Bankarstvo Na Internetu

transcript

BANKARSTVO NA INTERNETUBANKARSTVO NA INTERNETUBANKARSTVO NA INTERNETUBANKARSTVO NA INTERNETUBANKARSTVO NA INTERNETUBANKARSTVO NA INTERNETUBANKARSTVO NA INTERNETUBANKARSTVO NA INTERNETU

Dr Vojkan Vaskovi}

UVOD U BANKARSKO POSLOVANJEUVOD U BANKARSKO POSLOVANJEUVOD U BANKARSKO POSLOVANJEUVOD U BANKARSKO POSLOVANJEUVOD U BANKARSKO POSLOVANJEUVOD U BANKARSKO POSLOVANJEUVOD U BANKARSKO POSLOVANJEUVOD U BANKARSKO POSLOVANJE

• Bankarsko poslovanje kroz istoriju.• Vrste banaka• Principi bankarskog poslovanja• Zapadni bankarski sistemi• Me|unarodne bankarske institucije• Bankarski poslovi• Me|unarodni platni promet• Automatizacija bankarskog poslovanja (ATM)• Bankarsko poslovanje i Internet• Online bankarstvo• Ka budu}nosti

KOJI JE OSNOVNI KOJI JE OSNOVNI BANKARSKI RESURSBANKARSKI RESURS

POVERENJEPOVERENJE

NOVAC JE REPROMATERIJAL

DEFINICIJA BANKEDEFINICIJA BANKEDEFINICIJA BANKEDEFINICIJA BANKEDEFINICIJA BANKEDEFINICIJA BANKEDEFINICIJA BANKEDEFINICIJA BANKE

• Banka može da se definiše u smislu:– (1) ekonomskih funkcija koje ima,

– (2) usluga koje pruža svojim klijentima, ili– (3) pravne osnove svog postojanja.

DEFINICIJA BANKEDEFINICIJA BANKEDEFINICIJA BANKEDEFINICIJA BANKEDEFINICIJA BANKEDEFINICIJA BANKEDEFINICIJA BANKEDEFINICIJA BANKE

• [ta je banka?– Banka je preduze}e koje se kao glavnom delatno{}u bavi primanjem i

davanjem kredita.

• Osnovna delatnost banke?– uzimanje kredita– davanje kredita– posredovanje u nov~anim transakcijama

• [ta banka radi?– Centralizacija kapitala, prikupljanje i plasman sredstava

• Osnovna na~ela bankarstva su: – sigurnost– efikasnost ulaganja sredstava– likvidnost– rentabilnost

PRATEĆE USLUGE

• Usluge pla ćanja koje čine trgovinu i tržištemogućim (na osnovu čekova, kreditnih kartica i vebsajtova koji se koriste u ove svrhe),

• Zaštita od rizika onih koji štede i planiraju dainvestiraju (uključujući polise osiguranja i poslove sa derivatnim instrumentima),

• Pristup likvidnim sredstvima (omogućavapretvaranje imovine i poseda u odmahraspoloživa sredstva), i

• Odobravanje kredita onima kojima su potrebnizajmovi za dopunu prihoda i povećanje životnogstandarda.

ODAKLE POTIODAKLE POTIČČE REE REČČ -- BANKABANKA

• Lingvistika (nauka o jeziku) i etimologija(proučavanje porekla reči) kazuju nam dasu francuska reč banque i italijanska rečbanca korišćene pre mnogo vekova u značenju

• ‘’klupa’’ ili ‘’pult za promenu novca’’.

BANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUstaristaristaristaristaristaristaristari svetsvetsvetsvetsvetsvetsvetsvet

• 3000 godina pre nove ere Sumerski sve{tenici zapo~injuprve oblike bankarskog poslovanja.– menja~ki poslovi (male dr`avice razli~ita sredstva za

razmenu, posredovanje i ~uvanje novca)• U Vavilonu hramovi su bili banke

– menja~ki poslovi– depozitni poslovi– pozajmljivanje novca uz kamatu– isplata za ra~un komitenata– vode ra~una o kreditnoj sposobnosti klijenta– imaju knjigovodstvo– poznaju instituciju hipoteke

• Najpoznatija banka iz tog vremena je “Mura{u”.• Iz tog vremena poti~e pojam “tezaurisati” (uskladi{titi) a

tada su se banke nazivale “Tezauri”

BANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUanti~kianti~kianti~kianti~kianti~kianti~kianti~kianti~ki svetsvetsvetsvetsvetsvetsvetsvet, , , , , , , , Gr~kaGr~kaGr~kaGr~kaGr~kaGr~kaGr~kaGr~ka

• Anti~ka Gr~ka, hramovi u Efezu, Delozu, Samosu.

• Javljaju se prvi privatni bankari VII pre nove ere (trapeziti – trapeza – klupa)

• Menja~ki poslovi, depozitni poslovi, davanje kreditauz hipoteku, zelena{ke kamate.

• Pretvaranje slobodnih gra|ana u robove.

• Zajmovi su davani špediterima, vlasnicimazemljišta i ostalima po kamatnoj stopi od 6 pa do 48 procenata mesečno za rizičnije poslove!

BANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUanti~kianti~kianti~kianti~kianti~kianti~kianti~kianti~ki svetsvetsvetsvetsvetsvetsvetsvet, Rim, Rim, Rim, Rim, Rim, Rim, Rim, Rim

• Argentari primaju depozit i odobravajukredite.

• NumulariNumulariNumulariNumulari menja~ki poslovi• Formiraju se udru`enja argentarija kojima

dr`ava daje povlastice kako bi se finansiraliratni pohodi.

• Povlastice imaju i finansijeri-kavalijeri kojirade u hramovima – bazilikamabazilikamabazilikamabazilikama....

• Ve} tada poznat je teku}iteku}iteku}iteku}i i ì ì ì ìroiroiroiro ra~unra~unra~unra~un

BANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUSrednjiSrednjiSrednjiSrednjiSrednjiSrednjiSrednjiSrednji vekvekvekvekvekvekvekvek

• Pod uticajem Aristotela na I koncilu u Nikejicrkva zabranjuje sve{tenicima da se bavebankarstvom

• Ovo se pro{irilo i na laike koji su pod vla{}ucrkve.

• Zbog nedostatka kapitala zamire proizvodnja i jedino funkcioni{e zemljoradnja.

BANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJURenesansaRenesansaRenesansaRenesansaRenesansaRenesansaRenesansaRenesansa

• Venecija, \enova, Firenca se budezahvaljuju}i bankarstvu i trgovini.

• Formiraju se novi bankarskiinstrumenti– menica

– zalo`nica

• Finansiraju pravljenje brodova, trgovinu.

BANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUBANKE KROZ ISTORIJUPrvePrvePrvePrvePrvePrvePrvePrve emisioneemisioneemisioneemisioneemisioneemisioneemisioneemisione bankebankebankebankebankebankebankebanke

• [vedska Sverigen riksbank 1668 kaojedinstvena emisiona banka.

• Bank of England 1694 privatno deoni~arskodru{tvo. 1946 je nacionalizovana.

NOVAC KOD NASNOVAC KOD NAS

• Na ovim našim prostorima od vremena kralja Milutina, na gradskim pijacama države Nemanjića započela je široka upotreba domaćeg kovanog novca.

• U prometu je upotrebljavan srebrni novac koji se nazivao dinar.

• Ovaj naziv srebrnog novca potiče iz starog Rima, gde je u 3. veku pre n.e. prvi put iskovan srebrni dinarius.

• U Zakoniku cara Dušana dinar se javlja u značenju srebrnog novca uopšte, zato što tada u srpskom jeziku još uvek nije postojao novac kao pojam.

• Prema etimološkom značenju, reč novac je prvi put upotrebljen u srpskom narodnom jeziku u 15. veku, kao skraćenica za srebrni dinar iskovan u Novom Brdu.

VRSTE BANAKAVRSTE BANAKAVRSTE BANAKAVRSTE BANAKAVRSTE BANAKAVRSTE BANAKAVRSTE BANAKAVRSTE BANAKA

• Komercijalne banke : prodaju depozite i odobravajuzajmove firmama i pojedincima.

• Štedionice : prikupljaju štedne uloge i odobravajuzajmove pojedincima i domaćinstvima.

• Zadružne banke : pomažu poljoprivrednimproizvoñačima, stočarima i potrošačima pri kupovini robai usluga.

• Hipotekarne banke : odobravaju hipotekarne zajmove zanove stambene objekte i projekte.

• Lokalne banke : to su manje, lokalno orijentisanekomercijalne banke i štedionice.

• Centralne finansijsko-privredne banke : većekomercijalne banke locirane u vodećim finansijskimcentrima.

• Investicione banke : garantuju emisiju hartija odvrednosti svojih klijenata.

• Trgova čke banke : obezbeñuju zajmovni i akcijski kapitalza kompanije.

• Meñunarodne banke : komercijalne banke prisutne u više zemalja.

• Poslovne banke sa velikim ovlaš ćenjem : većekomercijalne banke koje pružaju usluge korporacijama i

• državama.

• Banke koje vrše bankarske usluge : pružaju usluge(npr. obračun čekova i trgovina hartijama od

• vrednosti) bankama.• Banke koje posluju sa manjinskim grupama :

prvenstveno su orijentisane ka klijentima koji pripadaju• manjinskim grupama.• Narodne banke : posluju na osnovu saveznog ovlašćenja

preko finansijskog kontrolora.• Državne banke : posluju na osnovu ovlašćenja koja

izdaju bankarske komisije u različitim državama.

• Osigurane banke : drže depozite koji su u okvirusaveznog plana za osiguranje depozita (npr. FDIC).

• Banke članice federalnih rezervi : pripadaju Sistemusaveznih rezervi. (USA)

• Banke afilijacije : u potpunom ili delimičnom vlasništvuholding kompanije.

• Banke koje odobravaju posebne beneficije : odobravaju zajmove i pravo na korišćenje zajma,

• unovčavaju čekove, ili istupaju kao zalagaonice i kompanije koje se bave rentiranjem.

• Univerzalne banke : pružaju skoro sve finansijske uslugekoje su prisutne na današnjem tržištu.

VELIKA BRITANIJAVELIKA BRITANIJAVELIKA BRITANIJAVELIKA BRITANIJAVELIKA BRITANIJAVELIKA BRITANIJAVELIKA BRITANIJAVELIKA BRITANIJA

• Prvi Clearing House 1775 za prebijanjedugova i potra`ivanja.

• Po ovom uzoru se razvilo me|unarodnoklirin{ko pla}anje.

• Sistem se sastoji od:– Centralne banke Bank of England– Komercijalnih banaka– Banaka za me|unarodni promet– Efektnih banaka– Zavod za dugoro~no finansiranje

BANKARSKI SISTEM FRANCUSKEBANKARSKI SISTEM FRANCUSKEBANKARSKI SISTEM FRANCUSKEBANKARSKI SISTEM FRANCUSKEBANKARSKI SISTEM FRANCUSKEBANKARSKI SISTEM FRANCUSKEBANKARSKI SISTEM FRANCUSKEBANKARSKI SISTEM FRANCUSKE

• Sistem je pod znatnim uticajem dr`ave.

• Uticaj putem nacionalizacije velikih komercijalnihbanaka i kontrolom bankarskih kredita.

• Vrste banaka:– Centralna banka Banque de France

– Depozitne banke

– Poslovne banke

– Kreditne banke za srednjoro~no i dugoro~no finansiranje

BANKARSKI SISTEM SADBANKARSKI SISTEM SADBANKARSKI SISTEM SADBANKARSKI SISTEM SADBANKARSKI SISTEM SADBANKARSKI SISTEM SADBANKARSKI SISTEM SADBANKARSKI SISTEM SAD

• Do osnivanja koriste novac kolonija.• Po sticanju nezavisnosti kuju zlatni i srebrni novac.• Za vreme Meksi~kog rata se kreira prvi papirni novac.• [tampaju ga banke {to izaziva velike krize.• 1907 godine broj nacionalnih banaka koje izdaju novac

dosti`e 6000.• 1913 Kongres donosi Federal Reserve Act i reguli{e

izdavanje novca• Federalni sistem rezervi ima 12 banaka koje imaju pravo

da izdaju novac• Sve se kontroli{e i uskla|uje od strane “Federal Reserve

System” iz Va{ingtona• Vrste banaka

– federalne rezerve banke– komercijalne banke– udru`ene {tedne banke– efektne banke– trast banke– Banka za uvoz i izvoz Va{ington.

MEMEMEMEMEMEMEME\\\\\\\\UNARODNE BANKARSKE UNARODNE BANKARSKE UNARODNE BANKARSKE UNARODNE BANKARSKE UNARODNE BANKARSKE UNARODNE BANKARSKE UNARODNE BANKARSKE UNARODNE BANKARSKE INSTITUCIJEINSTITUCIJEINSTITUCIJEINSTITUCIJEINSTITUCIJEINSTITUCIJEINSTITUCIJEINSTITUCIJE

• 1930 “Banka za me|unarodne obra~une” osnovana naHa{koj konferenciji. Zadatak da pospe{uje saradnjucentralnih banaka

• Posle II svetskog rata• ME\UNARODNI MONETARNI FOND• ME\UNARODNA BANKA ZA OBNOVU I

RAZVOJ– Me|unarodna finansijska korporacija– Me|unarodno udru`enje za razvoj

• Osnovani su u Bretton Woods 1944 god.

SVETSKI BANKARKI SISTEMSVETSKI BANKARKI SISTEMSVETSKI BANKARKI SISTEMSVETSKI BANKARKI SISTEMSVETSKI BANKARKI SISTEMSVETSKI BANKARKI SISTEMSVETSKI BANKARKI SISTEMSVETSKI BANKARKI SISTEM

PRIVATELY OWNEDCENTRAL BANKS

U.S. FEDERAL RESERVEDEUTSCHE BUNDESBANK

MIXED-OWNERSHIPCENTRAL BANKS

BELGIUMBANK OF JAPAN

GOVERNMENT-OWNEDCENTRAL BANKSBANQUE DE FRANCEBANK OF ENGLAND

BANK FORINTERNATIONAL SETTLEMENTS

(A BANK FOR 45 CENTRAL BANKS, $130B)BASEL, SWITZERLAND

INTERNATIONAL MONETARY FUND(PUBLIC POLICY LENDER $300B)

182 MEMBER COUNTRIESWASHINGTON, DC

SOURCE: TRANSACTION.NET

PRIVATE BANKS ANDCREDIT INSTITUTIONS

AUTOMATIZACIJA BANKARSKIH AUTOMATIZACIJA BANKARSKIH AUTOMATIZACIJA BANKARSKIH AUTOMATIZACIJA BANKARSKIH AUTOMATIZACIJA BANKARSKIH AUTOMATIZACIJA BANKARSKIH AUTOMATIZACIJA BANKARSKIH AUTOMATIZACIJA BANKARSKIH POSLOVAPOSLOVAPOSLOVAPOSLOVAPOSLOVAPOSLOVAPOSLOVAPOSLOVA

• Automatizacija transferanovca na veliko– Me|ubankarski transferi

– Me|ubankarski kliring

• Automatizacija transferanovca na malo.– Platne kartice

– E ~ekovi

– Nalozi

AUTOMATIZACIJA BANKARSKIH AUTOMATIZACIJA BANKARSKIH AUTOMATIZACIJA BANKARSKIH AUTOMATIZACIJA BANKARSKIH AUTOMATIZACIJA BANKARSKIH AUTOMATIZACIJA BANKARSKIH AUTOMATIZACIJA BANKARSKIH AUTOMATIZACIJA BANKARSKIH POSLOVAPOSLOVAPOSLOVAPOSLOVAPOSLOVAPOSLOVAPOSLOVAPOSLOVA -------- ISTORIJAISTORIJAISTORIJAISTORIJAISTORIJAISTORIJAISTORIJAISTORIJA

• Banke su centralizovane institucije koima je neophodno da imaju trenutno stanje sredstavana ra~unu.

• To je dovelo da je ve} 60 tih godina do{lo do uvo|enja ra~unara u bankarsko poslovanje.

KakoKako je je svesve popoččeloelo ATMATM

• 1960 – Citibank: Bankograf za plaćanjeračuna

• 1967 – Barclays Bank: isplata gotovinekorišćenjem papirnih vaučera

• 1969 – Docutel: prva upotreba magnetnetrake

• 1971 – Docutel: prvi pravi ATM• 1974 – prvi online ATM

ATM Networks

SOURCE: U.S. BANCORP

Domaća istorija

DOMADOMAĆĆA ISTORIJAA ISTORIJA

• Šezdesetih godina u tadašnjojJugoslovenskoj banci za spoljnu trgovinu, započelo se sa primenom sredstava zaautomatsku obradu podataka primenomkompjutera 'NCR-315' i knjigovodstvenihmašina sa papirnom trakom u FilijalamaBanke.

• Računar je lociran u Centrali Banke a Filijale su podatke dostavljale poštom.

RaRaččunarskiunarski centarcentar JugobankeJugobanke 1972 1972 godinegodine (Annual report 1972)(Annual report 1972)

BeogradskaBeogradska Banka Banka –– BeobankaBeobanka

• Beogradska banka ima instaliran sistemza automatsku obradu podataka koj je nabavljen i nalazi se u eksploataciji od1967 godine.

• CER-22 domaći računar

• Institut Mihajlo Pupin proizvoñač.

Mihajlo Pupin CER računari

CER 10 CER 20

BeogradskaBeogradska Banka Banka –– BeobankaBeobanka

• Računar koji je nabavljen 1973 FACOM 230-45S koji je povezan u DUPLEX vezu.

• Svaki sistem F 230-45S raspolaže sentralnommemorijom od po 512 K BYTE.

• Oba sistema raspolažu sa multipleksorskim, selektorskim i blokmultipleksorskim kanalima.

• Konfiguracija oba sistema koristi diskove F 478 B2 sa kapacitetom od po 100 MByta.

BeogradskaBeogradska Banka Banka –– BeobankaBeobankaŠŠALTERSKA OPREMAALTERSKA OPREMA

BeogradskaBeogradska Banka Banka –– BeobankaBeobankaBANKOMATBANKOMAT

PRVI PROIZVOðAPRVI PROIZVOðAČČ OPREMEOPREMEEnergodataEnergodata

• Energoprojekt je svoj prvi računar ELLIOTT 803 Bnabavio početkom 60-tih godina. Osnovana je radnajedinica za AOP koja je uglavnom radila inženjersko-tehničke proračune za potrebe Energoprojekta.

• Godine 1972 nabavljen je i pušten u rad UNIVAC 1106 a sa njime počinju da se uvode i poslovne obrade. Te godine je formirana Energodata kao samostalan OOUR sa oko 60 zaposlenih.

• Godine 1975 potpisuje se ugovor o zastupništvu sa proizvoñačima računarske opreme iz SAD: INFOREX, GENERAL AUTOMATION I BUNKER RAMO (proizvoñači sistema za automatizaciju šalterskog poslovanja).

• Krajem sedamdesetih počinje realizacija ugovora za automatizaciju šalterskog poslovanja u Jugobanci (Udružena banka) gde se uvodi 200 sistema tipa BCS 90.

PRVI PROIZVOðAPRVI PROIZVOðAČČ OPREMEOPREMEEnergodataEnergodata

• U to vreme je u bankama već instalirano preko 40 INFOREX mini računara koji su radili unos podataka.

• Početkom 80-tih ugovor sa BUNKER RAMO se proširuje i Energodata postaje proizvoñačšalterskih sistema EDS 90

• Sredinom 80-tih Energodata u saradnji sa Institutom Mihajlo Pupin i Interkomercom formira BRI (Beogradska RaBRI (Beogradska Ra ččunarska Industrija)unarska Industrija) i započinje sa razvojem sistema za automatizaciju šalterskog poslovanja iz familije TIM.

ENERGODATAENERGODATATIM 110 TIM 110 Terminal TIM 100Terminal TIM 100

ENERGODATAENERGODATA

TIM 22

TIM 600

ONLINE PC BANKARSTVO ONLINE PC BANKARSTVO ONLINE PC BANKARSTVO ONLINE PC BANKARSTVO ONLINE PC BANKARSTVO ONLINE PC BANKARSTVO ONLINE PC BANKARSTVO ONLINE PC BANKARSTVO

• Potreban softver za komunikaciju i aplikacijasa kojom se radi Quicken, MS Money.

• Softver za kompletno vo|enje li~nih finansijasa mogu}no{}u da se konektuje na banku i datamo obavi posao

• Lo{a strana je {to to mo`e da se obavi samo izku}e (posla) sa svog ra~unara, mala mobilnost.

POJAVLJIVANJE NA INTERNETUPOJAVLJIVANJE NA INTERNETUPOJAVLJIVANJE NA INTERNETUPOJAVLJIVANJE NA INTERNETUPOJAVLJIVANJE NA INTERNETUPOJAVLJIVANJE NA INTERNETUPOJAVLJIVANJE NA INTERNETUPOJAVLJIVANJE NA INTERNETU

• U po~etku su banke ostale po strani.– Banke su po prirodi konzervativne institucije.

• Sagledavanje prednosti i problema

• U prvom koraku samo informacije

• Drugi korak dvosmerna komunikacija

• Tre}i korak transakcije

Bankarstvo na Internetu

Branch

Banking Host

Customer Data

Host Security Module

Businesses

Mobile Phone

Call Centre

Suština Middle Office-a

Branch

Banking Host

Customer Data

Host Security Module

Businesses

Mobile Phone

Call Centre

Application Servers

AUTOMATSKE KLIRIN[KE KU]EAUTOMATSKE KLIRIN[KE KU]EAUTOMATSKE KLIRIN[KE KU]EAUTOMATSKE KLIRIN[KE KU]EAUTOMATSKE KLIRIN[KE KU]EAUTOMATSKE KLIRIN[KE KU]EAUTOMATSKE KLIRIN[KE KU]EAUTOMATSKE KLIRIN[KE KU]E

• Krajem 60-tih godina u SAD raste zabrinutostzbog porasta broja ~ekova koji ugro`avajunacionalni finansijski sistem.

• 1968 formiran je SCOPE Special Committee on Paperless Entries pri FED San Francisko.

• Plan je pretvoriti papire u elektronskedokumente i tako ubrzati procesiranje

• 1972 godine pod pokroviteljstvom vlade SAD po~inje sa radom ACH

Customersatis-faction

DevicesFew

2000 -

Many All

Back officesistem Banke

Internet front officesistem

SistemZa{tite

Web serverWeb server

SSL konekcija

Ekspozitura bankeINTERNET

KORISNIK

Upravljanje rizikom

BANKA NA INTERNETU BANKA NA INTERNETU -- MODELMODEL

GrafiGrafi ččki prikaz primene Web servisaki prikaz primene Web servisa

BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU –––––––– ZA[TOZA[TOZA[TOZA[TOZA[TOZA[TOZA[TOZA[TO

• - Stvaranje imid`a inovativne firme, koja je u stanjuda svojim korisnicima ponudi najsavremenijatehnolo{ka re{enja.

• - Bolje i ve}e interaktivne mogu}nosti. Za banku kojase u tr`i{nim uslovima bori za svakog svogkomitenta, najva`nija je komunikacija sa njim. – U klasi~nim uslovima banka je mogla da komunicirakomunicirakomunicirakomunicira samosamosamosamo

dokdokdokdok je je je je trajalotrajalotrajalotrajalo radnoradnoradnoradno vremevremevremevreme,,,, ili preko nekog informativnog{altera koji je radio neprekidno.

– Ovakav na~in poslovanja stvarao je ograni~enjaograni~enjaograni~enjaograni~enja u u u u komunikacijikomunikacijikomunikacijikomunikaciji. . . .

– Interaktivne mogu}nosti komuniciranja preko Interneta suprakti~no neograni~ene i samo je pitanje do kog nivoabanka ima interesa da se anga`uje.

• -Mogu}nost racionalizacije potencijala banke. – Redukuje tro{kove poslovanja. – Za pove}anje broja komitenata banka mora da otvara novi poslovni prostor da

ga opremi i uposli nove slu`benike. – Stavljanje servisa na Internet ne zahteva dodatni poslovni prostor niti nove

zaposlene. – Ovo je posebno interesantno za one geografske regione gde banka nema mre`u

ekspozitura ili ima mali broj komitenata. – Sa Internetom banka mo`e da pokrije znatno ve}i geografski prostor ne

otvaraju}i nove ekspoziture. – Veliki broj informacija koje banka mo`e da stavi svojim korisnicima na

raspolaganje u principu nisu dostupni {irem krugu njenih korisnika. – To se odnosi na mogu}nosti plasmana i zapo{ljavanja novca po najpovoljnijim

uslovima, investiranje u neki od ponu|enih projekata i savetodavne funkcije. – ^itav set informacija koje su sme{tene u bazi podataka banke dozvoljava da se

prika`e korisnicima a da se to defini{e kao informativni {alter. – Za privilegovane korisnike mo`e se staviti na raspolaganje poverljiva baza

podataka sa specifi~nim podacima a sve u zavisnosti {ta komitent `eli da mu bude dostupno.

• - Promocija samouslu`nog bankarstva. Sa stanovi{ta banke i korisnika veoma je po`eljanrazvoj samouslu`nog bankarstva. Korisnikima ~itav niz servisa 24 ~asa dnevno, a bankabez pove}avanja broja zaposlenih radi 24 ~asadnevno.

• - Dokaz o ban~inim konkurentskimmogu}nostima i razvoju kao potvrda solidnostii stabilnosti firme.

BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU ZA[TOZA[TOZA[TOZA[TOZA[TOZA[TOZA[TOZA[TO

Mortgage Loan Processing at BANC ONE

Closing

Laptop

Loan Input

DeskDesk--toto--Desk Approach: 17 daysDesk Approach: 17 days

Team Approach: 2 daysTeam Approach: 2 days

BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU --------KARAKTERISTIKEKARAKTERISTIKEKARAKTERISTIKEKARAKTERISTIKEKARAKTERISTIKEKARAKTERISTIKEKARAKTERISTIKEKARAKTERISTIKE

• OsnovniOsnovniOsnovniOsnovni zadatakzadatakzadatakzadatak bankebankebankebanke kaokaokaokao institucijeinstitucijeinstitucijeinstitucije je je je je dadadadaprikupljaprikupljaprikupljaprikuplja slobodnaslobodnaslobodnaslobodna finansijskafinansijskafinansijskafinansijska sredstvasredstvasredstvasredstva ododododgra|anagra|anagra|anagra|ana i i i i dadadada ihihihih daljedaljedaljedalje plasiraplasiraplasiraplasira....

• Da bi to postigla i privukla {to vi{e {tedi{a onamora dadadadadadadada stvarastvarastvarastvarastvarastvarastvarastvara povoljnupovoljnupovoljnupovoljnupovoljnupovoljnupovoljnupovoljnu slikuslikuslikuslikuslikuslikuslikusliku o o o o o o o o sebisebisebisebisebisebisebisebi jer na tajna~in ona privla~i komitente i uve}avaprihode.

BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU BANKE NA INTERNETU –––––––– OBLASTI OBLASTI OBLASTI OBLASTI OBLASTI OBLASTI OBLASTI OBLASTI PRIMENEPRIMENEPRIMENEPRIMENEPRIMENEPRIMENEPRIMENEPRIMENE

• Oblasti primena Interneta su:-IntrIntrIntrIntraaaanetnetnetnet kao podr{ka internim poslovnim procesimau bankarstvu-EkstranetEkstranetEkstranetEkstranet kao proces povezivanja poslovnih partnerau bankarstvu-InternetInternetInternetInternet kao Globalizacija poslovnih procesa u bankarstvu-Bankarske transakcije kori{}enjem internet servisa

-elektronski ~ekovi-elektronski ili digitalni novac-platne kartice-pla}anje putem potvrde tre}e strane

BANKE NA INTERNETUBANKE NA INTERNETUBANKE NA INTERNETUBANKE NA INTERNETUBANKE NA INTERNETUBANKE NA INTERNETUBANKE NA INTERNETUBANKE NA INTERNETU

• Osnovni ciljevi primene Interneta kaodistribucionog kanala su:

• Da celokupna usluga mo`e biti ponu|ena u u u u u u u u odgovaraju}emodgovaraju}emodgovaraju}emodgovaraju}emodgovaraju}emodgovaraju}emodgovaraju}emodgovaraju}em kvalitetukvalitetukvalitetukvalitetukvalitetukvalitetukvalitetukvalitetu sasasasasasasasa manjimmanjimmanjimmanjimmanjimmanjimmanjimmanjimtro{kovimatro{kovimatro{kovimatro{kovimatro{kovimatro{kovimatro{kovimatro{kovima........

• Da korisnici mogu kontaktirati sasasasasasasasa bilobilobilobilobilobilobilobilo kogkogkogkogkogkogkogkogmestamestamestamestamestamestamestamesta nananananananana svetusvetusvetusvetusvetusvetusvetusvetu i u i u i u i u i u i u i u i u bilobilobilobilobilobilobilobilo kojekojekojekojekojekojekojekoje vremevremevremevremevremevremevremevreme........

• U odnosu korisnika i banke Internet slu`i kaomost most most most most most most most zazazazazazazaza poslovnoposlovnoposlovnoposlovnoposlovnoposlovnoposlovnoposlovno povezivanjepovezivanjepovezivanjepovezivanjepovezivanjepovezivanjepovezivanjepovezivanje. . . . . . . .

• U zavisnosti od stepena poverenja izme|ukorisnika i banke mogu}e je ostvariti vi{enivoa komunikacionog povezivanja.

• Nivoi komunikacije mogu biti:–– InformativnoInformativnoInformativnoInformativnoInformativnoInformativnoInformativnoInformativno predstavljanjepredstavljanjepredstavljanjepredstavljanjepredstavljanjepredstavljanjepredstavljanjepredstavljanje je je je je je je je je jednosmernajednosmernajednosmernajednosmernajednosmernajednosmernajednosmernajednosmerna

komunikacijakomunikacijakomunikacijakomunikacijakomunikacijakomunikacijakomunikacijakomunikacija gde se banke preko Interneta samopredstavljaju svojim postoje}im ili novimpotencijalnim korisnicima.

– Uglavnom su sve banke zastupljene sa svojimprezentacijama i to ima manje-vi{e reklamnikarakter.

•• InformacijeInformacijeInformacijeInformacijeInformacijeInformacijeInformacijeInformacije i i i i i i i i prezentacijeprezentacijeprezentacijeprezentacijeprezentacijeprezentacijeprezentacijeprezentacije uzuzuzuzuzuzuzuz dvostranudvostranudvostranudvostranudvostranudvostranudvostranudvostranu komunikacijukomunikacijukomunikacijukomunikacijukomunikacijukomunikacijukomunikacijukomunikacijukorisnikakorisnikakorisnikakorisnikakorisnikakorisnikakorisnikakorisnika i i i i i i i i bankebankebankebankebankebankebankebanke. . . . . . . . – Najjednostavniji metod dvostrane komunikacije je preko e-

mail poruka. – Pored ovoga postoji mogu}nost da se neki servisi stave na

raspolaganje korisnicima, tako da se njima mo`e pristupitiinteraktivno a oni imaju karakter slobodnih podataka ilipodataka marketin{kog karaktera.

– Ovaj na~in razmene informacija omogu}ava brzu i efikasnudistribuciju podataka.

– U koliko se korisnik identifikuje i autentifikuje mo`e mu se staviti na raspolaganje odre|eni set informacija koje bankaproceni da treba da budu dostupni spoljnjim korisnicima.

– Prakti~no ovako se mogu dobiti sve informacije op{tegkaraktera koje se mogu dobiti na {alteru banke a nisupoverljive prirode.

•• ProgramskaProgramskaProgramskaProgramskaProgramskaProgramskaProgramskaProgramska interakcijainterakcijainterakcijainterakcijainterakcijainterakcijainterakcijainterakcija bankebankebankebankebankebankebankebanke i i i i i i i i korisnikakorisnikakorisnikakorisnikakorisnikakorisnikakorisnikakorisnika je je je je je je je je vi{ivi{ivi{ivi{ivi{ivi{ivi{ivi{i nivonivonivonivonivonivonivonivo komunikacijekomunikacijekomunikacijekomunikacijekomunikacijekomunikacijekomunikacijekomunikacije bankebankebankebankebankebankebankebanke i i i i i i i i korisnikakorisnikakorisnikakorisnikakorisnikakorisnikakorisnikakorisnika. Ovde se ve} zahteva identifikacija i autentifikacija korisnika i banke. – To ve} zna~i da se koristi neki od metoda za{tite

uz kori{}enje kartice kao sredstva za identifikaciju.

– Pri ovim transakcijama se dobijaju podaciprivatnog i poverljivog karaktera.

•• BankarskeBankarskeBankarskeBankarskeBankarskeBankarskeBankarskeBankarske transakcijetransakcijetransakcijetransakcijetransakcijetransakcijetransakcijetransakcije. Ovo je najvi{i nivokomunikacije banke i komitenta.

Zašto virtualne banke

� Klijenti virtualnih banaka imaju dodatna olakšanja.

– Uplate i isplate mogu obavljati bez obzira o kom periodu dana ili noći je reč; u kom delu zemlje ili sveta se nalaze;

– Bez obzira u kom delu zemlje žive ili su stanovnik manjeg gradića u kome postoje samo dve ekspoziture banaka, ne moraju biti osuñeni na to da budu njihov klijent;

– Ljudi koji nemaju stalan posao i stalne prihodenisu mogli da poseduju platnu karticu, a ona je bila potrebna za kupovinu na Internetu;

– Mogućnost brzih uplata sa računa na račun;

• Virtualne banke nemaju:– izgrañenu mrežu odeljenja, – zapošljavaju manje ljudi, – imaju daleko niže troškove, – kamate koje nude za štednju su više u odnosu na

banke koje ne rade na Internetu.

• Virtualne banke nude više kamate jer ne moraju da grade zgrade ili da iznajmljuju prostor koji se kada su tradicionalne banke u pitanju obično nalazi u reprezntativnim ulicama jednog grada.

Kamate su znatno niže!

Kako do ći do novca u virtualnim bankama

• U bankama u kojima su Internet računi samo dodatak klasičnom računu, novac se može podići tako što će se posetiti odgovarajuća banka ili uz pomoć bankomata podići novac.

• Kada su virtualne banke u pitanju to je problem koji nije najbolje rešen, VirtuelneVirtuelne BankBank eeomoguomogu ććavaavajuju podizanje gotovine uz pomopodizanje gotovine uz pomo ćć

platnih kartica i bankomata iz mreplatnih kartica i bankomata iz mre žže e klasiklasi ččnihnihbanakabanaka .

• Takoñe se može vršiti transfer novca na željeni račun i sa željenog računa ili novac uplaćivati sa pošte.

• Uz pomoć Interneta virtualne banke gube hladnoću i nepristupačnost koja odlikuje tradicionalne banke.

• Call centri ovih banaka ne moraju biti vezani za tačno odreñeni grad.

•• U novoj Internet ekonomiji U novoj Internet ekonomiji klijent je taj koji odluklijent je taj koji odlu ččuje o uje o krajnjem izgledu proizvodakrajnjem izgledu proizvoda . .

• Greške su moguće, treba ih ispraviti ? – Ispravljenje grešaka preko Cyber Café-a– Kroz diskusione grupe

• Virtualne banke biraju na slučajan način ili na osnovu nekog kriterijuma (recimo aktivnost u diskusionoj grupi) savete klijenata, koji im pomažu da testiraju nove usluge ili recimo povećaju dozvoljeni limit za isplatu, ili da iskažu šta je to što im je najpotrebnije.

• Komunikacija je mnogo otvorenija i jednostavnija

• Virtualni redovi ?• Dešavalo se da klijenti virtualnih banaka budu

zamoljeni da nazovu kasnije, i sve to naravno zbog telefonskih redova.

• Zapravo kada se vreme čekanja produžavalo call centar je savetovao da se pokuša kasnije.

• Dešavalo se, ali je to u odnosu na tradicionalnebanke zanemarljiv broj slučaja, da je novac zalutao.

• Svaka banka ima odgovarajući sistem obezbeñenja koji se stalno usavršava da bi se izbegle zloupotrebe.

• Gde je blagajnik?• Blagajnika nema . Niko ne broji novčanice i ne čuva

ih u sefu.

UOBIÂJENI POSLOVI BANAKA NA UOBIÂJENI POSLOVI BANAKA NA UOBIÂJENI POSLOVI BANAKA NA UOBIÂJENI POSLOVI BANAKA NA UOBIÂJENI POSLOVI BANAKA NA UOBIÂJENI POSLOVI BANAKA NA UOBIÂJENI POSLOVI BANAKA NA UOBIÂJENI POSLOVI BANAKA NA INTERNETUINTERNETUINTERNETUINTERNETUINTERNETUINTERNETUINTERNETUINTERNETU

• Pristup i pregled stanja na ra~unima korisnika.

• Evidencija svih transakcija.

• Pla}anja

• Transfer novca sa ra~una na ra~un

• Izmena informacija

• Naru~ivanje ~ekova

• Kontakti

INTERNET TRANSAKCIJEINTERNET TRANSAKCIJEINTERNET TRANSAKCIJEINTERNET TRANSAKCIJEINTERNET TRANSAKCIJEINTERNET TRANSAKCIJEINTERNET TRANSAKCIJEINTERNET TRANSAKCIJE

• Me|usobna identifikacija.

• Li~ni podaci se kriptuju.

• Transakcija ne mo`e biti presretnuta nitipreusmerena (Zaštita na komunikacionim kanalima).

• Obavezan je digitalni potpis.

• Potrebne su garancije da u~esnici imaju istenamere.

BANKARSTVOBANKARSTVO

• Povećanje zadovoljstva korisnika– Rad 24 časa dnevno 365 dana u godini

• Povećanje ponude banke– Brokerski poslovi– Osiguranje– Kompletan finansijski servis

• Povećanje zadržavanja klijenata• Povećanje geografskog prisustva• Samouslužni servisi• Identifikovanje profitabilnih korisnika• Redukovanje troškova• Identifikovanje novih prihoda od novih servisa

ZA ELEKTRONSKO BANKARSTVO ZA ELEKTRONSKO BANKARSTVO POTREBNO JEPOTREBNO JE

• Kompletan reinžinjering sistema plaćanjazbog potreba online plaćanja

• Mora se obezbediti potpuna koegzistencijaklasičnog i online bankarstva

• Šta se dogodilo kod nas (prelazak platnog prometa u banke)?

Sigurnostposlovanja

Kompletna dokumentacijaNema šta da se krije

Sigurnost i spokojstvo

eBanking alati konekcije

Računi

Telefon i mobil banking

Agencija za osiguranje depozita

TREND U INTERNET BANKARSTVUTREND U INTERNET BANKARSTVU

• Prema istraživanju (Pew Internet&American Life Project ) iz februara 2005.godine, za samo dve za samo dve godine godine online bankarstvoonline bankarstvo zabelezabele žžiloilo je: je: –– rast od 47 %. rast od 47 %. (period decembar 2002 (period decembar 2002 -- februar 2005)februar 2005)

• Prema istraživanju koje se odnosi samo na USA, –– 53 miliona ljudi, ili oko 44% Internet korisnika 53 miliona ljudi, ili oko 44% Internet korisnika

•• ¼¼ svih punoletnih osoba, svih punoletnih osoba, – izjasnilo se da koristi Internet bankarstvo.

TREND U INTERNET BANKARSTVUTREND U INTERNET BANKARSTVU

• U jednom tipičnom online danu, –– 13 miliona Amerikanaca svakodnevno 13 miliona Amerikanaca svakodnevno

obavlja bankarske poslove preko Interneta, obavlja bankarske poslove preko Interneta, –– ššto je u odnosu na 2002.godinu poveto je u odnosu na 2002.godinu pove ććanje anje

od 58%.od 58%.• Najnoviji rezultati ovog istraživanja ukazuju na

činjenicu da je od svih najznačajnijih Internet aktivnosti koje su praćene ovim istraživanjma jošod 2000.godine, online bankarstvo imalo najveću , odnosno najbržu stopu rasta.

Application service provideri – ASP

• ASP nude standardne pakete aplikacija neophodneindustriji,

• Nude neophodnu infrastrukturu i visoku pouzdanostservisa.

� Osnovna karakteristika ASP je da nude aplikacije koje sustandardne i mogu se nabaviti.

� ASP > jedna firma ima više partneraKlasični IT outsourcing > jedan-to-jedan rešenje

Application service provider -prednosti

• Thin client (browser)• Iznajmljivanje umesto kupovine• Plaća se samo efektivno vreme korišćenja• Planiranje troškova je realnije• Troškovi kupovine se smanjuju• Manje IT radnih napora• Nema instalacija i nadogradnji• Vreme odziva se smanjije• Pojedinačni poslovni partneri• Dostupnost na Internetu

Application service provider - mane

• Svaka radna stanica zahteva Internet pristup

• Potreban je širok prousni kanal zakomunikaciju

• Nepouzdan sistem sigurnosti na Internetu• Nisu sve aplikacije internet kompatibilne• Smanjuje se kompanijska samostalnost

SERVISI ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

• Servisi ASP-a:– Online personal banking

(account information, transfers, deposits…)– Online cash management for companies– Bill payment– Check payment – Card payment solutions– Insurance services– Web presentation design– Web presentation hosting– Web presentation administration– Security – Testing of electronic business software – Remote administration of bank’s servers …

Outsourcing po privrednim granama

Motivi EU banaka za outsourcing (%)

MOBILNO BANKARSTVOMOBILNO BANKARSTVO

E -banking

CardServices

MobileCommunications

Kombinacija u jednom ure| aju!

TENDENCIJETENDENCIJE

• Objedinjavanje bankarskih poslova, poslovaosiguranja, poslovanja sa HOV.

• Enormno ubrzavanje nov~anih transakcija.

• Globalizacija poslovanja.

• Pove}anje ekonomske nestabilnosti zbogpove}anja efikasnosti.

• Opasnost od pani~nih reakcija na mre` i(finansijskih).

Trend i buduTrend i budu ćći razvoj elektronskog i razvoj elektronskog bankarstvabankarstva

• Porast udela online bankarstva u globalnom bankarskom sistemu

• Povećani prodor širokopojasne telekomunikacione infrastrukture

• Mobilni Internet• Internet pristup preko TV infrastrukture

• Višekanalna strategija razvoja i CRM• One Stop Finance Web Shop - personalizacija

svakog korisnika sa kompletnom ponudom.

PAUZAPAUZA

BANKARSTVO NA INTERNETUBANKARSTVO NA INTERNETU

Dr Vojkan Vaskovi}

Bankarstvo Na Internetu

Documents