Sem-rad podzemne vode

8/13/2019 Sem-rad podzemne vode

http://slidepdf.com/reader/full/sem-rad-podzemne-vode 1/19

Univerzitet u Novom Sadu

Prirodno-matematički fakultet

Departman za biologiju i ekologiju

JOVII! Sne"ana

ZAGAĐENJE PODZEMNIH VODA

-#eminar#ki rad-

Novi Sad$ januar %&&'(

mentor) dr( Petrovi* Olga



SADRŽAJ

1. UVOD..........................................................................................................................................3

+(+ Op,te karakteri#tike podzemni voda((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((.

+(% Poreklo podzemni voda((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((/

+(. Vertikalni ra#pored podzemni voda(((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((0

2. ZAGAĐENJE PODZEMNIH VODA......................................................................................6

%(+ 1aktori za,ti*eno#ti podzemni voda(((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((2

%(% 3ačka#ti i difuzni izvori zaga4enja((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((2

%(. Prirodno zaga4enje podzemni voda(((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((5

%(.(+ 6r#en i podzemne vode(((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((5

%(.(%( Sadr"aj ar#ena u podzemnoj vodi za vodo#nadbevanje u Ju"nom 7anatu(((('

%(/ Ve,tačko zaga4enje podzemni voda((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((+&

%(0 Stanje podzemni voda za vodo#nabdevanje u Vojvodini((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((+.

%(0(+( 8valitet podzemni voda na izvori,tima u Suboti9i((((((((((((((((((((((((((((((((((((+0

%(0(%( 8valitet podzemni voda na izvori,tima u Novom Sadu(((((((((((((((((((((((((((+0

%(: ;onitoring podzemni voda((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((+2

3. ZAKLJUČAK..........................................................................................................................18

4. LITERATURA.........................................................................................................................19

%



1. UVOD

Podzemne vode čine preko '& < izvora #ve"e vode u #vetu( Oko 0&< popula9ije kori#ti podzemnu vodu

kao primarni izvor vode za pi*e(

=aga4eno#t podzemni voda direktno zavi#i od od zaga4eno#ti povr,in#ki voda u#led i#pu,tanja

otpadni voda iz na#elja i indu#trije$ zaga4eno#ti zemlji,ta zbog odlaganja ,tetnog i opa#nog otpada i od#piranja zaga4enja #a poljoprivredni povr,ina i #aobra*ajni9a(

Podzemne vode #e razlikuju od povr,in#ki prema relativno #porom kretanju vode$ ,to pove*ava vreme

zadr"avanja vode u zemlji,tu i time zadr"avanje polutanata kao i #tepen fizičko-emij#ki interak9ija

vode i okolnog materijala u kome #e nalazi akvifer(

1.1 O!"# $%&%$"#&'("'$# )*+#,-' /)*%

Sve vode koje #e nalaze u =emljinoj kori$ i#pod povr,ine$ pred#tavljaju podzemne vode( ;ogu #e javiti

kao #lobodne ili gravita9ione i kao vezane( Slobodne vode #e kre*u po ,upljinama i drugimme4upro#torima$ dok #e vezane ne kre*u >adezionom i drugim #ilama #u vezane za pojedine če#ti9e ,to

im onemogu*ava kretanje?(

Podzemne vode #e mogu javiti u #va tri agregatna #tanje) uglavnom #e javljaju u tečnom$ ali #e tako4e

javljaju i u čvr#tom i u ga#ovitom #tanju(

U prirodnim rezervoarima lito#fere na različitim dubinama i u različitim količinama javljaju #e podzemne

vode u tečnom agregatnom #tanju$ pri čemu donja grani9a do koje u zemlji dopiru nije #a #igurno,*u

utvr4ena( Smatra #e da #e mogu na*i i na dubini od +& km$ o čemu #vedoče termalne vode$ čiji #u

rezervoari u zemlji veoma duboki(Podzemne vode u čvr#tom #tanju #u poznate i pod nazivom mrzlota$ a javljaju #e u predelima gde #e ni#ke

temperature zadr"avaju ve*i deo godine( 3o #u predeli na vi,im geograf#kim ,irinama$ u kojima #e za

vreme leta u zemlji otopi #amo povr,in#ki #loj leda$ a duboki #lojevi o#taju zamrznuti( ;rzlota #e mo"e

javljati i na vi#okim planinama ali je znatno manja od #tandarne mrzlote čija #e debljina kre*e od pola

metra$ a u ek#tremnim #lučajevima mo"e izno#iti i do 0&& metara(

@to #e tiče podzemni voda u ga#ovitom #tanju$ one #e nalaze na velikim dubinama gde i#tovremeno

vladaju vi#oke temperature pod velikim priti#kom(

Alavna fizička #voj#tva podzemni voda #u)+? temperatura- karakteri#tična je ujednačeno#t i #tabilno#t( Dnevna kolebanja temperature zapa"aju #e

do dubine od %(0 metara ali #u ona veoma mala$ #koro beznačajna(

.



%? boja- najče,*e zelenka#ta$ ali mo"e biti mrka od umu#a ili "uta od organ#ki materija koje #adr"i(

Uop,teno$ boja i #tepen obojeno#ti označavaju pri#u#tvo odre4eni materija i njiovu količinu u

podzemnim vodama(

.? providno#t- veoma različita i zavi#i od o#obine #tena kroz koje prolaze podzemne vode(

Bemij#ka #voj#tva odre4uje mineralo,ki #a#tav i #tepen ra#tvorljivo#ti #tena( Veoma bitan je uti9aj povr,ina preko koje podzemna voda prolazi$ temperatura vode i brzina toka( @to je #tepen ra#tvorljivo#ti

#tena i dodirna povr,ina ve*a$ tok br"i a temperatura vi,a$ voda *e ra#tvoriti vi,e mineralni materija(

=bog toga emij#ki #a#tav podzemni voda veoma varira(

;o"e #e re*i da je jedna od o#novni karakteri#tika podzemni voda da #adr"e malu količinu organ#ki

materija(

1.2 P)&#$0) )*+#,-' /)*%

O#im po agregatnom #tanju$ po#toji i podela podzemni voda prema njiovom poreklu na tri o#novnegrupe) juvenilne$ vadozne i konatne(

Juvenilne vode na#taju #intezom ki#eonika i vodonika( Naravno$ u doba formiranja =emlje #va voda je

na#tala na ovaj način( =bog različitog na#tanka juvenilne podzemne vode mo"emo #vr#tati u nekoliko

podgrupa >vulkan#ke$ magmat#ke i dr(?$ a dana# ovaj tip podzemni voda na#taje u pro9e#u la4enja i

diferen9iranja "itke magme u zoni kontakta izme4u magme i lito#fere$ ali na primer$ i u #amoj =emljinoj

kori i na njenoj povr,ini la4enjem vulkan#ke lave(

Vadozne podzemne vode potiču iz atmo#fere i #a =emljine povr,ine gde #u do#pele padavinama( Javljaju

#e u #vim agregatnim #tanjima kao #lobodne i vezane( 6ko #u na#tale od vodene pare prizemni delovaatmo#fere koja je do#pela #trujanjem u pukotine i ,upljine #tena gde #e kondenzovala$ nazivaju #e

kondenza9ione$ a njiovo #tvaranje #e mo"da najbolje mo"e pratiti u kra,kim pe*inama( Uz jake vazdu,ne

#truje$ topao i vla"an vazdu #e kondezuje$ pa #e voda bukvalno #liva niz zidove(

8ondenza9ione vode na#taju velikim delom i od vodene pare iz dublji #lojeva( Ove pare #truje prema

povr,in#kim delovima$ kondenzuju #e i potom #e$ ili #jedinjavaju #a izdanima$ ili #e vra*aju u dubinu

u#led #manjenog priti#ka(

Vadozne podzemne vode na#taju i infiltra9ijom kroz pore i pukotine$ pa #e nazivaju i infiltra9ione vode(

Infiltra9ijom rečni voda u izdan na#taju ubrizgane vode( Ova pojava #e javlja u ravni9ama kroz koje protiču velike reke #a kolebljivim rečnim re"imom( Ukoliko #e mak#imum vodo#taja javi u vreme kada #u

podzemne vode ni#ke$ dolazi do infiltriranja rečne vode pod odre4enim priti#kom koji je u#lovljen

vi#in#kom razlikom izme4u nivoa reke i izdani( 8od na# #e ovaj tip podzemni voda javlja u Panon#koj

niziji i dolinama ve*i pritoka Save i Dunava(

/



8onatne podzemne vode javljaju #e u #edimentnim #tenama #a kojima #u i#tovremeno na#tale$ pa otuda

naziv konatne >conatusC zajedno ro4en?( Sedimenti mor#kog i jezer#kog dna #adr"e mnogo vode( Ukoliko

do4e do povlačenja mora ili i,čezavanja jezera$ podzemna voda *e o#tati$ pri čemu količina ove vode

zavi#i od geolo,kog #a#tava dna$ ali i #trukture zemlji,ta( 8od na#$ konatne podzemne vode ima u

panon#kom bazenu$ a do nje #e mo"e do*i bu,enjem ili kopanjem bunara(

1.3 V#&"'$%0-' &%()&#* )*+#,-' /)*%

Povr,in#ke vode #e upijaju i poniru u zemlji,te pod dej#tvom zemljine te"e i prolaze kroz kapilarne pore i

pukotine #ve do vodonepropu#nog #loja( Iznad ovog #loja obrazuje #e vodena ma#a- izdan( Izdan #e javlja

na različitim dubinama( U Panon#koj niziji izdan #e javlja nepo#redno i#pod povr,ine$ a ponekad izbija i

na povr,inu( 3o je karakteri#tično za ni#ke i ,iroke aluvijalne ravni kao ,to je Panon#ka nizija( @to #e tiče

vodonepropu#nog #loja$ on #e mo"e na*i na nekoliko #totina metara dubine( U tom #lučaju #u podzemne

vode duboke i#pod povr,ine$ i mogu da grade akumula9ije ili da #e$ u zavi#no#ti od nagiba zemlji,ta$ polagano kre*u(

Podzemne vode #e javljaju u različitim #redinama od koji i zavi#e njiove fizičke i emij#ke o#obine(

azličit mineralo,ki #a#tav #tena$ naročito oni koje #e ra#tvaraju u vodi$ utiče na njiov #a#tav i kvalitet(

0



2. ZAGAĐENJE PODZEMNIH VODA

Polutant podzemni voda je #vaka #up#tan9a koja$ kada do#pe u akvifer$ menja kvalitet vode i čini je

nepogodnom za upotrebu u odre4ene #vre( Ponekad je to neko emij#ko jedinjenje$ ali i#to tako če#to

dolazi i do mikrobiolo,ke kontamina9ije( Naravno$ kontamina9ija mo"e biti i deo prirodnog pro9e#a( Na primer$ podzemne vode mogu #adr"ati radon$ radioaktivni produkt ra#pada uranijuma koji je pri#utan u

=emljinoj kori$ pa u #lučaju da takve podzemne vode prolaze kroz mre"u vodovoda mo"e #e de#iti

i#pu,tanje ovog ga#a(

;nogo godina #u ljudi verovali da zemlji,te i #lojevi #edimenata iznad akvifera pred#tavljaju prirodne

filtere koji zadr"avaju polutante #a povr,ine od infiltra9ije do podzemni voda( ;e4utim 2&-i godina %&(

veka po#talo je ja#no da ovi zemlji,ni #lojevi če#to ni#u adekvatno za,titili akvifere( Uprko# tome$ i dalje

po#toji trend zaga4ivanja podzemni voda(

Da bi #e mogao razmotriti i pro9eniti kvalitet podzemni voda potrebno je upoznati karakteri#tikeakvifera) grani9e pro#tiranja$ trodimenzionalnu geometriju$ vr#te materijala koji tvori akvifer i

identifika9iju #i#tema tokova(

Spe9ifično#t zaga4ivanja podzemni voda je u tome ,to ovaj pro9e# nije izolovan i lokalan ve* je u

značajnom #tepenu u#lovljen zaga4enjem drugi elemenata "ivotne #redine- atmo#fere$ povr,in#ki voda i

zemlji,ta$ koji #e javljaju kao #ekundarni izvori zaga4ivanja(

O#novni značaj u pro9e#u zaga4ivanja podzemni voda pripada tečnim materijama koje putem filtra9ije

do#pevaju u vodono#ne orizonte(

vr#ti otpa9i i materije deluju na podzemne vode$ ra#tvaraju*i #e i delimično prelaze*i u tečnu fazuatmo#fer#kim padavinama i pod uti9ajem povr,in#ki tokova(

Va"an značaj u zaga4ivanju podzemnog dela idro#fere pripada ga#ovitim materijama$ koje #e$ za razliku

od tečni$ a po#ebno čvr#ti$ ra#pro#tiru po velikoj zapremnini i deluju na podzemne vode na regionalnom

nivou$ mada #a znatno manjim #tepenom intenziteta( Aa#ovite materije do#pevaju u podzemne vode iz

pra,ine koja #e talo"i na povr,ini$ #a zaga4enim tečnim padavinama i iz #ne"nog pokrivača(

Uop,teno$ zaga4ivanje podzemni voda zavi#i$ #a jedne #trane od optere*enja "ivotne #redine

zaga4uju*im materijama antropogenog porekla$ a #a druge- od prirodno geolo,ko-idrolo,ki u#lova koji

opredeljuju za,ti*eno#t podzemni voda( @to je za,ti*eno#t podzemni voda ve*a$ to je manja mogu*no#tzaga4ivanja

:



2.1 %$")&' +%!"'#-)("' )*+#,-' /)*%

=a,ti*eno#t podzemni voda zavi#i od mnogo faktora koji #e mogu #vr#tati u tri grupe) prirodne$

tenogene i fizičkoemij#ke(

U o#novne prirodne faktore #padaju pri#u#tvo #labopropu#tljivi minerala$ dubina #loja podzemni voda$

kapa9itet$ litologija i filtra9ione o#obine minerala iznad vodono#nog orizonta kao i #orp9ione o#obineminerala(

U tenogene faktore ubrajaju #e u#lovi nala"enja zaga4uju*i #up#tan9i na povr,ini zemlje$ a u

fizičkoemij#ke faktore ubrajaju #e njiove #pe9ifične o#obine$ migra9iona #po#obno#t$ vreme ra#pada ili

emij#ka #tabilno#t u podzemnim vodama(

2.2 T%$%("' ' *'5+-' '+/)&' +%%7#-%

8ontaminanti podzemni voda #vr#tavaju #e u dve grupe) tačka#ti izvori i difuzni odno#no netačka#ti

izvori( Primeri tačka#ti izvora #u deponije$ #eptičke jame$ i#ti9anje nafte iz rezervoara$ a ra#pr,eniinfiltra9ija pe#ti9ida #a poljoprivredni povr,ina Najva"niji tačka#ti izvori #u deponije komunalnog i

indu#trij#kog otpada( 8ada #e one na4u u blizini pe,čani ili ,ljunkoviti akvifera$ tada je opa#no#t od

kontamina9ije najve*a(

O#tali tačka#ti izvori #u pojedinačno gledaju*i manje značajni$ ali po#toje u ogromnom broju( Pravi

primer #u #eptičke jame koje #u dizajnirane u vidu rezervoara u koji #e #me,ta otpad a koji #e vremenom

ap#orbuje od #trane okolnog pe#ka i zdrav9a >#loj zemlje i#pod povr,in#kog #loja?( 8ontaminanti koji

mogu da u4u u #i#tem podzemni voda iz #eptički #i#tema uključuju različite bakterije$ viru#e$ emij#ke

#up#tan9e i to mo"e prouzrokovati ozbiljne probleme( Uprko# činjeni9i da #u #eptičke jame poznati izvorikontaminanata$ monitoring ovog izvora zaga4enja podzemni voda nije na zadovoljavaju*em nivou(

Bemij#ke #up#tan9e koje #e kori#te u agrikulturi >npr( pe#ti9idi? #u primeri difuznog primera zaga4enja iz

razloga ,to #u ra#pr,eni na velike obla#ti( >Slika +?( Slično$ #piranje #a #aobra*ajni9a je tako4e netačka#ti

izvor zaga4enja(

Slika +( a#pr,ivanje pe#ti9ida

>EEE(groundEater(org?

2



=apravo$ o#novni tačka#ti izvori polutanata podzemni voda #u)

#eptičke jame

nezaptiveni rezervoari nafte i naftni produkata

i#9urenja indu#trij#ki emikalija na proizvodnim po#trojenjima

deponije indu#trij#kog otpada

komunalne deponije

nezaptiveni kanaliza9ioni #i#temi

rafinerije

otpadne indu#trij#ke i komunalne vode

Najva"niji difuzni izvori #u)

#piranje pe#ti9ida i mineralni 4ubriva #a poljoprivredni povr,ina #piranje #oli i dr( emij#ki #up#tan9i #a #aobra*ajni9a

kontaminirane atmo#fer#ke padavine >ki#ele ki,e?

S obzirom na to da #e polutanti difuzni izvora kori#te na ve*im obla#tima$ obično imaju ve*i uti9aj na

kvalitet podzemni voda od polutanata tačka#ti izvora( Ipak ukoliko neki tačka#ti izvor ima uti9aj na

dovoljno veliku obla#t$ če#to #e tretira kao ra#pr,en izvor zaga4enja(

Jednom kada je akvifer kontaminiran$ mo"e o#tati neupotrebljiv nekoliko de9enija( =apravo$ naučni9i #u

utvrdili da vreme oporavka mo"e da izno#i od dve nedelje pa #ve do +&(&&& godina( Dalje$ efekti

kontamina9ije podzemni voda #e ne zavr,avaju #a pogor,anjem kvaliteta #ami podzemni voda$ ve* jevi,e #tudija pokazalo da po#toji migra9ija kontaminanata od izvora zaga4enja do obli"nji reka i jezera$ #

obzirom na to da #u podzemne vode deo idrolo,kog 9iklu#a

2.3 P&'&)*-) +%%7#-# )*+#,-' /)*%

8ao ,to je ve* pomenuto$ kontamina9ija podzemni voda mo"e biti po#ledi9a antropogenog delovanja$ ali

i deo prirodnog pro9e#a( Pravi primer prirodnog zaga4enja je pri#u#tvo tok#ičnog ar#ena u podzemnim

vodama u vrlo vi#okim kon9entra9ijama$ a kao po#ledi9a prirodne pri#utno#ti u #edimentima(

2.3.1 A&(#- ' )*+#,-# /)*#

I#tra"ivanje iz %&&2( godine je pokazalo da preko +.2 miliona ljudi iz vi,e od 2& dr"ava je izlo"eno

trovanju ar#enom iz pija*e vode( 8ontamina9ija podzemni voda ar#enom #e de,ava ,irom #veta$

uključuju*i i pro#tore na,e dr"ave(

5



6r#en je čvr#t$ krut nemetal koji kao trovalentan blokira enzime i mnogo je tok#ičniji od petovalentnog

ar#ena$ ba, kao ,to #u i neorgan#ka jedinjenja ar#ena tok#ičnija od organ#ki(

=apravo #va jedinjenja ar#ena #u tok#ična( U zemljinoj kori je za#tupljen u obliku #voji minerala$ od

koj je najza#tupljeniji ar#enopirit( 6r#en do#peva do podzemni i povr,in#ki voda prirodnim pro9e#ima

ra#tvaranja minerala$ u#led biolo,ke aktivno#ti$ erozionim pro9e#ima i #l( U Fvropi najve*i problem #avi#okim kon9entra9ijama ar#ena u podzemnim vodama je u ;a4ar#koj$ Srbiji >Vojvodina? i Brvat#koj(

Veliki deo Vojvodine #adr"i neprivatljivo vi#oku kon9entra9iju ar#ena u vodi za pi*e >;D8 +& Gg6#Hl

prema Pravilniku o igijen#koj i#pravno#ti vode za pi*e$ Sl( li#t SJ$ /%H'5?( 8an9erogen je i #matra #e

jednim od prouzrokovača tumora ko"e$ plu*a$ mokra*ne be,ike$ kao i kardiova#kularni bole#ti(

Odre4ena i#tra"ivanja #u pokazala da i pri ni"im kon9entra9ijama po#toji rizik od kontamina9ije #a

ozbiljnim po#ledi9ama po zdravlje(

6r#en #e akumulira u jetri$ bubrezima$ plu*ima$ #lezini$ a po#ebno u ko#i i noktima$ ,to #e kori#ti u

dijagno#tičke #vre( 6kutno trovanje ar#enom ima #iptome kao ,to #u mučnina$ povra*anje$ o#e*aj vrelineu u#tima$ jaka "e4$ bolovi u predelu abdomena$ a #mrt mo"e da na#tupi za par #ati( 8od ronični trovanja

javljaju #e karakteri#tične promene na ko"i$ opadanje ko#e$ glavobolja$ grčevi$ #iva boja li9a i

malak#alo#t(

Pojava ar#ena u podzemnim vodama zavi#i od idrogeolo,ki i emij#ki faktora >#taro#t akvifera$ brzine

protoka vode u akviferu$ pB vredno#ti i redok# poten9ijala #i#tema?( 3ako4e$ pri#u#tvo ar#ena u prirodnim

vodama mo"e biti i po#ledi9a antropogenog uti9aja( Jedinjenja ar#ena #e upotrebljavaju u medi9ini$ pri

preradi ko"e i krzna$ u proizvodnji #takla$ por9elana$ kao pigment u proizvodnji vatrometa i farbi i #l(

Najznačajnija obla#t njegove primene je u poljoprivredi$ gde razni derivati ar#ena ulaze u #a#tav pe#ti9ida$a pored toga #e jo, kori#ti i u farma9eut#koj$ drvnoj i rudar#koj indu#triji( =bog #voje izrazite tok#ično#ti

na okolinu i ljude mnogi pe#ti9idi #u dana# zabranjeni(

2.3.2. S%*&% %&(#-% 5 )*+#,-) /)*' $)% (05' +% /)*)(-%*:#/%-# 5 J5-), ;%-%"5

ezultati analize vode na #adr"aj ar#ena iz bunara koji #lu"e za vodo#nabdevanje u Ju"nom 7anatu

pokazuju da$ od ukupno %%5 i#pitani bunara$ 0. bunara imaju kon9entra9ije ar#ena iznad mak#imalne

dozvoljene kon9entra9ije$ odno#no %.$%< ukupnog broja i#pitavani bunara(

8ontrola #adr"aja ar#ena u vodi za pi*e je od po#ebnog značaja$ jer na ovaj način mo"e do*i do roničnogizlaganja ovom polutantu( Preporučena vredno#t Svet#ke zdrav#tvene organiza9ije od +& GgHl za#novana

je na #intezi do#tupni emij#ki$ tok#ikolo,ki$ medi9in#ki$ epidemiolo,ki i drugi informa9ija

vezani za ljud#ko zdravlje i pred#tavlja kon9entra9iju ar#ena u vodi za pi*e pri kojoj #e ne*e i#poljiti

negativni efekti na zdravlje pri #vakodnevnom konzumiranju takve vode za pro#ečni "ivotni vek(

'



2.4 V#!"%$) +%%7#-# )*+#,-' /)*%

=aga4uju*e #up#tan9e podzemni voda i agen#i iz antropogeni izvora #u rezultat različiti oblika ljud#ke

aktivno#ti u indu#triji$ tenologiji$ #aobra*aju$ proizvodnji električne energije i zadovoljavanja drugi potreba #avremenog urbanog dru,tva( 8ao rezultat privredne delatno#ti$ na povr,inu zemlji,ta pri#ti"u i tu

#e gomilaju ogromne količine različiti materija$ uglavnom antropogenog porekla( =aga4uju*e materije

infiltriraju #e zajedno #a otpadnim vodama$ atmo#fer#kim padavinama i delom povr,in#kog toka u

podzemne vode$ menjaju*i im kvalitet- fizičkoemij#ki #a#tav i organoleptičke o#obine(

Pitanje kla#ifika9ije zaga4ivača uop,te$ a po#ebno zaga4enja podzemni voda$ je vrlo #lo"eno( Uop,te

uzev,i i imaju*i u vidu njiovo poreklo$ pored podele na prirodno i veštačko zagađenje$ i #amo ve,tačko

zaga4enje #e mo"e kategori#ati kao) komunalno$ indu#trij#ko$ poljoprivredno i individualno( >3abela +?

3abela +( Izvori ve,tačkog zaga4enja podzemni voda >EEE(groundEater(org?

;e#to porekla

Poten9ijalni izvori kontamina9ije podzemni voda

8omunalni Indu#trij#ki Poljoprivredni Individualni

U blizini zemljine povr,ine

deponijekomunalnogotpada

po#ipanje

#aobra*ajni9a #olju

rezervoari>i#9urenja?

-emij#ke#up#tan9e za

proizvodni pro9e#-goriva

pe#ti9idi

mineralna 4ubriva

emij#ke #up#tan9e

>deterd"enti$motorna ulja$ boje$ pe#ti9idi?

I#pod zemljine povr,ine

kanaliza9ioni#i#temi

zakopavanjeotpada

9evovodi

podzemnirezervoari

bunari) napu,teniili nepravilnekon#truk9ije

#eptičke jame

bunari) napu,teniili nepravilnekon#truk9ije

Po#toje zai#ta različiti antropogeni izvori zaga4enja podzemni voda od koji *e #amo neki biti

#pomenuti(

D#)-'# Izuzetno va"an pro9e# koji #e odvija u #vakoj deponiji je degrada9ija otpadni #up#tan9i u

pri#u#tvu vode i vazdua čime #e #tvaraju nove organ#ke ili neorgan#ke #up#tan9e koje #e če#to

+&



o#loba4aju iz deponija u obliku filtrata >deponij#ke pro9edne vode?$ koje #u u nepo#rednoj komunika9iji

#a povr,in#kim i podzemnim vodama(

P)0)&'/&#*-% &)'+/)*-% @iroko pri#utnom emiza9ijom$ pre #vega upotrebom pe#ti9ida i mineralni

4ubriva$ kao i podizanjem veliki "ivotinj#ki farmi znatno je pora#tao i uti9aj poljoprivrede na

podzemne vode( O#novni uti9aj različiti privredni delatno#ti na podzemne vode odra"ava #e promenama idrodinamički i idroemij#ki u#lova vodono#ni #lojeva( Praktično je #a ovim

promenama vezano i i#9rpljivanje rezervi podzemni voda #a jedne$ i njiovo zaga4ivanje #a druge

#trane(

O#novni načini zaga4ivanja obuvataju primenu mineralni 4ubriva$ pe#ti9ida$ nakupljanje #oli i minerala

zbog navodnjavanja$ odlaganje #taj#kog 4ubriva i otpadni voda >otpadne vode #a farme #adr"e 9ink i

bakar? kao i pove*anje poljoprivredni povr,ina ,to izaziva pove*anu eroziju zemlji,ta( 8od mineralni

4ubriva o#novni problem je #piranje fo#fora$ a ako je apatit koji #e kori#ti kao #irovina u proizvodnji

fo#ilni 4ubriva bio lo,eg kvaliteta u zemlji,tu u vodi #e mo"e pojaviti i uran$ kadmijum i niz drugielemenata(

S#"'$# %,# Septički #i#temi mogu biti ozbiljan izvor kontamina9ije podzemni voda( Nepravilno

dizajnirana$ lo9irana$ kon#truktovana ili odr"avana #eptička jama mo"e dove#ti do prodiranja

mikroorganizama i emij#ki #up#tan9i do podzemni voda uzrokuju*i ozbiljne probleme(

V%7#-# ' ):&%*% ,'-#&%0-' ('&)/'-% Va4enje i obrada mineralni #irovina obuvataju po#tupke i

metode rudar#ki zavata do pripreme mineralni #irovina za tenolo,ku preradu u topioni9ama(

U na,oj zemlji #e aktivno ek#ploati,u metali) bakar$ olovo$ 9ink i antimon( Svako od značajni le"i,ta

metala i nemetala ujedno pred#tavlja i rudnik koji degradira okolinu$ pored o#talog zaga4uju*i povr,in#kei podzemne vode( 3okom povr,in#ke i podzemne ek#ploata9ije le"i,ta$ dolazi do emi#ije ,tetni materija i

do njiovog ra#tvaranja >minerali$ metali ili nemetali? u vodama rudnika i do razvijanja ve*i ili manji

količina pra,ine

E-#&#"'$% <T#&,)#0#$"&%-#= (%)&#/%-# 50%> Izvor zaga4enja #u uglavnom o9edne vode iz

pepeli,ta( Poznato je da faktor kon9entri#anja ,tetni #up#tan9i tokom #agorevanja uglja izno#i oko /-0$

jer #e od jedne tone uglja dobija od &(+%-&(%0 tona pepela( @tetni elementi koji o#taju u pepelu i dimnom

talogu #u "iva$ ar#en$ kadmijum i dr( Veliki problem pred#tavlja i uran( Sagorevanjem +&&(&&& tona uglja

dobija #e oko %%&-0.& kg ra#tvorljivog urana( On #e ra#tvara u pri#u#tvu vode i zato #e nalazi u malimkoličinama na pepeli,tima( Npr($ #adr"aj urana u podzemnoj vodi u blizini termoelektrane u Obrenov9u je

oko &(+gH dm.$ a i#pranom pepelu radioaktivno#t je tri puta ve*a u odno#u na ugalj(

S'&%-# ()0' (% (%):&%%-'?% @iroka upotreba #oli i drugi emij#ki #up#tan9i je jo, jedan izvor

poten9ijalne kontamina9ije podzemni voda( U zim#kim me#e9ima vr,i #e po#ipanje #aobra*ajni9a #olju

++



kako bi #e led otopio i #prečilo #e klizanje automobila >Slika %?( 8ako #e led topi$ #o i druge emij#ke

#up#tan9e koje #e kori#te u ovu #vru$ #piraju #e #a #aobra*ajni9a i po#toji opa#no#t da na kraju do#peju i

do #i#tema podzemni voda(

Slika %( Po#ipanje #oli po putevima>EEE(bli9(r#?

Pored ovog negativnog uti9aja$ #aobra*aj mo"e pred#tavljati jo, jedan va"an izvor zaga4enja podzemni

voda( Naime$ razna i#tra"ivanja pokazuju da po#toji pove*an #adr"aj olova u blizini veliki #aobra*ajni9a(

Na primer$ i#tra"ivanja kvaliteta podzemni voda u okolini Podgori9e pokazuju da je #adr"aj olova u

pojedinim uzor9ima do#tigao vredno#t od &(&+2: mgHl$ čime je detektovan pove*an #adr"aj olova u

odno#u na mak#imalnu vredno#t koju propi#uje Pravilnik o igijen#koj i#pravno#ti vode za pi*e >&$&+

mgHl?( Olovo ima izra"ene kumulativne o#obine i o,te*uje #koro #va tkiva( Smatra #e da olovo poti#kujedruge metale iz razni metaloenzima i na taj način indirektno dovodi do njiove inibi9ije( Popula9ione

grupe koje #u najo#etljivije #u de9a do ,e#t godina( Dobijeni rezultati za #adr"aj olova u vodi iz tri

i#pitivana bunara upozoravaju na #talne kontrole igijen#ke i#pravno#ti bunar#ke vode u ovom području$ a

ovaj pove*an #adr"aj olova je verovatno po#ledi9a blizine magi#tralnog puta i pruge koji #e pru"aju kroz

na#elja gde #u #me,teni kontaminirani bunari

P)*+#,-' &#+#&/)%&' )&'/% @iroko #u za#tupljeni i kori#te i benzin#ke pumpe$ rafinerije i mnoga

indu#trij#ka po#trojenja koja kori#te benzin$ naftu i druge #up#tan9e( Ukoliko do4e do i#9urenja ti

#up#tan9i$ podzemne vode mogu biti ozbiljno zaga4ene(

Na"alo#t$ po#toji primer negativnog uti9aja nafte i naftni derivata na podzemne vode u Srbiji$ a #ve kao

po#ledi9a N63O agre#ije na afineriju nafte Novi Sad( >Slika .?( azaranje afinerije nafte pred#tavlja

jedin#tven #lučaj u #vetu uni,tenja emij#ke indu#trije #a velikim rizikom akutne i trajne ekolo,ke

+%



kata#trofe( Izlivanjem nafte i naftni derivata >vi,e od 0/& dm . #e izlilo u Dunav? značajno je ugro"en

kvalitet zemlji,ta$ podzemni i povr,in#ki voda(

Po#eban značaj ima ugro"eno#t izvori,ta vode za pi*e atno o#trvo u čijem #e zale4u nalazi afinerija(

6naliza podzemne vode je pokazala priru#tvo velikog broja prirodni jedinjenja$ kao i oni na#tali

razgradnjom pri#utni organ#ki materija$ a identifikovani #u i ugljovodoni9i poreklom iz nafte(Identifikovana jedinjenja kao ,to #u metilovani derivati benzena i n-alkani #a %&-/& ugljenikovi atoma u

nizu nedvo#mi#leno ukazuju na pri#u#tvo naftnog zaga4enja( Po#ebno je značajno pri#u#tvo +$%-

diloretana kao #pe9ifičnog zaga4enja koje potiče iz afinerije$ čija je kon9entra9ija u vodi za pi*e

ograničena na #vega . gHl( S obzirom na činjeni9u da #e ova komponenta javila u kon9entra9iji i do 0

gHl$ ja#no je da je po#tojala direktna ugro"eno#t izvori,ta vode za pi*e atno o#trvo(

Slika .( 7ombardovanje afinerije nafte Novi Sad

>EEE(bli9(r#?

2.@ S"%-# )*+#,-' /)*% +% /)*)(-%:*#/%-# 5 V)/)*'-'

Spe9ifične idrogeolo,ke prilike Vojvodine u#lovljene geolo,kom gra4om i morfolo,kim #klopom terena

onemogu*ile #u #tvaranje prirodni izvora vode na ,irem pro#toru( Izuzetak #u u izve#noj meri 1ru,ka

gora$ Vr,ačke planine i obodni delovi le#ni i pe,čani platoa$ gde #u prirodni izvori relativno če#ti( =bog

toga #u #e ljudi u ravničar#kom delu Vojvodine kroz vekove dovijali na razne načine kako bi do,li do

zdrave pitke vode( Naj#tariji tragovi o kopanju bunara za vodu u Vojvodini potiču iz mla4eg kamenog

doba od pre /(&&& godina( 6reolo,kim i#kopavanjima +'.%( godine kod #ela Starčeva blizu Pančevaotkriveni #u tragovi kopanog bunara( Drugi dokaz o kopanju bunara za vodu na teritoriji Vojvodine potiče

iz III veka na,e ere( Prilikom kopanja 9iglar#ke zemlje u 6di +':/( godine otkriven je bunar oblo"en

dobro očuvanom ra#tovom gra4om( Na dnu bunara prona4ena je dobro očuvana keramika na o#novu

koje je utvr4eno da #u bunar #agradila #kit#ka plemena Sarmati$ po kojima je nazvan K#armat#ki bunar(L

+.



Sredinom MIM veka počelo #e #a bu,enjem arte#ki bunara$ koji #u doneli velike predno#ti nad kopanim

bunarima) dobijena je kvalitetnija voda za pi*e i mek,a za pranje( Smanjen je rizik od poten9ijalni

povr,in#ki zaga4enja$ a time i opa#no#t od mogu*i bole#ti i epidemija( U narodu je va"ilo pravilo da je

#vaki novi arte#ki bunar značio Knovi "ivotL( Prvi arte#ki bunari izbu,eni #u u 7anatu) u Pavli,u kod

Vr,9a i Dobrin9i >+5/5( godine?$ 7anat#kom 8arlov9u >+50&?$ 6libunaru >+50%?$ 8ikindi i 7oki >+52&?$ ane,to ka#nije u Sremu i 7ačkoj) u In4iji >+520?$ Novom Sadu >+55&?$ Somboru i Suboti9i >+55%?(

Javno #nabdevanje #tanovni,tva Vojvodine vodom orijenti#ano je i#ključivo na upotrebu podzemni

voda iz različiti vodono#ni #redina vodono#ne #redine mla4eg kvartara - prva izdan$ o#novnog

vodono#nog komplek#a - o#novna izdan i vodono#ni #redina plio9ena - #ubarte#ka i arte#ka izdan(

Vodo#nabdevanje u Vojvodini$ po#ebno po#lednji petnae#t godina$ ote"ano je zbog lo,eg odr"avanja$

nedo#tataka odgovaraju*e opreme i delova$ kao i nedovoljni ulaganja u vodovodne mre"e i po#trojenja$ a

#ve pri#utniji je problem lo,eg kvaliteta vode za pi*e( Prema poda9ima Pokrajin#kog #ekretarijata za

za,titu "ivotne #redine i odr"ivi razvoj$ u čak .5 od ukupno /0 vojvo4an#ki op,tina voda ne odgovara propi#anim normama$ zbog od#tupanja bar jednog parametra defini#anog Pravilnikom o igijen#koj

i#pravno#ti vode za pi*e( Aeneralno gledano$ najlo,iji kvalitet vode ima 7anat$ gde #e$ po#ebno u

#rednjem i #evernom delu$ pojavljuje "uta vodaK iz dublji #lojeva( U ovom delu Vojvodine #vega %0<

#tanovni,ta pije i#pravnu vodu( Neznatno bolja #itua9ija je u 7ačkoj$ gde #e pro9enjuje da oko .&<

#tanovni,tva pije kvalitetnu i i#pravnu vodu( U pojedinim vodovodima i bunarima ove regije regi#trovana

je pove*ana kon9entra9ija gvo"4a$ mangana$ amonijaka$ ali i veoma opa#nog ar#ena( I#pitivanja #u

dokazala da voda na području Srema$ o#im 7eočina$ ima znatno bolji kvalitet nego u o#talim delovima

Vojvodine( 6nalize pokazuju da je voda u izdanima aluvijalni na#laga ve*i reka$ kao prve izdani$ pogodna za pripremu vode za pi*e( Od ukupno zava*ene podzemne vode na teritoriji Vojvodine oko

tre*ine #e podvrgava tretmanu na po#trojenjima za pripremu vode za pi*e$ odno#no u fabrikama vode$

koji u Pokrajini ima +/( ;e4utim$ po#toje*a po#trojenja ni#u garan9ija da *e #e po#ti*i zakonom

propi#ani kvalitet vode za pi*e( Ure4aji #u uglavnom projektovani za preradu #irove vode u 9ilju

#manjivanja #adr"aja gvo"4a$ mangana i amonijaka( U Suboti9i #e$ o#im pomenuti elemenata$ radi i na

#ni"avanju kon9entra9ije ar#ena$ koji je pri#utan u #irovoj vodi kao rezultat prirodni o#obina vodono#nog

#loja tla( Snabdevanje vodom za pi*e u Vojvodini #e obezbe4uje zavatanjem podzemni voda iz #vi

izdani$ od +% do %.& metara$ a pro9enjuje #e da u /0 op,tina ima oko +(20& bunara( Na najve*em brojuizvori,ta podzemni voda kori#te #e duboki vodono#ni #lojevi$ koji #u praktično za,ti*eni od zaga4enja #

povr,ine terena i pred#tavljaju neobnovljive re#ur#e( =aga4enja # povr,ine na#taju tamo gde #e podzemne

vode zavataju iz vodono#ni #redina$ a koje #u u idrauličkoj vezi$ odno#no direktnom kontaktu #

povr,inom terena( e9imo$ če#ta je pojava da nakon priključenja na vodovodnu mre"u$ doma*in#tva$

+/



pogotovo u manjim me#tima$ #voje bunare pretvaraju u #eptičke jame$ čime #e trajno zaga4uje podzemna

voda(

6naliza emij#ki karakteri#tika podzemni voda u Vojvodini$ koja je ura4ena po rejonima >7ačka$ 7anat

i Srem? i tipovima izdani$ pokazala je da #e od#tupanja javljaju me#timično$ i to u pove*anom #adr"aju

gvo"4a$ mangana$ amonijaka$ umin#ki materija$ u odno#u na propi#ani kvalitet vode za pi*e( Odukupno zava*ene podzemne vode$ u Vojvodini #e tre*ina podvrgava tretmanu u po#trojenjima za

preradu vode za pi*e u +/ fabrika vode >Novi Sad$ Suboti9a$ 6patin # 7ezdanom i Sontom$ 7ačka

Palanka$ 7ečej$ 3itel$ Sombor$ Pančevo$ 8ovin$ Srem#ka ;itrovi9a$ uma i 7eočin?( 3reba nagla#iti da

od /:. na#elja u Vojvodini$ #amo // imaju #i#teme za odvo4enje otpadni voda( Oko .&< doma*in#tava

je priključeno na kanaliza9ionu mre"u$ a po#trojenja za preči,*avanje otpadni voda po#toje u #amo +/

op,tina i na#elja$ od koji mali broj funk9ioni,e dobro i kvalitetno(

[email protected]. K/%0'"#" )*+#,-' /)*% 5 S5:)"'?'Vodo#nabdevanje u Suboti9i #e u potpuno#ti bazira na vodama iz podzemni re#ur#a( Op,ta karakteri#tika

je pove*ana kon9entra9ija gvo"4a$ amonijaka i ar#ena$ a čije je pri#u#tvo po#ledi9a geoemij#ki

karakteri#tika #edimenta u okviru vodono#ni #redina( 8on9entra9ije ovi elemenata$ odno#no njiovi

jedinjenja #u iznad mak#imalno dozvoljeni kon9entra9ija >;D8?$ ,to ukazuje na potrebu obrade ovi

voda(

8on9entra9ija gvo"4a #e kre*e od &(/'/ mgHl do +(+/& mgHl$ a ;D8 je &(. mgHl( Vi#oka kon9entra9ija

gvo"4a >geolo,kog je #a#tava? ne pred#tavlja opa#no#t po zdravlje potro,ača$ ali npr( dovodi do ote"anog

9rpljenja vode iz bunara po,to #e na #itima na zidu bunara navataju #lojevi gvo"4a ote"avaju dotokvode( =bog toga je potrebno povremeno meaničko i emij#ko tretiranje bunara da bi #e #lojevi gvo"4a

od#tranili(

6monijak je jedno od jedinjenja koje je u ve*oj kon9entra9iji na izvori,tima od ;D8 >&(+ mgHl?(

Aeolo,kog je porekla i pokazuje ujednačenu vredno#t u izvori,tima koja #e kre*e oko &(:0 mgHl(

8on9entra9ija ar#ena #e kre*e od &(&.:: mgHl do &(+22. mgHl$ ,to znači da je #adr"aj ar#ena u podzemnim

vodama ve*i od ;D8 >&(&+ mgHl?( S obzirom na to da je ar#en poznat po #vojoj tok#ično#ti$ uklanja #e

>zajedno #a gvo"4em i amonijakom? u pro9e#u kondi9ioniranja na najve*em izvori,tu u Suboti9i(

[email protected]. K/%0'"#" )*+#,-' /)*% 5 N)/), S%*5

Novo#ad#ki vodovod ima u funk9iji tri izvori,ta) Štrand i Ratno ostrvo na 7ačkoj #trani i

Petrovaradinsku adu na Srem#koj #trani(

+0



Na prvom izvori,tu lo9irano je po#trojenje za preradu vode$ pored izvori,ta atno o#trvo nalazi #e

afinerija nafte Novi Sad$ toplovodi$ tranzitni 9evovodi kanaliza9ije$ na#elje @angaj kao i

poljoprivredno obradivo zemlji,te$ dok je Petrovaradin#ka ada poten9ijalno ugro"ena divljom deponijom$

na#eljem uz #amo izvori,te i #idri,tem brodova(

@trand je naj#tarije izvori,te #a realnim ek#ploata9ionim kapa9itetom od oko .&&-/&& lH#e9$ zavi#no odtrenutni idrolo,ki karakteri#tika( Petrovaradin#ka ada je jedino izvori,te na de#noj obali Dunava$ tj(

#rem#koj #trani #i#tema$ a realni ek#p( kapa9itet ovog izvori,ta izno#i :&&-2&& lH#e9( Najmo*nije i

najznačajnije izvori,te vodovodnog #i#tema grada je atno o#trvo$ #a ek#ploata9ionim kapa9itetom od

2&&-5&& lH#e9(

Stanje kvaliteta vode na izvorištu Ratno ostrvo >emij#ka analiza$ avgu#t %&&5-jul %&&'( god(?

U toku monitoringa najvi,e vredno#ti za ukupne ugljovodonike regi#trovane #u u bunarima barijere$ kao i

u pijezometrima u afineriji$ ,to ukazuje na mogu*i prava9 prodora zaga4enja >odgovara prav9u kretanja

podzemni voda od afinerije ka izvori,tu?( Sadr"aj mineralni ulja u periodu avgu#t- de9embar %&&5(godine kre*e #e u op#egu od ++ gHl do .0 gHl$ dok je u o#talom periodu ni"i od ;D8 >+& gHl?(

Sadr"aj vinil-lorida >izuzetno kan9erogeno jedinjenje? je tokom zim#ki me#e9i je bio ne,to vi,i od

;D8 >&(0 gHl?$ i kretao #e u op#egu &(0 gHl do &(5 gHl(

Stanje kvaliteta vode na izvorištu Petrovaradinska ada >emij#ka analiza$ avgu#t %&&5-jul %&&'( god(?

Sadr"aj mineralni ulja u zbirnoj #irovoj vodi iz bunara #a izvori,ta u je#enjem i zim#kom periodu obično

prelazi granične vredno#ti dozvoljene u vodi za pi*e +(0-. puta$ a tako4e u vodi je detektovana vi#oka

kon9entra9ija vinil-lorida >po#toji #umnja da je izvor zaga4enja u zoni preduze*a Pobeda?(

Stanje kvaliteta vode na izvorištu Štrand >emij#ka analiza$ avgu#t %&&5-jul %&&'( god(?U avgu#tu %&&5( godine u pojedinim pijezometrima detektovano je pri#u#tvo ugljovodoničnog zaga4enja

jer je kon9entra9ija ukupni ugljovodonika izno#ila 0&& gHl$ a kon9entra9ija mineralni ulja %.. gHl(

Najni"e vredno#ti ovi #up#tan9i #u detektovane u prole*e( Ura4en je i organ#ki profil jednog pijezometra

koji je pokazao pri#u#tvo velikog broja organ#ki jedinjenja$ uglavnom alifatični ugljovodonika dugog

lan9a$ aldeida i ketona( S obzirom na to da #e radilo o pojedinačnim objektima u gu#to na#eljenoj zoni$

pretpo#tavka je da dolazi do 9urenja otpadni voda iz #ekundarne kanaliza9ione mre"e u zoni izvori,ta(

@to #e tiče kvaliteta vode #a eko-mikrobiolo,kog a#pekta$ i#tra"ivanja tokom %&&:( godine #u pokazala da

podzemne vode tri aktuelna novo#ad#ka izvori,ta imaju uglavnom zadovoljavaju*i kvalitet( Premaza#tupljeno#ti organotrofa voda je prema kategoriza9iji 8ola$ #a nekim izuze9ima$ uglavnom pripadala I

kla#i$ ali #u o#etljivije enzim#ke metode ukazivala na #va tri lokaliteta na lo,iji kvalitet vode( Ipak$ vi#oke

enzim#ke aktivno#ti i vi#oke brojno#ti bakterija pojedini uzoraka i#pitivani podzemni voda izvori,ta

+:



ni#u zabrinjavaju*e jer #vakako treba imati u vidu da #ve vode prvo idu na po#trojenje za pripremu vode

za pi*e(

2.6 M)-'")&'- )*+#,-' /)*%

Sprečavanje zaga4enja podzemni voda je od izuzetnog značaja$ pre #vega iz razloga ,to$ kada #e jednom podzemna voda zagadi$ po#ledi9e du"e traju nego kod zaga4ivanja povr,in#ki voda( @tavi,e$ obično nije

praktično ili je vrlo #kupo preči#titi podzemnu vodu nakon toga( 3ako4e$ nije praktično i #trategij#ki je

lo,e primeniti #veobuvatni tretman za uklanjanje odre4eni polutanata kao ,to #u pe#ti9idi i druge

organ#ke #up#tan9e u tragovima( =ato je bolje #prečiti ili #manjiti rizik zaga4enja nego #e #uočavati #a

po#ledi9ama$ a ključnu ulogu u tome ima monitoring podzemni voda(

;onitoring podzemni voda mora obezbediti #akupljanje informa9ija o aktivno#tima koje mogu imati

uti9aj na #tanje podzemni voda( Poda9i dobijeni nadzornim i operativnim monitoringom kori#te #e za

odre4ivanje dugoročni antropogeni zaga4enja podzemni voda(Defini#anje #trategije monitoringa prema po#ebnim 9iljevima monitoringa kod podzemni voda foku#ira

#e na četiri karakteri#tična elementa)

+? monitoring ambijenta koji treba da obuvati dugoročnu #trategiju koja mo"e odrediti mogu*e udare na

kvalitet(

%? rano upozorenje i i#pitivanje omogu*ava pribavljanje informa9ije da li i gde mo"e do*i do in9identa

koji *e ugroziti zalie podzemne vode i odrediti #tvarne izvore degrada9ije kvaliteta

.? monitoring vezan za kori,*enje odno#i #e na regulativu$ zakone$ odluke u vezi #a upotrebom

podzemni voda/? monitoring za #pe9ifične namene uključuje u#po#tavljanje po#ebni za,titni zona$ pobolj,anje i

obnavljanje kvaliteta voda u području i po#ebne vr#te i#pitivanja i monitoringa

+2



3. ZAKLJUČAK

Podzemne vode #u va"an re#ur#$ ne #amo za upotrebu u indu#triji$ poljoprivredi ili kao voda za pi*e$ ve*

one obezbe4uju o#novni protok za #i#teme povr,in#ki voda koje #e mnoge kori#te za rekrea9iju i

vodo#nadbevanje( 3o znači da pogor,enje kvaliteta podzemni voda mo"e direktno da utiče na druge

akvatične i kopnene eko#i#teme(

=aga4eno#t podzemni voda zavi#i i od prirodni pro9e#a$ ali primarnu ulogu #vakako ima antropogeni

uti9aj( Izvori ve,tačkog zaga4enja #u mnogobrojni$ a dele #e na tačka#te i difuzne(

Deponije$ indu#trij#ka po#trojenja$ #eptičke jame$ #piranje #a #aobra*ajni9a i poljoprivredni povr,ina$ ((

#u #amo neki od primera izvora zaga4enja podzemni voda(=bog prirodno #porog na#tajanja i obnavljanja podzemni voda$ neopodno je preduzimanje rani ak9ija i

#talno dugotrajno pra*enje kvaliteta ovi voda$ kao i planiranje za,titni mera(

+5



4. LITERATURA

A:%:% J. D%0,%?'% ;. I/%-#/=T5,:%( I. Đ5&#-*' M. ;##0' M. R)-#/' S. ;)&'!#/V. ;&#-#(#0 D( >%&&+?) Pro9ena zaga4enja podzemni voda u području izvori,ta atno o#trvo kao

po#ledi9a razaranja afinerije nafte Novi Sad$ .&( 8onferen9ija o aktuelnim problemima za,tite

voda$ Jugo#loven#ko dru,tvo za za,titu voda$ =a,tita voda %&&+$ knjiga radova$ %20-%5+

D%0,%?'% ;. R)-#/' S. I/%-)/' D. P#!' V. M%0#"' S. T5:' A. M)0-%& J.

>%&&'?)Bemij#ki kvalitet podzemni voda na novo#ad#kim izvori,tima tokom %&&5H%&&'( godine$ .&(

#tručno-naučni #kup #a me4unarodnim uče,*em Vodovod i kanaliza9ija$ zbornik radova$ Savez

in"enjera i teničara Srbije$ 02-:%

Đ5&)/' D. D#0#/' V. Ž'' Ž. >%&&:?) Sadr"aj olova$ aluminijuma i roma u bunar#kim vodamaza pi*e u okolini 86P-a .0( 8onferen9ija o aktuelnim problemima za,tite voda$ Jugo#loven#ko

dru,tvo za za,titu voda$ =a,tita voda %&&:$ knjiga radova$ %:'-%20

G&'-#/' M. P5'- V. >+''5?) Bidrobiologija) priručnik za #tudente i po#lediplom9e$ Fkolo,ki

pokret grada Novog Sada$ Novi Sad$ %/-%'

J%:0%-)/' M. J%$!' P. K)(%-)/' K. >%&&.?) Uvod u ekotok#ikologiju$ P;1$ Univerzitet u

Pri,tini$ 8o#ov#ka ;itrovi9a$ /%:-/.'

P#"&)/' O. D%0,%?'% ;.S',#5-)/' J. R%*-)/' D. M%"%/50 M. G%'- S >%&&+? ) Uti9aj

ratni razaranja na mikrobiolo,ki kvalitet podzemni voda izvori,ta atno o#trvo$ .&( 8onferen9ijao aktuelnim problemima za,tite voda$ Jugo#loven#ko dru,tvo za za,titu voda$ =a,tita voda %&&+$

knjiga radova$ %5+-%50

P#"&)/' O. S',#5-)/' J. K-##/' P. R)-#/' S. M%&$)/' J. >%&&:?) ;ikrobiolo,ki

kvalitet podzemni voda izvori,ta @trand i Petrovaradin#ka ada$ .0( 8onferen9ija o aktuelnim

problemima za,tite voda$ Jugo#loven#ko dru,tvo za za,titu voda$ =a,tita voda %&&:$ knjiga radova$

%0+-%02

Internet literatura)

BBB.&)5-*B%"#&.)&BBB.#%.)/

BBB.,C"'-).)&

BBB.0#--"#?.?),

BBB.&'-?#")-=&)5-*B%"#&.?),

+'

Date post:	04-Jun-2018
Category:	Documents
Upload:	mugdim-midgum
View:	225 times
Download:	0 times

Sem-rad podzemne vode

Documents