LIKOVNA KULTURA

za tre}i razred osnovne {kole

prvo izdawe

Autor

Recenzenti

Urednik

Lektor

Izdava~

Za izdava~a

[tampa

Tira`

Copyright

mr Mirjana @ivkovi}

mr Milka Vujovi}-Stojanovi}, docent Fakulteta primewenih umetnosti u Beogradu

Sne`ana Cimburek, nastavnik razredne nastave, O[ „Marija Bursa}“ u Beogradu

mr Sla|ana Ili}

Ivana Igwatovi}

Kreativni centar

Gradi{tanska 8

Beograd

Tel./faks: 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

mr Qiqana Marinkovi}

Publikum

7.000

© Kreativni centar 2011

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za likovnu kulturu u tre}em razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00128/2008-06 od 10. 06. 2008.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

37.016:73/76(075.2)

ЖИВКОВИЋ, Мирјана, 1970-Ликовна култура : за трећи разред основне

школе / [аутор Мирјана Живковић]. - 1. изд. -Београд : Креативни центар, 2011 (Београд : Публикум). - 95 стр. : илустр. ; 29 cm. - (Креативна школа)

Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж7.000. - Речник: стр. 87-89. - Библиографија:стр. 91.

ISBN 978-86-7781-875-3

COBISS.SR-ID 184871692

3Mirjana @ivkovi}

VODI^

zadatak

slikamo

potrebno ti je

pravimo

re{ewa

re~nik

ispri~aj

istra`ujemo

igramo se

o umetniku

va`no

crtamo

3

4

Ako u mestu u kojem `ivi{ postojemuzej ili galerija, poseti ih.

U {kolskoj biblioteci prona}i }e{ kwige u kojima mo`e{ da vidi{ dela

velikih umetnika.

Svaki susret sa umetni~kim delom ostavqa nezaboravan ose}aj!

Kada ode{ u neki drugi grad, poseti muzej ili ga leriju.

Na kraju kwige pro na}i }e{ adrese muzeja i galerija u nekim gradovima.

Umetnici,

kada crtaju, slikaju ili vajaju,

predstavqaju svet na svoj na~in,

onako kako ga vide i do`ivqavaju.

Zato se radovi umetnika

me|usobno razlikuju.

Primeti}e{ da svaki tvoj

drugar crta, slika ili vaja

druga~ije. To je ba{ lepo.

Napravi u svojoj sobi kutak za crte`e i slike.

DOBRO DO[LI U SVET LINIJA, BOJA I OBLIKA!

Narodni muzej u Beogradu

muzej, galerija

U svesku mo`e{ da lepi{

slike umetni~kih dela

koja ti se dopadaju

i ulaznice iz muzeja

koje si posetio.

5

Sakupqaj papire ra z nih

formata, vr sta i boja. Dobro }e ti do}i

za skice.

Sakupqaj li{}e neobi~nog oblika i cve}e.Stavqaj ih izme|u dva lista papira.Ispresova}e{ ih tako {to }e{ preko tih papirastaviti nekoliko kwiga.

^uvaj srebrne omote od~okolade za ukra{avawe~estitki i ukrasa zaNovu godinu.

Skupqaj neobi~ne kamen~i}e, {koqke, plodove koji se mogu na}i u prirodi.

Wima mo`e{ ukrasiti radni sto, a mo`da }e ti pasti na pamet i kako

da od wih ne{to napravi{.

Crtaju}i i slikaju}i,

mo`e{ da:

– predstavi{ svet koji te okru`uje;

– prika`e{ svet iz svoje ma{te;

– ukrasi{ i ulep{a{ svoju

okolinu.

U fascikli koja se dobija uz uxbenik nalaze seradni listovi i papiri koje

je te`e prona}i u kwi`arama.

Ostaje ti samo da nabavi{: kola`-papir (samolepqivi i obi~an), blok, krep-papir,

flis-papir i magnete.

[TA TI JE SVE POTREBNO ZA LIKOVNU PUSTOLOVINU

CRTAWE JE

^AROBNO!

Pablo Pikaso

TVOJ ZADATAK ]E BITI:

– da u svojoj okolini uo~i{ razli~ite linije– da crta{ razli~ite linije olovkom i ostalim materijalima za crtawe– da nacrta{ svoju sobu, ro|endansku tortu i poklone povla~e}i razli~ite linije– da napravi{ i ukrasi{ ram za fotografije i obele`iva~ za kwige– da se potpisuje{ kao {to to radi umetnik– da posmatra{ neki zanimqiv predmet i da ga nacrta{

SAZNA]E[:

– kakve mogu da budu linije– {ta mo`e{ da nacrta{ pomo}u linije– kakvi materijali za crtawe postoje– ~ime sve mo`e{ da crta{– po ~emu mo`e{ prepoznati delo jednog umetnika

1.

8

Po mo }u linije mo`e{ da nacrta{ sveono {to ti je u okolini za nimqivo:

park u kojem se ig ra{, pre deo koji se vidikroz prozor tvo je sobe, ~la no ve porodice,omi qene junake iz cr ta nih filmova.

LINIJA

Paul Kle, Niz maski, 1923

Anri Matis, Glava `ene, 1949

Pablo Pikaso, 1955

linija

9

Kada crtamo, koristimo liniju

da bismo predstavili ono {to vidimo.

Ako pa`qivo posmatra{ svet oko sebe,

uo~i}e{ razne linije.

Pogledaj pa`qivo slike na ovim stranama. Kakve sve linije vidi{ na wima?

Nacrtaj linije koje si uo~io na slikama.

list iz bloka

olovka

10

Na listu iz bloka isprobaj kakavtrag ostavqa tvoja olovka.

Za crtawe koristi olovku koja ima oznaku B. To je meka olovka koja }e tiomogu}iti da ostavqa{ razli~ite tragove na papiru.

MALI SAVETI

Linija mo`e biti tanka ili de be la, u zavisnosti od polo`aja ruke.

Tanka linija dobija se kada se olovkadr`i uspravno. [to vi{e nagiwemo

olovku ka papiru, linija po staje de b qa.

Ako `eli{ da nacrta{ svetlu liniju,nemoj pritiskati.

Pastel

Drvenaboja

Vo{tana bojaTu{ i pero

Tu{ i trska

Ugqen

Tu{i ~etka

Olovka

Opusti ruku, nemoj

stezati olovku.

Olovka sa oznakom H je tvrda; olovka sa oznakom HB je polumeka, a olovka sa oznakom B je meka. Oznake na olovkama uvek su napisane latini~kim slovima. Brojevi uz oznake pokazuju stepen tvrdo}e olovke.

Uradi zadatke na radnom listu broj 1.

^IME SVE MOGU DA CRTAM

FlomasterKreda

tu{, vo{tane boje, flomaster, pastel, ugqen, kreda

radni list br. 1

olovka

Ovako je Pablo Pikaso nacrtao svoj ateqe.

Linije mogu biti:duge i kratke, pune iisprekidane, tanke i debele,prave i krive,izlomqene…

PABLO PIKASO (1881–1973) ~uveni je {panski slikar. We -gov otac bio je profesor crtawa, pa se Pikaso od detiwstvain te re so vao za umetnost. Sa 16 godina imao je prvu iz lo` buu Bar seloni. Od svoje dvadesete godine `iveo je i ra dio uPa ri zu. Uticao je na modernu umetnost XX veka. We go vaslika Gla va `ene nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu.

slikar, vajar, ateqe, crte`

PREDSTAVQAM LINIJOM

Glava `ene, 1909

11

Uradi zadatke na radnom listu broj 2.radni list br. 2

olovka

12

RASPORED ^ASOVA

MALI SAVETI

Da bi tvoj raspored ~asova bio pregledniji, nazive dana mo`e{

pisati {tampanim, a nazive predmeta pisanim slovima.

Nazivi nastavnih predmeta mogubiti ispisani razli~itim bojama.

papir svetle boje iz fascikle koja se dobija uz uxbenik

korice bloka

olovka

drvene boje

makaze

lewir

lepak za papir

Na listu iz bloka nacrtaj ro|endansku tortukakvu `eli{ i poklone koje pri`eqkuje{ da dobije{ za ro|endan.

Odredi polovinu papira.

Kad napravi{raspored, savijpapir napola.

Korice bloka upotrebiza pravqewe postoqa.

Gore i dole ostavi prostor od 1 cm, na

koji }e{ naneti lepak.

Spoj.

Sada ti samo preostaje da odabere{mesto na svom radnom stolu na koje

}e{ staviti raspored.

Nanesi lepak.

HAJDE DA STVARAMO!

20 cm

20 cm

28 c

m

12 c

m

list iz blokaolovka

drvene boje

RAM ZA FOTOGRAFIJE

MALI SAVETI

Pre nego {to po~ne{ s radom, smisli kakvim {arama `eli{

da ukrasi{ ramove.

Nemoj odmah prekriti ceo ramlepkom, jer }e se lepak brzo osu{iti.

Nanosi ga postepeno.

Oho-lepak koristi za lepqewe slam~ica na ram.

Fotografiju zalepi selotejpom za pozadinu rama.

Jedan ram ukrasi raznobojnimslam~icama, a drugi tako {to }e{napraviti krive linije od vunice.

16 cm

4 cm

4 c

m

19

,5 c

m

debqi papir u boji

iz fascikle koja se

dobija uz uxbenik

lepak za papir

oho-lepak

selotejp

makaze

lewir

slam~ice za sok

vunica

13

14

OBELE@IVA^ ZA KWIGE

6 cm2

0 c

m

Umetnik se ne prepoznaje samo po delima ve} i po potpisu. Pored potpisa umetnik pi{e godinu nastanka dela.

Potpis slikara Save [umanovi}a

Autoportret

Ulica u [idu, 1933

debqi papir u boji (izaberi jedan od papira

iz fascikle koja se dobija uz uxbenik)

drvene boje

flomasteri

makaze

lewir

MALI SAVETI

Napravi obele`iva~ prema

slikovnom uputstvu,

pa se na wemu potpi{i.

Prostor oko svog potpisa ukrasi

razli~itim {arama.

Drugu stranu tako|e ukrasi {arama.

Napravi nekoliko obele`iva~a.

Neka oni budu razli~itog oblika.

SAVA [UMANOVI] (1896–1942) studirao jesli karstvo u Zagrebu i Parizu. Jo{ u gimnazijipo kazao je in te re sova we za umetnost. Po sled -wih 12 godina `ivota naj vi{e je sli kao srem -ske pejza`e. Najve}i deo wegovih ra do va nala zise u Galeriji Sava [u manovi} u [idu (SvetogSave 7, 22 240 [id).

POTPIS UMETNIKA

Napravi i ti obele`iva~ neobi~nog oblika. Ukrasi ga razli~itim linijama i svojim potpisom.

pejza`, portret, autoportret

Obele`iva~i mogu biti razli~itih oblika.

Autor: Neda Doki}

15

Na slici je {koqka sli~na onojkoju je Matisposmatrao dok je crtao.

ANRI MATIS (1869–1954) francuski je slikar i vajar. Naj -~e{}e je slikao `enske figure, mrtvu prirodu i predele. Uranoj mladosti nije bio zainteresovan za umetnost. Dok jeu Parizu studirao prava, nijednom nije posetio Luvr. Umet -nost je zavoleo u svojoj dvadeset prvoj godini – tada je, tokomdugotrajnog oporavka od operacije, po~eo da slika.

GLEDAM I CRTAM

[koqka

Ovako je Anri Matisnacrtao{koqku.

Pogledaj pa`qivo {koqku na fotografiji,pa je na listu iz bloka nacrtaj olovkom saoznakom B.

list iz bloka

olovka

Na ovim crte`ima razli~itim materijalima nacrtana je jedna ista palma. Autor crte`a je Pablo Pikaso.

Po hrapavom papiru treba crtatidrvenim i vo{tanim bojama, pastelima, ugqenom.

Po glatkom papiru treba crtati flomasterima i tu{evima.

Nacrtaj omiqeni cvet, drvo ili `ivotiwu onoliko puta koliko ima{ razli~itih materijala za crtawe.

MALI SAVETI

Linija nacrtana perom o{tra je i uvek je iste debqine.

Crte` }e biti interesantniji ako linije prepli}e{ pod

raznim uglovima.

Flomasteri ostavqaju ujedna~en trag, a nacrtane linije ne mogu se

izbrisati.

Ugqenom i pastelima lak{e }e{ crtati ako ih izlomi{

na mawe komade. Crte`e za{titi lakom za kosu. Neka ti u tome pomogne u~iteq.

olovka, drvene i vo{tane boje,

pasteli, flomasteri, ugqen,

tu{, pero, ~etka

glatki i hrapavi papiri iz

fascikle koja se dobija

uz uxbenik

lak za kosu

krpica za brisawe ugqena

MOGU DA CRTAM ^IME PO@ELIM

16Re{i Umetni~ki kviz na radnom listu broj 3.

TVOJ ZADATAK ]E BITI:

– da u svojoj okolini uo~i{ razli~ite povr{ine– da naslika{ koru drveta– da ukrasi{ kutiju za boje– da napravi{ papire za kola`

SAZNA]E[:

– kakve povr{ine postoje– kako nastaju povr{ine na crte`u, slici, kola`u– {ta je kola`– {ta je frota`

POVR[INE

SU SVUDA

OKO NAS

Milan Milovanovi}, Put od Gruza, 1917

2.

17