

je ve objanjavano ta je atom.

Nae Sunce ima ciklus od 11 god. To znai da na svakih 11 god. ono ima maksimum svojeaktivnosti. Pod maksimumom aktivnosti, mislimo da ima jako puno eksplozija i Sunevih

pega. Kada se deavaju eksplozije na Suncu deava se da jedan deo svoje materije Sunce

izbaci u kosmos. Taj oblak naelektrisanih estica koji putuje velikom brzinom nazivamoSunev (solarni) vetar. Oko Zemlje se nalazi magnetno polje koje poput oluka usmeravaSunev vetar koji nailazi na njega ka severnom i junom polu. Ovo je razlog zato se aurora

javlja samo u blizini polova. Taj oblak koji ulazi u nau atmosferu se sastoji od atoma, kojikako se sudaraju sa molekulima atmosfere poinju da svetle. Pazite, oni se ne zapale vesvetle43.

41Na ovom se zaravamo sve ok eca ne poveu a je to zbog nagiba Zemljine ose rotacije.

42

S obzirom a se rai o uenicima petog razrea osnovne kole, ovo je ovoljan nivo objanjenja utoliko vieto su sami oli o njega. 43

Da nismo raili grau atoma, ove bismo stali sa objanjenjem, ali poto jesmo otili smo korak alje.


29/54

28

Kako sad to atomi svetle? Podsetimo se grae atoma, imamo jezgro, unutra su protoni ineutroni, i omota u kojem su elektroni. Nama je bitan omota, rekli smo da se on sadri odljuski koje izgledaju kao one igrake babuke ili moete zamisliti kao kinder jaje, kojeobavija nekoliko okoladnih jaja. Kada atomi iz Solarnog vetra ulaze u atmosferu oni se

sudaraju sa atomima u atmosferi. Kada se sudare neki od elektrona skoi na ljusku iznad. Toje kao kada nekoga od vas neko gurne pa vi skrenete sa vaeg puta. Da bi se ovo desilo vimorate da dobijete neku energiju od osobe koja vas je gurnula. Tako i elektron da bi skoiovie mora da dobije energiju, a nju dobija od sudara. Zamislite sad elektron koji se bojivisine, i njemu se ne svia to je na nekoj vioj ljusci on jako eli da sie dole, ali da bi touradio on mora da se otarasi te energije koju je dobio44. Elektron moe da se spusti i ispustisvetlost koja e imati tu energiju koja je njemu viak. I onda atom zasvetli. Od vrste atomazavisi koja e boja biti.

Nekada se deava da aktivnost Sunca bude toliko velika, i da u Sunevom vetru bude toliko

estica da na magnetni oluk ne moe to sve da sprovede pa onda dolazi do prelivanja pa seaurora moe videti i izvan polarnih oblasti. Ovakva situacija je bila 2003. kada se moglavideti ak do Atine. to znai da se videla i kod nas na mestima gde ima malo svetlosnogzagaenja45.

4.1.11. Uticaj sredine na kretanje

Za ovu aktivnost je bio potreban plastelin, konac, dve plastine flae, makaze, igla, akalice,dosta listova hartije, eme za pravljenje razliitih papirnih avionia i hronometar.

Kada uvedemo uenicima pojam slobodnog pada uvek im deluje neverovatno da brzinapadanja zapravo ne zavisi od mase tela. Da bismo ovo demistifikovali dajemo uenicima daputaju istovremeno dve kugle razliitih masa ali istog prenika46, gde vidimo oigledno daone padaju istovremeno. Mi smo koristili teku drvenu kuglu i laganu kuglu od papira iselotejpa. Potom putaju zguvan i prav list papira da padaju istovremeno uz pitanje zato ne

padaju istovremeno?

Ispravljeni list papira se njie na vazduhu i onda sporije padne.

Znai od ega zavisi kako e da padne telo?

Zavisi od oblika.

ta je to to zaustavlja papir da padne dole?

44Ovde su koordinatoru uskoili u re, a bi i on mogao a se suari sa nekim pada preda energiju i da se

spusti. Istaknuto je da se i to eava ali a nam nije toliko vano jer to ne moemo a viimo. 45

Pojam svetlosnog zagaenja pomenut je nekoliko puta i posebno obraen u pripremamaza astronomskoposmatranje.46

Reakcija im je bila neverica. Morali su svi a se oprobaju a bi se uverili a ostali nisu neto pogreno uraili.


30/54

29

Vazduh.

Otpor vazduha se suprotstavlja kretanju. Neki od primera koje smo naveli da se ovako kreusu pad padobranca, skok letee veverice, padanje lista sa drveta i putanje zmaja.

U cilju objanjenja kako oblik moe uticati na kretanje kroz vazduh uradili smo sledeieksperiment. Uzeli smo komad plastelina i merili koliko mu treba da padne sa visine od oko

2,5m. Potom smo u taj plastelin zaboli akalice sa papiriima i ponovo pustili sa iste visine.U drugom sluaju je komadiu plastelina, iako je bio tei trebalo due vremena da padne.

Papirii su kao mala krilca koja zadravaju plastelin.

Na ovaj nain neke biljke poput maslaka raseljavaju svoje seme. Na vrhu semena maslakase nalazi perjanica koja obezbeuje da i blag vetri moe da odnese seme veoma daleko.

Ispitujui kako oblik utie na kretanje kroz vazduh pravljeni su papirni avionii razliitihoblika i organizovano je takmienje iji e avioni dalje a iji vie leteti. Primeeno je dakada su krila zaobljena na dole avioni due leti i dalje stigne. Ovo koriste semena nekogdrvea poput javora, jasena i bora. Plod zbog izrataja sporije pada i due se zadrava uvazduhu; time je izloeniji vetru gde dolaze do izraaja kako mu stoje krilca jer od toga jakozavisi koliko daleko e ih vetar odneti.

Poslednji ogled je trebao da nam da odgovor na to zato su ribe vretenaste. Uzeli smo dvakomadia plastelina iste mase i jedan oblikovali u kocku a drugi u vretenastu kap. I kocku ikap probodemo iglom i koncem tako da za jedan kraj konca bude vezana kap a za drugi kraj

kocka. Potom potopimo i kocku i kap u dve plastine flae pune vode tako da konac budezategnut a oba tela budu na istoj dubini. Preseemo konac makazama i gledamo koje e breda padne do dna. Kap pada bre i odmah dobijamo i odgovor, da su ribe slinog oblika kapida bi se to lake kretale kroz vodu.[]

4.1.12. Akcija i reakcija

Za ovu aktivnost je bilo potrebno: svea, dugaka metalna igla, dve velike ae, upalja, dvaskejta, konopac, baloni, slamice i selotejp.

Ovo je bilo poslednja radionica i u njoj se vidi potpuna samostalnost uenika i porastnjihovog samopouzdanja prilikom iznoenja ideja u meusobnoj komunikaciji. Na poetkuim je uveden pojam akcije i reakcije, kroz primer: koordinator udari sto, akcija, sto udari

koordinatora, reakcija. Uenici su stavljeniu situacije koje su oni sami morali daproanaliziraju.

Prvo su radili ogled sa balonom kao raketom [].


31/54

30

Vazduh izlazi na jednu stranu, akcija, balon ide na drugu stranu, reakcija47.

Po istom principu uzlee i svemirski atl.

Zatim, dva uenika se penju na dva skejta, jedan dri samo kanap a drugi vue, ono to

primeujemo je da se oba uenika pomeraju jedan prema drugom. Ovde nastaje malapolemika ta je akcija za poetak ali dolaze do zakljuka.

Akcija je da ja vuem, pomeram ga prema meni a reakcija da se ja pomeram prema njemu.

Trei primer je bio klackajua svea. Proboli smo sveu popreko po sredini i stavili na dvaoslonca tako da moe lako da se klacka i zapalimo je na oba kraja. Posle izvesnog vremenasvea sama od sebe poinje da se klacka. Ovde je nastala rasprava sa gomilom pokuajaobjanjenja, meusobnog uvianja neloginosti. Zatim detaljna analiza unutar grupe, i u

jednom momentu jedan deak je uzviknuo:Kap padne dole, svea ode gore!48

4.1.13. Poseta Festivalu nauke

U prvobitnom planu sekcije je bilo da se ide u posetu planetarijumu ali s obzirom da su

uenici na prethodnoj ekskurziji bili u planetarijumu ova aktivnost je izostavljena. Umestonje uenici su posetili Festival nauke u Novom Sadu.

Nakon obilask radionica uenici su istakli da im se najvie svidelo posmatranje Sunca kroz

teleskop i prilika da vide razliite bube i zglavkare u terarijumima.

4.2.

Studija pojedinanih sluajeva

4.2.1. Dobijanje podataka

Promene u stepenu prisutnosti pojedinih faktora i inilaca motivacije prikazane su za svakopojedinano dete jer jedino tako imamo podatak od znaaja[]. Prosene vrednosti za celugrupu nam ne daju informacije od znaaja do kakve je promene dolo. Odabrano je da se

prikau pet studija sluaja uenika koji su bili najredovniji na sekciji. U studiji e bitiprikazani rezultati ankete sprovedene na kraju projekta i analiza beleaka49o ponaanjusvakog uenika u toku radionica. Anketa je suena u odnosu na standardne ankete koje mere

47Ovo su zakljuili brzo i lako.

48

Eureka momenat.49Po belekama se porazumevaju auio-video materijale i teze napravljene od strane koordinatora

radionica o nainu interakcije.


32/54

31

stepene motivacije poto se radi o uenicima petog razreda kod kojih je metakognicija jouvek na niskom nivou.

Dobijeni rezultati nisu pokazatelj promene motivacija samo zbog pohaanja sekcije ve onipokazuju i promenu motivacije u toku kolske godine. Tako da se usponi i padovi moraju

gledati relativno i brojane vrednosti uporeivati sa belekama sa radionica da vidimo kolikiudeo promene potie od aktivnosti sa sekcije.

Uenici su od jednom dobili dva anketna listia50, koja su popunjavali paralelno. Prvi seodnosio na njihove navike, stavove, interesovanja i pogled vezan za prirodne nauke pre

polaska na sekciju a drugi na iste ove parametre ali posle pohaanja sekcije. Ovakosprovedena anketa daje unutranji doivljaj uenikog razvoja, mogli bismo jo rei linidoivljaj faktora motivacije i inilaca motivacije.

Pre nego se predstavi analiza podataka treba navesti da popunjavanje ankete uenicima nije

bila preterano zanimljiva aktivnost i da im je trebalo objanjenje zato oni to rade. Teksaznanjem da oni tada postaju deo istraivanja, eksperimenta pojedini od njih su uloiliizuzetnu panju u davanju odgovora.

50Ankete su napravljene oslanjajudi se na []


33/54

32

Anketa 1 - pre

Kako izglea tvoje miljenje o prironim naukama (po prironim naukama mislidemo na geografiju,

biologiju i matematiku, to su one koje saa imate u koli ali pore njih su tu jo i fizika, hemija,

medicina, astronomija,...)

Pol: M

Ocene iz matematike , biologije , geografije .

Stavi iks (X) u kolonu koja najbolje opisuje tvoje miljenje

Br. Iskaz Nikad

1

Retko

2

Ponekad

3

esto4

Uvek

5

1. Prirone nauke koje uim u koli bitne su mi u ivotu.

2. Bitnije mi je da razumem nego da dobijem 5.

3. Uenje prironih nauka je zabavno.

4. Vano mi je a obijem obru ocenu iz prironih nauka.5. Dovoljno se truim kaa uim prirone nauke.6. Znanje iz prironih nauka de mi znaiti u aljem kolovanju i

kasnije u poslu.

7. Ima obro uveban nain kako uim prirone nauke.

8. Bitno mi je da iz prirodnih nauka imam 5.

9. Znam a du obro uraiti kontrolni iz prironih nauka.

10. Provoim osta vremena uedi prirone nauke.

11. Uenje prironih nauka aje mom ivotu vie smisla.

12. Razumevanje prironih nauka de mi biti bitno u ivotu.

13. Smatram da mogu da savladam gradivo iz prirodnih nauka.

14. Dobro se pripremam za kontrolni iz prirodnih nauka.

15. Radoznao sam da saznam neto novo o prironim naukama.

16. Mislim da mogu da imam 5 iz prirodnih nauka.17. Uivam ok uim prirone nauke.

18. Siguran sam a mogu a razumem ono to uimo u prironimnaukama.

19. Kaa orastem imadu posao u kojem du koristiti znanje izprironih nauka ili du se baviti prironim naukama.

20. Ono to uim iz prironih nauka se poklapa sa mojiminteresovanjima.

21. Kaa neto ne razumem pitam ruge uenike.

22. Kaa neto ne razumem pitam roitelje.

23. Kaa neto ne razumem pitam nastavnika.

24. Kaa neto ne razumem pogleam na internetu

Poreaj po zanimljivosti sleede prirone nauke (1-najzanimljivija, 2-malo manje zanimljiva, ... 7

najmanje zanimljiva)

.Biologija .Hemija .Geografija .Fizika .Medicina .Astronomija .Matematika

Poreaj po vanosti sleede prirone nauke (1-najvanija, 2-malo manje vana, ...7 najmanje vana)

.Biologija .Hemija .Geografija .Fizika .Medicina .Astronomija .Matematika


34/54

33

Anketa 2 - posle

Kako izglea tvoje miljenje o prironim naukama (po prironim naukama mislidemo na geografiju,

biologiju, matematiku, fizika, hemija, medicina, astronomija,...)

Pl: M Ocene iz matematike , biologije , geografije .

Stavi iks (X) u kolonu koja najbolje o

Date post:	21-Feb-2018
Category:	Documents
Upload:	studij2011
View:	241 times
Download:	0 times

Mariana Jaskov - Master Rad (f1-158)

Documents