VISOKA TEHNOLOKA SKOLA STUKOVNIH STUDIJA ABAC

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STUKOVNIH STUDIJA ABAC

SEMINARSKI RAD-Ekonomija-

Tema:

FISKALNA POLITIKA

Predmetni profesor:

Sudenti:Dr Miroslava Petrevska

Filipovi Sandra 5-17

Jankovi Jelena 5-12

Sadraj:

1. Fiskalna politika uvod ...................................................................................2. Funkcije fiskalne politike .................................................................................3. Ciljevi i instrumenti fiskalne politike ...............................................................4. Odnos fiskalne i monetarne politike .................................................................5. Fiskalna politika i njena podruja ....................................................................6. Komponente fiskalne politike ..........................................................................7. Voenje fiskalne politike .................................................................................8. Javni prihodi i rashodi .....................................................................................9. Fiskalna politika u Republici Srbiji ................................................................10. Fiskalna politika Srbije i komparacija sa zemljama centralne

i istone Evrope ...............................................................................................11. Planovi Ministarstva finansija na polju fiskalne politike u Republici Srbiji..... 12. Instrumenti fiskalne politike i njihov znaaj ....................................................13. Analiza fiskalnih indikatora u Republici Srbiji ...............................................14. Fiskalni randman (rezultat) ..............................................................................15. Fiskalni kapacitet .............................................................................................16. Fiskalno optereenje ........................................................................................17. Zakljuak .........................................................................................................18. Literatura .........................................................................................................Fiskalna politika UVODFiskalna politika predstavlja oblikovanje poreza i javnih rashoda s ciljem da se ublai jaz privrednih ciklusa, da se doprinese odravanju ekonomije pune zaposlenosti, osloboene od inflacije i deflacije. Upotreba fiskalnih prihoda (poreza, doprinosa, carina, taksa i sl.) i budetskih rashoda mora se vriti u pravcu i na naim ostvarivanja ciljeva i zadataka makroekonomske politike (ubrzani privredni razvoj, konkurentska sposobnost privrede, puna zaposlenost, porast ivotnog standarda stanovnitva).

Fiskalna politika se bavi nainima prikupljanja novca u dravnu blagajnu i njegovog troenja.

Sastoji se od porezne politike i politike javnih rashoda. Pojam politika potie od grke rei polis drava, tj. rei politikos dravni, javni, graanski. Politika je delatnost vezana za upravljanje odnosno rukovoenje dravom. Pojam fiskalan potie od latinske rei fiskus, koja oznaava dravnu blagajnu i pravnu osobu koja je nosilac imovinskih prava i zastupa je u svim njenim imovinsko pravnim odnosima.Funkcije fiskalne politikeOsnovne funkcije fiskalne politike mogu se formulisati na sledei nain: stabilizaciona funkcija-nosioci fiskalne politike nastoje da njenim instrumentima obezbede privrednu stabilnost kao osnovu za neometano obavljanje ekonomskih aktivnosti;

alokativna funkcija-fiskalnom politikom i njenim instrumentima odnosno politikom javnih prihoda i javnih rashoda utie se na odluke privrednih subjekata u vezi sa alokacijom oskudnih resursa na razliite delatnosti;

redistributivna funkcija-fiskalna politika obezbeuje neometano snabdevanje javnim dobrima, odvijanje javne potronje i transfer sredstava prema ugroenim delovima stanovnitva.

Ciljevi i instrumenti fiskalne (javne) politikeFiskalna politika je deo ekonomske politike i od ostalih oblasti se razlikuje po svojim instrumentima. Ona predstavlja politiku javnih prihoda i rashoda. Primarna funkcija fiskalnog sistema je da obezbedi javne prihode za finansiranje javnih rashoda. Osim te ona ima i druge funkcije u cilju postizanja odreenih ekonomskih i drugih drutvenih ciljeva.Masgrejev je nefiskalne funkcije poreza kojim se vri intervencija drave podelio na:

Alokativnu funkciju: porezima se postiu efekti usmeravanja ili alokacije resursa odvraanjem ili podsticanjem nekih aktivnosti;

Redistributivnu funkciju: primenom odreenih metoda oporezivanja se ostvaruje preraspodela nacionalnog dohotka;

Stabilizacionu funkciju: smanjenje ili poveanje poreza utie na ponudu, tranju, zaposlenost, cene...

Ciljevi Meu najvanije ciljeve fiskalne politike spadaju:

Uticaj na nivo realnog bruto domaeg proizvoda i stimulisanje ekonomskog rasta;

Uticaj na nivo zaposlenosti;

Ostvarivanje drutveno prihvatljive jednakosti u raspodeli dohotka i bogatstva date zajednice;

Kontrola inflacije.

Fiskalna politika ima svoje globalne i specifine ciljeve.

Globalni ciljevi fiskalne politike su:

-privredni rast i razvoj kroz prospeivanje rasta drutvenog proizvoda;

-ekonomska ravnotea i stabilnost cena;

-pravednija raspodela dohotka.

Specifini ciljevi fiskalne politike su:

-finansiranje ponude javnih dobara i usluga;

-ravnomernija socijalna raspodela javne potronje;

-stabilizaciona funkcija (kroz rast bruto drutvenog proizvoda, rast zaposlenosti i stabilne cene);

-strukturno razvojna funkcija.Instrumenti fiskalne politike i njihov znaajJavne finansije su ekonomska disciplina koja izuava finansijsku delatnost drave i drugih pravnih lica javnog prava javnopravnih kolektiviteta kojima je zakonom povereno da vre takvu delatnost.

Proces finansiranja zadovoljavanja javnih potreba, kao i svaki drugi proces finansiranja, obuhvata obezbeivanje sredstava i njihovo korienje za odreene namene. Prihodi i rashodi ine sutinske komponente finansijske delatnosti i predstavljaju osnovne instrumente fiskalne politike.

Prihodi u rashodima nalaze svrhu svog postojanja, a sami rashodi su uslovljeni prihodima. Da se javne potrebe mogu zadovoljiti bez utroaka finansijskih sredstava, ne bi bilo potrebno obezbeivati sredstva i ostvarivati prihode. Sa druge strane, nije mogue vrite rashode bez prethodnog obezbeivanja i ostvarivanja adekvatnih sredstava od strane nosilaca finansiranja. Vei prihodi omoguavaju porast rashoda, a nunost odravanja rashoda na odreenom nivou ili njihovog poveanja iziskuje adekvatne prihode. Takoe, vai i obrnuto da su rashodi determinisani uslovima i mogunostima ostvarivanja prihoda. U zemljama gde su te mogunosti vee, objektivno je mogue obezbeivati vea sredstva i time vie troiti za javne potrebe.

Razmatranje i razloziPrema veini ekonomskih strunjaka prvo treba razmotriti javne rashode, a tek potom javne prihode. Tri osnovna razloga za ovo shvatanje su:

Za demokratsko odluivanje o porezima i drugim javni prihodima predstavlja bitnu pretpostavku to egzaktnije saznanje o obimu i strukturi javnih potreba i trokovima njihovog zadovoljavanja, tj. o obimu i strukturi javnih rashda.

Javni rashodi imaju neproizvodan karakter, sem odreenih sluajeva, mada ne i drutveno nekoristan, pa se preko njihovog angaovanja ne obezbeuje reprodukcija prihoda, njima se, kao takvim, mora obraati izuzetna panja.

Bez prethodnog utvrivanja karaktera potreba i rashoda, ne bi bilo mogue sasvim uspeno objasniti karakter i specifine oblike prihoda.

Fiskalna politika Fiskalna politika podrazumeva nain kako vlada bira toenje svog budeta u cilju pruanja javnih usluga i roba graanima, esto ih nazivaju trokovima. Ove robe i usluge obuhvataju javnu infrastrukturu, edukaciju, zdravstvo, javnu sigurnost, pravosue, itd. Vlada se zalae da pronae najbolje metode za finansiranje ovih trokova preko raznih vrsta poreza kao to su: PDV, carinske takse, porez na lina primanja, porez na prihode korporacija, doprinos za socijalnu sigurnost, itd.. U toku implementacije poreskih politika, vlada se trudi da osigura nizak nivo poreskih optereenja i jednako tretiranje kako za biznis tako i za graane.Fiskalna politika je usmerena na korienje instrumenata javnih prihoda i rashoda, kao i instrumente finansiranja javne potronje, bilo da je u pitanju opta ili zajednika javna potornja, kojima se ostvaruju odreeni ciljevi Ekonomske politike. Mere fiskalne politike, se ustvari svode na promenu postojeih i uvoenja novih instrumenata, a ti instrumenti mogu biti vani stabilizatori u privrednom sistemu.

Odnos fiskalne i monetarne politikeFiskalna politika utie na i na ostvarivanje drugih vanih ciljeva: politika obrazovanja, nauna politika, kulturna, stambena, itd. injenica je da se svi ciljevi Ekonomske politike ustvari ostvaruju korienjem Fiskalne politike, te je sloga kod fiskalne politike izuzetno vana.

Meutim, injenica je da je za uspenu monetarnu politiku i odravanje makroekonomske ravnotee od izuzetnog znaaja odnos izmeu fiskalne i monetarne politike. Naime, ukoliko fiskalna politika predvia veu potronju od tekuih redovnih budetskih, stvaraju se inflatorni pritisci, naroito ukoliko je ta fiskalna ekspanzija usmerena u potronju, a ne u investicije. Da bi obuzdala inflatorne pritiske, monetarna politika svojom restriktivnou oe da zakoi rast privatnog dela privrede.

Zato bi javnost morala da bude svesna moguih posledica prekomerne dravne potronje.

Fiskalna politika i njena podrujaFiskalna politika ima tri velika podruja: alokaciju, distribuciju i stabilizaciju. Merama alokacije fiskalna politika utie na usmeravanje i korienje privrednih resursa. Preraspodela nacionalnog dohotka se sastoji od promene rezultata koji proizilaze iz trine raspodele, pre svega raspodele dohotka i imovine i obezbeenja jedankog pristupa i korisnosti javnih dobara za sve graane. to se stabilizacione politike tie njen zadatak je da koriguje odstupanja i oscilacije na privrednom tritu to znai kretanje i stabilnost cena.Fiskalna politika se od ostalih podruja ekonomske politike razlikuje samo po svojim instrumentima, a ti instrumenti su razliiti oblici javnih prihoda i rashoda.

Komponente fiskalne politikeOsnovne komponente fiskalne politike su:

politika javne potronje odnosno budetska politika budet predstavlja novani predraun drave koji se odreuju prihodi i rashodi dravnih organa prema unapred odreenim namenama;

politika javne potronje definie naine potronje odnosno namenu svih sredstava kja postoje u budetu; budet u naoj zemlji predlae ministarstvo finansija, a usvaja ga Narodna skuptina i on ima snagu zakona; poreska politikaodnosno politika budetskih prihoda da bi budet mogao da se troi za razliite namene potrebno je da se odrede naini punjenja budeta; budet drave se puni iz njenih prihoda odnosno iz razliitih vrsta poreza i drugih izvora koje drava odnosno fiskalna vlast prikuplja.

Definisanjem osnovnih komponenti fiskalne politike u velikoj meri su definisani i instrumenti fiskalne politike nivo budetske potronje, nivoi transfera, autonomni porezi i nivoi poreskih stopa. Fiskalna vlast moe na privredne subjekte da utie i preko budetske politike i preko politike budetskih prihoda odnosno preko javne potronje i preko poreske politike. Na primer, ako je cilj nosilaca ekonomske politike u odreenom periodu da poveaju ulaganja privrednih subjekata u odreenu delatnost onda e vrlo verovatno svim preduzeima koja se odlue na obavljanje te delatnosti smanjiti poreze kako bi ih stimulisala. Na taj nain bi fiskalna vlast uticala na privredne tokove svojom poreskom politikom. Ako bi preduzea koja se odlue da uu u navedenu granu dobijala i druge vrste pomoi (na primer subvencije), onda bi fiskalna vlast i kroz javne rashode uticala na privredni ivot.Voenje fiskalne politikeIako je polje delovanja fiskalne politike mnogo ire, moglo bi se rei da postoje dva osnovna naina za voenje fiskalne politike:

-voenje ekspanzivne fiskalne politike podrazumeva nie poreske stope i veu potronju drave;

-voenje restriktivne fiskalne politike fiskalna politika sa viim poreskim stopama i ograniavanjem dravne potronje.

Voenje fiskalne politike ne moe biti nezavisno od voenja monetarne politike, kao to se ni monetarna politika ne moe formulisati i sprovoditi bez obzira na nain na koji se sprovodi fiskalna politika. One su meusobno povezane ne samo kao delovi ekonomske politike drave ve i zbog toga to se i jednom i drugom moe delovati na iste ekonomske kategorije zbog ega moraju da budu usklaene.

Predlozi i mereNa polju fiskalne politike, za srpsku privredu, je najvanije poveanje budetskih prihoda. Ve su preduzete mere poveanja akciza na gorivo, poreza na impulse mobilne telefonije i poreza na luksuzna dobra, ali problem je to oni imaju malo uee u strukturi budestkih prihoda. Iz razloga to najvaniju stavku u strukturi prihoda dravnog budeta ima porez na dodatu vrednost, potrebno je teiti njegovom poveanju.Postojao je predlog za poveanje stope PDV-a sa 18% na 19%, ali kreatori srpske ekonomske politike najavili su poveanje za 4%. Da bi dolo do poboljanja naplate poreskih prihoda, neophodno je poveati efikasnost poreske administracije u smislu aurnosti i kontrole naplate.

Kontrola naplate poreskih prihodaMeutim, kontrola naplate poreskih prihoda uglavnom zahteva poveanje broja zaposlenih u tom segmentu, kao i odreeno vreme potrebno za nadgledanje, to dovodi do rasta rashoda drave.

Krajnji finansijski efekti ovog poduhvata su u velikoj meri neizvesni, ali ih je ipak potrebno razmotriti. Poveano zaduivanje drave kod meunarodnih finansijskih institucija otvara mnogobrojna pitanja vezana za javni ukupni spoljni dug Srbije, to izlazi iz okvira mera za poveanje budetskih prihoda i zalazi u resor ekonomskih mera u domenu finansijskog sektora, za jaanje finansijske discipline i uspeno voenje ekonomske politike.

Slika1.1.Javni rashodiJavni rashodi su svi izdaci drave u najirem smislu radi obavljanja njenim ustavom i zakonom odreenih funkcija. Dinamika javnih rashoda obino se meri njihovim udelom u bruto domaem proizvodu, a elastinost postupkom prirasta javnih rashoda u odnosu na postupak prirasta BDP-a. Tokom godina javni rashodi su se ubrzano poveavali. Prvi koji je upozorio na ubrzani rast javnih rashoda bio je nemaki teoretiar Adolf Wagner u 19. veku. Uzroci ubrzanog rastajavnih rashoda su bili: irenje funkcija drave;

poveanje broja stanovnika;

vea podela rada;

proces urbanizacije;

vea gustina naseljenosti;

demokratizacija drutva;

globalizacija.Proraun je glavni instrument finansiranja javnih rashoda. On je plan prihoda i rashoda drave za idue godinje razdoblje. Velika ekspanzija javnih rashoda dovela je u pitaje temelje meovitog gospodarstva i zbog toga se javlja pitanje ograniavanja daljeg rasta javne potronje. Stoga se s razlogom postavlja nekoliko kljunih pitanja koja se tiu racionalizacije javnih rashoda.Javni prihodiDrava stie svoje prihode u obliku poreza, doprinosa, carina, taksa, naknada i javnog duga. Sve su to tekui prihodi drave osim javog duga, koji je tekui , ali i izvanredni prihod. Drava moe sticati svoje prihode jo i na temelju vlasnitva nad kapitalom, prodajom imovine, emisijske dobiti i slino. Treba uzeti u obzir da svaka zemlja ima razliit sastav javnih prihoda, pa stoga i klasifikacije nee uvek biti iste. Fiskalna politika u Republici SrbijiFiskalna politika Srbije i komparacija sa zemljama centralne i istone EvropeDa bi se donele ispravne odluke na polje fiskalne politike, potrebno je sagledati i razmotriti iskustva drugih zemalja sa slinim ekonomskim, socijalnim i politikim nasleem. U zemljama biveg socijalistikog bloka centralne i istone Evrope (CEI) kao i u Srbiji, dominantnu ulogu ima dravni sektor. Dravni sektor je deo javnog sektora, a obuhvata sve dravne jedinice ija je primarna uloga izvravanje dravnih funkcija. Meutim, morala je da se izvri redefinicija njegove uloge nakon zapoinjanja reformi u pogledu uvoenja trine ekonomije i demokratije. Pre svega, morao je biti smanjen dominantan uticaj drave u oblasti privrede, ali je javni sektor morao nastaviti da obezbeuje odreene javne usluge i dobra.Javne usluge i dobraJavne usluge su izraz koji se najee koristi da bi oznaile usluge koje obezbeuje vlada vojim graanima bilo direktno kroz javni sektor, bilo kroz finansiranje privatnog pruanja usluga.

Kod zemalja u tranziciji proces redefinisanja uloge drave otean je znaajnim padom ivotnog standarda (ekonomski analitiar Vladimir Vukovi uveren je da je pad ivotnog standarda znatno vei od objektivnih pokazatelja o inflaciji), realnog domaeg proizvoda i zaposlenosti. Sve navedeno je dovelo do smanjenja prihoda u dravnom budetu, a sa druge strane rashodi nisu opadali istom brzinom kao prihodi, to je

dovelo do znaajnog deficita.Javni prihodi i rashodiJavni prihodi i javni rashodi u Srbiji su iznad proseka za zemlje CEI grupacije. Stanje u javnom sektoru u Srbiji bi verovato bilo jo nepovoljnije, ako bi se u analizu uvrstili i vanbudetski fondovi, koji u razliitim oblicima postoje na svim nivoima vlasti. Sledei problem koji ve naglaen, odnosi se na veliinu javnog sektora i na praksu izbegavanja poreske obaveze.

Poreska evazija dovodi do toga da samo deo privrede snosi ogroman teret, ali se preduzimanjem odreenih mera nastoji iskoreniti ovaj problem. Cela navedena situacija je u velikoj meri uticala na sporiji rast privatnog sektora u odnosu na zemlje u regionu.

Cilj Ministarstva finansijaPromene koje je u fiskalnoj politici sprovodilo Ministarstvo finansija imalu su za cilj smanjnje javne potronje i smanjenje deficita. U 2004. godini u Srbiji dolazi do smanjnja deficita i postepenog prelaska u suficit u narednoj godini.U odnosu na prosek zemalja CEI grupacije, Srbija je veom brzinom ostvarila budetski suficit.Prihode koje ostvaruju organizacije obaveznog socijalnog osiguranja nisu dovoljni za pokrie njihovih rashoda, tako da ove organizacije imaju visoke deficite koji se uglavnom finansiraju transferima iz republikog budeta. Meutim, to je samo kratkorono reenje. Dugorono reenje problema funkcionisanja ovih fondova ogleda se u sprovoenju reformi u penzionom i zdravstvenom osiguranju. Ove reforme su ve sprovedene skoro u svim zmeljama u regionu.

Fiskalne reformeU Republici Srbiji, u periodu od 2001. do 2006. godine, izvrena je sveobuhvatna reforma javnih finansija, donoenjem novog zakonodavnog okvira i izgradnjom novih i modernizacijom postojeih institucija. Sprovedene fiskalne reforme kljuno su doprinele uspostavljanju makroekonomske stabilnosti i stvaranju pogodnih uslova za investiranje i rast privrede Srbije.Fiskalna pozicija Republike znaajno je pogorana krajem 2008. i tokom 2009. godine. Pad u prihodima drave i pored znaajnih uteda na rashodnoj strani nije u punoj meri mogao biti kompenzovan, to je uslovilo poveanje fiskalnog deficita sa 2,5% BDP u 2008. na 4,5% BDO u 2009. godini.

Poveanje fiskalnog deficita, u kratkom roku, je opravdana mera s obzirom na znaajnu ekonomsku kontrakciju u eksterno prilagoavanje koje je bre od projektovanog. Istovremeno fiskalna odrivost e morati da se povrati kroz sveobuhvatnu reformu javne potronje koja e se realizovati posebno kroz reformu dravne administracije, reforme u javnim slubama, zdravstvu i obrazovanju kao i reformu penzionog sistema.

Planovi Ministarstva finansija na polju fiskalne politike u republici SrbijePrema izjavi, biveg guvernera Narodne banke Srbije, Radovana Jelaia, za ublaavanje posledica eonomske krize neophodno je drastino smanjenje javne potronje i izdataka iz dravnog budeta.Imajui u vidu pogoranje fiskaln pozicije Srbije zbog ciklinog i strukturnog pada javnih prihoda za naredni srednjoroni period, neophodan je kredibilan program fiskalnog prilagoavanja baziran na smanjenju javne potronje.U tom pogledu fiskalna politika u narednom srednjoronom periodu imae kljunu ulogu u ostvarivanju makroekonomskih ciljeva.Prema Ministarstvu finansija Republike Srbije prioriteti fiskalne politike bie fiskalno prilagoavanje, zavretak reforme poreskog sistema i unapreenje upravljanja javnim rashodima i javnim dugom. U tom pogledu poseban znaaj e imati izmene Zakona o budetskom sistemu koje predviaju uvoenje fiskalne odgovornosti. Poreske reformePoreske reforme uz efikasniju naplatu, kao i jaanje upravljanja javnom potronjom uz bolju koordinaciju na svim nivoima vlasti, osigurae fiskalnu odrivost. Posebna panja posvetie se reformama obrazovanja, zdravstva i penzionog sistema.

Smanjenje javne potronje i fiskalnog deficita na odriv nivo, naroito deficita republikog budeta, predstavlja kljunu polugu za smanjnje domae tranje i posledino smanjnje inflacije, uvoza i spoljnotrgovinskog deficita u narednim godinama.

U planu je i nastavak reforme poreskog sistema koji je ve u odnosu na regionalno okruenje vrlo konkurentan. Reforma poreskog sistema e imati veliki znaaj u stvaranju povoljnijih uslova za rast investicija i zaposlenosti.

Reforma javnih rashoda

Reforma javnih rashoda sprovodie se u pravcu smanjivanja tekuih rashoda i poveanja investicija u ljudski kapital (obrazovanje, nauka) i fiziki kapital (infrastruktura, ivotna sredina). Posebna panja posvetie se unapreenju selekcije javnih investicija, u skladu sa stratekim prioritetima, kao i poveanju efikasnosti u njihovoj realizaciji (minimalne cene i rokovi, dobar kvalitet proizvoda). Rast ulaganja drave u infrastrukturu predstavlja neophodan uslov za privlaenje privatnih investicija koje su primarni faktor dugorono odrivog privrednog rasta. Takoe, neophodno je u okviru fiskalne decentralizacije sprovesti ustavna naela o podeli imovine izmeu razliitih nivoa vlasti.Analiza fiskalnih indikatora u Republici Srbiji

Fiskalni randman (rezultat)Fiskalni randman odnosno rezultat predstavlja ukupan iznos naplaenih fiskalnih prihoda na odreenom podruju i u odreenom vremenskom intervalu.

On je deo fiskalnog kapaciteta, odnosno drutvenog proizvoda, odnosno nacionalnog dohotka koji je javno pravno telo legalizovanim fiskalnim instrumentima prikupilo od fizikih i pravnih lica nad kojima ima fiskalni suverenitet u odreenom vremenskom okviru.

Fiskalni randman je proiyvog poslovnog rezultata drave, grane preduzea, pojedinca sa jedne strane i odgovarajue fiskalne politike sa druge strane. Randman moemo iskazati u niminalnom i realnom izrazu u zavisnosti od toga da li se podaci iskazuju u tekuim ili stalnim cenama.

Vrste fiskalnog randmana (rezultata)

Razlikujemo dve vrste fiskalnog randmana (rezultata):

1.Globalni fiskalni randman;

2.Strukturni fiskalni randman.

Globalni fiskalni randman predstavlja ukupan iznos naplaenih dabinskih prihoda na prostoru jedne drave u odreenom vremenskom periodu koji je uglavnom jedna kalendarska godina.

Strukturni fiskalni randman moe biti:

po fiskalnim objektima: dohodak, profit, promet, potronja i imovina;

po subjektima: nacionalna privreda, grana, region, preduzee, fiziko lice;

Po pojedinim finansijskim institucijama:

federalni budet, republiki i pokrajinski budet, budet lokalne samouprave, finansijski planovi, fondovi itd...

Po pojedinim fiskalnim oblicima: porez na dohodak, porez na dobit, porez na dodatu vrednost, carine, akcize, takse i doprinosi za socijalno osiguranje.

Fiskalni kapaciteti

Fiskalni kapacitet podrazumeva ukupnu ekonomsku i finansijsku snagu nacionalne privrede koja slui kao osnov za prikupljanje prihoda i finansiranje javnih potreba.

Neadekvatnost veliine i strukture javne potronje u Srbiji naroito je dola do izraaja u kriznom periodu.

U godinama visokog privrednog rasta fiskalna politika delovala je prociklino, poveanjem javne potronje s jedne strane, i smanjenjem fiskalnog kapaciteta kroz smanjenje odreenih poreskih stopa, ukidanje pojedinih poreza, te uvoenje brojhnih olakica, sa druge strane. T je onemoguilo fiskalnu politiku da u recesiji deluje kontraciklino u znaajnoj meri, jer je prostor za fiskalne stimulanse u privredi ogranien.

Vrste fiskalnog kapaciteta...

Razlikujemo dve vrste fiskalnog kapaciteta, a to su:

1. Opti ili globalni fiskalni kapacitet;

2. Pojedinani ili parcijalni fiskalni kapacitet.

Prvo e biti razmotren opti fiskalni kapacitet pod kojim se podrazumeva ukupan drutveni proizvod ili nacionalni dohodak nacionalne privrede posmatran u odreenom vremenskom okviru od jedne godine.

Nakon opteg fiskalnog kapaciteta usmeriemo panju na pojedinani odnosno parcijalni fiskalni kapacitet koji pokazuje ekonomsku i finansijsku snagu jedne privredne grane, politiko teritorijalne jedinice, jednog preduzea ili pojedinca.

Fiskalni kapacitet lokalnih zajednica moe se aproksimirati ili nivoom dohotka (nacionalnog dohotka, drutvenog proizvoda, sa ili bez dodatih usklaivanja) po stanovniku, kao merom celokupne poreske baze, ili nekim metodoloki sloenijim postupkom.Jedna od njih je tzv. reprezentativni poresko sistem (RTS), gde se rauna obim moguih prihoda po pojedinim dabinama pod kontrolom lokalnih vlasti i ukupno sve za njih, a uz pretpostavljeni prosean poreski napor, definisan kroz kombinaciju poreskih stopa, osloboenja plaanja i kvaliteta rada lokalnog poreskog organa.

Da bi se izraunao fiskalni kapacitet loklnih zajednica , potrebno je da je poznat:

1. iznos stvarno naplaenih prihoda lokalne zajednice;

2. uloen poreski napor.

Potencijalni fiskalni kapacitetPotencijalni fiskalni kapacitet je odreen njihovim odnosom. Tanije, predstavlja kolinik iznosa stvarno naplaenih prihoda lokalne zajednice i uloenog poreksog napora. Iz razloga to postoje brojni inioci koji utiu na nivo potreba i fiskalne mogunosti lokalnih zajednica, formula kojom se on izraunava moe biti veoma sloena i ak imati, bar jednim delom, nelinearan oblik. Sa druge strane, postoji potreba da se, radi trasnparentnosti, posebno u politikom procesu, koristi jednostavna formula, to dovodi do konfliktnosti ciljeva i nunosti nalaenja srednjeg reenja.Iako je koncepcijski najbolje reenje, primena formule se u praksi suoava sa nekoliko problema. Prvi je politiki, kako se pokazalo u vie zemalja (n aprimer, u Italiji), poto se koristi ad hoc metoda.Drugi problem moe biti raspoloivost podataka, ali ipak statistika u Srbiji je dovoljno razvijena i moe obezbediti pouzdane podatke iz oblasti demografije i geografije, kao i relatvno pouzdane podatke o dohocima stanovnitva.Trei problem je prelazak sa zateenog na novostanje, tj. sa postojeeg nivoa transfera na neki drugi, gde se neminovno meu lokalnim zajednicama javljaju i dobitnici i gubitnici. Kako bi se potencijalni ok po budetiranje umanjio, mogue je novi sistem, u roku od nekoliko godina, uvoditi u ivot.

Fiskalno optereenjePod fiskalnim optereenjem podrazumevamo stepen optereenja nacionalnog dohotka (ili drutvenog proiyvoda) globalnim izdacima za zadovoljavanje javnih potreba kje se pokrivaju fiskalnim i parafiskalnim prihodima.Fiskalno optereenje ukljuuje fiskalne prihode u koje spadaju porezi, tekse, doprinosi, naknade i naplaene novane kazne.

Formula za izraunavanje fiskalnog optereenja glasi:

Fo=Sd/Dp x 100 Fo fiskalno optereenje izraeno u procentima

Sd zbir svih javnih prihoda dabinskog tipa

Dp godinji bruto drutveni proizvod po trinim cenama konkretne godine odnosno GDP (Gross domestic product)

Kada je u pitanju delilac u gore navedenoj formuli, otvaraju se mnoge dileme i pitanja oko statistike kategorije kojom se eli izraziti rezultat rada privrede i stanovnitva jedne zemlje u toku jedne godine. Bitno je naglasiti da je opte prihvaeno da se u deliocu iskazuje godinji bruto proizvod po trinim cenama.

Reforma poreskog sistemaPredstavljajui reformu poreskog sistema, za koji kae da e predstavljati mirnu revoluciju, ministarka je rekla da bi graani mogli da oekuju povbeanje PDV-a za ak 4%, na 22 procenta. Ona tvrdi, meutim, da e celokupna reforma zapravo znaiti manje optereenja za graane i privredu. Ekonomisti, pak, tvrde da e ova mera naterati graane da se suoe sa realnou u kojoj e njihov standard biti manji nego to je sada.Shvatie da drava nita ne proizvodi i da nema odakle da daje, ve mora samo da uzima. Ipak, oni smatraju da je ova mera korektna, jer ako ve drava ne moe da smanji svoju potronju graani e morati.

Ministarka finansija Diana Dragutinovi smatra da bi bilo najbolje da se fiskalno optereenje zarada, odnosno porezi i doprinosi na primanja, smanje za treinu, zahvaljujui emu bi se stimulisala privreda i poveala proizvodnja.

Vrste fiskalnog optereenjaRazlikujemo dve vrste fiskalnog optereenja, ato su:

1. globalno fiskalno optereenje;

2. parcijalno fiskalno optereenje.

Globalno fiskalno optereenje obuhvata sve obavezne javne prihode na teritoriji jedne zemlje uglavnom u toku jedne godine.

Osim globalnog postoji i parcijalno fiskalno optereenje u okviru kojeg razlikujemo tri vrste, a to su:

1. optereenje jednom vrstom JP (npr. PDV ili porez na dohodak graana);

2. optereenja na subnacionalnom nivou (optina, region, pokrajina);

3. optereenje jednog poreskog obveznika. Fiskalno optereenjeZa potpuniju ocenu fiskalnog optereenja treba, osim razlika u stepenu privredne razvijenosti, imati u vidu i razlike u stepenu socijalizacijezadovoljavanja mnogih optih i posebno zajednikih potreba. Od relevantnog znaaja je i niz drugih momenata koji karakteriu odreenu zemlju. Ti momenti se posebno tiu potreba za proirenom reprodukcijom, stepena stabilnosti privrednih kretanja i nunosti raspolaganja dohotkom privrednih subjekata, kao realne baze za realizovanje sopstvenih odluka i postojanje odreenih materijalnih stimulansa privreivanja.ZakljuakN aosnovu prikazanih podataka u radu vidimo da si javni rashodi vei od javnih prihoda, to dovodi do deficita u dravnoim budetu. Postojei fiskalni sistem u Srbiji u skladu je sa do sada primenjivanim konceptom privrednog rasta.

Analizom poreza na potronju, pre sveg aporeza n adodatu vrednost i akcize, zakljuujemo da su u Srbiji ovi porezi nii nego u zemljama Evropske unije, dok su porezi na faktore proizvodnje vii. Upravo na taj nain, drava kroz svoju poresku politiku angaovanje radne snage ini relativno skupljim, a potronju relativno jeftinijom. Slabosti ovakvog pristupa su naroito izraeni u tome to veliki deo potronje potie iz uvoza, to znai da poveanje potronje ne implicira i stvaranje znatnije dodate vrednosti u Srbiji.Kada je u pitanju sistem poreza n adohodak, iskustva drugih evropskih zemalja ukazuju da Srbiji stoje na raspolaganju tri mogunosti, ato su:

uvoenje jednostavnije forme sintetikog;

dualnog modela oporezivanja dohodka;

istog proporcionalnog poreza na dohodak.

Najznaajnijom komponentom poreza na dohodak graana smatra se oporezivanje zarada zaposlenih. Stopa poreza na zaradu u Srbiji od 12% je nia nego u veini frugih zemalja EU. Meutim, ono to ukupne fiskalne dabine na zaradu ini relativno visokim u Srbiji su visoke stope doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Iz navedenog proizilazi da bi se snienjem fiskalnog optereenja zarada u Srbiji, moglo uticati snienjem stopa socijalnih doprinosa. Tako da bi dolo do snienja trokova koji su potrebni za angaovanja radne snage u Srbiji, to bi donelo odreene pozitivne efekate.Kao prvo, dolo bi do unapreenja meunarodne konkurentnosti zemlje, usled snienja jedininih trokova rada, a to bi u budunosti delovalo podsticajno na priliv stranih direktnih inesticija i na rast zaposlenostiTakoe bi snienje fiskalnog optereenja zarada delovalo podsticajno na smanjenje sivog trita rada. Meutim, snienje socijalnih doprinosa bi postojei deficit u Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja uinilo jo veim. Stoga bi snienje fiskalnog optereenja zarada moralo biti praeno poveanjem poreza na potronju, pre svega PDV o akciza na cigarete. Poveanje PDV-a bi uvoz i potronju uinilo skupljim, dok negativnih efekata ne bi bilo, jer je izvoz osloboen plaanja PDV-a, sa pravom na odbitak prethodnog poreza. esto se kao argument protiv poveanja poreza na potronju navodi njihovo regresivno dejstvo, tj. da relativno vie pogaaju siromanije slojeve stanovnitvaNova poreska politika Srbije trebalo bi da bude usmerena na podsticanje izvoza i zapoljavanja, kroz smanjenje fiskalnih dabina koje se plaaju na angaovanje radne snage, uz destimulisanje uvozne potronje, poveanjem poreza na potronju. MMF-a insistira i zahteva od Srbije da smanji javnu potronju, odnosno da se zamrznu plate i penzije i da se promeni strategija razvoja privrede.

REZIME....Modernadravamoradakreirafiskalnupolitikukojaesvojimmeramapodsticatiprivrednirazvoj,razvojpreduzetnikeinicijative,razvojnauno-istraivakog rada, irenje tehniko-tehnolokih inovacija i razvoj nedovoljno razvijenih podruja. Neadekvatna fiskalna politika moe dabude prepreka razvojujedne zemlje za ulaganje kako domaeg, tako i inostranog kapitala, posebno uprivredama koje prelaze sa netrinog na trinisistem privreivanja.

Mere fiskalnepolitikepredstavljajubitan instrumentzarealizacijuosnovnih makroekonomskih ciljeva.Na osnovu komparativne analize fiskalnogoptereenja i osnovnih poreskih oblika u Srbiji i odabranim evropskim dravama, moe se zakljuiti da je fiskalnooptereenje u naoj zemlji, meu najveim uokruenju. Fiskalna politika moe da stimulie privredne aktivnosti, ali oporavak zahteva sveobuhvatan plan stabilizacije finansijskog sistema, odnosno obnavljanje tokova kredita i ulaganja koji direktno utiu na privredni razvoj. Svaka zemlja mora da kroz planove oporavka identifikuje segmente koje titi. Posmatrano na globalnom nivou, ekonomija je trenutno u svojojnajdubljoj krizi uposlednjih est decenija. Nagli pad domae i svetske tranje, kao i usporavanje kreditneaktivnostiistranihdirektnihinvesticijauticalisunasmanjenje industrijske proizvodnje, izvoza, uvoza,kao i zaposlenosti i prometa na malo.Najdublje posledice svetska ekonomska kriza ostavie u zemljama koje imaju najvee uee u meunarodnim tokovima kapitala i meunarodnoj trgovini, kao i na zemlje koje su u razvoju i koje prolaze kroz tranzicioni proces. Srbija spada u ovu grupu zemalja, jer je u podmakloj fazi tranzicionog procesa.Efekte krize e neminovno najvie osetiti graani Srbije. Ipak,nezavisnoodsvetskeekonomskekrize,Srbijaodavnoimaozbiljneprobleme koji se odnose na makroekonomsku neravnoteu, a oni se ogledaju pre svega u porastu budetskog i spoljnotrgovinskog deficita.

Ekonomska kriza je samo doprinela razotkrivanju problema dugogodisnjeg prekomernog rasta potrosnje i ukazala na nuno reavanje ovog problema sprovoenjem adekvatnih mera. Razlozi za porast budetskog i spoljnotrgovinskog deficita ogledaju se u poskupljenju kredita, smanjenju priliva stranih investicija , kao i zbog smanjenja prihod od privatizacije. Neophodno je smanjenje javne potronje i uz pomo meunarodnih finansijskih institucija moraju se obezbediti povoljni krediti za investiranje u infrastrukturu. Od velikog znaaja za poboljanje kreditnog rejtinga Srbije je svakako potpisivanje aranmana sa MMF-om. Miljenja ekonomskih strunjaka povodom sklapanja aranmana sa MMF-om su podeljena. Dok neki smatraju da e Srbija ostvariti korist od sklapanja ovog aranmana, drugi paksmatraju suprotno, iz razloga to zemlje koje u tranziciji nisu saraivale sa MMF-om, poput Slovenije, mnogo bolje prole. Poljska, koja je posle dve godine napustila taj koncept, postigla je vrlosolidne privredne performanse. Literatura 1. Cvetanovi, S.(2004): Ekonomija Ekonomski fakultet Ni. 2.Hanekovi,M.(1984):Fiskalnooptereenjedohotkafizikihosoba uJugoslaviji i nekim privredno razvijenim zemljama Financijska praksa. 3. Popovic, D. (2006):Poresko pravo Beograd 4. Radii, M. (2008):Javne FinansijeEkonomski fakultet Subotica 5. Trklja, M. (1998):Finansijsko pravo,Pravni fakultet Novi Sad. 6.Revidirani memorandum o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010.godinu sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu.

7.www.imf.org

8.www.b92.net

9.www.scindeks.nb.rs

10.www.ekonomija.org

11.www.skgo.org